Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре- Сирмиjум

Методика васпитно-образовног рада 2

Предиспитна обавеза

Професор ментор: Студент:

Др Исидора Кораћ Милена Кнежевић
Број индекса 12-2018 дсл

Сремска Митровица, мај 2020.

 ЗАДАТАК 1
Васпитање је процес који представља интеракцију детета и васпитача, узајамно преплитање
свега онога што обе стране као индивидуе у себи носе.
Деца уче према моделу , понашају се онако како се понашају њима блиске одрасле особе
у окружењу. Као активан учесник у одрастању , сазревању детета, веома је важно да сам васпитач
буде целовита личност, зрела, испуњена, отвореног ума, креативна у сагледавању и решавању
проблем ситуација, спремна на компромисе, спремна да константно ради на личном усавршавању.
Важно је да буде образован, да поседује широку и општу информисаност са једне и буде ведрог,
детиње разиграног карактера са друге стране , како би једновремено био прави извор знања и
покретни празник за децу.
Важно је да васпитач уме добро да сагледа , да процени потеницијале сваког детета како би
могао да квалитетно планира, организује, реализује и евалуира васпитно образовни рад.
Дајем позитиван аспект васпитача, шта се налази у средини или на другој страни
континуума? Једноставно личности којима недостају неки од горе наведених елемената а то се
рефлектује на свако дете...Морамо бити свесни свега наведеног и радити на себи, ради себе и ради
опште добробити, ради деце у чијем одрастању учесвујемо... јер на киселом дрвету не расту слатки
плодови.
ЗАДАТАК 2

1.
ПОСВЕЋЕНО УЧЕЊУ
Дете се рађа као природни истраживач и стваралац , који упија све око себе целим својим бићем.
Његов је природан порив да истражује, да чулима упија сензације које га окружују. Дете свесном
интеракцијом са окружењем и стваралачком игром мења свет око себе, стичићи нова искуства,
нова сазнања...Дете се радује открићу, дете воли да сазнаје , да учи!
ЈЕДИНСТВЕНО
Свако је дете посебно. Свако дете поседује одређене потенцијале. Стога је за добробит детета,
веома важна способност правовремнеог сагледавања ових потенцијала од стране васпитача
(родитеља) у циљу даљег подстицања њиховог развоја . Важно је програмирати в-о рад тако да се
створи време и простор за неговање управо ове јединствености
ЦЕЛОВИТО
Дете није пуки збир компетенеција, дете је целовито биће. Аспекти његове личности не могу се
сагледавати и унапређивати изоловано један од другог. Важно је неговати свеобухватни
холистички приступ у васпитању и стимулисати сензо-моторни, интелектуални, емоционални, ,
социјални и говорни развој .а

2.
Дете учи кроз активности засноване на игровном обрасцу. Дете је биће игре. Оно свет око себе и у
себи, спознаје, ремоделује кроз игру. Важно је да та игра буде добровољна, отворена, динамична,
неспутана строгим правилима , претераном интервенцијом одраслих...Када кажемо „учење“
подразумевамо детиње упознавање света око себе и у себи целокупним бићем: чулима, покретом,
промишљањем, стваралаштвом, социјалном интеракцијом...
 ЗАДАТАК 3
1. Дете одраста, формира своју личност, испољава и оснажује личне потенцијале у
интеракцији са социјалним и културолошким окружењем. У зависности од квалитета
социјалног окружења, отворености, ангажовања појединаца али и целокупног
културолошког контекста који то окружење чине, развијаће се личност детета. Рани развој
детета условљен је добрим делом управо на његовој социјалној интеркцији.

2. Социјално окружење утиче на развој детета. Са историјског аспекта и само социјално

окружење (глобално друштво) је организам који сазрева и временом мења свој однос према
детету. Током 20.века , створио се простор за савремено сагледавање детета и проучавање
његовог развоја са више научних становишта психологије, физилогије, социологије,
антропологије, неуронауке, педагогије... Уочена је могућност али и неопходност да се
обезбеди квалитетна средина за рани развој и учење деце. Покренута је и глобална
друштвена одговорност у правцу пружања подршке родитељству. Покренуте су масовне
рефоме предшколског образовања у развијеним земљама.
И у Србији је извршена стандардизација раног развоја и учења и то према узрасту детета,
компетенцијама које развија (4 групе) уз давање описа адекватне средине за развој детета.
Јасно је описан утицај средине на интелектуални, сензо-моторни, социо-емоционални
развој као и развој комуникације детета. Дати су лепо описани, животни примери којима се
указује на грешке у односу дете-одрсла особа и дат је јасан опис како ове грешке избећи.
3. Подстицајна, са топлином налик „другој кући“, зналачки пробрана, сачињена од тима
образованих стручних лица, који су пре свега људи у правом смислу те речи,
професионлаци у свом послу (који искрено воле свој посао) а истовремено разиграна деца
у души.