Ambalaža za pakiranje namirnica

Ambalaža za pakiranje namirnica: Ivan Vujković, Kata Galić, Martin Vereš, Tectus, Zagreb, strana
498, 2007.

Ambalaža u vrlo jednostavnom obliku datira od prapovijesti čovječanstva. Industrijska revolucija

potaknula je značajan razvoj u području ambalažnih materijala, ambalaže te metoda pakiranja.
Najizrazitiji iskorak u 20. stoljeću u tom području učinjen je u proizvodnji i primjeni ambalažnih
materijala, a posebice ambalaže od polimernih materijala. Zahvaljujući napretku u području pakiranja,
došlo je do ekspanzije u proizvodnji novih ambalažnih materijala, prehrambenih proizvoda i modernog
načina prodaje namirnica. Uvidjelo se da uspjeh na tržištu u velikoj mjeri ovisi o vrsti ambalaže,
dizajnu, njenoj kvaliteti, posebice u ispunjenju temeljnog zahtjeva ambalaže za hranu, a to je da očuva
izvornu svježinu i kvalitetu hrane s naglaskom na zdravstvenu ispravnost (sigurnost hrane), odnosno
da je čuva od različitih kemijskih, mehaničkih i mikrobioloških utjecaja u cilju povećanja roka
valjanosti (trajnosti) upakiranog sadržaja.

Na temelju toga pokazala se potreba za strucnim osposobljavanjem i pripremom kadrova za rad u tom
području.

Predmet pod nazivom Ambalažni materijali uveden je na Odseku za prehrambenu tehnologiju

Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu 1960. godine. Nešto kasnije počinje nastava na Tehnološkom
fakultetu u Novom Sadu i Prehrambeno-biotehnološkom fakultetu u Zagrebu. Neke više škole također
su u svoj nastavni plan uvrstile predmet koji obraduje materijal za ambalažu i pakiranje.

Cjelokupna problematika ambalaže i pakiranja, posebice hrane, vrlo je heterogena i kompleksna, a

literatura koja obraduje tu problematiku kod nas je vrlo oskudna, što predstavlja problem i studentima
kod usvajanja znanja i pripreme ispita.

U želji popunjavanja te literaturne praznine, prihvatili smo mukotrpnu ulogu u pokušaju prezentiranja
udžbenika u kojem se obraduje problematika ambalaže za pakiranje hrane. Naravno, ista ili slična
ambalaža koristi se za pakiranje i mnogih drugih proizvoda, kemijskih, farmaceutskih, kozmetičkih…
Udžbenik je napisan po nastavnom programu kolegija Ambalaža na Prehrambeno-biotehnološkom
fakultetu u Zagrebu i Prehrambeno-tehnološkom fakultetu u Osijeku, kao i predmeta Ambalaža i
pakovanje na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, a obuhvaća sve metodičke jedinice nastavnog
programa Ambalažni materijali i ambalaža Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Namijenjen je
studentima svih smjerova koji slušaju te predmete. Uvjereni smo da će i ostali čitatelji, stručnjaci iz
područja proizvodnje i primjene ambalaže, u ovoj knjizi naći korisne informacije.

Svjesni smo da knjiga nije idealna - niti to može biti, zbog brzog napretka u tom području, te smo za
sve dobronamjerne sugestije unaprijed zahvalni. Ovom prilikom izražavamo svoju punu zahvalnost
recenzentima, koji su značajno pridonijeli da ovaj projekt zaživi.

I - UV0D
I - 1. POVUEST
I - 2. DEFINICUA AMBALAŽNIH MATERUALA
I - 3. DEFINICUA AMBALAŽE
I - 4. DEFINICUA PAKIRANJA
I - 5. ZNAČAJ AMBALAŽE I PAKIRANJA
LITERATURA

II - FUNKCUEAMBALAŽE
II - 1. ZAHTJEVI 2A USPJEŠNOM - IDEALNOM - AMBALAŽOM
II - 2. ZAŠTITNA FUNKCIJA AMBALAŽE
II - 2.1. Mehaničko-fizikalna zaštita
II - 2.2. Zaštitna funkcija ambalaže od djelovanja kisika
II - 2.3. Zaštitna funkcija ambalaže od djelovanja vlage
II - 2.4. Zaštitne funkcije ambalaže od djelovanja elektromagnetskog zračenja 31
II - 2.5. Zaštitne funkcije ambalaže od djelovanja mikroorganizama i vanjskih utjecaja
II - 2.6. Koeficijent zaštitne funkcije ambalaže
II - 3. SKLADIŠNO-TRANSPORTNA FUNKCUA
II - 3.1. Racionalizacija unutarnjeg transporta
II - 4. PRODAJNA FUNKCUA
II - 4.1. Povećanje opsega prodaje
II - 4.2. Racionalizacija prodaje
II - 5. UPORABNA FUNKCUA
LITERATURA

III - PODJELA AMBALAŽE

III - 1. PODJELA AMBALAŽE PREMA VRSTI AMBALAŽNOG MATERUALA
III - 2. PODJELA AMBALAŽE PREMA FIZIČKIM SVOJSTVIMA
III - 3. PODJELA AMBALAŽE U ODNOSU PREMA UPAKIRANOM SADRŽAJU
III - 4, PODJELA AMBALAŽE PREMA VRIJEDNOSTI
III - 5. PODJELA AMBALAŽE PREMA TRAJNOSTI
III - 6. PODJELA AMBALAŽE PREMA FUNKCUI
III - 7. PODJELA AMBALAŽE PREMA MJESTU TRANSPORTA
LITERATURA

IV - METALNA AMBALAŽA
IV - 1. VRSTE I SVOJSTVA METALA
IV - 1.1. Čelik
IV - 1.1.1. Nehrđajući čelik
IV - 1.2. Kositar
IV - 1.3. Alumlnij
IV - 2. PROIZVODNJA 1 VRSTE AMBALAZNIH MATERIJALA
IV - 2,1. Proizvodnja metalnih ambalažnih materijala
IV - 2.1.1. Proizvodnja crnog lima
IV - 2.1.2. Proizvodnja bijelog lima
IV - 2.1.3. Proizvodnja kromiranog lima
IV - 2.1.4. Proizvodnja aluminijskog lima
IV - 2.1.5. Proizvodnja aluminijskih rondela
IV - 2.2. Zaštitne prevlake
IV - 2.2.1. Grafička obrada
IV - 3. VRSTE I OBLICI METALNE AMBALAŽE, PROIZVODNJA I PRIMJENA
IV - 3.1. Limenke
IV - 3.1.1. Trodijelne limenke
IV - 3.1.1.1. Proizvodnja trodijelnih limenki
IV - 3.1.1.2. Veličine limenki i njihovo označavanje
IV - 3.1.2. Dvodijelne limenke
IV - 3.1.3 Primjena limenki
IV - 3.2. Poklopci i zatvarači
IV - 3.2.1. Poklopci za sta^enke
IV - 3.2.1.1. Tvist off poklopci
IV - 3.2.1.2. Pano-T poklopci
IV - 3.2.1.3. Omnia (alupo) poklopci
IV - 3.2.1.4. Pano poklopci
IV - 3.2.1.5. P.T. poklopci
IV - 3.2.2. Zatvarači za boce
IV - 3.2.2.1. Krunski zatvarač
IV - 3.2.2.2. Aluminijski navojni zatvarač
IV - 3.2.2.3. Tvist off zatvarač
IV - 3.2.2.4. Plitki aluminijski zatvarač
IV - 3.2.3. Primjena poklopaca i zatvarača
IV - 3.3. Kante
IV - 3.4. Bačve
IV - 3.5. Metalne tube
IV - 3.5.1. Primjena metalnih tuba
IV - 3.6. Ostali oblici metalne ambalaže
IV - 3.6.1. Primjena aerosola
IV - 4. PONAŠANJE LIMENKI TIJEKOM TERMIČKE STERILIZACIJE
IV - 5. KOROZIJA
IV - 5.1. Zaštita od korozije
IV - 5.1.1. Zaštita limova prevlakama
IV - 5.1.2. Zaštita limova obradom korozijske sredine
IV - 5.1.3. Zaštita limova oplemenjivanjem
IV - 6. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJA
LITERATURA

V - STAKLENAAMBALAŽA
V - 1. STAKLO
V - 2. KEMIJSKI SASTAV STAKLA
V - 3. VRSTE STAKLA
V - 4. SV0JSTVA STAKLA
V - 4.1. Fizičko-mehanička svojstva
V - 4.2. Termička svojstva
V - 4.3. Optička svojstva
V - 4.4. Kemijska svojstva
V - 5. OPĆA TEHNOLOŠKA SHEMA PROIZVODNJE STAKLENE AMBALAŽE
V - 6. SVOJSTVA STAKLENE AMBALAŽE
V - 7. ASORTIMAN STAKLENE AMBALAŽE
V - 7.1. Boce
V - 7.1.1. Zatvaranje boca
V - 7.1.2. Tendencije u proizvodnji boca
V - 7.2. Staklenke
V - 7.2.1. Staklenke i poklopci za namirnice konzervirane toplinom
V - 7.2.2. Ostale staklenke
LITERATURA

VI - POLIMERNA AMBALAŽA
VI - 1. POLIMERI I POLIMERNI MATERIJALI
VI - 1.1. Podjela polimera i polimernih materijala
VI - 1.2. Struktura polimera
VI - 1.3. Deformacija polimera
VI - 1.4. Degradacija polimera
VI - 1.5. Pojam i vrste polimerizacije
VI - 1.6. Procesi nastajanja makromolekula
VI - 1.7. Polimerni materijali
VI - 1.8. Dodaci
VI - 1.8.1. Sredstva protiv blokiranja
VI - 1.8.2. Sredstva protiv zamagljivanja filma
VI - 1.8.3. Antioksidansi
VI - 1.8.4. Antistatički aditivi
VI - 1.8.5. Sredstva za pjenjenje
VI - 1.8.6. Tvari boje
VI - 1.8.7. Tvari za sprečavanje zapaljivosti
VI - 1.8.8. Pojačivači mirisa
VI - 1.8.9. Toplinski stabilizatori
VI - 1.8.10. Modifikatori žilavosti
VI - 1.8.11. Plastifikatori
VI - 1.8.12. Klizna sredstva
VI - 1.8.13. Aditivi za zaštitu od UV zračenja
VI - 1.8.14. UV stabilizatori
VI - 1.9 Kompaundi
VI - 2. POLIMERNI MATERIJALI ZA IZRADU AMBALAŽE
VI - 2.1. Termoplastične polimerne mase
VI - 2.1.1. Poliolefini
VI - 2.1.1.1. Polietilen
VI - 2.1.1.2. Polietiien niske gustoće
VI - 2.1.1.3. Linearni polietiien niske gustoće
VI - 2.1.1.4. Polietilen visoke gustoće
VI - 2.1.1.4.1. Svojstva polietilena
VI - 2.1.1.5. Ozračeni polietilen
VI - 2.1.1.5. Kopolimeri etilena
VI - 2.1.1.6.1. Etilen/vinil-acetat
VI - 2.1.1.6.2. Etilen/vinil-alkohol
VI - 2.1.1.6.3. ionomeri
VI - 2.1.1.7. Polipropilen
Vi - 2.1.1.8. Lijevani polipropilen
VI - 2.1.1.9. Biaksijalno orijentirani polipropilen
VI - 2.1.1.9.1. Svojstva polipropilena
VI - 2.1.1.9.2. Prerada i primjena polipropilena
VI - 2.1.1.10. Kopolimeri i kompaundi polipropilena
VI - 2.2. Vinili
VI - 2.2.1. Poli(vinil-klorid)
VI - 2.2.2. Tvrdi neplastificirani poli(vinil-klorid)
VI - 2.2.3. Meki poli(vinil-klorid)
VI - 2.2.3. L. Svojstva poli(vinil-klorida)
VI - 2.2.3.2. Prerada i primjena poli(vinil-klorida)
VI - 2.2.4. Modificiranje svojstava poli(vinil-klorida)
VI - 2.2.5. Poli(viniliden - ktorid)
VI - 2.2.5.1. Proizvodnja poli(viniliden-klorida)
VI - 2.2.5.2. Prerada i primjena poli(viniliden-klorida)
VI - 2.2.6. Poli(vinil-acetat)
VI - 2.2.7. Poli(vinil-alkohol)
VI - 2.3. Stiren polimeri i kopolimeri
VI - 2.3.1. Polistiren
VI - 2.3.1.1. Proizvodnja polistirena
VI - 2.3.1.2. Prerada i primjena polistirena
VI - 2.3.2. Polistiren visoke žilavosti
VI - 2.3.2.1. Proizvodnja polistirena visoke žilavosti
VI - 2.3.2.2. Prerada i primjena polistirena visoke žilavosti
VI - 2.3.3. Ekspandirani (pjenasti) polistiren
VI - 2.3.4. Homopolimer polistirena
VI - 2.3.5. Terpolimerakrilonitril/butadien/stiren
VI - 2.3.5.1. Proizvodnja terpolimera akrilonitril/butadien/stiren
VI - 2.3.5.2. Prerada i primjena terpolimera akrilonitril/butadien/stiren
VI - 2.3.6. Kopolimerstiren/akrilonitril
VI - 2.4. Poliamidi
VI - 2.4.1. Dobivanje poliamida od aminokiselina
VI - 2.4.2. Dobivanje poliamida od diamina i dikarbonskih kiselina
VI - 2.4.3. Svojstva poliamida
VI - 2.4.4. Prerada poliamida
VI - 2.4.5. Primjena poliamida
VI - 2.5. Poliesteri
VI - 2.5.1. Termoplastični poliesteri
VI - 2.5.1.1. Poli(etilen-tereftalat)
VI - 2.5.2. Reaktivni poliestri
VI - 2.5.3. Polikarbonati
VI - 2.6. Celuloza i celulozni derivati VI - 2,6.1. Celofan V! - 2.6.2. Celulozni nitrat-celuloid
VI - 2.6.3. Celulozni acetat
VI - 2.6.4. Celulozni acetat/butirat
VI - 2.6,5. Celulozni propionat
VI - 2.6.6. Ostali celulozni derivati
VI - 2.7. Termoreaktivne plastične mase, duromeri
VI - 2.8. Elastomeri
VI - 3. SVOJSTVA I PRERADA POLIMERNIH MATERIJALA
VI - 3.1. Svojstva polimernih materijala
VI - 3.1.1. Rastezna čvrstoća i čvrstoća materijala kod granice razvlačenja, produljenje i modul
rastezljivosti
VI - 3.1.2. Čvrstoća na pucanje
VI - 3.1.3. Savojna žilavost
VI - 3.1.4. Zaderna čvrstoća
VI - 3.1.5. Test perforacije (test na probijanje)
VI - 3.1.6. Krutost
VI - 3.1.7. Savojna otpornost
VI - 3.1.8. Eaktortrenja
VI - 3.1.9. Blokiranje
VI - 3.1.10. Propuštanje svjetla
VI - 3.1.11. Prozirnost
VI - 3.1.12. Mutnoća
VI - 3.1.13. Sjajnost
VI - 3.1.14. Propusnost
VI - 3.1.15. Gustoća
VI - 3.1.16. Toplinsko zataljivanje
VI - 3.1.17. Dimenzijska stabilnost
VI - 3.1.18. Apsorpcija vode (Upojnost vode)
VI - 3.1.19. Utjecaj kemikalija
VI - 3.1.20. Utjecaj svjetla
VI - 3.1.21. Utjecaj temperature
VI - 3.2. Priprema sirovina za proizvodnju
VI - 3.3. Ambalažni materijali
VI - 3.3.1. Ambalažni materijali homogene strukture
VI - 3.3.2. Proizvodnja ambalažnih materijaia homogene strukture
VI - 3.3.2.1. Ekstrudiranje
VI - 3.3.2.2. Kalandriranje
VI - 3.3.2.3 Proizvodnja orijentiranih filmova
VI - 3.3.2.4. Obrada površine
VI - 3.4. Proizvodnja ambalaže
VI - 3.4.1. Proizvodnja ambalaže od polimemih ambalažnih materijala
VI - 3.4.1.1. Izrada ambalaže oblikovanjem vara
VI - 3.4.1.2. Termooblikovanje ambalažnog materijala
VI - 3.4.2. Konfekcioniranje ambalažnog materijala
VI - 3.4.3. Primjena ambalažnih materijala za omatanje
VI - 3.4.3.1. Omatanje stezljivim filmom
VI - 3.4.3.2. Omatanje razvlačenjem
VI - 3.4.3.3. Pakiranje prianjajućim filmom
VI - 3.4.4. Mjehurasta ambalaža
VI - 3.4.5. Termooblikovanje/punjenje/zavarivanje
VI - 3.5. Proizvodnja ambalaže od polimernih materijala
VI - 3.5.1. Injektiranje
VI - 3.5.2. Ekstruzijsko puhanje
VI - 3.5.3. Injekcijsko puhanje
V! - 3.5.4. Prešanje
VI - 3.5.5. Rotacijsko lijevanje
VI - 4. ZAŠTITA OD VANJSKIH UTJECAJA
VI - 5. INTERAKĆIJA AMBALAŽE I SADRŽAJA
VI - 5.1. Mehanizmi migracije
VI - 5.1.1. Ukupna i specifična migracija
VI - 5.1.2. Modelni sustavi
VI - 6. DEGRADABILNI POLIMERNI MATERIJALI
VI - 6.1. Mehanizmi razgradivosti
VI - 6.2. Polimeri topivi u vodi
VI - 6.3. Biorazgradivi polimeri
VI - 6.4. Biorazgradivi polimeri i okoliš
VI - 7. JESTIVA AMBALAŽA
VI - 7.1. Prirodni polimeri
VI - 7.1.1. Proteini
VI - 7.1.2. Celuloza, škrob, dekstrin
VI - 7.1.3. Biljni i mikrobni”polisaharidi, hidrokoloidi i gume
VI - 7.1.4. Voskovi, lipidi i derivati
VI - 7.1.5. Složeni sustavi
VI - 7.2. Aditivi
VI - 7.2.1. Plastifikatori
VI - 7.3. Izrada filmova
VI - 7.4. Svojstva
VI - 7.5. Tehnologija i moguće primjene
LITERATURA

VII - PAPIRNA I KARTONSKA AMBALAŽA

VII - 1. PAPIR I KARTON
VII - 1.1. Sirovine za dobivanje papira i kartona
VII - 1.1.1. Pulpa
VII - 1.1.2. Mehanička pulpa
VII - 1.1.3. Kemijska pulpa
VII - 1.1.3.1. Lužnati postupak
VII - 1.1.3.1.1. Soda postupak
VII - 1.1.3.1.2. Sulfatni (Kraft) postupak
VII - 1.1.3.2. Sulfitni postupak
VII - 1.1.3.2.1. Kiselo-sulfitni postupak
VII - 1.1.3.2.2. Bisulfitni proces
VII - 1.1.4. Semikemijska pulpa
VII - 1.1.5. Kuhanje
VII - 1.1.6. Izbjeljivanje
VII - 1.1.6.1. Mehanička pulpa
VII - 1.1.6.2. Kemijska pulpa
VII - 1.2. Priprema sirovina
VII - 1.2.1. Mljevenje i rafiniranje
VII - 1.3. Dobivanje papira
VII - 1.3.1. Fourdrinierovi strojevi
VII - 1.3.2. Cilindrični strojevi
VII - 1.3.3. Strojevi s dvostrukim sitima
VII - 1.3.4. Preše i sušila
VII - 1.4. Dorada
VII - 1.4,1. Kalandriranje
VII - 1.4.2. Keljenje papira
VII - 1.4.2.1. Prirodne sirovine za oplemenjivanje papira
VII - 1.4.2.2. Sintetski materijali
VII - 1.4.2.3. Pomoćna sredstva u proizvodnji valovitog kartona
VII - 1.4.2.3.1. Ljepila.
VII - 1.4.2.3.1.1. Škrobna ljepila
VII - 1.4.2.3.1.2. Sintetska ljepila
VII - 2. PODJELA PAPIRA 1 KARTONA
VII - 2.1. Natron papir
VII - 2.2. Imitacija natron papira
VII - 2.3. Svilasti papir
VII - 2.4. Voštani omotni papir
VII - 2.5. Papir otporan na masnoće
VII - 2.6. Papir od poluceluloze
VII - 2.7. Šrenc
VII - 2.8. Papir od slame
VII - 2.9. Antikorozivni papir
VII - 3. AMBALAŽNI PAPIRI
VII - 3.1. Bezdrvni papir
VII - 3.2. Superior papir
VII - 3.3. Sulfitni papir
VII - 3.4. Pergamin papir
VII - 3.5. Višeslojni papiri
VII - 3.6. Ostali papiri
VII - 4. SVOJSTVA PAPIRA I KARTONA
VII - 5. VRSTE PAPIRNE AMBALAŽE
VII - 5.1. Omoti i etikete
VII - 5.2. Vreće-vrećice
VII - 6. VRSTE AMBALAŽE OD VALOVITOG KARTONA
VII - 6.1. Valovita ljepenka
VII - 6.2. Ambalaža od pune i valovite ljepenke
VII - 6.2.1. Složive kartonske kutije
VII - 6.2.2. Sklopive kutije
VII - 6.2.3. Kombi kutije
VII - 6.2.4. Ambalaža od oblikovane pulpe
VII - 7. PRIMJENA PAPIRNE I KARTONSKE AMBALAŽE
VII - 8. OTPORNOST NA DJELOVANJE VANJSKIH UTJECAJA
VII - 9. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJA
LITERATURA

VIII - VIŠESLOJNA AMBALAŽA

VIII - 1. VRSTE AMBALAŽNIH MATERIJALA SLOJEViTE STRUKTURE - LAMSNATl
VIII - 1.1. Svojstva ambalažnih materijala slojevite strukture
VIII - 1.2. Višeslojni polimerni ambalažni materijali
VIII - 1.3. Kombinirani ambalažni materijaii
VIII - 2. POSTUPC! PROIZVODNJE VISESLOJNIH AMBALAZNIH MATERIJALA
VIII - 2.1. Koekstruzija
VIII - 2.2. Ekstruzijsko oslojavanje
VIII - 2.3. Kaširanje
VIII - 2.3.1. Suho kaširanje s Ijepilima u organskom otapalu
VIII - 2.3.2. Suho kaširanje s Ijepilima bez otapala
VIII - 2.3.3. Mokro kaširanje VIII - 2.3.4. Kaširanje voskovima
VIII - 2.3.5. Ekstruzijsko kaširanje
VIII - 2.4. Metalizacija polimernihfilmova
VIII - 2.5. Siiikonizacija polimernih filmova
VIII - 2.6. Lakiranje
VIII - 2.7. Grafička obrada
VIII - 3. POMOĆNI MATERIJALI
VIII - 3.1. Adhezivi (Ijepila)
VIII - 3.2. Lakovi
VIII - 3.3. Boje
VIII - 3.4. Otapala
VIII - 3.5. Ostali pomoćni materijali
VIII - 4. SVOJSTVA VIŠESLOJNIH AMBALAŽNIH MATERIJALA
VIII - 5. PROIZVODNJA VIŠESLOJNE AMBALAŽE
VIII - 5.1. Preganje i rezanje ambalažnog materijala VIII - 5.2. Izrada ambalaže izvlačenjem
VIII - 5.3. Izrada ambalažespecijalnih oblika
VIII - 6. PRIMJENA VIŠESLOJNE AMBALAŽE
VIII - 7. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJA
LITERATURA

IX - DRVENA AMBALAŽA
IX - 1. SVOJSTVA DRVETA
IX - 2. VRSTE DRVETA ZA IZRADU AMBALAŽE
IX - 3. OBLICl DRVENE AMBALAŽE
IX - 3.1. Drveni sanduci
IX - 3.2. Letvarice
IX - 3.3. Košare od cijelog ili cijepanog pruća
IX - 3.4. Drvene bačve, burad i kace
IX - 4. SVOJSTVA DRVENE AMBALAŽE
IX - 5. PRIMJENA DRVENE AMBALAŽE
IX - 6. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJA
LITERATURA

X - PALETE
X - 1. MODULARME MJERE
X - 2. VRSTE PALETA
X - 3. UČVRŠĆIVANJE PALETIZIRANOG SADRŽAJA
X - 4. ZNAČAJ PALETIZACIJE
LITERATURA

XI - SPREMNICI
XI - 1. VRSTE SPREMNIKA
XI - 2. PRIMJENA I ZNAČAJ SPREMNIKA
LITERATURA

XII - METODE PAKIRANJA

XII - 1. VAKUUMSKO PAKIRANJE
XII - 2. ASEPTIČNO PAKIRANJE
XII - 2.1. Sterilizacija materijala koji dolaze u kontakt s hranom
XII - 2.2. Sterilizacija ambalaže zračenjem
XII - 2.2.1. Sterilizacija UV-zračenjem
XII - 2.2.2. Sterilizacija IR-zračenjem
XII - 2.2.3. Sterilizacija ionizirajućim zračenjem
XII - 2.3. Sterilizacija ambalaže toplinom
XII - 2.3.1. Sterilizacija arnbalaže zasićenom parom
XII - 2.3.2. Sterilizacija ambalaže superzasićenom parom
XII - 2.3.3. Sterilizacija ambalaže vrućim zrakom
XII - 2.3.4. Sterilizacija ambalaže vrućim zrakom i parom
XII - 2.3.5. Sterilizacija ambalaže ekstruzijom
XII - 2.4. Sterilizacija ambalaže kemijskim postupcima
XII - 2.4.1. Sterilizacija ambalaže vodikovim peroksidom
XII - 2.4.1.1. Sterilizacija ambalaže potapanjem u vodikovu peroksidu
XII - 2.4.1.2. Sterilizacija ambalaže raspršivanjem vodikova peroksida
XII - 2.4.1.3. Sterilizacija ambalaže ispiranjem u vodikovu peroksidu
XII - 2.4.1.4. Sterilizacija ambalaže peroksidom i kombinacijom UV zračenja i topline
XII - 2.4.2. Sterilizacija ambalaže peroctenom kiselinom
XII - 2.4.3. Steriiizacija ambalaže etilen oksidom
XII - 2.5. Provjera postupka sterilizacije
XII - 3. AMBALAŽA ZA MIKROVALNE PEĆNICE
XII - 3.1. Mehanizmi zagrijavanja mikrovalovima
XII - 3.2. Ambalaža za mikrovalnu pećnicu
XII - 3.2.1. Transparentni ambalažni materijali
XII - 3.2.2. Apsorbirajući materijali
XII - 3.2.2.1. Deblje organske prevlake
XII - 3.2.2.2. Kemceptori
XII - 3.2.2.3. Tanke anorganske prevlake
XII - 3.2.2.4. Dvojni susceptori
XII - 3.2.2.5. Vlaknasti susceptori
XII - 3.2.2.6. Susceptori prevučeni listićima
XII - 4. PAKIRANJE U KONTROLIRANOJ I MODIFICIRANOJ ATMOSFERI
XII - 5. AKTIVNA AMBALAŽA
XII - 6. “PAMETNA” ILI “INTELSGENTNA” AMBALAŽA
LITERATURA

XIII - ZAŠTITA OKOLIŠA

XIII - 1, AMBALAŽA I OKOLIŠ
XIII - 2. EKOLOŠKA PRSHVATUiVOST AMBALAŽE
XII! - 3. EKOLOŠK! BALANS AMBALAŽE
XIII - 3.1. Tehnološko-ekonomski kriteriji
XIII - 3.2. Kriteriji zaštite okoliša
XIII - 3.3. Ekološka biianca ambalaže
X!I! - 4. PROCJENA EKOLOŠKOG STATUSA AMBALAŽE
XIII - 4.1. Povratna ambalaža
XIII - 4.2. Smanjenje mase ambalaže
XIII - 4.3. Ambalaža kao sekundama sirovina
XIII - 4.4. Dobivanje energije iz ambalaže
LITERATURA

XIV - ZAKONSKI PROPISI

XIV - 1. ZAKONODAVSTVO EUROPSKE UNIJE
XIV - 1.1. Propisi koji se odnose na materijale u dodiru s hranom
XIV - 2. IDENTIFIKACIJA AMBALAŽNIH MATERIJALA
XIV - 3. OZNAČAVANJE NA AMBALAŽI
XIV - 4. PROPISI 0 ZAŠTITI OKOLIŠA
LITERATURA

XV-PRILOZI
XV - 1. POPIS KRATICA PLASTIČNIH MATERIJALA

Ambalažni materijali
1. Uvod
 2. Metal
1. Kalajni beli lim
2. Beskalajni čelik
3. Aluminijum
4. Aluminijumska folija
5. Laminati i metalizirani filmovi
3. Plastični materijali
1. Poliolefini
2. Poliviniliden hlorid (PVDC)
3. Polistiren
4. Poliamid
5. Poliestri
6. Polivinil hlorid
4. Biopolimeri
5. Papir i karton
1. Papir
2. Karton
6. Staklo
7. Zakonske odredbe
1. Zdravstvena ispravnost
2. Fizička i mehanička svojstva
3. Ekološki aspekt
8. Zaključak
9. Literatura

.
Autor: Zdravko Šumić
Mentor: prof. dr Vera Lazić
.

Uvod
Dizajn i konstrukcija pakovanja igraju značajnu ulogu pri određivanju održivosti, odnosno roka
trajanja prehrambenog proizvoda (namirnice). Pravi izbor materijala i tehnologija pakovanja održavaju
proizvod kvalitetnim i svežim tokom skladištenja i distribucije.

Materijali koji se tradicionalno koriste za pakovanje namirnica uključuju: staklo, metale (aluminijum,
folije i laminate, beli lim i beskalajni čelik), papir i karton i plastike. Osim toga, više različitih vrsta
plastika koriste se u krutoj i u elastičnoj (savitljivoj) formi. Današnja ambalaža za namirnice često je
sastavljena od nekoliko materijala da bi se iskoristile funkcionalne i estetske prednosti svakog od
materijala.

U radu je dat pregled trendova razvoja ambalažnih materijala koji se koriste u prehrambenoj  industriji.

Metal
Metal pruža dobre kombinacije, odličnu fizičku zaštitu i barijerne osobine, sposobnost oblikovanja i
dekorativni potencijal, sposobnost reciklaže i prihvatljivost od strane potrošača. Dva najdominantnija
metala koji se koriste za pakovanje su aluminijum i čelik.

Kalajni beli lim

Kalajni beli lim se proizvodi od nisko karbonskog čelika (crni lim). Beli lim je rezultat presvlačenja
obje strane crnog lima sa tankim slojevima kalaja. Prevlačenje se postiže potapanjem listova čelika u
otopljeni kalaj (vruće potopljeni beli lim) ili elektro depozicijom kalaja na listu od čelika
(elektrostatički beli lim). Iako kalaj obezbeđuje čeliku određenu otpornost na koroziju posude od belog
lima su često lakirane da bi se obezbedila inertna barijera između metala i namirnice. Pored njegovih
odličnih barijernih svojstava prema gasovima, vodenoj pari, svetlosti i mirisima, beli lim podnosi
visoke termičke tretmane i može se hermetički zatvarati što ga čini pogodnim za sterilne namirnice.
Beli lim se može koristiti za proizvodnju posuda različitih oblika. Na ovaj način beli lim ima široku
upotrebu u formiranju limenki za pića, tretiranih namirnica i aerosola, posuda za praškaste namirnice,
šećer ili slatkiše na bazi brašna. Beli lim je odličan supstrat za prevlačenje metala jer omogućava
odličnu grafičku dekoraciju. Njegova relativno mala težina i velika mehanička snaga ga čini
jednostavnim za transport i skladištenje. Beli lim se lako reciklira, i to više puta bez gubitka kvaliteta i
značajno je jeftiniji od aluminijuma.

Kalaj je veoma skup metal i njegova proizvodnja je ograničena, zbog toga se danas praktično sva
proizvodnja belog lima temelji na proizvodnji elektrolitičkih belih limova. Debljina elektrolitičkih
belih limova je u granicama od 0,15 do 0,49 mm. Savremeni trend je u smanjenju debljine i korišćenju
tzv. tankih limova (debljina manja od 0,2 mm).

Beskalajni čelik
Bezkalajni čelik je takođe poznat kao elektrolitički hrom ili hromovim oksidom prevučen čelik.
Beskalajni čelik podrazumeva prevlačenje organskog materijala što obezbeđuje kompletnu otpornost
na koroziju. Iako hrom - hrom oksid čini ovaj bezkalajni čelik nemogućim za zavarivanje, ova osobina
čini ga odličnim za atheziju prevlaka kao što su boje, lakovi i mastila. Kao i beli lim, beskalajni čelik
ima dobru sposobnost oblikovanja i čvrstinu, i jeftiniji je od belog lima. Limenke za hranu, rubovi
limenke, poslužavnici, čepovi za flaše i posude mogu biti napravljeni od beskalajnog čelika. Takođe se
može koristiti za izradu velikih kontejnera za veleprodaju i skladištenje osnovnih sastojaka ili već
gotovih namirnica (Marsh & Bugusu, 2007).

Proizvodnja hromiranog lima je u principu ista kao i proizvodnja belog elektrolitičkog lima, samo što
se umesto kalaja na čeličnu osnovu nanosi sloj hroma. Od ukupne proizvodnje čeličnih limova
namenjenih proizvodnji komercijalne ambalaže, hromirani lim učestvuje sa 10% i ima tendenciju
daljeg porasta udela.

Aluminijum
Obično se koristi za izradu limenki, folija i višeslojne ambalaže. Aluminijum je lagan srebrnasto beli
metal dobijen iz boksitne rude. U boksitnoj rudi aluminijum je prisutan u kombinaciji sa kiseonikom
kao aluminijum-III-oksid (Al2O3). Magnezijum i mangan se često dodaju aluminijumu da poboljšaju
njegovu čvrstinu. Nasuprot mnogim metalima aluminijum je visoko otporan na sve oblike korozije.
Njegova prirodna prekrivenost aluminijum oksidom obezbeđuje veoma efikasnu barijeru na dejstvo
vazduha, temperature, vlage i hemijskih agenasa (Marsh & Bugusu, 2007).

Pored obezbeđivanja odlične barijere za vlagu, vazduh, neprijatne mirise, svetlo i mikroorganizme,
aluminijum poseduje dobru savitljivosti i elastičnost površine, odličnu rastegljivosti i sposobnost
oblikovanja. Aluminijum je takođe i odličan materijal za reciklažu, jer je jednostavna ponovna obrada
u novi proizvod.

Čist aluminijum se koristi za lagana pakovanja uglavnom hladnih bezalkoholnih pića, hrane za kućne
ljubimce, morske hrane. Glavni nedostaci aluminijuma su: njegova visoka cena u poređenju sa drugim
materijalima i njegova nemogućnost varenja, što ga čini korisnim samo za formiranje bešavnih kutija
(Marsh & Bugusu, 2007).
Aluminijumska folija
Aluminijumska folija se pravi od čistog aluminijuma valjanjem u veoma tanke listove, uz prekaljivanje
u cilju postizanja potpornih osobina što omogućava da bude tesno savijena. Osim toga aluminijumska
folija je dostupna u širokom opsegu debljina, pri čemu se tanje folije koriste za umotavanje hrane, a
deblje kao podmetači.

Kao i sva aluminijska pakovanja folija obezbeđuje odličnu barijeru za vladu, vazduh, neprijatne mirise,
svetlost i mikroorganizme. Otporna je prema kiselim namernicama i ne zahteva lak, kao ni drugu
zaštitu. Iako se aluminijum lako reciklira folije ne mogu biti napravljene od recikliranog aluminijuma,
jer se obrazuju rupice u tankim listovima (Marsh & Bugusu, 2007).

Laminati i metalizirani filmovi

Lameliranje pakovanja uključuje stapanje aluminijske folije sa papirnim ili plastičnim filmom u cilju
poboljšanja barijernih svojstava. Iako lameliranje plastike omogućava termozavarivanje var nije
potpuno nepropustan za vlagu i vazduh. Pošto je lamelirni aluminijum veoma skup, obično se koristi
za pakovanje visoko vrednih namirnica, kao što su dehidrirane supe, biljke i začini. Jeftinija varijanta
lamelirnog pakovanja je metalizirani film. Metalizirani filmovi su plastike koje sadrže tanak sloj
aluminijum metala. Ovi filmovi imaju poboljšana barijerna svojstva prema vlagi, vazduhu i mirisima, a
visoko reflektivna aluminijska površina je privlačna potrošačima. Savitljiviji od lameliranih,
metalizirani filmovi se uglavnom koriste za pakovanje grickalica. Iako je pojedinačne komponente
lamelirnih i metaliziranih filmova tehnički moguće reciklirati, teškoće pri sortiranju i odvajanju
materijala isključuju mogućnost ekonomično izvodljivog recikliranja (Marsh & Bugusu, 2007).

Plastični materijali
Plastike se dobijaju polikondenzacijiom ili poliadicijom monomernih jedinki. U polikondezaciji
polimerni lanac raste reakcijom kondenzacije između molekula i praćena je formiranjem sporednih
produkata kao sto su voda ili metanol. Polikondenzacija uključuje monomere sa najmanje dve
funkcionalne grupe kao što su alkoholne, amino ili karboksilne grupe. U poliadiciji polimerni lanci
rastu reakcijama adicije u kojima se kombinovanjem dva ili više molekula formira veći molekul bez
oslobađanja sporednih produkata. Poliadicija uključuje nezasićene monomere dvostruke i trostruke
veze su pukle, da bi se povezali momomerni lanci (Ahvenainen, 2000).

Postoji nekoliko prednosti korišćenja plastičnih materijala za pakovanje namirnica. Plastike mogu biti
napravljene kao listovi, figure i strukture nudeći znatnu fleksibilnost i elastičnost tog dizajna. Plastični
materijali su hemijski rezistentni, jeftini, lagani, sa širokim opsegom fizičkih i optičkih osobina.
Mnoge plastike imaju sposobnost termozavarivanja, lako se štampaju, mogu biti integrisani u
proizvodne procese gde je pakovanje formirano napunjeno i zatvoreno u istoj proizvodnoj liniji.
Glavni nedostatak plastičnih materijala je njihova promenljiva propustljivost za svetlost, gasove i paru.
Postoje dvije glavne kategorije plastika:
-         termostabilne i
-         termoplastične.

Termostabilne su polimeri koji stvrdnjavanjem postaju čvrsti ili se nepovratno oblikuju kada su
zagrijani i ne mogu se ponovo oblikovati. Zbog čvrstine i izdržljivosti naginju tome da im primarna
upotreba bude u automobilskoj industriji i u konstrukciji kao adhezivi i prevlake, a ne za pakovanje
namirnica. S druge strane termoplastike su polimeri koji omekšavaju kada se zagrijavaju i vraćaju se u
početno stanje na sobnoj temperaturi. Pošto se termoplastike mogu lako oblikovati i ukalupirati u
različite proizvode, kao što su boce, zdele i plastični filmovi, oni su idealni za pakovanje namirnica
(Ahvenainen, 2000).
Kako bi se osigurala javna bezbednost FDA pažljivo pregleda i reguliše supstance koje se koriste za
dobijanje plastika i drugih materijala za pakovanje. Svaka supstanca od koje je razumno očekivati da
prodire u hranu je klasifikovana kao indirektan prehrambeni aditiv prema FDA odredbama. FDA
savetuje potrošače da koriste plastike za namenjene svrhe u skladu sa proizvođačkim uputstvima da bi
se izbegle štetne posledice.

Upotreba plastika u pakovanju namirnica je nastavila rast zahvaljujući niskoj ceni materijala i
funkcionalnim prednostima, kao što su termozavarivanje, optička svojstva, i neograničane veličine i
oblici i prevazišla je upotrebu tradicionalnih materijala, kao što su staklo i beli lim. Višestruki tipovi
plastika se koriste kao materijali za pakovanje namirnica uključujući poliolefin, poliestar,
polivinilhlorid, polistiren, poliamid itd. Iako se više od 30 vrsta plastika koriste kao materijali za
pakovanje, poliolefini i poliestri su najzastupljeniji (Ahvenainen, 2000).

Poliolefini
Poliolefini je zajednički termin za polietilen i polipropilen, dve najviše korišćene plastike za pakovanju
namirnica, i druge manje popularne olefinske polimere. Polietilen i polipropilen poseduju uspešnu
kombinaciju svojstava uključujući elastičnost, snagu, sjajnost, stabilnost  i otpornost na vladu i
hemijska sredstva i veoma su pogodni za recikliranje i višestruku upotrebu.

Najjednostavnija i najjeftinija plastika dobijena poliadicijom etilena je polietilen. Postoje dve

kategorije polietilena jako gusti i slabo gusti. Jako gusti polietilen je krut, jak i čvrst i otporan na
hemikalije i vlagu, propustljiv za gas, jednostavan na obradu i oblikovanje. Koristi se za izradu boca za
mleko, sok i vodu, kutija za žitarice, posuda za margarin, kesa za prodavnice i kesa za smeće. Slabo
gusti polietilen je elastičan, jak, čvrst, lagan za zatvaranje i otporan na vlagu. Pošto je slabo gusti
polietilen relativno proziran uglavnom se koristi u slučajevima kada je termozavarivanje neophodno.
Vrećice za hleb i smrznute namirnice, savitljivi poklopci i boce su primeri slabo gustog polietilena.
Polietilenske vrećice imaju i višestruku upotrebu. Od ove dve kategorije polietilena visoko guste
polietilenske posude, posebno boce za mleko, se najčešće recikliraju od svih plastičnih pakovanja.

Slika 1. Reakcija dobijanja polietilena

Teži i gušći i prozirniji od polietilena, polipropilen, ima dobru otpornost na hemikalije i efikasan je u
sprečavanju prolaska vodene pare. Njegova visoka tačka topljenja (160oC) čini ga podesnim za
primenu gde je neophodna termička otpornost, kao što su punjenje na toplo i mikrotalasno pakovanje.
Najpopularnija upotreba polipropilena je u izradi posuda za jogurt i margarin (Ahvenainen, 2000).

Poliviniliden hlorid (PVDC)

PVDC je polimer viniliden hlorida. Ima sposobnost za termozavarivanje i služi kao odlična barijera za
vodenu paru, gasove, masne i uljane proizvode. Koristi se za neelastična pakovanja, kao jednoslojni
film, prevlaka ili deo koekstrudiranog proizvoda. Glavne primene uključuju pakovanje živisnkog
mesa, konzervisanog mesa, sira, grickalica, čaja, kafe itd. Takođe se koristi za vruće filovanje,
skladištenje na niskim temperaturama i prilagođeno pakovanje u atmosferi. PVDC sadrži duplo veću
količinu hlora od PVC-a i zbog toga prouzrokuje probleme pri pečenju (Ahvenainen, 2000).

Slika 2. Poliviniliden hlorid

Polistiren
Polistiren je polimer stirena. To je čvrst, čist i lako lomljiv materijal, sa relativno niskom tačkom
topljenja. Može biti monoekstrudiran, koekstrudiran sa drugim plastikama, oblikovan ubrizgavanjem,
ili zapenjen da bi se proizveli različiti tipovi proizvoda. Penušanjem se proizvodi neproziran, krut i
lagan materijal sa moćnom zaštitom i dobrim termo izolacionim svojstvima. Tipične primene
uključuju zaštitno pakovanje, kao što su karton za jaja, posude, pribor za jelo za jednokratnu upotrebu,
poklopce, šoljice, tanjire, boce, poslužavnike za hranu. U ekstpandiranoj formi polistiren se koristi za
pakovanje i kaširanje, ali ne prehrambenih proizvoda i može se reciklirati ili spaliti (Ahvenainen,
2000).

Slika 3. Stiren

Poliamid
Obično poznat kao najlon, brendirani naziv za grupu proizvoda proizvedenih od strane Dupont firme,
poliamid se najviše koristi u tekstilnoj industriji. Poliamid se dobija reakcijom kondenzacije između
diamida i diacida. Poliamidi su polimeri u kojima su ponavljajuće jedinice povezane amidnim vezama.
Različiti tipovi poliamida su okarakterisani brojem koji ima veze za brojem C atoma u monomeru. Ima
mehanička i tehnička svojstva slična PETE materijalu, pa ima i sličnu upotrebu. Najlon takođe pruža
dobru hemijsku otpornost, čvrstoću i malu gasnu propustvljivost.

Slika 4. Reakcija nastajanja poliamida

Poliestri
Polietilen terefthalat (PET), polikarbonat (PC), i polietilen naftalat (PEN) su poliestri, koji se dobijaju
kondenzacijom iz monomera estra kao rezultat reakcije između karboksilne kiseline i alkohola.
Najčešće korišćeni poliestar za pakovanje hrane je PET.
Polietilen terefthalat (PET). Polietilen terefthalat se dobija reakcijom između tereftalne kisleine i
etilen glikola. PET pruža dobru barijeru za gasove (kiseonik i ugljen dioksid) i vlagu. On takođe ima
dobru otpornost na toplotu, mineralna ulja, rastvore, kiseline, ali ne i na baze. Iz ovog razloga je PET
se koristi za pravljenje ambalaže za mnoge prehrambene proizvode, naročito pića i mineralnih voda.
Upotreba PET ambalaže za pravljenje plastičnih boca za gazirana pića se stalno povećava. Glavni
razlozi za njegovu popularnost su: njegova prozirnost poput stakla, odgovarajuća gas barijera za
zadržavanje gaziranosti osvežavajućih pića, mala težina, i otpor na lomljenje. Tri glavne aplikacije
ambalaže od PET su posude (boce, tegle i kace), polukruti listovi za termoformiranje (poslužavnici), i
orijentisani tanki filmovi (torbe i kesice za grickalice). PET ambalaža postoji i kao amorfni
(transparentni) i polukristalni (neproziran i bel) termoplastični materijal. Amorfni PET je rastegljiviji
ali manje krut i tvrd od polukristalnog PET, koji ima dobru čvrstinu, rastegljivost, krutost i tvrdoću.
Reciklirani PET od boca se koristi kao vlakna, izolacija, i druge aplikacije za neprehrambenu
ambalažu  (Vujković, 2007).

Slika 5. Reakcija nastajanja polietilen tereftalata

Polikarbonat (PC). Polikarbonat se dobija polimerizacijom od natrijumove soli bifenolne kiseline sa

karbonil dihloridom (fosgen).

Čist, otporan na toplotu i trajan, uglavnom se koristi kao zamena za staklo u slučajevima kao što su
velike boce za vodu za višekratnu upotrebu i male boce koje se mogu sterilisati. Mora se voditi računa
o čišćenju polikarbonata zbog upotrebe jakih deterdženata. Deterdženti na bazi natrijum hipohlorida se
ne preporučuju zbog katalitičkog delovanja na izdavanje bifenola, koji su potencijalna opasnost za
zdravlje (Olsson, 2004).

Polietilen naftalat (PEN). PEN je polimer koji se dobija u reakciji kondenzacije dimetil naftalen
dikarboksilata i etilen glikola. To je relativno novi član grupe poliestera sa odličnim performansama
zbog visokog koeficijenta prenosa toplote. Barijerna svojstva PEN za ugljen dioksid, kiseonik, vodenu
paru su superiornija od PET ambalaže i PEN pokazuje bolje rezultate na visokim temperaturama, čime
omogućuje višestruko toplo punjenje, pranje i korišćenje. Ipak, PEN je 3 do 4 puta skuplji od PET
ambalaže. Zbog toga što PEN obezbeđuje zaštitu od prenosa arome i neprijatnih mirisa, pogodan je za
proizvodnju boca za piće, kao što je pivo (Vujković, 2007).

Polivinil hlorid
Polivinil hlorid (PVC) se dobija reakcijom adicije od vinil hlorida. Polivinil hlorid je težak, tvrd,
savitljiv i srednje jak, amorfan, transparentan materijal. Ima izvrsnu otpornost na hemikalije (kiseline i
baze), masti i ulja; dobre reološke karakteristike; i stabilna električna svojstva. Iako se PVC ambalaža
prvenstveno koristi u medicinske i druge ne prehrambene aplikacije, njegova upotreba u prehrambenoj
industriji uključuje boce i folije za pakovanje. Pošto se lako termooblikuje, PVC listovi imaju široku
upotrebu za pravljenje kutija, kao što su one za proizvode od mesa i jedinične doze za farmaceutske
proizvode (Vujković, 2007).
PVC materijali mogu biti pretvoreni u materijale sa širokim rasponom fleksibilnosti dodatkom
plastika, kao što su: ftalati, citrati i fosfati. Ftalati se uglavnom koriste za pakovanje neprehrambenih
proizvoda kao što je kozmetika, igračke, i medicinski uređaji. Zbog mogućih loših uticaja na zdravlje
upotreba ftalata za ambalažu za prehrambene proizvode je zabranjena (FDA, 2002).

Konačno, PVC se teško reciklira, jer se koristi za različite proizvode, pa ga je teško identifikovati i
odvojiti. Osim toga, spaljivanje PVC predstavlja ekološki problemi zbog sadržaja klora.

Biopolimeri
Novi trend razvoja plastičnih materijala predstavlja proizvodnja plastičnih materijala koji su
biorazgradivi. Plastična ambalaža pruža odličnu zaštitu proizvoda, jeftina je i dugotrajna. Ipak, upravo
životni vek plastike se pokazao kao veliki problem za životnu sredinu. Drugi problem kod
konvencionalne plastike je što se proizvodi od neobnovljivih sirovina - nafte, uglja i prirodnog gasa.

Kako bi se prevazišli ovi problemi tražena je alternativa za konvencionalne polimere, odnosno

plastiku. Istraživanja su bila usmerena na proizvodnju biorazgradivih polimera koji se prave od
obnovljivih izvora kao što su biljke.

Izraz biorazgradivi znači da se određena supstanca može razgraditi na jednostavnije pod uticajem
mikroorganizmima usled čega ne ostaju suvišni i otpadni delovi ili supstance koje se nagomilavaju u
okolini.

Postoje mnogi standardi za merenje biorazgradivosti supstance, pri čemu svaka država ima svoje
standarde. Zahtevi variraju od 90 do 60% razgradnje supstance u vremenskom periodu od 60 do 180
dana od trenutka stavljanja supstance u sredinu pogodnu za kompostiranje.

Razlog zbog čega konvencionalni polimeri nisu biorazgradivi leži u njihovim dugim lancima
molekula, koji su preveliki i previše dobro međusobno vezani da bi bili razdvojeni i razgrađeni od
strane mikroorganizama. Za razliku od konvencionalnih, polimeri napravljeni od prirodnih biljnih
supstanci od žitnog ili kukuruznog skroba imaju molekule koji su lako razgradivi pomoću
mikroorganizama.

Proizvodnja od obnovljivih izvora može biti značajan doprinos u pogledu manje potrošnje energije pri
proizvodnji i širom spektru načina odlaganja otpada, sa neznatnim uticajem na okolinu.

Kvalitet proizvoda od bioplastike se ocenjuje ne samo biorazgradivošću nego i funkcionalnošću

proizvoda. Biorazgradiv proizvod je beskoristan ako ne može zadovoljiti zahteve koji se postavljaju
pred njega u vidu mehaničke i hemijske otpornosti, trajnosti itd. Zbog toga je jako bitno da se
proizvođači bioplastike posvete ne samo biorazgradivosti materijala nego i drugim svojstvima
polimera kako bi novi polimeri bili konkurentni konvencionalnim polimerima.

Mehanizmi razgradnje polimera

Biorazgradivost polimera zavisi od hemijske strukture materijala i od sastava krajnjeg proizvoda, a ne

samo od osnovnih sirovina koje se koriste za izradu proizvoda. Prema tome, biorazgradivi polimeri -
bioplastike mogu biti proizvedeni od prirodnih i sintetičkih smola.

Prirodni biorazgradivi polimeri su većinom napravljeni od obnovljivih izvora kao što je kukuruzni,
pšenični ili skrob od krompira i mogu biti proizvedeni prirodno ili sintetizovani od pomenutih
obnovljivih proizvoda.

Razlikuju se dve glavne grupe komercijalno bitnih biorazgradivih polimera:

1) prirodno proizvedeni nemodifikovani polimeri, koji su prirodno podložni razgradnji pomoću enzima
mikroorganizama - polimeri na bazi skroba i polihidroksialkanoati (PHA)

2) sintetički dobijeni polimeri, uglavnom poliestri, koji su podložni biorazgradnji - polimeri na bazi
poli(mlečne kiseline) - PLA

Prirodno proizvedeni polimeri su nastali od obnovljivih resursa iz prirode. Neki sintetički dobijeni
polimeri su takođe biorazgradivi i dobijaju se od obnovljivih resursa, npr. polimlečna kiselina (PLA)
koja se dobija od poljoprivrednih proizvoda. Svaki od ovih polimera se može modifikovati
dodavanjem plastifikatora i punioca da bi im se poboljšala svojstva ili smanjila proizvodna cena.

Pregled primene biorazgradive ambalaže

Bioplastike pokrivaju širok spektar materijala od kojih svaki ima različite osobine, što im daje
mogućnost primene u raznim poljima industrije. Većina biorazgradivih polimera ima jednu zajedničku
osobinu - jako dobru otpornost na vodenu paru, u nekim slučajevima čak nekoliko puta veću nego kod
konvencionalnih polimera.

Film na bazi skroba zadržava optimalnu vlažnost za sveže upakovano voće i povrće. Biorazgradiva
ambalaža se uveliko koristi na masovnim događajima kao ambalaža za brzu hranu i čaše za
jednokratnu upotrebu.

Bioplastike su pokazale i odlične osobine kod štampe. Nikakva prethodna obrada filmova pre štampe
nije potrebna.

Određeni biopolimeri imaju visoki sjaj (PLA), visoku providnost (PLA), dobra barijerna svojstva na
mirise, odlična barijerna svojstva na kiseonik, prijatan osećaj na dodir i antistatičke osobine. Barijerna
svojstva se dodatno poboljšavaju kroz metaliziranje ili formiranje više slojeva.

Biorazgradivi polimeri će sasvim sigurno postati dominantni polimeri za izradu većine ambalaže u
budućnosti. U prilog ovome idu povišena svest kako kupaca tako i mnogih vlada Evrope koje su već
donele zakone o biorazgradivim materijalima.

Papir i karton
Upotreba papira i kartona za pakovanje hrane datira još iz XVII veka. Njegova upotreba naročito je
porasla u drugom delu XIX veka. Papir i karton su materijali u obliku listova dobijeni od ispreplitane
mreže celuloznih vlakana izolovanih iz drveta, korišćenjem sulfata i sulfita. Vlakna su zatim
pretvorena u kašu i/ili izbeljena i tretirana hemikalijama, kao što su sredstva za jačanje u cilju
dobijanja papirnog proizvoda. Papir u karton se obično upotrebljavaju za kartone za mleko, sklapajuće
kutije, vreće i džakove, i papir za pakovanje. Toaletni papir, papirni tanjiri i kutijice su drugi primeri
papirnatih i kartonskih proizvoda (Marsh & Bugusu, 2007).

Papir
Običan papir ne štiti namirnice duži vremenski period jer ima slaba barijerna svojstva i nije termo
zavarljiv. Kada se koristi kao osnovno pakovanje (kada je u kontaktu sa hranom), papir je uvek
tretiran, prevučen, laminiran ili impregniran materijalima kao što su voskovi, smole ili lakovi, da bi se
poboljšala funkcionalna i zaštitna svojstva.

Različiti tipovi papira koji se koriste za pakovanje hrane su sledeći (Marsh & Bugusu, 2007):

1. kraft papir. Proizveden sulfatnim tretmanom, kraft papir je dostupan u nekoliko formi: prirodno
smeđ, neizbeljen i izbeljeni.  Prirodni kraft papir je najjači od svih papira i obično se koristi za
 vrećice i za umotavanje (poklona). Takođe se koristi za pakovanje brašna, šećera i suvog voća i
povrća;
2. sulfitni papir. Lakši i slabiji od kraft papira, sulfitni papir, je glaziran u cilju poboljšanja izgleda
i da poveća otpornost na ulje. Može biti prevučen radi boljeg kvaliteta štampe, a takođe se
koristi u lameliranju sa plastikom i folijom. Koristi se za pravljenje malih vrećica za pakovanje
keksa i poslastica;
3. papir neprobojan za mast. Napravljen je postupkom poznatim kao lupanje, u kojem se
celokupna vlakna podvrgavaju dužem periodu hidratacije, što prouzrokuje kidanje vlakana koja
postaju želatinozna. Ova fina vlakna gusto se pakuju u cilju zaštite površine papira koja je
otporna na ulja, ali ne i na vlažna sredstva. Koristi se za pakovanje grickalica, kolačića, slatkiša
i drugih masnih namirnica;
4. glassine. To je papir dobijen daljom hidratacijom čime se proizvodi veoma gust list sa visoko
glatkom i sjajnom površinom. Koristi se kao kutija (otvorena) za kekse, brzu hranu, pečene
namirnice;
5. pergament papir. To je papir dobijen kiselim tretmanima pulpe. Kiselina modifikuje celulozu
čineći je glatkom i otpornom na uticaje vode i ulja. Ne predstavlja dobru barijeru za vazduh i
vlagu, nije termozavarljiv i koristi se za pakovanje masnoća, kao što je puter.

Karton
Deblji od papira, teži je i često napravljen u više slojeva. Obično se koristi za pravljenje posuda za
otpremanje, kutije i poslužavnici, a retko je u direktnom kontaktu sa hranom. Različiti tipovi kartona
su sledeći (Marsh & Bugusu, 2007):

1. beli karton. Napravljen je od nekoliko tankih slojeva hemijski izbeljene pulpe. Obično se
koristi kao unutrašnji sloj kartona. Može biti prevučen voskom ili lameliran polietilenom zbog
termozavarivanja. Beli karton je jedini oblik kartona koji je preporučljiv za direktan kontakt za
hranom;
2. čvrsti karton. Poseduje snagu i trajnost. Čvrsti karton sadrži više slojeva izbeljenih sulfatnih
kartona. Kada je lameliran polietilenom formira tečni karton (poznat kao mlečni karton).
Koristi se za pakovanje voćnih sokova i svežih pića;
3. chip boad. Napravljen je od recikliranog papira i često sadrži oštećene delove i nečistoće od
originalnog papira, što ga čini neprihvatljivim za direktan kontakt sa hranom, štampanje i
savijanje. Često se prekriva belim kartonom u cilju poboljšanja izgleda i snage (čvrstine).
Najjeftiniji je oblik kartona i koristi se za pravljenje spoljašnjih slojeva kartona za hranu, kao
što su čaj i žitarice.
4. fiber boad. Može biti čvrst i naboran. Čvrst tip ima kao unutrašnji sloj beli karton (white boad)
i kao spoljašnji sloj kraft papir i obezbeđuje dobru zaštitu od udara i pritiska. Kada se lamelira
plastikama ili aluminijumom čvrsti fiber papir ima poboljšana barijerna svojstva i koristi se za
pakovanje suvih proizvoda, kao što su kafa i mleko u prahu. Naborani fiber boad napravljen je
od dva slova kraft papira sa centralnim nabiranjem materijala. Njegova otpornost na udar i
lomljenje čini ga široko upotrebljivim za otpremanje namirnica velikog obima.

Moderni trend predstavlja smanjivanje gramature kartona. Novim tehnološkim postupcima se danas
može proizvesti najniža gramatura troslojnog kartona već od 300 g/m3. Dalja unapređenja se usmerena
na povećanje upotrebljivosti i praktičnosti povećanjem postojećih mogućnosti i materijala i
pronalaženje postupka kojim bi se smanjili troškovi proizvodnje.

Staklo
Staklo ima jako dugu istoriju u primeni pakovanja namirnica. Postoje verovanja da su se prvi predmeti
od stakla za čuvanje hrane pojavili 3000 godina p.n.e.
Proizvodnja staklenih posuda uključuje zagrijavanje smeše SiO2, NaCO3, CaCO3 i Al2O3 na visokim
temperaturama dok se materijali ne otope u gustu tečnu masu. Ova masa se zatim sipa u kalupe.
Prerađeno staklo se takođe koristi u izradi stakla i može činiti više od 60% celokupnog sirovog
materijala (Marsh & Bugusu, 2007).

Staklene posude koje se koriste za pakovanje namirnica obično imaju obloženu površinu da bi se
obezbedilo premazivanje u proizvodnoj liniji i izbeglo grebanje ili nagrizanje površine, a time i zastoj
linije. Dokazana otpornost na lomljenje omogućava proizvođačima da koriste tanje staklo čime se
smanjuje težina i olakšava transport i distribucija (Marsh & Bugusu, 2007).

Kako je bez mirisa i hemijski inertno prema praktično svim namirnicama staklo ima nekoliko
prednosti u primeni za pakovanje namirnica:

1. nepropusnost za gasove i paru, pa održava proizvod svežim u dužem vremenskom period bez
pogoršanja ukusa i arome,
2. sposobnost da podnese zagrevanje na visokim temperaturama, što ga čini upotrebljivim za
sterilizaciju kako slabo, tako i jako kiselih namirnica,
3. staklo je čvrsto, obezbeđuje dobru izolaciju i može biti proizvedeno u velikom broju različitih
oblika,
4. providnost stakla dopušta korisnicima da vide proizvod, a ipak varijacije u boji stakla štite
sadržaje koji su osetljivi na svetlost,
5. staklo se može reciklirati, pa nije štetno sa stanovišta očuvanja životne sredine.

Kao i bilo koji drugi materijal, staklo ima i neke nedostatke. Uprkos naporima da se koristi tanje
staklo, njegova velika težina povećava troškove transporta. Druga mana je njegova lomljivost i
osetljivost na pucanje pod dejstvom unutrašnjeg pritiska, udara ili termičkog šoka (Marsh & Bugusu,
2007).

Moderne tendencije razvoja staklene ambalaže obuhvataju smanjenje mase, oplemenjivanje solima i
oblaganje staklenih boca plastičnim masama.

Smanjenjem mase ambalaža ne sme izgubiti na mehaničkoj otpornosti. Smanjenje mase se može
postići optimizacijom dizajna te unapređenjem proizvodnog procesa. Masa boce može se smanjiti i
smanjenjem debljine dna i zidova te boljom raspodelom staklene mase. Težnja je da se proizvode boce
samo s nužnim zadebljanjima i to samo na onim mestima na kojima su boce najopterećenije. Sve se
veća pažnja posvećuje i hemijskom sastavu stakla, odnosno staklu s boljim mehaničkim svojstvima, jer
boca od takvog stakla može imati tanje zidove, a samim time i manju masu.

Velika pažnja posvećuje se i doradi oblikovanih boca. Boce se oplemenjuju solima vanadija, titana,
kalaja ili aluminija koje se u obliku praha nanose u vrlo tankom sloju na vanjsku površinu boca
neposredno nakon njihovog oblikovanja. Te soli se na vrućem staklu razgrađuju, a nastali metalni
oksidi vežu se za staklo. Nastali zaštitni sloj sprečava nastajanje sitnih, oku nevidljivih pukotina na
površini stakla. Taj sloj se dodatno nakon hlađenja štiti slojem polimera koji pruža zaštitu od oštećenja
prilikom struganja boca jedne o drugu, te olakšava njihovo klizanje na linijama za punjenje ambalaže.

Dobri rezultati postižu se oblaganjem boca tankim slojem, odnosno folijom od posebno modificiranih
plastičnih masa, najčešće PE, PS ili PVC. Tako dorađene boce, pored toga što su mehanički čvršće,
imaju dobro svojstvo da se u slučaju loma ne rasipaju u komade. Plastična folija služi i kao medij za
grafičke elemente odnosno zamjena je uobičajenoj etiketi.

Zakonske odredbe
Kako je ambalaža sastavni deo prehrambenog proizvoda zakoni koji regulišu njenu primenu, kao i
zahtevi kojima moraju udovoljiti ambalažni materijali su veoma strogi. Pored zahteva zdravstvene
bezbednosti po potrošače, danas se sve veća pažnja poklanja očuvanju životne sredine, tako da
ambalažni materijali moraju zadovoljiti uslov da što manje ugrožavaju prirodnu sredinu.

Zahtevi u pogledu kvaliteta ambalažnih materijala mogu se podeliti u tri grupe:

1. zdravstvena ispravnost,
2. fizička, mehanička i ostala svojstva i
3. zahtevi koji se odnose na ekološki aspekt.

Zdravstvena ispravnost
Prisustvo škodljivih i drugih rizičnih supstanci i materijala kao sastavnih delova ambalažnog materijala
mora biti svedena na minimum, računato preko njihove prisutnosti u emisijama i pepelu, kad ambalaža
ili ostaci preostali nakon provođenja mera uništavanja ambalažnog otpada, budu spaljeni ili zatrpani
pod zemlju.

Zdravstvena ispravnost ambalažnih materijala i ambalaže je osnovni preduslov primene za pakovanje

hrane i pića. Za ishranu stanovništva potrebna je hrana koja se za deklarisani rok upotrebe sa
ambalažom štiti, a ne zagađuje.

Zdravstvena ispravnost ambalažnih materijala i ambalaže kod nas je regulisana Zakonom o

zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Službeni list SFRJ 53/91) i
Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu
stavljati u promet (Službeni list SFRJ 26/83).

Analize zdravstvene ispravnosti rade za to ovlašćene laboratorije i one izdaju atest o zdravstvenoj
ispravnosti ambalažnih materijala i ambalaže. Ispitivanja se rade na zahtev proizvođača ambalaže ili
korisnika. Obaveza je proizvođača ambalažnih materijala i ambalaže posedovanje atesta, kako za
repromaterijal, tako i za gotov proizvod, a pravo je korisnika ambalaže da zahtevaju atest od
isporučioca ambalaže.

U ovim dokumentima propisane su, u zavisnosti od vrste ambalažnih materijala, kao i namene za
pakovanje pojedinih grupa prehrambenih proizvoda, najveće dozvoljene količine štetnih materija u
ambalažnom materijalu i ambalaži.

Ostala kvalitativna svojstva regulišu odgovarajući standardi. Naši SRPS-standardi ili međunarodni
DIN, ISO, ASTM, TAPI i drugi.

Jugoslovenski Zavod za standardizaciju izdaje svake godine Katalog JUS standarda i redovno ažurira
svoj sajt, sa brojevima i nazivima, tako da svi zainteresovani proizvođači lako mogu doći do potrebnog
standarda.

Fizička i mehanička svojstva

Jedan od osnovnih zahteva koji ambalažni materijali u procesu pakovanja prehrambenih proizvoda
moraju da ispune jeste zaštita upakovanog proizvoda od delovanja spoljašnjih faktora.

Fizičke i mehaničke osobine ambalažnih materijala moraju biti takve da omoguće zaštitu proizvoda od
rasipanja, oštećenja, loma, da su otporni na delovanje niskih i/ili visokih temperatura (u zavisnosti od
tretmana proizvoda toplotom), da obezbede željenu održivost upakovanog proizvoda, da je željenih
karakteristika za gasove, vodenu paru, aromatične materije, mikroorganizme i svetlost.

Ekološki aspekt
Kako se industrija ambalaže veoma brzo razvija, kao jedan od osnovnih problema javlja se adekvatno
odlaganje ambalažnog otpada, odnosno problem zagađenja životne sredine ambalažnim otpadom.
Kako je zagađenje životne sredine jedan od najvećih problema modernog društva danas se ulažu veliki
napori na razvoju regulativa koje definišu ovu problematiku. Svi propisi se uglavnom odnose na
ograničavanje količine ambalažnog otpada, mogućnost reciklaže i sposobnost razgradnje ambalažnih
materijala.

Zahtevi koji se odnose na izradu i sastav ambalaže:

 volumen i težina ambalaže moraju biti ograničeni na minimalne veličine koje obezbeđuju
potreban nivo sigurnosti i higijene;
 materijali koji se koriste za izradu ambalaže moraju omogućiti njenu reciklažu, i tako u
najvećoj mogućoj meri smanjiti uticaj ambalažnog otpada na okolinu.

Zahtevi koji se odnose na sposobnost reciklaže ambalažnih materijala:

 fizička svojstva i karakteristike ambalaže moraju izdržati određeni broj obrtanja, u normalnim
predviđenim uslovima korišćenja,
 mogućnost prerade upotrebljenih ambalažnih materijala na način da se udovolji zdravstvenim i
sigurnosnim uslovima,
 ispunjavanje zahteva koji se posebno odnose na ambalažu koja se može obnoviti kad se ta
ambalaža više ne može ponovno koristiti i tako postaje otpad,
 bio-razgradiva ambalaža. Bio-razgradivi ambalažni otpad mora biti takve prirode da može
podneti fizičko, hemijsko, termalno ili biološko razlaganje tako da se najveći deo materijala od
koga je sačinjena na kraju rastavlja na ugljen dioksid, biomasu i vodu.

I u našoj državi je u proceduri donošenja Zakon o postupanju sa ambalažnim otpadom. Ovim zakonom
će se objediniti svi propisi vezani za uslove kvaliteta ambalažnih materijala sa ekološkog aspekta, i
uskladiti sa odgovarajućim propisima Evropske Unije.

Zaključak
Razvoj novih materijala za pakovanje hrane je snažno ubrzan posljednjih godina, uglavnom zbog
povećanih zahteva za sigurnošću proizvoda, smanjenja cene pakovanja i problema u vezi sa ekološkim
pitanjima.

Tehnologija pakovanja može biti od strateške važnosti za firmu, jer joj može dati ključnu prednost nad
konkurentnim firmama u prehrambenoj industriji. To se postiže pravljenjem ambalaže koja će
udovoljiti želje i potrebe krajnjeg korisnika, kupca. Ambalaža daje mogućnost otvaranja novih
distribucija, pruža bolji kvalitet prezentacije, omogućava manje troškove proizvodnje, unapređuje
proizvod i diferencira brend.

Mnogi postupci konzerviranja i dalje umnogome zavise od kvaliteta ambalaže. Na primer, efikasnost
konzervisanja sterilizacijom ili pasterizacijom u velikom obimu zavisi od karakteristika primenjene
ambalaže. Kvalitet konzervisanja sušenjem i zamrzavanjem će takođe znatno biti smanjen bez zaštite
proizvoda od kiseonika, svetla, vodene pare, bakterija i ostalih zagađivača. Pored ovoga, moderna
ambalaža za hrana više nije samo pasivni deo proizvoda. Ona ima izuzetnu ulogu i u marketinškom
životu proizvoda. Naravno, rešavanje ovih problema tesno je vezano za razvoj industrije ambalažnih
materijala.

Napredak u razvoju ambalažnih materijala u smislu smanjenja troškova proizvodnje mora biti pažljivo
uravnotežen. Novi ambalažni materijali moraju zadovoljiti osnovne tehničke zahteve u pogledu
sigurnosti hrane i integriteta proizvoda, kao i potrebu da se osigura efikasna logistička usluga
potrošačima.
Pored ovih osnovnih zahteva, vezanih za tehnologiju prerade hrane, savremena regulativa u pogledu
proizvodnje ambalažnih materijala zahteva i vođenje računa o životnoj sredini, jer je ambalažni otpad
jedan od velikih problema modernog društva. Osnovi zahtevi u ovom pogledu usmereni su na
mogućnost reciklaže i višekratne upotrebe ambalaže, kao i na mogućnost njenog biološkog
razgrađivanja.

Literatura
1. Ahvenainen R.: Novel food packaging techniques, Woodhead Publishing Limited, Cambridge,
England (2000) p. 590
2. Coles R., Dowell D., Kirwan M. J.: Food Packaging Technology, Blackwell Publishing,
London (2003) p. 408
3. Marsh K., Bugusu B.: Food Packaging-Roles, Materials, and Environmental Issues, Journal of
food science, 72 (2007), 39-55
4. Rooney M. L.: Active Food Packaging, Blackie Academic & Professional, Glasgow, (1995) p.
260
5. Vujković I., Galić K., Vereš M.: Ambalaža za pakiranje namirnica, Tectus, Zagreb (2007) p.
404
6. Olsson A., Petterson M. and Jönson G.: Packaging demands in the food service industry, Food
Service Technology, 4 (2004) p. 97-105

Ambalaža i procesna oprema za pakovanje mleka i mlečnih

proizvoda
1. Uvod
2. Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica
1. Automatsko spremište za karton
2. Napojni vod i transporter
3. Uređaj za savijanje dna
4. Grejač
5. Druga presa
6. Uređaj koji skida kutiju sa vretena
7. Konvejer
8. Uređaj za formiranje vrha kutije
9. Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu
10. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj
11. Grejač
12. Presa i hladnjak
3. PE kese i prepac pakerica
4. Plastične boce
1. Mašina za pranje boca
2. Mašina za punjenje i zatvaranje boca
3. Mašina za etiketiranje
4. Mašina za zbirno pakovanje proizvoda
5. Povratna staklena ambalaža
6. Zaključak

Autor: Nevena Nemet

Mentor: Prof. dr Vera Lazić

.
 Uvod

Glavna i fundamentalna uloga ambalaže, nezavisno o kojoj vrsti namirnica i ambalažnog materijala je
reč, je:

 Da omogući efikasnu distribuciju hrane

 Da sačuva higijenu proizvoda
 Da zaštiti hranljive i aromatske materije
 Da smanji kvarenje hrane
 Da produži rok trajanja namirnice
 Da sadrži sve potrebne informacije o proizvodu

Mleko je, kao veoma hranljiv supstrat bogat ugljenim hidratima, proteinima, masnoćom, vitaminima i
mineralima, veoma pogodan za razvoj mikroorganizama koji svojim metaboličkim procesima
izazivaju promene supstrata. Iako ponekad mogu biti i poželjne, kad je u pitanju proizvodnja nekih
vrsta mlečnih proizvoda, mikrobiološke promene su uglavnom nepoželjne i manifestuju se kao kvar,
od čega mleko treba što efikasnije zaštititi. Osim toga, budući da sadrži dosta masnoće, mleko je
podložno i oksidativnim promenama, pa ga treba zaštititi i od svetlosti i kiseonika pod čijim se
uticajem odvijaju ove vrste promena. Svetlost i kiseonik deluju na razgradnju i nekih vitamina, čime se
umanjuje hranljiva vrednost proizvoda, a može doći i do pojave nesvojstvenog ukusa.

Iz ovoga sledi da je odabir ambalažnog materijala i načina pakovanja veoma važan za očuvanje
zdravstvene ispravnosti i hranljive vrednosti mleka. Tokom istorije, mleko je pakovano na različite
načine. Tako, na primer, staklene boce za mleko su uvedene na početku 20. veka. Kao ambalaža,
staklo ima nekoliko nedostataka. Teško je i lomljivo, i mora da se pere pre ponovnog punjenja, što
uzrokuje probleme u mlekarama. Od 1960. godine, druge vrste ambalaže ulaze na tržište mleka,
uglavnom kartonske kutije, ali takođe i plastične boce i plastične kese.

Danas, mleko i mlečni proizvodi se pakuju u veoma različite vrste ambalaže, u zavisnosti od
dostupnosti sirovina za ambalažne materijale, procesne opreme za pakovanje kojom se raspolaže, ali i
navika potrošača. Na primer, PE kese za pakovanje mleka su u većini fabrika prevaziđene
savremenijim i boljim vrstama ambalaže, ali u pojedinim fabrikama, kao što je „Mlekoprodukt” iz
Zrenjanina, mleko se još uvek pakuje i u litarske plastične kese, pored pakovanja u druge vrste
ambalaže.

Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju, u
ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža, PE kese, plastične boce, staklene povratne
boce, sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka.
.

Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica

Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u, Michigan. Mašina je dizajnirana
kao jednoredna, sa doziranjem na vrhu, i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih
kartonskih jedinica na sat, zavisno od toga koji se proizvod puni.

Kompaktan dizajn i raspoređenost operacija na više nivoa omogućili su da dragoceni prostor koji
zauzima ova mašina bude sveden na minimum.

Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0.5
l.
Ambalaža koja se koristi za pakovanje mleka i jogurta pomoću Pure-Pak mašine (ELOPAK) ima
sledeće karakteristike:

  1l 0.5 l
Visina pakovanja 201.17 mm 294.6 mm
Dužina 70 mm 70 mm
Širina 70 mm 70 mm
Debljina 48-51 µ 48-51 µ
Materijal pe/karton/pe pe/karton/pe

Svi prekidači, priključci i ostali delovi kojima se upravlja procesom pakovanja, lako su dostupni. Deo
u kojem se odvija proces formiranja ambalaže, punjenja i zatvaranja od dela u kojem se nalaze uređaji
koji pokreću mašinu i omogućavaju odvijanje pojedinih operacija - odvaja vertikalna kobilica od
nerđajućeg čelika. Sa njom su spojeni svi funkcionalni delovi uređaja u vidu različitih prekidača i
priključaka, što omogućava lako i jednostavno upravljanje procesom pakovanja, regulisanje procesnih
parametara i zadavanje različitih komandi.

Mašina je od spoljašnjeg prostora odvojena oklopom od nerđajućeg čelika, sa transparentnim vratima,

koja omogućavaju vizuelno praćenje procesa, kao i pristup unutrašnjosti u slučaju kvara.

Pojedini funkcionalni delovi, koji u sinhronizovanom i softverski kontrolisanom radu vrše dopremanje
kartona, formiranje oblika buduće ambalažne jedinice, punjenje i zatvaranje.

Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja, potrebno je objasniti svaki deo ponaosob, gde je
smešten i na koji način funkcioniše. Idemo redom:

Automatsko spremište za karton

Automatsko spremište prima oko 750 kartona. Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu
dve široke gumene trake. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta, tako gomila kartona
postaje lakša, što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake. Trake
polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta, i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora
spremišta, odakle napojni vod može da ga preuzme, kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake.
Napojni vod i transporter

Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta. U pitanju je
zapravo negativan pritisak od -3bara koji se stvara u pumpi u radnom delu uređaja. Karton se postavlja
u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha, 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog
poprečnog preseka. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do
vretena, i postavlja ga na jedan od njegovih klipova.

Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu, čime pomera karton u
položaj za izvršavanje naredne operacije.

Uređaj za savijanje dna

Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u
trougaona krilca, da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja. Pomoću komprimovanog
vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4, dok će delovi 1
i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja. Kada je ova operacija završena, vreteno se rotira i postavlja
klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju.

Grejač

Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka
grejaču dnom, koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. Kad se vreteno zaustavi, glava
grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na
kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. Nakon toga, glava grejača se
podiže, a vreteno rotira klip do sledećeg položaja.

Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″, specijalno konstriusani zupci preklapaju
formirana i zagrejana krilca, čime potpuno zatvaraju dno posude.

U položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju,
vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska
(ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna.

Druga presa

Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i
hlađenju, da se poveća njegova mehanička otpornost.

Uređaj koji skida kutiju sa vretena

U petom, poslednjem, položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj, dnom
na dole, odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija
biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje.

Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja

Konvejer

Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni
paralelni jedan drugom, a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. Sledeći karton se zatim
postavlja na prečagu transportera . U dugom taktu, potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih
nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da
obrazuju pregradak. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se, spreman da
ponovi ciklus.

Uređaj za formiranje vrha kutije

Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. Sada se, na isti način
kao što je bilo formirano dno, savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama, formirajući
krilca od delova 1 i 3. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice.

Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu

Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice, oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-
ćelije. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme
kada treba da uključi punilicu. U odgovarajućem trenutku, PLC šalje signal kojim se pokreće klip u
vazdušnom cilindru. Klip se pomera na dole, stvarajući negativan pritisak u cilindru. Negativan
pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod, i tečnost počinje da puni cilindar. U
trenutku kad klip dostigne maksimalnu udaljenost od početnog položaja, karton se podiže ka otvoru
punilice. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže, a negativan pritisak na tečnost u
cilindru se menja u pozitivan. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se
usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra, zbog čega se ovaj postepeno otvara.
Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik. Ovo kontrolisanje veličine otvora
omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja.

Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj

Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici. Ova stanica ponovo savija i preklapa po
linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj, u kakvom pakovanje mora stići u sledeću
stanicu, grejač za formiranje vara.

Grejač

Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača, pri čemu su delovi 1 i 3
savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. Takođe se
zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja).

Presa i hladnjak

Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska
i hladi.

Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu, gde čekaju da budu smeštene
u transportnu ambalažu, automatski ili ručno.

 Brzina punjenja: 140l/min optimalno (180l/min maksimalno)

 Temparatura vara dna: 785˚F≈420˚C
 Temperatura vara vrha: 693˚F≈368˚C (temperatura vara vrha je niža zato što se na vrhu otvara
pa treba da bude slabije zavareno nego dno)
 U jednu plastičnu gajbu stane 16 ambalažnih jedinica od 1l mleka, a na paletu stane 30 gajbi,
što je ukupno 480l po paleti; ovo je najčešći način zbirnog pakovanja mleka upakovanog
pomoću Pure-Pak mašine
 U slučaju jogurta od 1l, to je 12l po gajbi, tj. 360l po paleti

Pored osnovnih delova, ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja,
kao što su varijator brzine, uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica, uređaj koji javlja da treba
podmazati uređaj, odnosno dodati ulje itd.
Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija, u
zavisnosti od želje i potreba kupca. Neke od njih su - HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh
koji se koristi u procesu pakovanja), uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću
sredstva u spreju, mešalica za toplu i hladnu vodu, uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha
pakovanja itd.

Od ovih dodatnih uređaja, onaj koji ulazi u osnovnu konfiguraciju mašine većine kupaca jeste datumar.
On funkcioniše na principu „žigosanja”, tj. zagrevanja poklopca (krilce 1) na 80˚C, pri čemu se
delimično sagori površinski sloj, pa utisnute oznake imaju prepoznatljivu tamno-smeđu boju. Datumar
ima kapacitet od 18 znakova koji se nalaze na kružnim brojčanicima i u koje spada i prazno mesto.
Mesto na kome je datumar lociran u mašini zavisi od želje kupca ili zakonske regulative zemlje u
kojima će mašina biti eksploatisana.

UNIPAK 600 je poluautomatska mašina namenjena za odmeravanje, doziranje i pakovanje tečnosti u

kartonsku ambalažu tipa PURE PAK. Koristi se za pakovanje kratkotrajnog pasterizovanog mleka i
mlečnih proizvoda i to u kutije veličina 250, 500, ili 1000 mililitara, koje su delimično već formirane.
Formiranje dna i vrha se odvija na samoj mašini.

- kapacitet mašine Q = 600 jedinica / h

- opseg doziranja 0,25 - 0,50 - 1 litar
- dimenzije dna kutije 70 x 70 mm

PE kese i prepac pakerica

PREPAC IS-6 je mašina za pakovanje mleka u PE kese. Konstruisana je u Kanadi, posebno namenjena
potrebama kanadskih proizvođača mleka, a proizvodi se u Francuskoj.

Karakteristike ambalaže za pakovanje mleka pomoću ove mašine su sledeće:

Vrsta materijala Polietilen

Oznaka materijala Hipten 22007 A17
Širina folije 325mm
Debljina folije 0.085mm
Precnik hilzne 76mm
Precnik rolne cca 300mm
Broj boja 4 (tamno plava, svetlo plava, žuta i crvena)

Osnovne karakteristike mašine PREPAC IS-6

 Potpuno automatizovana mašina za pakovanje tečnih proizvoda;

 Formira i puni 78 pravougaonih kesa u minuti;
 Spoljašnji oklop uređaja je od nerđajućeg čelika;
 Jednostavnim operacijama omogućeno je brzo i lako menjanje dužine kese i kapaciteta mašine;
 Mehanička konstrukcija je prilično robusna;
 Maksimalan kapacitet koji mašina može da dostigne je 4680 kesa na sat;
 Nije potrebno korišćenje komprimovanog vazduha u procesu punjenja;
 Postignuto je kontinualno i ravnomerno isticanje tečnog proizvoda u ambalažu;
 Postoje dve sinhronizovane glave punilice, koje imaju odvojene sisteme kontrole, tako da jedna
može biti isključena nezavisno od druge;
  Var kesice obezbeđuje potrebnu zaštitu proizvoda od mikrobiološke kontaminacije;
 Mašina može da primi velike rolne folije, a koturovi mogu biti zamenjeni bez zaustavljanja
mašine;
 Dobra kontrola temeperature prilikom punjenja;
 Kad je nedovoljan dotok proizvoda za punjenje, alarm isključuje mašinu;
 Lako se održava;
 Može da formira kese zapremine od 0.2 l do 2.0 l .

PREPAC mašina ima uređaj za registrovanje težine napunjene kesice. Ona treba da iznosi 1.035 kg.
Količina mleka se reguliše ventilom za dotok mleka u sud ili zavrtnjima na samoj mašini. Ako mleko
curi iz cevi sa leve strane mašine znači da su kesice teške i da treba smanjiti porciju mleka koja puni
jednu kesu.

Var kesice se formira pomoću prese koja zagreva i pritiska kesu. Temperatura uzdužnog vara je 78-
80˚C, a temperatura poprečnog vara je 95-100˚C. Var se zatim hladi vodom odgovarajućeg pritiska.

Masa folije kojom se formira jedna kesa (od 1l) je 10g, a masa jednog kotura folije je 20-21kg, pa se,
poznavajući prosečnu količinu škarta i gubitaka folije tokom rada, može izvesti da je utrošak folije oko
4.5 kotura za 9000l ili oko 8 koturova za 16000l, što su najčešće dnevne potrebe prosečne fabrike.

Savremenija izvedba ovog tipa mašine prikazana je na slici 3.1:

Ova mašina je namenjena za odmeravanje, doziranje i pakovanje tečnosti u “poli-pak” kese, koje se na
samoj mašini formiraju iz polietilenskog creva. Konstruisana je za doziranje mleka i kiselomlečnih
proizvoda. Kao i kod PREPAC mašine, u zavisnosti od zahteva naručioca moguće je doziranje u širem
zapreminskom dijapazonu. Po načinu rada i upravljačkim karakteristikama ovo je poluautomatski
uređaj sa ručnim ulaganjem ambalaže. Jednostavan je za rukovanje, tako da mogu da ga opslužuju
radnici nižeg stepena stručnosti.

Uređaj je konstruisan kao vertikalna jednoredna poluautomatska punilica. Pogonski upravljački

elementi su pneumatski, dodavanje ambalaže je ručno, a svaki ciklus punjenja neophodno je
pojedinačno startovati. Dozirni sistem je vremenski zapreminski, sa automatskim održavanjem nivoa
tečnosti u dozirnom sudu, što omogućava veliku preciznost i ponovljivost odmerene količine.
Podešavanje količine se vrši pomoću potenciometra za grubo i fino doziranje. Zatvaranje i odsecanje
kese se vrši pomoću impulsnog grejača na horizontalnoj presi.

Kompletan uređaj je izrađen od nerđajućeg čelika i drugih materijala dozvoljenih u prehrambenoj

industriji. Za pravilan rad mašine neophodno je da je opslužuju dva radnika - jedan koji će da upravlja
procesom, i drugi koji će da donosi praznu ambalažu i odnosi napunjenu u magacin.
 - kapacitet mašine Q = 500 - 1000 kom. / h
- opseg doziranja 0,2 - 1,5 litara
- debljina folije D = 0,60 - 0,130 mm
- širina folije (creva) B = 110 - 150 mm

Plastične boce

Za razliku od prethodnih vrsta ambalaže za pakovanje mleka, za koje je karakteristično da se

ambalažna jedinica formira u samoj pakerici neposredno pre doziranja proizvoda, za pakovanje mleka
u boce karakteristično je da se ambalaža proizvodi van pogona, i u mlekaru se dopremaju gotove
ambalažne jedinice, spremne za punjenje.

Na ovom mestu će biti predstavljeno nekoliko savremenih mašina za pakovanje mleka u boce, i na koji
način se uređaji koji vrše pojedine operacije u procesu pakovanja kombinuju u liniju za pakovanje,
koja pere ambalažu, puni je, zatvara, lepi etiketu i pravi zbirno pakovanje zatvorenih proizvoda.

Mašina za pranje boca

PERPAK 6000 je automatska mašina namenjena za ispiranje i dezinfekciju boca na liniji punjenja.
Tako je koncipirana da može da radi i samostalno uz dodatak transportera koji uvodi i odvodi boce iz
mašine. Za proces ispiranja i dezinfekcije moguće je koristiti fluide po izboru (persirćetna kiselina,
hlor,ozon..) Mašina je izrađena od nerđajućih materijala, a radna zona obezbeđena oblogama izrađenih
od nerđajućeg lima sa pleksiglasom čime je omogućena vizuelna kontrola radne zone.

- kapacitet mašine Q = 6000 boca / h

- visina boce 190 mm - 340 mm
- precnik boce F = 110 mm

Slika 4.1 – PERPAK 6000

Mašina za punjenje i zatvaranje boca

Linija SEBOPAK 6000 K je namenjena za klipno pakovanje tečnosti različitog viskoziteta u boce
zapremine od 0,5 - 2 l. Oblik boce, njihova zapremina i materijal kao i zatvarač boce moraju biti tačno
definisani od strane korisnika. Linija SEBOPAK 6000 K namenjena je za punjenje jogurta u PET bocu
sa širokim grlom i navojnim zatvaračem zapremine 0,5 i 1L. Linija SEBOPAK 6000 K je potpuno
automatska, a uloga radnika se svodi na ulaganje praznih boca na početni deo transportera i
preuzimanje sa njega napunjene, zatvorene i datumirane boce.
Ono po čemu se linija SEBOPAK 6000V razlikuje od prethodne jeste to što se ona koristi za
vakuumsko, a ne klipno, punjenje, i može se koristiti za punjenje različitih zapremina od 0.25l do 1l.
Ovim uređajem mogu se puniti i mleko i jogurt. Kapacitet obe mašine je 6000 boca/h.

Mašina za etiketiranje

ETPAK 6000 je specijalni automatski sistem sa jednom glavom za etiketiranje. Predviđen je za

nanošenje obmotavajuće samolepljive etikete na telo boce. Etiketa se lepi jednovremeno na telo
proizvoda u prolazu, a DRP uređaj za oblepljivanje proizvoda daje efekat da se etiketa sama lepi dok
se proizvod okreće oko svoje ose.Mašina za etiketiranje počinje sa radom aktiviranjem START
fotosenzora za čitanje proizvoda koji prolazi, dok zaustavljanje funkcije garantuje STOP fotosenzor
postavljen na glavi za etiketiranje sa mogućnošću čitanja različitih etiketa i povratnog papira.

Mašina za zbirno pakovanje proizvoda

Ova linija je namenjena za pojedinačno i grupno pakovanje proizvoda u foliju, koja ima sposobnost
termičkog skupljanja, te na taj način prijanja uz proizvod i čini zaštitu od spoljašnjih uticaja, a kod
grupnih pakovanja ostvaruje i dobru homogenost paketa. Na ovaj način spakovana roba se lako
skladišti, čuva i distribuira do krajnjeg potrošača. Linija TERMOPAK 650 L je specijalno prilagođena
za zbirno pakovanje boca kao i pure-pak ambalaže.

Napunjene boce dolaze šarnirnim transporterom (u tri reda) do mašine, gde se, na radnoj ploči prvo
formira paket u zadatom rasporedu, a zatim se aktivira prebacivač paketa koji pregurava paket, a ovaj
sa sobom povlači i film folije kojim se obmotava. Obmotavanje je završeno kada se spusti pegla koja
zatvara folijom i četvrtu stranu paketa, odseče foliju i ponovo zavari krajeve gornjeg i donjeg kotura.
Ovako obmotan paket dolazi na transporter koji ga nosi kroz komoru. U komori za termoskupljanje se
vrši zagrevanje folije i njeno priljubljivanje uz paket. Jedinica za hlađenje paketa se nalazi odmah iza
komore i ima zadatak da brzo ohladi foliju kojom je paket obmotan. Hlađenje se obavlja u struji
hladnog vazduha koju ostvaruje ventilator.

- kapacitet mašine Q = 12 - 16 cikl / min

- raspored boca u paketu 3 programa
- vrsta folije Termoskupljajuca PE
- maksimalna širina folije B1 = 650 mm
- debljina folije 0,07 - 0,11 mm

Kombinovanjem ove četiri mašine dobijamo liniju koja vrši celokupan proces pakovanja, od praznih
neopranih boca do napunjenih, zatvorenih ambalažnih jedinica, zbirno upakovanih.

Povratna staklena ambalaža

Osnovna karakteristika sistema za pakovanje koji koriste povratnu ambalažu jeste sakupljanje praznih,
iskorišćenih boca i njihovo pranje pre ponovnog punjenja. Razlike u trajanju operacija punjenja i
dopremanja i pranja povratne ambalaže, stvaraju potrebu za skladištnjem ambalaže. Skladištenje
neopranih praznih boca je neophodno, i uglavnom traje preko noći, da bi ujutru moglo da se započne
sa procesom pakovanja pre nego što stignu nove količine prikupljene ambalaže. Skladištenje oprane
ambalaže je dopušteno samo u slučaju da one imaju poklopce, a skladištenje opranih boca je veoma
loše i opasno, jer su one otvorene i zato podložne kontaminaciji. Skladištenje napunjene i zatvorene
ambalaže je potrebno, zbog fleksibilnosti distribucije. Pasterizovano mleko u ovom slučaju mora biti
hlađeno.

Kliknite na sliku za punu veličinu

Pakovanje mleka u povratnu ambalažu je isplativo, jer je cena staklene ambalaže veoma visoka ako se
ona koristi samo jednom. Osim toga, količine otpada se značajno umanjuju višestrukim korišćenjem
ambalaže, što je značajno sa ekološkog aspekta. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida da sva ambalaža, bez
obzira na to koliko puta bila korišćena, na kraju završava kao otpad, što je posebno važno pri odabiru
ingredijenata ambalažnih materijala.
Korišćenje povratnih boca ima taj nedostatak što se mora pre ponovnog punjenja prati, što troši vreme
i energiju, a najveći problem je kako adekvatno oprati ambalažu, jer ne znamo na koji način je njome
manipulisano na putu od potrošača do fabrike. Zbog toga je ovo jedna od kritičnih tačaka u procesu
proizvodnje i pakovanja mleka, jer ako ispravan proizvod upakujemo u nedovoljno opranu i
dezinfikovanu ambalažu - naš proizvod takođe postaje higijenski i zdravstveno neispravan.

Zaključak

Opisani sistemi daju opšti princip pakovanja mleka, koji je uglavnom isti za sve tipove mašina koje su
do danas konstruisane sa tom namenom, a njih ima jako mnogo. Modifikacije savremenih tipova
mašina za pakovanje mleka ogledaju se u raznim pomoćnim i sporednim funkcijama koje mogu da se
ugrade ili dodaju osnovnoj konfiguraciji, u zavisnosti od potreba pojedinih korisnika uređaja, ili
zakonskih regulativa koje se odnose na način pakovanja, deklarisanja i slično, a koje su podložne
promenama. Pored toga, noviji tipovi mašina zauzimaju sve manje prostora, i sve više funkcija se
odvija automatski pa je za opsluživanje istih potrebno sve manje radnika. Škartovi ambalažnog
materijala i gubici proizvoda koji se puni su takođe sve manji, jer su problemi zbog kojih su se oni
javljali ranije, kod novih tipova bolje rešeni. Ono po čemu se noviji tipovi pakerica u najvećoj meri
razlikuju od starih svakako jeste kapacitet uređaja, koji danas dostiže veoma visoke vrednosti i može
da odgovori na zahteve veoma velikih industrija mleka i mlečnih proizvoda.

U savremene načine pakovanja mleka svakako spada i pakovanje pod aseptičkim uslovima. Aseptično
punjenje je definisano kao procedura koja se sastoji od sterilizacije ambalažnog materijala ili posuda,
punjenja ambalaže komercijalno sterilnim proizvodom u sterilnom okruženju, i proizvodnje posuda
koje su dovoljno nepropusne da spreče rekontaminaciju, kao što su hermetična pakovanja i slično.
Mlečni proizvodi, kao što je sterilisano mleko, koji su namenjeni dugom čuvanju i to na sobnoj
temperaturi, jedino se na ovaj način mogu dovoljno efikasno održati.

Termin „aseptičan” podrazumeva odsustvo svih nepoželjnih organizama u proizvodu, ambalaži ili
delovima uređaja, dok termin „hermetičan” podrazumeva odgovarajuće mehaničke osobine kojima se
onemogućava prodor bakterija u ambalažu ili, preciznije, sprečava prolaz mikroorganizama, gasova i
pare u ili iz ambalažne jedinice. Dakle - aseptičko i hermetično je ono čemu treba težiti i kod
proizvoda koji nisu namenjeni tako dugom čuvanju.

Na kraju - da li postoji neka vrsta ambalaže koja je generalno podesnija za pakovanje mleka od
drugih? Obzirom da se danas mleko, čak i u okviru jedne mlekare, pakuje u više vrsta ambalaže,
odgovor je verovatno - ne. Svaki ambalažni materijal ima svoje prednosti i mane. Recimo, staklo je
teško i lomljivo, ali može da se ponovo puni. Plastične boce opterećuju životnu sredinu kad postanu
otpad jer imaju dug period razlaganja, ali su relativno jeftine, nisu lomljive, lake su, a mogu i da se
recikliraju u plastičnu masu za neke druge namene. Kartonska ambalaža ima malu težinu, i njihova
osnovna komponenta se dobija od sirovine koja može da se reciklira. Upoređujući sa drugim vrstama
ambalaže, količina otpada je mala. Kartonska ambalaža je takođe i veoma podesna za rekuperaciju
energije. Drvo i nafta (sirovine za proizvodnju kartona) su konvencionalna sredstva za dobijanje
energije, i može se reći da mi samo pozajmljujemo ove sirovine za ambalažu pre nego što ih
iskoristimo za gorivo. Sagorevanjem 2 tone ambalažnih materijala proizvede se energije koliko od
jedne tone nafte. PVC kese su možda najlošija ambalaža, jer pružaju slabu zaštitu od mehaničkog
stresa, manipulacija njima je dosta teška, a sam materijal od kog se proizvode nije povoljan ni sa
ekološkog aspekta. Uglavnom su prevaziđene.

U mlekarama u našoj zemlji, mleko se pakuje u ambalažu koja će najbolje prodati proizvod na datom
tržištu, pa su se iz tog razloga PE kese još uvek ponegde zadržale. Kartonska ambalaža preovlađuje
nad plastičnim i staklenim bocama, a povratna ambalaža za mleko kod nas još uvek ne uspeva da
zaživi, sistem sakupljanja ambalaže ne funkcioniše, a prednosti ovakvog načina pakovanja koje se
ogledaju u dugoročnim uštedama novca, energije i očuvanja životne sredine, još uvek ne dopiru do
svesti našeg naroda.

Ambalaža za pakovanje hrane

Autor: Nevena Nemet, dipl. ing.
Recezent: Vera Lazić
mail: vlazic@tf.uns.ac.rs
tel: 00381 21 485-3703
.

1. Opšte funkcije ambalaže

2. Značaj i funkcija ambalaže za pakovanje hrane
3. Podela ambalaže
4. Literatura

.
Pakovanje je sastavni i završni deo svake proizvodne linije i ima za cilj da omogući finalnom
proizvodu sigurniju manipulaciju, skladištenje i transport do kupca, dok ambalaža čini neodvojivi deo
proizvoda i njena uloga je da čuva proizvod kao i da ga na najbolji način prezentuje kupcu.
Tehnologija pakovanja proizvoda je od strateškog značaja za proizvođača hrane, jer je ključna za
konkurentnost proizvoda na tržištu. Prednost nad ostalim proizvođačima može se postići
prilagođavanjem potrebama i željama kupaca, otvaranjem novih distributivnih kanala, boljim
kvalitetom izgleda proizvoda, smanjivanjem troškova pakovanja pa time i cene proizvoda, izdvajanjem
proizvoda na tržištu (brendiranjem) i povećanjem dostupnosti proizvoda kupcima. Nekada je na
ambalažu gledano kao na nevažan instrument marketinga, međutim zahvaljujući razvoju tehnologije,
jačanju konkurencije i sve probirljivijim potrošačima, proizvođači i prodavci su bili primorani da
ambalažu sve više unapređuju u pogledu osnovne funkcionalnosti, pri čemu dolazi i do pojave novih
funkcija. Ambalaža danas predstavlja “tihog prodavca robe” i važan instrument marketinga u
pridobijanju kupaca.
Smanjenje troškova u lancu snabdevanja mora biti pažljivo izbalansirano između osnovnih tehničkih
zahteva ambalaže za očuvanje kvaliteta i ispravnosti hrane i omogućavanja efikasne distribucije.
Danas se izgledu upakovanog proizvoda pridaje velika važnost, jer je dizajn ambalažnog materijala i
forme ono čime se stvara i štiti brend. Čuvajući postignutu prepoznatljivost, projektanti i dizajneri
uključuju izmene koje vode poboljšanju ergonomskih, funkcionalnih i ekoloških svojstava ambalaže.
Proizvođači i distributeri hrane neprekidno teže postizanju finansijski isplativog načina pakovanja koji
istovremeno zadovoljava sve želje i potrebe potrošača, sa očuvanjem zdravstvenog i nutritivnog
kvaliteta hrane na prvom mestu, uz minimiziranje uticaja proizvodnje i razgradnje ambalaže na životnu
sredinu. Izazov da se ovo postigne konstantno je stimulisan donošenjem novih zakona i političkim
pritiskom. Generalno – teži se smanjenju količine ambalažnih materijala i količine otpada koja od njih
nastaje.
Pred sve one koji se bave dizajniranjem i razvojem ambalažnih materijala i formi, postavljaju se
tehnološki, marketinški, zakonski, logistički i ekološki zahtevi, koji moraju biti zadovoljeni.
Pored tradicionalnih ambalažnih materijala, danas se sve više govori o biorazgradivim materijalima
proizvedenim iz obnovljivih izvora sirovine, koji se lako razgrađuju pod uticajem faktora životne
sredine. U nauci poslednjih godina postoji trend razvoja biorazgradive ambalaže koja može da
zadovolji sve potrebe proizvoda za očuvanje njegovog kvaliteta a da pri tom smanjuje zagađivanje
životne sredine.
Kod nas se istraživanja na ovu temu takođe rade, ali je veoma mali broj objavljenih podataka, i stoga je
cilj ovog rada proizvodnja i ispitivanje osobina jednog tipa biorazgradivog ambalažnog materijala.

Da bi se proizvod zaštitio, tj. na bezbedan način transportovao, skladištio i dostavio do krajnjeg

potrošača, on mora da se postavi u određni sud, omot ili slično, odnosno u odgovarajuću ambalažu (1).
Ambalaža je sredstvo koje prihvata proizvod i štiti ga do upotrebe (2). Ambalaža ima ulogu da
proizvodu pruži zaštitu od raznih mehaničko-fizičkih, hemijskih, mikrobioloških i klimatoloških
uticaja i raznih manipulacija, ali isto tako da spoljašnju sredinu zaštiti od štetnog uticaja proizvoda. To
je posebno važno za proizvode prehrambene industrije.
Ambalaža je aktivan činilac prodaje proizvoda. Ona svojim oblikom, teksturom, grafičkim rešenjem i
identifikacijom komunicira sa potrošačima. Osim toga, ona treba da omogući udobno, jednostavno i
lako korišćenje i da je u isto vreme atraktivna i savremena. Ambalaža mora biti prilagođena kupovnoj
moći potrošača, njihovoj potrošačkoj kulturi i navikama, i usklađena sa standardima i propisima. Ona
predstavlja poligon na kojem su moguće uštede i privlačenje pažnje kupaca, a da bi se u tome uspelo
potrebno je dobro poznavanje njenih osnovnih funkcija (3).

Opšte funkcije ambalaže

Funkcije ambalaže danas se mogu posmatrati sa različitih aspekata, prvenstveno sa aspekta proizvoda
koji se pakuje. Osnovne funkcije ambalaže, koje ona mora da zadovolji bez obzira o kojem proizvodu
se radi, su sledeće:
• Komercijalna (prodajna) funkcija ambalaže odnosi se na njen uticaj na obim i racionalizaciju prodaje,
kao i na informativno-prodajnu ulogu. Prodajna funkcija ambalaže manisfestuje se kroz: oblik, koji
mora biti prilagođen manipulaciji, a kod maloprodajne ambalaže i načinu izlaganja u maloprodajnim
objektima; identifikaciju, preko koje potrošač prepoznaje proizvod i marku; boju, koja ima snažno
psihološko dejstvo na potrošače; i informacije o sastavu, nameni, načinu čuvanja i upotrebi proizvoda.
• Funkcionalnost upotrebe podrazumeva da se ambalažna jedinica što jednostavnije otvara, zatvara i
drži, kako bi omogućila lakšu upotrebu proizvoda. Nastojanja su usmerena na dizajn takvog oblika
ambalaže koji će biti ergonomski najprikladniji i samim tim najprihvatljiviji za potrošače. Ova funkcija
doprinosi povećanju vrednosti proizvoda, kroz korišćenje specijalnih zatvarača koji smanjuju rasipanje
sadržaja proizvoda, racionalizaciju materijala za izradu ambalaže itd.
• Funkcija držanja i distribucije proizvoda polazi od toga da ambalaža mora da povezuje sadržinu
upakovanog proizvoda u određeni oblik i težinu, kao i da ga štiti od rasipanja. Ambalaža mora biti što
bolje prilagođena svim operacijama i procesima na putu od proizvođača do krajnjeg korisnika. Značaj
distributivne funkcije naročito dolazi do izražaja u međunarodnom poslovanju, gde se proizvodi
transportuju na veoma velike udaljenosti. Shodno tome, ova funkcija ambalaže mora da zadovolji
osnovne tehnološke zahteve spoljnog i unutrašnjeg transporta, kao i veoma rigidne uslove
manipulacije. Pored toga, ambalaža treba da omogući korišćenje paleta i kontejnera kojima se
racionalizuje proces distribucije i omogućava bolja iskorišćenost skladišnog prostora, kao i da olakša
rukovanje robom i efikasnije korišćenje mehanizacije.
• Sigurnosna funkcija ambalaže predstavlja rezultat sve intenzivnijeg nastojanja da se poveća
bezbednost potrošača i vrednost proizvoda prilikom njegove upotrebe. Odnosi se na opšti zahtev da se
onemogući neovlašćeno otvaranje proizvoda, pre nego što on dospe do krajnjeg korisnika.
• Ekološka funkcija nametnula se osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kao posledica sve
ozbiljnijih zahteva koji se postavljaju pred proizvođače i prodavce u pogledu zaštite životne sredine. U
skladu sa tim, Evropska Unija donosi sve veći broj propisa u vezi sa ekologijom. Ekološka funkcija
ambalaže se može povećati na razne načine: pakovanjem u ambalažu izrađenu od recikliranih
materijala, u povratnu ambalažu, smanjivanjem broja omota oko jedinice proizvoda, prodajom većeg
broja proizvoda “u paketu”, zamenom teških materijala lakšim, a u novije vreme, što je i tema ovog
rada, korišćenjem biorazgradive i jestive ambalaže za pakovanje prehrambenih proizvoda.

Značaj i funkcija ambalaže za pakovanje hrane

Ambalaža za pakovanje i čuvanje prehrambenih prozvoda mora dodatno da zadovolji stroge i

specifične zahteve, jer mora za kraći ili duži vremenski period da očuva početni kvalitet sveže ili
prerađene hrane (4). Pri tom, mora da bude zdravstveno ispravna kako ne bi došlo do kontaminacije
namirnica supstancama iz ambalaže i time do opasnosti po zdravlje potrošača. Zbog toga je odabir
adekvatnog ambalažnog materijala za određenu vrstu namirnica, jedno od vodećih problema
prehrambene industrije Ambalaža za pakovanje prehrambenih proizvoda doživela je svoj najveći
procvat u drugoj polovini XX veka. Razlog tome nije samo otkriće novih materijala za pakovanje već i
povećana proizvodnja hrane usled porasta broja stanovnika, povećanja stupnja urbanizacije, promene
načina života zbog sve veće zaposlenosti, što zahteva lakši i brži način pripremanja hrane, izraženije
higijenske navike stanovništva, itd. Da bi se sve ovo postiglo, ambalaža i pakovanje hrane su danas
regulisani velikim brojem zakona, regulativa, instrukcija i uputstava za upotrebu (5). Značaj ambalaže
i pakovanja prehrambenih proizvoda u savremenom društvu, može se sumirati preko sledećih zahteva:
• Prevencija ili redukcija oštećenja proizvoda i kvarenja hrane, čime se štede energija i vitalni
nutritijenti i štiti zdravlje potrošača;
• Smanjenje gradskog i komunalnog otpada korišćenjem funkcionalnijih ambalažnih formi,
recikliranjem ambalažnih materijala, i korišćenjem pojedinih vrsta otpada za proizvodnju stočne hrane
ili veštačkog đubiva. Na primer, od 454 g kukuruza u klipu koji se prodaje u supermarketima,
potrošači pojedu oko 170g, dok ostatak završi u smeću, i na kraju, na lokalnoj deponiji, kao otpad koji
zagađuje životnu sredinu. Umesto toga, 454 g kukuruza u zrnu može biti upakovano u polietilensku
kesu koja je teška manje od 5g, a klip iskorišćen umesto da završi kao otpad;
• Smanjenje cena mnogobrojnih vrsta namirnica korišćenjem jeftinijih ambalažnih materijala,
njihovom masovnom proizvodnjom i unapređenjem sistema distribucije zahvaljujući ekonomičnijim
ambalažnim formama;
• Smanjenje rizika od falsifikata;
• Predstavljanje hrane na higijenski i estetski atraktivan način;
• Komuniciranje sa potrošačem putem ambalaže koje mu omogućava da bude obavešten o onome što
kupuje i da na taj način donese odluku o kupovini;
• Olakšavanje manipulacije i korišćenja proizvoda pomoću praktičnijih ambalažnih formi, što štedi
vreme;
• Povećanje konkurentnosti proizvoda na tržištu;
• Dostupnost proizvoda iz svih krajeva sveta, tokom cele godine;
• Produžavanje roka održivosti proizvoda, čime se smanjuje količina otpada;
• Štednja energije putem korišćenja ambalaže koja ne zahteva hlađenje ili zamrzavanje proizvoda
tokom distribucije i skladištenja.

Odabir adekvatnih ambalažnih materijala zahteva dobro poznavanje osobina proizvoda i njegovih
specifičnih zahteva, kao i poznavanje svojstava samih materijala i procesa pakovanja (1,5).

Podela ambalaže

Usled svakodnevnog porasta potreba potrošača u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, javlja se

veliki broj ambalažnih materijala i formi, koje se mogu podeliti prema različitim osnovama. Osnovne
podele ambalažnih materijala i ambalaže su (2,6):

1) Podela ambalaže prema vrsti materijala

Ova podela je od velikog značaja, jer osnovne funkcije ambalaže i njena pogodonost za određenu vrstu
proizvoda zavise upravo od vrste materijala. Prema ovome, ambalaža se deli na:
• papirnu i kartonsku;
• metalnu;
• plastičnu;
• višeslojnu (kompleksnu);
• staklenu;
• drvenu;
• tekstilnu i
• keramičku.

2) Podela ambalaže u odnosu prema sadržaju

Ova podela izvršena je prema tome da li je ambalaža u direktnom kontaktu sa proizvodom ili ne, što je
od velikog značaja zbog zdravstvenih i higijenskih zahteva koje ona mora da ispuni. Ambalaža koja je
u stalnom dodiru sa proizvodom naziva se primarna ili neodvojiva ambalaža, dok se za skladištenje i
transport koristi sekundarna ili odvojiva ambalaža. Sekundarna ambalaža nije sastavni deo proizvoda u
prometu.
3) Podela ambalaže prema vrednosti i trajnosti
Prema vrednosti ambalaža se deli na krupnu (ili investicijsku) i sitnu ambalažu. Krupna ambalaža je
trajnosti veće od 12 meseci i pripada osnovnim sredstvima. Sitna ambalaža ima isti tretman kao sitan
inventar.
Prema trajnosti i načinu upotrebe, ambalaža se deli na: povratnu i nepovratnu. Povratna ili ambalaža za
višekratnu upotrebu, koristi se više puta za pakovanje istih ili sličnih sadržaja. Nepovratna ambalaža
koristi se samo jednom, a zatim se odbacuje i može se upotrebiti kao sekundarna sirovina.

4) Podela ambalaže prema funkciji u prometu

Po ovom osnovu, ambalaža se deli na:
• prodajnu ambalažu;
• zbirnu ambalažu i
• transportnu ambalažu.
Prodajna ambalaža je u suštini primarna ili neodvojiva. Zbirna ambalaža objedinjava više jedinica
primarne ambalaže, dok transportna objedinjava više pakovanja zbirne ili prodajne ambalaže.

5) Podela ambalaže prema mestu transporta

Prema mestu transporta upakovanih sadržaja ambalaža se deli na:
• kontinentalnu
• prekomorsku.

6) Podela ambalaže prema upotrebi sredstava za transport

Prilikom planiranja korišćenja ambalaže mora se voditi računa kojim će se prevoznim sredstvom
transportovati, te je uskladiti sa normama koje važe za transport roba:
• kamionima i hladnjačama;
• vozom;
• brodom;
• avionom.

Literatura

(1) http://www.sr.wikipedia.org/
(2) Curaković, M., Vujković, I., Gvozdenović, J.. Lazić, V.: Praktikum kontrola ambalažnih materijala
i ambalaže, Novi Sad, 1992.
(3) http://www.emagazin.co.yu/
(4) http://www.tkojetko.irb.hr/
(5) Coles, R., McDowell, D., Kirwan, M.: Food Packaging Technolgy, Blackwell Publishing Ltd.,
2003.
(6) Gvozdenović, J., Lazić, V.: Skripta sa predavanja, 2008.
(7) Lazić, V., Gvozdenović, J.: Biopolimeri kao ambalažni materijali, Tehnološki fakultet, Novi Sad,
2007.
(8) Lox, F.: Packaging and Technology, University of Gent, 1992.
(9) Weber, J.C.: Biobased Packaging Materials for the Food Industry, European Concerted Action,
2006.
(10) Marsh, K., Bzgusu, B.: Food Packaging-Roles, Materials and Enviromental Issues, Journal of
Food Science, 72, 2007.
(11) Šumić, Z.: Ambalažni materijali, http://www.tehnologijahrane.com/ambalaza/ambalazni-
materijali, 2008.
(12) Robertson, G.L.: Food Packaging, Principles and Practice, Second Edition, Taylor & Francis
Group, 2006.
(13) Kester, J.J., Fennema, O.R.: An Edible Film of Lipids and Cellulose Ethers: Barrier Properties to
Moisture Vapor Transmission and Structural Avaluation, J. Food Sci. 49, 1989.
(14) Cherian, G., Gennadios, A., Weller, C., Chinachoti, P.: Thermomechanical Behavior of Wheat
Gluten Films: Effect of Sucrose, Glycerin and Sorbitol, Cereal Chem. 72, 1995.
(15) Tharanathan, R.N.: Biodegradable Films and Composite Coatings: Past, Present and Future,
Trends Food Sci. Technol.14, 2003.
(16) Cuq, B., Gontard, N., Guilbert, S.: Edible films and coatings as active layers, in Rooney, M.L.:
Active Food Packaging, Blackie Academic & Proffesional, 1995.
(17) Gennadios, A., Weller, C.L.: Edible Films and Coatings From Wheat and Corn Proteins, Food
Technol. 44, 1990.
(18) Cuq, B., Aymad, C., Cuq, J., Guilbert, S.: Functional Properties of Myofibrilar Protein-based
Biopackaging as Affected by Film Tickness, J. Food, Sci. 61, 1996.
(19) Osawa, R., Walsh, T.P.: Effects of Acidic and Alcaline Treatments on Tannic Acid and its
Binding Property to Protein, J. Agric. Food, Chem.41, 1993.
(20) Mariquie, C., Guilbert, S.: Formation and Properties of Cottonseed Protein Films and Coating,
CRC Press, New York, 2002.
(21) Xiong, Y., Brekke, C.J.: Changes in Protein Solubility and Gelation Properties of Chicken
Myofibrils During Storage, J. Food Sci. 54, 1989.
(22) Roy, S., Gennadios, A., Weller, C.L., Testin, R. F.: Water Vapor Transport Parameters of a Cast
Wheat Gluten Film, J. Industr. Crops. Prod. 11, 2000.
(23) Rhim, J.W., Gennadios, A., Handa, A., Weller, C.L., Hanna, M.A.: Solubility, Tensile and Color
Properties of Modified Soy Protein Isolate Films, J. Agric. Food Chem, 48, 2000.
(24) Meier, L.: Plasticizers i Plastic Additives (8th), Hanser Publishers, new york, 1990.
(25) Cuq, B.: Formation and Properties of Fish Myofibrillar Protein Films and Coatings, CRC Press,
New York, 2002.
(26) Shiky, Y., Hamaguchi, P.Y., Benjakul, S., Visessanguan, W., Tanaka, M.: Effect of Surimi
Quality on Properties of Edible Films Based on Alaska Pollack, Food Chem.86, 2004.
(27) Krittabhart, C.: Effect of pH, Lipids and Crosslinkers on the Properties of Surimi Film from
Tropical Fish, Prince of Songkla University, 2005.
(28) Karlson, P., Doenecke, D., Fuchs, G., Koolman, J., Schaser, G.: Biokemija, Školska knjiga,
Zagreb, 1993.
(29) Bertram, H.C., Kristensen, M., Andersen, H.J.: Functionality of Myofibrilar Proteins as Affected
by pH, Ionic Strength and Heat Treatment, a Low-field NMR Study, Meat Sci.68, 2004.
(30) Anuchit, A.: Factors Affecting the Properties of Round Scad Muscle Protein Films, and the
Improvement of its Mechanical and Water Vapor Permeability Properties, Prince of Songkla
University, 2006.
(31) Gontard, N., Guilbert, S., Cuq, J.L.: Water and Glycerol as Plasticizers Affect Mechanical and
Water Vapor Barrier Properties of an Edible Wheat Gluten Film, J. Food Sci. 58, 1993.
(32) Yang, L., Paulson, A.T.: Mechanical and Water Vapor barrier Properties of Edible Gellan Films,
Food Res. Int. 33, 2000.
(33) Irissin-Mangata, J., Banduin, G., Boutevin, B., Gontard, N.: New Plasticiyers for Wheat Gluten
Films, Eur. Polym. J. 37, 2001.
(34) Orliac, O., Roully, A., Silvestre, F., Rigal, L.: Effects of Various Plasticiyers on the Mechanical
Properties, Water Resistance and Aging of Thermo-moulded Films made from Sunflower Proteins,
Ind. Crops Products, 18, 2003.
(35) Hernandez-Munoz, P., Villalobos, R., Chiratt, A.: Effect of Cross-linking Agents using Aldehydes
o Properties of Glutenin-rich Films, Food Hydrocolloids, 18, 2004.
(36) Morillon, V., Debeaufort, F., Blond, G., Capelle, M., Voilley, A.: Factors Affecting the Moisture
Permeability of Lipid-based Edible Films, Food Sci. Nutr. 42, 2002.
(37) Somanathan, N., Naresh, M.D., Arumugan, V., Ranga-nathan, T.S., Sanjeevi, R.: Mechanical
Properties of Alkaline Treated Casein Films, Palm.24, 1992.
(38) Park, H.J., Bunn, J.M., Weller, C.L., Vergano, P.J., Testin, R.F.: Water Vapor Permeability and
Mechanical Properties of Grain Protein-based Films as Affected by Mixtures of Polyethylene Glycol
and Glycerin Plasticiyers, Trans. ASAE, 37, 1994.
(39) Herald, T.J., Gnanasambandam, R., McGuire, B.H., Hachmeister, K.A.: Degradable Wheat
Gluten Films: Preparation, Properties and Applications, J. Food Sci. 60, 1995.
(40) Wu, Y., Rhim, J.W., Weller, C.L., Hamouz, F., Cippett, S., Schnepf, M.: Moisture Loss and Lipid
Oxidation for Precooked Beef Patties Stored in Edible Coating and Films, J. Food Sci. 65, 2000.
(41) Krochta, J.M., Mulder-Johnston, J.: Edible and Biodegradable Polymer Films: Changes and
Opportunities, Food Technol.51, 1997.
(42) Lazić, V., Gvozdenović, J., Petrović, T., Romanić, R.: Životni ciklus ambalaže, 49. Savetovanje
industrije ulja: Proizvodnja i prerada uljarica, Herceg Novi, 2008.
(43) Kim, S.J., Ustunol, Z.: Solubility and Moisture Sorption Isotherms of Whey-protein-based Edible
Films as Influenced by Lipid and Plasticizer Incorporation, J. Agric. Food Chem.49, 2001.
(44) Martins, S.I.F.S., Van, B.: A Kinetic Model for Glucose/glycine Maillard Reaction Pathways,
Food Chem. 90, 2005.
(45) Kanokwan, M.: Inhibition of Phenoloxidase from Black Tiger Prawn (Penaeus monodon) by
Maillard Reaction Products (MRPs), Prince of Songkla University, 2005.
(46) Wittayachai, L.: Porcine Plasma Protein-Sugar Maillard Reaction Products (MRPs): Some Factors
Affecting Antioxidant Activity and Their Application, Prince of Songkla University, 2005.
(47) Haard, N.F.S., Simpson B.K., Pan, B.S.: Sarcoplasmatic Proteins and Other Nitrogenous
Compounds, Chapman & Hall, New York, 1994.
(48) AOAC 1999, Official Method of Analysis, 14th ed. Association of Official Analytical Chemists,
Washington, D.C., USA.