Značaj mora

More – Kolevka života

Sav živi svet na Zemlji je nastao u Svetskom moru, a čovek se nije mnogo ni udaljio od mora koje
mu je uvek bilo najsigurnije izvor hrane. Danas su na obalama mora i okeana najmnogoljudniji
gradovi sveta, a u priobalnom pojasu širokom samo 200km živi polovina svetske populacije.

Neiscrpan izvor slatke vode i energije

Rezerve slatke vode na kopnu su dosta ograničene a potrebe za njom svakim danom ubrzano rastu.
Čovečanstvo se vodom u bliskoj budućnosti može obezbediti samo desalinizacijom morske vode,
što su bogate zemlje kao što su Saudijska Arabija i Kuvajt već uspele. Svetski okean raspolaže i
sa ogromnom energijom (energija plime i oseke, morskih struja, morskih talasa itd.).

Okean – Izvor hrane

Okean je od davnina hranio ljude (riba, rakovi, školjke). Danas se godišnje ulovi oko 80 miliona
tona od čega 90% odlazi na ribu. Ipak u ukupnoj ishrani čovečanstva učestvuje samo sa 2%. Od
ukupnog godišnjeg ulova za ishranu ljudi se upotrebi oko 50 miliona tona a preostali deo odlazi
na preradu u riblje brašno, koje se koristi za ishranu stoke.

Saboraćajni značaj mora

Pomorski saobraćaj ima značajnu ulogu u međunarodnom prevozu robe (3/4 ukupne međunarodne
razmene obavlja se pomorskim putem – nafta, rude, ugalj, žito, građevinski materijal itd.). U svetu
ima oko 2000 morskih luka od čega 2/3 se nalazi na obalama Atlantskog okeana na kojjima se
nalaze dve najveće svetske luke Roterdam i Njujork. Veoma značajan pomorski put vodi iz
evropskih luka preko Sredozemnog mora i Sueckog kanala u Indijski okean i zemlje Južne i Istočne
Azije.