Istorija filozofije i njeno poreklo u antici

Istorija filozofije
 Vidi udžbenik, "Istorija filozofije"

Filozofija i mit
-Šta sačinjava osobenost filozofskih pitanja/problema?
-Navedite osnovne filozofske discipline! Navedite predmete osnovnih filozofskih disciplina!
Čovek je i pre pojave filozofije pokušavao da odgovori na pitanja na koja filozofija pokušava da nađe
odgovor.
-U kojim duhovnim disciplinama čovek još postavlja pitanja koja postavlja i u filozofiji?
-Na koja pitanja mit pokušava da da odgovore? (Na pitanje o poreklu svetu, o poretku stvari u
svetu, na pitanja o poreklu bogova i njihovom poretku, na pitanja o poreklu ljudi i njihovom
poretku itd.)
Prve odgovori na ova pitanja davao je mit u obliku kosmogonija i teogonija. Ove dve reči dolaze od
starogrčkih reči theogonia i kosmogonia, što respektivno znači "nastanak bogova" i "nastanak
kosmosa". Interesantno je zapaziti da mit stavlja znak jednakosti između teogonije i kosmogonije.
Odnosom filozofije i religije/mita već smo se bavili na uvodnom času filozofije. Tada smo rekli da su i
religija i mit predstavljaju životne mudrosti, te da su oni istovremeno i pogled na svet. I Mit se,
kao i religija, pita o poreklu i postanku, te razvitku sveta, poretku stvari u svetu, položaju čoveka u
kosmosu i smislu njegovog života. Međutim, ni mit ni religija, nisu racionalne, logičke i metodičke
aktivnosti.
Što se tiče odnosa filozofije i mita, treba reći da filozofija nastaje iz mita, ali u opoziciji prema mitu,
tj. kao prekid sa mitskim načinom mišljenja. Mitski način mišljenja srodan je umetničkom načinu
mišljenja, tj. i mit svoj svoj predmet prikazuje kao da se čulima može opaziti.
Umetnost se kao i filozofija bavi svetom i čovekom. Hegel smatra da je Bog ujedno predmet umetnosti, religije i filozofije.
Međutim, čime god da se bavi, umetnost svoj predmet prikazuje kao da se čulima može opaziti. Tako umetnost karakter
neke osobe prikazuje izrazom lica koji se čulima može opaziti. Mikelanđelo na tavanici Sikstinske kapele slika Boga kao
starijeg muškarca sede brade, dakle, kao da se čulima može opaziti. Prema tome, rećićemo da je medij umetnosti i
mita (ono u čemu i posredstvom čega umetnost i mit prikazuju svoje predmete) ono što je čulno
opažljivo. Nasuprot tome, medij filozofij je pojam ili ono pojmljivo. Filozofija pojima svoje
predmete.

Mitos-logos
-Koja je osnovna razlika između mita i filozofije?
Filozofija se prema tome javlja, doduše iz mita, ali se razvija protiv mita. Filozofija predstavlja
pokušaj racionalnog odgovora na pitanja koja je postavljao mit.
 Vidi udžbenik, "Istorijsko poreklo filozofije", mitos-logos
Grčka - kolevka filozofije
Filozofija se javlja krajem 7. i početkom 6. veka nove ere u Grčkoj. Prva filozfska učenja ponikla su
na maloazijskoj obali egejskog mora, u grčkim kolonijama, pre svega u gradovima Milet i Efes.
To je epoha ekspanzije grčkih gradova država i kolonija. Polisi i njihove kolonije saobraćaju
međusobno i sa drugim državama. U tom saobraćanju sa drugim narodima, državama, Grci su pretrpeli
mnoge kulturne uticaje i primili mnogobrojna iskustva. Upravo zato, postoje pokušaji da se filozofija u
potpunosti svede na uticaje i iskustva drevne istočnjačke kulture. Ekstremni oblici tih pokušaja idu
dotle da celokupnu filozofiju pronalaze u nekoj istočnjačkoj kulturi ili bar dotle da sve elemente grčke
filozofije pronađu u raznim istočnjačkim kulturama.
Međutim, grčka filozofija je samonikla. Ona je izvorna. Premda je pretrpela mnoštvo kulturnih
uticaja, i primila niz iskustava, ona je te uticaje i iskustva preradila, dala im je novi oblik. Preradila
je i preoblikovala celokupni materijal koji je preuzela iz istočnjačke kulture (Egipta, Irana, Indije,
Vavilona, Asirije itd.).
"Zbog toga je u istoriji grčkog života moguće ovo: kao što se u njoj dalje vraćamo i vraćati
moramo, isto tako možemo se lišiti toga vraćanja, pa da u granicama njihovog sveta i načina
života proučavamo početke (kurziv – D.D.), proklijavanje i razvoj nauke i umetnosti sve do
njihovog procvata, a tako isto i sam izvor njihovog propadanja, i to kao obuhvaćene isključivo u
njihovoj sferi" (Hegel G. V. F., "Istorija Filozofije I").
-U čemu se sastoji ta prerada? U čemu se sastoji taj oblik?
Grci su dali tome materijalu oblik teorije, ili spekulativan oblik. "Znanje radi znanja" predstavlja
formulu teorije. Najkraće rečeno, teoriju možemo definisati kao znanje radi znanja. Teorija nije neko
praktično znanje. Praktično znanje je znanje koje se primenjuje u praksi, radi zadovoljavanja neke
praktične potrebe. Tako su se Egipćani bavili geometrijom radi premeravanja zemljišta posle njegovog
plavljenja od strane Nila. Grci su se, pak, bavili matematikom, ne samo radi njene praktične primene,
već pre svega radi samog sticanja i razvoja znanja iz matematike. Bavili su se matematikom radi
matematike. Drugu ključnu odliku teorijskog znanja predstavlja racionalnost. Racionalnost ostaje
glavno obeležje grčke filozofije, koju tzv. filozofija na istoku nikada nije stekla. U čemu se sastoji
racionalnost? Ona se, pre svega, sastoji u logičkom mišljenju, u mišljenju koje se sastoji od pojimanja,
suđenja i zaključivanja. Grčka geometrija, na primer, razlikuje se od egipatske, po tome što se sastoji
od dokaza.

Ekonomski preduslov filozofije i dokolica

Aristotel je sticanje znanja radi znanja, a ne radi primene u praksi tog znanja, dakle, ne radi neke
koristi, doveo u vezu sa dokolicom. Inače, starogrčka reč skhole, kojom Aristotel označava pomenutu
dokolicu, stoji u osnovi savremene reči "škola". Tek kada se oslobodim nužnosti da zadovoljavam
praktične potrebe i steknem dokolicu, ja mogu da tražim znanje radi samog znanja. Tako je grčko
mišljenje nezavisno od, tj. oslobođeno i od nužnosti svakidašnjeg života i praktičnih potreba koje on
nameće. Ekonomski preduslov navedene slobode bio je robovlasnički način proizvodnje, način
proizvodnje u kojem su slobodni građani živeli od rada neslobodnih robova, oslobođeni nužnosti da
rade da bi zadovoljili osnovne potrebe.

Politički preduslov filozofije i sloboda mišljenja

Osim toga, grčka je filozofija bitno nezavisna od religije i mita, kao i tradicije, dok istočnjačka
mudrost, u glavnom, ima oblik mita ili religije. 549. izvršene su Solonove reforme, a 509. godine
Klistenove. Tim se reformama uspostavlja tzv. starogrčka demokratija, koju karakteriše jednakost
slobodnih građana (ne-robova). Sloboda ličnosti je bitan preduslov filozofije uopšte.
 Vidi udžbenik, "Istorijsko poreklo filozofije", polis-demokratija-filozofija (samo poslednje 3
rečenice)

Arhe i kosmos
Grčka filozofija počinje pitanjem o počelu, načelu, prapočelu, pranačelu, principu, praprincipu svih
stvari, svih bića, sveta itd. Na grčkom se ovaj praprincip naziva arhe, što u prevodu upravo znači "ono
što je prvo" ili "početak". Takav početak grčke filozofije oslanja se na sledeću ideju: ako znam odakle
stvar potiče, ako znam njeno poreklo (a to odakle, to poreklo upravo je arhe), znaću i šta je ta stvar
(njenu suštinu). Pod pojmom arhe, prvi mislioci su podrazumevali ono iz čega, odnosno od čega se
sastoje sve stvari u kosmosu i kosmos sam.

Druga tema, u tesnoj vezi sa prvom, bila je pitanje kosmosa. Kosmos, starogrčka reč koja izvorno
označava poredak, počinje da se upotrebljava da bi označila svetski poredak, a kasnije i sam svet. Grci
su se pitali o poreklu i početku sveta (arhe), kao i poretka u njemu.

Appendix
Prema ovom mitu,u početku nisu postojali zasebno zemlja, voda i nebo. Sve je bilo izmešano i vladao
je haos. Zatim su se iz haosa izdvojili boginja Gea i bog Uran.Ovaj božanski par izrodio je divove ili
titane. Uran,bojeći se da mu deca ne otmu vlast,zatvorio je sve titane pod zemlju u duboku provaliju.
Jedan od njih, Hronos, uspeo je da pobegne iz provalije i da oslobodi ostale titane.Oni su mu pomogli
da otme vlast ocu i da sam postane gospodar sveta. Hronosa je, pak, svrgao s vlasti, posle žestoke
borbe, njegov mlađi sin Zeus, koji je postao vrhovni bog i gospodar sveta.

Kaos je ništavilo iz kojeg prva bića dolaze u postojanje te se ta prva bića opisuju kao Kaosova djeca.
Geja – Zemlja, nastala iz Kaosa.
Uran - zvjezdano nebo, rođen od Geje bez začeća.
Kron - Zeusov otac, Rejin suprug, postaje vladar svijeta nakon oca Urana.
Zeus - otac mnogih bogova i junaka, gospodar neba i zemlje, bog groma, munje i oluje.