HEROJI KRSTA*

Sveti Sava glasno reče:

"Evo staze izabrane: svetle ali trnovite...
... Ne bojte se, deco moja!
Stradanje je put spasenja, čistilište ljudske duše,
Mučeništvo - to je izvor i kolevka veličine!
Vaša vera nek je sestra rodoljublja vašeg vrelog!
I, kada vas usprogone, i mučili kad vas budu,
Ostanite verna čeda Pravoslavne Crkve svete,
I ljubite bezgranično otadžbinsku svoju grudu!"
Budućnostje razumela, šta joj mudra prošlost zbori,
I njen nauk posta zavet iskušenom srpskom rodu,
I ja vidim guste čete mučenika okovanih,
Gde umiru, nasmejane, za krst časni i slobodu!
Eno tamo...
Darul Džihad. Grad Beograd. Kroz kapiju zvanu "Stambol",
Janičarska rulja juri i pred sobom strah raznosi;
Mlad k'o kaplja, lep k'o ruža, pred njom svezan mladić ide
I zašiljen hrastov kolac na ramenu svome nosi.
"Avakume, srpski sine, ti Pajsijev đače verni,
Još trenutak imaš samo - odreci se svoga Hrista!
Ne htedneš li - ta znaš dobro Pajsijevu sudbu crnu!
I tebe će, ovog časa, pokositi sudba ista!"
"Smrt izbavlja od svih beda! Blago onom ko pre umre,
Omanje je muka prošo, Bogu će se pre uzneti!
Od hrišćanske vere lepe nema nigde vere lepše!
Čin'te, Turci, što vam drago! I tako se mora mreti!"
Burni žagor. "Divno dete." - kadune se čudom čude
"Zar na kolac tu lepotu? Ne činimo, Turci, krivo!"
I duševan Turčin jedan, - da uštedi dečku muke
Probode mu jataganom mučeničko srce živo!...
I sutradan, na istoku, po razvitku zore rane,
Kad ispliva jednim rubom, sunce kao krv rumeno,
Ono zasta i zadrhta, jer ugleda sred poljane
Mladićevo mrtvo telo navrh koca nabijeno!...
O, viteška Otadžbino zemljo žrtva skupocenih,
Ko te diže, ispolinski, na najviše časti zrenik?
Ko je tvorac tvoje slave?... Istorija odgovara:
Britka sablja i krst časni: srpski vojnik i sveštenik!
Al, težak je put do cilja! Trnovit je put ka slavi!
Vrlo mnogo suza ima u dnu svake veličine!
Sloboda je, slatko piće: ona čini draž života!
Ali svaka kaplja njena rodila se iz gorčine!
O, vitezi, o, junaci, sjajne luče svih vremena,
Neumitna Istorija o vama će sud izreći:
Da krv svoju istočiste, neštedice, iz svih vena,
I da, slavom mučeništva, niko od vas nije veći!...

* Spevano i recitovano na svečanoj proslavi Nedelje Pravoslavlja, priređenoj 1924.

g. u Beogradu od strane Glavnog Odbora Svešteničkog udruženja.

(Vesnik Srpske crkve, 1925, P. str. 65-69).