CHLOROPHYTA

EUGLENOPHYTA
 CHLOROPHYTA
• zelene alge (gr. khloros = zelen, phyton = biljka)
• prisutni svi morfološki oblici talusa, osim
jednoćelijskog rizopodijskog talusa
• hlorofili a i b, karotenoidi – samo kod zelenih
sifonalnih: sifinoksantin i sifonein
• rezervna supstanca – skrob u hloroplastu
• hloroplast – primarnom endosimbiozom
• najveći broj – kosmopoliti slatkovodnog
rasprostranjenja, ali i u morima i terestričnim
ekosistemima
 CHLOROPHYTA
GRAĐA ĆELIJE
• većina ćelije kokoidnog
tipa: ćelijski zid, citoplazma
sa organelama i vakuola
• pirenoid – u hloroplastu,
sa ili bez skrobnih zrna u
stromi hloroplasta
• monadne ćelije – omotač
pelikula ili hlamis, imaju
kontraktilnu vakuolu, kreću
se bičevima
 CHLOROPHYTA
GRAĐA ĆELIJE
• gimnoplasti – omotač bičevi

plazmalema hlamis

k. vakuola
• bičevi - paran broj, apikalni, Goldži

izomorfnih, izokontni
• dinein – mehanoenzim,
hidrolizuje ATP i oslobađa
energiju potrebnu za
pomeranje biča skrob

• tipovi kretanja algi –

pirenoid
ponoviti!
Chlamydomonas sp.
 CHLOROPHYTA
GRAĐA TALUSA: 1

• jednoćelijski
monadni (1)
hemimonadni (2)
kokoidni (3)
Chlamydomonas sp.
• kolonijski 2
monadne jedinke
kokoidne jedinke
• cenobijski
• sifonalni 3
• sifonokladalni Chlorella sp.
Tetraspora sp.
 CHLOROPHYTA
GRAĐA TALUSA: 2

• jednoćelijski
monadni
hemimonadni
kokoidni Botryococcus sp.
1

• kolonijski
monadne jedinke (1) 3

kokoidne jedinke (2)

• cenobijski (3)
• sifonalni Volvox sp.
• sifonokladalni
Coelastrum sp.
 CHLOROPHYTA
1
GRAĐA TALUSA:
• jednoćelijski
monadni
hemimonadni Codium tomentosum
kokoidni
1
• kolonijski 2
monadne jedinke
kokoidne jedinke
• cenobijski Codium bursa

• sifonalni (1)
• sifonokladalni (2)
Cladophora sp.
 CHLOROPHYTA
GRAĐA TALUSA :
2

• višećelijski
trihalni
negranati (1)
granati (2)
heterotrihalni 1

parenhimski
Bulbochaete sp.

Ulothrix sp.
 CHLOROPHYTA
GRAĐA TALUSA : 1

• višećelijski
trihalni
negranati 2

granati
heterotrihalni (1)
parenhimski (2)

Draparnaldia sp.

Ulva sp.
 CHLOROPHYTA
RAZMNOŽAVANJE
• VEGETATIVNO – prisutni svi oblici u zavisnosti od
građe talusa, kao i neki specifični načini (akineti,
krtolice i puzeći kauloidi)

• SPORULATIVNO:
planosporama – prisutni svi tipovi pokretnih spora
aplanosporama – pravim aplanosporama i
autosporama
• OBNOVITI VEGETATIVNO I SPORULATIVNO
RAZMNOŽAVANJE!
 CHLOROPHYTA
• POLNO:
izogamija
spajanje
heterogamija gameta
oogamija
hologamija spajanje celih ćelija
konjugacija ili sadržaja ćelija

• smena jedrovih faza:

zigotska
gametska
sporalna (intermedijarna)
• smena “generacija” – izomorfna i heteromorfna
 CHLOROPHYTA
EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE
• najveći broj u vodi, ali su zastupljene i u različitim
terestričnim ekosistemima

• oko 90% živi u različitim tipovima slatkih voda

• značajni u fitoplanktonskoj zajednici i

makrofitobentosu slatkih voda i mora

• epifitske i epizoične, endolitske

 CHLOROPHYTA
• ekstremofili
termalni izvori (do 41°C) – Oedogonium intermedium
površina snega – Chlamydomonas nivalis
veoma kisele vode – Dunaliella acidophila
veoma slane vode – Dunaliella salina

Chlamydomonas nivalis
Dunaliella salina
 CHLOROPHYTA
EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE
• simbionti u:
gljivama – grade 90% lišajeva

Trebouxia sp. u Parmelia sulcata

 CHLOROPHYTA
EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE
• simbionti u:
biljkama - Ulvella leptochaete u Cladophora i Laurentia

Ulvella leptochaete u Cladophora

 CHLOROPHYTA
EKOLOGIJA I
RASPROSTRANJENJE
• simbionti u:
životinjama – zoohlorele u
slatkovodnim i morskim
protozoama i dupljarima

• invazivne vrste – Caulerpa

taxifolia, C. racemosa
• ugrožene vrste – crvene liste
 CHLOROPHYTA
• veoma važni primarni producenti u slatkovodnim
i suvozemnim staništima
• učestvuju u izgradnji koralnih grebena i atola –
sifonalne alge iz roda Halimeda
 CHLOROPHYTA
• slatkovodni Botryococcus – bogat
ugljovodonicima koji su osnovni izvori tercijernih
fosilnih goriva (1,4% ugljovodonika u petrolu sa
Sumatre potiče od Botryococcus)
 CHLOROPHYTA
• hrana za razne mekušce, rakove, ali i ljudsku
populaciju, posebno u Aziji (Ulva, Monostroma,
Caulerpa)
• visok sadržaj proteina i ugljenih hidrata (do 50%)
• nizak sadržaj masti (< 1%)
• cenjen izvor vitamina A i C
• supstance sa antibiotskim
svojstvom – akrilna kiselina

Avrainvillea sp.
 CHLOROPHYTA
• paraziti – izazivači bolesti
crvena rđa kafe na biljkama čaj, kafa, mango
(Cephaleuros)

Cephaleuros
virescens

prototekoza na mačkama, psima, stoci i ljudima

oslabljenog imuniteta (Prototheca – jednoćelijska, nema
hloroplaste, slična Chlorella)
Protothaeca
wickerhamii
 CHLOROPHYTA
EVOLUCIJA I FILOGENIJA
• prve zelene alge – fosilni ostaci kokalnih oblika od
pre oko 1,8 milijardi godina (prekambrijum)
• blisko filogenetski povezane sa crvenim algama
• hloroplasti nastali u primarnoj endosimbiozi sa
dvoslojnim omotačem i tilakoidima u grupama (3-5)
• pretpostavka o monofiletskom poreklu
• pripadaju supergrupi Archaeplastida, kao i
Rhdophyta, Glaucophyta i sve vaskularne biljke
 CHLOROPHYTA
KLASIFIKACIJA
• izuzetno heterogena grupa, različit broj klasa, 7:
Chlamydophyceae – monadna ćelija
Tetrasporophyceae – hemimonadna ćelija
Chlorococcophyceae – kokoidna ćelija, nisu višećelijske
Ulotrichophyceae – kokoidna ćelija, višećelijske
(trihalne, heterotrihalne, jednostavne parenhimske)
Siphonophyceae – sifonalne i sifonokladalne
Conjugatophyceae – kokoidna ćelija, polno konjugacija
Charophyceae – kokoidna ćelija, parenhimski talus,
oogamija sa višećelijskim gametangijama
 CHLOROPHYTA
CHLAMYDOPHYCEAE
• jednoćelijske, kolonijske i cenobijske alge sa
monadnim ćelijama (najčešće 2 biča)
• omotači – plazmalema, pelikula, hlamis
• peharasti hloroplast sa pirenoidom, stigma i
kontraktilna vakuola
• razmnožavanje – vegetativno deobom ćelije,
sporulativno planosporama i polno, najčeće,
hologamijom (planozigot)
• plankton slatkih voda različitog tipa i na zemljištu
 CHLOROPHYTA
CHLAMYDOPHYCEAE
Chlamydomonadales
• Dunaliella – jednoćelijske,
monadne bez kontraktilne vakuole
• akumulacijom glicerola reguliše
visok osmotski pritisak i podnosi
hipersaline uslove staništa
• uzdužna deoba i izogamija
• komercijalno se gaji jer proizvodi
puno β-karotena
• veoma slana jezera i solane, jedini
fotoautotrof u Mrtvom moru Solane sa Dunaliella salina
 CHLOROPHYTA
CHLAMYDOPHYCEAE

Chlamydomonas sp. Chlamydomonas nivalis

Haematococcus sp.

Volvox sp. Eudorina sp. Haematococcus sp. - cista

 CHLOROPHYTA
TETRASPOROPHYCEAE
• kolonijske, retko jednoćelijske sa
hemimonadnim nepokretnim ćelijama
• prisutne kontraktile vakuole, kod nekih
stigma
• pseudocilije (pseudobičevi) –
nedostaju 2 centralne mikrotubule,
nepokretne i duže od bičeva Tetraspora sp.

• razmnožavanje – planosporama,
aplanosporama i akinetima, izogamija
• čiste slatke vode, sesilno
 CHLOROPHYTA
CHLOROCOCCOPHYCEAE
• jednoćelijske ili cenobijske sa kokoidnim ćelijama
• ćelijski zid – celulozan ili celuloznopektinski
• sporopolenin – otpornost na infekcije
• autotrofni i miksotrofni organizmi
• razmnožavanje – sporulativno autosporama,
planosporama, retko aplanosporama, polno ili
deobom ćelije
• plankton slatkih stajaćih i sporotekućih voda,
naročito bogatih organskim supstancama, aerofite
 CHLOROPHYTA
CHLOROCOCCOPHYCEAE

Chlorella sp.
Scenedesmus sp. Pediastrum sp.

Hydrodictyon sp. Coelastrum sp. Desmococcus olivaceus

 CHLOROPHYTA
ULOTRICHOPHYCEAE

• višećelijske alge, trihalni i parenhimski talusi

• ćelijski zid – celulozan
• razmnožavanje – fragmentacijom trihoma ili
delovima talusa, planosporama i aplanosporama,
polno izogamijom, heterogamijom ili oogamojom
• bentos mora, brakičnih i slatkih voda, retko u
planktonu, aerofite
 CHLOROPHYTA
ULOTRICHOPHYCEAE

Ulva sp.
Trentepohlia sp.
Bulbochaete sp.
Ulothrix sp.

Oedogonium sp.
 CHLOROPHYTA
SIPHONOPHYCEAE
• sifonalni i sifonokladalni talusi
• morfološki diferencirani – kormoidnog oblika
• samo one imaju specifične karotenoide
sifonoksantin i sifonein
• razmnožavanje – delovima talusa, puzećim
kauloidima, sporulativno, polno
• bentos mora i slatkih voda
• kalcifikovana Halimeda – koralni grebeni i atoli
• invazivna Caulerpa racemosa i C. taxifolia
 CHLOROPHYTA
SIPHONOPHYCEAE

Caulerpa racemosa Caulerpa taxifolia

Halimeda sp. Acetabularia sp. Cladophora sp.

 CHLOROPHYTA
CONJUGATOPHYCEAE
• jednoćelijski, kolonijski i trihalni talusi
• kokoidne ćelije, često izgrađene iz dve simetrične
polovine
• razmnožavanje – deobom ćelije, raskidanjem
kolonije ili trihoma, polno konjugacijom
• nemaju sporulativno razmnožavanje
• plankton i bentos slatkih voda različitog tipa
• dezmidne alge - većinom u tresavama
 CHLOROPHYTA
CONJUGATOPHYCEAE

Micrasterias sp.

Cosmarium sp.
Spirogyra sp. Zygnema sp.
 CHLOROPHYTA
CHAROPHYCEAE
• višećelijske parenhimske kormoidnog
oblika (rizoid, kauloid, filoidi)
• pršljenasta građa talusa – nodus i
internodus, “dugi izdanak” n

• razmnožavanje – delovima talusa i f

krtolicama, sporulativno ne postoji,

polno oogamija – višećelijske
gametangije, oospora
• bentos slatkih voda
• endemiti
CHLOROPHYTA
CHAROPHYCEAE

Chara sp.
 EUGLENOPHYTA
• eukariotska grupa problematične klasifikacije
• anlizom rRNK i ultrastrukture ćelije dokazano
njihovo samostalno razviće i bliski filogenetski
odnosi sa 2 grupe flagelatnih protozoa
• supergrupa Excavata, zoolozi – Mastigophora
• dve hipoteze o evoluciji:
heterotrofni pripadnici nastali od autotrofnih
(današnji autotrofi u mraku gube hloroplaste, a na
svetlosti ih obnavljaju)
sekundarnom endosimbiozom eukariotskog fagotrofa
sa zelenom algom, u jednoj liniji fagotrofija nestaje, a
organizmi se hrane fototrofno
 EUGLENOPHYTA
• jednoćelijske, retko kolonijske, monadna ćelija
• dva biča, jedan redukovan
• omotač:
pelikula (elastična ili čvrsta)
lorika
• elastična pelikula – metabolija – promena oblika
 EUGLENOPHYTA
• kontraktilna vakuola, stigma, krupno jedro
• hloroplasti sa 3 membrane i tilakoidima
grupisanim po 3
• hlorofili a i b, β-karoten, diadinoksantin
• rezervna supstanca – paramilon u zrncima
• ishrana:
fotoautotrofna
fotoauksotrofna – vitamin B12
miksotrofna – osmotrofi
heterotrofna – osmotrofi, fagotrofi, saprotrofi, paraziti
 EUGLENOPHYTA
• razmnožavanje – samo vegetativno uzdužnom
deobom ćelije
• polno razmnožavanje nije dokazano
• kod nekih se ne prekida kretanje u toku deobe
• posle deobe ćelije sa lorikom obe novonastale
ćelije izgrađuju nove lorike ili jedna ostaje u staroj
lorici, a druga izlazi i gradi novu loriku
 EUGLENOPHYTA
• u nepovoljnim uslovima ćelija gubi bičeve, postaje
loptastog oblika, obavija se sluznim omotačem,
deli i formira mirujući stadijum – palmeloidni
stadijum (sekundarno – oblik razmnožavanja)
 EUGLENOPHYTA
• kosmopolitsko rasprostranjenje u različitim
tipovima akvatičnih ekosistema (mora, brakične i
slakte vode)
• najviše u planktonu u malim slatkim vodama –
bare, lokve, kanali, ribnjaci
• najekstremofilnija alga - Euglena pailasensis, na
površini ključajućeg blata: t do 98°C i pH=2-4, u
blizini vulkana, Kostarika
 EUGLENOPHYTA
• grupa koja je u ekosistemu zastupljena i
proizvođačima i potrošačima i razlagačima
• dobri bioindikatori
• aktivno učestvuju u samoprečišćavanju vode
• odlični test-organizmi u laboratorijskim ogledima
• jedna klasa – Euglenophyceae
• tipski predstavnik - Euglena
 EUGLENOPHYTA

Trachelomonas sp.

Phacus sp.