DESANKA MAKSIMOVIC

seminarski rad
Srpska knjizevnost
FON Univerzitet
18 pag.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 Универзитет у Крагујевцу
Учитељски факултет у Ужицу

Студијски предмет : Књижевност за децу

Семинарски рад

Песме за децу Десанке

Максимовић

Ментор : Студент :
Проф. др Миомир Милинковић Оливера Трифуновић
111/2004

Ужице , 2008.

Лик и дело Десанке Максимовић

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 Desanka Maksimovic (1898-1993)

Десанка Максимовић, рођена 1898, у Рабровици, у

Бранковини, постојбини породице Ненадовић, једне од
кључних личности у развоју српске књижевности за децу и
младе. Одрасла је на селу читајући Змајеве песме и књиге
које јој је набављао њен отац по занимању учитељ.
Завршила је Филозофски факултет у Београду .
Умрла је 1993. године. Надахнута неком непојамном
снагом, она је у поезији нашла неисцрпне изворе лепоте и
предмет свог трајног интересовања. Од ране младости је
била ревносни сарадник дечијих листова и других
публикација, о чему сведоче песме и приче под њеним
именом разасуте по новинским странама, по часописима и
књигама. Поезија Десанке Максимовић заступљена је у
бројним прегледима, панорамама и антологијама
југословенске и светске поезије, затим у зборницима,
изборима, читанкама које излазе како код нас тако и у
свету.

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 „ Десанка Максимовић је уз Исидору Секулић,
најзначајнија списатељица у историји српске књижевности.
У њеном стваралачком опусу налазимо педесетак књига
поезије и жанровски разноврсне прозе, намењене свим
узрастима и различитим интелектуалним и естетским
укусима. Но ваља истаћи да је она првенствено песник па
тек онда приповедач, романсијер и путописац. Међу
бројним збиркама њених песама, поменућемо само оне које
су, на неки начин, биле пресудне на њеном песничком
путу : Песме (1924), Зелени витез ( 1930 ), Песник и завичај
( 1946 ), Отаџбино, ту сам ( 1951), Тражим помиловање
( 1964 ), Немам више времена ( 1970), Летопис Перунових
потомака ( 1976 ), Песме из Норвешке ( 1976 ), Ничија земља
(1979) и друге “ (М. Милинковић, 1999,104)

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 Свештеница природе

Након Јована Јовановића Змаја, Десанка

Максимовић је први велики песник за децу код Срба . Што
је Змај значио за епоху романтизма то је Десанка
Максимовић значила за стваралаштво између два рата.
Њена збирка песама „ Врт детињства “ представља
освежење за своје доба и значила је први камен бачен у
мирне воде шаблонске и церемонијалне продукције. Њена
појава је означила нови заокрет у српској књижевности за
децу, нарочито у сфери лирике која се често сводила на
дидактичку продукцију педагога и Змајевих епигона.
Књижевна критика, у лицу Милана Благојевића, поздравила
је аутора „ предодређеног да се приближи поезији
детињстава “ и указала на виталне вредности поезије која
ће обогатити књижевну мапу рељефа равног, без валова и
животних пејзажа.
Песникиња је целог свог века писала и за
одрасле и за децу, па је зато тешко њено дело делити
према узрасту читалаца. Мада књижевно дело Десанке
Максимовић чини целину, ипак њена поезија и проза за
децу имају неке своје специфичности.
„ Усмена традиција, народни фолклор и
колоквијални говор представљају супстанцијално ткиво
њене поезије. Из свог женственог темперамента, из нежне
душе и превелике љубави према природи, отаџбини и

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
свету, а понајвише према човеку и детету, она је црпела
поетске теме и налазила инспирацију за свој оргиналан
песнички пут “ ( М. Милинковић 1999, 105).
Уметничко дело које носи лични жиг једне
самовољне субјективности, чини разнобојни тематски
миље, виђен и доживљен духом и срцем песника.
Препознатљиви његови елементи јесу мотиви љубави,
живота, природе, човекољубља социјални садржаји,
племенитост оптимизам, лепота – љубав према детету
изнад свега. У језгру песничког космоса су љубав и
природа, као узајамно повезана и међусобно нераздељива
поетска осећања. „ Дух животне ведрине, милосрђе и
разумевања за људске слабости, безгранична вера у
људску доброту и сам живот, валстелинство су поезије
Десанке Максимовић.“ (Петровић,Т 2000, 63).
Њену уметност прожима и украшава безмерни
хуманизам, радосно буђење и све оно што вреди расти и
живети. Свеукупна поезија Десанке Максимовић је синтеза
емоција лепоте, радости и симпатија према свему што
постоји – једно велико слово о љубави.
У песмама за децу Десанке Максимовић егзистирају
два света – свет деце и свет одраслих . Песникињи је ближи
свет деце, јер у њему има више хуманости и доброте . Она
децу назива сунчаним поданицима и њима је поклонила
најлепше речи ведрине, радости и хуманизма. У њеној

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
поезији је изражено дубоко уверење да у борби између
добра и зла добро мора победити зло.

Теме и мотиви у поезији за децу

Десанке Максимовић
Детињство је најчешћа тема поезије и прозе за децу
Десанке Максимовић. Њена првазбирка песама за децу
„ Вртови детињстава “ и у наслову садржи реч детињство а
ова тема се јавља и у каснијем њеним песмама и прозним
радовима. У том животном добу Десанка Максимовић нашча
је најснажнију инспирацију и основну идеју коју Слободан
Ракетић назива „ идејом о вечном детинству “. И
један број наслова касније насталих песама садржи ту реч,

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
као на пример: Детињство, Неко се сећа детињства,
Богато детињство.
У највећем броју песама у овој збирци песникиња
оживљава успомене на детињство проведено у селу. У тим
песмама две теме су незаобилазне : природа и породица .
„ Природа се у љима доживљава врло интимно и у песмама
се изражавају лична осећања вредности и лепота природе.
“ ( Ристановић, Ц. 1997, 30 )
Природа је најчешће повод да песникиња изрази своје
унутрашње немире и слутње. За песникињу је природа
амбијент у коме она налази мир и лепоту. Песникиња има
изоштрена шула за шумове и звукове у природи, она осећа
трептање и покрете у том амбијенту, иочава преливање
боја и игру светлостии све те сензације трансформише у
песме. Породица је у овим песмама приказана као
патријахална сеоска задруга у којо протиче детињство
једне сензибилне девојчице. У окриљу те задруге
песникиља је доживљавала прве радости и учила прве
лекције живота.
С обзиром да је детинство било непресушно
инспиративно врело песникиње, она је једном приликом
изјавила „да дедитњство и оно што сам у њему доживела
збиља је извор свих наших снага и инспирација. Лепоту
којој смо се тада дивили не помрачи ни једна с којом се
после срећемо. Мени ниједно море, ниједна равница не могу
заменити брда, нити ми иједна река и њен хук могу

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
помрачити лепоту горских потока и њихов жубор. Речима
које смо у детињству научили најлакше се и најрадије
изражавамо.“ ( Ристановић, Ц. 1997, 34 )
Поезију за децу песникиња испуњава непресушни
оптимизам Такав свој однос према свету песникиња је
најпотпуније исказала у песми Над књигом бајки :
Дечаче ,признајем ти, ни за мене нема
у свету ствари ни мртве ни неме,
камење хода и певају траве;
све ствари су у свету живе и големе
све говоре и имају људске очи праве.
„ У свету Десанке Максимовић, где владају
хармонични односи међу људима, има довољно места за
децу и одрасле, али и за остала бића која егзистирају у
благостању природе. Песникиња се једнако радује деци,
сунцу, ливади и роси, птицама и облацима, али и другим
стварима и појавама, које су хуманизоване топлином њеног
срца и снагом истинске љубави. Своје усхићење животом,
инвентивно уграђује у невину душу детета које у њеним
песмама упознаје ведрију страну живота. “ ( М.
Милинковић, 1999, 110 ).
У песми Радуј се, радуј се, дете свој
оптимистички однос према животу песникиња преноси и на
децу. Са осећањем за уметничку меру и границу, ауторка
стихова гледа на малдо биће као на радост живота и
раздрагану природу којој све ваља подредити. Слика

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
стварне дечаке и девојчице, различите по особинама, али
сличне у радовању и у љубави према животу.
Радуј се, радуј дете,
у свету сваког тренутка
лепота нека се роди,
час цвет црвен у шуми,
час одбљесак у води.

Она учи дете да су лепота света ту око нас и да их

само треба открити. Радост постојања је у откривању
лепоте коју живот пружа. И песма Вожња је уверљива
слика радосног доживљавања света. У брзом ритму,
усклађеном са лопарањем колских точкова, исказана је не
само радост због вожње коју воли свако дете већ и због
калеидоскопа који се доживљава на путовању кроз пољање
и села. Позив на игру, радовање лепоти природе и
истраживање ведрије стране живота, у основи је тематске
структуре песме Вожња:
Возимо се. Покрај пута
разасута
села леже
ко потоци после буре
коњи јуре
лете, беже.

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 Песникино сећање на детињство је у ствари један
мозаик слика које чине цео један, очима песника виђен,
живот. Из детињстава се рађају речи „што могу да оплоде“
и оно у суштини значи живот у безброј облика.
Десанка Максимовић често пева о хармонији између
човека и природе, а из те сагласности живљења човека са
природом песникиња црпи велику животну радост. О
природи и човеку песникиња говори веома емотивно.
Сликовитост и емотивност су главне одлике не само
Десанкине поезије за децу него и њене поезије уопште.
Флора и фауна подједнаком снагом мотивишу
песникињу на стваралачки чин. Тешко би било набројати
свер оно што је у природи привукло пажњу Десанке
Максимовић да му посвети песму. Лепоте виђене у природи
пренесене су у песму једноставним и детету доступним
језиком. Мада је често била очарана и усхићена тајнама и
лепотама природе, песникиња свој доживљај природе
исказује обичним речима без подизања тона и емфазе.
Управо у смирености и једноставности изражавања
садржана је снага и лепота ове поезије. То се може
потврдити строфом из познате Десанкине песме Ближи се,
ближи лето :

Ближи се ближи лето

у души већ га слутим
Помаља златну косу

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 у зрелим њивама жутим
Зрикавци су му рекли
које на путу срето:
Ближи се, ближи лето.
„ Детаљи из природе у њеним стиховима добијају
значење вишеструке функционалности, нарочито у
артикулацији емотивног и тематског језгра песме. Но о
било којим песмама да је реч – оним за децу или за
одрасле , песникиња увек асоцира ритам, боју и звук
природе. Многе песмеса темам из природе и сеоског
живота представљају складну експресију екстатичне
распеваности, која артикулише лепоту природе и радост
живљења. “ ( Милинковић, М. ,1999, 107)
„ Као и други песници за децу Десанка Максимовић
пева о животињском свету. “ Две песме које у наслову имају
заједнички атрибут хвалисави ( Хвалисави зечеви и
Хвалисава патка) по својој садржини су блиске деци
малђег узраста. У првој патка се хвали способностима своје
деце :

Га-га-га
нека чују сва села;
синак ми је момчина
три је реке препливао
и четврте до пола .

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 Песма има шаљив тон, а хуморни ефекат песникиња је
постигла употребом стилских фигура : парадокс, јер мајка
патка велича способности сина које су природне за сав
пачији род .
Једна од најлепших песама Десанке Максимовић са
мотивима из животињског света је Пауково дело. Ова
песникиња има разумевања и љубави за свако људско бице
па и за паука пред чијом се мрежом нашла изненада идући
кроз шуму.
Песникиња поштује и пауков труд и заобилази његову
мрежу јер јој је жао да је уништи :

Ударих шумом лево

кроз дубоку честу свежу
Ко зна шта је паук снево,
докле је плео мрежу;
И он је можда срце
у танане нити прео
у мреже га створио свега.

Десанка Максимовић написала је више песама из

школског живота. У пресмама у којима се говори о

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
односима ученик – наставник у доброј мери заступљена је
васпитна компонента. Није могла да избегне прекор и поуку
када је сматрала да дете прекорачује границе дозвољеног.
У таквим песмама она не поучава на баналан начин него
мајчинским саветом. И у овим песмама показује досетљиост
и способност да поуку искаже ненаметљиво и са призвуком
хумора.
Једна од најлепших песама из ове групе је Маче у
џепу у којој је опеван један ученички несташлук са
мачетом :
Донело једном с пролећа неко несташно ђаче
у школској торби са књигама и бело малено маче.

Предлагали тако редом па рекао најзад Бора

да га кришом спусте у џеп једном од професора.

Кад је отпочело маче да се јавља да мјауче.

Извадио га је мирно и рекао:
-Излегло ми се у џепу јуче.

Дајте му нека шара у шапу какву креду,

А ми ћемо наставити рачуне по распореду.
Вредност песме је у томе што је њој описано
понашање старог и славног професора математике сасвим
другачије од онога какво су га очекивали његови ученици:
уместо жестоке реакције на ученичку подвалу са мачетом,

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
професор је мирно извадио маче из свог џепа и рекао деци
да наставе са израдом математичких задатака.
„ У песмам намењеним деци ране и средње фазе
развоја, песникиња открива неслућене могућности природе
у формирању личности детета, његове самосвести и односа
према свету који га окружује. “ ( Милинковић, М. 1999, 112).
Песма Луткин намештај еома сугестивно говори о
томе:

У шуму уђи бујну, коју имаш покрај куће.

Празне кућице пужа нека им буду зделе,
а борове шишарке прогласи за свећњаке .
Набери затим крупних дванаест листова округлих,
То нека им буду тањири, и дванаест чашица жира
Да из њих лутани пију кад лутки дођу у госте
На кафу и ракију.

Играчке које дете воли, могу се наћи у даровима

природе – у њеним најједноставнијим и лако доступним
облицима : пужевим кућицама, шиширкама, махопвини,
боровим иглицама и сл.
„ У својој поезији далеко више простора даје
рустикалним детаљима, него амбијенту града. Па за град и
градско дете има више разумевања и самилости него
љубави. Она често пева о градском детету коме је
ускраћенба многућност да осети све чари и лепоте и

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
природе. У песми Градско дете, песникиња је контрасну
слику града и природе дочарала у тренутку збуњености
детета, које је застало у градском парку да ослушне
очаравајући глас птица . “ ( Милинковић, М. , 1999, 112).
Врло је тешко раздвојити стваралаштво за децу
Десанке Максимовић од њене поезије у целини. Ако је
област те поезије јасно омеђена од мисли, рефлексије и
филозофије, она све компоненте своје културе једнако
распоређује и вреднује проткивајући сваку од њих
позадином исте поетске атмосфере.
Може бити само о потерцирању извесних елемената
у дечијој поезији и њиховом ублажавању у рецимо,
љубавној или дескриптивној,али је општи тон лако
распознатљив и не мења се.

Закључак

Дела Десанке Максимовић писана за децу су један

топао и непосредан дискурс са децом, дискурс у коме је
песникиња увек успевала да очува лирску чистоћу и лакоћу
споразумевања. У десанкином ставралаштву за децу о свим
темама говори се на једноставан начин. Присност и
сугестивност којом се она обраћа деци обезбеђивала је да
су њена дела, била врло омиљена међу децом читаоцима.
Било да је стварала поезију или прозу Десанка Максимовић

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
је у својим делима описивала човека и природу, њихову
исконску снагу и радост живљења свега што постоји под
небеским сводом. У све што је написала удахнула је
хуманизам и лирску топлину којима је пленила подједнако
како одрасле тако и децу.
„ Са појавом Десанке Максимовић српска
књижевност за децу је добила значајног писца који је
богатим стваралачким опусом, жанровском разноврсношћу
и ширином обухваћених мотива испунио скоро читав један
век. Своју припадност свету детињства песникиња је
доказала несвакидашњим познавањем животног простора
у коме деца сричу прву азбуку живота.“ (Милинковић М.
1999, 118).
Детињство коме се увек враћала стајало је као
својеврсна спона између песникиње и наивног и чистог
света детињства.
Име Десанке Максимовић се у свести јавности
идентификује са појмом песника и она је песник кога
поколења за живота славе и држе у сећању. Њена поезија
је неисцрпан извор истинтских естетских уживања, дело
без којег би српска књижевност пресушила за један извор
богатства.
„ Од најпознатијих и најобјављенијих писаца, у
дубоком смислу апсолутни песник. Десанка Максимовић је
снагом талента и моћне имагинације, однеговала

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
генерације и генерације младих и одиграла подстицајну
улогу у развоју њихове литературе. “ (Петровић,Т. 2000, 74)
Опусом који представља мало духовно благо до
којег сваки појединац држи као до истинске својине, стекла
је ауторитет песничког родоначелника и славу националног
уметника.

Литература

1. Милинковић З. М. ( 1999 ) : Хоризонти детињства,

Учитељски факултет, Ужице

2. Петровић, Т. ( 2000 ) : Школски писци , Учитељски

факултет, Врање
3. Ристановић, Цвјетин ( 1997 ) : Српски писци за

децу, Бјељина
4. Ристановић, Цвјетин ( 2002 ) : Простори
детњства ,огледи о српским писцима за децу ,
Српско Сарајево
5. Петровић, Т., Милинковић, М. ( 2000) : Писци за

децу и младе, Епоха, Пожега

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)
 6. Предић, В. ( 1967 ) : Десанка Максимовић,
студија и избор, Издавачки завод Југославија,
Београд
7. Десанка Максимовић ( 1991) : Избор из поезије за

децу, Свјетлост, Сарајево

Садржај

1. Лик и дело Десанке

Максимовић ............................................... 2
2. Свештеница

природе ....................................................................... 5
3. Мотиви у поезији за децу Десанке
Максимовић .................... 8
4.
Закључак ........................................................................
...................... 18
5.
Литература ....................................................................
...................... 20

PAGE 18

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: micic1990 (aca.micic@yahoo.com)