Naslov originala:

Annette Broadrick
HEAT OF THE NIGHT

Anet Brodrik

LJUBAVNI VIKEND ROMAN

2
 SILUETE Broj 209

I.

Hladna kisa kvasila je nemilosrdno sve oko nje. Melani Mont

je zadrhtala jos jednom, uzalud pokusavajuci da se ugreje u svom
tankom mantilu. Bila je potpuno mokra i cinilo joj se da joj je
nesnosna hladnoca doprla do kostiju.
Pogledala je oko sebe. Zemljiste je bilo potpuno raskvaseno i
pretvoreno u blato. Planinski vrhovi su se samo nazirali u magli, a
dzungla na obroncima planine nestala je u kisnoj zavesi.
Prvi put od dolaska u Kolumbiju Melani se upitala da li je,
mozda, pogresila sto je prihvatila poziv Marije Tereze. Marija je
bila njena dobra drugarica s kojom je delila dobro i zlo u koledzu
i koju nije videla odavno. Vec dugo je zvala Melani da je poseti, ali
nekako nije bilo prilike da se taj poziv i ostvari.
Melani uzdahnu. Pitanje da li bi i sada prihvatila Marijin
poziv da nije bilo njene majke i ostalih clanova porodice koji joj,
jednostavno, nisu dozvoljavali da odraste.
Mada je imala vec dvadeset pet godina, to za njih nije znacilo
nista. Biti najmlađi clan porodice moze nekada biti veoma tesko.
Melani nije vredelo sto je uporno pokusavala da dokaze majci i
sestri da je odrasla i da moze i treba sama da donosi odluke. One
su neprestano bdele nad njom i dovodile je do ocajanja.
Filip joj je ponudio izlaz iz tog zacaranog kruga nagovarajuci
je da se vencaju, ali Melani je znala da to nije najbolje resenje.

3
 ,,Oh, zasto nisi kao tvoja sestra”, pitala se njena majka cesto.
„Onda bi sve bilo tako lepo.”
A Melani se grozila na pomisao da bude kao njena sestra.
Naravno, volela je Elizu, ali nije mogla da zamisli sebe u njenoj
ulozi. Eliza je zavrsila srednju medicinsku skolu i odmah se udala.
Vec je imala i dvoje dece i bila prezadovoljna svojim zivotom. Zato
nije shvatala zasto se Melani buni protiv „normalnog toka stvari”.
A Melani je posle koledza otvorila malu radnju u kojoj je
prodavala sitnice koje su sluzile kao pokloni. Imala je mnogo
maste i talenta i ubrzo se procula u celoj okolini. Ljudi su dolazili
izdaleka da kupe neki poklon i obraduju svoje najblize.
U pocetku je radnja predstavljala veliki izazov, ali ubrzo je
posao postao monoton i Melani je osetila jaku zelju da nesto
promeni u sivilu svakidasnjice.
Marijin poziv dosao je u pravo vreme. Moci cu mulo da
predahnem od silne roditeljske brige, pomislila je devojka, a ovo
je i odlicna prilika da dobijem nove ideje za poklone.
I ne slusajuci majcine i sestrine opomene, spakovala se sa
zadovoljstvom.
Sad, dok joj se voda slivala s kose u mlazevimu, pitala se da li
je bila mudra. No, povratka nazad nema. Kako bi bilo lepo da se
odnekud pojavi autobus i oslobodi ih ovih muka. Ali, takva
mogucnost bila je skoro nezamisliva. Jer, otkako se Hulio, njen
vodic i ona napustili Bogotu, nisu videli ni jedna jedina kola. A i
ko je tako lud da krece po ovakvoj kisi?
Melani pogleda svog vodica tuzno. Stajao je nekoliko
desetina metara dalje pored auta, skoro zatrpanog lavinom blata.
Ocajno je procenjivala stetu koju je pretrpelo njegovo jedino
sredstvo za zivot.
„Kola su u jadnom stanju” rekao je nesto ranije, „ali glavno da
smo spasli glave”.
Samo im je Huliova prisebnost spasla zivote. Muskarac je

4
primetio ogromnu masu blata koja se kotrlja prema putu i
naredio je Melani da odmah iskoci.
Ona ga je poslusala ne razmisljajuci i tek kasnije shvatila je
sta je sve moglo da im se desi. Stresla se, nesto od hladnoce, a
nesto od straha.
- Hulio - pozvala je vodica - gde ste?
- Zao mi je, gospođice Mont - zacuo se njegov glas - ali ne
mogu da izvucem vas prtljag.
Melani je bila presrecna sto je iskocila iz kola zajedno sa
svojom tasnom. Tu su se nalazili pasos i novac, a to je, ipak,
najvaznije.
- Sta cemo sada? - upitala je uzdisuci.
Muskarac je cutao i ona oseti sazaljenje. Taj tamnoputi covek
ponasao se prema njoj prijateljski u toku celog puta od Bogote.
Pricao joj je o svojoj porodici: zeni i sestoro dece koje je
prehranjivao pomocu svog auta. „Moj auto je moj najbolji
prijatelj”, rekao je. A sad je taj prijatelj lezao zatrpan blatom.
Posle nekoliko minuta Hulio je, konacno, progovorio:
- Pred nama je jedno selo, ali do njega ima jos deset
kilometara. Da smo u kolima, te ne bi predstavljalo problem...
ovako, moramo ici peske.
Melani klimnu glavom. Znala je da izbora nema. Pokusala je
da izvuce nogu iz blata. Islo je tesko. Sad drugu. Jedva. Stisla je
zube. Sto je to deset kilometara?!

*
Dzastin Drejk je sedeo za velikim stolom u svom preduzecu u
Buenos Airesu. Imao je sastanak s cetvoricom predstavnika druge
firme i bio potpuno usredsređen na reci Jorga Vilanova. Mada je
odlicno govorio spanski i proveo u Buenos Airesu skoro godinu
dana, morao se potpuno kocentrisati da bi pratio brzo izlaganje

5
coveka do sebe.
- Morate me razumeti - govorio je Jorg Vilanova. - U interesu
je nase firme da nastavimo saradnju s vama, ali ne mogu doneti
jednu tako vaznu odluku bez odobrenja direktora. Valjda me
razumete.
Dzastin Drejk se nasmesio jedva primetno. Covek je postao
nervozan, o to mu je i bila namera.
- Razumem vas potpuno - kazao je. - Ali, meni je potreban
odgovor u roku od cetrdeset osam casova, jer cu inace poceti
pregovore s drugom firmom.
- Ali, to je nemoguce! - skoro je viknuo Vilanova. - Dva dana je
suvise malo da organizujem sastanak i sakupim sve ljude i... -
Zacutao je, jer se zaculo kucanje na vratima.
Dzastin Drejk je podigao pogled i ugledao svoju sekretaricu
kako bojazljivo viri.
- Izvolite?
- Izvinite, gospodine Drejk, ali imate telefonski poziv iz
Cikaga. Gospodin Damon Trent.
Dzastin je klimnuo glavom i pogledao Jorga Vilanovu. Covek
je prebledeo, a to je bilo i razumljivo. Ime Damona Trenta,
vlasnika firme „Trent i kompanija”, ulivalo je strahopostovanje.
- Izvinite za trenutak - rece Dzastin smeseci se uctivo.
Izasao je u susednu kancelariju i podigao slusalicu.
- Damone?
- Jedva te cujem - javio se daleki glas. - Da li ti cujes mene?
- Cujem te prilicno dobro. U cemu je stvar, Damone? Zar ti
sekretarica nije rekla da imam sastanak sa Jorgom Vilanovom?
- Jeste. Zao mi je sto vas prekidam, ali u pitanju je nesto
veoma vazno.
Linija je odjednom postala bolja i Dzastin je osetio
zabrinutost u glasu Damona Trenta.
- Sta se desilo?

6
 - Kada bi mogao da napustis Buenos Aires?
- Kako mislis: napustim? Pa, sastanak jos nije zavrsen. Mislim
da smo na dobrom putu da uspemo.
- Znam, ali ne bih ti telefonirao da nije tako vazno. Potrebna
mi je tvoja pomoc.
Damon Trent nije bio samo Dzastinov poslodavac vec i
najbolji prijatelj. Ako on trazi pomoc, u pitanju je nesto stvarno
hitno.
- U redu, Damone. Kazi u cemu je stvar.
- Treba da odes u Bogotu sto pre. Elizina sestra je nestala.
Dzastin je pretrnuo.
- Melani? Nestala u Kolumbiji? Prokletstvo, sta ona radi
tamo?
- Eliza je rekla da je krenula u posetu skolskoj drugarici.
Otisla je avionom jos pre tri dana i od tada nismo culi ni glasa od
nje. Stupili smo u kontakt s tom drugaricom, ali ni ona nije mogla
nista da nam kaze. Mislila je da se Melani predomislila i odustala
od puta.
- Da li vam je poznato da li je Melani uopste stigla u u
Kolumbiju?
- Stigla je. Prespavala je prve noci u Bogoti, ali otisla je iz
hotela vec narednog jutra. Verovatno je iznajmila kola da je
odvezu do Vile Vicencijas gde zivi njena drugarica.
- Kako se samo usudila da krene na takav put sama?!
- To je pitaj ti - uzdahnu Damon Trent.
- Ne brini. Ocitacu joj dobru bukvicu - obeca drugi muskarac.
- Znaci, mislis da ce sve biti u redu?
Samo na trenutak Dzastin je dozvolio sebi da pomisli na sve
one opasnosti koje vrebaju usamljenu devojku u zemlji kao sto je
Kolumbija- Onda se pribrao i izjavio:
- Pronaci cu je, Damone. - Nadao se da mu glas zvuci sigurno.
- Hvala ti, druze. Eliza i ja smo ti zahvalni na pomoci.

7
 - Trebalo je da me ranije obavestite o Melaninim planovima.
- Da budem iskren, ni mi nismo znali nista o njima. Kad je
Elizina majka zvala da nam to kaze, Melani je vec otisla iz
Tenesija.
Dzastin je samo jednom video Melani. U to vreme bila je jos
ucenica, plavokosa devojcica sa velikim zelenim ocima i blistavim
osmehom. Ucinilo mu se da u njoj vidi malu buntovnicu, a sada se
taj utisak pokazao kao tacan.
Nije bio odusevljen sto treba da traga za praznoglavom
devojkom po celoj Kolumbiji, ali je morao, jer je ona, verovatno,
nalazila u velikoj opasnosti.
Dzastin se odjednom setio da je njegov prijatelj jos na vezi.
- Javicu ti kako stoje stvari - rekao je.
- Hvala ti, Dzastine. I slusaj...
- Sta?
- Nemoj da izigravas heroja. Pogledaj da li mozes nesto da
uradis, ali nemoj da rizikujes svoj zivot.
- Ko? Ja? Zaboravljas koliko sam vremena proveo za
kancelarijskim stolom. Vise i nisam u stanju da izigravam heroja...
cak i kad bih hteo.
- Vodi racuna o tome sto sam ti rekao. Odlicno se secam
kojim si se poslom bavio pre nego sto si se zaposlio u ovoj firmi.
- A, to.
- Da, to.
- Drago mi je sto si me podsetio. Moracu da stupim u kontakt
s bivsim saradnicima.
Zacuo je uzdah i Damonov rezignirani glas:
- Bolje nemoj.
- Javicu ti se.
- Zahvaljujem ti jos jednom.
Visoki muskarac spustio je slusalicu i usao u kancelariju gde
je sekretarica prekucavala neka pisma.

8
 - Molim vas, rezervisite mi prvi let za Bogotu.
Onda se vratio u salu za sastanke. Cetiri coveka podigla su
poglede nadajuci se da ce nesto procitati sa njegovog lica. Ali,
Dzastinovo lice bilo je bezizrazno.
- Zao mi je sto moram prekinuti ovaj sastanak, gospodo -
rekao je savrsenim spanskim jezikom - ali potreban sam na
drugom mestu.
Dzastin je znao da je ujedno napravio i odlican poslovni
potez. Sad ce predstavnici firme s kojom sarađuju biti ubeđeni da
mu je svejedno kakav ce biti ishod njihovih pregovora, a to mu
samo moze ici u prilog.
Ispratio je muskarce do vrata i nasmesio im se.
- Javicu vam se, verovatno, za nedelju dana.
- Za nedelju dana! - Jorg je izgledao sokiran. - Znaci, gospodin
Trent nije zainteresovan da obnovi ugovor s nama.
- To nisam rekao.
- Ali, to se moglo razumeti iz vase izjave. Molim vas, dajte
nam nekoliko casova i prenecemo vam odluku naseg direktora.
- Bojim se da nemam mnogo vremena na raspolaganju.
Moram da zurim na aerodrom.
- Gde mogu da vas nađem? - Jorg Vilanova nije odustajao. -
Zeleo bih da vam javim odgovor nase firme.
Dzastin je razmislio nekoliko trenutaka. Prvu noc ce provesti
u istom hotelu u kom je bila i Melani. Dao je predstavnicima ime i
adresu hotela.
- Idete u Kolumbiju?
- Da. - Dzastin je video izraz cuđenja na Jorgovom licu. Lupaj
glavu koliko hoces, pomislio je. ali neces zadovoljiti svoju
radoznalost. „Trent i kompanija” nema nikakvih poslovnih
partnera u Kolumbiji, ali trebace ti malo vise vremena da saznas
to.
- Javicu se cim saznam novosti - obeca tamnoputi muskarac.

9
 - U redu. Cekacu vas poziv.
Ali, Dzastinove misli vec su bile na drugom problemu -
problemu Melani Mont.
Kako je mogla da se upusti u tako opasnu avanturu, pitao se.
I sta li joj se dogodilo?
Isto pitanje postavio je sebi i nekoliko casova kasnije kad se
prijavio na recepciji hotela. Sluzbenica se odmah setila plavokose
devojke, ali nije znala sta se desilo s njom otkako je napustila
hotel.
Dzastin se onda uputio u agenciju za iznajmljivanje kola. Tu
je imao vise srece. Saznao je ime vodica s kojim je Melani posla i
zamolio jednog drugog da ga poveze u istom pravcu.

*
Melani se nikad u zivotu nije osecala tako bespomocnom.
Kisa, koja je padala kao iz kabla, dovodila je do ocajanja, a ni
Hulio nije pruzao veliku utehu.
Stigli su u selo posle nekoliko sati iscrpljujuceg hoda i
nebrojenih padova u blato.
Drugih posetilaca osim njih nije bilo, tako da su lako nasli
sobe u privatnom smestaju.
Na veliku Melaninu zalost, nije mogla da se sporazume sa
stanovnicima, jer oni su govorili veoma brzo, a njeno znanje
spanskog nije bilo narocito.
Sledeceg jutra vise joj to nije ni bilo vazno. Probudila se u
nepoznatom krevetu s visokom temperaturom i bolovima u svim
zglobovima. Njeno premoreno telo bunilo se protiv ogromnog
napora i svih iskusenja na putu. Nije joj preostalo nista drugo
nego da ostane u krevetu jos nekoliko dana.

10
 *
- Ogromni nanosi blata isprecili su se na putu - rece
Dzastinov vozac iznenada.
Kad je zaustavio auto, izasli su. Dzastin je zabrinuto
posmatrao blatnjavu gomilu. Da nije Melani naisla na isti
problem? Da nije, slucajno, nastradala negde na putu?
- Sta cemo, senjor? - prekinuo ga je vodic u razmisljanju. - Ne
mozemo dalje autom.
Nije bilo mnogo izbora.
- Nastavicu put pesice.
Drugi muskarac ga je pogledao zaprepasceno.
- Hocete da ostanete ovde?
- Ne, hocu da nastavim s traganjem.
- Ali, senjor, kako cete se vratiti u Bogotu?
- O tom cu razmisljati kasnije.
Vodic je slegnuo ramenima, ubeđen da su svi
Sevenooamerikanci pomalo luckasti. Pozdravio se i zurno krenuo
na siguran put kuci.
Dzastin je pogledao tmurno nebo. Oblaci su visili nad njim,
tamni i preteci. Ali, on je bio dobro pripremljen za ovakvo vreme.
Na sebi je imao napromocivu jaknu, debele gumene cizme i ranac
sa neophodnim stvarima.
Bez mnogo oklevanja uputio se napred.
Ali, nije mogao prestati da se brine. Suvise je dobro poznavao
prilike u Kolumbiji. Pre nekoliko godina radio je u timu federalne
vlade koji se bavio trazenjem narkotika. Posle svih nevolja i
opasnosti koje je tada prebrodio, zakleo se da nikada vise nece
krociti u ovu zemlju. Ali, zivot je hteo drugacije.
Sat kasnije primetio je kola zatrpana blatom. Prebledeo ie i
kolebao se samo trenutak. Onda je pojurio prema autu, nadajuci

11
se da nece zateci ono najgore.
Srecom, auto je bio prazan. Laknulo mu je: bar je na dobrom
putu. U to ga je uverila i jedna neobicna marama na sedistu do
vozaca, marama neobicnog dizajna koju je vec video kod Elize i
koja je bila namenjena Melani za poklon.
Nastavio je put ohrabren, mada je izgledalo kao da se vreme
zaverilo protiv njega. Kisa je padala sve jace i sa obronaka planine
slivale su se prave bujice. Dzastin je oprezno koracao napred i
nadao se da ce ubrzo naici na neko selo.
Kad je ugledao prve kuce, ubrzao je korak. Odmah se
raspitao da li je neko video plavokosu devojku u pratnji domaceg
vodica i odmah je dobio potvrdan odgovor. Pojava takve, za ovaj
kraj neobicne devojke nije mogla proci nezapazeno.
Muskarac je zatim potrazio sobu za sebe i presvukao mokru
odecu. Dvoumio se da li da odmah krene do kuce u kojoj su
Melani i vodic odseli ili da saceka naredno jutro. Na kraju se
odlucio da ne gubi vreme. Zeleo je da bude potpuno siguran da je
Melani dobro.
Ali, kad se obreo u maloj, neuglednoj kucici, cuo je da
devojka i nije tako dobro.
Zena mu je otvorila vrata izgledala je srecna sto ga vidi.
- Drago mi je sto ste dosli po lepu plavu gospođu - rekla je s
olaksanjem. - Jako je bolesna i ima groznicu. Nikako ne mogu da
joj snizim temperaturu. Dođite sa mnom, molim vas.
Dzastin je pretrnuo. Valjda se Melani vakcinisala po propisu.
Posao je brzo za zenom kroz mali hodnik. Gazdarica je zastala
pred jednim vratima, otvorila ih i sklonila se u stranu
propustajuci ga unutra.
Usao je u prijatno namestenu sobu i pogledao prema krevetu.
Pogledao je jos jednom i zastao mu je dah. Secao se Melani kao
ucenice i znao je da je i onda bila lepa. No, devojka koja je lezala
na krevetu bila je prava lepotica.

12
 Oci su joj bile sklopljene i duge trepavice pravila su senku na
rumenim obrazima. Koza joj je izgledala kao somot i Dzastin je
pozeleo da je pomiluje.
Prisao je krevetu i seo na njega. Zagledao se u Melani,
pazljivo proucavajuci svaki detalj njenog lica. Najvise paznje
privukle su mu njene usne, lepo izvajane i senzualne, usne koje
kao da su pozivale na poljubac.
Dzastin nije skoro video tako lepu devojku. Svaki deo njenog
lica izgledao je savrsen. Isto se moglo reci i za telo, jer prekrivac
nije mogao da sakrije obline pod njim. Nezno je stavio ruku na
njeno celo i trgnuo se - bilo je vrelo.
Melanine oci su se polako otvorile i ona se zagledala u njega
zamucenim pogledom.
- Pridruzi nam se kad si vec tu - promrmljala je i pri tom nije
izgledala nimalo iznenađena. - hoces li mi i ti, kao i ostali, reci da
sam nepromisljena?
Dzastin je pogledao s cuđenjem. Nije mislio da ce njihov
susret proteci tako glatko. Osim toga, o kome ona to prica? Onda
mu je palo na pamet da Melani bunca zbog groznice. Okrenuo se
da pita nesto gazdaricu, ali zena je izasla iz sobe.
- Znaci, i mene pozivas na zabavu? Dzastin je odlucio da
prihvati igru. - A sta to slavimo?
- Zaboravila sam. - Stavila je ruku na obraze - Ovde je tako
toplo. Zasto neko ne ukljuci erkondisn?
- Zato sto ne zelimo da se prehladis. - Muskarac je stavio
svoju hladnu ruku na njeno lice pokusavajuci da je bar malo
rashladi.
- Eliza je trebalo da me pripremi za tvoj dolazak.
On je primetio malu posudu s vodom na nocnom stocicu i
parce tkanine u njoj. Uzeo je tkaninu i prebrisao devojcino vrelo
celo.
- Eliza ne zna gde si - odgovorio joj je.

13
 - Oh, ona i mama uvek znaju gde sam. Ubeđena sam da imaju
neki aparat kojim prate moje kretanje.
Dzastin nije mogao da obuzda osmeh. Melanin glas zvucao je
tako zlovoljno da je shvatio koliko je muci majcina i sestrina
preterana briga. No, taj aparat koji prati kretanje mozda i ne bi
bila tako losa ideja.
- One te vole.
Devojka uzdahnu ponovo sklapajuci oci.
- Znam. Volim i ja njih, ali zelim da zivim svoj sopstveni zivot.
- I taj zivot zelis da zivis ovde, u Kolumbiji?
- Pokusavam, ali kola su ostala u mulju s druge strane
planine.
- Razumem. Tesko je biti nezavisan bez kola.
Melani se nasmeja i otvori oci.
- Znam da nisi stvaran - rekla je smeseci se.
- Nisam?
- Zasto bi Dzastin Drejk bio ovde? Cak i da jeste, sigurno ne bi
imao strpljenja da sa mnom raspravlja o porodicnim problemima.
- Ali, ja imam strpljenja - mislim, on ga ima. Zasto ga ne bi
imao?
- Zato sto je Dzastin jedan od dinamicnih osoba koje nikad ne
ostaju dugo na istom mestu. Sto se mene tice, sita sam tih
dominirajucih tipova. - Izgledalo je da devojka ima problema s
vidom. Oci su joj se sklopile jednom, pa drugi put i na kraju vise
nije pokusavala da ih ponovo otvori.
- Izgledas tako stvarno - pozalila se.
Muskarac je jedva obuzdao smeh. Jos jednom joj je obrisao
lice hladnom vodom i nagnuo se nad nju.
- Zasto ne posusas da. spavas? - upitao je.
Ona se nasmejala.
- Kakvo glupo pitanje. Pa, ja vec spavam!
Dzastin nije znao sta da kaze. Naslonio je svoje usne na njen

14
barsunasti obraz i osetio njegovu mekocu. Ona je okrenula glavu i
odjednom su joj se usne nasle pod njegovima. Muskarac je
pokusao da se odmakne, ali iskusenje je bilo suvise veliko.
Pojacao je pritisak svojih usana na njene, ne mogavsi da se
obuzda. Melani je polako podigla ruke i obavila ih oko
Dzastinovih ramena.
Njena reakcija probudila je jos jacu strast u njemu i zagrlio ju
je jos jace. Pozeleo je da je ljubi jos dugo i uziva u njenom
opojnom mirisu.
Predosecao je da bi Melani bila i te kako besna sto je
iskoristio njenu nemoc na ovaj nacin, ali, jednostavno, nije mogao
da odoli.

15
 II.

Melani je polako otvorila oci i ugledala sunceve zrake svuda

oko sebe. Zatreptala je i nekoliko trenutaka lezala je zbunjena, ne
znajuci gde je. Onda se osmehnula zadovoljno setivsi se
nocasnjeg sna.
Sanjala je Dzastina Drejka. Otkud to? Nije ga videla tako
dugo, a sad joj se, odjednom, pojavio u snu. Setila se prvog
susreta s njim. Visoki, zgodni muskarac celicnoplavih ociju
ostavio je na nju i suvise velik utisak.
Ni sama nije znala zasto, jer nije volela ljude kao on.
Muskarci poput Dzastina Drejka sve su smatrali svojom svojinom
i branili su je do smrti. A njoj je bilo dosta paznje koja je sputava i
ne dozvoljava da zivi svojim zivotom. No, nije mogla poreci da joj
se Dzastin dopao. I da bi izbegla bilo kakve neprilike, klonila se
buducih susreta s njim. Daleko od ociju, daleko od srca, bio je
njen moto.
I zato je cudilo sto ga je nocas sanjala. Bio je tako stvaran i
njegove usne bile su tako tople. Zatvorila je oci pokusavajuci da
se seti svih detalja sna. I kao da ga je ponovo videla pred sobom.
Tog trenutka osetila je glad i polako se uspravila u krevetu.
Videla je bokal vode i lavor na stolu i oprezno je ustala. Skinula je
ogrtac koji joj je pozajmila ljubazna gazdarica i pocela da se
umiva velikom brzinom, jer je voda bila potpuno hladna-
Vrata iza nje su se otvorila i Melani se okrenula da pozdravi
svoju domacicu. No, na vratima je stajala visoka figura Dzastina
Drejka. I on je izgledao isto tako iznenađen videci je kako stoji
kraj lavora.

16
 - Sta ti radis ovde? - viknula je zapanjeno.
- Zasto nisi u krevetu? - upitao je muskarac istovremeno.
Melani je brzo dohvatila ogrtac s kreveta i zurno ga obavila
oko sebe. Cinilo joj se da joj je celo telo pocrvenelo od stida.
- Ne bi trebalo da ustajes iz kreveta - ponovi on. Usao je u
sobu i krenuo prema njoj sasvim mirno.
Melani je stegla ogrtac jos jace uz sebe. Pogledala ga je ljutito.
- Nemas sta da trazis u mojoj sobi! Napolje!
Dzastin je primetio da devojka drhti, ali nije znao da li je to
zbog besa ili slabosti. Mozda je u pitanju i jedno i drugo. Seo je na
njen krevet i polako ali odlucno, povukao je prema sebi. Onda je
uhvatio za ruke i gurnuo prema krevetu.
- Suvise je rano da napustas krevet. Trebace ti jos dan ili dva
da povratis snagu.
Melani je to vec shvatila i sama. Noge su joj bile lako slabe da
je mislila da ce se srusiti na pod. Zato je bila zahvalna sto je
ponovo na sigurnom.
- Sta radis ovde? - upitala je jedva cujno.
- Dosao sam da te pronađem.
- Zasto?
- Tvoja porodica brine za tebe.
- Ja sam dobro. - U njenom glasu vec se osecao bunt.
- Naravno da jesi. Ostavljena u zabitom planinskom selu sa
groznicom i temperaturom. Sigurno se nikad nisi osecala bolje.
- Mozda i nisam. - Onda se malo primirila. - Ali, ipak nisu
smeli da te salju za mnom.
- No, posto sam vec ovde, dozvoli mi da ti pomognem.
- Ne treba mi tvoja pomoc.
- Melani, budi razumna. Ne znas jezik. Tvoj vodic je otisao.
Sta nameravas da radis?
Hulio je otisao? Melani se zamislila. Racunala je da ce joj on
obezbediti neki prevoz do drugarice. Njen spanski nije razumeo

17
bas niko i potpuno je zavisila od Hulia.
- Nekako cu se snaci - uzdahnula je ne predajuci se. - Ako je
potrebno, ici cu do Vile Vicencijas pesice.
Dzastin je posmatrao zaprepasceno.
- Ti i dalje nameravas da posetis prijateljicu?!
- Naravno. A zasto da ne?
- Zar nisi naucila nista od dolaska u Kolumbiju? Ovo nije
mesto za zene bez pratnje.
- Ne zelim da komentarisem ovako glupu izjavu.
- U toj izjavi nema niceg glupog. Nisi vise u Severnoj Americi.
Tvoj stav ovde ne vazi.
- Kakav stav?
- Da si sposobna da se sama brines o sebi.
- Ali, ja jesam sposobna!
- Melani - poceo je on i stao. U sebi je izbrojao do deset i
nastavio mirnim glasom:
- U redu, sposobna si, priznajem. Ali, sada kad sam tu, zasto
mi ne dozvolis da ti pomognem?
- Kako ces mi pomoci?
- Tako sto cu te odvesti do cilja.
- A kako ces to postici?
- Prvo cu saznati gde zivi tvoja prijateljica, a onda cu se
pobrinuti za neki transport.
Melani je, zacudo, osetila veliko olaksanje. Uhvatio je strah
kad su Hulio i ona skoro stradali u nanosu blata i nije je napustio
sve do sada. Nije cak ni bila svesna da se boji.
Ispruzila je ruku i dodirnula Dzastina po ramenu.
- Izvini sto sam bila gruba - rekla je tiho. - U pravu si. Bice
mnogo lakse ako se ti pobrines za transport.
Dzastin je bio vise nego iznenađen njenom lakom
kapitulacijom. Shvatio je da je ona pre posledica njenog loseg
zrdavstvenog stanja nego njenog karaktera.

18
 Nasmesio joj se toplo i Melani je osetila kako joj se nesto
cudno desava u grudima.
- Idem da vidim sta ces jesti. - Krenuo je ka vratima i pokazao
na kofer u uglu. - Srecom, Hulio je uspeo da izvadi tvoje stvari iz
auta. - I ponovo se osmehnuo onim toplim osmehom.
Melani nije znala sta se to desava s njom. Zadrhtala je celim
telom, iskreno se nadajuci da je to samo posledica slabosti.
Iznenada, ponovo se setila svog sna i pocrvenela je. Znaci, to
je, ipak, bila stvarnost. Sta li je Dzastin mislio o njoj? Onda se
pribrala.
Vrlo jasno cu mu staviti do znanja da je to za nju bio samo
san i da ce se tu sve i zavrsiti. Nije nimalo zainteresovana za njega
kao muskarca!
Ustala je brzo iz kreveta i zurno se obukla. Nije htela da
rizikuje da joj Dzastin opet bane u sobu. Taman je zakopcavala
dzemper kad se on vratio.
- Zar ti nisam rekao da ostanes u krevetu? - upitao je
prekorno.
- Nisam dete, Dzastine!
- Ali, nekad se ponasas bas tako. Nemas ni trunke razuma u
glavi.
- Bas ti hvala sto si mi otkrio surovu istinu. A ja sam zivela u
uverenju da sam pametna.
- Ne moras da mi zahvaljujes. Komplimente delim besplatno.
Stajali su jedno naspram drugog i gledali se ljutito. Dzastin je
iznenada osetio neku slabost i brzo je sklonio ruke s njenih
ramena. Shvatio je da je vrlo opasno biti u blizini ove prelepe
devojke koja u njemu tako lako budi strast.
- Dorucak je gotov - rekao je trudeci se da mu glas ostane
sasvim miran. - Posto si se obukla, mozes i da odes do trpezarije.
Ljubazna gazdarica pozdravila je osmehom i bujicom reci od
kojih je Melani razumela samo nekoliko. Jedna od tih poznatih

19
reci bila je i: esposo.
Pogledala je Dzastina prenerazeno.
- Jesi li joj ti rekao da si moj muz?
- Nisam. Ali, kad je ona dosla do tog zakljucka, nisam negirao.
- A i zasto bih? Mi joj ne dugujemo nikakvo objasnjenje.
Melani je razmislila nekoliko trenutaka i slegla ramenima.
- Pa, u pravu si.
- Ne mogu da verujem! - uzviknu on ppraveci se iznenađen. -
Nije valjda da ces priznati da sam bar jednom u pravu?! Mora da
ce umesto kise sada padati sekire s neba!
- Sarkazam ti ne lezi, Dzastine - rece ona praveci se uvređena,
ali na licu joj je zaigrao osmeh.
A tebi taj osmeh lezi i te kako, pomisli muskarac. Nije mogao
da skine pogled s njenog prelepog lica. Pitao sekako ce uspeti da
se kontrolise u njenom prisustvu. Njegov jedini cilj bio je da je
otprati do sigurnog mesta i onda moze da se vrati u Buenos Aires.
A sto se tice nje, tu nema nikakve dileme. Vrlo jasno mu je stavila
do znanja koliko ga ceni.
Dorucak je bi veoma ukusan, ali Melani je imala slab apetit.
- Ne znam sta mi je - izjavila je - osecam se tako slaba.
- To je potpuno jasno, Melani. Tvoje telo jos nije spremno da
podnese bilo kakve napore. Zato bi bilo najbolje da jos malo
odlezis u krevetu.
Ona se nije protivila, vec se odmah uputila u, svoju sobu. Kad
se ispruzila na mekani dusek, shvatila je da je Dzastin u pravu.
Nije znala da je tako umorna i vrlo brzo san joj je dosao na
oci. Kad se skoro tri sata kasnije probudila, osetila se odmornijom
i skoro sasvim okrepljenom.
Ustala je i odlucila da se malo proseta po selu. Cim je izasla iz
kuce, oko nje su se okupila deca i pocela da se gurkaju i pilje u
nju.
Melani im se osmehnula i krenula na mali skver. Sela je na

20
klupu, a deca su stala oko nje. Melani je pokusala da im kaze
nesto, ali deca je nisu razumela. Onda je uzela ruz za usne iz tasne
i devojcice su prisle jos blize. Ona je namazala usne jednoj od njih
i ubrzo je svaka od devojcica pozelela da ima crvena usta.
- Ucis ih tajnama sminkanja?
Melani se trgla i pogledala navise. Dzastin je stajao kraj klupe
sa rukama na bokovima i posmatrao je. Izgledao je veoma dobro
u kosulji koja je isticala njegova siroka ramena i u farmerkama
koje su jasno ocrtavale njegove dugacke noge.
Ona se setila njihovog strasnog poljupca i porumenela je. Jos
uvek se dobro secala njegovih toplih usana, ruku snaznih kao
celik i mirisa kolonjske vode.
Naterala je sebe da ga pogleda.
- Jesi li uspeo da nam nađes neki prevoz?
- Da i ne. Ovde u selu nema nista. Ali, ako krenemo putem na
jug, doci cemo do velike plantaze na kojoj ce sigurno biti neko
slobodno vozilo.
- Kad cemo krenuti?
- Cim ti bude bolje.
Melani je spustila malu devojcicu koja joj je sedela u krilu i
ustala.
- Verujem da cu ujutro ponovo biti u formi. Sigurna sam da i
ti zelis da se sto pre vratis kuci... odnosno na mesto iz kog si
dosao.
- U Buenos Aires.
- Oh? - devojka se nasmesila setno. - Oduvek sam zelela da
vidim taj grad.
- Onda budi moj gost. Dođi kad god pozelis.
- Hvala ti.
Dzastin je pogledao na sat.
- Da li mozes da rucas? Rosa me je poslala po tebe.
- Ona, izgleda, zeli da me ugoji - osmehnu se devojka. No,

21
znala je da sto pre treba da povrati izgubljenu snagu i krenula je
spremno za njim. Okrenula se jos jednom i poslala deci poljupce.
Njen gest izazvao je mnogo kikotanja i pravu bujicu reci koju ona
nije razumela.
- Sta kazu? - upitala je.
- Hteli bi da ostanes s njima. Jako im se dopadas.
- Kazi im da idem da rucam i da cu, mozda, doci kasnije da se
pozdravim s njima.
Dzastin je preneo malisanima njenu poruku i deca su
zagrajala veselo.
- Rosi se jako dopadas - primetio je muskarac malo kasnije,
kad su se priblizili kuci. - Rekla mi je da sam jako srecan sto imam
tako lepu zenu.
Melani nije znala sta bi mogla da kaze.
- I prekorela me je sto ti dozvoljavam da putujes sama.
Takođe je zelela da zna zasto nismo u istoj sobi.
Ona je bila tako iznenađena Dzastinovim recima, da je jedva
dosla do reci.
- Pretpostavljam da si joj objasnio kako, ipak, nismo muz i
zena.
- Ne. Rekao sam da ti potreban potpuni mir. - Muskarac se
nasmejao izrazu njenog lica.
- Vrlo smesno - promrmljala je Melani ljutito.
Dzastin je iznenada pomilovao po kosi.
- Nikad nisam video ovakvu boju kose. Srebroplava. I tako
meku.
Melani se cinilo kao da njegov dodir pece. Tek smo se sreli,
pomislila je, a plasim se da budem s njim. Ako misli da i dalje
putuju zajedno, morace bolje da kontrolise svoja osecanja. Samo
kad ne bi bio tako zgodan!
I njega su morile slicne misli. Znao je da ce uvek pamtiti
trenutak kad je ugledao na malom skveru, okruzenu decom. Tada

22
se nesto prelomilo u njemu i dirnulo ga do dubine srca.
Morace jako voditi racuna o svom ponasanju. Uostalom,
Damon ga je zamolio da pripazi na Melani, a ne da je zavede.

*
Zora je tek pocela da svice i Melani je spavala cvrstim snom.
Dzastin je prodrmao i prosaputao:
- Melani, moramo otici odavde.
Ona je jedva otvorila oci i naterala sebe da se uspravi.
- Kako si usao u sobu? - upitala je sneno.
- Uvukao sam se kroz prozor. Slusaj, nemamo mnogo
vremena. Moramo otici odavde - ponovio je.
- Zasto?
On je vec zgrabio njen kofer i poceo da trpa razbacane stvari
u njega.
- Uzecemo samo ono najneophodnije.
- Sta je s tobom? - pobunila se devojka. - Ponasas se kao da
nas neko juri.
- Jos ne, ali kad bi taj „neko” znao da smo ovde, sigurno bi nas
pojurio dobro. - Zatvorio je Melanin kofer i u dva koraka nasao se
kraj njenog kreveta. Uhvatio je za ruke i povukao. - Do izlaska
sunca ima jos petnaestak minuta. Pokusajmo da nestanemo
odavde do tada. - Ostavio je da se obuce i krenuo ka vratima.
- Kuda ces?
- Da nam nađem nesto za jelo. Ostavicu nasoj domacici novac
koji smo joj duzni. Na zalost, necemo moci da se pozdravimo s
njom.
Dzastin je izasao iz sobe i Melani je nekoliko trenutaka
stajala neodlucno kraj kreveta.
Zelela si malo uzbuđenja, rekla je sebi. Eto, sad ces ga imati!

23
 *
Petnaest minuta kasnije vec su bili van sela. Dzastin je
pronasao malu stazu koja je vodila kroz dzunglu i oni su zurno
krcili gusto rastinje pred sobom.
- Kuda idemo? - upita Melani.
- Skrivacemo se u dzungli dan-dva, dok ne budem siguran da
smo bezbedni.
Isli su kroz dzunglu nekoliko gati bez pauze. Stali su samo
jednom da popiju gutljaj vode.
Melani se cinilo da ce se svaki cas srusiti ako ne stanu i bilo
joj je sve teze da pokrece umorne noge.
Konacno, stigli su do male cistine i Dzastin je predlozio da se
odmore.
- Od koga mi to bezimo? - upita ona bez daha.
- Njegovo ime je Viktor Degaz i on je jedan gadan tip, veruj
mi.
- Otkud ga poznajes?
- Pre nekoliko godina radio sam na otkrivanju tajnih fabrika
droge u ovom kraju. Uspelo mi je, nakon dugog vremena, da se
uvucem u tu fabriku i upoznam sve odgovorne ljude. Vremenom
sam postao Viktorov najpouzdaniji covek.
- I?
- I uspeo sam da ga raskrinkam u toku jedne velike operacije
na dva kontinenta. Na zalost, on nije uhvacen. Uspeo je da se
izvuce u poslednjem momentu.
- Da li on zna za tvoju ulogu u svemu tome?
- Nije mi poznato. Nikad se nisam vratio u Kolumbiju da to
saznam.
- Sta bi taj Viktor radio da te je sad video?
- Gospodin Degaz ima los obicaj da prvo puca i, ako prezivis,

24
tek onda postavlja pitanja.
- I Viktor je bio u selu?
- Da. Mislim da su on i njegovi ljudi krenuli u Bogotu, ali ih je
nevreme nateralo da ostane u selu. Sinoc kasno su se raspitivali
ko ima slobodnih soba.
- Je li te video?
- Ne. Bio sam u drugoj sobi kad je usao, ali odmah sam
prepoznao njegov glas. Sacekao sam da legnu i odmah dosao kod
tebe.
Melani je posmatrala Dzastina nekoliko minuta bez reci.
Onda je iznenađeno odmahnula glavom.
- Nisam ni sanjala da si vodio tako uzbudljiv zivot.
Muskarac se nasmeja.
- Mozda se to moze nazvati i tako, no, u svakom slucaju! ti
događaji su ostali u proslosti.
- Koliko imas godina?
- Trideset sedam.
- I nikad se nisi ozenio?
- Otkud znas?
- Pretpostavljam. Cini mi se da nikada nisi ostao dovoljno
dugo na jednom mestu da bi stekao porodicu.
- Potpuno si u pravu.
- Da li Damon zna cime si se bavio?
- Naravno.
- I zato te je poslao da me pronađes?
Dzastin klimnu glavom i osmehnu se tuzno.
- Izgleda da bi, ipak, bila sigurnija da si ostala sama. - Ustao je
sa panja na kom je sedeo i poceo da se seta u krug. - Dok sam
cekao da Viktor i kompanija veceraju, razmisljao sam sta da
radim s tobom. Da je Hulio ostao u selu, otisao bih. Ali, ostala si
bez icije pomoci i sasvim sama. Osim toga, Viktor ima jednu slabu
tacku: ne moze da odoli plavusama. Da je cuo za tebe, prevrnuo bi

25
celo selo da te nađe... a nije nimalo ljubazan prema svojim
„prijateljicama”.
Melani je nehoticno zadrhtala. Bila je srecna sto je Dzastin uz
nju. Ustala je i stala kraj njega.
- Oduvek sam zelela malo uzbuđenja u svom monotonom
zivotu - rekla je smeseci se. - Izgleda da ce mi se ta zelja sada
ostvariti.
Dzastin nije odgovorio nista. Nadao se iz sveg srca da Melani
nikada nece sresti nezgodne tipove kao sto je Viktor Degaz. Za to
ce se pobrinuti on. I dace sve od sebe da je zastiti,

*
Melani nije znala koliko su dugo hodali i koliko su kilometara
presli. Bojala se da Dzastin namerava da pesace celu noc. Zato
nije mogla da veruje svojim uzima kad Je rekao da su za danas
zavrsili s marsem.
- Ali, gde cemo spavati? - upita ona zbunjeno.
Muskarac je pokazao rukom i Melani je primetila neko
svetlucanje u dzungli.
- Sacekaj me ovde. Idem da izvidim, situaciju.
Za pola sata opet je bio kraj nje.
- Izgleda da imamo srece - izjavio je smeseci se.
- Fantasticno. Pokazace nam gde je lokalni „Hilton".
- Na zalost, nemamo bas toliko srece.
- Dobro, moze i neki hotel nize kategorije. -
- Obezbedice nam prenociste, a posto imaju „dzip”, sutra ce
nas prebaciti do sledeceg mesta.
- Bolje ista nego nista - zakljuci devojka diplomatski.
- Nadam se da imaju bar tus - promrmljala je nesto kasnije,
kad su se priblizili kucicama na cistini.
- Odmah cemo saznati. - Dzastin je upitao nesto na spanskom

26
coveka koji ih je vodio prema sobi. Onda se okrenuo Melani. -
Imaju. Ne bas tus, ali nesto vrlo slicno.
„Nesto vrlo slicno” bio je mali potok koji je na jednom mestu
formirao bazencic sirine metar i po. Melani je uzdahnula i slegla
ramenima.
- Sta se tu moze. - Pogledala je Dzastina upitno. - Hocemo li
vuci slamku da vidimo ko ce biti prvi?
- Nema potrebe. Ima mesta za oboje.
Melani je sa uzasom posmatrala kako Dzastin otkopcava
kosulju i baca je na zemlju. Kad je poceo da skida i farmerke,
zaustavila ga je u panicnom strahu.
- Sacekaj malo, Dzastine! Ne mozemo se kupati zajedno!
- Zasto?
- Zato... - ona zamuca - ...zato sto ne mozemo.
- Melani - poce muskarac strpljivo -- znam da ti je neprijatno,
ali seti se da nismo u Severnoj Americi. Ne zelim da izazivam tvoj
stid, no nemamo mnogo vremena. Treba da smo u sobi sto pre, a
ako se budemo kupali jedno po jedno, izgubicemo mnogo
vremena. Osim toga - napravio je pauzu i nasmesio se znacajno -
vec sam video sta sve imas!
I okrenuo se nonsalantno, nastavljajuci da se skida.
Melani je osetila da joj obrazi gore, ali nije znala sta bi mogla
da kaze. Pre nego sto je uspela da reaguje, on je vec skinuo i
poslednju stvar sa sebe.
Ona je stajala kao skamenjena i nije mogla da odvoji pogled
od Dzastinovog muzevnog tela. Kakva razlika između odraslog
muskarca i njenog petogodisnjeg sestrica!
Dzastin je mirno usao u mali bazen i poceo da sipa vodu na
sebe. Stajao joj je okrenut leđima i Melani je netremice
posmatrala njegova siroka leđa, sa jasno izvajanim misicima i
ramenima kao u atlete. Struk mu je bio u velikom kontrastu s
ramenima - uzan i bez trunke sala, a noge su mu bile lepo

27
razvijene i duge.
Melani je pokusala da se smiri i pocela Je da raskopcava
bluzu. Sta i ako se skine, pitala se. Dzastin je u pravu: nema mesta
panici. I hrabro je skidala jednu po jednu stvar.
Dzastin je posmatrao kradom i jedva uzdrzavao osmeh.
Video je koliko je njoj neprijatno i koliko se trudi da pobedi svoju
nelagodnost. Bio je ponosan na nju. Danas su toliko prepesacili da
bi cak i covek s boljom kondicijom pao s nogu od umora. A ona je,
mada nedavno bolesna, hrabro koracala za njim.
Mora je zastititi od svih opasnosti. Mora je postedeti
razocaranja i novih nedaca. Mora.
Pogledao je ponovo i video da je skinula i farmerke. Ostala je
samo u donjem vesu i on se upitao da li ce se i kupati u njemu. Ali,
posle duzeg predomisljanja, Melani je skinula sve sa sebe i polako
usla u hladnu vodu.
Dzastin je osetio kako uzbuđenje struji njegovim telom i brzo
je skrenuo pogled s njene markantne pojave. Imao je dosta
iskustva i zene su ga jurile kud god bi posao. Zene koje su znale
pravila. I nestajale kad bi Dzastin morao dalje. A sad je sa njim
devojka koja nije ni svesna svoje lepote i efekta koji ima na njega.
I dopada mu se vise od svih zena koje je dosad upoznao!

*
Pola sata kasnije stajali su u sobi koju su im dali ljubazni
domacini.
Melani je gledala jedini krevet u prostoriji.
- Znam sta mislis - preduhitrio je muskarac - i nemam
nameru da trazim od ovih dobrih ljudi jos jedan krevet zbog
tvojih smesnih principa.
- Oni nisu smesni, Dzastine. Jednostavno, mislim da nije
dobra ideja da spavamo u istom krevetu.

28
 - Ni ja bas nisam suvise odusevljen. No, sta je, tu je. Napolju
je hladno u toku noci i zato me ne teraj da spavam u dvoristu.
Melani uzdahnu. Koliko li ce jos iznenađenja doziveti na
ovom putu. Pa, sta, rekla je sebi. Dzastin je kao i svi drugi
muskarci, nemam cega da se bojim.
Ona je smatrala sebe emancipovanom i modernom zenom.
Jedini problem bio je sto nije imala mnogo prilika da se viđa s
muskarcima. Cak ni sa onima iz blize familije. Otac joj je umro jos
kad je bila mala, a nije imala brata. Tu je bio jedino Filip, mladic
koga cak nije mogla nazvati ni svojim momkom. On je nije nimalo
privlacio.
Ne ponasaj se kao neiskusna devica koja se snebiva cim vidi
muskarca, naredila je sebi. A nije smela priznati da taj opis
odgovara bas njoj.
- U redu, spavacemo u istom krevetu. - Pokusala je da se
osmehne.
- Divim se tvojoj odlucnosti - nasali se on.
- Mislim da moja odlucnost nece nimalo uticati da se izmeni
tvoje ponasanje.
- Ne budi tako sigurna.
U tom trenutku pojavio se domacin i pozvao ih da veceraju s
njima. Njih dvoje su rado prihvatili, jer nisu jeli bas mnogo u toku
dana, samo ono malo hleba i mleka sto je Dzastin na brzinu
pokupio iz Rosine kuhinje.
Odmah posle vecere legli su u krevet. Za divno cudo, Melani
je otkrila da joj nije nimalo neprijatno sto je Dzastin tako blizu
nje. Cinilo joj se da ga odlicno poznaje i potpuno se opustila.
U roku od nekoliko minuta spavala je dubokim snom.
Za razliku od nje, Dzastinu san nije dolazio na oci. Bilo mu je
tesko da se privikne na cinjenicu da je Melani uz njega. A da ne
sme ni da je dodirne.
Konacno, utonuo je u nemiran i tezak san.

29
 Nekoliko casova kasnije probudio ih je duboki muski glas ciji
je engleski imao primese spanskog akcenta.
- Dobro dosli u Kolumbiju, gospodine Drejk - viknuo je glas. -
Da ste mi samo ranije javili da cete doci, pripremio bih vam
topliju dobrodoslicu!
Melani se trgla iz sna i unezvereno se zagledala u pretecu
priliku tamnoputog coveka nagnutog nad Dzastina. U sobi je bilo
mnogo muskaraca i svi su drzali automatske puske uperene u
njih dvoje.
Dzastin se podbocio i pogledao neznanca mirno.
- Oh, zdravo, Viktore. Kakvo iznenađenje... nisam mislio da
cemo se ponovo sresti posle toliko godina.
- Dođi sa mnom, amigo. Ubeđen sam da cu ti naci bolji
smestaj nego ovde. - Viktor Degaz se iskezio neprijatno i Melani
se stresla.
- Ustaj! - naredi Kolumbijac ljutito.
Dzastin nije pokazivao znake uzbuđenja. Ustao je polako i
smireno i zatim dao Melani ruku. - Iznenađuje me sto putujes sa
zenom. Secam te se kao covek koji je voleo usamljenost - Viktor
Degaz je zacutao i zagledao se u Dzastina pazljivo. -
Pretpostavljam da si dosao da nađes nove veze.
- Dosao sam u Kolumbiju iz licnih a ne iz poslovnih razloga.
- A zasto bih ti ja verovao.
- Nikad ti nisam lagao, Viktore.
- Nisi? A zasto si se onda pretvarao da trgujes sa mnom?
- To nije bilo pretvaranje.
- Vrlo interesantno. A zasto onda nisi bio tu kad je policija
izvela onaj cuveni prepad?
- Budi razuman, Viktore. Zasto bih te ja izdao? Dobio bih
mnogo vise da sam ostao u vasoj organizaciji.
- To je istina. Ali, tvoj nestanak je pao u vrlo nezgodno vreme.
I od tada se nisi nijednom javio.

30
 - Kad sam cuo sta se dogodilo, shvatio sam da je bolje da se
drzim podalje od vas. Nisam znao ko je izdajica i kome mogu da
verujem. Koliko znam, mozda si bas ti odgovorni krivac.
Kolumbijac je zabacio glavu unazad i nasmejao se grlenim
glasom.
- Ma hajde, Dzastine, ne lupaj. »Za sada cu te postedeti, jer
nemam dokaza da lazes. - Pokazao je rukom prema vratima sobe.
- Hajde, pokret.
Dzastin je drzao Melani cvrsto uz sebe dok su se probijali
kroz mracnu dzunglu. Povremeno bi jedan od Viktorovih ljudi
osvetilo put baterijskom lampom, a inace je vladala potpuna
tama.
Kada su izbili na put posut tucanikom, ugledali su nekoliko
„dzipova” parkiranih uz ivicu. Viktor je seo u prvi auto i naredio
Dzastinu i Melani da sednu na zadnja sedista. Ostali muskarci
smestili su se u druge „dzipove”.
- Kako si nas pronasao? - upita Dzastin naizgled
nezainteresovao dok se „dzip” polako kretao napred.
- Svi u selu pricali su o prelepoj Amerikanki i njenom
visokom, zgodnom muzu. Zeleo sam da saznam ko ste i zasto ste
ovde. I drago mi je sto sam bio tako radoznao. Nisam ni slutio da
bi to mogao biti ti.
- Znaci, iznenadio sam te.
- Jesi. Imao sam srece da naletim bas na starog druga. Ha, ha
ha!
Nastupila je tisina, isprekidana samo kotrljanjem kamenja i
sustanja granja koje je bilo tako blizu puta da ih je cesto i greblo
po licu.
Prvi je progovorio tamnoputi Kolumbijac.
- Kada si odlucio da se ozenis, Drejk? - uipitao je radoznalo.
- Je li to tako vazno?
- Nije. Ali, nikad mi nisi licio na porodicnog coveka.

31
 - Ljudi se menjaju s godinama.
- A narocito kad nađu zenu kao sto je tvoja, zar ne? Malo je
premlada za tebe... i suvise naivna za moj ukus.
- Nisam je odabrao da udovolji tvom ukusu.
Viktor se nasmejao grubo.
- Naravno. To ne znaci da se ne bih pozabavio njome ako ti
jednom dosadi.
Dzastinu je bilo vise nego drago sto Melani ne razume
Spanski. Ko zna kako bi se osecala da cuje sta ovaj pokvarenjak
govori. Kad bi bar mogao nekako da je utesi i ohrabri. Ali,
situacija u kojoj su se nasli bila je vrlo nezavidna i ne bi bilo
posteno davati devojci lazne nade. Doduse, Dzastina je cudilo i to
sto su jos u zivotu.
Mozda je Viktor omeksao u toku godina, a mozda stvarno
nije imao dokaze da je Dzastin umesan u policijsku raciju.
- Kuda idemo? - upitao je gledajuci unaokolo. Njegov mozak
registrovao je svako drvo, svaki zbun i neobican kamen kraj puta.
Sve sto bi im moglo pomoci kad bi, kojim slucajem, uspeli da se
izvuku iz saka ovih kriminalaca.
- Kod mene.
- Moja zena i ja smo krenuli u Vilu Vicencijas kod jedne njene
drugarice. Devojka nas ceka i bice zabrinuta ako ne stignemo na
vreme.
- Sta ste radili u onom selu?
- Trazili prevoz. Nanos blata na magistrali onemogucio nam
je dalji put.
Dzastin se nadao da niko u selu nije spomenuo cinjenicu da
je Melani stigla nekoliko dana pre njega. Valjda ce Viktor
poverovati u ovu pricu, mislio je.
- Kuda idemo? - upitala je Melani sapatom.
Dzastin je zagrlio devojku i privio je uz sebe. Prijala mu je
njena toplina mislio je da ce i nju ohrabriti njegova blizina.

32
 - U Viktorov dom.
- A zasto?
- Videcemo.
Ostatak puta vladala je tisina. Svako je utonuo u svoje misli i
borio se sa nekim svojim strahovima.
- Stigli smo, amigo.
Viktorov glas trgao je Dzastina i Melani i oni su naglo podigli
glave. No, i dalje je bilo tako mracno, da se napolju nije videlo
nista.
- Dobro dosli u moj dom.
Izasli su iz „dzipa” i krenuli ka ulazu u hacijendu. Vladala je
sablasna tisina, koja se Dzastinu nimalo nije dopadala. Znao je da
su opkoljeni Viktorovim ljudima i da ih, verovatno, drze na
nisanu.
Zastitio je Melani svojim telom i krenuo za Viktorom. On ih je
poveo kroz hodnik i uz stepenice do vrata jedne spavace sobe.
- S obzirom na to da je jos uvek noc, mogli bismo i da
odspavamo. Razgovaracemo ujutro. - I Kolumbijac je izasao iz
sobe okrecuci kljuc u bravi.
Dvoje „zarobljenika” su se pogledali. Dzastin je bez reci
razgledao sobu koja je bila uređena vrlo luksuzno i imala cak i
svoje kupatilo.
- Imas komfor kao da si kod kuce - osmehnuo se.
- Mada u onoj prethodnoj kuci nije ni blizu bio ovakav
komfor, osecala sam se mnogo sigurnije - priznade ona.
- Bice najbolje da poslusamo Viktora i odspavamo jos malo.
Melani je sela na fotelju i Dzastin joj je prisao. Stavio joj je
ruke na ramena i poceo da masira njene ukocene misice.
Ona se opustila pokusavajuci da ne obraca paznju na
ogroman krevet u sredini sobe. Opet ce doci u iskusenje kad bude
u Dzastinovoj blizini. Nije znala koliko ce jos dugo moci da odoli
tom iskusenju.

33
 Prvi put u zivotu Melani je osetila zelju da vodi ljubav s
muskarcem. Taj osecaj bio joj je potpuno nepoznat i istovremeno
ju je i uzbuđivao i plasio.
Isti taj osecaj buktao je i u Dzastinu.
- Idem da se istusiram - rekao je iznenada. I to hladnom
vodom, hteo je da doda. Da me dobro osvesti i otera strast koja
me je obuzela.
Melani je ostala sama u sobi. Nije joj bilo nimalo drago sto se
nasla u ovako neprijatnoj situaciji, ali tu je bila jedna dobra stvar:
Dzastin je s njom.
Oseca se tako lepo s njim u drustvu. Nikada joj nije uputio
nijednu primedbu niti prekor, nikada joj nije naređivao sta da
radi. Osecala se slobodno i nesputano.
Zato sam ga i zavolela, sinulo joj je iznenada.
Iz razmisljanja je trgao Dzastinov glas.
- Ako zelis da se osvezis, kupatilo je tvoje.
Melani je pozurila u kupatilo izbegavajuci njegov pogled.
Mogao bi procitati i previse iz njega.
Dzastin se polako skinuo i legao na udoban krevet. Zatvorio
je oci u nadi da ce zaspati. Ali, pred sobom je stalno video
Melanin lik. Njeno lepo, nasmejano lice, njeno pravilno izvajano
telo.
Prokletstvo, pomislio je iznenada, ne zelim da je gleda
nijedan drugi muskarac. Zelim je za sebe, zelim da mi stvarno
bude zena.
Bio je zaprepascen svojim mislima. Ali, znao je da je voli.
- Ti si lud - rekao je naglas. - Sta bi rekla Eliza da se ozenis
njenom malom sestrom?
Melanina porodica nikad ne bi odobrila taj brak niti bi
dozvolila da Melani dođe u Buenos Aires.
Ali, ona je oduvek zelela da vidi taj grad.
Da, da vidi, ali ne i da zivi u njemu.

34
 To ne znas. Nisi je pitao. Mozda bi se zaljubila u Buenos Aires
i odlucila da ostane u njemu zauvek.
A mozda ce joj posle ovog puta biti dosta avantura i pozelece
da se vrati u svoj rodni grad-
Otkud znas? Nisi je pitao.
A da je pitam? Mozda ce mi se nasmejati u lice. Zar nije rekla
da voli nezavisnost i da nema nameru da se udaje?
Ali, kad bi se udala za mene, ne bih nikad ugrozio njenu
nezavisnost.
Pa, kazi joj to.
I hocu!
Dzastin se osecao kao da je dobio vaznu bitku u ratu sa
samim sobom. Zaspao je sa smeskom na usnama i njenim likom u
ocima.

*
Melani je pronasla penu za kupanje pored velike, luksuzne
kade i zadovoljno je leskarila u vodi, okruzena mirisom borovine.
Nije mogla da izbaci Dzastina iz svojih misli. Pokazao se kao
divan covek i odlican prijatelj. Ali, ona je zelela mnogo vise.
Njegovu ljubav.
Kako da ga ubedim da sam mu potrebna? Kako da ga
nateram da me zavoli, pitala se tuzno. Znala je da nikad nece moci
da ga zaboravi i posle njega nijedan muskarac nece osvojiti njeno
izbirljivo srce.
Melani je izgubila svaku predstavu o vremenu i tek je
rashlađena voda podsetila da treba da izađe iz kade. Izbrisala se
velikim peskirom sa izvezenim inicijalima i provirila u sobu.
Dzastin je spavao. Ona se. onako naga, usunjala u krevet i
legla na drugi kraj. I pored svoje ljubavi prema Dzastinu, nije
mogla da se oslobodi stidljivosti tako lako.

35
 *
Negde pred zoru oboje su poceli da sanjaju isti san. Vrlo lep.
Vrlo senzualan. Nesvesno su se u snu priblizili jedno drugom.
Njegova ruka pomilovala je njeno bedro i krenula navise.
Melani je sanjala da je neko miluje i pozelela da se to nastavi.
Nije ni pokusala da se odmakne.
Kad je ta ruka zagrlila i privukla blize, u snu je podigla usne
ocekujuci nezni susret.
Njegove usne su, kao po komandi, krenule ka njenima.
Da, to je poljubac kog se secala iz onih cudnih snova u vreme
groznice i visoke temperature. Nikada je nijedan muskarac nije
poljubio na ovaj nacin!
Njihovi snovi odjednom su se pretvorili u stvarnost punu
zudnje i strasti. Dzastin se pomerio tako da je lezao tik uz Melani i
ona je jasno osetila cvrstinu njegovog tela.
Zagrlila ga je kao da ne zeli da ga pusti da se udalji. Znaci,
ovako je kad nekog volis, mislila je potpuno opijena. Instinktivno
se pripila uz njega njisuci kukovima, uzbuđujuci ga jos vise.
Dzastin se odjednom uspravio i nagnuo nad nju. Potrazio je
usnama devojcine grudi i poceo nezno da ih miluje.
Svakim svojim pokretom dovodio je do jos jaceg uzbuđenja i
ona je, nesvesno, uzdahnula strasno. Njega je taj uzdah uzbudio
jos jace i shvatio je da ga Melani zeli isto toliko koliko i on nju.
- Jesam li ja to nesto prekinuo?
Dzastin i Melani su se ukocili. On je podigao glavu naglo. Ona
je otvorila oci. Primetila je Dzastinovo rumeno lice i oci sa
odbleskom zelje. A onda se muskarac odmakao od nje.
Pogledao je u Kolumbijca koji je stajao kraj vrata smeskajuci
se i prekoreo sebe sto nije cuo kad je Viktor otkljucao vrata.
- Bas si nasao kad da uđes, Viktore - promrmljao je

36
odmahujuci glavom tuzno.
Melani je drhtala tako jako da je jedva drzala prekrivac oko
sebe. Nije mogla da odvoji pogled od tog coveka ciji je osmeh bio
tako grub i zloban. Osetila je kako se jezi i pozelela je da je sto
dalje odavde.
- Imas li nesto protiv kucanja? - upita Dzastin jetko.
- Nemam, ali nisam smatrao da je potrebno da ti se
najavljujem. Nisam ni slutio da ces biti zauzet ovako rano ujutro.
Brak ti je promenio stare navike.
Dzastin je ustao iz kreveta i obukao farmerke ljutitim
pokretom.
- Kazi sta hoces sad kad si tu.
Viktor Degaz se nasmejao gromko.
- Mozda bi bilo bolje da ti dozvolim da zavrsis ono sto si
zapoceo. Bio bi boljeg raspolozenja.
- Slusaj, Viktore. Cenim tvoje gostoprimstvo, ali mi moramo
da idemo. Nadam se da necu biti drzak ako. te zamolim da mi
obezbedis neki prevoz do Vile Vicencijas.
- Ah, bas zato sam i dosao.
Dzastin je pogledao Melani kradom. Video je njene rumene
obraze i razbarusenu kosu i nesto se steglo u njegovom srcu.
Znao je da joj je ovo bio prvi kontakt s muskarcem i plasio se da
ovakav grub Viktorov ulazak ne izazove u njoj tezak emocionalni
stres.
Onda je ponovo upro pogled u domacina.
- Mozemo li negde razgovarati nasamo? Melani treba da se
obuce.
- Naravno. Moja kancelarija je u prizemlju. Imamo dosta
tema za razgovor. - Viktor se nasmesio devojci koja je jos uvek
lezala u krevetu. - Videcemo se, gospođo Drejk.
Dzastin je ispratio Viktora do vrata i zastao.
- Bicu dole za nekoliko minuta - rekao je.

37
 Kolumbijac klimnu glavom i krenu niz stepenice. Njegov
neprijatni smeh jos dugo je odzvanjao u Melaninim usima.
- Kakav grozan covek - primeti devojka izbegavajuci
Dzastinov pogled.
- Jeste.
Muskarac je seo na krevet kraj nje i uzeo joj ruku u svoju.
Osetio je kako joj je ruka hladna i kako podrhtava.
- Nikada necu oprostiti sebi sto sam dozvolio da te tako
uplasi.
Melani je videlo koliko je Dzastinu krivo sto je Viktor trpao u
nevreme i shvatila je da se u njemu vodi borba.
- Nije tvoja greska sto je taj jezivi covek usao bez kucanja.
- Nije, tacno. Ali, pogresio sam sto sam zapoceo nesto sto
nismo mogli zavrsiti kako treba.
Melani je porumenela i toplota je pocela da joj se vraca u
telo.
- Ni to nije tvoja greska. Ja... ovaj - zastala je zbunjeno i
sagnula glavu.
Dzastin je pogledao nezno.
- Melani - pozvao je. - Slusaj me. Ono sto se skoro dogodilo
među nama - i sto ce se sigurno dogoditi - bilo je neminovno.
Pozeleo sam da vodim ljubav s tobom od momenta kad sam te
ugledao onako bolesnu i iscrpljenu. Ili, da budem tacniji, onog
trenutka kad sam prvi put upoznao mladu, plavokosu ucenicu.
Melani je pocela da se opusta i na usnama joj je zaigrao
nestasni osmeh.
- Strasno mi je zao sto je ovo moralo da se zavrsi tako naglo i
neprijatno. - Muskarceve oci imale su ozbiljan izraz.
- Hoces li mi oprostiti?
- Naravno. - Njen glas bio je tako tih da se jedva cuo.
- Drago mi je - osmehnuo se Dzastin i ustao sa kreveta.
- Moram sad da idem da razgovaram s Viktorom. - Nagnuo se

38
nad devojku i poljubio je posednicki.
Otisao je do vrata i otvorio ih. Onda se okrenuo i rekao
sasvim nonsalantno:
- Ne znam da li sam se setio da ti kazem koliko te volim-
Vrata su se zatvorila za njim polako.
Melani ih je posmatrala kao u transu. Da li je cula dobro? Ali,
ako su je prevarile usi, nisu i oci. Jasno je videla ljubav na
njegovom licu.
Koliko je puta sanjala da ima njegovu ljubav. Koliko je uzivala
u tim snovima. Ali, sad vise ne mora da sanja. Stvarnost je, i pored
svih strasnih događaja, ipak lepsa.

39
 III.

Dzastin je sisao niz stepenice pracen budnim okom jednog

mladica sa puskom u rukama. Mladic mu je pokazao glavom na
jedna vrata i Dzastin je polako usao u prostoriju.
Citav arsenal razlicitog oruzja visio je na zidu. Na drugom se
nalazila velika mapa. Viktor je sedeo za ogromnim stolom i drzao
noge prekrstene na njemu.
- Sedi - rece Kolumbijac pokazujuci Dzastinu na koznu
fotelju. - Treba mnogo toga da razjasnimo. - Ponudio ga je
cigarama, no Dzastin je samo odmahnuo glavom.
Nekoliko trenutaka vladala je tisina. Viktor je, naizgled,
mirno palio cigaretu i uzivao u njenom mirisu. Ali, Dzastin je znao
da je sve to deo igre. Viktor ga je iskusavao nadajuci se da ce
izgubiti zivce i odati nesto sto ne bi trebalo. No, potcenio je
Dzastina koji je umeo da se kontrolise bolje nego vecina ljudi.
- Koliko je vremena proslo, amigo? - upita Kolumbijac na
kraju.
- Dosta. Oko deset godina, mislim. - Dzastin se osmehnuo. -
Nisi se promenio mnogo, zar ne?
- Kako to mislis?
- Pa, sva ova raskos. - Dzastin je pogledao unaokolo. - Izgleda
da ti ide dobro.
Viktor klimnu glavom. - Ali, trebalo je mnogo vremena da se
ponovo ustali ono sto je policija pokvarila.
- Ova kuca je grandioznija od one prethodne - primeti
Dzastin. - Ima vise stila i elegantnija je.
- Pa, u pitanju je bila i jedna srecna okolnost. Covek koji je

40
posedovao ovu kucu pre mene iznenada je odlucio da napusti
Kolumbiju. Zakljucio je da ovo nije zdravo mesto za zivot... i tako
je kuca pripala meni.
Dzastin je vrlo dobro shvatio sta je Viktor hteo da kaze. Bivsi
vlasnik mu sigurno nije velikodusno predao svoj dom. I tesko da
je uspeo da ode bilo kuda.
- Nisam uspeo da vidim kucu bas najbolje, jer je sinoc bio
mrak. Ali, izgleda impresivno.
- Da. Napravio sam i malu pistu, sto umnogome olaksava
posao.
- Znaci, i dalje se bavis istim poslom.
- Naravno. On je veoma unosan... pod uslovom da verujem
jedino sebi.
- Nemas razloga da mi ne verujes, Viktore.
- Jos uvek stojis pri tome da nisi imao nikakve zasluge za
raciju?
Dzastin je pogledao svog domacina pravo u oci.
- Iznenađen sam tvojim nepoverenjem. Mislio sam da me
poznajes bolje.
- No, moras priznati da si nestao u vrlo nezgodno vreme.
Plavokosi muskarac slegnu ramenima.
- Imao sam mnogo srece.
- To ti kazes.
Vladala je tisina dok su se dvojica muskaraca merkala ispod
oka.
- I koji je cilj tvog puta? - upita Viktor.
- Rekao sam ti vec. Vodim Melani kod skolske drugarice.
- A, da. Tvoja predivna zena. Cudi me da si tako blizak s njom.
- Nagnuo se blize Dzastinu. - I kako si proveo ovih poslednjih
deset godina?
Dzastin je birao reci pazljivo.
- Kada je nas posao propao, odlucio sam da idem na sever.

41
Upoznao sam jednog biznismena koji je zeleo da prosiri svoju
saradnju sa Juznom Amerikom. Ubedio sam ga da sam mu
potreban, jer imam dobre veze na jugu. I... zaposlio me je.
- Hoces da kazes da si ovde tako dugo i da se dosad nismo
sreli nijednom?
- Nisam stalno bio u Kolumbiji. Vecinu vremena provodim, u
Argentini.
- Razumem. Imas li neki određen razlog sto izbegavas
Kolumbiju?
- Pa, nisam znao ko je ostao od nasih partnera. I nisam znao
da li su i tebe uhvatili. Cuo sam da su njih trojica ubijeni i shvatio
da ie najpametnije da se drzim podalje.
Viktor uzdahnu.
- Voleo bih da ti mogu verovati, amigo. Stvarno bih. Na zalost,
rizik je suvise velik. Ako postoji i mala sansa da lazes, i to je
opasno.
Dzastin je i dalje gledao kriminalca pravo u oci. Trudio se da
sakrije efekat koji su na njega imale Viktorove reci.
- Da li nameravas da nas zadrzis ovde? - U glasu mu se
osecala iskljucivo radoznalost.
Viktor se nasmeja grohotom.
- Sviđa mi se tvoj stil, amigo. Ali, zasto bih te ja drzao ovde?
Ne mozes mi koristiti. Tvoja zena... s njom stvar stoji drugacije.
Ubeđen sam da bi mogla biti od koristi... na vise nacina-
Dzastin je stegnuo zube. Nije hteo ni da pomisli sta bi se
desilo s Melani kad bi pala u sake ovom okorelom kriminalcu.
Pitanje je: sta sada?
- Mogao bih ti pomoci u poslu.
Viktor ga pogleda oprezno.
- A zasto bih ja prihvatio tvoju pomoc?
- Zato sto sam uvek bio tvoj najbolji covek, to znas i sam.
- S tim se slazem. Ali, nije mi potrebna nikakva pomoc.

42
 Dzastin se osmehnuo nadmocno.
- U to je tesko poverovati. Kad je u pitanju ovako velika kuca i
ovako velik posao, uvek ti je potreban neko da utovara i istovara
robu, opremu i slicno.
- I ti bi radio kao fizicki radnik?
- Bolje i to nego da sam zakljucan citav dan.
- Mislim da ti ne bi bilo dosadno i kad bi provodio sve vreme
u sobi... Jutros sam dosao do tog zakljucka.
- Nisam ni pretpostavio da je voajerizam ono sto te uzbuđuje,
Viktore. - Dzastin je znao da su ove reci veliki rizik. Viktor bi
mogao da se razbesni strahovito, ali, s druge strane, mogao bi
shvatiti i da ga se Dzastin ne boji, jer nema razloga.
Kolumbijac je nekoliko trenutaka samo iznenađeno zurio u
svog „gosta”. Onda je, na srecu, prasnuo u smeh.
- Tu si se prevario, amigo. Ni jedna od mojih zena se jos nije
pozalila na mene. - On odmahnu glavom. - Na zalost, ni jedna od
tih zena nije bila tako lepa kao sto je tvoja. Ne bih imao nista
protiv da joj pokazem kako se samo popravljam s godinama!
- O tom nemoj ni da razmisljas! Ja svoju zenu ne delim ni sa
kim.
- U redu, videcemo. - Muskarac je ustao i prekrstio ruke. -
Vreme je za jelo. Posle cemo ti naci nesto da radis. Ko zna, mozda
ce mi tvoja zena biti zahvalna za to.
Dzastin je stegao ruke u pesnice, ali nije reagovao na
Viktorovu drskost.
- Idem po Melani. Sigurno je i ona gladna.
- Suvise je mazis. Nije cudo da su zene iz Severne Amerike
tako razmazene. Suvise im se popusta.
- Ne verujem da cu je razmaziti ako joj dam da jede - primeti
Dzastin suvo.
- Ali, ako cekas malo duze pre nego sto im das da...
Jedu, sigurno bi se vise trudile da ti udovolje. - Viktorov

43
neprijatni smeh jasno je govorio o cemu, u stvari, govori.
Dzastin je krenuo uz stepenice.
- Idem da vidim da li Melani nesto treba.
Viktorov smeh odzvanjao je i dalje.
- Idi. Mozda ce te iznenaditi i reci da joj treba pravi muskarac,
a ne sluga koji trcka oko nje. U tom slucaju, reci joj da cu vrlo rado
udovoljiti njenoj zelji.
Dzastin je konacno usao u svoju i Melaninu sobu i zakljucao
vrata za sobom.
Ona ga je pogledala ocima punim nade.
- Hoce li nas odvesti u Vilu Vicencijas?
- Voleo bih da se sve zavrsi tako lepo. Ne. Nece nas odvesti
nikuda.
Melani je sagnula glavu i sela na krevet. Rozocaranje se
videlo na svakom delu njenog tela.
- Kamo srece da te nisam poveo sa sobom. Da si ostala u selu,
imala bi neku sansu da pobegnes.
- Hoces da kazes da sada nemam nikakvih sansi?
- Ne znam. Jedini razlog sto te je do sada ostavio na miru
jeste taj sto misli da smo vencani. Inace bi vec bila u njegovom
krevetu.
Melani je zadrhtala kad je cula Dzastinove reci.
- Onda mi je drago sto si mu rekao da smo u braku.
- Zar i posle nemilog događaja jutros?
- Oboje smo krivi zbog toga - osmehnu se devojka. - No. bar
smo ubedili Viktora da smo stvarno bliski.
- Vise bih voleo da ga ne moram ubeđivati ni u sta.
- Sad je suvise kasno za takve zelje.
- U pravu si. Nego, da li zelis da pođemo da jedemo?
Melani napravi grimasu.
- Radije bih ostala u sobi. Bojim se da bih izgubila apetit kad
bih ponovo videla naseg domacina.

44
 - Kako hoces. Donecu ti nesto za jelo u sobu. Ali, sta ces raditi
u sobi ceo dan?
- Jesi li video knjige na ovoj polici? - upita Melani s
neskrivenim divljenjem. - Cudim se da takav divljak uopste voli
knjige.
Dzastin se nasmeja.
- Nemoj mnogo da se cudis - i ne voli. Te knjige je nasledio od
prethodnog vlasnika hacijende.
- No, kako bilo, imacu cim da se zanimam.
Dzastin je poljubio nezno. Divio se njenoj hrabrosti i
nastojanju da sacuva prisebnost. Ako vec ne moze da olaksa
situaciju, Melani se trudila da je bar ne oteza. Kakva devojka!
- Obecavam da cu te izvuci odavde - rece muskarac tiho ali
odlucno.
- U to ne sumnjam.
Sledeceg trenutka bili su u zagrljaju. Cak i u ovako opasnoj
situaciji, ona je budila strast u njemu. Pozeleo je da zaboravi na
Viktora i preda se carstvu cula.
Uspeo je da povrati samokcmtrolu u poslednjem trenutku.
Odmakao je Metani od sebe i odmahnuo glavom prekorno.
- Boze, zeno, sta to radis sa mnom! Nisam u stanju da mislim
kad si blizu mene. Znas li da bi to moglo da nas staje glave?
Melani se nasmeja.
- Treba li da ti se izvinim?
Dzastin je stavio ruke na kukove praveci se ljutit.
- Treba. Niko ne bi smeo biti tako lep kao sto si ti. Treba da
donesu zakon o zabrani lepote. Pomilovao je po svilenoj kosi i
uzdahnuo - Donecu ti nesto za jelo.
Kad je - izasao, devojka je prisla prozoru. Cula je glasove
Bpolja i zainteresovalo je sta se desava. U dvoristu je bio veliki
kamion pun sanduka. Nekolicina muskaraca s mukom je
istovarala sanduke preznojavajuci se i dovikujuci nesto jedan

45
drugome.
Utom je Dzastin doneo posluzavnik s hranom i Melani je
prionula na jelo. Morala je priznati da je hrana zaista ukusna i
nakon obroka osecala se mnogo bolje.
Prisla je polici uzela jednu knjigu. Citala je ceo sat i onda joj
je paznju privukao dolazak novog kamiona. Neprekidna buka iz
dvorista nije joj dozvoljavala da se koncentrise i ona je, konacno,
ostavila knjigu.
Kad je sledeci put pogledala kroz prozor, ugledala je na cas
Viktora i Dzastina kako se udaljavaju. Kolumbijac je pokazivao
nesto, a Dzastin je klimao glavom.
Ona uzdahnu. Kad bi bar mogla nesto da uradi sto bi im
pomoglo. Ali, sta? Mozda bih mogla da razgledam kucu malo
bolje, pomislila je iznenada. S obzirom na veliku aktivnost u
dvoristu sumnjala je da ce je neko primetiti ako izađe iz sobe.
Provirila je kroz vrata i krenula niz stepenice. Nikoga ni'je
bilo u blizini i nastavila je put u prizemlje polako i oprezno. U
slucaju da nekog, ipak, sretne reci ce da je zedna i da ide da pije
vode.
Sisla je u prizemlje bez problema i zavirila u prvu prostoriju.
Kuhinja. Videla je leđa neke zene koja je kuvala. Za trenutak je
pomislila da joj se javi, ali onda je odustala. Bolje da je niko ne
vidi.
Nasla se pred vratima sledece prostorije. Otvorila ih je
nesigurno i zastala iznenađeno. Ceo jedan zid bio je prekriven
puskama i pistoljima. Pre nego sto je i razmislila, usla je unutra
brzo i zgrabila jedan pistolj sa zida. Pogledala je da ii je pun i, kad
se uverila da jeste, brzo ga privila uz sebe. Ko zna, moze im
zatrebati. A jedan pistolj nece primetiti niko. Uzela je jedan sa
strane i stavila ga na mesto onog koji je uzela. Sad vise nema
izdajnicke rupe u kolekciji.
Bila je na sredini stepenista kad je Viktor usao u kucu pracen

46
dvojicom naoruzanih ljudi. Ugledao je odmah.
- Jeste li me trazili, senjora? - upitao je slatkim glasom.
Ona je stegla pistolj jace i naslonila ga uz butinu. Bar da ima
dzemper da ga sakrije pod njega.
- Ja, ne, bila sam zedna i htela sam da potrazim nesto za pice.
- Pa, zasto se onda vracate nazad?
- Cula sam da neko dolazi. Dzastin mi je rekao da ne izlazim
iz sobe i zato sam... - Slegla je ramenima nadajuci se da je
dovoljno uverljiva.
- Znaci, ne slusas uvek muza, je li? - Viktor je vec presao na
intimniji ton. - To mi je drago. Siđi ovamo. Drejk ce biti zauzet
nekoliko sati i imacemo dosta vremena da se bolje upoznamo.
Dvojica naoruzanih muskaraca povukla su se i ostavila ih
same. Melani se cinilo da joj pistolj raste u saci. Samo da ga ne
primeti!
- Ne mogu da siđem - rece odmahujuci glavom. - Vraticu se
nazad u sobu i sacekati Dzastina.
Viktor je polako krenuo prema stepenistu. Smesio se
zavodljivo.
- Ne plasi me se, devojcice. Nikada ne bih povredio takvu
lepoticu kao sto si ti. Siđi i popicemo po jedno pice. Vazi?
Melani se uspela uz jedan stepenik, pa zatim uz jos jedan.
Bila je skoro na vrhu.
- Ne, zao mi je, ali ne mogu. - Glas joj je zvucao mirno i, za
cudo, nije odavao strah koji ju je skoro paralisao.
Njegov osmeh postao je jos siri.
- Onda cu ti se ja pridruziti gore - predlozio je. To je jos bolja
ideja. Bice nam mnogo udobnije.
Melani je groznicavo razmisljala sta da radi. Ako i uspe
nekako da sakrije pistolj od njegovog pogleda, preostaje joj kako
da stigne do sobe. Ako i uspe da uđe u nju i zakljuca se, opet nije
resila problem. Viktor sigurno ima drugi kljuc.

47
 Sta ako je napadne? Da li ce moci da puca na njega? Nikada
nije povredila ni mrava.
Viktor je poceo da se penje uz stepenice. Na licu mu je bio
zadovoljan osmeh i devojku je pocelo da hvata sve vece ocajanje.
Sada je bila sigurna da ce Kolumbijac ispuniti svoje pretnje. A
Dzastin je suvise daleko da bi joj pritekao u pomoc.
Melani je stisla pistolj jos jace. Pritisla je obarac spremajuci
se na najgore.
No, u tom trenutku zacula se strahovita eksplozija. Cela kuca
se zadrmala i ona je skoro izgubila ravnotezu. Jednog momenta
pomislila je da je pistolj opalio, ali onda je uvidela da je zvuk
dosao spolja.
Viktor je zastao iznenađeno i potrcao prema izlaznim
vratima zovuci svoje ljude. Melani je iskoristila trenutke opste
zbrke i brzo usla u sobu zakljucavsi vrata za sobom. Gurnula je
pistolj pod jastuk i prisla prozoru.
Videla je ljude kako trce prema dzungli gestikulirajuci zivo.
Iznenada, iz gustog zbunja izasla su dvojica muskaraca noseci
između sebe treceg. Melani je zadrzala dah. Gledala je kako se
priblizavaju kuci i kako tog treceg coveka spustaju na tlo bez
mnogo ceremonijala. Shvatila je jedno: covek je bio mrtav!
Koliko je bila uzasnuta, toliko je obuzela i sreca. Dzastin je na
sigurnom.
Ali, onda su se pojavila jos dvojica Viktorovih ljudi iz dzungle.
Melani je pretrnula. Covek kog su vise vukli nego vodili izgledao
je tako poznat. Osetila je kako joj strah prozima celo telo. Nije
valjda...
Ne oklevajuci ni trenutka istrcala je iz sobe i pojurila u
prizemlje. Pritrcala je muskarcu koji je omamljen lezao na podu.
- Oh, Dzastine - prosaputala je ocajno.

48
 IV.

Eliza Tren se trgla iz sna sva u znoju. Iz noci u noc sanjala je

isti san: kako trci kroz dzunglu i ne moze nikako da pronađe put.
Zove u pomoc, ali niko je ne cuje.
- Sta je, draga? Zar ne mozes da spavas? - promrmljao je
Damon iz tame.
- Zao mi je ako sam te probudila - prosaputala je mlada zena.
- Nastavi da spavas.
Međutim, on je privukao sebi i milovao je dok se nije
postepeno opustila.
- Plasim se, Damone. Jako se plasim. Proslo je cetiri dana
otkako ti se Dzastin javio poslednji put. Zasto nas ne zove? Sada
je nestao i on!
- Cuti, draga. Nemoj da dozvolis da ti masta previse radi. I ne
zaboravi da se u Kolumbiji telefoni ne nalaze na svakom cosku
kao ovde. - U stvari - nasmejao se - nema bas ni tako mnogo
coskova. - Poljubio je svoju zenu nezno u celo. - Sve ce biti u redu.
Marija ce nam javiti cim dobije neku vest o njima, a to ce biti
uskoro.
Eliza se naslonila na Damonova pleca i klimnula glavom.
- Ko zna - pokusao je muskarac da se nasali. - Mozda se
Dzastin koristi prilikom da se bolje upozna s tvojom sestrom.
- Stvarno mislis da je to moguce?
Damon je morao da se nasmeje.
- Poznajuci Dzastina, jedina opasnost koja preti Melani jeste
pretnja njenom devicanstvu.
- Nemoj tako o Dzastinu, Damone. On je nikad ne bi

49
iskoristio.
Muskarac uzdahnu.
- U pravu si. Nije nimalo nalik na mene u tom pogledu.
Sad je bio red na Elizi da prsne u smeh.
- Ni ti bas nisi bio neki Kazanova!
- Mozda i nisam, ali onog momenta kad sam ugledao tebe,
zakleo sam se da te necu tako lako pustiti iz saka.
- Oh, kakva muskarcina! A da nisam otisla da te posetim
posle tvoje operacije oka, ne bi nikad ni stupio u kontakt sa
mnom.
- To ti mislis! Ne bih ja odustao tek tako.
Sledeceg trenutka Damon je strasno poljubio svoju suprugu i
ona je na momenat zaboravila svoje brige. Ali, ubrzo se opet
krenula.
- Mislis li da su na sigurnom?
- Dzastin nece dozvoliti da se nađu u opasnosti.
- Mozda on ne moze uvek da predvidi svaku stvar.
- Poznajem ga godinama, draga, i jos nijednom me nije
izneverio.
- Ne mogu vise da sedim ovako i cekam da telefon zazvoni.
- Nemamo drugog izbora, Eliza.
- Mogli bismo da odemo u Vilu Vincencijas avionom.
- I sta bismo time postigli?
- Ne znam. Ali, bili bismo im nekako blize. I mozda bismo
mogli organizovati potragu za njima.
- Hajde da sacekamo jos nekoliko dana, ljubavi. Ako i tada ne
cujemo vesti o njima, idemo pravo na aerodrom.
- Oh, Damone. Toliko te volim. Razumes kako se osecam, zar
ne? Cekam i cekam, ali znam da je to uzalud.
- Naravno da razumem kako se osecas. Dzastin mi je kao
brat, a Melani kao sestra.
Lezali su bez reci neko vreme, a onda su Damonove ruke

50
pocele da klize preko Elizinog tela.
- Znas li kakve osecaje budis u meni kad me tako milujes? -
upita mlada zena trepereci od uzbuđenja.
- Mislim da znam. Voditi ljubav bolje je nego piti pilule za
spavanje... a znam da ne bi mogla da zaspis bez pilule.
Eliza mu je uzvratila strasni poljubac nadajuci se da je
Damon u pravu i da su Dzastin i Melani na nekom bezbednom
mestu.

51
 V.

Melani je jedva zadrzavala suze dok su muskarci nosili

onesvescenog Dzastina gore u sobu.
Viktor je pogledao ozbiljno i zaklimao glavom.
- Tvoj muz je vrlo srecan covek, sinjora. Vrlo srecan. Jedno
bure benzina slucajno je palo prilikom istovara i eksplodiralo pre
nego sto su se ljudi snasli. Drejk je bio najblizi i eksplozija ga je
odbacila na drugi kraj hangara.
Kolumbijac je posmatrao svoje ljude kako nose plavokosog
muskarca uz stepenice.
- Uveravam te da ona i nespretni idiot koji je prosuo benzin
vise nece ponoviti istu gresku.
Melani je i sama potrcala uz stepenice zeleci da bude uz
Dzastina sto pre. Sklonila je pokrivac sa kreveta u stranu i
pokazala gde da stave povređenog Dzastina.
Kad su ljudi izasli, klekla je pored voljenog muskarca i
pogledala ga pazljivo. Izgledao je veoma bled, a telo mu je bilo
bezivotno. Melani mu je opipala puls. Bio je spor ali ravnomeran.
Iznenada je pozelela da je Eliza tu i da joj pomogne.
Otisla je u kupatilo i pronasla cisto parce tkanine. Pokvarila
ga je i vratila se u sobu. Raskopcala je Dzastinovu kosulju i pocela
da brise krv sa ramena koje je najvise stradalo.
Odjednom, njegove oci su se otvorile.
- Melani?
Ona ga je jedva cula. - Ovde sam, Dzastine. Odmaraj se.
- Sta se dogodilo?
- Eksplodiralo je bure benzina i eksplozija te je odbacila na

52
drugi kraj hangara.
Dzastin je uzdahnuo i uhvatio se za glavu.
- Kao da mi je krdo slonova preslo preko glave - pozalio se.
Melani se nasmejala.
- Nisam sigurna da ovde drze slonove.
- Gde je Viktor?
- Ne znam i nije me ni briga. Vazno mi je samo da ne uđe
ovamo.
- Je li ti smetao?
- Ne - odgovori devojka posle kraceg razmisljanja. Zasto da
ga opterecuje kad joj Viktor, ipak, nije naudio?
Dzastin se malo smirio.
- Dobro je. - Onda se osmehnuo tuzno. - Nisam siguran da bih
sad bio u stanju da te branim.
- Oh, ja se ne brinem nimalo! - Melani se setila pistolja ispod
jastuka i osetila se mnogo sigurnijom.
Dzastin se do veceri osecao daleko bolje. Istusirao se i sisao u
trpezariju na Viktorov poziv. Spremljena im je ukusna vecera i
Kolumbijac se pokazao kao izvrstan domacin.
Ali, njegove namere prema Melani postajale su sve
ociglednije. Dzastin se osecao vrlo nelagodno, jer je video koliko
je Melani neprijatno. Cim su zavrsili s jelom, ustao je i izjavio da
se povlaci u sobu.
- Danas je bio dug dan, Viktore - rekao je. - Idem da se
odmorim, a verujem da je i Melani umorna.
Devojka je klimnula glavom brzo i spremno ustala od stola.
- Razumem tvoju zelju za odmorom, Drejk - nasmesio se
Viktor - ali to nije razlog da mi tvoja zena ne pravi drustvo jos
malo.
Melani je primetila kako je Dzastin stegao sake u pesnice.
- I ja sam veoma umorna - rekla je brzo. - I ne smeta mi sto cu
se povuci u krevet ranije nego obicno.

53
 Kolumbijac se nasmejao.
- Bojim se da ti muz nece mnogo koristiti veceras, gospođo
Drejk. A ja bih, s druge strane, bio vrlo srecan da budem dami na
usluzi.
Melani je pokusala da ignorise Viktorove neumesne
primedbe, ali joj je rumenilo oblilo lice.
- Ja volim svog muza, gospodine Degaz - odgovorila je
odlucno. - I ostacu s njim.
Kolumbijac klimnu glavom polako. Osmeh mu nije napustao
usne.
- Ja imam vremena. Cekacu.
Melani i Dzastin popeli su se u svoju sobu bez reci. Cim su
usli, devojka uzviknu:
- Moramo otici odavde!
Dzastinu je odjednom prekipelo.
- A sta mislis da ja radim? Sedim skrstenih ruku i cekam da se
Viktor sazali na nas?
Ni Melanini zivci nisu bili u boljem stanju.
- Znas sta mislim da radis? Pokusavas da se ubijes, eto sta!
- Potrebno je malo vise od glavobolje i ogrebanog ramena da
me dokrajci, draga - rece on odsecno.
Muskarac je seo s uzdahom na krevet. Situacija u kojoj su se
nasli postajala je sve gora.
- Dzastine - iznenada ga je trgao Melanin glas - pogledaj sta
sam nasla dok nisi bio tu. - Izvadila je pistolj iz njegovog
skrovista.
No, ako je ocekivala pohvalu, bila je gorko razocarana.
Naprotiv, Dzastinovo lice poprimilo je izraz uzasa.
- Otkud ti to?
- Nasla sam ga u prizemlju.
Muskarac je skocio kao oparen.
- Hoces da kazes da si izlazila iz sobe dok ja nisam bio tu!

54
 Melani je pocela da se oseca nelagodno. Nije ni slutila da ce
on reagovati na ovaj nacin.
- Pa, ja... nisam mogla da izdrzim vise sama u sobi i sisla sam.
Kad sam ugledala pistolj, pomislila sam da nam moze zatrebati.
- A sta mislis da te je Viktor video?
- Nije me video. - Ona je zadrhtala od straha. Nije se usudila
da mu prizna kako je Kolumbijac skoro uhvatio na delu.
Dzastin je uzdahnuo duboko i pokusao da se smiri. - Znam da
ga imala dobre namere, ali taj pistolj je mac sa dve ostrice. Ako
nisi sasvim sigurna da si u stanju da upotrebis pistolj, ne uzimaj
ga u ruke. Jer, ako ga se dokopa tvoj protivnik, on ga moze
upotrebiti protiv tebe. Osim toga, Viktor jedva ceka neki povod da
me sredi. I ako bi se to desilo, sta bi bilo s tobom?
Melani se setila coveka koji je ubijen zato sto je pogresio
prilikom istovara buradi benzina i stresla se. Dzastin je u pravu.
Tako nesto joj nije ni palo na pamet.
Muskarac je primetio njen strah i zagrlio je zeleci da je utesi.
Odahnuo je kad je Melani pocela da se opusta i spustio je svoje
usne nezno na njene.
Poljubac je probudio u devojci sasvim drugacije osecanje. U
njoj je pocelo da raste uzbuđenje i naslonila se na Dzastina kao da
mu se predaje.
Dzastin je poljubio Melani da bi je utesio i ohrabrio, ali je
poljubac prerastao u nesto sasvim drugo. Probudio je u njima
strast koja je i inace stalno tinjala.
Zagrlio je devojku snazno, zeleci da oseti njeno vitko telo
sasvim uz sebe. Ali. onda se trgao. Ovo nije trenutak za ljubav.
Oboje su zabrinuti, a ona moze u svom neiskustvu ostati u
drugom stanju. Nevoljno je pustio iz zagrljaja i polako odmakao
od sebe.
No, napravio je kobnu gresku: pogledao je njeno lice. Ugledao
je Melenine rumene obrazen i poluotvorene usne koje su ga

55
pozivale i mamile.
- Oh, Melani - prosaputao je.
Obuhvatio je oko struka i uzeo u narucje. S lakocom je
preneo do kreveta i spustio na njega.
Kad je poljubio ponovo, Melani je osetila da gubi svaku
orijentaciju i svaki pojam o vremenu i prostoru. Nije bila svesna
svojih postupaka i reakcija. Znala je samo da zeli Dzastina i da joj
je potrebno da oseti njegovo telo uz svoje.
I on je osetio da gubi razum. Shvatio je samo jedno: Melani ga
zeli isto toliko kao i on nju. I to mu je bilo dovoljno.
Pomislio je da mora biti pazljiv, jer Melani dosad nije bila ni
sa jednim muskarcem. I zeleo je da obelezi ovaj trenutak zauvek,
da im oboma ostane u secanju kao najlepsi događaj u njihovim
zivotima.
Melani se oduvek plasila da nece znati da uzvrati milovanja
svom partneru, ali sad je uvidela da je taj strah bio potpuno
neopravdan. Nije uopste morala da razmislja kako da dodirne
Dzastina. kako da mu da do znanja sta joj se dopada - sve je to
radila instinktivno.
Ruke su joj skliznule ispod njegove kosulje. Zastale su za
trenutak kolebajuci se, da ne bi povredile njegovo ranjeno rame.
Ali. Dzastin kao da uopste nije ni bio svestan bola.
Poceo je da je skida, polako i oprezno da je ne bi uplasio.
Svakim trenutkom bio je sve vise zadivljen lepotom devojcinog
tela.
Onda je poceo da skida odecu sa sebe. Kad se nazao nag
pored nje, zastao je i pogledao je upitno.
- Melani. ako zelis da se zaustavimo, sad je pravo vreme da
kazes.
Njene oci su se otvorile i pogledale ga molecivo.
- Molim te, nemoj da stanes.
Pogled tih sjajnih zelenih ociju probudio je novu vatru u

56
Dzastinu. Znao je da ga sad niko vise ne bi mogao zustaviti.
- Ne bih zeleo da te povredim - prosaputao je privlaceci je
sebi.
Njegove usne pronasle su njene i stopile se u strastan
poljubac. Ona ie jedva uspela da odgovori.
- Ti me nikada ne bi mogao povrediti, Dzastine. Voli me dragi,
prosaputala je ne prestajuci da ga miluje. - Vodi ljubav samnom.
Kad je osetila tezinu Dzastinovog tela na sebi, instinktivno se
zgrcila. On je pomilovao nezno i pogledao pravo u oci.
- Opusti se, malena. Nemas cega da se bojis.
Melani je podigla pogled navise i ugledala ljubav u plavim
ocima koje su je posmatrale sa neobicnom neznoscu. Pozelela je
da uvek gleda te iste oci i coveka koji joj pruza toliko
zadovoljstvo. Cinilo joj se da je cekala na Dzastina celog svog
zivota. I sad ga je. konacno, docekala.
Izvila je svoje telo da ga priblizi njegovom sto blize i za
trenutak je osetila ostar bol. Onda su postali jedno. Taj osecaj bio
je neopisiv. Sad mu pripadam, mislila je devojka srecno. Uvek ce
biti deo mene.
Kad je video da se Melani opustila. Dzastin je polako poceo
da se pomera, trudeci se da pruzi svojoj partnerki sto vece
uzivanje. Shvatio je da mu nikad dosad nije bilo toliko stalo do
jedne zene kao sada. I shvatio je da bi zeleo da ostane s njom
zauvek.
Melani je uzdahnula i otvorila oci iznenađeno. Nije mogla ni
da pretpostavi da ce ljubav probuditi u njoj tako jaka emocije.
- Sve je u redu, draga - umirio je on. - Sve je u redu. Nemoj da
se obuzdavas, jer zelim da ti bude sto lepse.
Ona se cvrsto pripila uz njega ne verujuci da joj se desava
nesto ovako divino. Kao da joj se telo dizalo negde u visinu
poneseno strascu i zadovoljstvom i ona nije ni mogla ni htela da
ga zaustavi. Kad je dostigla i onu nemogucu visinu, polako se

57
vratila u stvarnost i ponovo pocela da oseca svoje telo.
- Oh. Dzastine - prosaputala je ozarena - nisam ni sanjala da
ce mi biti ovako lepo!
- Nisam ni ja - priznao je muskarac.
Melani je milovala nestasne pramenove njegove kose.
- Hoces da kazes da si i ti uzivao?
Dzastin se nasmesio.
- Ja jos uvek uzivam. - I sledeceg trenutka ponovo je nastavio
ljubavnu igru smeseci se njenom zaprepascenju.
- Znaci, ima jos? - Pogledala ga je sirom otvorenih ociju.
- Pravi dzentlmen uvek prvo pusti damu da dođe do krajnjeg
cilja - odgovorio je pre nego sto je opet spustio svoje usne na
Melanine.
Ona se nije dugo cudila. Shvatila je da ga sad zeli jos vise, jer
je nestalo onog straha od prvog puta. Pitala se da li svi muskarci
vode ljubav kao Dzastin.
I ako je odgovor potvrdan, kako to da ih njihove zene uopste
pustaju iz kreveta.

*
Dzastin nije znao sta ga je probudilo. Bila je potpuna tama i
potpuna tisina. Oslusnuo je. Nije se culo nista.
Bas ta tisina, potpuna tisina, bila je neobicna. Gde su oni
uobicajeni zvuci dzungle? Gde su krici nocnih zivotinja i pesma
ptica? Oslusnuo je ponovo, ali nije se nista culo.
Puni mesec blistao je na nebu i obasjavao usnulu devojku
kraj njega. Pogledao je s osmehom. srecan sto je tako blizu.
Setio se Elize i uzdahnuo. Sta li rade ona i Damon? Nema
sumnje da su zabrinuti. Ali, srecom, ne mogu ni da naslute u
kakvoj su opasnosti on i Melani. A Eliza sigurno ne bi bila
odusevljena da zna kako su postali bliski.

58
 Zalio je samo sto nisu vodili ljubav na nekom lepsem mestu.
Njihova konacna intimnost bila je samo pitanje vremena, to je
znao, ali bilo mu je zao sto su otkrili jedno drugo bas u kuci
jednog kriminalca koji im, mozda, radi o glavi.
Uzdahnuo je i taj uzdah probudio je Melani. Ona je otvorila
oci i osmehnula se. Videla je Dzastinovo zamisljeno lice i
zabrinula se.
- Da li te boli rame? - upitala je.
On je zagrlio snazno.
- Ne.
- Sta onda nije u redu?
A sta je u redu. hteo je on da joj uzvrati pitanje. No uzdrzao je
i samo odmahnuo glavom.
- Da li ti je zao sto smo vodili ljubav?
- Nije.
- Nije ni meni. Bilo je divno. - Na licu joj se pojavio sanjarski
izraz. - I bilo je tako romanticno. Kako si me samo podigao i
odneo na krevet. I kako si me skinuo polako i nezno, milujuci me
celu.
- Da, ovaj, bolje da se odmoris jos malo. - Dzastin se bojao da
prizna koliko ga je samo secanje na one divne trenutke uzbudilo.
- U pravu si. I tebi je potreban odmor. Da li ti je nezgodno kad
naslonim glavu na tvoju ruku? - Pomilovala je njegova prsa i
stomak.
Dzastin je pokusao da je uhvati za ruku, ali bilo je kasno.
Melani je otkrila koliko je uzbuđen. Dodirnula ga je cudeci se i
diveci u isti mah i Dzastin se s uzdahom opustio.
- Pokazi mi kako da te uzbudim - prosaputa devojka.
- Mislim da ne moram da ti pokazujem, draga. Odlicno se
snalazis i bez moje pomoci.
- Je li dobro ovako?
On klimnu glavom.

59
 - A ovako?
- Oh, da, Melani. Da!
- Dopada mi se tvoje telo. Koza ti je glatka i preplanula, a
odmah ispod nje naziru se misici, Volim da ih dodirujem i uzivam
u njihovoj snazi.
Dzastin vise nije mogao da izdrzi. Povukao ie prema sebi i
postavio tako da ona bude dominantna. Onda je podigao glavu i
usnama nezno dodirnuo vrhove njenih grudi.
- Oh. - Tihi krik oteo joj se sa usana neopazeno.
- Jesam li te povredio?
- Oh. ne.
Nastavio je da ljubi njene grudi sve dok je nije podstaknuo da
se pomeri. Melani je ubrzo uhvatila pravi ritam ! pocela da se
pomera sasvim automatski.
- Da li te boli? - upita muskarac pomalo zabrinuto.
Ona samo odmahnu glavom. Kosa joj je slobodno padali po
ramenima i cinilo mu se da nikada nije bila lepsa.
- Oh. Melani...
- Molim?
- Toliko te volim.
- Drago mi je. Volim i ja tebe.
Tela su im se ubrzo potpuno navikla jedno na drugo i
nastavila ljubavnu igru koja im se cinila savrsenom.
Melani nije ni slutila da poseduje toliku strast i divila se
Dzastinu koji je umeo da je probudi na pravi nacin. Ljubio je i
milovao tako vesto da joj je svaki trenutak izgledao sve lepsi.
Ponovo je osetila ono cudesno zadovoljstvo ali ovaga puta
plima ih je ponela oboje.
A kada su se konacno odvojili jedno od drugog, cinilo im se
da njihov krevet jos uvek podrhtava nosen silnom strascu I ne
samo krevet, nego i soba ... i cela kuca.
Onda se Dzastin uspravio naglo.

60
 - Pobogu! Trebalo je da shvatim odavno! - Skocio je s kreveta
unezvereno. - Zemljotres!
- Brzo se obuci! Brzo! Moramo otici odavde!
Dzastinov ostri glas jedva je dopro do Melanine svesti. Nije
uopste shvatila sta se događa i jedino je cula naređenje da se
obuce.
Ustala je s kreveta nesigurno i okrenula se oko sebe.
Podsetila je Dzastina na neko izgubljeno dete. Primetila je svoje
farmerke i kosulju, ali nikako nije uspela na nađe cipele.
- Gde su mi cipele? - upitala je ne shvatajuci ozbiljnost
situacije.
Muskarac ih je ugledao prvi i pomogao joj da se obuce do
kraja. Pre nego sto je Melani uspela da se snađe, bila je u
njegovom narucju. Dzastin se u nekoliko koraka stvorio kraj vrata
i otvorio ih. Onog momenta kad su izasli iz sobe srusio se plafon
uz strahoviti tresak.
Melani je vrisnula. Sta je ovo? San ili java? Kuda treba da idu
da bi bili bezbedni?
Dzastin je taman hteo da zakoraci na stepenista kad je
primetio da umesto stepenista zjapi ogromna rupa. Bili su u
klopci.
Iznenada, kuca se zadrmala ponovo i osetili su kako im se
pod nogama izmice i njihovo poslednje uporiste.

61
 VI.

Damona je trgao prodoran zvuk telefona. Podigao je slusalicu

rasejano, jer je bio okupiran pregovorima oko jednog velikog
poduhvata.
- Damon Trent ovde. Izvolite?
- Damone! - Elizin glas bio je vise nego uzbuđen. - Oh. koliko
mi je drago sto sam te nasla!
- Eliza! U cemu je stvar? Jesi li cula neke vesti o Melani?
- Ne. Oh, Damone! U Kolumbiji je bio zemljotres!
- Zemljotres? Kada?
- Upravo sam sad cula preko radija. Ukljucila sam i televizor,
ali jos nema izvestaja. Kazu da je zemljotres najvise stete pricinio
juzno od Bogote, na manje od sto milja od Vile Vincencijas. Oh,
Damone. Sta da radimo?
- Ostani gde si, draga. Dolazim kuci odmah.
Eliza je spustila slusalicu i zaplakala. Hoce li viđeti svoju
sestru ponovo?
Petogodisnji Erik je usao u sobu i zagledao se u svoju majku
zabrinuto.
- Sta se desilo, mama?
Eliza je brzo obrisala suze i pokusala da se nasmesi. Nije
htela da uznemirava decu. I onako siu bili dovoljno zabrinuti zbog
njihove drage tetke Melani.
- Nista, Erik. Nesto sam tuzna.
- Brines zbog tetke. Melani, zar ne? - Malisan se odmah
dosetio. - Ali, ne treba da brines, mama. Znas i sama da ce se ujka
Dzastin starati o njoj.

62
 Eliza je zagrlila sina i klimnula glavom.
- U pravu si. Zaboravila sam na ujka Dzastina.
Pola sata kasnije Damon Trent je stigao kuci.
- Slusao sam vesti na putu kuci - rekao je odmah. - Kazu da
zemljotres nije bio tako jak kao sto se pretpostavljalo. Osim toga,
zahvacena je samo mala oblast. Dzastin i Melani su sigurno vec
davno otisli odatle.
- Kad bismo bar znali gde su.
- Eliza, razmisljao sam. Ipak bi bilo najbolje da otputujemo u
Kolumbiju. Tvoja majka ce rado pricuvati Erika i Brendu, a mi
cemo biti mirniji kad se nađemo na licu mesta.
Mlada zena je pogledala svog muza zahvalno.
- Hvala ti, dragi - prosaputala je.
- Osim toga, prijace nam mali odmor od nasih đavolcica! -
nasalio se muskarac.
Eliza mu se toplo osmehnula kroz suze. Srecna sto ima tako
dobrog muza.
Dzastin je uzdahnuo i otvorio oci. Iznad njega je bilo plavo
nebo i ptice su pevale svuda unaokolo. Pokusao je da sedne i
ostar bol prostrujao mu je kroz telo. Pogledao je u pravcu kuce i
sa uzasom shvatio da nje vise nema. Tamo gde je stajala kuca,
nalazila se samo ogromna gomila cigala i maltera.
Onda se setio. Drzao je Melani u narucju kad se srusio ceo
prvi sprat.
- Melani!
Uspravio se s mukom i posao da je trazi. Mora da je tu negde.
Ne moze biti daleko.
I video je kako lezi bez svesti kraj jedne srusene grede. Na
glavi je imala ogromnu cvorugu i ruka joj je malo krvarila, ali je
bila citava. Za svaki slucaj joj je oslusnuo disanje. Disala je
pravilno i ravnomerno.
Pokusao je da podigne Melanino opusteno telo, ali bio je

63
suvise slab. Nekako je odvukao do guste hladovine i vratio se na
mesto gde je bila kuca. Zeleo je da vidi moze li pronaci nesto
hrane. A mozda je jos neko preziveo.
Nije bilo prezivelih. Na zalost ili srecu, zemljotres se desio u
toku noci kad su svi spavali. Sigurno niko nije stigao da reaguje
dovoljno brzo, a kuca se srusila u roku od nekoliko minuta.
Dzastin se vratio do Melani i primetio da se osvestila.
- Znaci, odlucila si da se konacno probudis. Mislio sam da cu
morati da cekam ceo dan. - Pruzio joj je kantu vode. To je bilo sve
sto je uspeo da nađe u rusevini. Obrisao joj je celo i pogledao je
pazljivo. Vise nije bila tako bleda. ali puls joj se ubrzao.
- Znas, Dzastine. razmisljala sam - rekla je vrlo ozbiljno.
- O cemu?
- O nama.
On se osmehnuo.
- To je stvarno ozbiljna tema. I sta je s nama?
- Zar ne mislis da bismo morali da budemo manje strasni kad
vodimo ljubav? Vidi sta smo uradili ovoj jadnoj kuci.
Dzastin je prvo pomislio da se devojka sali. ali njeno lice
imalo je sasvim ozbiljan izraz.
- Da te utesim, draga: nismo mi krivi sto se kuca srusila.
Ovoga puta je majka priroda umesala svoje prste.
- Oh, bas mi je drago - odahnula je.
Dzastin je zagrlio cvrsto. Samo da nije nesto ozbiljno s njom.
pomislio je. Sigurno je imala potres mozga, ali kakve su poslediee
ostale jos nije znao.
- Secas li se zemljotresa? - upitao je.
Ona se osmehnu sanjarski.
- Oh, da. Bilo je divno, zar ne?
- Ne narocito. Da li se secas kad se plafon skoro srusio na
nas?
Melani je razmisljala za trenutak.

64
 - Ne. Ali. sad znam sta su znacile reci one pesme. I ja sam
tacno osetila kako se zemlja pomera pod mojim nogama.
- Voleo bih da sam ja zasluzan za to, ali, na zalost, nisam.
- Nema veze. Uzivacu u vođenju ljubavi i bez toga.
- Mislim da treba da se odmoris. - Dzastin je postao jos
zabrinutiji. Smotao je svoju jaknu i podmetnuo joj pod glavu. -
Lezi tu dok ne vidim ima li neko prevozno sredstvo za nas.
Udaljio se i poceo da pregleda „dzipove”. Srecom, nasao je
jedno potpuno neosteceno vozilo. Napunio mu je rezervoar i uzeo
jos nekoliko litara benzina.
Vratio se po Melani koja je u međuvremenu zaspala. Podigao
je s lakocom i smestio na zadnje sediste „dzipa”. Sto pre stignu do
civilizacije, to bolje. Melani je potrebna lekarska pomoc.
Na Dzastinovo olaksanje, uskoro su naisli na jedno selo.
znatno vece nego ono u kome su proveli prvu noc. Selo je imalo i
malu bolnicu, ali u njoj se smestilo mnogo povređenih ljudi.
Lekar je potvrdio Dzastinove pretpostavke - Melani je
pretrpela laksi potres mozga. No, doktor je smatrao da ce sve biti
u redu posle dobrog odmora.
Do Vile Vincencijas nije bilo daleko, svega nekoliko sati
voznje. Međutim, zemljotres je srusio most na reci koju treba da
pređu, tako da im je dalji put bio onemogucen.
Ni sa telefonom nije bilo bolje. Linije su bile u prekidu i nisu
se mogli javiti Melaninoj drugarici.
Dzastin je zato pronasao sobu u kojoj ce odsesti dok se
devojka ne oporavi toliko da bude u stanju da nastavi put.

*
Melani se probudila narednog jutra i pomislila da ima gripu.
Boleo je svaki delic tela i jedva je mogla da se okrene. No. nije
imala temperaturu.

65
 Polako se setila prethodne noci pune strasti i ljubavi i
osmehnula se. Mora da smo malo preterali, pomislila je i zato sam
tako umorna.
Okrenula je glavu i videla da Dzastin jos uvek spava. Na licu
mu je bio svez oziljak i upitala se otkud mu to. Onda je i na svojoj
glavi otkrila veliku cvorugu.
Kad je pogledala oko sebe malo bolje, videla je da nisu u
Viktorovoj sobi. Mora da smo se nekako izvukli odande, zakljucila
je s cuđenjem. Ali. nije se secala kako.
Ustala je polako da ne probudi usnulog muskarca i krenula u
kupatilo. Na njenu veliku radost, bilo je puno tople vode i ona se
zahvalno spustila u kadu.
Sad kad su utekli od Viktora, sigurno ce brzo stici u Vilu
Vincencijas. I mada joj zivot nikad nije bio u vecoj opasnosti nego
proteklih dana. ne bi izbrisala taj deo svog zivota nikada. Jer. onda
bi izbrisala i Dzastlna.
Uzdahnula je tuzno. Bez obzira na to koliko ga voli. njihova
veza je osuđena na propast. U njegovom zivotu, jednostavno.
nema mesta za nju. Ona je odlicno poznavala taj tip ljudi: lutalice i
samostalni, nikad ne mogu da se vezu za jednu osobu.
Osecala je da ce Dzastin zeleti da razgovara o njima dvoma i
pripremila se psihicki za taj razgovor. Nece biti lako. ali ubedice
ga da joj nista ne duguje. I kazace mu da ne ocekuje da se ozeni
njome. Brak ne sme biti obaveza ni za jednog partnera.
Voda je pocela da se hladi kad su se otvorila vrata kupatila.
- Dobro jutro.
Melani je podigla pogled i osetila ostar bal u srcu. Nije mogla
ni da zamisli kako ce provesti ostatak zivota bez njega.
- Kako se osecas? - upita on.
- Dobro. Jedino me malo boli glava. Gde smo sada?
- Samo na nekoliko sati od Vile Vincencijas.
- Pa, to je divno! Stici cemo tamo do podne.

66
 - Bojim se da necemo. Zemljotres je unistio most i moramo
zasad ostati ovde. Postoji jos jedan nacin, a to je pesice. No. da
bismo krenuli pesice, moras se jos odmoriti.
Melani je razmisljala nekoliko trenutaka.
- Pa mislim da ce mi sutra biti mnogo bolje.
- Moguce.
- Mozemo li nekako pozvati Mariju i reci joj gde smo?
- Sve linije su u prekidu, sto je i normalno.
- Oh. - Melani pomisli na svoju porodicu. - Mora da su mama i
Eliza sad vec izvan sebe od brige.
- U to ne sumnjam, narocito posle ovog zemljotresa.
- Znaci, ipak je bio zemljotres?
- Zar se ne secas?
Ona je odmahnula glavom, duboko zamisljena.
- Secas li se kako je prosla Viktorova kuca?
- Da, kao kroz maglu. Srusio se plafon i skoro smo stradali.
- Bas tako.
- Zelela sam da se resimo naseg gostoljubivog domacina, ali
ne na tako drastican nacin.
- Veruj mi, nisam ja porucio zemljotres - nasmejso se Dzastin.
- Jesi li skoro zavrsila?
- Oh, da. Mozes odmah da uđes.
Ustala je i nagnula se da dohvati peskir.
Muskarac nije mogao da odvoji pogled od nje. Kako je divna!
Uzeo je peskir i obmotao ga oko nje. Ona je pomilovala njegove
grudi i uzdahnula.
- Toliko si zgodan.
- Kao i ti.
Podigao je naglo iz kade i preneo na krevet. Cim je spustio na
meki pokrivac, Melani je pocela da mu otkopcava farmerke.
Kakva promena u njoj, pomislio je muskarac, i to samo za
nekoliko dana.

67
 Sada su podjednako ucestvovali u vođenju ljubavi. Melani je
izgubila svaki strah i predrasude su nestale kao rukom odnete.
Svaki put bilo im je sve lepse.
Melani je naucila kako da miluje Dzastiina i uzbudi ga do
krajnosti. Uzivala je u njegovom uzbuđenju osecajuci kako i njena
zudnja raste.
- Hvala ti - prosaputala je ljubeci ga.
- Zasto?
- Zato sto si me naucio da vodim ljubav. Veoma si dobar u tim
stvarima.
- Otkud ti znas?
- Eto, znam.
- Pa. slusaj, mlada damo, nemam nameru da ti dozvolim da
vrsis poređenja sa jos nekim muskarcem.
- Kako to mislis?
- Lepo. Cim stignemo u neko civilizovanije mesto. vencacemo
se.
Oea se trgla. Razgovor koji je zelela da izbegne bar jos neko
vreme, izgleda da je na pomolu.
- O cemu to govoris? - Melani je zelela da dobije jos malo u
vremenu.
- Govorim o tome da zelim da se ozenim tobom.
Devojka odmahnu glavom tuzno.
- Ne, ne zelis.
Dzastin je pogledao zaprepasceno.
- Ne zelis?
- Ne. Ali, znam zasto si mi ponudio brak. Ja sam, ipak, Elizina
sestra i Damon ti je najbolji prijatelj. Ne bi bilo zgodno da saznaju
sta se desavalo među nama ove nedelje.
- To nije razlog sto zelim da se vencamo.
- Ne moras da se pretvaras. Dzastine. To sto se dosad nisi
ozenio, znaci da ti je brak mrzak. Cela stvar je vrlo jednostavna.

68
 - Ali, pobogu, ja zelim da se ozenim sada! Tobom!
- Nemoj da vices. Cujem te odlicno.
Muskarac se odmakao i pogledao Melani s nevencom.
- Prosto neverovatno! Nikada dosad nisam zaprosio nijednu
zenu i kad sam se konacno na to odlucio ona me odbija!
- Nemoj to da shvatis suvise tragicno.
- Naravno da je tragicno. Kako drugacije da te shvatim? Zar
nisi rekla da me volis?
- Jesam.
- Jesi li lagala?
- Naravno da nisam.
- Pa, zasto onda neces da se udas za mene?
- Vec sam ti rekla - odgovori ona strpljivo. - Zato sto ti, u
stvari, ne zelis da se ozenis. Da nisi dosao u Kolumbiju po
nagovoru tvog prijatelja, ne bi ni razmisljao o braku.
- To je istina, ali...
- I zato je bolje da zaboravimo sta se događalo među nama
otkako smo se sreli.
- Mislis - on je pogleda s nevericom - na nasu ljubav? Na noci
koje smo proveli u zagrljaju?
- Nemoj da se pretvaras da nikad nisi spavao s nekom
drugom zenom.
- Nikad nisam rekao da si mi ti prva devojka, ali dobro znam
da sam ja tebi prvi muskarac.
- Znaci u tome je stvar. Ne treba da osecas grizu savestin zbog
toga. Nisi me naterao da vodim ljubav s tobom. Zelela sam to isto
toliko koliko i ti.
Dzastin je ustao i poceo da 6e oblaci.
- Idem da se istusiram i nađem nesto za jelo. Posle dorucka
cemo nastaviti razgovor.
Melani klimnu glavom.
- I ja sam gladna. A sto se tice ovog razgovora, nema svrhe da

69
ga nastavljamo.
- To ti mislis! - promrmlja muskarac sebi u bradu.
Kad je Dzastin izasao iz sobe, Melani se vratila u kupatilo i
uzela cesalj. Pocela je da se ceslja snaznim pokretima kao da
iskaljuje svoju nemoc na neduznoj kosi.
Bilo bi lepo vencati se sa Dzastinom i ziveti u Buenos Airesu
ili u bilo kom drugom mestu na zemaljskoj kugli. Ali to je
neostvarljivo. Na zalost, njihova prica nece se zavrsiti hepiendom,
jer ovo nije ljubavni roman. Ovo je stvarnost.
Sigurno je osecao grizu savtesti poslednjih nekoliko dana.
Sad kad je ispunio svoju duznost i zaprosio je, moci ce da bude
miran.
Jedino nije mogla da shvati zasto ga je toliko razbesnelo
njeno odbijanje. Pa, trebalo bi da bude srecan sto ce mu ostati
njegova sloboda. Nikada nece shvatiti muskarce, pomislila je
tuzno. Cak ni ako dozivim stotu.

70
 VII.

Dzastin je naterao sebe da se smiri i razmisli trezveno. U

redu, nije se ponasao najbolje. Ali, Melanino odbijanje ipak ga je
jako iznenadilo.
Zasto nece da se uda za mene? - upitao se zbunjeno. Da li joj
smeta razlika u godinama? No, dvanaest godina nije toliko
mnogo, a i Melani se vise krece u drustvu starijih nego svojih
vrsnjaka.
Mozda bi htela da joj se malo udvara? Svaka devojka voli
paznju i nezne reci. Zaboravio je na to. Pakusace ponovo.
A mozda joj se ne dopada ideja da zivi daleko od svoje
porodice? Sad kad joj je i zivot dosao u pitanje, sigurno ce je ceniti
mnogo vise. No, i to bi se nekako dalo srediti. Damon ne bi se
pobrinuo za neku novu lokaciju koja bi se svidela i Melani.
Opameti se. iznenada mu je sinulo, i prihvati istinu. Ona
nikada nije ni razmisljala o braku s tobom. Ako si ti otkrio da ne
mozes ziveti bez nje, ne znaci da i ona misli to isto.

*
Nisu se videli skoro ceo dan. Melani je otisla u bolnicu i
ponudila svoju pomoc lekarima i sestrama koji nisu znali gde ce
od posla. Svaki novii pomagac bio je dobrodosao.
Kad je Dzastin uvece usao u sobu, zatekao je kako lezi na
krevetu. Izgledalo je kao da je plakala.
- Je li sve u redu? - upitao je zabrinuto.

71
 - Jeste. Nema nikakvih problema osim onih koji se pojavljaju
svakog meseca. - I s obzirom na to, sad sigurno nisam u drugom
stanju, pomislila je tuzno, nemas bas nikakvih obaveza prema
meni. Skoro da je pozelela njegovo dete. jer bi imala vecitu
uspomenu na njega.
Dzastin je pogledao pazljivo.
- Trebalo bi da ti je drago zbog toga.
- Naravno da jeste. Ne bih volela da mislis kako sam namerno
ostala trudna.
- To mi nikada ne bi palo na pamet.
Ona se osmehnula.
- Drago mi je. Nadam se da cu ti ostati u lepom secanju.
- Ne brini, necu te zaboraviti nikada.
- Razmisljala sam, Dzastine. Nema smisla da pricam svojoj
porodici o opasnostima koje smo prozivljavali. Zasto da ih
izlazem nepotrebnim brigama?
- Kako hoces.
- I zato. kad ih sretnemo, kazacemo im da smo jedino imali
problem oko prevoza.
- U redu.
Nastupila je tisina. Melani je osetila kako je obuzima sve veca
tuga. Nadala se da ce Dzastin ponovo povesti razgovor o bracnoj
ponudi, ali on nije rekao ni reci o tome. Tacno kao sto sam i
mislila, zakljucila je; pitao me je jednom i ispunio svoju obavezu.
Vise me sigurno nece zaprositi.
Muskarac je prekinuo tisinu prvi.
-- Moram priznati da sam ogladneo. Donecu nam nesto za
jelo.
Kad je izasao. Melani je zagnjurila glavu u ruke i zaplakala
tiho. Prebolecu ga, pomisila je. Prebolecu ga.

72
 *
Kad se Dzastin vratio u sobu, vec je pao mrak. Melani je
lezala na krevetu. On se nagnuo nad nju i video da spava dubokim
snom. Usao je u kupatilo tiho da je ne bi probudio i istusirao se.
Skinuo se i pripremio za pocinak.
Pre nego sto je legao u krevet, pokolebao se. Posle danasnjeg
razgovora, vise nema smisla da spavaju i dalje u istom, krevetu.
Trebalo je da trazi od gazdarice drugu sobu za sebe, ali sad je vec
kasno za to.
Uzdahnuo je i umorno se spustio pored Melani.
Istog trenutka ona se promeskoljila, priblizilla mu se i
naslonila glavu na njegova prsa. Spavala je i dalje.
Narednog jutra snazno kucanje na vratima trglo je Dzastina
iz sna. Bez razmisljanja je promrmljao:
- Slobodno.
Poslednja osoba koju je ocekivao bio je Damon Trent.
Damon se trgao, a zatim usao u sobu. Pogledao je muskarca i
devojku koji su i dalje lezali zagrljeni i namrstiio se.
- Vidim da nije bilo nikakvog razloga za brigu. - rece Damon. -
I shvatam zasto vam se ne zuri u Vilu Vincencijas.
Dzastin je pokusao da ustane, ali Melanina glava je jos uveka
lezala naslonjena na njegove grudi.
- Slusaj, Damone, objasnicu ti sve. - Pazljivo je spustio
devojcinu glavu na jastuk i uspravio se. - Nije ono sto mislis.
- Ne pokusavaj da me prevaris. Dzastine. Jos uvek vidim
odlicno. Drago mi je sto sam ubedio Elizu da nas saceka kod
Marije.
- Eliza je u Vili Vincencijas?
- Da. Doputovali smo juce.
Dzastin pogleda usnulu devojku.

73
 - Oh, boze.
- Da, bas tako. Nadam se da si spreman de se ozenis njome?
Dzastin je ustao i poceo da se oblaci.
- Naravno da jesam. Volim Melani.
Damon se osmehnuo srecno. Opustio se i odahnuo. Sad ce
sve biti u redu. pomislio je zadovoljno.
- Dobro dosao u porodicu - rekao je i zagrlio druga. Ne mozes
ni da zamislis koliko mi je drago.
- Ima samo jedan problem, Damone - osmehnu se drugi
muskarac. - Melani ne zeli da se uda za mene.
- Molim?!
- Pssst. Nemoj da je probudis. Prilicno je umorna i potreban
joj je odmor. Hajdemo u trpezariju i pricacemo za doruckom.
Objasnicu ti sve ako budem mogao.

*
Melani je polako otvorila oci i videla da Dzastin nije u sobi.
Setila se jucerasnjeg razgovora i snuzdila se. Pred njom je jos
jedan tezak dan.
Obukla se i sisla u trpezariju. Prvo sto je cula bio Dzastinov
glas. On je razgovarao s nekim na engleskom. A i taj drugi glas bio
joj je poznat.
- Damone!
Muskarac se okrenuo i ustao.
- Zdravo, malena. - Rasirio je ruke i Melani je uletela u njegov
zagrljaj.
- Oh. Damone! Tako mi je milo sto si ovde. Kako si nas nasao?
Gde je Eliza?
Damon poce da se smeje.
- Hej, polako! Ne mogu ti odgovoriti na sve tako brzo. Sedi. -
Izvukao je stolicu i ponudio Melani.

74
 Objasnio joj kako su doputovali i kako im je Marija pomogla
da se snađu. Dosao je do druge strane reke iznajmjenim kolima,
ciji ih je vozac i dalje cekao. Uspeo je da pronađe camac i sve je
bilo spremno za polazak.
- Izgledas dobro, Melani - osmehnuo se Damon na kraju. - Da
li ti je sad dosta avanture?
Melani se nasmejala.
- Znas ti mene. Uostalom, nije bilo nekih vecih problema. -
Nadala se da je Dzastin poslusao i kazao ono sto mu je ona rekla. -
Zadrzali smo se zato sto nismo mogli da nađemo prevozno
sredstvo.
- Znam. To sam cuo i od Dzastina.
Ona je odahnula. Znaci, Dzastin nije odao njihovu tajnu.
- Jesi li spremna za polazak?
Melani klimnu glavom.
- Samo da spakujem jos neke stvari. Dolazim odmah.
Kad je izasla iz trpezarije, dva muskarca su se pogledala.
- Znaci, Melani nece da se uda za tebe - ponovio je Damon.
- Nece.
- Da li je pominjala neki razlog?
- Pa, njeni razlozi su ocigledni.
- Meni nisu. Sta ti je rekla?
- Da ja, u stvari, ne zelim da se zenim.
- A kako je dosla do tog zakljucka?
- Tako sto se dosad jos nisam ozenio.
- Pa, tu ima pravo. A zasto se nisi dosad ozenio?
- Zato sto si mi ti davao toliko poslova da nisam imao
vremena za privatan zivot. - I Dzastin je prsnuo u smeh.
- I zato...
- I zato sto sam cekao da Melani odraste. - Dzastin se trgao
iznenađeno, prenerazen sopstvenim odgovorom.
Damon se nasmejao i klimnuo glavom.

75
 - Pitao sam se da li si svestan toga.
- Sta hoces da kazes time?
- Oh, posmatram te godinama, slusam sta govoris, kako se
ponasas. Od dana kad si upoznao Melani, ponasas se kao da je
tvoje srce vec zauzeto.
Dzastin je cutao dugo, udubljen u misli.
Drugi muskarac je nastavio osmehujuci se:
- Nikada necu zaboraviti vas susret. Melani je bala kod nas u
Cikagu, secas li se?
Dzastin klimnu glavom.
- Pozvali smo te na veceru i kad je ona usla u sobu, izgledao si
kao da te je neko udario po glavi. Nisi znao sta se desava s tobom.
- Bila je vrlo privlacna - slozio se plavokosi muskarac.
- Da. I secam se izraza tvog lica kad si cuo da ima samo devetnaest
godina. A ti si u to vreme vec napunio trideset. Je li tako?
- Da. Tacnije: napunio sam trideset jednu. I osetio sam se
bedno kad sam shvatio da je zelim. Bila je tada jos uvek dete.
Damon se osmehnuo zadovoljno.
- Uzivao sam u tome da pomenem njeno ime. samo da bih
video tvoju reakciju.
Dzastin je pogledao svog druga zaprepasceno.
- Oh, ti pokvareni...
- Jao. Dzastine. Iznenađen sam tvojim ponasanjem - nasalio
se Melanin zet. - Pogotovu posle svega sto sam ucinio za tebe.
- Znao si kako se osecam i namerno si me mucio.
- U stvari, interesovalo me je kad ces vec nesto preduzeti u
pogledu Melani.
- Nisam nameravao da ikad preduzmem nesto.
- To sam zakljucio i sam.
Dzastin pogleda Damona sumnjicavo.
- Da li si uticao na Melani da dođe u Kolumbiju?
- Nisam nimalo. U celom slucaju bio sam samo posmatrac.

76
Jedimo sam te pozvao kad je Melani nestala.
- To mi je drago.
- I meni. Bez obzira na tvoja osecanja prema Melani; znao
sam da si najbolji covek za taj posao. Osim toga, mislio sam da ces
se suociti sa istinom kad dođes u njenom drustvu izvesno vreme.
Naravno, nisam ni slutio da cete se tako zbliziti. - On se nasmejao.
- Sta li bi Eliza rekla da zna kako si zaveo njenu malu sestricu?
- Neces joj valjda reci?!
- Necu. To nije moja stvar. - Damon je ustao i pogledao na sat.
- Mislis li da je Melani spremna?
Ona je usla u trpezariju upravo u tom trenutku.
- Spremna sam. - Pokusala je da se nasmesi. ali to joj nije
polazilo za rukom. Uopste nije bila sigurna da je spremna za
polazak. A najmanje je spremna za susret sa Elzom posle nedelju
dana provedenih u Dzastinovom zagrljaju.

77
 VIII.

Kola tek sto su stala ispred velike bele kuce kad su Marija i
Eliza istrcale napolje smejuci se i placuci u isto vreme.
- Ovo je prvi Elizin osmeh otkako smo culi da si nestala -
prokomentarisao je Damon. - Ne mogu vam opisati kako sam
srecan zbog toga.
Marija je ugledala visokog plavokosog muskarca i posla mu u
susret osmehuju se i pruzajuci ruku.
- Vi mora da ste Dzastin Drejk - rekla je. - Mnogo sam slusala
o vama. Drago mi je sto smo se konacno upoznali.
Dzastin se rukovao s malenom, crnokosom devojkom koja je
po izgledu bila sasvim drugacija od Melani.
- Hvala vam sto ste je doveli zdravu i citavu - zahvalila se
Melanina drugarica.
- Nema na cemu. Bilo mi je zadovoljstvo da se brinem o
Melani.
Marija je povela svoje goste u ogroman hol.
- Raskomotite se i smestite u svoje sobe. Vecera ce biti za
pola sata. - Prisla je Melani i uhvatila je pod ruku. - Tvoja soba je
do moje. Nadam se da nisi toliko umorna da mi ne bi mogla
ispricati celu pricu.
- Naravno - prihvatila je plavokosa devojka, ali ne bas s puno
odusevljenja.
Stigle su do Melanine sobe i sele su u udobne fotelje.
- Znas. tvoj Dzastin je jos privlacniji nego sto sam zamisljala -
rece Marija.
- Nije on "moj" Dzastin. Dosao je u Kaliforniju samo zato sto

78
ga je Damon zamolio.
- Razumem. Znaci, nije nimalo zainteresovan za tebe... osim
na prijateljskoj osnovi.
- Naravno da nije.
Smeh crnokose lepotice odzvanjao je u sobi.
- Oh. Melani. Ne budi smesna. Mislis li da ti verujem? Zar si
zaboravila da smo provele zajedno cetiri godine i da te citam kao
knjigu? Ne mozes me uveriti da su osecanja samo jednostrana.
Melani je odmahnula glavom ocajno.
- Oh, Mari - prosaputala je nesrecno - toliko ga volim.
- Znam. Ljubav je ocigledno obostrana.
- Tako i on kaze.
- Pa, to je divno. Melani! Samo jos da te zaprosi.
- To je vec uradio. - Izraz devojcinog lica bio je mracan.
- Zaprosio te je i ti nisi srecna zbog toga? Ne razumem.
- Odbila sam ga.
- Ocigledno su ti nezgode na putu pomracile um. Znam da ti
je bilo tesko, draga prijateljice, ali za nekoliko dana opet ces biti
ona stara i onda ces mu objasniti kako se. u stvari osecas.
- Nemam nameru da uradim to.
- A zasto?
- Zato sto mi on nudi brak jedino zbog toga sto smo vodili
ljubav.
- Oh, Melani. Sigurna sam da to nije jedini razlog. On nije
osoba koja ce tek tako iskoristiti devojku.
- Nisam to ni rekla. Oboje smo zeleli da provodimo noci
zajedno.
- Dobro. I sada cete se vencati i odgajiti mnogo dece. Sta je tu
lose?
- Razmisli malo, Mari. Dzastin ima trideset sedam godina. Jos
nije bio ozenjen. Zasto bi se odlucio na brak bas sada?
Marija je posmatrala svoju drugaricu s nevericom.

79
 - Zato sto te voli, naravno!
- Zato sto bi ga Damon ubio da se ne ozeni mnome. Moja
porodica me je oduvek cuvala i pazila kao malo dete. Ne bi
dozvolila da me povredi bilo ko. I Dzastin to zna odlicno.
- Nema veze. Udaj se za njega bez obzira na sve. Ti ga volis,
zar ne?
- Oh, obozavam ga. Volim ga toliko da ne zelim da bude
nesrecan. A da se ozeni mnome, bio bi uzasno nesrecan, zar ne
vidis to?
Mozda mu je dosta da bude momak. Melani. Mozda zeli da se
smiri i stekne svoju porodicu.
- Mora biti!
- I ti neces da se udas za Dzastina samo zato sto mislis da
nece biti srecan?
Melani klimnu glavom.
- To je najgluplji razlog koji sam ikad cula. Zavisi od tebe da li
ce biti srecan ili ne. A ti ga mozes usreciti i te kako!
- Mislis li stvarno da mogu?
- Ja to znam. Nikada dosad te nisam videla da se predajes
tako lako.
- To je zato sto nikada dosad nisam nesto zelela ovako jako. I
taj osecaj me plasi.
Marija se nasmejala.
- Mislim da nemas razloga za strah. Dzastin bi isto tako zeleo
da vas brak uspe.
Plavokosa devojka se osmehnula zamisljeno.
- Kako bi to bilo lepo.
- Bilo bi predivno. - Marija je ustala i krenula prema vratima.
- Pricala bih jos s tobom, ali imam obavezu prema drugim
gostima. Videcemo se na veceri. - Zastala je i pogledala drugaricu.
- Da li imas nesto prikladno od odece za veceras?
- Na zalost, nemam. Vecina mojih stvari izgubila se uz put.

80
 - U redu. Idem onda kod Elize da vidim moze li ti ona pomoci.
- U redu, provodadzika - nasali se druga devojka. - Ostavicu
tebi da sve sredis.

*
Melani se pripremila za veceru s posebnom paznjom. Njena
velikodusna sestra pozajmila joj je prekrasnu zelenu haljinu koja
se slagala s bojom Melaninih ociju i jos vise isticala njen divan
ten.
Kad je sisla u trpezariju, ugledala je Dzastina i zastao joj je
dah. I on je. ocigledno, pozajmio odecu od Damona i izgledao je
lepse nego ikad.
Osetila je tremu kad je sela do njega nadajuci se da ce
uhvatiti njegov pogled i nekako mu dati do znanja da se
predomislila.
Međutim, Dzastin se prema njoj ponasao kao prema dobroj
prijateljici. Bio je uctiv i kulturan, i to je bilo sve. Sto je vece dalje
odmicalo. Melani je sve vise obuzimao ocaj. Zar Dzastinu vise nije
nimalo stalo do nje?
Posle deserta muskarac je ustao i zahvalio se domacici.
- Vecera je bila izvrsna, kao i vase gostoprimstvo. Nadam se
da necete imati nista protiv da se povucem u svoju sobu... Znate,
ipak su u pitanju godine - nasalio se.
Ustala je i Melani.
- Mislim da cu i ja na spavanje. Laku noc svima. Videcemo se
sutra.
Dzastin se nasmesio pomalo tuzno.
- Ja cu vec sigurno otici pre nego sto ti ustanes, Melani. Avion
mi krece u sedam sati.
Melani je obuzeo uzas.
- Odlazis sutra? - upitala je tiho.

81
 - Da, imam dosta posla u kancelariji.
Ona je nekako uspela da zadrzi suze.
- Dobro, pozdravicemo se sada.
Damon i Eliza su u međuvremenu izasli iz sobe zurno, a!
Marija je nestala misteriozno.
- Nikada necu zaboraviti sta si uradio za mene - rekla je tiho.
Dzastin je stao pored prozora i zagledao se u bastu prepunu
raznobojnog cveca.
- Bilo mi je drago sto sam bio u mogucnosti da ti pomognem.
Naravno, oboje znamo da bi se savrseno snasla i bez mene. I
drago mi je sto to nisi objavila pred svima.
- Znas, Dzastine stekla sam i nova, vredna iskustva. I shvatila
sam da ne moram neprestano dokazivati svoju nezavisnost.
- Tacno. Dokazala si da mozes sama da se brines o sebi. Ne
verujem da ce te porodica od sada drzati u okovima.
Nastupila je tisina, teska i mucna.
- Pa, idem na spavanje - rece Melani na kraju. - Zar neces da
me poljubis?
- Mislim da to ne bi bila dobra ideja.
- Oh. - Znaci, to je kraj. - Pa. hvala ti jos jednom.
Trudila se da joj glas bude veseo, ali nije znala da li je u tome
i uspela. - Ko zna, mozda cu te jednom i posetiti u Boenos Adresu.
- Laku noc, Melani - odgovori on odsecno.
Devojka se trgla. Skrhana bolom, uputila se u svoju sobu.
Kad se probudila narednog jutra. Dzastin je vec otputovao.

*
Marija je ubedila Elizu i Damona da ostanu kod nje jos
nedelju dana. Njih cetvoro su isli na zanimljive izlete u okolinu,
izlazili su svake veceri i provodili se lepse no ikad.
Ali, Melani nije bilo do provoda. Skrivala je svoju tugu. mada

82
su svi primetili da nesto nije u redu. Rekla im je da ne moze
najbolje da spava i da ce se osecati mnogo bolje za nekoliko dana.
No, znala je da ce do kraja zivota misliti o Dzastinu, mastati o
njemu i zamisljati kako bi im bilo da su i dalje zajedno.
Damon je znao uzrok njenog bola ali je samo cutao.
Proslo je deset dana otkako su se Damon i Eliza vratili kuci.
Damon je sedeo u kancelariji i citao neki izvestaj. Pozvao je
Dzastina i pokazao mu sporazum koji treba da sklope sa jednom
firmom u Kolumbiji.
- Prosirujemo polje rada - rekao je Damon. - Ove papire treba
dostaviti nasem novom partneru, i to najbolje licno. Znaci,
putujemo nazad. - Pogledao je plavokosog muskarca koji je cutao.
- I kad vec prolazimo pored Vile Vincencijas, mozemo svratiti da
vidimo kako je Melani.
- Ti samo idi. Ja radije ne bih.
- Nikad nisam mislio da si kukavica, Dzastine.
- Nisam kukavica, ali ne zelim sebi da nanosim bol bez
razloga.
- Nedostajaces joj.
- Naravno da joj nedostajem.
- Dao si joj dovoljno vremena da razmisli. Mislim da je sad
vreme da je zaprosis ponovo. Ubeđen sam da te ovoga puta nece
odbiti.
Dzastinovo srce kucalo je kao pomahnitalo. Sama pomisao da
bi mogao da vidi ljubljenu devojku ponovo, uzbudila ga je van
svakog ocekivanja. Ali. kako moze biti siguran da ga nece odbiti
jos jednom? Bolje da zivi bar s nekom nadom, nego da cuje kako
su sve nade izgubljene.
Ali. ljubav je pobedila.
- Kako ti kazes, gazda - slozio se. - Kada putujemo?
- Sutra. - Damon se osmehnuo zadovoljno.
Cele te noci Dzastin nije sklopio ni oka. Zamisljao je ponovni

83
susret s Melani i pitao se kakav ce biti njegov ishod.
Nije ni slutio koliko ce mu nedostajati njeno vitko telo koje ga
je grejalo celu sedmicu u okrutnoj i nemilosrdnoj zemlji.
Ustao je s prvim zracima sunca i pozvao pilota da mu kaze da
lete u Kolumbiju.

84
 IX.

Dve devojke su se vratile iz kupovine i sele u hladovinu da se

odmore.
- Pa, da li ti je dosta avantura? - upitala je Marija osmehujuci
se. - Ili ces krenuti istim putem kojim si i dosla?
Melani se stresla.
- Hvala lepo. Odsad je za mene samo miran i jednolican zivot.
Njihov smeh prekinuo je jedan muski glas.
- Zdravo, devojke - pozdravio ih je Damon. - Sta kazete na
jedno malo iznenađenje?
- Oh, Damone - uzviknu Melani radosno. - Otkud to da si se
vratio u... - Iznenada joj je zastao dah. Nedaleko od Damona
stajao je plavokosi muskarac ciji je osmeh sanjala nocima.
- Dzastine - jedva je uspela da prozbori, srusivsi pri tom
paketice koji su stajali na stolu.
- Zdravo, Melani - rece on iznenađujuce mirno. - Izgleda da ti
ej potrebna pomoc. - Prisao je i pokupio sarene pakete. - Odnecu
ih gore ako nemas nista protiv.
Dok je isao prema stepenicama, namignuo je Damonu. Taj
gest nije primetio niko drugi.
Melani je polako dosla sebi od soka i krenula je za
Dzastinom. Otvorila je vrata svoje sobe i propustila ga unutra.
- Samo stavi pakete na fotelju. I onako cu ih kasnije
otpakovati.
Muskarac je uradio kako je rekla i okrenuo se. Pogledao je
Melani pazljivo. Bila je mnogo odmornija i u ocima joj je blistao
neobican sjaj. Nadao se iz sveg srca da je on bar malo doprineo

85
rumenoj boji njenih obraza i toplom smesku na licu.
- Sta je s mojom napojnicom? - upitao je iznenada.
- Napojnicom? - Ona je bila zbunjena.
- Pa. valjda sam zasluzio jedan poljubac zahvalnosti.
Melani je pocela da drhti. Ovo je bio covek koga je upoznala u
onom malom selu kraj Bogote, a ne onaj stranac iz Vile
Vincencijas. Kako ce mu odoleti?
- Nisam znala da zelis moje poljupce - odgovorila je
priblizavajuci mu se nesigurno.
- Nikada nisam rekao da ih ne zelim, vec samo da nisu uvek
dobra ideja.
- Oh.
- Ali. sto duze mislim o njima i ideja mi se dopada sve vise.
Ona je stala pored njega i stavila mu ruke oko vrata.
- Koliko si mi samo nedostajala - promrmljao je Dzastin pre
nego sto je zarobio njene usne svojima.
Stajali su tako zagrljeni sve dok ih nije trgao Marijin glas. -
Kafa je gotova! - povikala je devojka.
Marija ih je pozdravila osmehom kad su sisli u trpezariju.
Videla je da je Dzastinova ruka ovlas prebacena oko Melaninog
ramena, ali drzanje im je naizgled, bilo sasvim prijateljsko.
Melani je jedva prezivela veceru. Nije mogla da podnese da
joj je voljeni covek tako blizu, a da ga ne sme zagrliti. No, jos uvek
nije bila nacisto kakav stav da zauzme.
Dzastin se prvi povukao u svoju sobu. Odmah nakon njega
krenula je i ona, ali nije se usudila da pokuca na njegova vrata.
Umesto toga se spremila za spavanje. Legla je i sklopila oci, no
san nije dolazio.
Ni Dzastin nije mogao da spava. Izasao je na balkon i
udahnuo opojni miris cveca. Terasa je bila povezana sa bastom
stepenicama i on se polako spustio niz njih.
Melani je jos uvek lezala budna kad je cula neki sum.

86
Radoznalo je provirila napolje i ugledala Dzastinovu visoku
priliku u tami baste. Srce joj je zakucalo jace. Dohvatila je laki
ogrtac i obukla ga na brzinu. Onda se polako i oprezno, spustila u
bastu.
Dzastin je osetio necije prisustvo i okrenuo se. Ugledao je
devojku iz svojih snova obucenu u neku tanku, svilenu tkaninu
koja se providela i otkrivala njene zenstvene obline.
- Prehladices se - rekao je promuklim glasom.
Ona mu se priblizila i polozila saku na njegova gola prsa.
- Ni ti nisi obucen bogzna kako.
- Kada ces nazad u Severnu Ameriku? - upita on da bi sakrio
uzbuđenje koje je odmah pocelo da raste u njemu.
- Pa, jos ne znam. Mozda cu ostati mnogo duze nego sto sam
planirala.
- Otkud to? Ja sam mislio da ces posle ovih avantura pozeleti
da se sto pre vratis kuci.
Ona se nasmejala i odmahnula glavom.
- Nije bas tako. Shvatila sam da zelim nesto vise od zivota
nego da vodim radnjicu sa poklonima.
- A udaja?
- Sta sa udajom?
- Zar ne nameravas da se udas jednog dana?
- Naravno. Ali, samo za coveka koga volim.
- Oh.
- Ima samo jedan problem. Kad me je zaprosio, nisam
verovala da zaista zeli brak sa mnom i odbila sam ga. - Dok je
govorila, pocela je da pomera svoju ruku po njegovim grudima i
osetila kako mu srce snazno udara pod njenim dlanom.
- Znas li sta mi cinis? - prosaputa Dzastin sklapajuci oci.
- Verovatno isto ono sto i ti meni.
Njegove ruke obavile su se oko njenog struka i privukle je
blize.

87
 - Ne igraj se sa mnom, Melani.
Ona je spustila nezan poljubac na muskarceve usne.
- Ni ne slutis koliko mi je drago sto si se vratio. Bila sam tako
usamljena.
On je iznenada zagrlio tako snazno da je skoro ostala bez
daha.
- Izluđujes me - uzdahnuo je.
Vec sledeceg trenutka poljubio je takvom silinom da je
mislila da ce se onesvestiti. Zelela ga je jos vise nego pre i uzivala
je u svakom novom minutu provedenom zajedno.
- Melani, toliko te zelim!
- I ja tebe!
On je odmakao i zagledao joj se u oci.
- Zelim te jako. Ali, ne samo za veceras, nego za ceo zivot. Ne
bih mogao da izdrzim da me napustis ponovo posle noci
provedene u zagrljaju.
- Ne moras da brines, Dzastine. Necu te vise napustati.
- Da li to znaci da ces se udati za mene?
- Da.
- Da li to mislis ozbiljno?
- Da.
- Iako sam dosta stariji i imam neke svoje bubice...
Melani se nasmejala.
- Da li je ovo bracna ponuda ili mi se ispovedas?
- Nisi zelela da se vencamo kad sam te pitao prvi put.
- Jesam. Ali. mislila sam da tvoja ponuda nije ozbiljna.
Dzastin je pogledao prenerazeno.
- Zar bi se ja salio s tim stvarima? I zar mislis da bih te
zaprosio same iz uctivosti? Prevarila si se grdno.
- Obecavam ti da se neces pokajati sto si me zaprosio -
osmehnu se devojka.
Dzastin je iznenada podigao u narucje i uputio se ka

88
stepenicama koje vode na terasu.
- Nastavicemo ovaj razgovor ujutro - izjavio je odlucnim
glasom.
- Sad je jutro.
- Mislim kad svane.
Dzastin je uskoro spustio na krevet u njenoj sobi.
- Svi spavaju. Zasto ne ostanes sa mnom?
- Ako ostanem, bojim se da necemo mnogo spavati.
- Necemo spavati ni ako se ti vratis u svoju sobu.
Dzastin se nasmejao. Ono sto je Melani rekla, bilo je tacno.
- Uostalom, mozes se ujutro vratiti u svoju sobu i niko nece
znati da si mi pravio drustvo.
- Pa. ubedila si me!
Uskoro su lezali jedno pored drugog zagrljeni strasno. Odeca
im je bila razbacana svuda na podu, ali to im nije smetalo uopste.
Dzastin je milovao i ljubio po celom telu budeci u njoj sve vecu i
jacu vatru i cinilo im se da ce oboje sagoreti u njoj. Zaspali su tek
kad je sunce vec izaslo i obasjalo sobu bledozutim zracima.
Nisu culi kako se zitelji polako bude, niti ih je trglo kucanje
na vratima.
- Melani, iznenađenje! - Eliza je iznenada zacutala.
primecujuci da njena sestra nije sama u krevetu.
Melani je polako podigla glavu i ugledala prenerazeno Elizino
lice na dva metra od sebe. Nije stigla da kaze ni reci, jer je njena
sestra nestala vec sledeceg momenta.
- Otkud ona ovde? - upita Dzastin zaprepasceno. -
Prokletstvo, sad sam sve upropastio!
Melani se uspravila.
- Nisi ti kriv, Dzastine. Ne preuzimaj krivicu uvek na sebe.
On je ustao polako i pogledao je.
- Idem sad u svoju sobu da se obucem i pripremim za
dorucak. Moram naci neki nacin da se izvinim tvojoj sestri sto

89
sam te zaveo. - Posao je kraj vratima i zaustavio se. - Inace, kad
cemo se vencati?
- U podne.
- Moze. Mozda ce me to spasti neprilika.

*
Kad je Damon zavrsio tusiranje, prisao je svojoj zeni i
pogledao je upitno.
- Sto si tako neraspolozena. Eliza? Bila si tako srecna sto si
uspela da nas iznenadis svojim neocekivanim dolaskom, a sada
kao da si se pokajala.
Mlada zena je uzdahnula.
- Dosla sam zato sto je Melani saopstila da se mozda nece ni
vracati kuci. Htela sam da proverim da li je to istina.
I onda dozivim toliko iznenađenje.
- Kakvo iznenađenje?
- Prosto ne znam kako da ti kazem. Nisam ni sigurna da bi to
zeleo da znas. Rec je o Dzastinu. Ne. ne, mogu ti reci...
- Bolje mi kazi, jer necu se smiriti dok ne saznam sta se to
desilo. - Srecom. Eliza nije videla osmeh na licu svog muza.
- Usla sam u Melaninu sobu da joj se javim i...
Damon je prsnuo u smeh, mada se trudio da ostane ozbiljan.
Eliza je izgledala jos vise iznenađena. Pogledala je Damona
sumnjicavo.
- Da li ti mozda znas nesto o tome?
- O cemu? Kazi mi sta si videla.
- Nasla sam Dzastina sa Melani.
- Aha, tako.
- Nisi sokiran?
- Ne narocito.
- Zato sto te nije briga sta ce biti sa mojom sestrom.

90
 - Slusaj, draga. Pokusaj da posmatras Melani kao odraslu
zenu. a ne kao dete koje nece nikad odrasti. Dzastin je zaljubljen u
nju vec godinama.
Eliza je izgledala zaprepascena.
- Stvarno?
- Da. Ali. to nije shvatio ni sam dok nije posao da je trazi u
Kolumbiji. Situacija u kojoj su se zatekli nije bila bas tako
bezazlena kao sto ti je predstavljeno. Kad su ih kidnapovali
sverceri kokaina...
- Kidnapovali!
- Da. Kidnapovali. Jedini nacin da se zastite bio je da se
pretvaraju kako su vencani. Provodili su dane i noci u jednoj sobi
i upoznali se odlicno. Dzastin je shvatio da voli tvoju sestru, a i
ona je zavolela njega. Kazi. kad bismo nas dvoje bili na njihovom
mestu i mislili da mozda necemo docekati ni sutrasnji dan zivi, da
li bismo se lisavali ljubavi?
- Naravno da ne bismo!
- E, pa isti slucaj je i sa njima dvoma.
- Ali, Melani mi nijednom recju nije spomenula kakva
osecanja gaji prema Dzastinu.
- Nisam ni ja imao pojma o tome, dok se nisam uverio i sam.
- Dzastin ti se, ipak, poverio, zar ne?
Damon se osmehnuo i odmahnuo glavom.
Ne bas. Bar ne dok ih nisam zatekao zajedno u krevetu.
- Hoces da kazes da si ih i ti iznenadio kao i ja jutros?
- Da. Znas li sta cu im kupiti kao vencani dar? Jedan lokot!
- Oh. Damone, mislim da dugujem Dzastinu izvinjenje.
- Ne treba da im se izvinjavas. Ono sto im je najvise potrebno
jeste sansa da sami vode svoj zivot. Ni mi nismo slusali nikog, je li
tako?
- Stvarno nismo.
- Znaci, vremo je da pustis svoju sestricu da odraste; Sada ce

91
se njen muz brinuti o njoj.
Eliza klimnu glavom.
- U pravu si. Damone. - Odmahnula je glavom zabrinuto. - Oh.
osecam se kao prvoklasna budala. Kako cu ih pogledati u oci kad
se vidimo za dorucak?
Njen muz je poljubio nezno.
- Ja se ne brinem za to. Imam potpuno poverenje u tvoju
snalazljivost.

92
 X.

- Srecna ti nasa prva godisnjica braka, najdraza - prosaputao

je Dzastin svojoj zeni.
Melani je s mukom otvorila oci i videla da je tek pocelo da
svice.
- Dzastine, napolju se jos ni ne vidi.
- Nema veze. Zeleo sam da otpocnemo nase slavlje sto ranije.
Uvukao je ruku ispod pokrivaca i pomilovao njenu butinu. -
Zar ti se stvarno toliko spava?
Melani je naslonila glavu na muzevijevo rame.
- Pa. sinoc si me drzao budnu.
- Koliko se secam, nisi se bunila.
- Nisam imala razloga da se bunim.
- Necemo, valjda, protraciti danasnji dan spavajuci? - Na
Dzastinovom licu ogledalo se iznenađenje.
- Ocigledno necemo.
Uspravila se i pogledala coveka u kog je bila zaljubljena vise
nego ikad. Zasto je zavolela osobu koja se budi u cik zore? Zasto
se uopste zaljubila u njega?
- Mislio sam da odemo na dorucak i posle toga da se
provozamo ...
- Danas je utorak, Dzastine - radni dan. Zar ne mislis da ides
na posao?
- Na godisnjicu braka? Ne budi smesna.
- Nije u pitanju nacionalni praznik nego godisnjica braka. Jesi
li zaboravio to?
Muskarac se nasmejao.

93
 - Da, steta. Moracu da razgovaram s Jorgom. On poznaje
vazne licnosti iz vlade. Mogli bi da donesu zakon da se ovaj datum
proglasi...
Melani je podigla ruku u znak protesta.
- Nemoj, molim te. Vidim da si resio da danas ne ides na
posao. Jesi li rekao to tvojoj sekretarici?
- Danasnji datum je obelezen crvenom olovkom na kalendaru
jos odavno.
Mlada zena zagledala se u svog muza iznenađeno.
- Tebi je stvarno stalo do nase godisnjice, zar ne?
On klimnu glavom.
- Naravno. Ovaj datum ce mi biti u secanju dok ne umrem.
Nikada se nisam tako namucio nego kad sam te ubeđivao da se
udas ze mene.
Melani je prasnula u smeh.
- Nije, valjda, bilo tako strasno?
- Da znas i da jeste. A priseti se dana vencanja. Koliko je samo
volje, snage i strpljenja trebalo da se sve to pripremi, da se tvoja
majka i sestricina dovedu u Kolumbiju. A ti si se provodila odlicno
troseci pare sa tvojom sestrom, majkom i drugaricom.
Melani uzdahnu.
- Znam. Bilo je divno.
- Tacno. Divno. A nisi racunala koliko si me puta odbila od
trenutka kad si pristala da se udas za mene.
- Pa, nisam smela da dozvolim da delis sa mnom sobu pre
vencanja. Ako je Eliza lose podnela sok kad nas je zatekla
zajedno, sta bi tek bilo da nas je nasla moja majka!
- Ne smem ni da pomislim.
- U svakom slucaju, ti si planirala nas medeni mesec.
- Koji medeni mesec?
- Pa. nas medeni mesec.
- Melani, mi ga nismo ni imali. Odmah posle vencanja

94
otputovali smo u Buenos Aires i tri dana smo proveli u krevetu.
Vec cetvrtog sam morao da idem na posao.
- Znam - uzdahnu ona ponovo. - Bilo je divno.
- Gospođo, vas je iako zadovoljiti.
Melani se osmehnula nestasno.
- Pa, ni ja nisam morala da se trudim oko tebe previse.
Dzastin nije mogao da odoli njenom osmehu. Uzeo je u
narucje i poljubio je. Ali. kroz nekoliko trenutaka odmakao je od
sebe i odmahnuo glavom.

- Ne. Necu da radim to.

- Sta neces da radis?
- Necu da provedem svoju prvu godisnjicu braka vodeci
ljubav s tobom.
- A zasto ne?
- Zato sto zelim da te izvedem. prikazem celom svetu,
povedem te na ples, vodim na izlet... zelim da ti pokazem koliko
mi je stalo do tebe.
- Dzastine, meni je jasno da me volis i kad vodimo ljubav.
- Da li to znaci da neces da idemo na dorucak? Neces na izlet?
Neces na ples...
- Zelim jedino da budem s tobom i da radim ono sto sa tebi
dopada.
On je poljubio u vrat.
- Ovo mi se dopada.
Sagnuo je glavu i spustio nezni poljubac na njene grudi:
- I ovo mi se dopada.
Odmah posle toga usledila je tisini. Govorile su samo njihove
ruke i usne. Konacno. Dzastin je podigao glavu i osmehnuo se.
- Oh, do đavola. Mozda cemo za nasu desetu godisnjicu i
uspeti da ustanemo iz kreveta!

95