Prof.

dr Dagmar Jank
Visoka stru~na {kola, Potsdam
Odsek za arhive, biblioteke i dokumentaciju

UDK 005:027.021(73)

„FUNDRAISINGŒ
KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U
NAU^NIM BIBLIOTEKAMA*

Uvod
Boise State University Library od jednog lanca supermarketa dobija {est
miliona dolara za renovirawe i izgradwu svoje zgrade. Mnogobrojne bib-
lioteke koje se nalaze u sastavu kolexa veoma uspe{no sara|uju sa fudbalskim
timovima visokih {kola, koji redovno poklawaju deo zarade sa svojih utakmi-
ca biblioteci1). Ovo su samo dva primera iz Amerike koja govore o uspe{nosti
fundraising-a u bibliotekama. U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama fundraising
je ve} odavno priznata „tehnika u kulturiŒ. U Nema~koj bibliotekari i bib-
liotekarke nevoqno po~iwu da se pripremaju za ovaj novi zadatak. O prvim
iskustvima govore bibliotekari i bibliotekarke iz javnih biblioteka koji su
se u nekim mestima veoma uspe{no bavili „fundraisingomŒ. Ovde }emo pomenu-
ti tim iz Gradske biblioteke iz Drezdena2). U nau~nim bibliotekama ovaj
zadatak jo{ nije prihva}en sa odu{evqewem. Univerzitetska biblioteka u
Hajdelbergu ima ulogu pionira, a wenim aktivnostima je ~ak i Zeit posvetio
jedan ~lanak. U pitawu je sponzorisawe izlo`bi, pretplata ~asopisa i
produ`ewe radnog vremena3).

* Uz qubazno odobrewe autora tekst je preuzet i preveden iz ~asopisa Berufsfeld

Bibliothek. Naslov originala: Jank, Dagmar: Fundraising. Eine neue Managementaufgabe
in der Non-Profit-Organisation Bibliothek. – U: Berufsfeld Bibliothek. Kommunikation,
Qualitätsmanagement, Kundenorientierung. – urednik von Rolf Busch. – Berlin: Frei
Universität Berlin, 1998. – str. 75-83.

GLASNIK NBS
1/2003 399
Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

[ta zapravo zna~i ~arobna re~ „fundraisingŒ? Zbog lo{eg finansirawa

iz javnog buxeta odre|ene neprofitne organizacije prisiqene su da samostal-
no i sistematski pribavqaju finansijska sredstva i opremu, ili nastoje da
dobiju neku drugu vrstu pomo}i od razli~itih privatnih lica, preduze}a,
zadu`bina ili udru`ewa, kako bi mogle da odr`e svoju delatnost i realizuju
odre|ene projekte. Re~ „fundraisingŒ do sada nema adekvatnog prevoda na
nema~ki jezik. Predlog da se ta re~ prevede kao Vermögensbildung für eine gute
Sache („pribavqawe novca za dobre stvariŒ), koji je dao Diter [efman, sadr`i
su{tinu delovawa, ali nije dovoqno precizan termin4).
Ciq ovoga teksta jeste da doprinese da se fundraising i u Nema~koj shvati
kao novi veoma va`an zadatak menaxmenta, i to u svim tipovima biblioteka. Ko
danas samo jadikuje, a ne poku{ava da preduzme inicijativu i poboq{a svoje
finansijsko stawe, u javnosti veoma brzo gubi respekt i simpatije. Mora se
priznati da bibliotekama ne}e biti lako da uhvate korak na veoma surovom
f undraising tr`i{tu. Mnogobrojne kulturne, socijalne, sociokulturne i
ekolo{ke organizacije imaju tako|e finansijskih problema, te su i one
konkurenti bibliotekama. I u visokom {kolstvu se otkriva „nau~ni
fundraisingŒ5). Me|utim, biblioteke su ipak u prednosti u odnosu na ostale
neprofitne organizacije: gra|ani na{e zemqe biblioteke smatraju veoma
frekventnim ustanovama kulture i informisawa. To mo`e biti veliki plus u
obezbe|ivawu dodatnih sredstava. Osim toga, biblioteka kao institucija ima
pozitivan imix u javnosti.

Pojam „f undraisingŒ

Ameri~ki koncept fundraising-a, koji je u osnovi ovoga istra`ivawa, ne

podrazumeva samo kratkotrajno zadovoqewe finansijskih potreba odre|ene
ustanove. Fundraising se posmatra kao marketin{ka strategija kojom se ne
nabavqaju samo novac i oprema, ili kojom se obezbe|uje neka druga pomo}, ve} i
ostvaruju dugoro~ne veze sa prijateqima i dobrotvorima koje se i kasnije negu-
ju. Zbog toga Amerikanci, govore}i o fundraising- u, govore zapravo o friendrais-
ing-u. Ili, ako to druga~ije formuli{emo: marketing nabavke sredstava
(finansijska podr{ka i pomo} u nabavci opreme) ima isti zna~aj kao i market-
ing uspostavqawa veza (uspostavqawe trajnih veza sa prijateqima i
dobrotvorima).
Fundraising je sistematsko i kontinuirano pribavqawe finansijskih i
drugih sredstava u neprofitnim organizacijama (opreme, znawa, vremena) od
privatnih lica. Ko `eli da se bavi fundraising-om mora da poseduje visok nivo
znawa i mora da bude ubedqiv kod protivnika, tako da onaj od koga se tra`i

400 GLASNIK NBS

1/2003
 Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

pomo} postane sre}an {to ustupa odre|ena sredstva (novac, opremu ili vreme).
Pored toga potrebno je izgraditi i dugoro~ne pozitivne veze izme|u oba part-
nera.
Elen Lisek [ic, profesorica na Odseku za kulturnu strategiju na
Stru~noj {koli u Potsdamu, nedavno je u svojoj kwizi Menaxment u kulturi6),
u poglavqu koje nosi naslov Spretno pridobijawe naklonosti i novca.
Fundraising kao marketin{ka strategija u ustanovama kulture, veoma ubedqivo
pokazala da fundraising nije „spretnost u moqakawuŒ kako to sugeri{e naslov
jedne nema~ke kwige iz 1995. godine. Fundraising nema nikave veze sa shvatawem
o „prodavawu samog sebeŒ, o „dosa|ivawuŒ ili „tra`ewu milostiweŒ.
„FundraisingŒ je marketin{ka strategija koja bi trebalo da se podrazumeva u
institucijama kulture i nauke. Ipak, ~ovek uvek mora biti svestan da uspe{an
fundraising zahteva rad na duge staze, ubedqivu koncepciju i profesionalno
delovawe.
U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, gde je odgovornost pojedinaca u
dru{tvu tradicionalno daleko ve}a nego kod nas, glavni sponzori nisu pre-
duze}a, nego privatna lica. Uvek preostaje i mogu}nost da se obratimo pre-
duze}ima kako bismo dobili dodatna sredstva i podr{ku. Naravno, stopro-
centno preno{ewe ameri~kog koncepta fundraising-a na Nema~ku nije mogu}e.
Me|utim, u budu}nosti }e i u Nema~koj privatna lica morati da pru`aju znat-
no ve}u podr{ku op{tekorisnim poslovima nego {to je to bio slu~aj do sada.
Studija iz 1993. godine pokazuje da spremnost za to postoji: skoro 80% Nemaca
je spremno da se vi{e anga`uje u ovoj oblasti, ukoliko bi bili malo vi{e sig-
urni da }e svojim sponzorisawem ili li~nim anga`ovawem posti}i neke rezul-
tate, odnosno doprineti re{ewu nekog problema.

Razvijawe f undraising strategije

Ovde }emo u kratkim crtama prikazati razvoj fundraising strategije.

Koristi}emo se ve} pomenutim ~lankom Elen Lisek [ic, kao i jednim ~lankom
Olivera [ejta, ministra za kulturu pokrajine Esen, koji je objavqen u kwizi
Menaxment u kulturi – priru~nik, pod naslovom Menaxment sponzorisawa u
praksi. Od operativnog planirawa do kontinuirane saradwe7).
Proces planirawa deli se na strate{ki i operativni menaxment.

Strate{ki menaxment
1. Analiza ciqeva:
- Op{ta analiza ciqeva ustanove: poruka, vizija, ideja, namere,
- Utvr|ivawe ciqeva fundraising-a.

GLASNIK NBS
1/2003 401
Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

2. Analiza situacije / analiza institucije:

- ponuda ustanove, imix, prihvatawe fundraising-a u ku}i, organiza-
cioni i personalni potencijali.
3. Analiza okru`ewa:
- okvirni uslovi, tr`i{te fundraising-a, konkurencija, lokalne i
regionalne veze.
4. Formulisawe na~elne fundraising strategije.

Operativni menaxment
1. Izbor projekta,
2. Opis projekta:
- objekat, program, naslov, trajawe projekta, nosioci projekta, u~esnici,
posebnosti, zna~aj projekta u pogledu postoje}e ponude u gradu, univer-
zitetu, regiji ili sli~no,
- finansirawe i potrebe za pomo}i.
3. Izbor izvora fundraising-a:
- privatna lica, zadu`bine, udru`ewa, institucije, preduze}a,
4. Izvor fundraising-a - sponzorisawe:
- kriterijumi za izbor sponzora: pojedinci ili grupe sponzora,
proizvodi sponzora i wegove ciqne grupe, lokalne i regionalne veze,
ciqevi preduze}a koji su povezani sa imixom, li~ni interes da pre-
duze}e postigne uspeh, spisak sponzora sa kojima je mogu}e razgovarati,
- odre|ivawe sagovornika u preduze}u,
- protivusluga sponzorima (komunikaciona korist): reklamne povr{i-
ne, ogla{avawe u medijima masovnih komunikacija, u~e{}e na konfe-
rencijama za {tampu, poziv na razne priredbe i sve~anosti,
- uspostavqawe kontakata,
- pripremawe razgovora sa potencijalnim sponzorima: sakupqawe
informacija o preduze}ima (iz dnevne {tampe, posebno one na
lokalnom nivou i one koja se bavi privredom, poslovni izve{taji,
lokalne industrijske i trgovinske komore, profili firmi, stru~na
literatura),
- razgovori sa potencijalnim sponzorima,
- dogovori: ugovori o sponzorisawu,
- odr`avawe kontakata sa sponzorima za vreme realizacije projekta i
posle tog perioda,
- evaluacija rezultata.
Ako se radi o izvorima koji su navedeni pod ta~kom 3, onda se mora
razviti i odgovaraju}a strategija za takve sponzore.

402 GLASNIK NBS

1/2003
 Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

Predstavqeni katalog zadataka koji smo ovde naveli samo u grubim

crtama, a ni u kom slu~aju u potpunosti, pokazuje da fundraising ne treba shvati-
ti kao ne{to {to se mo`e brzo obaviti. Potrebno je vreme da bi se razvila i da
bi se sprovela uspe{na fundraising strategija. Ra~una se da je potrebno dve do
tri godine kako bi se postigao trajniji uspeh. U pogledu pojedinih radnih
koraka, vreme se tro{i na slede}i na~in: 25% vremena potro{i se na tra`ewe
potencijalnih sponzora, 60% na odr`avawe individualnih veza, 5% na razmenu
resursa, a 10% na daqe negovawe odnosa sa sponzorima8).

Kvalifikacije osoba koje se bave f undraising-om

Priznata kvalifikacija, koja bi se nazivala „fundraiserŒ, u Nema~koj jo{

uvek ne postoji. Osnovna znawa stru~waci su do sada sticali na pojedinim uni-
verzitetima, i to uglavnom na predavawima o odnosima sa javno{}u (Public rela-
tions) ili o marketingu. Brojne agencije i savetnici za komunikacije i odnose
sa javno{}u na slobodnom tr`i{tu nude razli~ite vidove usavr{avawa i za
oblast „fundraising-aŒ. U izdawu izdava~a Non-Profit-Verlag & Service iz
Bitighajm Bisingena uskoro bi trebalo da se pojavi bro{ura u kojoj }e biti dat
pregled zadataka, kvalifikacija i mogu}ih poqa delatnosti osoba zadu`enih za
f undraising. Autor publikacije je Marita Hajbah, ~lan predsedni{tva
udru`ewa BSM, osnovanog 1993. godine (Savezna radna zajednica za socijalni
marketing BSM - Nema~ko fundraising udru`ewe9)). U Smernicama koje je ovo
udru`ewe izradilo 1993. godine, a koje se odnose na obrazovawe i usavr{avawe
osoba koje se bave „fundraising-omŒ predstavqeni su i osnovni zahtevi koji se
postavqaju pred osobe koje `ele da se bave ovom delatno{}u10).
Dakle, potrebno je da takve osobe poseduju:

1. Komunikativne sposobnosti:
- kompetentnost za usmenu komunikaciju: izuzetno je va`na sposobnost
aktivnog slu{awa u razgovorima sa aktuelnim i potencijalnim sponzo-
rima, bilo da se radi o privatnim licima ili o preduze}ima. Ista
sposobnost zahteva se i u saradwi sa eksternim savetnicima. Odu{e-
vqewe projektom za koji se tra`i pomo} mora se znati izraziti i jezi~-
kim sredstvima. Neophodna je tako|e i izrazita ve{tina pregovarawa.
- kompetentnost u pisanoj komunikaciji: ova vrsta kompetentnosti
neophodna je prilikom opisivawa ciqeva i planova ustanove, kao i
prilikom izrade projekta ili pisma kojim se tra`i pomo}.
2. Socijalne sposobnosti:
- te`wa ciqu,

GLASNIK NBS
1/2003 403
Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

- oslobo|enost od frustracija,
- organizacione kompetencije,
- ve{tina planirawa,
- sposobnost u`ivqavawa u druge sfere `ivota,
- sposobnost za timski rad,
- diplomatska spretnost,
- kreativnost,
- fleksibilnost.
3. Stru~na znawa:
- struktura, postavqawe ciqeva i definisawe misije ustanove,
- poznavawe eti~kih principa u sponzorstvu i donatorstvu,
- poznavawe fundraising izvora i drugih vrsta pomo}i,
- fundraising metode upravqawa donacijama, direktnog marketinga, spon-
zorisawa, priredbi, godi{wih kampawa, velikih kampawa u kojima se
tra`e sponzorstvo, javna sredstva, raspolagawe testamentima,
- osnove marketinga: istra`ivawe tr`i{ta, analiza ciqnih grupa,
testirawe tr`i{ta,
- osnove direktnog marketinga: izbor adresa, pribavqawe adresa, for-
mulisawe pisma, kontrola rezultata,
- tehnike komunikacije: telefonska komunikacija, elektronski siste-
mi komunikacija,
- medijske i reklamne tehnike: poznavawe medija, izrada plana rada sa
medijima, medijski miks, formulisawe reklamnih pisama, oglasi,
desktop publishing,
- pribavqawe adresa pomo}u kompjutera,
- pravna znawa: odredbe o za{titi podataka, pravo na reklamu, pravo
bilansa i poreza,
- poznavawe kwi`arstva,
- formirawe fundraising sektora i rukovo|ewe wime, formirawe odbo-
ra i nadzornih tela.

„FundraisingŒ – nova delatnost bibliotekara i bibliotekarki

Posebno poglavqe trebalo bi posvetiti strukturalnoj primeni mar-

ketin{ke strategije u bibliotekama. To podru~je svakako prevazilazi okvire
ovoga ~lanka. Zbog toga }emo ovde samo skrenuti pa`wu na neke odeqke iz
ameri~ke literature. U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama direktori biblio-
teka igraju veoma va`nu ulogu u svim aktivnostima koje se ti~u fundraising-a.
Iza toga se skriva jasna spoznaja da „vlast `eli da razgovara sa vla{}uŒ.

404 GLASNIK NBS

1/2003
 Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

Me|utim, i za menaxere na sredwem nivou rukovo|ewa fundraising je veoma

va`an zadatak. Osoba ~iji je prioritetan zadatak u ustanovi fundraising-a,
obi~no nosi titulu direktora za razvoj (Development Director). U wene zadatke
na primer spadaju i slede}e aktivnosti: razvijawe fundraising strategije, tra-
gawe za potencijalnim sponzorima, tehni~ka organizacija, izrada naloga, pisawe
pisama kojima se tra`i pomo}, planirawe manifestacija i sli~no. Pored toga,
u Americi u brojnim ustanovama postoje i fundraising timovi u kojima su pojedi-
ni ~lanovi specijalizovani za odre|ene fundraising metode. Na univerzitetima je
direktor za razvoj obi~no nadle`an i zadu`en i za fundraising11).
I u Nema~koj }e se kulturne i nau~ne ustanove, u koje spadaju i bib-
lioteke, morati na du`e staze pripremiti za me{ovito finansirawe12).
Dr`ava ni u kom slu~aju ne sme da se povu~e iz svoje uloge glavnog finansijera.
Direktori biblioteka imaju zadatak da ubede saradnike u svrsishodnost i
korist fundraising-a, kako bi pridobili sposobne kolege da se bave istim.
Neprestano je potrebno nagla{avati da samo profesionalni fundraising ima
izgleda na uspeh. To istovremeno zna~i da ova tema mora da postane i poseban
studijski predmet na visokim {kolama i univerzitetima. Bibliotekarima
stalno moraju biti na raspolagawu razli~iti vidovi stru~nog usavr{avawa i
obrazovawa. U Nema~koj se, poput Amerike, mora razviti nacionalna mre`a za
stru~wake koji se bave fundraising-om u bibliotekama, kako bi oni bili u
mogu}nosti da koriste sva savremena sredstva komunikacije (diskusione liste,
e-mail forume)13). Stru~waci zadu`eni za fundraising u bibliotekama trebalo
bi da uspostave kontakt sa drugim kulturnim i nau~nim ustanovama i da
razmisle o kooperativnom fundraising-u, kako bi na taj na~in izgradili poziti-
van imix u javnosti i kako bi stvorili nove izvore za fundraising.
Dodatna sredstva u bibliotekama ne mogu da budu obezbe|ena samo
fundraising-om. Bibliotekari }e tako|e pomo}u marketinga, orijentisanog na
uspostavqawe i odr`avawe dobrih veza, popraviti svoj ugled u dru{tvu. Oni
}e biti prihva}eni kao aktivne i spretne osobe, spremne da se identifikuju sa
svojom ustanovom.
U kwizi Becoming a fundraiser, ameri~ki autori Viktorija Stil i
Stiven D. Edler navode poznatu izjavu protivnika fundraising-a u biblioteka-
ma: Mi smo qudi koji se bave kwigama, a ne {tednim kwi`icama. Odgovor ovih
autora na takvu izjavu jeste da fundraising nema veze samo sa novcem, nego i sa
uspostavqawem komunikacija. Upravo bibliotekari i bibliotekarke morali
bi biti predodre|eni za bavqewe komunikacijama. Na kraju krajeva, upravo to
je i wihov osnovni posao - communicating about information (komunikacije o
informacijama)14).

Sa nema~kog prevela Dobrila Begeni{i}

GLASNIK NBS
1/2003 405
Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

Napomene

1) Barbara I. Dewey (Ed.): Raising money for academic and research libraries. A how-to-do-it
manual for librarians. New York 1991, XI; James G. Neal: College sports and library
fundraising. In: The bottom line. Managing library finances 10/1997,2,58f.
2) Arendt Felmming: Erfahrungen internationaler Bibliotheken mit alternativen
finanzierungsquellen und praktische Erfahrungen mit Sponsoring in den Städtischen
Bibliotheken Dresden. In: Sponsoring für Bibliotheken. Hrsg. vom Rudolf Busch. Berlin,
1997, 64-68. Zanimqive rezultate dala je jedna anketa koju je na temu sponzorisawa
kulture sprovela Katedra za op{tu ekonomiju, a posebno za javnu upravu i javna pre-
duze}a na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu 1993. godine, u saradwi sa gradskom
skup{tinom. Od sredstava koje javne biblioteke dodatno obezbede 40,2 % poti~e od
mecena i dobrotvora, 12,8 % od sponzora i 9,4 % od udru`ewa za pru`awe pomo}i.
Pogledaj: Günther E. Braun, Thomas Gallus, Oliver Scheytt: Kultur-Sponsoring für die
kommunale Kulturarbeit. Grundlagen, Praxisbeispiele, Handlungsempfehlungen für
Kulturmanagement und –verwaltung. Köln, 1996, 22f.
3) Adrienne Braun: Reklame im Lesesaal. Universitätsbibliotheken auf der Suche nach Geld.
In: Die ZEIT, Nr. 41 od 3.10.1997.
4) Dieter Schöffmann: Fundraising: Vermögensbildung für eine gute Sache, Krefeld, 1995.
5) Achim Westebbe, Ekkehard Winter, Oliver Trost: Hochschul-Sponsoring. Ein Leitfaden für
die Sponsoring-Praxis an Hochschulen. Stuttgart, 1997; Arnold Hermanns, Anton Glogger:
Management des Hochschulsponsoring. Orientierungshilfen für die Gestaltung und
Umsetzen von Sponsoringkonzepten an Hochschulen, Neuwied, 1998.
6) Ellen Lissek-Schütz: Die Kunst des Werbens um Gunst und Geld. Fundraising als
Marketingstrategie auch für Kulturinstitutionen. In Handbuch Kulturmanagement.
Loseblattsammlung. Kapitel E 4.2 (oktobar 1997).
7) Oliver Scheytt: Sponsoringmanagement in der Praxis. Von der operativen Planung zur kon-
tinuirlichen Zusammenarbeit. In: Handbuch Kulturmanagement. Loseblattsammlung.
Kapitel E 2.4 (mart 1996)
8) Detlef Luthe: Öffentlichkeitsarbeit für Non-Profit-Organisationen. Eine Arbeitshilfe.
Augsburg, 1994, 58. Pogledaj i wegovu disertaciju koja se nedavno pojavila:
Fundraising als beziehungsorientiertes Marketing. Entwicklungsaufgaben für Non-Profit-
Organisationen. Augsburg, 1997. Treba pomenuti i jo{ dve veoma va`ne kwige: Elisa
Bortoluzzi Dubach, Hansrudolf Frey: Sponsoring. Der Leitfaden für die Praxis. Bern, 1997;
Christoph Brocks: Basiskurs Fundraising. Strategien für die erfolgreiche
Ressourcenbeschaffung gemeinnütziger Organisationen. Markgröningen, 1994.
9) Vi{e informacija na adresi http://www.sozialmarketing.de
10) Marita Haibach: Fundraising: Spenden, Sponsoring, Stiftungen. Ein Wegweiser für Vereine,
Initiativen und andere Non-Profit-Organisationen. 3. Aufl. Frankfurt am Main, 1997, 133-
138.
11) Pogledaj opis radnog mesta jednog „Assistant Dean for DevelopmentŒ na Univerzitetu
u Ohaju. U: Hwa-Wei-Lee, Gary A. Hunt: Fundraising for the 1990s. The challenge ahead.
A practical guide for library fundraising: from novice to expert. Canfield, Ohio, 1992, 132f.
12) Werner Heinrichs: Kulturpolitik und Kulturfinanzierung. Strategien und Modelle für eine
politische Neuorientierung der Kulturfinanzierung, München, 1997.

406 GLASNIK NBS

1/2003
 Dagmar Jank/ „FUNDRAISINGŒ KAO NOVI ZADATAK MENAXMENTA U NAU^NIM...

13) Library Fundraising Resource Center (LFRC), pri American Library Association, protek-
lih godina je nudio kurseve za {ezdeset odabranih mawih i sredwih biblioteka u
saradwi sa {kolom za fundraising (Fundraising School) pri Centru za filantropiju
Univerziteta u Indijani. Radilo se o tri radionice koje su trajale po jedan dan, koje
su se odr`avale u razli~itim delovima zemqe i tokom mojih su se u~ile osnovne
tehnike fundraising-a. O tome postoji veoma bogat spisak literature (lite-ratura,
primeri). Pogledaj: Dwight F. Burlingame (Ed.): Library fundraising. Models for success.
Chicago, 1995, 85f. Postoje, svakako, i diskusione liste na Internetu: Irene M.
Hoffman: Fundraising: A selected list of Internet resources. In: College and research
libraries. News 56/1995, 10, 692f i 717. Aktuelne aktivnosti iz 1998. mogu se prona}i
na Internetu (http://ala.org/lama).
14) Victoria Steele, Stephen D. Elder: Becoming a fundraiser. The principles and practice of
library development. Chicago, 1992, 127.

GLASNIK NBS
1/2003 407