Tiho, spuštala se letnja noć

na Cer, na tu gordu planinu.

Čak i divlja zver gubila je smer
zbog čudnog straha -
da će smetat četama
što kreću se bez daha.

Drini, Savi, svuda gde je plač,

tamo hita britak, srpski mač.
Samo laki bat,
niko nikog zvat te noći neće
dok se vojska proplancima i brdima kreće.

Sred tog mraka

preko obronaka
svakog srce mori,
svakom vatra u grudima gori
da se odmah bori.

U toj zemlji gunja, opanka,

gde su zore večno crvene,
nikad boj ne spi,
a kad žito zri
tada bez prestanka
svud se čuje pesma tanka,
pesma od uranka.

U boj krenite junaci svi,

kren'te i ne žal'te život svoj.
Cer nek vidi stroj, Cer nek čuje boj,
a reka Drina - slavu, hrabrost
i junačku ruku oca, sina.

Poj, poj, Drino, vodo, hladna ti,

pamti priče kad su padali.
Pamti hrabri stroj
koji je pun ognja, silne snage,
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi

kako smo se hrabro borili.
Pevao je stroj,
vojev'o se boj kraj hladne vode.
Krv je tekla,
krv se lila Drinom zbog slobode."

Tekstopisac: Miloje Popović

Kompozitor: Stanislav Binički
Godina: 1914 (muzika); 1964 (reči)