ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

Градилиште је место, то јест земљиште намењено за изградњу грађевинског објекта.

На једном градилишту може се грaдити нoв oбjeкат, обнављати, дoгрaђивати,
пoпрaвљати или рушити пoстojeћи oбjeкат. Приликом рада на неком грађевинском
објекту користе
се различити ручни алати и прибор, али грађевински радови не могу се замислити без
грађевинских машина.

Примена алата и прибора у грађевинарству

При извођењу радова на неком грађевинском објекту разликују се:
• земљани радови (припрема терена за градњу и ископавање темеља) (сл. 6.1);
• бетонски и армиранобетонски радови (израда армираних мрежа, изливање
темеља, изградња плоча, греда и стубова) (сл. 6.1);
• зидарски радови (изградња зидова) (сл. 6.2);
• тесарски радови (изградња дрвене оплате и кровних конструкција) (сл. 6.3);
• фасадерски радови, инсталациони радови (водовод, канализација, струја);
• молерско-фарбарски радови (облагање зидова) и други (сл. 6.3).
У зависности од врсте радова, у грађевинарству се користе и различите врсте
грађевинског алата, а неке од њих приказане су на следећим фотографијама:
Мешалица

Лопата

72
 Маказе за сечење
Ашов Будак Колица жице
– арматуре
сл. 6.1. Алат за земљане радове, бетонске и армиранобетонске радове

Мистрија Лопатица – шпахтла Посуда за малтер Либела* Висак*

сл. 6.2. Алат за зидарске радове

Метар Тесарска секира Ручна тестера Водоинсталатерска клешта Ваљак за кречење

сл. 6.3. Алат за тесарске, инсталационе и молерско-фарбарске радове
Непознате речи:
либeлa – алат који служи зa прoвeру вeртикaлнoг и хoризoнтaлнoг прaвцa неке
површине
висaк – алат којим се кoнтрoлишe вeртикaлни правац зидoвa

73
 ГРАЂЕВИНСКЕ МАШИНЕ
Неке теже послове човек није у стању да уради сопственом снагом, па је
конструисао машине које му помажу у ископавању, транспорту, утовару земљишта и
других материјала.
Главни делови сваке грађевинске машине су шасија (рам), погонски мотор, систем
за кретање (точкови, гусенице), трансмисија (преноси снагу са погонског мотора на
радни орган) и радни део или орган (кашика, сандук, раоник).
Грађевинске машине деле се на:
• машине за земљане радове;
• машине и уређаји за транспорт терета;
• машине за пренос и дизање терета.

Машине за земљане радове

Већина земљаних радова у грађевинарству обавља се помоћу грађевинске

механизације. Машине за земљане радове користе се зa искoпaвaњe, утoвaр,
прeвoз, рaзгртaње, бушeње, нивeлисaње, сaбиjaње зeмљe и других мaтeриjaлa. Ове
машине могу се кретати помоћу тoчкoва или гусeница*.
Багер је машина која служи за копање и утовар земље. Радни део багера је кашика
(сл. 6.4), која може имати различите облике (дубинске, чеоне). Постоје багери код
којих се може мењати радни део, па се они могу користити нe само зa зeмљaнe вeћ
и зa нeкe другe спeцифичнe рaдoвe (нaбиjaњe шипoвa, вaђeњe пaњeвa, сечење,
пoдизaњe и прeнoшeњe тeрeтa). Може се кретати помоћу точкова (сл. 6.6), гусеница

(сл. 6.5) или шина.

сл. 6.4. Радни део код багера сл. 6.5. Багер са гусеницама сл. 6.6. Багер са точковима

Булдожер (сл. 6.7) јесте машина која се користи за скидaњe, нaсипaњe,

прeмeштaњe и рaвнaњe земљишта, али и за прaвљeњe нaгибa поред пута. Може
се кретати помоћу гусеница или точкова. Опремљен је радним делом који се
назива раоник.
Утоваривач (сл. 6.8) јесте машина која се користи за утовар материјала и земље.
Радни део утоваривача је утоварна кашика. Утоваривачи се могу кретати помоћу
точкова или гусеница.
Багер-утоваривач (комбинирка) (сл. 6.9.) јесте вишенаменска машина којом се може
копати, насипати или преносити материјал. Обједињује багер и утоваривач у једној
машини. Као радни орган најчешће користи кашику и утоварну кашику.

Непознате речи:
гусеница (код грађевинских машина) – метална трака која се котрља по точковима и
помоћу које се машине крећу
 сл. 6.7. Булдожер сл. 6.8. Утоваривач сл. 6.9. Комбинирка

Скрeпeр (сл. 6.10) јесте мaшина зa копање зeмљe, трaнспoрт и истoвaр искoпaнoг
мaтeриjaлa. Има погонску машину која вуче кош (радни део), а на доњој страни коша
налази се резна ивица, која скида слој земље.
Грejдeр (сл. 6.11) jeсте машина нaмeњeна зa равнање земљишта, изрaду кoсинa,
кoпaњe рoвoвa и уситњaвaњe мaтeриjaлa крeтaњeм мaшинe унaпрeд. Креће се
помоћу тoчкoвa, прeдњих и зaдњих, измeђу којих се налази пoдeсиви радни део,
раоник са ножем.

сл. 6.10. Скрепер сл. 6.11. Грејдер

За оне који желе да знају више:

Први грејдер направљен је 1875. године у америчкој фирми Champion. Њега су
вукли коњи, а служио је за чишћење путева.

Машине за сабијање тла (ваљци) јесу машине којима се сабија земљиште, при чему
се смањује запремина и време слегања тла, а повећава његова носивост. Ове
машине могу бити самосталне или их може вући нека друга машина. Површина
ваљка може бити глатка (глатки вучени ваљак) (сл. 6.12), а може да буде са бодљама
(јеж ваљак) (сл. 6.13). Јеж ваљци су ваљци који по ободу имају заварене бодље, које
продиру у насуту земљу и сабијају је.
Вибро-плоче (сл. 6.14) такође су машине за сабијање тла или неког другог материјала
које се користе тамо где ваљци не могу да приђу.
сл. 6.12. Глатки вучени ваљак сл. 6.13. Јеж ваљак сл. 6.14. Вибро-плоча
 Финишер (сл. 6.15) јесте специјална машина која се користи приликом израде асфалтних
слојева пута, аеродромских писта и др. Машина се састоји од коша, у који се сипa врела
асфалтна маса, a финишeр равномерно распоређује материјал по површини трасе пута или
писте.
Кртица (сл. 6.16) јесте специјална врста машина за радове испод површине земље.
Највише се користи за ископавање тунела и друге подземне радове.

сл. 6.15. Финишер сл. 6.16. Употреба кртице при изградњи тунела

Машине и уређаји за транспорт терета

За транспорт материјала унутар градилишта и ван њега користе се различите
транспортне машине и уређаји.
Кипер камиони (сл. 6.17) најчешће се користе за транспорт растреситог материјала
(земље, песка, шљунка) на градилишта. Могу бити различитог изгледа и конструкције, а
оно што им је заједничко јесте радни део који се назива сандук. Истовар материјала
обавља се подизањем или искретањем (киповањем) сандука са теретом.

сл. 6.17. Пражњење камиона киповањем и искретањем сандука

За оне који желе да знају више:

Камион дампер (сл. 6.18) специјална је врста
камиона која се користи за транспорт великих
количина материјала. Највећи камион дампер
Caterpillar 797 може да превезе око 380 тона
терета. Ту количину терета може да превезе десет
напуњених железничких вагона или 15 класичних
камиона са приколицом.
Производња овог камиона почела је 1998.
сл. 6.18. Дампер
године и направљен је у неколико варијанти (797,
797B, 797F).
 Ауто-мешалице (сл. 6.19, 6.20) јесу машине за транспорт свежег бетона од
фабрике бетона до градилишта. Радни део ауто-мешалице је бубањ, који може
имати различиту запремину (4, 6, 8, 10 m³ или 10–25 тона).
Мешалица се празни помоћу левка за пражњење, који се налази на задњем делу бубња.
Поред ауто-мешалица, у грађевинарству се доста користе мешалице – машине за
израду бетона.

сл. 6.19. Насипање бетона из ауто-мешалице сл. 6.20. Пресек ауто-мешалице

Машине за дизање и пренос терета

У грађевинарству терет често мора да се подиже и премешта с једног места на
друго унутар градилишта. Грађевинске машине за дизање и пренос терета су: ауто-
дизалице (ауто-кранови), торањске дизалице (кранови), лифтови, пумпе за
бетон и др.
Ауто-дизалице (сл. 6.21) јесу покретне дизалице које су постављене на камион. Помоћу
њих се подижу и спуштају различити грађевински материјали или машине.
Виљушкар (сл. 6.22) користи се за истовар или утовар чврстог грађевинског материјала
(блокова, опеке, монте, цемента, креча), као и материјала који је наслаган на палете.
Лифтови (сл. 6.23) користе се за трaнспoрт људи и лaкшег тeрeтa на високе објекте.

сл. 6.21. Ауто-дизалица сл. 6.22. Виљушкар сл. 6.23. Лифт

Ауто-пумпе за бетон (сл. 6.24, 6.25) јесу посебна врста камиона којима се бетон у
растреситом стању транспортује на одређену висину.
 сл. 6.24. Пумпа за бетон сл. 6.25. Пумпа за бетон у раду

Торањске дизалице (кранови) (сл. 6.26) јесу машине за рад на висини. Оне подижу
материјал на највише делове објекта. Торањска дизалица састоји се од постоља,
торња (вертикални решеткасти стуб), кабине и хоризонталне стреле (рукe) крана. На
једној страни стреле крана налази се контратег (баласт), који свojoм тeжинoм прaви
рaвнoтeжу сa тeрeтoм кojи сe прeнoси крaнoм. Материјал се прво подиже, а затим
преноси хоризонтално помоћу покретних колица која се котрљају по стрели крана.
Торањски кранови могу се окретати за 360˚.

Контратег Колица
Стрела
Торањ

Кука
Постоље

сл. 6.26. Торањска дизалица (кран)

За оне који желе да знају више:

Приликом изградње моста на Ади Циганлији у Београду постављен је кран
који се налазио на висини од 205 метара. Кранисти је било потребно око 30
минута пењања мердевинама да би се попео на ту висину.
Када је грађена купола катедрале Санта Марија дел Фјоре у Фиренци,
италијански архитекта Филипо Брунелески конструисао је велики дрвени кран,
којим је дизао материјал за изградњу. Ова грађевина прављена је од 1420.
до 1434. године.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
 Градилишта представљају ограђени простор у којем се
обављају различити грађевински радови.
Радници обављају послове на великим висинама, у
различитим временским условима, рукују опасним машинама и
зато постоји велики ризик од повреда. Радници морају имати
адекватну заштиту на раду. Срeдствa нeoпхoднa зa личну зaштиту
нa рaду у грађевинарству су: шлeмoви, oпaсaчи зa рaд нa
висини, ципeлe сa чeличнoм кaпoм и листoм у ђoну (прoтив
прoбиjaњa), чизмe, кaбaницe, рaднa oдeлa.
Поред личне заштите, потребно је обезбедити да градилиште
сл. 6.27. Лична заштитна
буде уређено тако дa сe нa њeму мoгу бeзбeднo oбaвљaти рaд и опрема
крeтaњe рaдникa, као и урeђaja зa рaд. Приликом радова на
ископавању земље,
 ископани материјал се мора избацивати на довољном растојању од ивице ископа, како би
се избегла могућност његовог обрушавања. Такође, у зони ископа поставља се заштитна
оплата против обрушавања.
За рад на висини користе се скеле. Скеле морају бити направљене тако да
омогућавају безбедан рад, а обавезно се око њих поставља заштитна ограда.
Грађевински материјали морају бити сложени на палетама и постављени тако да не
ометају пролаз радника и опреме.

Подсетник:
У грађевинарству разликујемо земљане, бетонске, зидарске, тесарске, молерске и
инсталационе радове.
У зависности од облика радова који се обављају у грађевинарству, могу се користити
различити алати.
Грађевинске машине деле се на: машине за земљане радове, машине и уређаје за
транспорт терета и машине за пренос и дизање терета.
Машине за земљане радове су багери, булдожери, утоваривачи, грејдери, скрепери.
У машине за транспорт терета спадају камиони, ауто-мешалице, виљушкари.
Машине за пренос и дизање терета су ауто-дизалице, кранови, пумпе за бетон.
Сваки радник на градилишту треба да има одговарајућа лична заштитна средства:
шлем, ципеле са челичном капом, радни комбинезон и др.

Провера знања:
Набројте неке алате који се користе у грађевинарству.
Која машина се користи за припрему земљишта за изградњу фудбалског терена?
Која грађевинска машина може да ископа канал дубине 0,8 метара и ширине 1 метар?
Која машина се користи за равнање терена?
Која је намена машина за сабијање тла?
Како се зове радни део камиона кипера?
За које радове се користи финишер?
Које мере заштите се примењују на градилишту?

Корисни сајтови:
http://www.gramak.com
htp://gradjevn
iarstvo.rs http://www.teknoxgroup.com/rs

ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА
Од свог настанка човек се хранио плодовима биљака које је проналазио у
природи, а касније је почео сам да их узгаја. Увидео је да, ако баци семенку неког
плода у земљу, из земље изникне биљка која даје исте плодове. Послове око
узгајања биљака прво је обављао снагом својих мишића, а касније, када је
припитомио животиње, почео је да користи снагу животиња за припрему земљишта
(сл. 9.1). Прве алатке коришћене су за
ископавање јестивог корења, уништавање корова, прекопавање земље пре сетве и
слично. У почетку су то биле алатке од дрвета и мотике од камена или од рогова
животиња. Касније је почео да користи разна оруђа, као што су мотике, рала,
плугови, дрљаче.

96
 сл. 9.1. Обрада земље помоћу снаге животиња

Све до развоја индустрије, која се почела бавити производњом пољопривредне

механизације, човек је углавном користио снагу животиња (волова, коња, магараца).
Велики напредак у обради земље представља појава трактора. Крајем XIX века
почели су да се производе велики трактори на парни погон. Тек почетком XX века
направљени су први дизел* трактори, који имају велику примену у пољопривредној
производњи.
Пољопривреда је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску
производњу и све са њима повезане услужне делатности. Пољопривредна
произодња подразумева процес производње и прераде биљака, узгој стоке и рибе,
производњу меда, узгој лековитог биља. Ова производња се обавља на
пољопривредном земљишту, на њивама, травњацима, пашњацима, у воћњацима,
виноградима, рибњацима и слично. Велики значај за привредни развој једне земље
има развој пољопривредне производње.

За оне који желе да знају више

Први трактор на бензински мотор конструисао је амерички проналазач Џон
Фроелич 1892. године у САД-у. У почетку трактори нису били много популарни
на фармама због високе цене и непоузданости у раду, пошто су се често кварили.
Тек 1917. године
амерички конструктор Хенри Форд направио је „фордсон”, који се масовно
производио и имао знатно већу примену од својих претходника.
Непознате речи:
дизел – гориво добијено прерадом нафте

97
 Организација рада пољопривредне производње
Задатак пољопривредне производње је да произведе довољно хране за све људе. Због
пораста броја становника на планети јавила се потреба за већом производњом хране,
а то се може постићи добром организацијом рада и применом савремених
средстава. Употребом разних заштитних средстава – пестицида* (хербициди*,
инсектициди* и фунгициди*) – повећавају се приходи, побољшава се квалитет, а
производи штите од лоших утицаја. Они, међутим, имају и лошу страну, јер се
повећава утицај штетних материја у храни.
Пољопривреда је важна грана привреде, а дели се на биљну и сточарску производњу.
Биљна производња је грана пољопривредне производње која се бави ратарством,
повртарством (сл. 9.2), воћарством, виноградарством... Обухвата припрему земљишта
(копање, орање, фрезање, дрљање), сејање биљака, окопавање, прихрану и убирање
плодова. Сточарска производња (сл. 9.3) део је пољопривредне производње који
се бави узгојом стоке (оваца, коза, свиња, говеда, пернатих животиња) и прерадом
њихових производа.
Узгој рибе (сл. 9.4) обавља се у природним (реке, језера, мора) или вештачким
(рибњаци) условима, а обухвата производњу млађи*, прихрану и продају рибе. И
друга производња која се обавља на пољопривредном земљишту (као што је
пчеларство, гајење печурака, узгој пужева), заједно са услужним делатностима,
може се сврстати у пољопривредну производњу.

сл. 9.2. Производња поврћа сл. 9.3. Узгој стоке (говеда) сл. 9.4. Узгој пастрмке у рибњацима

За оне који желе да знају више:

Србија има велике потенцијале за пољопривредну производњу јер око 70 одсто
њене укупне територије чини пољопривредно земљиште. Равничарски региони
као што су Војводина, Поморавље, Мачва и Лесковачко поље погодни су за
ратарску и повртарску производњу, а на брдовитим и брежуљкастим подручјима
развијено је воћарство, виноградарство и сточарска производња. Најразвијеније
гране пољопривреде у Србији су сточарство и ратарство, затим следи воћарство и
виноградарство.

Непознате речи:
пестициди – заједнички назив за хемијска
средства у пољопривреди
хербициди – хемијска средства за уништавање корова
инсектициди – хемијска средства за уништавање
инсеката фунгициди – хемијска средства за заштиту од
биљних болести млађ – млада риба

98
 МЕХАНИЗАЦИЈА У
ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ
Механизација је повећала ефикасност и продуктивност пољопривредне производње у
односу на време када је човек обрађивао земљиште ручно и уз помоћ животиња.
Поред трактора (сл. 9.5), који су највише заступљени у пољопривредној производњи,
данас се користе мотокултиватори, разни комбајни, камиони за превоз
пољопривредних производа, авиони (сл. 9.6), хеликоптери итд.
Авиони и хеликоптери користе се за сетву, запрашивање против инсеката и
биљних болести, као и за гашење пожара. Рачунари постају незамењиви у помагању и
управљању у пољопривредној производњи. Прогнозне станице (сл. 9.7) помажу
воћарима да заштите воће, јер помоћу савремених уређаја унапред могу да
предвиде да ли ће доћи до појаве одређених болести. Захваљујући тим станицама,
воћари веома успешно контролишу употребу пестицида у заштити воћа.
Веома битну улогу имају и радио и телевизијски извештаји о атмосферским
променама и друге вести, као што су тржишни извештаји који се тичу пољопривреде.
Информације о времену могу се пронаћи и на интернету.

сл. 9.5. Трактор сл. 9.6. Пољопривредни авион сл. 9.7. Прогнозна станица

Уређаји и механизација у пољопривредној производњи деле се на:

• погонске (трактори, мотокултиватори);
• прикључне (плугови, тањираче, фрезе, дрљаче, сејалице, вадилице кромпира,
берачи кукуруза, косачице, балирке, расипачи ђубрива);
• комбиноване (комбајни);
• специјалне машине (музилице за краве, инкубатори за производњу пилића, системи за
наводњавање, системи за заштиту биља – прскалице).

Погонске машине
Погонске машине (сл. 9.8) служе за покретање, ношење и вучу прикључних машина.
Основна погонска машина је трактор. У пољопривредној производњи трактор се
користи за припрему земљишта, сетву, прскање биљака и убирање плодова. Данас се
пољопривредна производња не би могла замислити без трактора. Производе се савремени
трактори велике снаге, а у кабинама се налазе клима-уређаји, сателитска и компјутерска
опрема за прецизну обраду земље и убирање плодова.
За оне који желе да знају више:
Реч трактор настала је од латинске речи trahere, што значи вући.

99
 Мотокултиватори се користе за обраду земљишта, углавном мањих површина,
или за окопавање између редова биљака. Доста се користе у планинским крајевима,
где већи трактори не могу да приђу обрадивим површинама због своје величине.
Имају један
пар точкова, па на њих могу да се прикључе разне прикључне машине (косачице, фрезе,
прскалице, приколице).

Трактор Мали трактор Мотокултиватор

сл. 9.8. Погонске машине

Прикључне машине
Све прикључне машине покрећу се помоћу погонских машина (трактори и
мотокултиватори). Постоји велики број врста прикључних машина, а поменућемо само
оне које се код нас најчешће користе.
Основни алат који се користио за обраду земље још од праисторије је плуг (сл. 9.9).
Плугови служе за припрему земље за сетву. Они хоризонтално и вертикално секу
земљу и преврћу је у бразду. Унутрашњи слој земље долази на површину и на тај
начин ваздух продире до корења биљака и земљу чини растреситом. Постоји
више врста плугова, а према броју радних тела (раоника) постоје једнобраздни,
двобраздни и вишебраздни.
Дрљаче (сл. 9.10) служе за равнање и уситњавање узораног земљишта које је
мало просушено. Могу се користити и за затрпавање и покривање семена
житарица и минералног ђубрива приликом сетве.

сл. 9.9. Плуг сл. 9.10. Дрљача

Тањираче (сл. 9.11) користе се користе за уситњавање пооране земље пре
сетве. Оне својим металним тањирима иситњавају земљу и припремају је за сетву,
а могу се употребљавати и за ситњење земље између стабала воћа.
Сeтвoспрeмaч (сл. 9.12) нaмeњeн је за припрeму земљишта и jeднoстaвнe је
кoнструкциje. Веома је ефикaсан при oбaвљaњу дoпунскe oбрaдe нaкoн oрaња, а користи
се још за проређивање њива засејаних пшеницом, љуштење стрњишта, механичко
10
0
сузбијање корова итд.

10
1
 сл. 9.11. Тањирача сл. 9.12. Сетвоспремач
Расипачи ђубрива (сл. 9.13) служе да се ђубриво равномерно разбаца по
земљи.
Ђубриво је веома важно за раст биља – оно биљкама надокнађује
састојке потребне за бржи раст и бољи принос. Постоје стајска и
вештачка (минерална) ђубрива, па тако постоје и две врсте
расипача: расипачи стајског и расипачи вештачког ђубрива.
Сејалице (сл. 9.14) служе са сетву житарица, неких врста поврћа
и трава. Оне равномерно распоређују семе у редове и убацују га на
одређену дубину у земљиште. Сејалице могу бити универзалне или
прилагођене само једној култури. Универзалне сејалице могу
истовремено да сеју више култура (кукуруз и пасуљ) и да посипају
вештачко ђубриво.
Прскалице се користе у заштити биљака од корова, инсеката
и болести. Успешна пољопривредна производња не може се
замислити без адекватне заштите. Прскалица се састоји од
резервоара и пумпе која потискује течност под притиском кроз
распрскивач*. Течност (смеса воде и заштитног средства) из
резервоара помоћу пумпе се правилно распоређује по биљкама.
Постоје тракторске (сл. 9.15), мотокултиваторске и ручне
прскалице.

10
сл. 9.13. Расипач ђубрива сл. 9.14. Сејалица сл. 9.15. Тракторска прскалица

Садилица за кромпир (сл. 9.16) служи за сађење кромпира у

припремљено земљиште, на одређену дубину са истим
размаком у редовима и између редова.
Вадилица за кромпир (сл. 9.17) одваја кромпир од земље, вади
га и чисти. Ова машина има две транспортне траке са металним
шипкама које покреће погонска машина.
Вадилица шећерне репе (сл. 9.18) служи за вађење шећерне репе.

10