ПИГМЕНТИ

Питмент је фини НЕТОПИВИ ПРАХ, који помешан са одговарајућим везивом има особину да боји,
односно да прекрије неку подлогу. Распршен у одређеном везиву даје различите тонове боје.
Главно својство пигмента је нетопивост. Ситне честице пигмента распршене у везиву видљиве су
микроскопом.

Врсте пигмената према пореклу:

Неоргански: а) природни (земљани)

б) вештачки (минерални)

Органски: а) природни

б) вештачки

Неоргански пигменти
а) природни или земљани пигменти

Земљани пигмент је природни неоргански пигмент добијен једноставним копањем из земље са

локалитета где га има у јасно израженим и релативно чистим бојеним карактеристикама или
уситњавањем различитих минерала ( малахит, лапис лазули). Земљани пигменти су се
употребљавали још у пећинском сликарству Алтамире. Предпоставља се да је пећински сликар
пигмент мешао са машћу и биљним млеком, а пре сликања пећину је премазивао машћу или
смолом и на тај начин успео да боје задрже свежину до данас. Најважнији пигменти ове групе су:
природне креде, жуте, смеђе, црвене и зелене земље, дробљени природни минерали.

Пећинско сликарство Алтамире (Шпанија)

Данас се земљани пигменти прерађују пре свега – дробљењем, муљењем, филтрирањем,
седимантацијом, сушењем и селекцијом како би се добиле супстанце што чистије обојеностии што
финијег зрна, ослобођене растворљивих соли и органских материја.

Земља из које се добија пигмент, необрађени грумен и уситњени земљани пигмент

б) вештачки неоргански или минерални пигменти

Минерални пигмент је неоргански пигмент добијен вештачким путем. Производе се тако што се
помешају раствори две или више соли, а хемијском реакцијом између њих ( као талог) настаје
пигмент високог квалитета.

Један од најстаријих пигмента из ове групе је оловно бела, коју су вештачки производили још
Египћани.

Предност минералних пигмената над другим врстама је у томе што се добијају у много чистијем
стању од земљаних. Захваљујући томе имају и неке боље особине, пре свега већу моћ покривања,
чистију боју, а најчешће и већу постојаност.

У ову групу спадају и многи дехидрирани земљани пигменти (пигменти природног земљаног
порекла којима је печењем одстрањена вода). Најважнији пигменти ове групе су: печене земље,
бели пигменти, кадмијум жути и црвени, кобалт жути, зелени и плави.
Органски пигменти
а) природни органски пигменти

Добијају се од животињских или биљних организама, таложењем бојила самостално или

фиксирањем бојила на супстрат , или угљенисањем органских материја. Мање су постојани на
светлу, али често интензивне боје и веће транспарентности. Најважнији пигменти ове групе су
биљни - броћ, шафран, индиго, змајева крв, бистра, угљен и животињски – индијско жута, кармин,
сепиа, угљен.

б) вештачки органски пигменти

Добијају се као резултат компликоване хемијске обраде различитих једињења који се добијају из
катрана каменог угља. У задње време дешава се све чешће да се скупи минерални пигменти
замењују овим јефтинијим врстама. На тржиште долазе под разним измишљеним именима као
ханса – боје, пеманент – боје, хелиоген – боје. Релативно су добре постојаности и
компатибилности. Најважнији пигменти ове групе су ализарин краплак, перманент жуте, црвене,
фталоцијанин или хелиоген зелене и плаве.

Својства пигмената:

1. Ознака, име пигмента

2. Тон
3. Састав и порекло
4. Постојаност; према киселинама, базама и светлости
5. Компатибилност; међусобна и са другим материјалима
6. Прикладност за квашење
7. Потрошак уља
8. Сушивост
9. Покривност
10. Проветравање
11. Отровност
12. Примена