PRAVIL A AKCENTOVANJA

U španskom jeziku reči delimo u četiri grupe u odnosu na to koji je slog naglašen (nosi akcenat).

1. Grupa –AGUDAS
Reci koje nose akcenat na poslednjem slogu i koje se zavrsavaju bilo kojim suglasnikom osim N i
S. U tom slucaju, akcentujemo poslednji slog kada izgovaramo rec, ali ne pisemo graficki
akcenat. Graficki akcenat pisemo samo kada dodje do neke nepravilnosti u odnosu na pravilo.
Tako Agude nose akcenat kada se zavrsavaju na N i S (izuzetke) ili na neki samoglasnik, a ne na
suglasnik, kao sto bi trebalo po pravilu.
Primer: balón, café, compás…

2. Grupa –LLANAS
Reci koje nose akcenat na pretposlednjem slogu i zavrsavaju se samoglasnikom ili suglasnicima N
i S. Kada izgovaramo ove reci, akcentujemo pretposlednji slog, ali graficki akcenat pisemo tek
kada dodje do izuzetka od ovog pravila. Odnosno, kada se reci zavrsavaju nekim suglasnikom,
umesto N, S ili vokala.
Primer: hábil, tándem, clímax…

3. Grupa-ESDRÚJULAS i 4. Grupa-SOBRESDRÚJULAS
Ove reci uvek nose graficki akcenat, ESDRÚJULAS nose akcenat na 3. slogu od kraja reci, a
SOBRESDRÚJULAS na 4. slogu od kraja.
Primeri: cántaro, mecánico, cómetelo…

Napomena: U spanskom se slogovi broje pocev od kraja reci, a ne od pocetka kao u srpskom.
I jedan glas, odnosno samoglasnik, moze ciniti jedan slog.
Postoje i posebne pojave, HIATOS I DIPTONGOS, a to su slucajevi kada se dva vokala, jedan jak i
jedan slab, nadju jedan pored drugog, tada taj slab vokal uvek nosi akcenat, nevezano za ova
pravila akcentovanja.
Primeri: rehúso, caía (U i I su ti slabi vokali, a A,E i O su jaki)

Postoje jos neki slucajevi, ali o tome cemo uciti kasnije, kada dodjemo do toga.