BI­BLID 0350–1426 (206) 42:3 p.
93–86
ODREĐIVANJE
MINIMALNOG RAČUNSKOG PRITISKA
ELEMENATA CEVOVODNOG SISTEMA U KGH
I INDUSTRIJSKIM POSTROJENJIMA
Dušan Andrejević, dipl. inž. maš., Klare Cetkin 7/42,
11080 Zemun
Postojeći standardi za proračun prostora pod
pritiskom i dalje pretpostavljaju da je računski pritisak
jednak pritisku početka otvaranja ventila sigurnosti.
Najviši pritisak, kada je ventil sigurnosti otvoren,
nalazi se u opsegu dozvoljenog povišenja pritiska
od 10% preko pritiska početka otvaranja ventila
sigurnosti. Pri tome se ne uzimaju u obzir uticaji
histerezisa ventila sigurnosti, greške manometra,
uticaji temperature fluida i okoline, kao i moguć
veći protok od proračunskog kroz ventil sigurnosti.
Inženjerska praksa pokazuje da se standardi moraju
menjati, jer projektanti koriste standarde i preporuke
proizvođača koji nisu usaglašeni.
Ključne reči: p
 rostor pod pritiskom; minimalan
računski pritisak; maksimalni radni
pritisak; ventil sigurnosti
Proučavanjem knjiga, članaka kao i propisa i standarda sa
interneta koji se odnose na oblast ventila sigurnosti, kao i
na kotlove i posude pod pritiskom, vidi se da postoji potre-
ba da se neke „poznate stvari“ detaljnije objasne, a i da se
ukaže na neke nedorečenosti koje sigurno smetaju struč-
njacima u praksi, i to u razvijenim zemljama, a pogotovo u
tehnički manje razvijenim sredinama.
Da bi se određeni pojmovi učinili jasnijim, a i da bi se uka-
zalo na nedorečenosti u propisima i standardima, mora se
izvršiti detaljna analiza rada svih elemenata cevovodnog si-
stema. Ovi propusti su nastali zbog toga što nije postojao
osnovni standard za ventile sigurnosti [2], a onda su poje-
dine strukovne organizacije donosile propise samo za svo-
ju oblast. Naravno, tada nisu uzimali u razmatranje sve
elemente cevovodnog sistema. Međutim, već 1984. godi-
ne donesena je prva verzija tog standarda, ali do danas
su ostali u propisima neki prevaziđeni stavovi koji se nala-
ze delimično i u poslednjoj verziji osnovnog standarda za
ventile sigurnosti [2]. Elementi cevovodnog sistema su ele-
DETERMINATION OF MINIMAL
DESIGN PRESSURE FOR THE
ELEMENTS OF PIPELINE SYSTEM IN
HVAC AND INDUSTRIAL PLANTS
Existing standards for the calculation of pressurized
space continue to assume that the design pressure
is equal to the pressure of the beginning of the
safety valve opening. The highest pressure, when
the safety valve is open, is in the range of allowable
increase in pressure of 10% over the pressure
of the beginning of the safety valve opening. In
addition, the effects of safety valve hysteresis,
pressure gauge error, influence of fluid temperature
and environment, as well as the flow through the
safety valve, possibly greater than calculated, are
not taken into account. Engineering practice shows
that the standards have to be changed, because
the designers use standards and manufacturer’s
recommendations, which are not harmonized.
Key words: p
 ressurized space; minimal design
pressure; maximal working pressure;
safety valve
menti gde se stvara pritisak (npr. kotlovi, pumpe itd.), cevi,
armatura i razne posude pod pritiskom (npr. rezervoari, raz-
menjivači toplote itd.). Optimalno određivanje debljine zida
elementa u kome se nalazi fluid pod pritiskom direktno uti-
če na cenu prostora pod pritiskom.
Kao optimalni proračunski pritisak prostora pod pritiskom
uzima se onaj koji je najviši u radu prostora pod pritiskom
i to je definisano standardom [1]. Naravno da se obavezno
uzima u obzir i temperatura fluida.
Ukoliko se vrši ispitivanje prostora pod pritiskom sa fluidom
na sobnoj temperaturi, mora se vršiti i računska provera
prostora pod pritiskom na sobnoj temperaturi, da bi se odre-
dio probni pritisak, koji je uglavnom za 30% viši od prora-
čunskog pritiska, a može biti i 50% viši, zavisno od propisa.
Međutim, u tumačenju pojma najviši pritisak, koji se javlja u
radu, nastaju problemi, jer se neki standardi odnose samo
na elemenat cevovodnog sistema gde se stvara pritisak, a
ne i na sve elemente sistema.
83 3 • 2013 kgh
Najviši radni pritisak prostora pod pritiskom je onaj u kojem
je protok fluida jednak nuli. Kod kotlova se može usvojiti da
je najviši radni pritisak deklarisani pritisak kotla.
Ukoliko iz nekog razloga dođe i dalje do porasta pritiska,
tada se otvara ventil sigurnosti koji limitira pritisak u prosto-
ru pod pritiskom. Za određivanje pritiska početka otvaranja
ventila sigurnosti, vrlo je važno odrediti da li se može posle
otvaranja ventila sigurnosti smanjiti pritisak u prostoru pod
pritiskom toliko da bude ispod radnog pritiska ili ne. Ukoliko
se može smanjiti, onda je to diskontinualan proces u radu,
a ako ne može, onda je to kontinualan proces. U kontinu-
alnim procesima, u kojima nije moguće kratkotrajno zau-
stavljanje radi zamene ventila sigurnosti, ugrađuju se ventili
za promenu ventila (Wechselventil, Changeover Valve).
Početak otvaranja ventila sigurnosti mora se odrediti za-
visno od toga da li je u pitanju diskontinualan proces ili
kontinualan proces, jer od toga zavisi razlika prititsaka iz-
među pritiska zatvaranja i maksimalnog radnog pritiska.
Razlika pritiska zatvaranja i najvišeg radnog pritiska je de-
finisana u standardu i ona iznosi 5% od najvećeg radnog
pritiska [3]. Prema američkom standardu, ta razlika izno-
si samo 2,5% [4]. Međutim, ovi standardi se odnose samo
na diskontinualne procese, dok za kontinualne procese
standardi ne postoje.
Podešavanje pritiska otvaranja ventila sigurnosti sa opru-
gom poseban je problem, jer se obično radi u hladnom
stanju, a samo poznati svetski proizvođači ventila rade po-
dešavanje u toplom stanju. Ali ovo podešavanje ipak i u to-
plom stanju ne odgovara potpuno radnim uslovima, jer ne
uzima u obzir uticaj temperature okoline na ventil, kao i da
li je poklopac ventila sigurnosti otvoren ili zatvoren. Sa po-
većanjem temperature opruge smanjuje se modul klizanja
materijala opruge, što utiče na smanjenje krutosti opruge.
Znači da se pri podešavanju na hladno opruga mora više
sabiti, odnosno nešto se povećava pritisak početka otvara-
nja. Neka merenja temperature opruge, kod ventila sigur-
nosti sa zatvorenim poklopcem, pokazala su temperaturu
opruge 150 °C pri temperaturi fluida od 400 °C. Pri tome
se modul klizanja materijala smanjio oko 6%. Temperatu-
ra okoline nije merena. Neki proizvođači ventila sigurnosti
daju da je povećanje pritiska početka otvaranja npr. 35%
[6], odnosno 3% [7] za temperature do 538 °C.
Tolerancija dozvoljenog odstupanja pritiska početka otvara-
nja ventila sigurnosti, koja se proverava kod novih ventila
sigurnosti i pri podešavanju početka otvaranja posle repa-
racije ventila iznosi prema standardu 3%. Pri radu je ova to-
lerancija, sve do reparacije ventila sigurno veća, ali se ne
proverava.
Zbir mogućih odstupanja pritiska zatvaranja, klase ma-
nometra i uticaja temperature fluida iznosi već 5%, što je
minimalna preporuka razlike pritisaka između pritiska za-
tvaranja i najvećeg radnog pritiska [3], a pogotovo [4], gde
je propisana razlika između pritiska zatvaranja i najvećeg
radnog pritiska svega 2,5%.
Ukoliko je process diskontinualan, onda se mora uze-
ti u obzir zbir navedenih uticaja i preporuka standarda [3] i
[4] tako da razlika između pritiska početka otvaranja i mak-
simalnog radnog pritiska iznosi 10% od maksimalnog rad-
nog pritiska.
Ukoliko je proces kontinualan, tada razlika između priti-
ska zatvaranja ventila sigurnosti i maksimalnog radnog pri-
tiska mora da iznosi 10% od maksimalnog radnog pritiska.
Zbog tolerancije početka otvaranja ventila sigurnosti,
pritisak početka otvaranja zaokružiti na jednu decimalu, bez
obzira što pojedini proizvođači armature u primerima daju
zaokruženje na dve decimale. I ograničenje hoda ventila je
štetno, jer može da dovede do većeg porasta pritiska od
dozvoljenog, pri maksimalnom protoku.
kgh 3 • 2013 84
a) Kontinualan proces
Minimalan pritisak početka otvaranja ventila sigurnosti se
određuje na sledeći način:
po =
 pmax. rad. + 0,1 pmax. rad. + Δpz =
= 1,05 pr + 0,1 · 1,05 pr + 0,1 po (1)
po = 1,28 pr (2)
po = 1,22 pmax. rad. (3)
pmax. rad. = 0,82 po (4)
pr = 0,78 po (5)
gde su:
po [bar] – pritisak početka otvaranja ventila sigurnosti;
pmax. rad. [bar] – najveći radni pritisak prostora pod priti-
skom, kada je protok jednak nuli.Ovaj priti-
sak ja za 5% viši od radnog pritiska;
pr [bar] = 0,95 p  max. rad. – radni pritisak, pri zadanom pro-
toku;
pz [bar] – pritisak zatvaranja ventila sigurnosti.
Pritisak pri kome zatvara ventil sigurnosti je, prema [2], jed-
nak 90% od po za gasovite fluide, a 80% za tečne fluide, koji
imaju veću gustinu i gde sigurno ventil ranije zatvara nego
kod gasovitih fluida. Podešavanje početka otvaranja ventila
sigurnosti vrši se na uređajima kod kojih se pri otvaranju za-
tvori dovod fluida ventila i zbog manje stišljivosti tečnih flu-
ida na manometru se stvarno očita pad pritiska veći nego
kod gasovitih fluida, iako je ventil ranije zatvorio nego kod
stišljivih fluida. Radi univerzalnosti izraza usvaja se da je pri-
tisak pri kome ventil sigurnosti zatvara jednak 0,9 po.
Δpz [bar] = po – pz = 0,1 po
Najviši pritisak u radu, koji je optimalno jednak računskom
pritisku, jeste onaj pri kome je ventil sigurnosti potpuno otvo-
ren. Pritom porast pritiska ne sme biti veći od 10% od priti-
ska početka otvaranja. Minimalni računski pritisak je jednak
pritisku pri potpuno otvorenom ventilu sigurnosti i dobija se:
prač = 1,1 po = 1,1 · 1,28 pr = 1,41 pr = 1,34 pmax. rad. (6)
gde je prač [bar] – minimalan računski pritisak prostora pod
pritiskom.
b) Diskontinualan proces
Za diskontinualni proces se može usvojiti da je razlika pri-
tisaka između maksimalnog radnog pritiska i pritiska po-
četka otvaranja ventila sigurnosti jednaka zbiru mogućeg
odstupanja početka otvaranja ventila sigurnosti i razlike iz-
među početka otvaranja i najvećeg radnog pritiska prema
[3]. Ova razlika iznosi 10% od najvećeg radnog pritiska, a
ne 5% kako stoji u propisu [3]. Tada je:
po = pmax. rad. + 0,1 pmax. rad. = 1,05 pr + 0,1 · 1,05 pr (7)
po = 1,16 pr (8)
po = 1,11 pmax. (9)
rad
pmax. rad. = 0,9 po (10)
pr = 0,86 po (11)
prač = 1,1 po = 1,28 pr = 1,22 pmax. rad. (12)
Ukoliko se ugrade visokohodni ventili sigurnosti (prema sta-
rijem standardu A 2 i propisu [10]), tada je:
prač = 1,05 po = 1,22 pr = 1,16 pmax. rad. (13)
Optimalno izabran ventil sigurnosti treba u tom slučaju da
bude potpuno otvoren. Osnovnim standardom za ventile si-
gurnosti [2] propisano je da je maksimalni porast pritiska u
ventilu (odnosno prostoru pod pritiskom) 10% u odnosu na
pritisak početka otvaranja i to je najviši pritisak u posudi pod
pritiskom i naziva se najviši dozvoljeni pritisak u radu, a
isto tako je minimalni računski pritisak.
Raniji propisi [8], a i preporuke proizvođača ventila sigurno-
sti [9], za izbor ventila sigurnosti u proračun su uzimali pri-
tisak početka otvaranja koji je bio i maksimalno dozvoljeni
radni pritisak odnosno i minimalni računski pritisak.
Iako se protočna karakteristika ventila meri vrlo preciznim
uređajima, opet se koeficijent isticanja smanjuje 10%, što
povećava prečnik ventila sigurnosti do 10%. Na osnovu izne-
tog se vidi da je i ograničenje hoda ventila bespotrebno. Sa
druge pak strane, postavlja se pitanje koliko je tačna cela
formula za izbor ventila sigurnosti, ali je to već druga tema.
Standardom [2] je predviđeno da polužni mehanizam za izdu-
vavanje ventila sigurnosti mora da obezbedi sigurno izduva-
vanje pri radnom pritisku, minimum 85% od pritiska početka
izduvavanja. Firma LESER propisuje za svoje ventile sigur-
nosti minimum 75% od pritiska početka izduvavanja. Tole-
rancija ventila i jednakost (5) definišu da polužni mehanizam
mora obezbediti izduvavanje najmanje pri pritisku od 70% od
pritiska početka otvaranja, a ne kako je propisano standar-
dom, koji očigledno važi samo za diskontinualne procese.
Početak primena opruga u ventilima sigurnosti je sigurno
bio praćen čestim pucanjem opruga i to ili zbog lošeg prora-
čuna, ili zbog loše hemijske zaštite. Zbog toga se u ranijim
propisima [8] navode uslovi koje opruga mora da zadovolji.
Ovi uslovi se i danas pominju u propisima, npr. [10], što je
kod dinamičke provere rada opruge potpuno bespotrebno.
U preporukama a i primerima proizvođača elemenata cevo-
voda, vrlo retko se daju vrednosti pr i pmax. rad., već se samo
kaže koliki je radni pritisak, a projektant mora o tome da
vodi računa.
Kotlovi
Kotlovi pripadaju grupi sa diskontinualnim procesom
tako da je najniži računski pritisak, prema (12):
prač = 1,28 pr = 1,22 pmax. rad.
Međutim, prema propisima [3] i [10], minimalan računski
pritisak dobija se iz sledećeg izraza:
prač = po = 1,05 pmax. rad. (14)
Kod kotlova ventil sigurnosti otvara kada svi ostali sigur-
nosni uređaji na kotlu otkažu i tada je najveći pritisak u ko-
tlu jednak pritisku pri potpuno otvorenom ventilu sigurnosti.
Međutim prema propisu [3], treba da se uzme da je mini-
malni računski pritisak kotla jednak pritisku početka otvara-
nja ventila sigurnosti. Sa druge pak strane u propisu [2] za
ventile sigurnosti se kaže da je najviši pritisak u ventilu (a
samim tim i u kotlu) kada je ventil sigurnosti potpuno otvo-
ren. Projektant mora o tome da vodi računa. Zbog toga se
uzima da se minimalan računski pritisak kotla određuje pre-
ma jednakosti (12).
Ukoliko se kotao primenjuje u sistemu gde je proces kon-
tinualan, tada se minimalan računski pritisak kotla određu-
je prema jednakosti (6).
Problem je u tome što neki propisi, npr. [10], još uvek odre-
đuju da je najviši pritisak u kotlu jednak pritisku početka
otvaranja, a ne pritisku pri potpuno otvorenom ventilu si-
gurnosti [2]. U nekim knjigama još uvek stoji da je najviši
pritisak u kotlu jednak po, a da u kotlu pritisak može biti krat-
kotrajno 10% veći, npr. [11]. Dok se propisi, npr. [10], ne ko-
riguju, o tome se mora voditi računa.
Kao primer se navodi kotao firme Viessmann [12], tipa Vi-
tomax HS 200, na čijoj tablici stoji da je dozvoljeni radni pri-
tisak 18 bar, i to je ujedno i po i prač. Prema preporuci firme
Viessmann [12], razlika pritisaka između dozvoljenog rad-
nog i radnog za visokopritisne kotlove iznosi najmanje 1,5
bar. U prospektu ovog kotla stoji da je radni pritisak 16 bar.
Razlika pritisaka prač – pr = 2 bar > 1,5 bar.
Prema (12), ukoliko su na kotlu ugrađeni ventili sigurnosti
prema standardu [2]:
prač = 1,28 pr = 1,28 · 16 = 20,5 bar > 18 bar
Ukoliko je na kotlu ugrađen visokohodni ventil sigurnosti
(prema propisu [10]), tada je (prema (13)):
prač = 1,16 pmax. = 1,16 · 16 = 18,6 bar.
rad.
Firma Loos International [13] daje podatak da je pritisak po-
četka otvaranja ventila sigurnosti za 20÷30% viši od sred-
njeg radnog pritiska. Nažalost, ne daje koliki je računski
pritisak.
Ukoliko je pri prvoj ugradnji na kotao bio stavljen visokohod-
ni ventil sigurnosti prema propisu [10], a zameni se ventilom
sigurnosti prema standardu [2], tada se maksimalni radni
pritisak kotla mora smanjiti (prema jednakosti (12)).
Posude pod pritiskom
Kod posuda pod pritiskom mora se sagledati da li je u pi-
tanju kontinualan ili diskontinualan proces. Od toga za-
visi da li će se za određivanje računskog pritiska primeniti
jednakost (6), ili jednakosti (12). Kod vertikalnih posuda
veće visine, gde je dovod tečnosti na donjem delu posu-
de, ukoliko u blizini posude postoji neki brzozatvarajući ele-
ment (npr. magnetni ventil ili nepovratni ventil), neophodno
je između tog ventila i posude postaviti ventil sigurnosti.
Ovo zbog toga što je posuda u zoni između brzozatvaraju-
ćeg ventila i ventila sigurnosti, koji se nalazi na vrhu posu-
de, nezaštićena i dešavaju se havarije i pre nego što ventil
sigurnosti na vrhu posude i počne da otvara. Na vrhu po-
sude, prema propisu treba ugraditi ventil sigurnosti, zbog
inspekcija koje primenjuju standarde, a prema preporuci
proizvođača posude, iako taj ventil nema funkciju.
Za zaštitu razmenjivača toplote prema spolja, a usled hava-
rije, ugraditi ventil sigurnosti prema preporuci proizvođača
razmenjivača toplote. Ukoliko ne postoji priključak za ven-
til sigurnosti na razmenjivaču toplote, onda treba ugraditi
ventile sigurnosti i na odvodnom vodu i na povratnom vodu
između razmenjivača i elemenata za zaštitu sekundarne in-
stalacije. Pritisak podešavanja ventila sigurnosti može biti
najviše 90% dozvoljenog pritiska omotača razmenjivača,
a u zavisnosti od temperature primarnog fluida. Ako je do-
zvoljeni pritisak omotača najmanje jednak pritisku primar-
nog fluida, tada nije potrebna ugradnja ventila sigurnosti.
Za zaštitu sekundarne instalacije u odvodni vod i povratni
vod sekundarne instalacije mogu se ugraditi „blokadni ven-
tili“ koji su bez pritiska otvoreni. Kao „blokadni ventil“ može
se ugraditi regulator pritiska. Uzimanje impulsa za rad re-
gulatora mora biti u zoni između regulatora pritiska i priklju-
čaka razmenjivača toplote. U tom slučaju bi, pri ugradnji
u odlaznom vodu, ulaz u ventil bio suprotan strelici smera
protoka kroz ventil, da bi ventil što pre zatvorio protok fluida
pri havariji razmenjivača. Dozvoljeni pritisak pogona regula-
tora pritiska mora da bude najmanje jednak maksimalnom
pritisku u radu primarne strane instalacije. Pritisak podeša-
vanja mora biti za oko 10% veći od najvišeg pritiska sekun-
dara. Sa porastom pritiska pri havariji razmenjivača toplote,
regulator pritiska zatvara. Ventili sigurnosti se ugrađuju po-
sle „blokadnih ventila“, radi obezbeđenja sekundarne insta-
lacije od prekomernog porasta pritiska.
U povratni vod se umesto regulatora pritiska može ugraditi
nepovratni ventil, koji je najprostiji regulator diferencijalnog
pritiska sa vrlo malim opsegom, zbog čega vrlo mala pro-
mena pritiska potpuno zatvara ventil za vrlo kratko vreme,
što utiče na pojavu hidrauličkog udara u povratnom vodu
sekundarne instalacije. Zbog toga je obavezna ugradnja
ventila sigurnosti ispred nepovratnog ventila, radi obezbe-
đenja sekundarne instalacije.
85 3 • 2013 kgh
Cevovod
Porast pritiska u cevovodu može nastupiti iz dva razloga,
i to:
–– usled uticaja brzozatvarajućih ventila (npr. magnetnih
ventila, nepovratnih ventila ili brzog zatvaranja zapornih
ventila) ili
–– usled uticaja spoljašnje temperature na tečnost.
Uticaj porasta pritiska usled uticaja brzozatvarajućih ventila
svodi se na minimum ugradnjom:
–– ventila sigurnosti,
–– vetrenika sa ventilom sigurnosti,
–– membranske posude do PN 10 i ventila sigurnosti,
–– cilindra sa klipom i oprugom.
Porast pritiska usled uticaja spoljašnje temperature na teč-
nost umanjuje se ugradnjom tzv. odušnog ventila (ventila
sigurnosti R ½) u prostoru između dva zaustavna ventila.
Mogu se takođe ugraditi membranska posuda do PN 10 i
ventil sigurnosti, Za veće prečnike cevovoda može se ugra-
diti cilindar sa klipom i oprugom.
Armatura
Kod armature je najveći radni pritisak prostora pod priti-
skom, onaj kod koga je protok fluida jednak nuli. Dozvolje-
ni radni pritisak zavisi od temperature fluida i jednak je PN
[14], za temperature do 120 °C, a sa povišenjem tempera-
ture se smanjuje [15]. Ovaj pritisak je ujedno i računski
pritisak prostora pod pritiskom i nije dozvoljeno preko-
račenje računskog pritiska za 10%.
Ukoliko je u nekom delu cevovoda moguće povećanje pri-
tiska, iz nekog razloga, iznad zadanog, ugrađuje se ventil
sigurnosti. To se uglavnom radi u reducer-stanicama. Zavi-
sno od toga da li je process kod potrošača kontinualan, ili
sa manjim prekidima, određuje se i da li reducir-stanica tre-
ba da ima obilazni vod sa ručnim regulacionim ventilom ili
ne. U kontinualnom procesu je obavezan obilazni vod, a u
diskontinualnom procesu nije. I određivanje pritiska počet-
ka otvaranja ventila sigurnosti zavisi od toga da li je proces
kontinualan ili diskontinualan.
Proizvođači reducir-ventila i ventila sigurnosti daju preporu-
ke za određivanje pritiska početka otvaranja ventila sigur-
nosti. Preporuke se međusobno dosta razlikuju. Takođe se
ne daju preporuke za to da li je u pitanju kontinualan proces
ili nije. O tome se mora voditi računa, jer se u praksi deša-
va da se ventil sigurnosti otvori i zbog male razlike neće da
se zatvori. Tada se uglavnom sumnja u ispravnost ventila
sigurnosti, a ne vrši se analiza uzroka takvog rada ventila
Zaključak
Može se zaključiti da zbog nepostojanja sveobuhvatnog
sagledavanja problema od strane stručnjaka koji se bave
standardizacijom, projektanti mogu da pogreše u zadava-
nju pritiska početka otvaranja ventila sigurnosti. Pošto ne
postoje propisi za određivanje pritiska za početak otvara-
nja ventila sigurnosti, a ako se posmatraju različiti stavovi o
ovom pitanju, datih u standardima [3 i 4] i preporukama [16
i 17], koji su različiti, onda je jasno zašto se u vrlo detalj-
nim knjigama o ventilima sigurnosti (kao primer su date dve
[18] i [19]) daju detaljni dijagrami vreme – promena pritiska
u prostoru pod pritiskom, ali koji ne mogu da se iskoriste ni
za određivanje pritiska početka otvaranja ventila sigurno-
sti ni za određivanje minimalnog računskog pritiska prosto-
ra pod pritiskom.
Znači da projektanti mogu usvojiti da je minimalan priti-
sak početka otvaranja ventila sigurnosti, zaokružen na
jednu decimalu:
kgh 3 • 2013 86
– diskontinualan proces
po = 1,16 pr = 1,11 pmax. ~ 1,15 pr ~ 1,1 pmax.
rad rad
– kontinualan proces
po = 1,28 pr = 1,22 pmax. rad~ 1,3 pr ~ 1,2 pmax. rad
Dok se ne promene uslovi za polugu za izduvavanje u
osnovnom standardu [2], u kontinualnim procesima
ugrađivati ventile sigurnosti bez poluga za izduvavanje, jer
polužni mehanizam mora da obezbedi izduvavanje pri rad-
niom pritisku, koji je najmanje 70% od pritiska početka otva-
ranja.
Isto tako je važno obratiti pažnju na to da je najveći priti-
sak u prostoru pod pritiskom pri potpuno otvorenom ventilu
sigurnosti i to je minimalan računski pritisak za sve ele-
mente cevovodnog sistema, a naročito za kotlove iako, npr.
najnoviji evropski standard [20] još uvek trvrdi da je to priti-
sak početka otvaranja ventila sigurnosti.
Literatura
[1] *** ISO 7268:1983 Pipe components – Definition of
nominal pressure.
[2] *** ISO 4126-1:2004 Safety devices for protection
against excessive pressure – Part 1: Safety valves.
[3] *** AD MERKBLATT 2000.
[4] *** API 520, Part I – Sizing and Selection, Seventh edi-
tion, jan. 2000.
[5] *** LS MECHANIK for pressure and leaktesting.
[6] *** AST – Apparacchi disicurezza e di tehuta S.p.A,
(prospekti).
[7] *** Birkett Safety Systems UK Ltd, (prospekti).
[8] *** AD MERKBLATT A 2 - 1968.
[9] *** Sicherheitsventile, Das Handbuch für Planer und
Anwender, Bopp & Reuther, 1982.
[10] *** TRD 421: 1998 Sicherheitseinrichtungen gegen
Durcküberschreitung– Sicherheitsventile – für Dam-
pfkessel der Gruppen I, III und IV.
[11] Berndt, Tier, Industrie armaturen, Bauelemente der
Rohrleitungstechnik, 5 Ausgabe, Vulkan-Verlag Es-
sen 1997.
[12] *** Viessmann – Fachreihe – Dampfkessel, internet.
[13] *** Loos International, Fachbericht, Dipl.-Ing. Jochen
Loos, Leistungsregelung von Dampfkesseln-Bestim-
mung von Absicherungsüberdruck und Leistung von
Dampfkesseln – Internet.
[14] *** EN 12266-1,2004 – Industrial valves – Testing of
valves – Part 1: Pressure tests, test procedures and
accetance eritera – Mandatory requirements.
[15] *** DIN 2401-2 (1966-01) – Pipelines-Pressure ratin-
gs, permissible working pressures for pipeline compo-
nents of iron and steel.
[16] *** Mankenberg – Know-How Druckminderventile – in-
ternet.
[17] *** Mankenberg – Know-How Sicherheitsventileventi-
le – internet.
[18] Bozóki, Überdrucksicherungen für Behälter und Rohr-
leitungen, VEB Verlag Technik, Berlin, 1986.
[19] Glück, Bernd, Bausteine der Heizungstechnik – Si-
cherheitsventile, VEB Verlag für Bauwesen, Berlin
1990.
[20] *** EN 12952-3 – December 2001, Water-tube boilers
and auxilliary installations – Part 3: Design and calcu-
lation for pressure parts.
kgh