Vremenske crte

Vladimir Prvulović

1
 U prigradskom delu jednog velegrada, u sobi koja se nalazila u sklopu malo veće
kuće, zapravo krĉme, ţivela je jedna od tri prostitutke, Agata. Tri sobe su bile
zvuĉno izolirane plutom, tako da se napolju ništa nije ĉulo, niti je ikakav zvuk
spolja dopirao.
Nikola, prepreden, teţak i gnevan ĉovek, koji je zajedno sa svojom ţenom drţao
ovu krĉmu i malu javnu kuću, sa druge strane je bio i ĉovek od reĉi. Ako se sa
njime postigne nekakav dogovor, moglo se raĉunati da će biti ispunjen.
Prostitutke, Agata, Marija i Melisa, plaćale su po trista novĉića meseĉno za sobu
i hranu. Bile su vrlo bliske meĊu sobom i svaka je imala isti san: da zaradi dovoljno
za starost i neku malu garsonjeru gde će doĉekati odlazak na onaj svet.
Sve tri su imale i stalne mušterije, koje bi dolazile na ovo zabaĉeno mesto kada bi
umakli svojim suprugama. Neki su imali odnose samo sa jednom, dok su drugi
kombinovali i izvoljevali svakojake kombinacije sa sve tri. Nikoli nije smetalo to
što je na lošem glasu meĊu gospodom od koje su neki i dolazili kod njega na
provod. Ipak, da je mogao, da je imao dovoljno zarade od birtije ne bi mu palo na
pamet da u svojoj kući izdaje sobe prostitutkama. Ovako je imao moţda i duplo
više od onog što je hteo, tako da mu mrlja na obrazu nije toliko smetala. Sa ţenom
je bio u neprestanom emocionalnom ratu, braneći sebi da razmišlja o tome koliko je
voli, a koliko mrzi. Ono što je odliĉno i profesonalno radio, i jedino u ĉemu je
pronalazio uţitak, bilo je sluţenje gostiju. Naroĉito j bio sretan kada bi dobio
napojnicu. Oĉi bi mu se caklile, jer je srebroljublje, moţda bilo ĉak i veći demon
od njegovog gneva. Objektivno gledajući, patio je više od svih u kući. Sve tri
prostitutke su bile ĉak i sretne, onako mlade i prelepe. Da! Drţale su se zajedno i
ponekada bi, kada nije bilo posla u krĉmi, odlazile bliţe gradu gde se okupljaju
ţene koje se bave ovim zanimanjem. A ponekad bi sve bilo gotovo samo za desetak
minuta u obliţnjem parku, što je ovim devojkama koje nisu prešle ni dvadeset pet
godina najviše i odgovaralo. Nikola je u tom getu, gde se kriminal prepliće sa
poštenjem, poznavao dosta ljudi koji su bili sa one strane zakona i plaćao je pedeset
novćića meseĉno kako se ovim trima devojkama ne bi desilo nešto naopako.
- Zima je! - kazala je Lela, njegova ţena, dok su opušteno sedeli jedne
predveĉeri.
- Da već je zima... - nezainteresovano će Nikola.
Zaĉulo se otvaranje kapije.
- Dobro je što imamo ove tri devojke. Odliĉno plaćaju. Koliko li tek one
zaraĊuju?
- Dobro je. Inaĉe bismo morali da prosimo. - kratko će Nikola.
2
 - Već se neka popela sporednim stepenicama.
- Ako. Što više mušterija imamo bolje za nas. – reĉ Nikola.
Lela je imala potrebu da da se opusti sa muţem kojeg više nije ni upola volela
kao nekada. MeĊutim Nikola što je bio stariji to se više gnušao od pribliţavanja
smrti nadajući se da po bilo koju cenu umre pre svoje ţene. Tako da su se u gotovo
ugašenoj ljubavi sve više udaljivali i jedno drugo sve teţe podnosili. Lela se nadala
ponekom osveţenju, barem ĉisto poslovnom, što je još uvek retko kada dobijala
kada bi Nikola priĉao o nekom novom gostu što je poĉeo ĉesto da dolazi. Obiĉno je
to bio opis dobro naoštrenog oka za procenu tuĊeg karaktera i gotovo uvek taĉnih
pretpostavki šta bi neko dalje mogao da uradi.
I upravo za nekoliko dana u krĉmu je svratio jedan toliko ĉudan grbavac koji bi,
da nije zbog nekog greha imao od boga kaţnjeno telo, izgledao kao otmeni
gospodin. Ppoput zmije se tog kišovitog predveĉerja uvukao kroz vrata i seo za
jedan od ĉetiri stola.
- Izvolite, ĉime mogu da vas usluţim? - pitao je Nikola grbavca.
- U mome kraju, odakle dolazim, priĉa se dosta o vašoj krĉmi. Kaţu da imate
izvrsno vino!
- Da... Zapravo, imamo više vrsta vina. - zbunjeno će Nikola. - Koje biste Vi... -
nastavio je pomalo i uplašen, zamislivši se u kom bi to mestu moglo toliko da se
priĉa o jednoj jadnoj krĉmi.
- Ono najbolje – reĉe gubavac, pogledavši Nikolu ispod oka.
- Mislim, kako sam ĉuo, imate jedno posebno koje je najbolje.
Nikoli su poĉele da drhte ruke od neoĉekivane konfizije. Ipak se snašao jer je
znao na koje vino misli ovaj toliko ĉudan gost.
- Da, da to vino ima naziv „Divlja reka“
- Dakle, mogu da dobijem jednu ĉašu. Ako je zaista dobro onoliko koliko sam
ĉuo platiću vam duplo.
- Evo odmah! – reĉe Nikola, zacaklenjih oĉiju. Okrenuo se i poša ka šanku.
Na pola puta je bio zaustavljen.
- Donesite celu bocu! - skoro da je viknuo grbavac.
Nikola se okrenuo.
- Ja se izvinjavam, ali to vino je u buretu i sluţimo ga samo u ĉaši. Da ne bi
izgubilo slast nes me da stoji dugo na vazduhu.
- Ako je tako onda jedna ćaša za poĉetak - pucnuo je gost prstima.
- I još, s obzirom da sam gladan kao vuk, donenesite i tu vašu svinjetinu.
Nikaola je opet zastao. Kao da mu je kost zapala za grlo.
- Ja se zaista izvinjavam, ali peĉenje je, na ţalost, prodato... Ostatke je naruĉio
jedan gost koji je pre nekoliko sati bio ovde.
- Dobro! Kad već nema, donesite mi nešto najmasnije što imate!
Krĉmar se stresao jer u oĉima gosta video gladnog vuka koji je na sve spreman.

3
 - Preporuĉujem specijalitet kuće...
- Šta je to specijalitet samo me još to zanima? – grbavac se napokon se nasmejao.
- Škembe.
Nikola se zapitao da li je gost zadovoljan tako neĉim ili ne... Ono što je istina, to
je bilo najmasnije jelo koje se sluţilo, osim prasetine.
- To! - uzviknuo je gost! To je moje omiljeno jelo samo da je dobro spremljeno!
Verovatno jeste ĉim ste rekli da je specijalitet kuće.
- Siguran sam da će te biti zadovoljni! - naprasito će Nikola, dok se grbavac
podsmevao njegovom ĉvrstom karakteru i gnevu koji ne bi mogao da umiri ni Isus
Hrist liĉno!
- Da li je škembe sveţe, uzgred da pitam?
- Ja vas uveravm da je napravljeno pre dva sata. Taman za ruĉati kako treba - tiho
će Nikola.
- Ali prvo ĉaša vina, molio bih. Ĉisto da još više otvori apetit.
Rekavši ovo grbac se duboko zakašljao tako da je domaćin pomislio da je
bolestan od neĉega.
- Nemojte da brinete. Izgleda da me je dohvatio obiĉan grip na putu. U kupeu
sam imao groznicu i temperaturu. Sada, dva dana kasnije, sve se tegobe povlaĉe.
Vaţno je da me ne bole više moje grbave kosti.
- Zaista vam je kašalj dubok. Dȃ se odmah primetiti.
- Ako se ne zaustavi za par dana, moraću da potraţim nekog lekara, a nemam
vaţeća dokumenta da bih se ovde leĉio po osiguranju. Moţda Vi znate nekog
lekara koga bi ste mi preporuĉili.
- Kako da ne. Znam lekare iz razliĉitih oblasti medicine, a i pneumatologa, bogu
ne trebalo.
- Vidim brinete se za sebe. Jedino što mogu je da grip prenesem na Vas. Zato
paţljivo sa sudovima.
Ponovo se duboko zakašljao gost, govoreći ¨Ništa to nije, ništa to nije!¨
- Neka me i uhvati meni je stalo da se u mojoj krćmi svako oseća udobno!
Usledio je napad smeha propraćen kašljanjem.
- Koliko ja znam, ovo nije samo krĉma!
Nikola se postideo.
- Da, da. Nije samo krĉma - kazao je tiho kao crkvena zvona koja hiljadu godina
nisu zvonila.
- Vi zapravo, koliko sam ĉuo, imate i drugi sprat sa tri sobe? - sa smeškom će
gost, skinuvši svoj šešir i stavivši ga na sto. ¨Pa Vi ste i ćelavi¨, pomislio je ĉovek
koji je u trenutku zahvalio bogu što nema tako ubogo telo. A onda kao da mu je
izjavio poštovanje sa namerom da mu se pokloni što je iz kurtoazije povuĉeno.
- PriĊite da Vam nešto šapnem.

4
 U tišini koja para vazduh, bojeći ga mirisom iz usta, toliko nepodnošljivim da se
Nikoli ĉinilo da ga ranije nije primetio. Da. Bio je to poslednji znak saţaljenja nad
grbavcem koji je sada još više bio odvratan.
- Dakle, prvo ĉaša vina pa onda škembe.
- Baš tako, a nadam se da ću, ako dovoljno dobro platim, moći ovih dana i na
drugi sprat.
Nikola nije znao šta da kaţe. Razmišljao je o tome da sav višak da prostitutki
koju ova gamad poţeli, kako je sraĉunvao misli u glavi.
- Hajte, hajte. U mome zaviĉaju se priĉa da se ovde kod vas, što se tiĉe toga, sve
moţe.
Gazda polu krĉme, polu javne kuće je pomislio da prokune ovu gnusobu, ali mu
se ponovo vratila ona empatija koja je uĉinila da i takav ĉovek ima potrebu za
seksom.
- Znate ja imam ubogo telo i dosta para, vrlo mnogo novca i ne pitam šta košta!
Ovu ponudu Nikola nije mogao da odbije.
- Naravno! Moje tri devojke neće imati ništa protiv posebno. Uostalom, to im i
jeste posao.
- Ako je tako donesite to vino i za jedno desetak minuta jelo. Ovog puta vam
opraštam što nemate svinjetinu ali, ako mogu da pudem privilegovan gost, kaţem,
ne pitam za cenu.
- Kako da ne... Nego da li mogu da znam vaše cenjeno ime? - pitao je Nikola
ĉoveka koji je oĉigledno, kao što je kazao, bio bogataš, ali je pre liĉio na nekog ko
izvodi cirkuske taĉke.
- Od kada znam za sebe zovu me grbavac , pa neka tako ostana i za Vas.
- Kako vi kaţete.
Gazda se naklonio grbavcu kazavši: Za koji trenutak ćete biti usluţeni kao što ţeliti
gospodine.
- Odliĉno! Diskusija sa Vama mi je već... Ah nije više ni bitno!
Za jedno minut stigla je poveća kristalna ĉaša vina.
- Zaista je odliĉno! I više nego što sam oĉekivao! Bravo, bravo gazda! A sada me
moţete ostaviti da na miru ispijem svoju istinu i doneti škembiće za jedno petnaest
minuta. Dogovoreno?
- Dogovoreno...
Usledio je još jedan Nikolin naklon, propraćen klimanjem glave grbavca koji je
tek sada ispod svoje ubogosti odavao strahovitu moć.
Upravo kada je Nikola donosio hranu Grbavcu, Agata je ušla na glavne stepenice
koje su vodile, osim onih drugih koje su bile napolju, dole u krĉmu. Odmah je
ugledala gubavca i poţelela samo jedno. No odmah joj je bilo jasno da bi uradila taj
prljav posao, kako je pomislila, bez dvoumljnja.

5
 Sišla je da ruĉa i sela za sto u uglu zabaĉenom od kvadrata gde se nalazio mali
peti sto sa tri male stolice.
- Tost sa šunkom i i puterom. Kao i uvek? - bio je ljubazan Nikola.
- Popila bih i malo mleka ako ima.
- O, kako da ne... Sve za najlepšu gospoĊicu!
Agata, koja je imala kovrdţavu riĊu kosu, dubokih plavih oĉiju koje su se odrekle
sreće u nekom mogućem braku, za razliku od njene dve koleginice Marije i Melise.
Plenila je sve oko sebe svojim stasom, mirisima i zanjihanim haljinama.
- Nego, vidim imate gosta ubogog izgleda.
- Da, kao što vidite. Koliko ga ţalim toliko mu se donekle i divim.
- Kako to mislite? - sa ĉuĊnjem u licu će mila lepotica.
- Kaţe da je veoma bogat, a opet mi ga je ţao što u tom bogatstvu ne moţe
iskreno da uţiva.
- A je li... Mislim...
- Da! I zato je ovde! - došapnuo je Nikola.
- Onda, za tako nešto posebna cena. Inaĉe, ništa od usluge. - takoĊe će tiho ova
lepotica prelepe figure, koja je bila izraţena od elegantnih stopala, preko zgodnih
ĉlanaka, listova koji su se nalazili ispod boka koji svako zagleda, do vitkog struka
koji zna da zanjiše i um muškarcu kao da će da eksplodira, naravno tu su bile i
velike dignute grudi, sve u svemu ova devojka je bila stvorena za seks.
- Već je sve dogovoreno. Duboko verujem, a tebi je poznato da umem da
proniknem u dušu ĉoveka vrlo brzo, ovaj je zaista veoma bogat, i kao što mi je
kazao sve plaća koliko se od njega bude traţilo, što se odnosilo i naroĉito na vas tri.
Agata je opsovala, a onda tiho prošaptala:
- Nikada nisam spavala ni sa kim ruţnijim.
- Zaista mi je ţao... - sa uzdahom će Nikola.
- Ipak, moje zanimanje je prostitutka i svaki novĉić mi ne odgovara. Ali kada se
cifra poveća na dovoljno novca mislim da bu mu dala da mi radi sve što poţeli...
Grbavac je posluţen najboljim vinom u gradu, nabavljenim od jednog vinara sa
obliţnje farme blizu grada.
- Jeste li zadovoljni ovim nektarom bogova? - pitao je domaćin.
- Ha, ha, ha! Šta kaţete? ¨Nektar bogova!“ - gost se posle grohotnog smeha
pribrao. - Moţda sam samo jednom pio bolje vino u ţivotu, da se uozbiljim. Zaista,
prefketno vino. Kako ste rekli da se zove?
- Divlja reka - kao da se javlja na raport malo je zaskoĉio Nikola. - I što je
najbolje, uvek ga imamo na ponudi. Ali to je zato što je isuviše skupo... Inaĉe,
odkada ste u našem gradu? - skrenuo je temu Nikola.
- Ha, ha! - malo stroţije se osmehnuo grbavac

6
 - Verujte mi, što Vi manje znate o meni to bolje za Vas, a što ja znam više o
Vama to bolje za mene. Ako mogu da Vas zamolim za oprost... Ha, ha ,ha... Neka
moj zaviĉaj ostane tajna.
- Kako Vi ţelite gospodine... Hoćete li da vas sada posluţim škembićima! - sa
osmehom će domaćin, drţeći belu krpu preko leve ruke, obuĉen u crno odelo sa
belom košuljom i tamno crvenom leptir maštom.
- Milslim da je vreme... Ha, ha! Samo da je masno onoliko koliko oĉekujem.
- Nadam se da ćete biti zadovoljni.
- Hajte, hajte! Što ste se ukoĉili toliko. Ja jesam onakav kakav sam ali sam i dalje
obiĉan ĉovek... Valjda je tako. - Tiho je izgovorio poslednju reĉanicu grbavac.
Nikola nije znao kako da se nadoveţe, a onda je shvatio da je i onako besmisleno
sve što bi dodao.
- Dakle da donesem ruĉak.
- Naravno... Ĉak, šta više, verujem da sam ogladneo od jutros! Pa, izvolite,
posluţite me. – obojica se nasmejaše i Nikola usluţi grbavca
Dok je jeo, posmatrao je Agatu sa poţudom. Znao je da je ona jedna od preostale
dve. Pitao se kako druge izgledaju, a istovremeno se divio ovoj lepotici koja se
bavila prljvaim poslom koji se, po njemu, lako opere tuširanjem.
Agata je završila doruĉak i odluĉila da što pre ode u svoju sobu, sa nadom da će
grbavac koji nije došao ovde samo da jede, izabrati neku drugu njenu koleginicu.
Nije im ništa kazala već se kao miš ušunjala u svoj mali pakao, odmah posle toga
ĉuvši da i Marija odlazi dole i nadala se da će ona biti plen grbacu.
Grbavac je završio sa hranom i pozvao gazdu.
- Izvolite. - ljubazno će Nikola.
- Dajte mi još jednu ĉašu vina.
- Dajte mi trenutak i bićete usluţeni! - reĉe Nikola glasno i za nekih minut usluţi
gosta.
U to vreme pojavila se Marija, sevši za sto. Odmah je ugledala grbavca. Bljak.
Kakav stvor. Ona nije razmišljala kao Agata o visini novca. Zapravo, pomislila je
da nema te cene za koju bi spavala sa njime.
Donevši ĉašu vina gostu, Nikola je krenuo da posluţi doruĉkom Mariju.
- Neka hvala... - kratko i tuţno će ona. - Ako bih mogla da dobijem ĉašu vina.
Bila je odmah usluţena. I pazeći da ne prospe vino, krenula natrag u svoju sobu
beţeći od mogućnosti da je grbavac najmi. Na spratu se srela sa Agatom i odmah je
pitala: ¨Jes li videla onu grozotu od ĉoveka!?¨
- Jesam samo kada sam bolje razmislila i on ima moţda ĉak i dobru dušu.
- Ah! ¨Svaki put ĉoveku izgleda pravedan, a gospod je taj koji ispituje srca!¨ -
suzdrţano će Marija. - Još ćemo da vidimo kakva je duša tog grbaca! - nastavila sa
više oštrine u govoru koji je već osuĊivao grbavca.
- Hoćeš reći da ga se bojiš.

7
 - Moţda. Nisam ni ja sigurna... U glavnom, ja u krevet sa njime ne ulazim.
- Ja bih za neku veću svotu i pristala!
- Hm! Samo ne znam kolike su to pare! - uzdahnula je Marija. A već u sledećem
trenutku shvatile su da svejedno nemaju izbora i da su kao prostitutke duţne da
usluţe svaku mušteriju, ma kako ona izgledala. Naroĉito ako ţele da zadrţe sve
povlastice koje su imale u Nikolinoj krĉmi.
I dok su one meĊu sobom ćaskale na neki naĉen jedva ĉekajući da obaveste i
Melisu o, kako su obe konstantovale, ogavnom gostu, tako su se njena vrata
otvorila i izašao je jedan predivan mladić, plave kose i oĉiju, širokih grudi, iako
pomalo vitak. Imao je oko dvadest pet godina, i zagledao se u njih dve, koje su se
pitale zar i takvom lepotanu treba prostitutka. Samo je, bacivši blic na Agatu i
Melisu, obukao kaput i otišao sporednim stepenicama, svojim putem.
U Marijinoj sobi su se našle sve tri verenice gospodara pakla i potajne ţrtve
fiziĉke rugobe od ĉoveka, koja je bila opisana Mariji od strane Agate i Melise.
- Idem da bacim pogled... Moram da vam priznam da ste mi pokvarile dan...
- Kako to misliš? - smešići se, pitala je Marija, znajući razlog.
- Pa zar niste videle sa kakvim sam mladićem spavla. Bukvalno mu nisam ništa ni
naplatila. Takav plen nikada do sada nisam imala... Mislim, red je da se ĉasti.
- Svaka ĉast - pruţila joj je ruku Agata.
- Ma zaboravi. Takve stvari se dešavaju samo jednom u ţivotu. Ĉak, šta više,
sigurna sam da će ga upropastiti neka rospija. Nego, mogu li ja da ne idem dole po
hranu dok se taj ĉovek ne udalji? Moţda ćemo imati sreće i ispratiti ga iz našeg
grada. Moţda će zalutati negde u napuštenim ulicama i tamo naći svoju
satisfakciju. Nas tri smo ipak dosta dobra roba.
- Ma hajde, Marija. Seksom kurva kupuje sve što moţe.
- Ja bi sebe ipak nazvala prostitutkokom. - ubacila se Agata.
- I sa takvim stavom spavala sa onim ĉovekom.
- Da. Ako mi plati onoliko koliko to vredi! U tome zapravo i jeste stvar! - Agata
se pomilovala po svojoj plavoj kosi, napravivši uvojak.
- Evo ĉak bih se ponudila da, ako gubavac nije izbirljiv, ja liĉno spavam sa njim.
Poslednja Agatina reĉenice je povukle i njene koleginice – prijateljice. Zanesene
pohlepom, obe kazaše da i one na kraju mogu leći sa ĉovekom koji je od boga
osakaćen.
- Mogu li da platim? - ĉulo se iz birtije.
- To je on - bukvalno su se uplašile ove lepotice kada su ĉule njegov glas. -
Napokon odlazi! Htela sam da se uverim kako izgleda, ali bolje je ovako. Moţda se
zista ne pojavi ovde nikada više. Tri drugarice su zajedno odahnule, videvši da se
grbavac sprema da krene
- Koliko sve ovo košta? - pitao je Nikolu.
- Pet i po novćića - tiho će Nikola.

8
 - Ma 'ajte, molim Vas... Evo Vam deset... Još će te Vi meni trebati.
- Vratiće se on. Još ćemo mi imati posla sa njime - samouvereno će Agata.
- Ja sam još uvek sigurna da je otišao zauvek - tešila se Marija, već se osetivši
prljavom od pomisli na gubavca.
- Vratiće se sigurno! - zaskoĉila je Agata – Jednostavno, imam neki ĉudan
predosećaj da će ovde biti više nego obiĉnog seksa!
Tokom razgovora ove tri ţene sumnjvog morala, a u stvari ĉistije nego mnogi u
belim rukavicama, Grbac je došao u jedan od luksuznijih hotela u gradu.
- Oĉe, gde si do sada... Poĉeo sam da se brinem za tebe - kaza Velibor grbavĉev
sin.
- Muške potrebe sine. Muške potrebe.
- Znaĉi, opet neka javna kuća.
- Da, ali ona prava – reĉe grbavac, Samouvereno i stoiĉki.
- Onda, kada budeš imao vremena, obavezno me vodi na njihovo vino i
svinjetinu!
- Nema problema. Samo da završim oko tvog upisa na likovnu akademiju.
Pretpostavljam da će veĉ sutra popodne stići pozitivan odgovor; da si primljen, ali
ipak, moţda iskrsne neki problemćić. Ha, ha, ha! - zloćudno će grbavac!
- Šta je uzrok tvome smejanju? - pitao je Velibor.
Imam da napravim ĉudo u toj javnoj kući samo da te upišem na fakultet... Znam,
tebe kurve ne interesuju, ali dopusti da se barem moje društvo zabavi.
- Tata, tata, oĉe mili... Ajde samo se Vi zabavljajte.
- I!?
- Znam. Trebalo bi da ĉuvam tajnu zašto je u našem kraju veoma poznata ta polu
krĉma, polu javna kuća. Obavezno pred onim ljudima koji za dušu Krajola još uvek
nestaju, ili je nikada neće ni znati.
- I!?
- I to znam, oĉe mili, a to je da isto tako ĉuvam istinu o „Krajolu“ u ovom
velegrad koji mi se ĉini da širi krila poput orlice i, u znaku feniksa, svet ĉas u
pepeo, ĉas ga iz jega vaskrsava. Nego jedva ĉekam njihovu masnu svinjetinu pa se
nadam da će stvar oko upisa biti gotova, kao što si ti kazao.
- Znaš sanjao sam ovaj dan grbavac će sinu. Ĉas kada ću te dovesti u tu krĉmu u
koju i ja i ti ţelimo toliko da odemo!
- Meni se više sviĊa što je to i javna kuća. Ujak mi je priĉao kako nema ništa
bolje nego najesti se njihove svinjetine, napiti se njihovog vina i provesti noć sa
jednom od tri mlade prostitutke koje pristaju na sve što se dobro plati. Nije se ni
ispovedio da je jedne noći spavao sa sve tri zajedno.
- To nikada neću da zaboravim. Jednostavno smo svo ĉetvoro svršilo u isto
vreme. Nego, oĉe, jesi li ti do sada bio u toj krĉmi?... Mislim, toliko si puta bio u
ovo nimalom gradu...

9
 - Danas mi je prvi put, moram da priznam. Al' i ja odluĉih da predam dušu
Ċavolu za jedan dobar provod.
- Oĉe! - pomalo strogo će Velibor.
- Ako mi se ni jedna od onih ţena ne svidi, ja nemam nameru da iskoristim, kako
bih ti to pomalo glupo kazao, njhove usluge. - grbavac se nasmeja poput gavrana
koji hvata plen.
- Sve tri su predivne. Znaš da se tako priĉa, a i danas sam se sam uverio u lepote
njih dve. Milsim da ću sa onom koja mi se najviše svidi uzeti dobro parĉe mesa i
mazati je po grudima. Nego da ovo danas uspe moţda se vratimo tamo već ovog
dana.
- Ne verujem da ćemo stići sve da obavimo, a i ja te ne bih vodio tako kasno...
Mislim da nema smisla da odlazimo tamo pre devet. No, moţda imaš pravo.
Otićićemo na ĉašu vina i ti ćeš izabrati najlepšu od njih. Do sutra, tu oko tri, sa
likovnom akademijom će sigurno sve biti sigurno gotovo, pa onda moţemo na mrs!
Miroslav se nasmešio nekako seljaĉki. Pogled mu je bio podozriv kao da je dobio
princezu za ţenu sa kojom moţe svašta da radi što mu je po volji.
No, videćemo šta će od svega toga biti. Ono što je vredelo grbavcu, a što se
moglo „videti“ je njegovo bogastvo. A krĉma je tu da prehranjuje svo petoro, tako
da ponakad moţda i zasmrdi grbavĉeva duša Nikoli, pronicljivom i gnevnom
ĉoveku koji je svoju mudrost pretoĉio u srebrorublje.
Nikola je, dok je brisao ĉaše koje ovde niko nije namerno bacao o pod,
razmišljao šta taj ogovni smrad, kako ga je tek sada dokuĉio, smera. I koje je to
mesto... Ma, laţe... Ipak verujem da ako je to moguće, ako je moguće meni je
neobjašnjivo! Dalje su ga vukle misli da napusti grad što pre i oslobodi ga, a odmah
potom da bude što ĉešći gost i puni njegovu kasu novcem.
- Ništa od svega sine. Moraćemo da ĉekamo sutrašnji dan.
- Moţda je tako i bolje oĉe! - naizgled stavši u stavu mirno prozborio je Velibor
Mladić, koji nije imao nikave anomalije što se tiĉe fiziĉke graĊe. Ĉak, šta više, bio
je lep. Široka ramena, ne toliko širok struk, malo krupnije ruke...
Inaĉe imao je starijeg brata koji je bio najbolji advokat branilac u svome mestu,
isto tako tuţno i okrutno, ţene unakaţenog izgleda. Na ogromnu sreću ova dva
njihova sina su bili bez ikakvih telesnih anomalija, što je sa jedne strane bio
blagoslov, a sa druge i neku vrstu opravdanja pred strogim bogom za koga su
verovali da je njegova volja da budu otac i majka dvojici lepih deĉaka. Iako svestan
da je pokvaren u duši, ovaj bogati grbavac koji se inaĉe bavio trgovinom cenio je
Gospoda i u izvesnoj meri svaljivao svoje ĉeste prevare kao osvetu tom
najuzvišenijem biću. Zapravo, shvatao je to da se ne bavi tim poslom koji je pred
zakonom ĉist, ali je ĉast kojem je mekim ugovorom sklopljen izigrana i prevara je
bila neka sitna laţ ili prećutivanje neke bitne ĉinjenice u trogovini je bila doboko
zaprljana... Gradić iz koga on u stavri dolazi je, zapravo, osim tehniĉkog

10
odrţavanja ritma kojim on diše, bio uglavnom naseljen ljudima poput grbavca,
poslovnim ljudima koji se bave bizninisom na isti naĉin na koji je i sam to radio.
Taj gradić je... Ali o tome potom.
Svanulo je jutro posle duge noći i zrak sunca je pao pravo na Veliborove oĉi,
probudivši ga. Neki ljudi kaţu da kada se ĉovek budi, na nebu se budi budi,
meĊutim, za razliku od tela, ovaj mladić je nasledio i volju ka moći, ogledanu u
materijalnom. Ĉak je i prevazišao oca naginjući se i ka gnostici, prouĉavajući
izvesne magijske knjige u nadi da će sebe usrećiti i ţiveti veĉno u uţitku. Grbavcu,
njegovom ocu, to je bilo besmisleno. On je, sa druge strane, priţeljkivao smrt kao
oslobaĊanje od tela, svog tela koje je toliko mrzeo i proklinjao. Opet, kao vlasnik
polu krĉme polu javne kuće i on je znao gotovo na prvi pogled da protumaĉi psihu
ĉoveka i znao je da je Nikoli koliko drago što će koristiti ono što ta kuća nudi,
toliko i biti sretan, jer će dovoljno dobro zaraditi da, kada se sve stavi na tas vage
ni, jedan ni drugi ne preteţe ni malo.
- Oĉe jesi li budan? - sanjivo će Velibor ustajući iz kreveta. „Nema ga!“ Pomislio
je. Misli su mu dalje išle tako da se ovaj verovatno probudio ranije i otišao u
hotelski restoran na jutarnju kafu. Moglo bi se reći da mu je bilo krivo što nije
saĉekao da se i on probudi ili ga barem probudio. Onda je pomislio da je
jednostavno sa nekim razumljivim razlogom otišao ostavivši sina da spava. Ipak,
obukavši se sišao je na jutarnju kafu i svoje omiljeno piće red lebl, koje je imao
obiĉaj da pijucka po ceo dan, što bi neko rekao da je to vrsta alkoholizma, dodavši
da je ĉak i korisna, ukoliko se doza ne povećava.
Seo je sto, ušavši u raskošnu halu, gde je u vreme letnje sezone ovde puno
gostima, ovako pred kraj Jeseni nema skoro nikoga. Zapravo, još tri stola su bila
zauzeta gde su deca sa roditeljima pravila Veliboru nepodnošljivu buku.
Kelner je u gotovo savršeno skrojenom odelu, koje dolikuje ovom ĉoveku, prišao
sa belom maramom o desnoj savijenoj ruci.
- Izvolite! Kako mogu da vas ugostim? - pitao je uĉtivo i sa dosta primesa
gostoprimovsti.
- Šta ćemo oĉe? - pitao je Velibor oca koji je pronicao u dušu usluţitelja.
- Imate li divljaĉ? - shvativši da je ovo u stvari jedna mlada nevina duša obuĉena
u kelnersko odelo.
- Ne znam hoćete li nešto posebno... Znate nemamo baš sve... Ja vam se
izvinjavam ali nije sezona kada imamo sve od škarpi...
- Do ptiĉjeg mleka! - zasmejao ih je Velibor, upavši u reĉ kelneru.
- Mogu vam reći da je bukvalno tako. Pa pogledajte kolika je ovo ugostiteljska
hala ovde je negde od prve polovine proleća pa do pre jedno mesec dana bilo non
stop puno, i onda se odmah, kao kandilo, sve ugasi odjednom gostima koji su se
dobro odmorili.
- Lepo, lepo! - kratko će grbavac.

11
 - No, moţe se ĉovek i ovde dobro odmoriti... Ako ste došli na duţe... Ja se
izvinjavam što se moţda mešam u vašu privatnost.
- Nećemo više o tome! - Lupio je pesnicom o sto pesnicom Veliborov otac i
nastavio: „Imate li svinjetinu“?
- To se podzrazumeva!
- A srnetinu!
- Bingo. Pogodili ste! - Reĉe mladić sa osmehom na licu.
- To nam je danas specijalitet kuće! Ja vam preporuĉujem i nešto od priloga iz
jelovnika,
Otac i sin se pogledaše. Sin je upoznao oca koliko mu je ovaj to dozvolio i, kao
dobar psiholog, mnogo toga je skrivao.
- Hoćemo li specijalitet kuće! - ozbiljno se našalio grbavac.
- Ja sam za! – reĉe Velibor, saglašavajući ton sa oĉevom šalom.
- Nego, šta ćemo za piće?
- Ništa, traţićemo najbolje vino koje imaju, koje god bilo - kazao je Velibor,
prethodno naruĉivši priloge, meĊu njima i sos koji je najviše voleo.
- Evo odmah gospodo. Mogu odmah reći da ćete se oduševiti doruĉkom.
Kelner se uputi se ka vratima iza kojih su se nalazile sve potrepštine, koje su
ĉinile da ovaj restoran nadmaši sve ostale u kraju. Za šankom je sedela plavuša
srednjih godina i ispijala drugu kriglu piva. Nekako baš u trenutku kada je kelner
otišao grbavac i Velibor je primetiše.
- E da je barem jedna od onih tri tamo ovakva! - rodila se ţelja u mladiću da
poseduje neku usamljenicu koja ispija pivo, obuĉenu u crvenu usku haljinu - Da
probam nešto sa ovim piletom.
Netremice je taj mladi ĉovek bez šarma buljio u ţenu.
- Sine, garantujem ti, već veĉeras radićeš što ti je volja sa tri prelepe ţene tvojih
godina!
- Kako ti kaţeeš... A i ovako nikada nisam imao devojuku koju sam ja pokušao da
osvojim. U ovoj igri bih još gore prošao... Ova je dama za sve njih, a koliko vidim,
i kurva u krevetu.
- Alal vera! I ja tako mislim - nasmejao se gubavac, spustivši ruku na sto.
- Ako ţeliš moţeš i nju da imaš!
- Kako to misliš oĉe?
- Jeste dama, i to priliĉno pristojna, ali za dovoljno veliku svotu novca ili neku
drugu uslugu sigurno bi pristala da ode sa tobom u krevet na jedno dva sata!
- Ne znam. Nekako mi se ne sviĊa njena gordost. Izgleda kao da je crna udovica.
Ne bi to bio seks koji bi mi se svideo. Da. Sada jasno vidim da je dominantna.
- A i tvoje reĉi su ispravne oĉe, ja bih ovo da batalim.
- Pametno! Junaĉino moja! - Lupio je sina po leĊima u gotovo isti ĉas kada je
usluţitelj doneo porudţbinu na kolicima.

12
 Za to vreme, nisu samo Grbavac i Velibor doruĉkovali, već i prostitutke u krĉmi
za svojim malim stolom, jedući pecivo iz obliţnje pekare. Grbavac ni jednoj nije
izlazio iz glave, gadeći im hranu i namećući im pitanje kako će se osećati ako budu
spavale sa njim, hoće li tuširanje uspeti da spere ljagu i rasprši miris iz usta ovog
ĉoveka koji je toliko bio odvratan. Odvratan za poljubac mlade devojke.
- Još ako bude traţio nešto posebno, neke perverzne igre, nešto što isuviše boli ili
je ljigavo? - nastavila je razgovor o neţeljenom mušteriji za kojeg bi platile samo
da ne moraju da spavaju sa njime. Ali onda ne bi bile na svojoj strani. Sve tri su u
trenutku pomislile kako će on mnogo više platiti nego one.
- Dobro jutro, devojĉice moje! - Odjednom se zaĉu glas Nikoline ţene Lele.
- Jeste li za ĉašu vina? Kuća ĉasti!
- Kojeg? - upita Melisa maznim glasom.
- Onog koje piju samo koji imaju da plate.
- Pa... Htela sam...
- A ne. Ovde danas kuća ĉasti sav araţman u kompletnom miljeu. Gotovo sam
sigurna da ćemo zaraditi u kratko vreme velike pare, priliĉno velika pare!
Zastade za trenutak sasvim ušavši u birtiju.
- A i vama je oĉigleno poznato šta se zapravo dešava! Ali šta se mora, mora se!
Da vam priznam za tog jadnog ĉoveka koji i nije toliko lepih reĉi upotrebio, Nikola
kaţe da mu ga je zbog svega zajedno ţao.
Tri drugarice su odjednom osetile neku ĉistinu u duši, kao da je poljubac grbavca
neki duhovni dar.
- Osećamo li sve isto? - zapita Marija još uvek, u stvari, pokušavajući da se
probudi.
- I ja osećam! - kratko i ja sno će Agata. - A ti Melisa?
- I ja sam osetila nešto?
- Nešto poput drhtaja srca koje je odjednom na trenutak bilo presretno.
- Damama Vino. I prijatan doruĉak. Viste sada više nego prestiţnije gošće kojima
će ceo dan biti obasut darovima ovog našeg malog restorana.
„Ne seri!“, u sebi je pomislila Agata. „Ako ovo sve radiš da bi sebi podigla
zaradu od grbavca grdno grešiš!“
- Ja bih sada da se povuĉem i ostavim vas nasano u vašim razgorima.
- Hvala za vino... A šta je to posebno za ruĉak kada nijedna ne jede ovde
svinjetinu.
- Da, ali vi oboţavate pasulj, Marija Sarmu, a Melisa pitu zeljanicu. Eto vidite
deĉice mila sve ja vasu dušu znam.
„Ne seri!“, ponovo je u sebi kazala Agata. Htela je da kaţe da je bolje da
naplaćije njen deo od grbavca i da sve bude pošteno. Jednostavno, ko koju cenu
odredi. A ne da im se ova starija i debela ţena uvlaĉi prefinjeno, verovatno sa
namerom da uzme od onoga što bi one trebale da zarade.

13
 - Saĉekajte samo malo pre nego što odete po naše miroĊije. Videla sam jednog
grbavca juĉe. Vaš muţ Nikola mi je preneo da je zainteresovan za ono što mi
nudimo.
- Da to je istina - tiho će Lela, gazdarica podignutog nosa i stisnute pesnice desne
ruke.
- Ako je tako kako ćemo nas tri naplaćivati naše usluge. Ipak je to ĉovek ljigavog
tela. Mi planiramo da traţimo tri puta veće plaćanje nego kada je u pitanju neko ko
izgleda neobogaljeno – reĉe sa blagim ţaljenjem u glasu što srozava ovog ĉoveka,
naroĉito zato što je i sama shvatila da i on ima dušu.
Lela je zaskoĉila. Pomislila da devojke traţe previše.
- Dogovorićemo se kako će mo i šta ćemo... U glavnom, jedni bez drugih ne
moţemo! Muţ mi je rekao da taj ĉovek moţe da ostavi i preko nekoliko huiljada
novĉića.
- Znate li odakle je taj ĉovek? - pitala je Melisa.
- Ne znam! Nikola mi nije ništa kazao, samo... - Lela je nadjednom stavila prste
preko usana, kao u nameri da prećuti nešto.
- Samo šta? - upita Melisa.
- Nešto krijete od nas? - pridruţila joj se Marija.
- Polako...
- Recite! - reĉe Agata, već sluteći da nešto debelo nije u redu sa tim grbavcem.
Nikolina ţena je htela da zaplaĉe. Sada je po prvi put osetila da bi joj ove tri
prekrasne devojke mogle biti ćerke, od kada se ovo petoĉlano društvo okupilo. Ipak
odmah je odbacila tu emociju, zgadivši se u izvesnoj meri i sama sebi, kao ţena
vlasnika javne kuće.
- Mile devojke vi znate da je Nikola odliĉan psiholog. Uglavnom, utisak koji je
ostavio je da je to smrdljivi kako fiziĉki tako i u duši pogan ĉovek.
- Hoćete reći da je perverzan!? – devojke su poskoĉile od gadljivosti.
- Znate li šta to znaĉi što se mene tiĉe!? -Glasno će Agata. - Sama odreĊujem
specijanu cenu za specijalne usluge!
- TakoĊe! - reĉe Melisa.
- Znate i sami da što je usluga uvrnutija, cena je veća - malo glasnije izgovorila je
i Marija sa izvesnom dozom nareĊivanja da ne raĉunaju na deo njihih usluga i na
novac koje one budu traţile ni na koji naĉin. Lela se u gotovo istom momentu
uplašila da bi grbavac mogao da odustane od njihovog gošćnja i zadovoljavanja
njihovim prostitutkama. Ipak, sledeća misao je bila da su to još uvek mlade
devojke, sa raznim priĉama kako i zašto su se tu barem na izvesno vreme skućile
trebaju da shvate posao perfektno profesionalno.
- U redu mile! - sa pomalo laţnim osmehom će Lela.
- Nego, hoćemo li mi taj doruĉak ili nećemo? - Agata je primetila gazdariĉinu
izvesnu izveštaĉenost. „Ma, sve jedno“, reĉe sebi. - Hajte! Gladne smo!

14
 - Dajte mi pet minuta i sve će biti postavljeno za sto!
Marija se nasmejala već od mirisa koji je dolazio iz kuhinje. Prvo je bilo
posluţeno vino, a zatim i ostala jela.
- O, pa vi ste ustale? - pompezno će Nikola, koji je ušao iz jedne od dve sobe u
prizemlju. Teturao se jer je tek ustao. Spavao je tek nekoliko sati, ne mogavši da
zaspi, proganjan mislima o novcu koje bi mogao da mu padne kao dar sa neba.
MeĊutim, ni to nije uspelo da razgnevi, a neizvesnost da grbavac ne doĊe više
nikada ga je raspolovljavala na troje, od kojih je jedan bio mrtav; onaj koji bi bio,
filozofski reĉeno, izvestan, ravnodušan.
U to vreme Velibor i njegov otac su su se naţderali prefinjene hrane.
- Šta ćemo sada? - pitao je sin oca.
- Sada ćemo na dve strane. Ti prošetaj gradom, a ja idem da te sto posto sigurno
upišem na likovnu akademiju. U tri ĉasa po podne budi ovde, odakle idemo u
krĉmu!
- Hvala ti oĉe do neba ti hvala! - uzviknuo je mladić od osamnaest godina koji je
kolko voleo da slika, toliko i bio loš u tome. Sve u svemu, bio je nepopravljiv za
neke vredne radove ĉak i posle najvećeg truda i to je bilo neizmnjivo i
završavanjem akademije. Jednostavno, bio je totalni antitalenat, koji sa slikanjem
ima isto što i babe sa ţabama. Sa druge strane, iako je znao slike njegovog sina ne
liĉe ni na šta grbavac je bio ubeĊen da će na fakultetu nauĉiti ono što voli.
Platio je dekanu likovne akademije onoliko koliko je ovaj traţio da njegov sin
studira i dobija bez obzira na sve, pozitivne ocene. Pruţio je kovertu, a u sledećem
trenutku uzeo indeks.
Velibor, u duši prepreden kao njegov otac, šetao se gradom razgledajući poznata
mesta po kojima je, izmeĊu ostalog, ovaj grad bio ĉuven.
Vrativši se u hotel video je oca!
Grbac je u sledećem trenutku dao indeks svome sinu.
- Izvoli, sine. Biće od tebe veliki slikar. Ja sam ubeĊen u to!
- Hvala ti, oĉe. Zaista ti hvala! - govorio je Velibor moţda jedinom ĉoveku koga
je iole voleo.
- DoĊi da te zagrlim, slikaru moj! Samo ti uĉi, samo ti uĉi i sve će doći na svoje
mesto - kazao je grbavac zagrlivši sina. - Prokeleti bili svi koji bi nam poţeleli
neko zlo - stegao je ga je oko vrata. - Vaţno je da se naša porodica drţi zajedno...
Hrist, ako je ikada postojao, bi nas sigurno ukorio, ali ja sam na to spreman jer sam
siguran da će naše duše biti spašene.
- A šta ako si u krivu oĉe? Ipak, mi radimo toliko grešne stvari. Moţda je to sve
sa nama neoprostivo. Mi zapravo uţivamo u nepravdi i oholosti.
- Znam, sine. Ali opet volimo na neki naĉin. Siguran sam da sliĉno osećanje
prema meni ti imaš kao ja prema tebe.

15
 - Volim te, zaista ti se kunem. Evo, kunem ti se u svoj uspeh - nesvesno je
podelio volju za slikanjem i emocije prema ocu koje i nisu bile toliko velike.
- Neka sine. Ja znam koliko ti mene voliš i sa time sam zadovoljan. A sad, hajde
u krĉmu.
- Jasno! - bio je komiĉan Velibor, tako da se oboje nasmehnuše. Tamo su ostali
oko ĉetri sata.
- Ti znaš za pravila.
- Znam! - Kazao je Velibor.
- Od priĉe odakle potiĉemo i ĉime se bavimo ni reĉi.
- Nema problema, tata!
- Što si kazao tata? Obiĉno me ne zoveš tako! - pomalo se uvredio grbavac jer je
smatrao da njegov sin više nije dete, a i da kada ga nazove sa oĉe, izraţava
poštovanje koje je od njega traţeno.
- Izvini, oĉe... Oprosti.
Grbavac je zastao pred vratima krĉme. Osmehnuo se potapšavši sina po leĊima.
- A sada; svinjetina, vino i, naravno, naše kurve, toliko ĉuvene u našem gradu.
Velibor se nasmejao, ušavši posle grbavca unutra. Nikola se odmah kao grom
stvorio pred njih dvojicu.
- Poštovanje! - kazao je Nikola koji ih je praktiĉno jedva ĉekao.
- Ima li svinjetine!? - viknuo je grbac, stvarajući atmosferu kao da je on gazda
krĉme.
- Ima, ima! - podano i sa poštovanjem će Nikola.
- Hoćete li sesti za isti sto?
Grbavac je pokazao gde je sedeo kada je juĉe bio ovde.
- Moţe oĉe! Lep kutak.
- Hajdemo onda.
Ĉim su seli, Nikola se u istom trnutku našao pred njima, dok je Lela bila uţasnuta
izgledom jednog prebogatog gosta, a zatim se zapitala ima li uslova pod kojim bi
spavala sa ovim ĉovekom.
- Ovo je moj sin! Da vas upoznam! - pomalo kašljući, dok se smejao, reĉe sa
jedne strane ubog ĉovek.
- Drago mi je Dubain Nikola. - reĉe ovaj ĉovek apsolutno znajući da ne treba da
prţi ruku već da više ima razloga da se oseća poniţeno.
- Jeste li Vi vlasnik ove javne kuće? - pitao je Velibor.
- Jeste. Ja sam. - ponizno će Nikola, dok mu je postajalo jasno da na neki naĉin
njegovu krĉmu ne poseduje više samo on.
U isti tren Grbavac lupi pesnicom o sto!
- Svinjetina i, ovoga puta, flaša vina...
Nikola se zbunio. Hteo je da nešto prigovori o pricipu po kojem sluţi „Divlju
reku“, ali se u sekundi odluĉio da vino sipa iz bureta u flašu.

16
 - U redu!
Ni sam nije znao da li je bilo otpora u njegovom pristanku da prekrši principe
svoje krĉme.
- Ţelite li još nešto!?
- Ništa više. Ni hleba nam ne treba. Znate da je svinja jedna od najprljavijih i
najsmrdljivijih ţivotinja, a ja ponekada osetim uzvišenje kada ovim kvarnim
zubima onako soĉno uspem da otkinem dobar zalogaj.
- Bićete zadovoljni ugošćenjem! Danas smo za vas naruĉili posebnu krmaĉu, i
ispekli onako kako ja i moja ţena najbolje umemo. Prelili smo odliĉnu rakiju pri
peĉenju verujte mi da samo znate i sam sam došao u iskušenje da probam ukus.
- Mi smo poĉeli već sa nestrpljenjem da isĉekujemo posluţenje.
- U redu. Znaĉi samo vino i peĉenje.
- Upravo tako! I to što pre jer smo već gladni.
- Saĉekajte samo da iz bureta naspem vino i serviram vam dobar but... To će
trajati. Odmah za koji minut ćete imati hranu i piće za stolom.
- Drţimo Vas za reĉ! – Velibor se poigravao sa Nikolom. Nikola se naklonio i
bukvalno trkom pošao u podrum gde je sipao vino onako kako mu je reĉeno, a
zatim, vrativši se iz podruma, na jednom velikom, srebrnom posluţavniku servirao
piće i hranu, ako se to tako moţe nazvati. Grbac je prvo pomirisao but, a zatim
rukom otkinuo parĉence mesa, sa namerom da vidi da li je svinjetina zaista tako
ukusna kao što je Nikola hrani.
- Bravo! - uzviknuo je oduševljen istinitošću kojom je hrana bila opisana.
- Zaista bravo! Ovako nešto odavno nisam jeo. Druţićemo se mi još najmenje
ĉetri godine.
- Kako to milsite! - radosno će krĉmar.
- A, milsim da to i nije za Vaše uši. Verovatno ste primetili da smo mi obavijeni
tajnom. I ja sam isto toliko dobar psiholog kao i Vi i znam šta mislite o meni, ĉak
znam i mnogo više.
- Oĉe, batali priĉu sa kelnerom i da poĉnemo da ţderemo i pijemo to vino „Divlja
reka“.
- U redu, sine... Sada nas ostavite u našem pohodu na polovinu vaših usluga.
Nikola se povukao od stola, ponovo se naklonivši, idući unazad, a zatim nestao
iza vrata, ispred koji je bio šank.
- Oĉe ona punija ţena je sigurno supruga od ovog Nikole Dubaina –reĉe Velibor.
Rukama kojima je kidao svinjetinu, već je umastio ĉašu.
- Siguno je da tako.
- Pa da pozovemo da skloni ove viljuške i da ostavi samo jedan noţ, osim noţa ne
treba nam ništa više.
- Slaţem se. Ne treba nam ništa više - reĉe grbavac osećajući pomalo ukus neke
odliĉne rakije.

17
 - GospoĊo! - pucnuo je Velibor prstima, malo se pridigavši od stola.
- Da, izvolite! - trgnula se uplašeno Lela.
- Vi radite ovde?
- Da ja sam gazdarica.
- Nikolina ţena pretpostavljam - opet se kroz dubok kašalj nasmejao grbavac.
- Da, da. Tako je... Šta mogu da uĉinim za Vas.
- Molio bih Vas da sklonite dve viljuške i jedan noţ. Znate neki ljudi veruju da je
najslaĊe jesti prstima, a za to nam je dovoljno samo ovo jedno seĉivo.
- Evo me odmah - skoĉila je Lela i, kako joj se uĉinilo, izvršila naredbu.
- Je li sada sve u redu? - pitala je skromno i sa osećajem da prodaje dušu što je
nekom ovako odvratnom izrazila poslušnost, samo zato što je negde nesvesno
mislila da je on u stvari neko ko će pre razoriti njen ţivot nego što će doneti sreću u
parama.
Grbavac je gledao i smeškajući se prozirao njene misli.
- Znate da ste moţada u pravu - I dalje se smeškao ovaj ĉudni stvor, sekući i
kidajući seĉući meso koje je ţvakao na odvratan naĉin, i to u, neku ruku, na silu jer
mu je pola zuba bilo propalo, naroĉiti prednji, tako da mu je ĉak i osmeh bio takav
da u celini izgleda kao neko koga treba drţati u zatvorneoj sobi. Naravno, ovo
poslednje proizilazi samo iz njegovog izlaska i odvratnog ponašanja.
But koji su otac i sin jeli bio je malo veći, tako da nisu, i pored svoje
proţdrţljivosti i namere da ga pojedu celog, pojeli nešto više od dve trećine. Nikola
je sve vreme virio iza zavese, i kada je video da moţda treba još nešto da uĉini za
goste ušao u krĉmu. Sve tri prostitutke su bile u sobi moleći boga da, sa jedne
strane, nemaju ništa sa grbavcem, a opet, sa druge, da zarade što više novca. Nisu
znale da grbavac sa sinom ostaje još ĉetri godine u gradu, i da bi mogle da sakupe
za to vreme sve što bi im trebalo da odu u mirovinu ovako mlade. To nije znao ni
Nikola koji je prišao stolu.
- Šta ţelite sada, pošto vidim da ste završili sa ruĉkom?... Nadam se da je bio
ukusan
- Fantastiĉno!
Nikoli je palo na pamet da ipak pita iz kog grada dolizi. Već je bio shvatio da je
sigurno već imao goste odande, meĊutim grbavac je podigao kaţiprst na kome je
bio dugaĉak nokat!
- Izvolite, nešto ste hteli? - pronicljivo će rugoba. Nikola se našao u nezgodnom
poloţaju. Odluĉio je da bude iskren.
- Ništa. Samo mi je palo na pamet da vas ponovo pita odakle ste...Molim Vas
izvinite. Molim Vas.
- Ništa, ništa! Da ljudi ne postavljaju pitanja niko ne bih ništa znao! Samo se Vi
vratite preĊašnjem dogovoru.
- Razumem, razumem. Izvinite još jednom, molim Vas.

18
 - Ma hajte, nemojte mi se klanjati. I ja sam, pa, i manje ĉovek od Vas, kada se
gleda sve ukupno.
- Da, da, razumem. Samo ţelim da Vam dam do znanja da sam Vam na usluzi.
- Mislite da ja ne znam zbog ĉega je to tako?
- Kako to mislite? - pitao je Nikola, osećajući kako mu srce zadrhtava.
- Pa to zašto ste toliko poţrtvovani prema mojoj malenkonsti.
- Pa, posebni gosti ovde imaju svaki svoj tretman.
- Da li to moţda ima veze sa novcem? – grbavac je ispio je poslednji gutalj.
- Uz duţno poštovanje, moram priznati da ima.
- A ja sam Vam jedna od krupnijih riba koje ste ulovili?
- Tako nekako.
- Onda samo opušteno i sve će biti onako kako mislite što se novca tiĉe. Isto vaţi
i za Vaše lepotice.
- Samo, znate, one traţe posebnu cenu za specijajane usluge. Izvinjavam se, ali
imam samo njih tri koje svoje svoj posao obavljaju profesionalno.
- Tako sam i mislio. Pretpostavljam da u povećanje cene spada i najednostavniji
seks sa mnom.
- Izgleda da je tako.
- Ha, ha! – grbavac je poĉeo je pomalo paniĉno da se smeje.
- Pa nisam li Vam kazao da cena nije problem.
- Moţemo li da ih vidimo onda! - umešao se Velibor, ispivši poslednji gutljaj
vina.
- Kako da ne. Evo idem odmah da ih pozovem, pa Vi birajte i uţivajte.
Nikola se uţurbarno popeo unutrašnjim stepenicama. Prvo je pokucao Agati na
vrata, a zatim i ostalim dvema. Sve tri su izašle osećajući da je grbac dole.
- Lutkice moje, stiţe vam posebna tarifa. Idemo dole da vas grbac i njegov sin
pogledaju.
- Šta on ima i sina! - uplašila se.
- Ima, ali on je sasvim normalnog izgleda, no opet, daleko od toga koliko je
normalne graĊe tela, prepreden je kao otac.
- Ništa hajdemo onda dole, nema nam druge! - hrabro reĉe Agata. Sišli su dole.
Svaka devojka je bila provokativno obuĉena. I Velibor i gubavac su se oduševili,
videvši ih.
- Oĉe ova plava sa loknama je najbolja!
- Ţeliš li nju prvo, moţda?
- Ne znam. Mislim da bi! Ali ne bi ovde u ovoj krĉmi. Ako mogu da te zamolim
da iznajmimo apartman u hotelu.
- Odliĉna ideja. Savršeno! - pljesnuo je grbavac rukama.
- Nikola! - uzviknuo je potom, pun sebe. Ovaj se odmah stvori pored Velibora.
- Izvolite.

19
 Pokušavao je da se suzdrţi od ponašanja koje ne bi bilo prilagoĊeno tom
trenutku.
- Kada bi ste pozvali ovu plavu devojku sa loknama za naš sto i doneli nam još tri
ĉaše onog vašeg vina... Inaĉe, svinjetina je bila fantastiĉna i, kako da kaţem, još
bolja nego u nekom hotelu. Sada zaista verujem u sve priĉe o vama. Naravno Vi
ćete biti uskraćeni za sve bitno što se tiĉe nas dvojce, barem onoga što nije za Vaše
uši. Već moţda i previše znate. Ali nemojte se truditi. Nećete sloţiti sve kockice.
Jasno?
- Jasno. Da dovedem devojku?
- Odmah!
Nikola je otišao do Agte i poruĉio joj da gosti hoće da se upoznaju sa njom.
- O boţe...Šta li će sada biti? - pitala se, drhteći i, na neki naĉin, osećajući krivicu
zato što je prostitutka. „Nema šta! Marš u taj sto u ćošku“, kazala je sama sebi kao
da joj je to prva mušterija. Krenula je profesionalno, njišući bokovima, kao i prvog
puta. Kada je stigla, Grbavac joj poţeli dobar dan i pruţi ruku da se pozdravi.
Pozdrav je bio nekako dobrodošao Agati jer ju je, u izvesnom smislu, oslobodio,
probio led. Grbavac joj poljubi ruku.
- Milsim da ćete mi sluţiti ovde za ove ĉetri godine, koliko ćemo ja i moj sin
Vleibor ostati.
Agata je htela da kaţe da joj je drago, iako je to uĉiniolo ţalosnom.
- Nemojte se brinuti - nastavio je grbavac. - Ako se budete ponašali onako kako
mi to ţelimo, za te ĉetri godine ćete zaraditi tu penziju koji svaka prostitutka sanja.
„Nije valjda tako... Pa koliko on to para ima ako je istina ovo što je kazao!“
- Praktiĉno ćete bita obiĉna ţena koja će davavti telo kome hoće, a ne onome ko
nju hoće.
- Zaista? - usplahireno će Agata, još uvek drţeći grbavca za ruku.
- A ovo... Ovo je moj sin Veliboir! Upoznajte se.
- Drago mi je - kazao je Velibor sa smeškom, takoĊe joj poljubivši ruku i
uţivajući u Agatinom mirisu.
- Stiţe vino! - odjdnom se stvorio Nikola sa tri pune ĉaše.
- U pravi ĉas! - reĉe grbavac. A onda ponudi devojku da uzme malo od svinjetine
koja je ostala sva rašĉupana.
- Neka hvala. Zadovoljiću se ovim vinom!
- Onda sednite pored mene -reĉe grbavac.
- Skime bi prvo spavala? - kao da je hteo da demonstrira svoju duševnu
perverziju pitao je Velibor.
- Iskreno govoreći, sa onim ko bi više platio.
- Onda nestaje, predpostavljam, moja telesna ubogost, ili se varam?
- Varate se, gospodine. I te kako se varate!

20
 - Onda ćemo ovako! Ja ću reći šta bi radili u krevetu a Vi ćete reći cifru. Onda će
moj sin Velibor Kazati šta on ţeli pa Vi birajte ko je sretni dobitnik.
- Spremna sam da ĉujem vaše seksualne prohteve... I mislim, ako ne grešim da
smo se već dogovorili.
- Tako nekako. Naravno biće tu još igrarija, ali danas kada popijemo ovo vino
idemo u hotel „Agaza“ gde smo ja i moj sin odseli u ovom vašem prelepom gradu.
- Lepo mesto za lep provod - njihala se Agata, dok ju je grbavac mazio po nozi
Dogovorili su se da prvo Velibor spava sa njom.
- A priznajte; pristale bi ste i na manju cenu? - pitao je Velibor kada joj je dao
novac.
- Da. Ali vi ne biste ispoštovali dogovor i sve bi bilo igubljeno. Ceo taj vaš plan
od ĉetiri godine bi otišao u vodu jer više ne bih verovala u njega. A sada mi
dozvolite da se istuširam pa da, po dogovoru, prodam za dogovorenu cifru telo i
vašem ocu.
Posle seksa sa grbavcem je bila oduševljena sumomom novca koji je dobila.
Imala je još i da popije kafu sa grbavcem. Nakon toga, Agata je pomislila kako je
zaista uz priliĉno prljav i primitivan seks dobila otprilike onoliko para koliko je,
pijući kafu, i izraĉunala. „Divota, divota. Sreća u nesreći što bi rekli ljudi“
- Sada moţeš ići kući agata - tiho će grbavac. - Ja liĉno ĉekam da proglasim
najbolju meĊu Vas tri, a ti ti si bila savršena. Najbolja kurva sa kojom sam bio.
- Da se obuĉem dakle - pitala je tek sada, osećajući onaj vonj iz grbavĉevih usta.
- Naravno. Nećeš valjda gola. Obuci se u kreni.
Agata se obukla i, pozdravivši se sa grbavcem, vratila se u krĉmu. Kako je ušla
na one sporedne stepenice gde ulaze mušterije koje se ne goste u krĉmi i ne piju
vino. Drugarice su je spopale.
- Ništa mi ne pitajte. Izvinite. Vi znate da sam prosta, ali sve ovo mi izgleda kao
hranjenje pola kolaĉima pola govnima.
- Pa koliko ti je platio, priĉaj? - Marija i Melisa su zurile u nju.
- Ne smem ništa da priĉam... Takav je dogovor.
- Pa ĉekaj... Ne razumem.
- Tako je moţda i najbolje.
- Pa zar ništa nemoţeš da nam kaţeš? – u jedan glas uppitaše i Marija i Melisa!
- Takav je dogovor, da vam ne ponavljam.
- Da li to znaĉi da si zapravo zadovoljna? - pitala je Marija.
- Moram da ćutim. Tako je traţeno od mene. A ako i vi budete u otmenom
apartmenu koji je, izgleda, iznajmljen, kako mi se ĉini, specijalno za ono što je
vezano za naš posao ko zna kako će se igrati nama.
Marija je htela nešto da pita, ali odmah zaćuta jer joj je već bilo jasno da neće
dobiti odgovor.

21
 - Prijateljice drage – reĉe Agata, primetivši ovo. - Zaista mi je ţao, ali ja
jednostavno moram da ćutim o svemu.
Nikola je primetio da se Agata popela na drugi sprat, tamo gde on retko ide.
Ipak, ovog puta se pribliţio vratima koja vode u hodnik sa kojega se ulazi u tri sobe
i jedno kupatilo. Naĉuljio uši, pazeći da ne bude otkriven. „Ovde zaista mora da
ima para. Od sada će devojke jesti ono što hoće i piti moje vino za badava. Koliko
sam samo dobio za jućerašni but.“
- Moţda je suviše ljigavo imati ovakve goste svaki dan i moţda ću, tako ruţnim
primerom koji ostavlja grbavac, odagnati druge mušterije. No nije za brigu, jer ću u
ovom sluĉaju zaraditi toliko da neću morati prstom da maknem do kraja ţivota, a
pritom da ţivim kao grof. Da to je prava stvar. Povući se mome rodnom kraju, gde
ću pod stare dane ići na pecanje. O selo moje selo, moja dušo. Da! Vratiću se ja
tebi, sagraditi novu kuću i uţivati u onom moţda jedino plemenitom za ĉime mi
duša ĉezne. A ovu birtiju ću zaboraviti za sva vremena. Taĉno znam kome ću je
prodati za što veće pare - priĉao je sam sa sobom Nikola, sišavši u krĉmu koja je
imala kuhinju, jednu pozamšnu dnevnu sobu, wc i gostionicu.
- Šta to priĉaš! - ĉula ga je Lela.
- Kako to misliš da prodamo krĉmu? Ja sam u nju uloţila ĉitav ţivot. A ti bi sada
da se vratiš u svoje selo gde je sve primitivno i ljigavije nego ovde.
- Kako misliš ljigavije? - iznenadio se Nikola. - Kako misliš ljigavije?
- Pa pretpostavljam da ćeš tamo gajiti svinje i ostale domaće ţivotinje, što je
normalno za ţivot u selu. Znaš da uvek povratim kada se ĉisti prase od prljave
iznutrice.
- Draga, ako hoćeš, imaćemo samo psa! No, o tom potom. Saĉekajmo da vidimo
šta se ovde dešava i kako će se stvari dalje odvijati. Pokušaću da procenim koliko
ću novca da zaradim ako grbavac ostane sve ĉetiri godine u gradu, kao što je i
kazao.
- Nikola nemoj se igrata sa sudbinom molim te! - odseĉno će Lela. Sklona
tremoru i podrhtavanja donjeg oĉnog kapka kada se dešava nešto bitno što joj nije
nije po volji.
Sa druge strune ove priĉe, grbavac i njegov sin su se spremali za veĉeru. Zajedno
su iz luksuznog apartmana koji su iznajmili da bi se osećali što komotnije, a i zbog
toga što su tako planirali, ako budu imali dogovor sa tri prostitutke iz krĉme koja je
bila zaista ĉuvena u malom gradiću, pomalo otuĊenom i nestvarnom za ovaj svet, a
opet toliko bitnom da se iz njega, ako ne svetom, vladalo drţavom koja vlada
svetom.
- Oĉe, hoćemo li u restoran na veĉeru?
- Ha, ha! Sine moj. Kako ti kaţeš!

22
 - Šta bismo mogli da veĉeramo? - pitao je velibor oca koga je koliko poštovao
toliko bio i samoţiv i u neku ruku posvećen samom sebi ako bi se to moţda moglo
zvati usamljnošću.
- Jesi li za kavijar. Ne bih hteo da se preobimno najedem. Ĉuvao bih se za
sutrašnji but u krĉmi. Onaj, kako se zvaše... Nikola ga zaista dobro pripremi.
- Ja bih dodao viski. I popio bih malo više, radi oduška, da mi srce proradi.
Naroĉito uz tvoj kavijar.
- A ja bih ako ti nećeš dodao i krekere. One veće.
- Misliš na neke posebne?
- One kao što ih mama pravi.
- Teško da ćeš to naći ovde, iako im je jelovnik prebogat.
- Pitaću, pa šta bude - poĉešao se po glavi Velibor.
- Vaţno je da imaju ono što si ti hteo. Kavijar i viski! A to imaju sigurno - reĉe
mu njegov otac.
Njihov odnos je bio interesantan. Grbavac je bio kao leva ruka, neka vrsta štita,
dok je Velibor bio desnica sa oštarim maĉem, kojim je bio spraman da udari bilo
koga jer je znao da će ga štit odbraniti. Opet, bio je priliĉno ljubomoran na svoga
brata, mnogo bliţeg majci nego što je on bio ocu. Da, Velibor je ustvari, kako bi
izgleda i trebalo da bude, više poštovao oca, a više voleo majku. Opet, bilo mu je
jasno da treba da se dokaţe u porodici isto kao i starij brat. A pitajući se da li je to
moguće, automatski davao sebi odgovor da će biti poznati slikar. Inaĉe, bio je još i
samoprozvani Hrišćaninin i ţiveo u nekoj moţda umobolnoj veri da nikada neće
umreti. Da će ţiveti veĉno, da će se njegovom ocu ispraviti grba. TakoĊe, i
njegovoj majci. Bio je svestan da bi se morao odreći mnogih stvari da bi bi ušao u
carstvo nebesko, barem što se tiĉe onih priĉa koje je slušao od religioznih ljudi.
Jedno vrema je drţao do tih zakona, a kako je vreme odmicalo, formirao je svoje
releigiozno shvatanje da se u Hristovom carstvu ne moli u crkvi, već teĉe med i
mleko, pa, ako moţe to, zašto ne bi mogla i svinjetina i vino. Ova ideja je, izgleda,
bila kraj njegovog uspinjanja uz boţje lestvice. Ĉak, šta više, moţda je bio i pravu.
Ali njegov um nije onako otupljen, priglup da izgradi u sebi išta duhovnije, nego da
ide putem kojim idu svi, ĉak i oni koji misle da idu nekim drugim.
Grbavac je tri puta pucnuo prstima, a konobar ga je odmah primetio i došao do
njihovog stola pošto.
- Izvolite, moliću lepo – reĉe, dostojanstveno i ponosno, sa naklonom glave.
- Kavijar i ako imate rolovane biskvite - konobar se nasmešio.
- Zašto se smejete? - pitao je grbavac.
- Skoro niko to ne naruĉuje. Šta više, ĉak i gospoda poput vas ne zna za taj
specijalieti neznaju.
- Hoćete da kaţete da imate? - radosno će Velibor uvidevši da su, u izvesnom
smislu, kakvo ih ovaj ĉovek vidi, zaista gospoda.

23
 - Da, dragi mladići. Imamo!
- To! To!
- Dakle, kavijar i rolovani biskviti... Neko piće moţda?
Nastao je tajac od par sekundi, a onda svi prrsnuše u smeh bez povoda.
- Viski. Donesite nam dve porcije kavijara i dva dupla viskija.
- Na usluzi! - konobar se ponovo naklonio i za nekoliko minuta usluţio goste.
- Nema one plavuše za šankom - reĉe Velibor u ogromnoj gostionici, gde je bilo
samo par gostiju. A i oni su izgledali kao da su u prolazu. Daleko od toga da je
neko od njih pomišljao da ostane ovde još ĉetiri godine. Uglavnom su to bili bogati
prolaznici koji su ostajali po nekoliko dana poslom ili da predahnu, daju neku ĉar
ovoj jakoj zimi sa skoro nimalo snega. Zapravo, do tog jutra nije nijednom ni
padao. Deca su ga išĉekivala isto kao što je grbavĉev sin oĉekivao da nauĉi
slikarsku umetnost.
- Izvolite - došao je konobar sa uslugom, napravivši prijatan smešak.
- Već ste tu?
- A što ne bih bio? Ako moţe malo šale...
- A! Pa mi smo uvek spremni za humor! - nasmejali su se površno sva trojca.
- Dajte nam za sto porudţbinu. Jer ja umirem od gladi.
- Izvolite.
Servirao je hranu sa pićem taj lepuškast mladić koji je imao sreću da svoju
profesiju obavlja u ovako luksuznom hotelu, što mu je obezbeĊivalo da bude
odliĉno plaćen.
- Je li sve u redu? - pitao je tiho, i dalje se smešeći.
- Odliĉno! - poskoĉio je Velibor sa sa stolice.
- Sada je ostalo samo da se ja udaljim kako biste vi doruĉkovali - progovorio je
konobar. I udaljio se od stola.
- Izvoli sine, probaj! - reĉe grbavac.
- Odliĉno je... Perfektno! Probaj i ti oĉe. Baš me zanima tovoj sud.
- Hm, Hm. Moram da priznam da sam je i bolje kavijare, ali i ovo je, kako ti
kaţeš, odliĉno.
Pojevši sve gubavac se pogladi po bradi.
- Da naruĉimo još jedan dupli viski? - zapita sina.
- Mislim da je bolji od kavijara. A i neće ti pokvariti našu omiljenu primitivnu
gozbu u krĉmi.
- Definitivno sam za! – Velibor je ponovo je poskoĉiosa stolice. Grbavac je opet
pucnuo prstima, podigavši ruku.
- Još nešto, moliću lepo?
- Još dva dupla viskija.
- Na usluzi! Još nešto? Ţelite li moţda neki slatkiš? imamo ih u izobilju.
- A, oĉe? hoćemo li onu moju?

24
 - Koja je torta u pitanju, ako smem znati?
- Ja sam više za puding od ĉokolade, ako ćemo se već sladiti - osmehnuo se
grbavac.
- Kaţe puding. Moţe. Ako će moj otac puding onda ću isto i ja! Ja ću ĉokoladni!
- Dajte meni takoĊe od ĉokolade... Ili je moţda najbolje da naruĉimo princes
krofne... Sada, ako bolje razmislim, ja sam definitivno za to - odvaţno će grbavac
koji se ponovo nakašljao, progutavši sekret koji mu se našao u grkljanu.
- Onda, da ponovim: meni kao i mome ocu! Koliko ćemo tih kolaĉa naruĉiti? -
pitao je Velibor praveći se vaţnim što kopira oca u smislu nekog njegovog
umišljenog poštovanja.
- Po tri će nam biti dovoljno.
- Moţe - ponovo je Velibor izrazio pseću poslušnost grbavcu, iako ga je
ponekada i svesno mrzeo iz njemu nepoznatih razloga.
- Znaĉi, po tri prnces krofne i dva dupla viskija - reĉe mladi usluţitelj...
A dok još nije ni dovršio reĉenicu, grbavac lupi po stolu i kaza malo glasnije
„To!“. Konobar se malo trgao, a i uplašio u trenutku.
- Nije valjda da ste se trgli kako mi se ĉini - pitao ga je grbavac
- Priznajem jesam - osmehnuo se u tamnom crnom svilenkastom odelu sa leptir
mašnom, plavom košuljom i crnim cipelema.
- Pa šta vas je to uplašilo? Moja ubogost ili nešto drugo?
- Ne. Jednostavno ste me iznenadali naĉinom na koji ste potvrdili porudţbinu.
- O, mladi ĉoveĉe, pa ne jedem ja decu. Priznajem, malo sam primitivan i, moţda
ĉak, da ne uvredim sebe, nekima i ljigav. Ali mislim da sam u srcu pravedan u
nekom višem smislu. Hajdete. Donesite te krofne i piće.
- Za koji sekund - poţurio je konobar i, kako je i kazao, usluţio po tri princes
krofne i dva dupla viskija.
- Bravisimo! - uskliknu grbavac. - Jesu li sveţi ovi kolaĉi? Vidim, testo je
mekano kada ga pritisnem viljuškom, što je dobar znak, a i... Ovo bih ipak prvo da
probam!
- Slobodno. Mi drţimo do našeg „Šarma“ što se kolaĉa tiĉe
- Oceniću krofnu od jedan do pet. Ako je ocena više od tri verovatno ćemo neki
drugi put ponoviti porudţbinu.
- Hajde, oĉe. Kaţi!
- Bravisimo. Zaista bravisimo. Desetka! Odavno nisam jeo ovako nešto, barem od
kada mi je ţena prestala da kuva.
„To nisu moje stvari“, pomisli konobar. A i ovo sve mi je sa ovom dvojcom
neprijatno i nedefinisano.
- Mmm. Fantastiĉno je, fantastiĉno! Probaj i ti sine!
- Ah - uzdahnu Velibor, osetivši emociju koja je bila zakljuĉana u njegovom
detinjstvu kada je jeo isto ovako dobre princes krofne.

25
 - Hoćemo li da platimo sine ili?
- Ha, ha! - nasmejao se Velibor.
- Pa, trebalo bi. Pogotovo što ovde kao u raju samo teĉe med i mleko.
- Koliki je raĉun? - upitao je grbavac, smešeći se i poigravajući se mimikom sa
konobarom.
- Sve ukupno, trideset osam novĉića.
Gbavac izvadi novĉanik i iz njega uze podeset novĉića u papiru i lupi njima o sto.
- U redu je! - reĉe potom i nagnu se ka mladiću.
- Zahvaljujem! - naklon je bio uzvraćen.
- Što se mene tiĉe, stojim Vam uvek na usluzi.
Grbavac je zavrteo kaţiprstom podignute desne ruke.
- Ja duboko cenim i poštujem onoga ko me prihvati.
Konobar je poĉeo da preispitava sebe da li je to zaista tako. Da je prihvatio tog
ĉudnog stvora i shvatio da ga gleda kao obiĉnog ĉoveka, koji jesasvim ravan i
ravnopravan sa ostalim ljudima. „Izgleda da je tako!“ Grbac je još jednom od toliko
retkih sluĉajeva oslovljen reĉju ĉovek od strane sagovornika ili grupe ljudi.
- Mogu li sada da se udaljim? - pitao je ovaj mladić koji je dobio neku
satisfakcuju što nije cinik ili nešto sliĉno, a i dobru napojnicu.
- Kako da ne. Slobodno moţete nastaviti sa Vašim poslom.
- Sve najbolje vam ţelim i prijatno - kazao je pre nego što se okrenuo i otišao.
Krofne su bile poţderane, a viski se još uvek pio.
- Šta si planirao za danas oĉe?
- Ništa posebno. Ja bih liĉno da razgledam ovaj grad. Kaţu da je lako snaći se u
njemu, ti imaš to iskustvo jeli to istina.
- Lako je orijentisati se, ali preveliki je da bi se za jedan dan obišao tolike
znametnotisti, hramovi, restorani koji pripadaju najboljim svetskim kuhinjama.
Onaj dan kada si otišao do likovne akademija i kazao mi da se prošetam bukvalno
sam poţeleo da zauvek ostanem ovde.
- Kako to misliš! - pomalo će ljutito grbavac.
- Izvini oĉe. Moţda me je moj mladalaĉki duh provocirao na takvu ideju, prohtev.
Grbavac se nasmejao doboko i sa puno šlajma koji je uvek gutao.
- Ubiće me ovo kašljanje - prekinuo je razgovor o dolasku Velibora da ţivi ovde -
nikako da odem kod lekara i da prekontrolišem pluća.
- Oĉe! - odjedom će Velibor.
- Reci sine –grbavac je u njegovom tonu osetio da bi mogao izneti nekakvu ideju.
- Evo dve ulice odavde niţe. Na samom uglu raskrsnice se nalazi privatna bolnica
kako su napisali sa najsavremenijom opremom i najboljim lekarima.
- Hm!
- Nadam se da ti nisam pokvario raspoloţenje, s obzieom da si bio raspoloţen za
šetnju.

26
 - Ne, ne nisi – reĉe zamišljeno, kao da odobrava predlog svog sina.
- Hajdemo! Iz ovih stopa, ako je zaista tako kao što si rekao.
- Obećavam Vam.
- Daj samo da ispijemo ovaj viski i krećemo. Hajmo zajedno na cim.
- Da eksiramo.
- Ţiveli!
- Ţiveli, oĉe!
- Hajdemo. Zaĉas ćemo stići videćeš.
- Da ostavim sto novĉića konobaru. Ha, ha, ha! - ponovo je poĉeo da kašlje
grbavac.
- O, boţe, kao da je vulkan u meni. Što je najĉudnije ne osećam nikakvu bol, već
sam šlajm. I to me najĉeće napada kada poĉnem da se smejem. Jesi li primetio?
- Primetio sam, oĉe - kaţa Velibor,umalo ne rekavši „tata“..
U bolnici ga je pregledao profesor pnematologije.
- Da budem iskren, ne znam zašto toliko kašljete... Od kada je to tako? - pitao je
lekar, osećajući da je pitanje već trebalo postaviti.
- Od nekih tridesatk. Pa sve više i više. A sada u pedeset dve ne mogu ni da se
nasmejem, a da ne izbacim pljuvaĉku u grkljan, da se prosto izrazim.
- Ja bih da snimim Vaša pluća rendgenom i uzmem bris.
- Nemam ništa protiv... Ako će mi biti bolje. Ako će to uĉiniti da prestanem sa
kašljanjem.
- Sestro... - osvrnuo se lekar ka vratima koja su delila ordinaciju od prostorije gde
je medicinska sestra radila svoj posao. Oddmah je iskoĉila, ušavši u lekarsku sobu.
- Snimićemo pluća i ispljuvak od ovog pacijenta - tiho je kazao lekar, a ta se
tišina prelivala u tugu ove ţenske osobe i empatiju zbaog izgleda ovog ĉoveka.
- Da otvorim karton pacijentu...
- Neka, ne mora. Samo sam došao da vidim šta mi je.
- Ne ţelite dakle da se leĉite već samo dijagnostiku kako mi se ĉini.
- Upravo tako... Zar na oglasnoj tabli vaše bolnice ne piše zasebno dijagnostika.
- Onda poĊite u ambulantu da uzmemo bris, a zatim će Vas sestra odvesti do
rendgena.
Sve je obavljeno za nepunih deset minuta. Grbavac je snimio pluća. Snimak je
bio jasan. Ukazivao je na tuberkulozu, što je profesoru odmah bilo jasno.
-Vidi li se nešto na tom išaranom plastiĉnom kartonu? - pitao je gbavac opet se
nasmejavši tako da ga je i lekar ĉuo.
- Teško ste bolesni... Ali nebih vam ovo tek tako kazao da ne znam da postoji lek
za Vašu bolest.
- Pa recite mi šta mi je, je li opasno, od kada bolujem, da li je moţda prelazno.
- Bolujete od tuberkuloze... To je nekada bila gotovo neizleĉiva bolest. Danas se
to leĉi za šest, sedam meseci.

27
 - Oh! Hvala boţe! - reĉe grbavac koji je odmah pošto mu je bio objašnjen naĉin
leĉenja ponovo zahvalio bogu.
- Znaĉi samo pijem lekove za moju boljku.
- I mogu vam reći da ste se javili malo kasnije, ko zna šta bi sa Vama moglo biti.
- Oh! Hvala bogu po treći put. Ruku bih vam poljubio.
- Dakle, da otvorimo karton! - pitala je sestra.
- Pa, ako je takva procedura, bolje to nego da završim u sanduku.
Profesor pneumatologije se nasmejao.
- Ništa se Vi ne plašite pred vama je dug ţivot. Eto, pregledajući Vas nisam
uspeo da pronaĊem ni jednu boljku osim sumnje da bolujete tuberkuloze.
- Ulivate mi nadu u ovaj moj tuţni ţivot, ako tako mogu da se izrazim. Dug ţivot
mi moţda i nije poslednja ţelja ali svakome se ţivi.
- Samo napred gospodine... - reĉe profesor i pruţi ruku.
- Ja sam doktor Mladen Delić.
- Ja bih iskoristio svoje pravo, ako je to moguće - reĉe grbavac, pruţajući ruku, i
nastavi - i ostao anoniman. Moţete me slobodno zvati grbavac.
- Hm! - zamišljeno će lekar.
- Narovno Vi imate pravo na to, ali ja neznam šta da pišem u kartonu gde bi,
izmeĊu ostalog, trebalo da upišem i Vaše ime.
Grbavac je ćutao nekoliko sekundi.
- U redu stavićemo bilo koje ime... Pretpostavljam, ako ste već u tajnosti, da mi ni
mesto prebivališta nećete otkriti.
- Tako nekako.
- Ništa onda. Stavićemo nešto izmišljeno, što je najednostavnije. Evo na primer
ime Avram Koĉ, ulica Velibora Damijana, Polin.
Opet nasta tišina, u kojoj se kao ptić iz jajeta, dolazilo do vazduha prvim vapajem
pluća, probijajući se iz ljuske bledolikog grbavca. Onog koji je odjednom postao
nekako tunjav i mraĉan.
- U redu je, gospodine - krenuo je lekar da smiruje situaciju.
- Vi niste svesni da ste u šoku... Istina, tuberkuloza se nekada i bezupešno leĉila,
ali danas to je izvesno. Evo ja ći prepisati lekove i dolazićete na kontrolu svakih
desetak dana... Vidi, sa nekim ste došli?
Mladen Delić je pokušao da potisne napetost koja se odjednom stvorila, a na koju
je on navikao.
- Da to je moj sin Velibor. Odluĉili smo da razgledamo grad, kada mi je on
moţda spasao ţivot, predloţivi mi da doĊem ovde na pregled.
Sestra je još uvek bila u ambulanti kada je lekar poslao po Velibora kome je pred
grbavcem sve objašnjeno.
- Šta ćemo sada oĉe? - reĉe mladić kome je srce drhtalo. Grbavac je ćutao,
gledajući ĉas u profesora ĉas u sina.

28
 - Evo ja mogu nešto da predloţim.
- Šta? - pitao je Velibor.
- Ono što ste i hteli... Jednostavno, razgledajte ovaj prelepi grad. I ne propustite
priliku da odete do bavarskog tornja. Odande se vidi ceo grad u veĉernjim
ĉasovima, pod noćnim osvetljenjem. Naravno moţete isti takav pogled doţiveti i
preko dana, ali noću je pravi uţitak - smeškao se doktor Mladić, dok je pokušavao
da utiĉe na to da se njegov pacijent oseća što manje neprijatno.
Grbavac je, iako potrešen, primetio ovu lekarevu igru.
- Ha, ha! Zasmejavate me, gospodine Mladiću, a da to i ne prmećujete.
- Kako to mislite? – upita lekar, pomalo iznenaĊeno.
- Eto, ponekad imam utisak da ĉitam misli.
- Pa ste shvatili da samo pokušavam da Vas povratim od šoka. Ha, ha! Dobar
udarac, gospodine. Nizak, ali dobar.
- Eto... Šta da se radi? Ne ţelim da vam kontriram.
- Onda mi je drago što se slaţemo. Sestro, molio bih Vas da donesete jedan
karton za našeg milog gospodina.
Odjednom je atmosfera u ordinaciji postala onakva kakva bi i trebalo da bude.
Zapravo, doktor je samo neznatno bio blagosloveni diktator.
- Sada ćemo zapisati sve što bi trebalo. a i da ispoštujemo Vašu ţelju za
anonimnošću. Da ste u nekoj drţavnoj bolnici, ovakvu uslugu ne bi ste nikako
dobili. Tako...kako rekosmo, Polin?
- Da Polin - zadovoljno će grbavac.
- Samo da znate da, kada se budete potpisivali na receptima, morate se drţati
vašeg pseudonima - ponovo se našalio doktor. Prošao je, od prilike, minut tišine,
dok je ispisivano sve što je dogovoreno i što je bilo potrebno za leĉenje grbavca.
- Izvolite. Ovo su Vam lekovi. Uzimaćete ih kako je zapisano... To će Vam i
apotekar potvrditi... Taj dubok kašalj će prestati za jedno pola godine. Videćete
već. Izvolite.
Grbavac je dobio recepte.
- Znaĉi to je to?
- Tako je, Avrame, to je to!
- Ha, ha... – ponovo se nasmejao, kašljući.
- Prliĉno ste vickasti, Mladene.
- I ne zaboravite: svakih deset dana tokom pola godine. Moţda će Vam biti
naporno, ali zdravlje je na prvom mestu. Ja, kao lekar, imam i tu liĉnu parolu.
- U redu. Svakih deset dana na kontrolu i ono što ste nas savetovali, da odemo na
toranj....
- Da. eno ga tamo. Vidi se iz svakog dela grada. Pogledejte – doktor mladen je
pokazao prstom kroz prozor.
- Zaista, veliĉanstveno. Pogledaj i ti, sine.

29
 - Na vrhu imate i dobar restoran tako da tamo moţete slatko jesti.
- U svakom sluĉaju, posetićemo ga. I ovako i onako hteli smo da danas
razgledamo grad.
- Po meni, to je najlepše što se moţe videti u mom prelepom velegradu, koji mi je
u srcu kao i srce u jabuci, kada se preseĉe uzduţ... - tiho će lekar.
- Zašto pravite takvo poreĊenje na taj naĉin?
- Kakav naĉin? - pomalo znatiţeljno, bez namere da se ispoveda, kaza Mladen.
- Pa, palo mi je na pamet da se ta jabuka moţe preseći i popreko. Onda se dobija
petokraka, što moţe biti satanistiĉki simbol, naroĉito kada se setimo biblijske voćke
koja je poznanje dobra i zla.
Mladen je ipak odluĉio, izgleda kao iz saţaljene prema ovom jadnom pacijentu
koji se ispoveda, hteo on to ili ne, da odgovori na njegovo pitanje.
- Ništa posebno. Hm! To vam kao jin i jang u stvari.
Grbavac je izgleda shvatio o ĉemu se radi.
- Ţena? - pitao je kratko.
- Baš tako. Ne moţeš bez njih, još manje snjima. Naroĉito kada patiš zbog
neuzvraćenje ljubavi. Mislim da je neko rekao kako je srećan ĉovek onaj koga ţena
voli više nego on nju.
- Ha, ha. Filozofirate, doktore. Ali opet, iako nemam iskustvo paćenja zbog
neuzvraćene ljubavi, ipak Vas razumem. Izvinite ako sam Vas uvredio.
- Ništa, ništa. Stvar je jednostavna, pa zašto da Vam se ne poverim. I na kraju ću,
izgleda, ostati sam ili morati da kopam po Ċubrištu sreće.
- Ne bih da Vas savetujem. Vi ste galantan gospodin, akademska liĉnost, priliĉno
oĉuvanog izgleda za svoje ĉetrdesete. Ĉinite što Vam je volja. To je moj moto, koji
ja liĉno imam kao i Vi. Za zdravlje.
- Ništa onda, dragi gospodine. Dobili ste recepte.
- Da.
- Samo da zabeleţim ime... Kako ono beše?
- Avram Koĉ!
- Onda je to sve za danas... Pijte redovno lekove i vidimo se za deset dana. I da!
Umalo da zaboravim. Ne preterujte sa alkoholom.
- Vidimo se onda dragi Mladene – reĉe grbavac, sa sipmpatijama prema ovom,
kako mu se ĉinilo, dobrom ĉoveku.
- Hajednemo pravo na toranj, Velibore... Da li je konjica spremna?
- Kako da ne, oĉe. Punom parom. Onako kako ti zapovedaš.
Izašavši iz bolnice zapljusnu ih sveţ jesenji vazduh. Ovo je bio turistiĉki grad,
jer se za samo nekih ĉetvrt ĉasa stizalo do obale mora, gde se kraj pešćanih plaţa
ulivala reka koja je presecala grad u duţini od oko sedam, osam kilometra.
Pozdravivši se prethodno sa profesorom Mladnom, grbavac je osetio ĉvrst stisak ,
na kakav je retko nailazio. Da. Ĉvrst i pošten stisak. Hteo je nekako da se oduţi

30
ovom karakterno oĉaravajućim ĉovekom, kako ga je procenio. Nekakva milina
odjednom mu je ušla u dušu, evocirana doktorom i njegovom dobrotom. Pomislio
je da, kada bi mogao da bira ko će biti grbav, on ili Mladen, odluĉio bi se za sebe,
baš zbog te toplote i poštenja zbog koje je sam patio, jer ih praktiĉno nije ni imao,
sladišiv se više grehom nego iznedrivanjem dobrih plodova. Grbavĉevi roditelji,
koji su bili veliki vernici i drţali se svih prohteva, koje, kako se ĉinilo, religija
nalaţe, od malih nogu su mu, kako je tada mislio, tutkali sveto pismo pod nos. On
je pak, u njemu video neku podelu izmeĊu dobra i zla i opis kako šta izgleda,
meĊutim, kako mu se i dan danas ĉini, to je samo jedna od ţivotnih metafora sa
zadatkom da oplemni ĉoveka i pripravi mu put, ako negde ide u pogrešnom smeru.
I tek kada je oprostio bogu svoju grbavost, njegovi roditelji su preminuli, u roku
od godinu dana. Prvo majka, a onda i otac. Ostao je samo on sin jedinac, koji je,
kako je izgledalo, svima bio ljigav. Nešto malo nasleĊenog novca uloţio je u biznis
i ublaţio ljutnju prema bogu, jer se, za samo nekoliko godina od smrti roditelja,
obogatio. Zapravo, postao iluminat. Nije znao ni sebi da objasni zašto nije uzeo za
ţenu neku ispravnoga tela, već se zbliţio sa još jednom boţjom ukletošću, koja je
bila tek malo manje pogrbljena nego on. Sreću je, izgleda, prvi put osetio kada mu
se rodio prvi sin, potpuno normalan što se izgleda tiĉe. Na trenutak, kada je sa
ţenom i bebom došao iz porodilišta, pomislio je kako je mora poštovati onako kao i
do sada, samo mu se javila i kap mudrosti, koja je nalagala da to ĉini iz ĉiste duše.
Za tih nepunih par dana u istom gradu jedan ĉovek je razmišljao:
„Zašto ljudi uopšte ţive? Zašto ja još uvek nisam stavio sebi noţ na vene...
Moţda zato što je tako surorovo... Ne podnosim krv. Moţda, kada se i odluĉim na
sucid, to bude od prevelike doze heroina. A interesantno je koliko sam, po izvesnoj
meri, ĉovek koji toliko puno doprinosi društvu. Vlasnik sam firme koja proizvodi
mleko u prahu po najvišim standardima. Ponekad pomislim da deca ne bi trebalo da
piju tu preraĊevinu, ali opet, to je dostignuće civilizacije. Ako bi neko trebalo da
radi taj posao, onda sam to ja, jer sam spreman da sve uradim za deĉicu koju
oboţavam. Moram da se pohvalim samom sebi, a i drugima, da smo usavršili
proizvod i da je mleko koje proizvodim skoro jednako dobro kao i majĉino. Inaĉe,
vodim samostalan ţivot. Gazda sam sebi, iako bih voleo da mi se desi ono što se dȃ
pretpostaviti, ali ja sam samozadovoljan asketa. Nije da prezirem ţenski rod, ali
nisam nikada do svoje ĉetrdeset i pete, koliko sada imam, poţeleo nijednu ţenu, a
toliko sam mogao da ih imam. Sada su mi ponude za brak dosta reĊe i ĉini mi se da
namerno neću uhvatiti poslednji voz za brak, ĉak i ako ostanem bez potomstva.
Mogu reći da svu decu na neki naĉin smatram svojom. Oboţavam da se igram,
naroĉito sa deĉurlijom iz porodice, koja me je odjednom, u roku od par godina,
preplavila uţivanjem u darivanju najlepšim igraĉkama. O, kako bi ovaj svet bio
sladak kada bismo slušali decu, a ne politiĉare. Pa ja mislim da bi to bila toliko
slatka papazjanija koja se ne moţe opisati. Uglavnom, ono do ĉega sam došao je da

31
nije dece, sigurno bih poĉinio samoubistvo. Ovako mi ţivot ima smisla zato što ih
sluţem. Inaĉe, moj najveći problem su radnici. Nije lako pronaći radnika koji će da
radi savesno svoj posao za malu platu, kako bi krajnji proizvod bio jevtin i
dostupan skoro svima. I, iako gledam da iz humanistiĉkih razloga ne mogu da
zaradim, koliko bih mogao da se ponašam neodgovorno kao neke druge sliĉne
fabirke, strog sam kapitalista. Moţda se pitate koje sam vere. Ja ću vam reći da ne
znam. Jednostavno, ponekad, šetajući kejom pored reke koja prolazi kroz moj grad,
zapljusne me sveţ boţji dah u obliku vetra. Tada pomislim da radim ispravnu stvar
i da, ako ima boga, onda je to verovatno za moju poţrtvovanost u poslovnom
smislu. Onda, kada se vratim kući, taj du se jednostavno negde sakrije i ĉuĉi,
ćuvajući me zajedno sa svom ostalom decom i krotkim ljudima ĉije bi epitet ako
smem dao i sebi. ’Po njihovim plodovima prepoznaćete ih’. A opet kaţe; ’Svaki put
se ĉoveku ĉini ispravnim, a Gospod je taj koji ispituje srca. Sada sam malo zašao u
religiju. Ali to neće škoditi mom izreĉenom epitetu. Religija, taĉnije hrišćanstvo, je
nešto me ĉini koiko ĉilim, toliko i zbunjenim. A ĉitao sam dosta knjiga koje tumaĉe
sveto pismo i mogu vam reći, ni jedna se nije ni primakla onoj suštoj istini
kompletno. Uvek sam se pitao zašto ima toliko raznolikih hrišćanskih crkava koje
se kose samo oko nekih tumaĉenja i, iz tog ugla gledano, trude se da meĊusobno
ubeĊuju ljude kako bi što više njih privukle sebi. Priznajem, nekoliko godina sam
se bavio okultistiĉkim uĉenjima, ali, kada sam video da mogu posrnuti u neki
duševni ambis, ostavio sam to zauvek iza sebe. Površno sam dotakao i Vede i
budizam i islam. Sve sama dobrota. A ljudi se bore samo da ukaţu na to da neko ili
neki nisu u pravu. ’Mećem pred tebe dobro i zlo. Izaberi dobro da ti bude dobro’.
Koliko se sećam i ovaj stih je iz svetog pisma. Veĉno pitanje, Biti Ili Ne Biti, ipak
mi je kroz prizmu odgovor da bi trebalo Biti. Negde u mome ţivotu sam duboku u
srcu usadio ljubav prema deci i, od pozamašnog nasledstva koje sam podelio sa
bratom, otvorio fabriku za proizvodnju mleka u prahu. A ovo što smo sada u mojoj
firmi smislili je toliko dobro da se nalazi negde izmeĊu kravljeg i majĉinog mleka, i
liĉno verujem da smo najbolji i da bi od mleka u prahu trebloa koristiti samo ovo
naše. Ali, šta ćeš. Tu su i druge firme... Njihove reklame, jednostavno, nisu toliko
mudra reklama ’Kupujte samo naše. Naše je najbolje’. Ali investiraćemo u
hemijsku analizu naših proizvoda, pa ćemo to odštampati na posebno dizajniranoj
kutiji. Sada, kada vidim koliko je sadašnji kvalitet bolji od onog prvog, doĊe mi da
išĉupam srce samom sebi, ali uvek se utešim da nije moglo bolje. Od ovoga, što
imamo namru uskoro da ponudimo, deci bi bilo bolje samo majĉino mleko. Ali
time se bavi već neko drugi. Ne! Ne krijem pomisao da ti drugi ne mogu dati
dovoljno i da moţda negde u bliskoj budućnosti pokrenem još jedan, poslednji
poduhvat. Da, ako je moguće, napravim mleko koje neće biti u prahu i koje će biti
kvaliteta kao pravo majĉinsko. No, o tom potom! Moj šiljati nos, koji me retko
kada vara, kaţe mi da ću uspeti u tome i da će glavni razlog što to ne mogu odmah

32
otpoĉeti finansijski. Jednostavno, nemam dovoljno novca da uloţim u taj projekat.
Barem za sada, nadam se. Uradiću tu stvar u preostalom delu ţivota, kunem se
samom sebi, samo ako je moguće. Moţete zamislite bebice koje u cuki imaju
mleko koje je isto toliko dobro kao i dojiljino. Pa to je fantastiĉno. Prodao bih dušu
za to.“
- Dušu kaţeš? - prekinuo je tišinu dubok , rezak i pomalo zao glas.
Milan se našao u ĉudu.
- Ko si ti? - pitao je, iako još nije ni najmanje bio svestan da se nešto bitno desilo.
- Ja sam onaj ko kupuje duše.
Milan je pokušao u narednih nekoliko sekundi da shvati šta se dešava i odakle
dolazi glas koji ĉuje.
- Ako mi daš dušu, odmah ću ti dati recept za mleko koje ţeliš da proizvodiš! -
grmeo je glas u sobi.
- Ako ti dam dušu, kako da ti verujem da će recept biti pravi? - kao iz topa će
Milan, krijući u sebi rezervu vere da razgovara sa Ċavolom... Da moţda
jednostavno ne ĉuje glasove zbog nekog psihijatrijskog oboljenja.
- Vrlo jednostavno. Ako recept nije pravi, onda nemam pravo na tvoju dušu -
ovog puta poput zmije prosiktao je glas, totalno zastrašujuće.
- I šta će biti sa mnom, ako ti prodam dušu?
- Ništa, dok si ţiv. A posle smrti ideš duboko pod zemlju, u moje kraljestvo.
Videćeš, svideće ti se tamo. Ha, ha, ha! Tamo ima puno ljudi koji jedu decu kao
poseban delikates. Ha, ha, ha! Moći ćeš da se boriš protiv njih!
- Jesi li ti normalan? - pitao je Milan, više ne verujeći da glas potiĉe od nekog
drugog.
- Onda ludiš! Ako ne razgovaraš sa nekom drugom osobom, onda si poĉeo da
haluciniraš.
Milana je sada već uhvatio paniĉan strah. Pitao se da li je moguće da razgovara sa
Ċavolom ili ĉuje glasove, koji su ĉesta pojava kod šizofrenije.
- I? Šta kaţeš? - pitao je glas, ovoga puta ljudskijim tonom. Milan je ćutao.
Prihvatio je da je upao u šizofrenu psihozu, a odbacio kao mnogo, mnogo moguće
da razgovara sa pravim Ċavolom.
- Ništa. Ćutiš. Treba li to da shvatim kao odbijanje moje ponude? - ponovo je
Milan ĉuo glas koji je dolazio spolja, u sobi u kojoj je bio sam. Sada je već
pomislio da zaista komunicira sa Ċavolom. Opet, ako to ne radi, pitao se da li da
razgovara sa glasovima.
- Kako mogu da verujem da si ti zaista trgovac ljudskim dušama?
- Tako što ćeš napraviti mleko kao što ću te nauĉiti. Pre toga, moguće je da ćeš
mi teško poverovati. Ĉak, moţda nećeš verovati ni kada ostvarirš svoju ţelju, nego
tek kada doĊeš u ambis.

33
 - Ne verujem ti da si ti neko ko nije ja. Gotovo sam siguran da sam upao u
psihozu. Jednostavno, mogućnost da sam u pravu je barem devedeset devet posto.
- Ha, ha, ha. Ostaje onaj jedan! Ha, ha? - gromko i podlo se smejao glas, koji kao
da je išao iz jednog dela sobe u drugi.
- Ako nisi spreman da poveruješ i daš mi dušu za recept, moţda ću ga dati nekoj
drugoj kompaniji za proizvodnju mleka u prahu. Ili da te ostavim neko vreme da
razmisliš?
Milan se premišljao.
- Javi mi se za tri dana, pa ćemo ponovo da popriĉamo! -Kazao je, siguran da
glasovi neće prestati ako su plod bolesti.
- Pazi, tri dana, inaĉe, mogu dovesti na tebe toliko demona da od bolova i ludila
sebi odzmeš ţivot i na taj naĉin doĊeš zauvek kod mene!
Milanu je poĉela da drhti desna ruka. Znoj je poĉeo da ga obliva; jedna kap mu se
upravo spuštala niz slepooĉnicu ka obrazu.
- Što se mene tiĉe, dogovor je skopljen. Ĉujemo se za tri dana.
- U redu! Tri dana... - rekao je Milan, koji je poĉeo da oseća glasno i uţurbano
lupanje sopstvenog srca. Hteo je da proveri šta je u pitanju i prizove glas. Shvatio je
da je njegova duša, što se tiĉe Ċavola, već izgubljena. Što sa carstva nebeskog tiĉe
za rzliku od prvog, ima pravo da odbija ponudu i nastavi ţivot kao do sada.
- Đavole! - kazao je glasno. - Ima li ovde koga.
Vladala je tišina i opor miris koji je ulazio u Milanove grudi, šapćući mu da je
glas moţda ipak potekao od neke druge osobe, s obzirom da sada vlada tišina i da
se jedino on ĉuje, sa primesom molitve, da ne bude ona najgora opcija; da je već
izgubio dušu.
„Otićiću ja ipak kod lekara“, pomislio je u nadi da će se glasovi vratiti u naredna
tri dana. Zatim se osvestio da, ako se i to bude desilo, ipak tako nešto ne mora da
znaĉi da je izgubio dušu i da je razgovarao liĉno sa Ċavolom. Ova zadnja pomisao
je uzdrmala prethodnu. Zašto bi upšte išao kod lekara, ako nije Ċavo u pitanju i ako
to mleko mogu da napravim baš uz pomoć njih. Pomislio je i da ga moţda bog
kuša. Ili mu se obraća nešto dubinsko, nesvesno, koje mu se javilo baš zbog
njegove silne ţelje da bebe i mala deca imaju ono najbolje. Pomislio je u tišini da
se psihiĉki sasvim dobro drţi, s’ obzirom na to šta mu se malo pre desilo.
Odluĉio je da sebi skuva kafu, uz to primetivši da već duţe vreme nije zapalio
cigaretu. „Popušiću jednu dok se kafa kuva, a uz kaficu još jednu!“ Isplanirao je
svoj uobiĉajni ritual.
- Dobar dan ţelim! - odjednom je ĉuo preteći glas koji mu je došao na neki naĉin
kao ulje na vatru. Odluĉio je da ćuti!
- Meni otpozdravljaju, inaĉe ubijam.
Nešto toliko istinito u reĉenom nagnulo je Milana da otpozdravi.
- Dobar dan i ja Vama ţelim! - kazao je ponosito!

34
 - Rat koji ste izgubili moţete rasplamsati još dok ste na zemlji.
- Kakav rat? Ko ste Vi?
- Ja sam demon Sasi.
Milan je razmišljao da kaţe ’drago mi je’ što je i rekao.
- Meni nije!
Sagovornik je ćutao par sekundi.
- Ako uništite i stavite katanac na svoju svinjsku mlekaru moţete se još uvek
boriti za svoju dušu.
- Kako mislite da uništim?
- Jednostavno, isplanirajte poţar u fabrici i, kao ĉovek, povratite dušu koja moţe
opet da se bori za odlazak u raj... Mada Vam je moja poruka da je u paklu bolje.
Ha, ha, ha!
- O, luda glavo, osvesti se! Ĉuješ glasove, ĉuješ glasove. Potreban ti je doktor što
pre - govorio je sebi Milan:
- U redu. To je logiĉna samoodbrana od onoga šta te je snašlo. Samo bolje prodaj
dušu i skrati sebi muke kako u ţivotu tako i u paklu.
Vlasnik kompanije za proizvodnju mleka u prahu je poĉeo da se hvata za glavu.
Poĉeo je po prvi put u ţivotu da se plaši od zlog i nepoznatog.
- Šta da radim? - kazao je sam sebi.
- Pitaš sebe ili mene? - kezio se glas, ĉiji smrad kao da je preplavio Milanovu
sobu.
- Pitam i sebe i tebe. Obojica smo ja, kada već hoćeš sa razgovaraš.
- Onda ću ja da ćutim, pa ti moli boga da zaista dobiješ šizofreniju i ĉuješ
glasove.
Nastala je tišina.
- Reci nešto! - glasno će Milan, lupivši snaţno rukom o sto!
- Reci nešto! - ponovio je isto, ali ništa se nije ĉulo.
- Molim te, u ime Hrista, reci nešto!!!
- Aaaaa! Ne spominji mi tu lešinu.
- Onda ću ja zamoliti upravo njega da me bog razboli i traţiti, u ime Hrista, da
dobijem šizofreniju i ĉujem glasove.
- Ti si lud! - rekao je Sasi.
- Boţe, molim te, u ime Hrista, da ĉujem glasove.
- U redu. Sam si traţio. Pa napasaj ovce tvoje anĊeoskim prahom.
Milan je hteo da se na neki naĉin uveri da su glasovi od poĉetka bili njegovi ili je
zaista razgovarao sa Ċavolom i demonom, i da li mu je bog uslišio molitvu koja mu
je sada bila bestemljna. Razmišljajući, shvatio je zašto je zamolio boga da ĉuje
glasove. To mu je znaĉilo da je bog taj koji je na njegovoj strani i da o već prodanoj
duši nema ni govora.
Ćutao je nekoliko trenutaka.

35
 - Mogu li li zapaliti još jednu cigaretu?
- Kako da ne... Ţelite li još nešto? - ĉuo se predivan ţenski glas!
- I, ako bih mogao, još jednu kafu?
Ĉudio se od kranjosti do krajnjosti Milan.
- Uskoro slećemo u Neput. Molimo putnike da veţu svoje pojase - ĉulo se na
razglasu, koji je, toboţe, bio u avionu.
- Ţao mi je, mili ĉoveĉe, vreme za uslugu je isteklo... Moţete se osveţiti u našem
restoranu na aerodromu.
„Nikada nisam oĉekivao da nešto ovako doţivim. Moţda, kada bih uspeo da se
staloţim i smirim. Da se saberem. Za sve ovo postoji logiĉno objašnjenje. Ono što
je istina i ĉinjenica, ĉuo sam glasove“, umirivao je sebe kao da ih više neće ĉuti.
Skuvao je još jednu kafu i uz nju zapalio cigaretu. „Oh, boţe, ova cigareta je je lek.
Prvo što j odliĉan anksiolitik, a drugo, smiruje ţivce pokretima prstiju!“
- Kako ste se proveli na putu, gospodine Milane? - pitala ga je neka ţena.
- Na kakvom putu? I ko ste Vi?
- O, boţe dragi, Milane, pa zar niste išli na sluţbeno putovanje da sklopite neki
ugovor?
- U redu. A ko ste Vi? - Milan je u sebi osećao prisustvo neke nepoznate ţene.
- Pa, Vaša sluškinja, Stela!
- Pa, pokaţite se. Ako stvarno postojite, gde ste?
- Evo me izlazim iz Vaših usta u dimu cigarete.
- Onda ću ostavite cigarete! - strogo će Milan!
- Ne znam ima li nekog razloga za vaše protivljenje pušenju? Pa druţimo se od
kada ste prvi put u ţivotu povukli duvanski dim! I znam da bez cigareta ne bi ste
mogli!
„Ima tu smilsa! Ĉini mi se da se karte polako naziru u obliki mogćnosti da ne bi
tako lako ostavio pušenje!“
- Ima istine u tome što ste pomislili. Velike istine!
- Ostavio bih cigarete, ostavio bih ih, ostavio!
- Sasi vam je došapnuo da ne morate odmah da ostavljate cigare, moţete to i
kasnije. Da li ste ga ĉuli?
- Ĉuo sam nešto kao siktanje zmije, što mi je to kazalo.
- Pa onda ima vremena da se odreknete tog sitnog greha.
- Cigarete nisu nikakav greh, kao prvo! A i kao drugo, ja nemam nikakvu kućnu
pomoćnicu!
„Da li ću konstano ĉutu ovaj glas dok pušim...?“
- Ne morate. Sve se moţe rešiti jednostavno.
- Da. Sada ćeš mi reći da prodam dušu Ċavolu!
- Upravo tako!
- I da ste Vi neki demon.

36
 - Ne ja se, konkretno, u nepoznatim svetovima za ĉoveka, nalazim u duvanskom
dimu.
„Interesantno!“, pomislio je Milan, već zaintrigiran ovim razgovorom.
- Hoćete reći da svi koji puše negde duboko u sebi razgovaraju sa svojim
nesvesnim?
- Ne, nego sa mnom. Ako hoćete da pojednostavite stvar, ja sam nikotin, katran i
ugljen monoksid, samo što se sve to spaja u jedno biće koje sam ja i koje je svesno
somog sebe... Ha, ha... Hm. Moglo bi se reći da sam ja duh cigarete. Inaĉe. najbolje
se slaţem sa duhom od kafe, i najvećim prevarantom koji ţivi u marihuani. Znate
onu pesmu od Dţona Lenona: „Obećala mi je svet i ja sam joj poverovao, posle
sveg tog vremena ne znam zašto.“ Samo što bog brani droge, osim alkohola,
cigareta, i kafe; „Posle sveg ovog vremena ja neznam zašto“!
- Ja ću tebe da ugasim pre vremena, a ni kafu neću popiti do kraja i baš me
zanima šta će biti.
Milan se nalazio u još uvek ne primećenoj, neuraĉinjivoj panici. Ugasio je
cigaretu.
- Ĉik sada da te vidimo! - eksperimentisao je sam sa sobom.
- Ako nećeš da priĉaš sa cigaretom, što ti je, po mome mišljnju, najbolje, onda
ćeš ptiĉati sam sa sobom!
- Kako misliš sam sa sobom?
- Jednostavno, ono što budeš mislio, ĉućeš kao glasove. Ipak, to ti neće toliko
teško pasti, jer si imao disciplinovanu misao... Ne dali si imao u sebi
disciplinovanu misao... Jesi, jesi!
- Imao sam diciplinovanu misao! Ja to znam!
- Onda ponavljaj jesi, jesi, jesi...
- Što bih to radio? I, ustalom, što bi se ja samom sebi obraćao kao Vi?
- Pa sam si traţio da se razboliš. Sada, ako hoćeš, ako još uvek nije kasno da odeš
do psihijatra i piješ lekove barem godinu dana.
- Ne, ne! Ja sam traţio glasove od boga, da bih spasio sebe i moju firmu koja
proizvodi mleko za deĉicu, i bog mi je izašao u susret.
Posle ove reĉenice drugo Milanovo Ja je pitalo:
- Ali zašto da ĉuješ glasove?... Mogao si traţiti da te Ċavo boţjom silom ostavi na
miru.
Milan je razmišljao... na trenutak se zapitao zašto svojim glasom razgovara sa
onim što ĉuje. „Moraću da se nauĉim da u mislima razgovaram sa onim što ĉujem,
inaĉe će me proglasiti ludakom. Ili da odem u taj grad Neput, gde god se on
nalazio, na duţi odmor i oslobodim se sveg ovog sranja!“
- Znaš li ti gde je Neput? - Milan je glasno pitao sebe, bukvalno dovevši situaciju
do apsurdnog humora.
- Ne znam!

37
 - Ti?
- Neznam ni ja! Ha, ha, ha...
Ništa. Zvaću sutra ujutro, s obzirom da je sada već prošlo pola jedanaest uveĉe i
pitati je, ili zamoliti, da mi kaţe gde se nalazi Neput.
„Treb mi cigareta a se smirim“, već je poĉeo da oseća prve tegobe šizofrenije,
nesvesno ţeleći da pobegne nesvesno od samoga sebe. „Ali zašto!“ Ponovila mu se
misao u glavi. Zašto je traţio da se od Ċavolja brani više na Ċavoljem nego boţjem
terenu!? Tada je pomislio da proveri da li se bog zaista postarao da mu izaĊe u
susret i da li je to za njegovo dobro. „Boţe reci mi jesi li sa mnom!?“, rekao je u
sebi sa jakom verom!
- Uz tebe sam! - ĉuo je glas koji je odmah prepoznao kao da ga je već od negde
znao. Hristov glas.
- O, moj Gospode mili. Pa zar je sve ovo što se dešava sa mnom moje uĉešće u
boju izmeĊu boga i Ċavola.
- Ha, ha! Vi ste u duši dobar ĉovek, a Ċavo je udario baš tu gde je najpovoljnije
da pokupi što više duša za pakao.
- Drago mi je, Gospode, što milsite da sam dobra duša, ali jesam li dovoljno jak
da bih pobedio u tom ratu.
- Dosta sa Hristom!
Odmah potom je ĉuo glas koji se predstavio kao onaj koji je dolazio iz cigarete.
- Hoćeš da pušiš i razgovaraš sa Nazarećaninom. Ako je on posle smrti vaskrsao i
otišao na nebo, ne znaĉi da ćeš i ti.
Milan je dobio neku vrstu ukora. Glas je nastavio.
- Boţanski glasovi su, po zakonu, zabranjeni. Na primer kada se puši cigareta, a ti
upravo purnjaš li purnjaš!
- Znaĉi i ti si... Ako si ti onaj koji upravlja cigaretama najveći ubica duša.
- Iskreno da ti kaţem, odmah posle Sasija.
- Ne razumem - ĉudio se Milan. Već oseĉajući realan strah i već obuhvatnije
sagledavjući situaciju u kojoj se našao.
- Eto tako. To je jasno i jednostvno. Pušenje cigarete je kaĊenje Ċavolu liĉno.
- Ali kako onda smiruješ nerve kada zapalim... O, boţe, samo da ostavim
cigaretu. Ostaviću je kad tad. Da! Ostaviću pušenje obećavam ti, samo da me zlo ne
uništi.
- Brh! Uvek ista glupost sa mnom. Bukvalno, crni humor! Onda nema potrebe da
se druţimo. Napašću te svim silama kada me budeš ostavljao. Verovatno si ĉuo da
je pušaĉka kriza jaĉa od heroinske!
- Onda ćuti više!
Namerno je ugasio nepopušenu cigaretu u pikslu. Ĉekao je da se razgovor
nastavi, meĊutim vladala je tišina.

38
 „Kada bi ponovo bilo ovako tiho i spokojno... Tek sada vidim koliko ţivot i duša
vrede, a ja razmišljam o samoubistvu. Moţda je sve to od boga, neka vrsta kazne.
Naravno u raj ne moţe ući onaj koji će se tamo ubiti. A ja bih pre u raj nego u
pakao, to je definitivno.Moram da zapalim da bih se smirio, pa makar...
- O, boţe, oprosti mi - kazao je, zapitavši se da li će ikada ostaviti pušenje. Onda
je zakljuĉio da je bolje da ispija med i mleko nego da se bori protiv kanibala koji
jedu decu.
„Kad tad ću morati da ostavim duvan“, mislio je. „Onda je najbolje da to uradim
što pre! Opet, sa druge strane, cigareta moţda nije greh, iako je to mišljenje opšt e
usvojeno... Evo, ja, na primer, nikada nisam razmišljao na taj naĉin. Od kada
koristim duvan, osećam veću korist od njega nego štetu... Jednostvano me smiruje.
Pih! Bog me ubio ako je cigara greh!“, pomislio je ćudeći se velikoj veri da je u
pravu. „Ipak, ako je onaj Sasi zaista kazao istinu... O, boţe, ja ludim, ja ludim.“
- Ima li te boţe!? - proderao se. - Oĉe naš, koji si na nebesima, pomagaj ako te
ima!
- Hoće, hoće. Pomoćiće!
- Ko si sada pa ti? – upita Milan, u panici i već bitno smanjenoj sposobnosti da
shvati šta mu se dešava.
- Ja sam tvoje dubinsko ja. Tvoja duša liĉno, koja kroz dubinsku psihologiju ili
takozvano nesvesno dolazi isprojektovano u tvoju svest.
Milan je ove reĉi je u stvari izgovorio u srcu u trenutku kada mu se um izgubio,
kada nije više mislio glavom već dušom. „Bori se, bori se Milane!“ neki ĉudan glas
mu je govorio spuštajući se u njegove dubine.
„Jesi li ti Hrist!?“, Milan nije mogao da razmišlja umom već mu je deo boga koji
je u, kako je pomislio, u svakom ĉoveku, snaţno poruĉio: „Nisam, ali dolazim u
ime Hrista. Bog ima plan za tvoj ţivot i dok god ne pohuliš na svetoga duha ti si
spasen, ma šta radio.“ „Ali...!“ „Znam šta ti je palo napamet taj plan je tebi
nepoznat ĉak i da ne postupaš prema njemu! Da ponovim! Hula na svetog duha je
peĉat za pakao. Opet, moţeš postupati po boţjem planu za tebe i u jednom trnutku
izgubiti sve!“
- Sada je vreme da te ostavim tvojoj borbi koju ne vode samo demoni protiv tebe
već i anĊeli koji te ĉuvaju. Ĉitao si bibliju o dva, sa Hristom raspeta, razbojnika od
kojih je jedan ljubio Hrista, dok mu se drugi ako, se tako moţe reći, podsmevao.
- Ali ja ne bih hteo da završim na krstu. Ja bih jednostavno radio za deĉicu.
- Ĉesto Ċavo udara tamo gde je najĉvršće. A sada moram da se povuĉem i
ostavim te tvome mozgu. Voli Gospoda i bićeš spasen!
„Voli i bićeš...“, Milanu se vratila svest iz dubina, gde je, na trenutak, video svoje
suze, koje je zatekao na licu kada je prešao rukom. „Deĉice mila moja, najdraţa,
ĉast mi je da vam sluţim!“ Milan je poĉeo da plaĉe. Iz tog plaĉa je, kako mu se
uĉinilo, jednu suzu posvetio bogu, da na momenat ne bude uznemiravan glasovima.

39
I tako je i bilo. Milan se isplakao nad onim što je mislio da ga oĉekuje. U sledećem
trenutku pomislio je da će, ćujući glasove, prestati da drţi kontrolu nad samim
sobom i završiti u ludnici. „O, mila deĉice, ko će vam onda sluţiti?... Samo da deca
budu dobro, samo da detnjstvo svakog deteta bude spokojno!“
Prošlo je hladno januarsko jutro. Milan je u bezliĉnosti, malo se smirivši i
pribravši, razmišljao o tome šta će se desiti za tri dana kada će ga posetiti liĉno
neĉastivi, po kome je on već prodao svoju dušu, kako mu je reĉeno, a što njemu još
uvek nije bilo jasno. Moţda je to zaista istina moţda će morati da ţrtvuje svoju
dušu radi dobra dece, što bi u svakom sluĉaju uradio ne prestavši da se bori protiv
Đavola, bez obzira na sve. Barem je bio tog stanovišta.
Sat, koji je još u ono pravreme kupio njegov deda i koji je visioo na zidu već
skoro sto godina, otkucao je ponoć. „Moram da zapalim, pa makar opet ĉuo
glasove!“, pomislio je, sav nervozan od poterbe za cigaretom. To je i uĉinio! „Baš
me interesuje da li će se onaj glas opet pojaviti.“
- Kako da ne! – ponovo ga je ĉuo!
- Molim te, šta sada imaš da mi kaţeš?
Ruke su mu zadrhtale.
- Vidim, stvari idu svojim tokom.
- Ako treba, ostaviću duvan. Garantujem ti !
- A-ha-ha-ha! Ĉuj, nije bitno ko je u pravu. Bitno je ko će pobediti u ovom
kosmiĉkom ratu, a mi ga vodimo sasvim uspešno i već mislimo, zapravo, mi, viši
demoni smo ubeĊeni da smo već pobedili!
- Ne verujem ti! - odbrusio je Milan!
- Kako ti hoćeš. U glavnom, meni prija da se igram sa tobom. Moţda ćeš u paklu
dobiti parcelu na kojoj ćeš uzgajati duvan!
- Ma šta mi napriĉa!
- Puno je soba u paklu. Vaţno je samo da se ĉini neki greh i da se niko ne voli.
Da se sluţi u hijerarhiji na ĉijem prestolu je Đavo... Vidiš kako je lep dim koji ti
ulazi u pluća. Kakvo je uţivanje izdahnuti ga. To u raju ne bi mogao - umilno će
biće koje je reklo da ţivi u grehu cigarete i da, u suštini, na svakog utiĉe nesvesno,
a da se Milanu javilo po zapovesti gospodara, da ga, umesto uništavajući mu psihu
iz korena, ĉuje kao glas.
- E, u inat ću pušiti. A jednom kada se odluĉim da prestanem, samo ću petom
zgaziti poslednju cigaretu. Je li jasno!?
- Jasno! Samo ne znam da li će biti potrebe za to, ako ti duša poĉne sluţiti zlu To
je naš cilj!
- E, pa, umilni glasiću, neće biti po vašem, već po Boţjem!
- Biće kako biti mora. U glavnom, ja ti garantujem da ćeš ĉak i da odeš na nebo
posle svetog rata, kada budemo odneli pobedu. I uvek kada ti padne napamet da
uradiš nešto dobro, odmah videti veĉito raspetog Boga, Hrista i Svetoga duha koji,

40
će biti u manjim bolovima i mukama od onih koje su nama u ognjenom jezeru
namenili.
- I Vi ste sigurni u to?
- Neopozivo. Oni kojima je najbolje u raju, biće im najgore u paklu, posle svega.
Pa ti pravi mleko za spasenu decu... Nego, imaš li ti nekog alkohola? Evo, ja ti
dajem reĉ da ćeš ĉuti glasove samo kada piješ. Duh alkohola je najdubiozniji u
raspravi na kojoj ćeš poziciji biti u paklu!
- Imam smirnof vodku!
- Odliĉno! Sipaj jednu ĉašu i porazgovaraj sa njime koji ţivi u alkoholu. Veruj
mi, on je dubiozniji ĉak i od teţih droga... Zapravo, varam se. On je najteţa droga,
pre marihuane.
Milan je odluĉio da posluša! Sipao je dobro odmerenu ĉašicu i probao je,
oĉekujući nešto što bi moţda sa druge strane bilo dobro. Na primern moći će da
duvani, a da ništa ne ĉuje. Ne priĉa ni sa kim. Uzeo je po svome obiĉaju omiljeno
piće, popivši mali gutljaj tek da oseti ukus.
- O, gde si ti koji ne postojiš?
- Molim? - zbunjeno će Milan, osećajući, uz neugašenu cigaretu, zadovoljstvo
koje je bacilo u zasenak sav onaj tremorni strah koji je dosada vladao nad njime.
- Kako to milsiš?
- Daj dokaz da postojiš i bićeš spasen!
- Ti si ozbiljan?
- Da ja sam duša alkohola, Đavolova ţena, Lilit!
„Sada mi je jasno zašto devedeset i pet posto ljudi pije“, pomislio je Milan.
- Kako milsiš da ne postojim? evo me ovde.
- Kako bi to dokazao?
- Ne znam. Uštinuo bih se!
- Nije loše za poĉetak. Vraški dobar odgovor. Ali, kako bi dokazao da, na primer,
tebe neko ne umišlja i da si samo lutka koja milsi da postoji!
- Onda bi upotrbio onu „Mislim, dakle, postojim“
- O, pa, mi smo na poĉetku igre, koliko ja vidim. Neki sveci i i demoni nemaju
misli, imaju samo pomilsi.
- Hm - zateĉeno će Milan.
- Vidim, već sumnjaš, a sumnja je put ka dvoumljenju!
- Ne sumnjam. Jednostvano, normalno mi je da, ako sam svestan sebe...
- U redu! A šta ako ti je svesnost iskrivljena?
- Pa, šta je onda taĉan odgovor na to pitanje?
- Ha, ha! Milsio si da ćeš lako sa mnom. Ne ide to tako druţe. Komplikovane su
te zavrzlame... Evo, za poĉetak, uzmi svoje omiljeno piće.
- U redu
Milan je sipao ĉašu vodke.

41
 - Ponesi celu flašu sa sobom.
- Celu flašu?
- Zasmejavate me, gospodine Milane. Zar ne vidite kojim putem smo krenuli?
- Ali ja popijem jednu ĉašu ujutru, i to je sve...
- U redu, ali od sada ako hoćete po Vašem, da Vam ja budem prijatelj, pićete
malo više!
- Koliko više?
- Dosta više... Ha, ha! - gromaglasno se javio glas koji je Milanu zvuĉao poput
dedinog. Pogledao je u sat. Nije ni uoĉio koliko je sati, samo je zaţalio što se jutros
uopšte probudio. Onda mu se uz prvi gutljaj javila nada da će sve brzo proći, da je
upao u kratku psihozu ili se, pak, neizleĉivo razboleo.
„Kako da znam da postojim!?“, setio se pitanja kakvo sam sebi nikada ne bi
postavio, jer nikada do sada nije ni razmišljao na taj naĉin. Sebe je smatrao za
dobrotvora, sam je bio filozof u smislu ĉovekove egzistencije, a izgledalo mu je
da, ako hoće da uradi ono što je za njega najbolje, dȃ odgovor na to pitanje ĉime će
ubediti demona da njegova duša nije za pakao, što je takoĊe bila opcija zašto ĉuje
glasove. Jednostavno, zato što mu se zaista javljaju demoni, pa i sam Đavo.
Uzeo je još jedan gutljaj.
- Ima li te, duše?
- Ha, ha, ha! Ne znam. Moţda nema ni mene...
- Moţda bi tako bilo najbolje!
- Opet me zasmejavate, ako smem tako da se izrazim, dragi prijatelju. Nego, red
je da se upoznamo. Ja sam aţdaha koju probada ArhanĊel Mihailo... Smešno. zar
ne? Još uvek je na nebu, majku mu njegovu. Za njega sam spremio posebne muke u
paklu. Inaĉe, pravo ime mi je Toron. I oni koje sam naterao da prodaju dušu Ċavolu
pre smrti, na posebnim su funkcijama u paklu. Taĉnije, ne trpe nikakve muke. Ĉak,
šta više, ima i onih, kako bi mi to nazvali, spasene dece. Moţeš se tamo brinuti o
njima, ako se odrekneš ljubavi.
- Pa kakva je uteha u tome, ako ih ne violim?
- Jednostavno, biće Vam izvestan uţitak kada se se završi sveti rat.
Milan se sve manje verovao da je bolest uzrok njegovog stanja i pomislio da zasta
priĉa sa, njemu predstavljnim, Toronom. Uzeo je još jedan gtljaj, shvativši da je
pogubno javljati se lekaru koji će ga na kraju strpati iza blindiranih prozora kao
neizleĉivog ĉoveka, za koga će najverovatnije pomisliti da je opasan za društvo i
sistem.
- Tako će i biti! - ĉitao mu je misli Toron.
- O, boţe mili! - uhvatio se za glavu Milan.
- Ništa ti tu bog ne moţe pomoći – tiho će glas koji je ovog puta dolazio u
Milanovo desno uvo.
- Ali, ja imam...

42
 - Znam! Imaš i anĊela ĉuvara! – nastavi, glasom koji kao da se poput zmije
uvijao i siktao. - Samo slaba vajda od njega! Od tebe se oĉekuje da se spaseš, ne na
biblisjski naĉin, već na satanistiĉki. U paklu je ono pravo, a ne na nebu! Moţeš
dobiti sve što zaţeliš samo moraš prestati da voliš!
- Ĉak i decu!
- Naravno!
- Ali...
- Ti to najviše voliš. Jednostavno, to je najveći deo tvoga bića koje bi ja trebalo
da zatrem i odstranim od tebe!
- A reci mi kako je to moja duša već prodana?
- Eto, tako. Imamo i mi proroke.
- Ne, ne! Ja više volim decu nego cigarete. A i ne verujem ti da je rat izmeĊu
boga i Đavola završen vašom pobedom.
- Tako nešto sam i oĉekivao od tebe, samo što je to trebalo da se desi malo
kasnije. Vidim, tvrd si orah!
- Zamisli, ako prodam dušu, na primer, za to mleko o kome sanjam...
- Moţda to i vredi.
- Kako to misliš?
- Moţda tvoja duša i vredi toliko!
- Sada sam zbunjen – Milan je zapalio cigaretu, kako bi se smirio.
- Kaţeš da moja duša vredi toliko?
- Pa, zar ti moj gospodar nije toliko ponudio... Moţeš traţiti još nešto. Na primer
kuću sa bazenom.
- Ne razumem?
- U pakao ne idu samo oni koji su prodali svoju dušu. Oni tamo uţivaju. U pakao
idu i oni koji su se izgubili imeĊu dvojstve dobra i zla, koji su sami od sebe, prestali
da vole, iako tako nisu hteli, ali ih je ţivot doveo do doga.
- Zanimljivo.
- Moţda si video sliku gde demon obara monaha u pakao pred sam ulazak u raj.
Oni u paklu najviše pate.
- Ne ja ne ţelim da budem Juda. Izdao je Hrista, a potom se obesio, ako se ne
varam.
- Juda nije prodao dušu, ali on je posebna priĉa. Mi ovde treba da dokaţemo dali
postojimo ili ne! Ha, ha! - nasmejao se Toron gromkim glasom.
- Dakle ako dokaţemo, kao što ti rekoh, bićeš spasen. Ići ćeš u raj, a posle pobede
Đavola trpeti neznatne muke u paklu.
- A, ako ne mogu to da dokaţem, šta će biti onda?
- Ha! Onda je najbolje da prodaš dušu, inaĉe ćeš na kraju završiti u najvećim
mukama!

43
 Milan je zadrahtao, po prvi put osetivši gluvi strah i moć pakla. Onda je pomislio
šta ako bog pobedi, a on ode u pakao, jer je prodao svoju dušu i prestao da voli
decu, što mu je bilo najbitnije.
- Slušaj ti, takozvani Torone! Šta ako ti mene u svemu ovde debelo laţeš!?
- Slušaj ti, Milane! Meni se obraća sa Vi. I, ĉak i da te laţem, to meni nije bitno.
- Onda je meni dokaz da postojim to što mogu da se uštinem, ili da vidim...
- Ili da ĉuješ glasove! - gromko će Toron, uplašivši Milana.
- Vidim ja, ti ćeš postati vernik. toliko puno si zagririzao da ćeš se zamonašiti. Ali
ja ti garantujem da ću te oboriti u pakao. Već poĉinjem da te mrzim!
Milan je stegao pesnicu, setivši se filozofske mudrosti: „Ako hoćeš da pobediš,
izdrţi!“
- A šta ako su muke prevelike? - ĉitao mu je misli Toron!
- Ne verujem da bi Bog dopustio da me spopadnu tolike muke da ne mogu da ih
izdrţim! - Besnim tonom će Milan, škrgućući zubima i još ĉvrešće stisnuvši
pesnicu.
- Ti si lud. Pa on je roĊenog sina raspeo na krst. Šta bi ti radio kada bi znao da ćeš
biti na krstu negde u budućnosti, ako se ne odrekneš boga kao što se bog odrekao
Hrista.
- Kako to milsiš, odrekao se Hrista? - zaĉudio se Milan.
- Otvori bibliju pa proĉitaj Hristove reĉi na krstu.
- Koje reĉi?
-Na primer „Boţe moj, boţe moj, zašto si me ostavio?“
- Ne verujem da je to istina! - ovoga puta gromko će Milan.
- Uzmi, pa proĉitaj sam. Šta drugo da ti kaţem?
Milanu je bilo krivo što do sada nije izuĉavao neki sveti spis kao što je Biblija.
- Pa ti ni Bibliju nemaš u kući... Nego, da se nas dvojca dogovorimo. Idi kupi tu
knjigu, pa je prelistaj u naredna dva tri dana, dok Ċavo ponovo ne doĊe kod tebe.
- Da, ali, ako ja...
- Nećeš ĉuti nikakve glasove, niti će te iko uznemiravati. To ti ja obećavam!
I zaista Milan je uradio kako mu je reĉeno. Ĉuo je da je najbolje poći od
jevanĊelja po Jovanu, pa je tako i uradio. Odmah nije mogao da shvati dali su u
poĉetku bila dva boga ili jedan bog. Reĉ ili bog? Ili je samo bogu bilo moguće da
govori i tim govorom stvara. Ako je tako, onda je Reĉ Svetinja, zakljuĉio je. Nije
bio nimalo razoĉaran ovim jevanĊeljem, primetivši razne akupunkturne znake koji
su vodili na mesta gde se obraĊivala sliĉna tema. Odluĉio je da pogleda šta je na
poĉetku Svetog Pisma, i već bio pridobijen za naklonost bogu i pitao se da li će
postati vernik. Onda se zapitao šta to uopšte znaĉi biti vernik.
- Mogu li sada ja da se javim? - ĉuo je glas umilnog tona!
- Ali meni je...

44
 - To ti je obećao demon. MeĊutim, on nema prava da se meša u poslove izmeĊu
mene i tebe... Mugu ti se javiti kad god hteo, isto kao i oni.
- Pa, šta mi imaš kazati? Ima li neke pomoći od tebe?
- Pitao si se šta je to vera?
- Da!
- Skoro svakom ĉoveku su poznate tri dimenzije.
- Da - pomno je slušao Milan.
- Inaĉe, ima sedamnaset dimenzija. Ĉetvrta je pomalo poznata i ĉoveku, vrlo
malo. Ĉovek... Skoro ni jedan ne bi mogao izaći iz zatvorene kocke, ali kada bi
dovoljno verovao, izašao bi, kao da kocka ima vrata, na primer.
- Moţe li barem neko od ljudi to uraditi?
- Pitaš me da li bi ti to mogao. Da! Ali tek kada se upokojiš u Gospodu!
- A moja deĉica?... Moţeš li mi ti dati recept za mleko?
- Mogao bih, ali bi onda ja morao da izgubim ljubav u sebi, jer sam prekršio ono
što se od mene oĉekuje, a to je da poštujem zakon izmeĊu mene i tvog iskušivaĉa.
- Ne razumem?
- Ukinuo bih tvoju slobodu i stavio ti remen koji ne bi mogao da podneseš.
Nastala je tišina od nekoliko trenutaka, kada je anĊeo ĉuvar kazao Milanu da
slobodno prelistava Bibliju.
Bilo je dvanaest sati trećega dana Kada je Milan oĉekivao Đavola.
- Ĉekaš ĉekaš - Javio se takozvani Neĉastivi. - Prljaš ruke Hristovom krvlju i
telom, prelistavajući tu odvratnu knjigu.
Opet, neizvesni tajac u sobi Milanovoj.
- Taĉno sam znao da će se ovo desiti. Znaĉi, ostaješ pri onome što misliš?
- Odkud ti znaš šta ja mislim? - zaĉuo se hrapav glas!
- Eto, znam! - zareţa Đavo. - Znam da ne prodaješ dušu. Eto šta znam. Ali nema
veze. Već će te Tonor i Sasi ubediti da grešiš, naroĉito Toron u tvojoj „Smirnof“
votki. Vidim već je piješ u većim koliĉinama.
Milan je zastao, zapitavši se kako nije uopšte doneo odluku da li da se proda, a
Đavo je već to unapred znao.
- Eto, ne prodajem! - reĉe steţući pesnice, što je uĉestalo radio pesnice od kako je
upao u ovu igru.
- A kada pomislim koliko koliko bi dece bilo dojenom mlekom korisnijim nego
što je majĉino...
- Da, Ali ja bih prestao da volim i verovatno bi, umesto što ih sada oboţavam,
poĉeo da ih mrzim i stavljao neki otrov u to mleko.
Đavo je ćutao. Milan nije imao ništa da doda, jer mu je bilo jasno da je ovo što je
kazao najverovatnije postala istina. Tišina se nastavila još jedno vreme, dok se
odvijala nevidljiva borba izmeĊu ove dvojce. Tada gospodar pakla reĉe:
- Mrzim te, kao što mrizim onu decu koja su prerano preminula i otišla u raj!

45
 - Takva deca ne postoje! - gotovo se prodrao Milan!
- „A milsi su njihove zle od malena!“ Šta ćemo sada? kojoj deci ćemo sluţiti?
- Laţeš!
- Eto, piše ti u toj tvojoj knjţurini. Prouĉavaj je zajedno sa Toronom! Studiraj
ţivot Milane i ţivi ga. u paklu nije mnogo gore.
- Kako to misliš?
- Pa, pogledaj zemlju. Prepuna nasilja, ubijanja, ĉovek moţe samo da se moli da
ne doĊe do trećeg svetskog rata!
- Ali, ja uţivam u ţivotu...
- Da, ti. Samo ti! Šta je sa svima onima ubogaljenima, potalĉenima, zatvorenima,
onima koji ratuju, sa kriminalom? Sa policijom koja izgleda prva ne poštuje zakon?
I tako dalje, dragi Milane...
- Da, ali...
- Opet ti braniš sebe, dok neko dete upravo umire negde na ovom svetu. Jedno, pa
još jedno i tako na hiljade svakog dana.
- Ja samo ţelim da pomognem ovom svetu...
- Šta? Da bude bolji?
- Da, da bude bolji! Meni liĉno je mnogo normalnije da se normalno ţivi i da
niko ne pati...
- Ali i najmanji ljudi pate, isto kao i najveći.
- Svejedno, ja ti ne prodajem dušu!
- Onda dobro došao u svet ognja i ispijanja gorke ĉaše ţuĉi! Teškog ţivota, i
budećeg alkoholizma.
Glas je nestao, a Milan je, kao neki svesni robot, krenuo da sebi sipa votku. Onda
je zastao, poţelevši da mu Toron ne javi. Tako je i bilo. I Milan je u poslednja dva
dana uspeo da se opusti u jakom ukusu alkohola i cigareti.
Sipao je jošš jednu ĉašu. Imao je poterbu da se napije, da popije celu flašu. To je i
uradio.
- Uh, što ovo valja Torone! Ukus alkohola pomešan sa dimom cigarete. Hej,
Torone, gde si?“... Javi se picajzlo!... Ti i tvoji tupaci... Naroĉito ti! Bukvalno mi
doĊe da puknem od smeha, sada kada se setim da treba da dokaţem da postojim.
Da prodam moţda dušu za to. Za taj dokaz. I šta ćemo onda? Ja ću pobediti.
Jednostavno, kao što reĉe, ako to uspem da dokaţem, ići ću u raj, jer ću imati taj
dokaz, ma kakav bio, i završiću posao... ’Ajde, šta bi ti rekao na tako nešto? ’Ajde,
uštrojeni, javi se!
- Rekao bih da si prodao dušu! Eto šta bih rekao? A zašta to nas ne zanima?
Shvataš, vaţno je da tvoja krv u trenutku poteĉe u krv pakla. Jasno!?
- Nije jasno, ali ne moram da raspravljam na tu temu... Verovatno je tako kako ti
kaţeš. Ti nakazo. Ne mogu da verujem koliko ti je ukus prijatno opor, a ti ţiviš u
njemu. Ili cigarete. Pa, ko bi to zabranio ljudima da rade.

46
 - Ha, ha, ha! Đavo ti je oĉitao bukvicu o tome da u paklu nije ništa gore nego na
zemlji. Moţda malo više nego što si ti pomilsio.
Milan ponovo stisnu pesnicu.
- Ako je tako, ja idem u raj, pa makar poginuo u tom svetom ratu. Bolje mi je da
me nema, nego veĉito da ţivim u ovakom ili nekom sliĉnom svetu, gde vladaju
nepravda , mrţnja...
„Kada bolje razmislim“, mislio je u sebi Milan, „pitanje dali zaista postojim,
ovako pijanom, mi i ne deluje tako neozbiljno.“ Još jednom je lupio pesnicom o
sto.
- Podanik će postojati. Je li to dovoljan odgovor za poĉetak? - kazao je Toronu,
duhu alkohla!
- Nije dovoljno, inaĉe ne bi postojala sedamneasta dimenzija. U raju je to ĉista
ljubav, a u paklu ni pomisao na tako nešto. Ne laţem te, jer ja sam
šestodimenzionalno biće. Samo su bog i Ċavo sedamnaestodimnezioni. Uostalom,
rat na nebu je i poĉeo tako što je bog hteo da sve bude po njegovom. Svojom
energijom, za stolom za kojim su sedeli, ĉetrnast anĊela srušio na zemlju. Nastala
je praav rasprava o tome što se desilo i sedam najvećih anĊela su odmah stali na
Ċavoljevu stranu i bacili se u poron. Ne bih da se hvalim ali jsdan od njih sam ja!
Sve u svemu treba nakupiti što više bića koja će u pakao. A ti bi, ponovo ti iskreno
govorim, mogao da uzmeš dobro parĉe za zvoju dušu u paklu. Vaţno je da znaš da
se tamo iz mrţnje ne ĉine nikakava dobra dela i to je to. Ostalo je sve dovoljno,
ako si od Ċavola traţio bilo šta što je po njegovom zakonu.
- A šta je to tako vaţno po njegovom zakonu? - pitao je Milan.
- Da sve bude kao što je u paklu; da svako ĉini ono što mu je volja! Ljudi
uglavnom ţive negde na polovini izmeĊu dobra i zla, i ni sami ne znaju šta bi zaista
ĉinili sa sobom. Prosto se i ja iznenadim nekim piscem koji je odluĉio da u svojim
knjigama slavi pobedu zla nad dobrim... Sipaj ĉašu pića, prijaće ti.
Milan je zastao, malo promislio, a zatim upitao:
- A šta ako se ja odreknem svih grehova, pa ĉak i duvana?
- Onda će ti se duša pretvoriti u monašku i zamonašićeš se... Ha, ha! Nisam
siguran da to ţeliš.
- A...
- Nećeš moći bez ijednog greha sam, ako si to hteo da pitaš, iako postoje
pustinjaci koji su duboko u svojim dušama uz te ogavne blagoslove kojima ih
zapljuskuje sveti duh. U pravu je Sasi. Izgleda da ćeš se boriti do kraja ţivota,
koliko ja vidim. A piti i biti alkoholiĉar nije isto!
- Ja nemam nameru da povećavam dozu alkohola od izvesne granice -
samouvereno će Milan.
- Ha! To ćemo već da vidimo! Istina se traţi i u alkoholu, a ja ti garantujem da ću
te ostaviti na miru kada mi dokaţeš da postojiš.

47
 - I šta će od mene ostati? Prljavi alkoholiĉar koji voli svako dete više nego seba, a
ne moţe da ga pomiluje niti da da uradi nešto dobro za njega.
- Pa već ti je reĉeno: ĉeka te velika ĉaša ţuĉi!
„Ako odem u monaški ţivot, to nije ono što ţelim, ali oĉiglednom mi je da sam
dobrovoljno grešan. Kada bi mi se moj anĊeo ĉuvar javio!“
- Izvoli, ĉoveĉe mili - Milan je ĉuo tihi glasna svoje desno uvo.
- Biti ili ne biti, pitanje je sada?
- Biti, ĉoveĉe, biti!
- Pa, jesam li ja stvaran, po tebi?
- Pa bog tvrdi da neke stvari zaista postoje, dok Ċavo tvrdi da je istina samo u
paklu.
- Postoji li raj? I kakvo je to mesto?
- To je mesto gde teĉe med i mleko za onoga ko ţivi u njemu.
- I, ako hoću da doĊem tamo, moram da se odreknem i alkohola i cigareta?
- Sve u svoje vreme... Drago mi je što nisi prodao dušu, a ĉaša ţuĉi ište ĉašu
meda, najlakše je kada se ispijaju zajedno.
- Da li to znaĉi da sam ja samo izleteo sa svog medenog koloseka?
- Baš tako!
- I da će mi biti sve gore i gore!
- Tu sam ja kao uteha, koja pomaţe tvojoj borbi sa samim sobom!
- Kako to misliš!
- Jednostavno, kada bi te sada udario grom, ti ne bi imao vremena da se u
poslednjem izdahu odrekneš svakog greha i okreneš se bogu. Završio bi u paklu! A,
iskreno da ti kaţem, mnogi se na kraju pokaju, iako je istina i to da mnogi koji su
se visoko uspeli padnu u ponor ambisa.
- Znaĉi li to da ne oĉekuješ da prstanem da pijem votku i pušim cigarete?
- Za sada, ne! Ali videćeš kako vreme prolazi, u zavisnosti kojim putem se budeš
kretao, sama će ti se javiti ta potreba.
Milan se zamislio, imajući utisak da vidi svu svoju budućnost i da se predaje
bogu u ruke. Ipak votka koju je pio i cigareta koju je pušio u tom trenu, bez obzira
na anĊeosku izjavu, su mu prijali više nego ikad. Mislio je da li će mu ţivot od
sada, to jest, od pre tri dana, biti u ognju.
- Nego šta, nego u ognju! - javio se Toron. - Da nije tog tvog anĊela ĉuvara, već
bi te pekli u paklu, onako nabijenog na kolac!
- Pa zar mi niste nudili kuću sa bazenom?... Kako sada takva pretnja?
- Pešĉani ĉasovnik tvoga ţivota se polako prazni. Što pre prodaš dušu, bolje za
tebe. Najveće su muke onih koji koji su bili sveti, a na kraju došli nama u goste
zauvek. Isto tako i poslednjima. Već sam ti kazao šta oĉekuje sveto trojstvo... Jesi li
sada shvatio kako je tvoja duša već prodana!?
- Ne!

48
 - I ako odeš u raj, završićeš u paklu na kraju!
Milan je shvatio!
- A šta ako bog pobedi! - Toron je zareţao poput tigra . - To se nikada, nikada
neće deseiti! Ja ti to obećavam!
- Kad bolje razmislim moţda, je moj anĊeo ĉuvar u pravu. Moţda mi se zaista
zgade te cigarete i taj alkohol!
- I šta ćeš onda?
- Hajde reci mi ti šta ću onda?
- Uništićemo ti fabriku i ostaviti te bez dinara, uz pomoć ljudi koji rade za nas. I
tebi će jedino preostati da prosiš! Veruj mi, biće tako.
- Moţda i takav ţivot više vredi od onog koji mi ti nudiš!
- Tada nećeš moći da piješ i pušiš, a i ako skupiš po neko unuĉe, ispijaćeš ga kao
najbolje vino. Bukvalno će ti biti krivo kada budeš ispijao zadnje gutljaje, kada
budeš znao da će ti trebati još nekoliko dana da sebi priuštiš još jednu flašu...
Ţickaćeš i moliti ljude da ti daju cigarete i ţiveti u baraci kao nula od ĉoveka, od
koga su se svi odrekli. Na kraju će već neki biznismen iz naše organizacije na
zemlji, pristati da te lovi kao ţivotinju, jer će neko biti plaćen. Ili će on dati nekih
milion dolara, ili će dobiti otprilike toliko da to urade, nama je sve jedno!
U Milanu se javio strah. Srce je poĉelo jaĉe da mu lupa pri pomisli da će zaista
tako biti.
- A šta ako me bog zaštiti i to se ne ostvari?
- Dragi Milane, ovom zemljom vlada novac i, ako ti ja zacrtam takav kraj, tako će
i biti.
Milane su od silne opterećenosti poĉele da teku suze.
- Ne boj se, mili ĉoveĉe! Fabriku će ti uništiti, ali ti moţeš, na primer, da se baviš
duborezom. Ako nisi znao veoma si talentovan za to. A to će biti i najlakši naĉin da
podneseš glasove koje ĉuješ, a i da izloţiš svoje radove u galerijama kojima Ċavo
ne vlada... Sipaj slobodno još jednu votku uz cigaretu...
- Onda odmah odoh po pribor za taj posao!
- Polako, Milane. Od sada ćeš, kako ti je volja, proĉitati jednan odlomak svetog
pisma na dan! To je od presudnog znaĉaja, a alkohol i cigarete će već ispariti u
tvome novom ţivotu. A što se tiĉe lova na tebe, o tome nema ni govora... Na kraju
krajeva, i bog ima ljude koji ubijaju na zemlji one koji su postali isuviše opasni ili
suviše zli... Ċavo bi se verovatno pohvalio njima, jer su zasluţili visoko mesto u
njegovom carstvu.
- Laţe te, laţe te! - ĉuo se piskav glas Toronov. - Laţe te to Ċubre zvano Mihailo!
- reţao je Toron, kipteći od besa.
„Zar mene ĉuva anĊeo Mihailo?“, upitao se odjednom Milan, kome je srce
zaigralo.

49
 - Liĉno on! To jest ja, ako mogu tako da te nazovem, prijatelju! Ili bi moţda
ponovo da se kolebaš oko prodaje duše?
- Nazovi me prijatelju, u ime Hrista te molim! - ponovo je zaplako Milan, ozaren
svetim duhom u srcu!
- Plaĉeš pizdo, a igra je tek poĉela. Mada, moram priznati te ĉuva više sveti duh
nego ti sam. Ni ja ne bih mogao sam. Uostalom, nisi ti jedini oko koga vodim rat u
korist dolaska u pakao.
„Interesantno!“, pomilsio je Milan!
- A sada po zakonu ĉinjenja sopstvene volje, ostaješ sam sa sobom tri dana, pa ti
radi šta bi hteo! Je li tako samoprozvani i smrtni neprijatelju!?
Milan je odluĉio da prvo ustupi firmu nekom dobrom ĉoveku. Razmišljao je kako
to da uradi, a onda se setio da jednostavno da oglas. Krenuo je da to uĉini, a usput
kupi i pribor za duborez i poĉne da rezbari nekog konja, koji mu se kao slika javio
odjednom u glavi.
Dobro se obukao jer je napolju bilo vrlo hladno. Moţe se reći da još nije ni
shvatio kako je odluĉio da iz korena promeni svoj ţivot. Pitao se da li moţda ipak
ĉuje glasove i da li je obiĉan šizofreniĉar, ali, izgleda, manje se plašio da je
bolestan nego da je ono što mu se desila u zadnja tri dana istina.
„Nema druge, ako zaista krenem sa duborzem, kako mi je reĉeno. Zaista imam
anĊela ĉuvara i demona prokletnika koji mu radi o glavi.“ Priznao je sam sebi da
nikada nije na religiozan naĉin posmatrao ţivot, ali i na taj, parafilozofski, zašto je
ĉovek uopšte ţiv, pitajući se s vremena na vreme da sam sebi presudi. Sada je,
izgleda, dobio odgovor na to. Smatrao je da nije zalud potkovan svojim darom da
filozofira.
Izašao je napolje, a hladan vetar sa nekakvim ĉesticama, poput smrznute rose,
zapljusnuo ga je u lice. Sneg je toga jutra bio svuda okolo. Bio je pravi saobraćajni
kolaps i Milan nije znao da li da ĉeka autobus ili da sve završi peške. Od
iskopavanja njegovog automobila zatrpanog u snegu nije bilo ni govora kada ga je
pogledao.
Kretanje po snegu mu je bilo oteţano visinom njegovog prekrivaĉa. Milan je
mislio da maršira po snegu. Na ternutak se nasmešio svojoj pomisli, a odmah zatim
mu se vratilo sećanje na protekla tri dana. Pitao se da li će ovako svaka dva od tri
dana biti slobodan. Bukvalno je traţio od boga da tako bude. Pala mu je na pamet
pomisao zašto je uopšte na svetu je rasprostranjeno mišljenje da je bog taj koji je
mnogo veći od Ċavola. Verovatno zato što, je po mišljenju ljudi, toliko moćan, tako
da ga se mnogi sete samo u teškim situacijama u kakvoje je on sada. Bilo mu je
interesantno zašto se tom temom nije bavio kada se već pitao šta će na ovom svetu i
ĉemu sve ovo.
Nekako je uspeo da stigne do izdavaĉke kuće i da dȃ oglas. Vrata koja bi trebala
da se otvaraju automatski, bila su zaglavljena ledom, tako da ih je obezbeĊenje

50
kako otvaralo, tako i zatvaralo ĉim bi ko došao. Dobro da mu obuća nije bila
mokra, da ne bi pravio ionako pozamašno velike barice po podu.
- Izvolite - kazao mu je jedan od troje ljudi iz obezbeĊenja.
- Dobar dan Vam ţelim.
- Kako mogu da vas usluţim! - gotovo će ljutito radnik. Milanu je došlo na pamet
da ga otera u pizdu materinu zbog neljubaznosti, ali se suzdrţao.
- Dao bih oglas u vašem ĉasopisu! - reţao je Milan, sveteći se time svome
sagovorniku.
- Prvi sprat, druga soba desno, broj pet!
- Hvala lepo i doviĊenja!
- I drugi put! I prijatno se na takvoj zimi moţe biti!
Mali gospodin, priliĉno proćelav, smišljao je šta uopšte da napiše u oglasu.
„Ništa. Staviću prodaje se preduzeće ´Roda`“
- Dobar dan! - kazao je ušavši u kanceraliju.
- Dobar dan. Izvolite - susreo se sa mljupkim licem sluţbenice.
- Dao bih oglas u vašem ĉasopisu. - Malo tiše će Milan, konstatujući da je ţivot
ţene lakši nego muškarca.
- Imate li zapisano ili ćete mi izdiktirati šta da napišem?
- Ništa posebno! Stavite: „Prodaje se preduzeće Roda“
- Samo to? – devojka je zraĉila izrazitom toplinim.
- Samo to.
- Ništa. Onda je ostalo samo da mi date ime i adresu prebivališta.
Milan je uradio kako mu je reĉeno.
- To je to, gospodine.
- Znaĉi, oglas će izlaziti svakog dana sledeće sedmice?
- Baš tako. Samo je ostalo da platite.
Milan se nasmejao!
- Nadam se da nije previše!
- Dvadeset dinara! - osmehnula se i devojka.
- O, pa tao je za badava.
Izvadio je novĉanik iz jakne.
- Evo trideset.
- A što trideset?
- Deset za vas.
- A ne! I da hoću, ne bih smela da primim taj novac. Lako bih mogla da izgubim
posao, a tek sam poĉela da radim.
- Ona mi ništa ne preostaje nego da se zahvalim na Vašoj ljubaznosti!
- Hvala Vama!
- Hvala ponovo...
Izašao je na dobro utaban sneg, koji je umeĊuvremenu poĉeo ponovo da pada.

51
 „A sada u u radnju, po umetniĉki pribor“, kazao je sebi. „Dobro je što ovde ima
jedna u blizini.“
Ušao je unutra, paţljevo gazeći po klizavim stepenicama.
- Dobar dan - kazao je starcu koji je nešto slikao tušem.
- Pa, kada se uzme ova zima u obzir, i nije toliko dobar!
Milan se osmehnuo izdahnuvši vazduh iz pluća.
- Je li ovo samo Vaš atelje ili i prodavnica?
Bio je malo zbunjen.
- I jedno i drugo! - uz veseli kikot, odgovorio mu je prodavac i umetnik. - A
Vama treba šta?
- Ne znam da li imate na prodaju pribor za duborez.
- Duborez na drvetu ili...?
- Da, na drvetu - pomalo će odseĉno Milan, ne bi li sakrio da je totalni poĉetnik.
- Imao sam u glavi sliku jednog konja i sada bih da je ovekoveĉim!
- Hi, hi, hi! A da niste vi sluĉajno poĉetnik? Milsim, nisam Vas video ni na jednoj
izloţbi. Ne krećete se po umetniĉkim krugovima?
- U redu, jesam! - prodavac je, izgleda, bio veliki šaljvidţija.
- Ali, gledajući Vas oĉima umetnosti, ima u Vama neĉeg dubokog što naginje ka
njoj.
- Drago mi je ako ste me tako videli - oraspolio se Milan.
- I kolike dimenzije drveta biste hteli?
- Ne znam. Nisam razmišljao o tome.
Starac se opet zakikotao.
- Šta je najbolje za poĉetak?
- Ĉetrdeset puta trideset. To je, po meni, najbolje za nekog ko nikada nije uzeo
noţić za rezbarenje u ruke.
Nastao je period tišine. Ĉiĉica je ovog puta ozbiljno gledao u Milana, koji je
stajao u stavu mirno, kao da je u odredu.
- Da, da. Ima u Vama nešto duboko umetniĉko - ponovio je. - Spremiću Vam sve
što je potrebno za ozbiljan rad, a Vi ne odustajte na poĉetku. Ako smem da idem
toliko daleko, Vi ste neotkriveni talenat! Bukvalno mi doĊe da Vam ništa ne
naplatim!
- A, to nikako! Ja sam spreman da za ove reĉi podrške dam duplo!
- Onda, po ceni!
- Po ceni!
Sloţiše se.
- Samo što bih Vam ja dao par ploĉa. Trebaće Vam dok se budete uĉili.
- Dajte mi onda pet istih dimenzija.
- Hi, hi.
Vratio se svom kikotu, skoro neizbeţnom kada se razgovaralo sa njime.

52
 - Videćemo se mi još! Dobro došli u svet umetnost! - glasno je izgovorio malo
mlaĊi starac. – Evo, spakovaću sve što Vam je potrebno za profesoanolni rad!
Milan je hteo da se zahvali ali starac ga je prekinuo, ponovo se zakikoavši dok je
govorio kako to što će mu prodati koriste vrhunski umetnici.
- Evo, moţda ćete postati vrhunski umetnik, ako budete uporni kao što sam Vam
kazao.
- Hvala na podršci... Vi to ozbiljno mislite?
- Nemam razloga da Vas laţem. I to sam Vam to već rekao!
- I koliko košta Vaš pribor koji ste mi namenili.
- E, to je već prliĉno skupo, ako hoćete kvalitet, a ne samo neke igraĉkice. Ali
daću Vam popust od nekih dvadeset posto.
- A, to ne dolazi u obzir. Zar se nismo dogovorili o ceni? - malo jaĉim tonom će
Milan, kome je srce igralo od podrške i najavljenog uspeha.
- Nemojte mi kvariti zadovoljtavo... Ne dolazi takav talenat svakog dana kod
mene u pazar. Uglavnom su to mojih dela i dela mojih prijatelji, izloţenih na ulazu
sa druge strane zgrade.
- Pa, mogu li se pogledati ti radovi?
- Kako da ne?... Evo, proĊite ovuda... Tamo levo, pa, prva vrat na koja naiĊete...
Saĉekajte. I ja se ponašem detinjasto... Hi, hi, hi. PoĊite zamnom.... Evo, to je moj
izlog - reĉe i ponovo se šaljivo nasmeja. Milan je bio zadivljen. Potraţio je neki
duborez, ali nije mogao da pronaĊe ni jedan. Uglavnom, ulje na platnu.
Ekspresionizam.
- Imali ovde nešto što bih ja radio?
- Mislite, duborez? Eno, jedan mali u gornjem desnom uglu - pokazano je prstom.
- A drugi Vam je već ispred nosa... Evo ga tu!
- Zar je to...
- Kako da ne?- starac je ĉitao Milanove misli. - To je duborez!
- I koliko košta? - zantiţeljno će Milan, diveći se devojci koja sedi pored reke, na
meseĉini, ogrnuta haljinom.
- Dve i po hiljade dinara!
- Toliko?
- Ja drţim ozbiljnu prodavnicu i svi moji radovi idu prvo na procenu, pa se po
njoj i prodaju.
Milan je halapljivo gledao irezbareno drvo ne mogavši da veruje da će i on, kao
što mu starac, a i anĊeo ĉuvar reĉe, raditi takve radove.
- Predivno je sve ovde! Mogu prosto da osetim u srcu svaku sliku, a naroĉito
ovo za šta sam se ja opredelio - raĊao se umetnik u Milanu.
Starac se ponovo zakikota. Milan htede nešto da pita, ali miasao prolete kroz
glavu.
- Nešto ste hteli?

53
 - Ah, da! Koliko vremena je potrebno da nauĉim da radim ovoliko dobro? - setio
se, zabrinuvši se da će trebati godine za ovakvo majstorstvo.
- Ako se talenat, što Vam jamĉim da jeste, jedno godinu dve upornog rada... nego
recite mi šta vidite na ovom platnu? - uperio je vlasnik kućne radionice i
prodavnice umetniĉkog materijala prst u sliku.
- Ne znam...probao je da se udubi Milan u apstraktan pezaţ na kome postoji nešto
što nemoţe da spozna.
- Hajte, hajte! Šta tu vidite?
-Vidim jin i jang, znak sakriven u drvetu na prostranoj livadi! -
odjednom je uoĉio i iz prve kazao Milan!
- Bravo! Morate se uĉiti da ĉitate slike ma šta na njima bilo naslikano.
Obojica zaćutaše na nekoliko trenutaka. Milan je netremice gledao duborez
osećajući neku silu u sebi. Ĉinilo mu se da radi ono što je boţja volja, a i jedva je
ĉekao da ode kući i poĉne sa uĉenjem.
- Pa, koliko izlazi taj Vaš profesionalni pribor sa dvadeset posto popusta?
- Dvadeset posto od hiljadu dinara je osamsto dinara. Ja se izvinjavam ako sam
Vas uvredio ali jednostavno ţelim da uĉestvujem u raĊanju jednog dobrog
umetnika!
Milan je pristao blago se osmehnuvši.
- Hajte. Smrznućemo se ovde - potapšao je ĉovek od nekih sedamdeset godina
zdepastog Milana, koji kao da nije mogao da se odvoji od izloga.
- Hajdete, gospodine! Niste valjda toliko impresionisani slikama? Hi, hi! Vi,
izgleda, nikada ranije niste doţiveli umetnuĉka dela oĉima umetnika.
- Priznajem, nisam - nasmešio se Milan starĉevoj pronicljivosti. – Hajdemo –reĉe,
tek sada osetivši hladnoću!
Obojca se vratiše u atelje. Dok se smeškao, starac je pakovao ama baš sve što bi
moglo da posluţi za profesiolni rad. Pomislio je kako cena premašuju hiljadu
dinara, ali nije mario za to. Bio je svestan da će mu se to od strane kupca vratiti kad
tad.
- Evo. To je to! - Pojavio se pred Milanom sa povećom kutijom. - Osamsto dinara
molim - ponovo se zakikotao. Milan je pomislio kako starac nije obiĉan ĉovek, već
i mudrac. Tek sada, pred odlazak, primetio je da se umetnik kikoće kad god primeti
nešto ĉudno kod sebe. Zapravo tek sada mu je bilo jasno da se ne kikoće iz obiĉnog
humora, već da za svki svoj kikot postoji dublji razlog od samoga humora.
- Samo osamsto dinara...
- Eto samo toliko, hi, hi, hi!
Milanu se ozarilo lice kada je uzeo paket sa materijalom za ono ĉime ima nameru
da se bavi.
- Ne znam kako da vam se zahvalim - rekao je, sav sretan.
- Zahvalite mi upornim radom. Šteta da takav talenat, poput Vas, propadne.

54
 - Obećavam Vam! - dostojanstveno će Milan. Izvadio je novĉanik i platio alat za
duborez.
- Onda, do viĊenja!
- DoviĊenja... – otpozdravi Milan, ţaleći što se rastaje sa ovim ĉovekom, ali kao
što već rekoh, drhtećeg srca da što pre doĊe kući i poĉne sa uĉenjem. Onda se u
trenutku saĉudi zašto mu starac nije preporuĉio nekog uĉitelja, meĊutim, gotovo u
isti mah, dao je odgovor sebi da je najbolje da kroz sve prolazi sam. „Uzeću taksi
do kuće“, odluĉio je, nebi li pregledao šta je sve kupio u kutiji koja nije bila nimalo
mala. „Tako je bolje. Ne bi da oštetim na ovom snegu nešto od alata, a i kutija je i
suviše velika da bi se sa njom gurao po autobusu.“
Izašavši, ĉekao je na ulici ne bi li se pojavio neki taksi i imao je sreće. Podigao je
ruku u vazduh. Taksista je stao, a Milan otvorio vrata priliĉno luksuznog
automobila.
- Dobro dan - reĉe vozaĉ.
- Svako dobro! - Milan se u trenutku zaĉudio što se ne seća kada je ovu frazu
poslednji put izgovorio i zamišljeno se zadubio u sebe, dok ga je taksista za
volanom mercedesa posmatra tako odsutnog nekoliko sekundi.
- UĊite.
Milan je Bio je prekinut u nekoj vrsti budnog sna koji je prošao za tren.
- Da. Da! -Otvorio je zadnja vrata ne bi li se lakše smestio sa paketom koji je
nosio.
- Dokle? –pitao ga je taksista, pošto se prijatno uvalio u raskošnu stolicu!
- Toplanica 33! - Milan je bio zbunjen neĉim to nije mogao da protumaĉi. Kao da
se neka magla spustila odjednom na hladnoći. Pogledao je taksistu koji mu je
izgledao vrlo ĉudno, moţda ĉak i neprijatno.
- Vidim i vi ratujete sa svojim umom - odjednom će vozaĉ gledajući Milana u
retrovizor.
- Kako to mislite?
- Kao što Vam je jasno! - nakašljao se taksista.
- Nemojte samo ići kod lekara. Oni Vas uzmu pod svoje i takve sluĉajeve kao što
ste Vi dreţe na lekovima koji usporavaju mozak do kraja ţivota. Ja sam se uz
veliku muku, uz pomoć marihuane, da budem iskren, vratio u dobro stanje, bez
obzira što i sada razgovaram u glavi, ĉujući glasove.
Milan se ĉudio!
- Doduše, ima i onih kojima se tablete zakucaju za mozak i ne mogu nikada više
bez njih. A ima i onih koji uţivaju, shvatajući neuoropsihijatrijske lekove kao
drogu.
- Odkud znate da imam glasove!?
- Ha, ha! Glas mi je kazao!

55
 - Da li vam je još nešto kazao? - uzbuĊeno će Milan polako ulazeći u psiho-
filozofska razmišljanja. Pomislio je da su glasovi koje je ĉuo samo neki pregoreli
tranzistor u mozgu i sada je ušao u religioznu fantaziju.
- Ne, ništa mi nije više kazao.
- Moţete li ga pitati za moj sluĉaj... Ah! Nema smisla!
- Svaki sluĉaj je sam za sebe. Ne postoje šizofreniĉari postoji samo takva grupa
ljudi. Kao i oni koji vole da gledaju fudbal, na primer.
- Znaĉi, nikako kod lekara!?
- Ne samo to, nego nikom ništa. Gledajte da razgovarate glasno samo ako ste
sigurni da vas niko neće ĉuti.
- A mogu li se ti glasovi povući? I kako to da se... Ja se izvinjavam, hteo sam da
Vas osudim što se mešate u moj ţivot, ali, u stvari, trebalo bi da sam Vam
zahvalan.
- Medicina leĉi neke sluĉajeve šizofrenije, ali neke vrlo neuspešno. Pre im
pogoršava stanja, tokom dugogodišnjeg uzimanja terapije.
- I šta je po vama šizofrenija?
- Dovoljno je što ĉujete glasove. Pitao bih Vas kakva je tematika Vaših glasova,
ali mi je reĉeno da ih ĉujete od pre dan dva.
- Nisam siguran da bih Vam odgovorio na to pitanje. Moţda nekom drugom
prilikom ili u nekom drugom vremenu, ali sada; sada ne!
- Tako sam i oĉekivao. No, to ja vaša slobodna volja... Sve što vam još mogu reći
je da budete istrajni, kako ne biste umno kolabrilali.
- A jeste li se Vi ikome ispovedili o onom što nam se dešava ako smem da pitam?
Taksista se nasmejao
- E, moj gospodine... Jesam! Jednom svešteniku, Duhovnom ocu!
- I šta vam je kazao?
- Kada sam ih prvi put ĉuo, uhvatila me je panika! Nisam znao šta ću i, kao
vernik, otišao kod oca Stefana, kod koga sam se i ranije ispovedao. Kazao mi je šta
da radaim i ja sam Vam prepriĉao šta mi je on kazao.
Milan se razmišljao dok je taksi milio po snegu.
- Preporuĉujete li i meni da uradim isto?
- Teško da bi Vam to pomoglo, ukoliko niste sroĊeni sa nekim u duši...
Verovatno ni o ne bi znao šta da Vam kaţe. Molite se bogu svako veĉe. „Oĉe naš“,
nekoliko puta! To će vam sigurno pomoći.
Taksi je stigao na odredište.
- Znaĉi, ovde stajemo? - pitao je taksista, malo oteţući.
- Da. Evo tu, ispred ovih vrata - odgovorio je Milan koji je poţeleo da ovog
ĉoveka ima za prijatelja, ali nije znao da li to zaista hoće ili je on, jednostavno,
dobar za dušu. Kola su stala i Milan je, pošto je platio, izašao napolje. Sneg je,
kako mu se uĉinilo, prestajao da pada, ali hladnoća ga je naterala da što pre uĊe u

56
svoj topli stan. „Imam još dva dana mira!“, razmišljao je u sebi, sa velikom ţeljom
da odmah poĉne sa radom. „Nešto ću da prezalogajim, a onda poĉinjem sa radom!“
Tako je i bilo! Pojevši malo sira sa paradajzom, odmah je uzeo kutiju da vidi šta
je taĉno u njoj. Znatţeljno je razgledao pribor, diveći se iz dna srca. „To je ono
pravo“, kazao je u sebi. „U ovom ću naći utehu, zbog poslom kojim sam prestao da
se bavim tako naglo i neoĉekivano.“ Onda je sloţio kockicu u glavi. Glas mu je
kazao da je vrlo obdaren za duborez, a to mu je i starac potvrdio.. Moglo bi se reći
da se Milan odliĉno drţao i, ako se tako moţe reći, obraĉunavao sa svojom
novonastalom situacijom. Probao je da udari drvo najvećim ĉekićem da vidi kako
izgleda njegov prvi pokušaj upoznavanja sa novim poslom. Ponovo mu se u glavi
pojavila ista slika konja koji se propinje u glavi. „Prvo ću probati da ga nacrtam
olovkom na papiru“, kazao je sebi, otišavši do svog radnog stola na kome je bila
hrpa razbacanih papira. „Ovo mi više ne treba.“ Kazao je sebi i sve što se tiĉe
poslovanja u zadnjih mesec dana u firmi bacio u Ċubre. Uzeo je papir i obiĉnu
olovku. Nije povlaĉio prave linije već je više seckao olvkom praveći crteţ na taj
naĉin. Bio je zadovoljan, s obzirom da se nikada u ţivotu nije trudio da nešto lepo
naslika.
MeĊutim, kada je završio sa radom, pogledavši ga nekim svojim novim, oštrim
okom, bio je sasvim zadovoljan. Gledajući u svoju skicu, ĉinilo mu se kao da
pronalazi smisao ţivota. Opori ţivot koji je hteo da završi samoubistvom, iako je je
mogao da ima šta hoće, od lepe ţene do jahte, kao da mu se uĉinilo vrednim i kao
da je, uprkos svim njegovim samoponištavajućim delima i postojanjem, ipak uvek
bio sretan negde duboko u sebi, na kraju i krajeva kao i oboţavanje svoje firme, bez
koje bi moţda i izvrašio ĉin od kojeg se nikada nije plašio. A eto sada ga je hvatao
strah da će to uĉinuti pobedom Torona i dići maĉ na sebe. Milan nije još uvek
mogao u potpunosti da shvati šta radi i šta mu se dešava. Ĉak je i zaboravio da li u
cigareti koju je zapalio ţivi neka ţena, Lilit ili Sasi, ili ga oboje varaju?
Odliĉio je da, posle cigaretȃ, skuva kafu i uz nju popuši još jednu.
„Uh, ala ovo godi“, mislio je na duvan i ispijanje kafe. „Zar je moguće da je
prokleto? Ĉini mi se da bi... Ne, ne! Moram ostaviti oboje pre smrti. Najbolje bi
bilo da verujem svom anĊelu ĉuvaru, da će mi se posvećenošću bogu i jedno i
drugo, valjda, zgaditi samo od sebe. Verovatno ću pre smrti ţiveti kao monah. Hm.
A moţda se i zamonašim... A opet...?“ Milan se snalazo u svojim milsima prevrtao
sa jednu na drugu stranu. Nekako se sve poklapalo i izgledalo kao taĉno... „Vidim,
moraću puno metafiziĉkih tema da prebrodim, ako hoću u raj. A milsim da hoću!“
S obzirom da je zima, noć je poţurila da zakuca na Milanova vrata. Pogledao je na
sat. „Zar je već mrak?“ Upalio je svetlo, uhvativši se kako drema u fotelji. „Hoću li
sada uspesti da zaspim?... Ne osećam se umorno.“ Ipak je legao u krevet, dobro se
ušukavši. Onda se lupio dlanom po ĉelu! „Oĉe naš! Na to sam zaboravio!“

57
 Uzeo je sveto pismo, znajući da se ta molitva nalazi u novom zavetu. Posle sat
vremena prelistavanja jevanjĊelja, napokon je uspeo da pronaĊe tekst. Pitao se da li
da ga nauĉi napet ili ostavi za neki drugi put. S obzirom da mu se još uvek nije
spavalo, odluĉio je da ga nauĉi napamet. Tako je i uradio, ponovio tu molitvu tri
puta, kako mu je taksista kazao.
Ujutro, probudivši se, ĉudio kako je spavao kao jagnje, da nije ni primetio kako
se brzo uspavao. Pitao se je li to boţja sila. „Još danas i sutra, a prekosutra demanti,
izmeĊu tri mišljenja. „Baš ću tada da radim!“, pomilsio je, verovatno iz ţelje da na
neki naĉin ovekoveĉi razgovore koje je vodio sa anĊelom ĉuvarom i Toronom „To
će biti inspiracija!“, skoro da se oduševio šta će mu sve pasti na pamet da rezbari,
inspirisan svojom borbom sa samim sobom! „Toron hoće da dokaţe da li postojim
ili ne postojim... Pa to samo ĉovek koji je skrenuo sa uma moţe da se pita. Opet,
napisane su tolike knjige o tome... Moraću da proĉitam neku od njih, samo što se
nadam da mi neće izokrenuti mozak naopaĉke.“
Pošao je u kuhinju i spremio sebi sendviĉ koji je pojeo sa jogurtom. U zadnje
vreme, ĉinilo mu se da se goji tako da je jeo znatno manje! „Tako!“, kazao je
naglas i, pun energije, uzeo papir, ne bi li još uradio još bolji crteţ. Ovoga puta se
ogledao povlaĉeći slobodne linije koje su ocrtavale konja. „Odliĉno , odliĉno!“
Mislio je u sebi. „Ovo je zaista zanosno, kada bolje razmislim deluje jaĉe od
votke... ha, ha, ha! Ali nije bolje od cigareta! Odliĉno izgleda!“ Pomislio je posle
par minuta. „A sada bi mogao da ga osenĉim.“
Bio je zadubljen u svoje delo, osećajuću kao da mu nešto u srcu lupa na neka
vrata i hoće da izaĊe napolje. Uspeo je da na trenutak osvesti taj osećaj koji je,
poput munje, bljesnuo, rekavši mu da je budući vrhunski umetnik. A onda, u
sledećem trenutku je poĉeo da plaĉe kao malo dete, suze su mu se slivale niz
obraze i jecao je u sebi. Setio se firme koju prodaje. Bilo mu je neizleĉivo krivo što
je do toga došlo, i pitaose da li je sada, ako glasovi nisu njegova bolest, onda
sigurno jeste zaboden noţ u srce zaljubitelja u decu. Zguţvao je crteţ i bacio ga na
pod. Nastao je raskol izmeĊu dva posla u kojima je jednako uţiveo, barem mu se
tako ĉinilo. Hteo je da sluţi deci tokom celog ţvota, a sada, od prilike na njegovoj
polovini, mora da se bavi neĉim drugim. Negde u srcu se nadao da će ponovo, kada
pobedi Torona i vrati svoj nekadašnji mir, otvoriti preduzeće za pravljenje mleka u
prahu. Spustio je ruku dole i dohvatio papir na kome je bio skoro završen crteţ.
Bilo mu je krivo što ga je zguţvao, ali i to je bolje nego da u firmi koju prodaje
poĊe nešto naopako. Sipao je sebi votku i zapalio cigaretu. Plašio se Toronovih
predviĊanja da će postati alkoholiĉar, jer je prilikom prvog gutljaja osetio kako mu
to piće leĉi gnev, koji se odjednom stvorio. „Ah! Ovo je odliĉno!“ Uzeo je još
jedan gutljaj. „Ovo je lek! A tek uz cigaretu...“ Odluĉio je da proba još jednom da
nacrta konja, ali pijan. Ruka mu je drhtala. Radio je gotovo sat vremena i crteţ je
ispao ubedljivo najbolji do sada.

58
 „Šta je ovo!“ Divio se samom sebi da je za jedan dan izradio ovako dobre crteţe,
naroĉito ovaj oposlednji, koji uradio pod dejstvom alkohola, što mu je posebno
bilo intrigantno! „Milane, još jednu votku molim! Ha, ha, ha!“ Već se gubio ovaj
ĉovek u ludilu smisla! „Dakle, treba dokazati Toronu da postojim i od tada ću moći
da se bavim i rezbaranjem i proizvodnjom mleka u prahu! Amen!“ Sutra je takoĊe
marljivo radio uz votku, išĉekivajući dan razgovora. Nije ni primetio zanesen
pićem i radom da je prošlo dvanaest. Uveĉe je završio molitvu, kazavši amen!
- Amen - Javio se blaţeni glas! Koga je Milan ĉuo u desnom uvetu.
- Zar je već prošlo dvanaest? – zapiatao se Milan.
- Kakav amen krvi, zla i umiranja! Umesto amen... ili nema unatraške. Nema
niĉega i jadniĉak Milan ne postoji! Ha, ha, ha, ha! - Gromko se smejao Toron! –
Hajde. Sva uteha su ti bila deca! A sada postaješ alkoholiĉar i za koji godinu biće ti
isto da ubiješ vrapca ili ĉoveka. Zato poţuri, jer Ċavo vremena malo ima!
- Poĉinje rat uskoro. – reĉe Mihailo.
- Kakav rat?
- Sveti rat.
- Đavo zna da malo vremena ima.
- Do rata?
- Da.
- Koliko ja mogu da shvatim on je siguran u svoju pobedu!
- Isto ko i bog!
- Ne isto nego apsolutno! – Toron je protutnjao je Toron sobom, poput groma.
Prodaj dušu budalo. U paklu ljubav ne pstoji, ali su zato uţici neograniĉeni.
Milan je bio iznenaĊen jer je upravo bio krenuo da spava. Preraĉunao se da ima
još jedan slobodan dan!
- To i jeste tako! Samo što je prošlo dvadest ĉetiri sata! Bukvalno da osećam
miris laţne samilosti, empatije i brige kako smrde u tvojoj sobi sa ovom ţivotinjom
koji ću ja liĉno na kolac da nabijem!
- Samo što su mene ĉisti ljudi oslikali po pravdi, a ne po mrţnji!
- Da baš je tako. Vaši prodani svštenici i monasi su, uz pomoć Sasija, do sada
oterali više od dve trećine ĉoveĉanstva u dno pakla! Oni se peku u najgorim
mukama, dok neki drugi pametnjakovići, kakav bi i ti mogao da budeš, piju Ċus uz
smirnof votku na plaţi!
- Jeli to istina? - pitao je Milan anĊela ĉuvara.
- Moram priznati da jest. Ali ako te baš zanima, mnoge od tih stvari ćeš moći da
ostvariš na nebu.
- Kao na primer? -pomalo iznenaĊeno će Milan, neprimetno vrteći prstima kao da
ima brojanicu.
- Da li moţeš da zamisliš raj? - pitao je Mihailo?
- Mislim da mogu – Milan je stvorio sliku u glavi.

59
 - E, pa sve tako kao što ti je palo na pamet samo bez alkohola i cigareta!
Srce mu se steglo kada je ĉuo ĉega se mora odreći.
- Zar je tako?
- Bojim se da jeste... MeĊutim, kod nas ima pogodnosti.
- Kojih? - zaitrigirano ĉe Milan!
- Na primer, moţeš se oţeniti i imati bezbroj dece, koja sisaju najĉistije majĉino
mleko.
- Jesi li ti to ozbiljan!?
- Naravno... Moţeš, takoĊe, posle vaskrsenja sagraditi vilu sa bazenom.
- Samo moram da se odreknem cigareta i votke?
- Samo to!
- Samo to!
- Ali ti prezireš ţenski rod! – umešao se Toron, ljigavim glasom.
Milan je razmišljao. On je zaista bio protiv toga da ima ţenu. To je i kazao, i
pritom upitao da li je i to razlog zbog kojeg ne bi mogao u raj.
- Izgleda da jeste. Moraš imati ţenu od svog rebra odvojenu, kao što je imao i
Adam.
- Hoćeš reći...
- Da. Hoću reći da postoji specijalno od boga tebi namenjena ţena.
- Da li to znaĉi da, ako ja odem u pakao, ide i ona? - vrlo zabrinuto će Milan,
lomeći prste na šaci!
- Ne onako kako si ti shvatio. Vi ste dubinski vezani i u vašem kranjem
nesvesnom je ljubav jednog prema drugom. I, ako se ta ljubav ugasi, ĉeka Vas
gehena, obostranom krivicom!
- Fuj! Ţene! I ja ih mrzim. Kod nas bi mogao da imaš deset ţena, ili da ih,
eventualno, uopšte ne vidiš. Da budu izbrisane u tvome svetu.
Ovo je Milanu delovalo privlaĉnije, ali je odliĉno razumeo šta mu je anĊeo ĉuvar
kazao pa mu je i to imalo smisla.
- Da li bih ja voleo tu ţenu? – palo mu je na pamet da pita Mihaila.
- Naravno. Zauvek sretni u veĉnom braku!
Milan se duboko zamislio. „Šta ako ja mogu da zavolim neku, pogotovo onu koja
mi je suĊena? Moţda je to onaj besmisao koji tako ĉesto kulja u meni, teţeći
apsolutnom samoponištenju moje liĉnosti. Onaj besmisao koji je, u stvari, neka
vrsta bolesti, jer sam, praktiĉno, ţenomrzac.“
- Ti nisi sposoban da voliš ţene! - prokrkljao je Toron, koji je ĉesto menjao glas
za razliku od Mihala, ĉiji se glas ĉuo samo u Milanovom desnom uvetu.
- Moţda jesi. I to leĉi molitva i vera.
- Pa šta rade oni silni monasi ako imaju svoje ţene? Što ih ne oţene?
- Oni su na taj naĉin posvećeni Hristu! Oni koji doĊu kod njega pristaće na
njegov blagi jaram, za koji je plata med i mleko. Ja ti to garantujem!

60
 - Vreme je za votku. - dosta blaţim tonom će Toron. Milanu su zaista drhtale
ruke i bila mu je potrebna, kako votka, tako i cigareta! Hteo je da pita anĊela
ĉuvara da li sme to da uradi.
- Sipaj, slobodno - kazao je tiho Mihailo... I zapali ako hoćeš. To ti je za sada
potrebno i to nije greh ka smrti, ako se ide Hristovim putem.
- Otkud znaš da mi je ptrebno piće i cigareta? Da li Vi oboje znate šta ja mislim?
- Ja uvek! - kazao je arhanĊel.
- A ja samo kada osetim da su ti noge gnojave. Kada poĉnu da se ĉiste. Onda
odmah ako je po zakonu, to jest, trećeg dana, doĊem da hulim. Uostalom zato smo
se i javili mi iz Pakla. Da nam nebi umakla tolika veliĉina od ljudskog bića kao što
si ti.
- Pa ko sam onda ja kada sam toliko vaţan? - pitao je Milan, priliĉno zaĉuĊeno.
- E, to ti ne mogu reći! - glasno će Toron. - Pitaj svoga laţnog ĉuvatelja i
uĉitelja!
- Ko sam ja? - poniţeno je pitao onoga koga je preferirao iz srca.
- Na ţalost, to ti ni ja ne mogu reći! – dobio je pomalo strog odgovor. - Izvini što
sam bio grub, ali prekršio bi boţje nareĊenje da ti taj odgovor ne dam dok ne bude
vreme.
- Što mi ga ti nedaš? - obratio se Milan Toronu.
- Eto, takva mi je volja! - dobio je jasan i glasan odgovor.
- Nego, pitaj svog gospodara boţjeg slugu hoćemo li te mi pustiti da spavaš
noćas! Vidim da ti se spava!
- Hajde, hajde. Ispij to malo alkohola, dovrši cigaretu pa idi na spavanje! - kazao
je Mihailo.
- Eto dobio si dozvolu da ĉiniš ono što ne smeš! Ĉist cinizam!
Milana su par gutljaja votke i cigareta uistinu smirili i zaista mu se spavalo!
- Sutra te ĉeka radni dan! Znam da planiraš da se baviš rezbarenjem na drvetu...
-Eto, i sutra ćeš prekršiti još jedan zakon!
- Kako to milsiš? - pitao je Milan Torona.
- Sutra je Nedalja, a snobovi hrišćani ne rade nedeljom!
Milan je ponovo bio postiĊen. Hteo je nešto da kaţe, ali ga je Mihailo
preduhitrio:
- O pa to je najlakše regulisati. Evo, još sutra i nikada više. Znam da si sposoban
za to, jer si i do sada tako radio.
- Još sutra! Tako sam i zacrtao. A sada, mogu li ići na spavanje, s obzirom da sam
veoma umoran i pospan, da nisam sposoban da vodim komplikovane razgovore, da
sam ispio poslednju kap votke i popušio cigaretu i da sam se smirio?
- Mislio sam da ispijemo još po jednu! Ha, ha, ha! - Smejao se grohotom Toron
- Zakon nije takav! Pobunio se anĊeo ĉuvar, rekavši Milanu da slobodno ode na
spavanje i da će se za sutra lepo naspavati, da će biti oran za ono što ga ĉeka.

61
 Milan je tako i uradio. Legao je, misleći na svoje crteţe i duborez koji će već od
sutra poĉeti, jer mu je Mihailo dao odobrenje za to. Zaista se brzo uspavao. Sanjao
je kako radi, kako se bavi svojim novim zanimanjem. Uronio je duboko u svoju
dušu, pomislivši kako je on umetnik i da mu je umetnost draţa od svega i da mu je
zbog nje svejedno da li će u pakao ili raj. Najvaţnijemu je da stvara. Probudio se
probudio u pola noći.
- Zar sam ja toliki umetnik da mi je ovaj san toliko suštinski opravdajući za brigu
o mojoj duši? - Milan se rasanio, iako je pokušao da nastavi da spava. - Gde li su
ova dvojca!? - kazao je glasno, ustavši iz kreveta, sipao piće i zapalio cigaretu.
Pogledao je u ĉasovnik na ruci. Bilo je pola ĉetiri. Mislio je da li se dovoljno
odmorio da bi uzeo drvenu tablu i pokušao da ostvari, barem za poĉetak, neku
poĉetniĉku vrednost. „Ustaj Milane i na posao... Ovo je poslenja nedelja tokom
koje radiš.“
- Dobra noć! Prvo piće pa cigareta pa onda rad!
- Ne nego prvo rad, pa umor, pa to što si ti kazao! Nemam ja vremena za vaše
Ċavolske prohteve. A i ovaj anĊeo ĉuvar! Odakle mu pravo da mi postavlja uslove
kada i šta ću raditi!?
- Svaki put se ĉoveku ĉini ispravnim, a gospod je taj koji ispituje srca.
- Znaĉi li to da mogu da radim i nedeljom? - pitao je drhtavim glasom.
- S obzirom da si umetnik u duši, moţda bi i mogao, mada ne bi trebalo.
- Nego, mogu li ja Vas nešto da pitam; zašto sam ja vama toliko bitan?
- Zato što mi u paklu cenimo umetnike, naroĉito one vrhunske.
- Šta ti kaţeš anĊele?
- Zato što bi povukao mnoge ljude u raj za sobom. A i tovoje spasenje mi nije
ništa manje bitno.
- Laţe te ta prokletinja. Da ti se ponovo kaţe: tvoj ţivot je kao pešĉani ĉasovnik,
što je manje peska u gornjem delu tvoja duša manje vredi. I da podvuĉem; kada
poslednje zrno peska padne u donju polovinu, tvoj ţivot se završava, a tvoja duša
odlazi kod onih kojim je zlo usaĊeno, tako da vole da muĉe, da ratuju, da ĉine
svakakva Đavolja ugodna dela.
- I gde sam tu ja?
- Ti si onaj što će veĉno ţaliti, jer nije odluĉio na vreme šta će sa sobom, nego je
dozvolio, na primer, da svakih mesac dana bude jednom nabijan po jednom!
- A, ako odeš u raj, nikakva te mu ka neće spopadati - nadovezao se anĊeo
svojim umilnim glasom, koji je Milan ĉuo u desnom uvetu, dok se Toronva reĉ
bukvalno bacakala s jednog kraja na drugi.
- Znaĉi ti mi nudiš med i mleko ako saĉuvam dušu? - pitao je Milan Mihaila,
krenuvši da sipa malo votke i mašivši se za paklu cigareta.
- A da taj voz ne postoji... Taj za koji si kazao da je najveća ljubav? Prodati dušu
za prijatelja za koga bih mogao da je predam?

62
 - A za koga bi ti hteo?
- Hm. Ne znam. Šta je onda, zapravo, prodavanje duše?
- Hula na Svetoga Duha. U tom trenutku ĉovek automatski stavlja sve svoje na
raspolaganje Đavolu. Inaĉe se moţe protumatiĉiti i da ĉovek gradi zid izmeĊu sebe
i ljubavi i, kada ugradi i poslednju ciglu, prestaje da voli, postajući stanovnik pakla
već ovde na zemlji.
- Nikako mi se ne sviĊa ta ideja da prestanem da volim.
- Sve će doći na svoje, sve će doći na svoje. Samo ti puši i pij svoje najomiljenije
piće - umešao se Toron!
- Uostalom, nismo još ni blizu toga da li postojimo!
- Hm - ponovo će Milan. - A što bih ja to upšte morao da dokaţem, kako bih se
spasio pakla?
- Takva je igra! Pitaj Mihaila!
- Moram li se ja baviti time? - pitao je Milan svoga anĊela.
- Tako nekako. Ali takav je rat koji tvoja duša tek treba da vodi! To je ono što u
stvari tebe zanima, a nisi ni svestan toga. I kad tad će isplivati na površinu kada te
Hrist bude krštavao ognjem -blago je šaptao Mihailo, sa puno ljubavi u svome
glasu. Milan je imao neku averziju prema njegovoj neţnosti ali je smatrao da je to
najbolji naĉin njihove komunikacije i da ga, jednostavno, nervira to što mu se neko
meša u ţivot i na neki naĉin poništava njegovo ja.
- Onda sam ja i filozof, a ne samo umetnik! - kazao je glasno Milan.
- A ti to kao nisi znao!? - glasno će Toron.
- I to onaj pravi, iskonski! - nadovezao se ozbiljnom glasom anĊeo.
- Ajde, pij tu votku. Šta ĉekaš? Da ti ruke ponovo poĉnu da drhte, pa da ne moţeš
da radiš kao što si isplanirao?
Milan je uzeo ĉašu prineo je ustima, omiiasavši alkohol sa uţitkom. „Ovo je lek
za dušu. Smiruje. Inspiriše.“
- To je lek za one koji nemaju dovoljno smisla da bi ţiveli ţivot odgovorno, i
uţivali u njemu.
- Ali ja ţivim odgovorno!
- Više nego većina drugih ljudi, ali ne dovoljno!
- Pa zar to nije dovoljno? - pitao je Milan ljutito Mihaila, ĉekajući odgovor pa da
uzme prvi gutljaj vatrne vode.
- Nije... Evo, odluĉio si da ne poštuješ nedelju, kao dan tokom kojeg se ne radi -
ublaţio je glas Mihailo, već znajući koji će odgovor dobiti!
- Da, ali meni kao umetniku moţe doći inspiracija u bilo koje doba dana i noći...
- Ha, ha - poĉeo je da se smeje Toron. - A da znaš kako je dobro raditi u pripitom
stanju... Hajde, ispij dve ĉaše uz cigarete, pa na posao.
Tako je i bilo. Milan je na miru, bez dijaloga popio svoje omiljeno piće, zapalivši
par cigareta, uţivajući i u jednom i u drugom.

63
 „A sada na posao.“ Mašio se jedne drvene ploĉe zadubivši se u nju i planirajući
gde bi šta mogao da isrezbari. Oĉekivao je da će mu se neko od novih poznanika
javiti, ali vladala je tišina Izabrao je najmanji ĉekić, ne odustajući da izrezbari
konja koga je juĉe crtao, sve više zadovoljan svojim radom. Sipao je još pola ĉaše
votke i popio je na iskap. „Tako! Sada moţe da se radi.“ Krenuo je sa poslom,
primetivši vrlo brzo da onako duboko udobljen u rad nema misli, već da mu je u
glavi mir. Da nema nikakve pomisli, jedino ţelju da uradi posao tako da sa njime
bude zadovoljan, da ne izneveri samog sebe. Umetniĉki rad je već tekao i duša
umetnika isijavala poteze skiciranog konja najmanjim ĉekićem i nešto većom
zatupljenom iglom. Linije su se nizale, jedna po jedna, dok skica nije bila gotova.
- Ovo je odliĉno! Bravo, bravo! - javio se Toron po prvi put razumnim glasom
koji je podsećao na ljudsi. Milan je zastao. Obradovao se pohvali, videvši da daleko
od toga da nije izneverio sebe, već da se moţda, kako je mislio, nadmašio, s
obzirom da mu je ovo prvo skiciranje.
- Mihailo, šta ti kaţeš? - pitao je Milan
- Nije uopšte loše. Samo napred - odgovorio je ovaj blagim glasom.
- Probaću da konja irezbarim u tri sloja... Treba mi još votke i cigareta da se
odmorim i relaksiram barem jedno pola sata. Pretpostavljam da ću za to vreme
ćaskati sa vama.
- Ja nemam šta da kaţem oduševljen sam onim što sam do sada postigao sa
tobom - Po drugi put je Toron, skoro ljudskim glasom, izneo svoj stav.
- Ha, ha - nasmejao se podrugljivo Milan, svativši da je slobodan ĉovek i po prvi
put ne ţali što postoji.
- I ja sam zadovoljan. Na primer, time što si poĉeo da shvataš kako ţivot ima
smisla
- Ĉime si ti, Torone, konkretno zadovoljan? Kada se već moj anĊeo ĉuvar
izjasnio, mogao bi i ti.
- Time što ti je svejedno da li si spasen ili ne... Da ti je rezbarenje bitnije od toga.
- A kada bi te pitao da li zaista postojim, šta bi mi ti kazao? Kada se već igramo i
filozofiranja.
- Slagao bih te!
- Onda bih ja znao šta je istina jer bi istina bila ono nasuprot reĉenom.
- Ne razumeš! Slagao bih te na komplikovan naĉin, da se ni sam nebi opametio
od onoga što bih ti kazao.
Milan se zamislio, u dimu cigarete.
- Onda ti to i hoćeš. Da me izludiš!
Toron je ćutao, a Mihailo je rekao da je to istina.
- No, ne boj se. Ja te ĉuvam od toga sve dok voliš decu.
- Onda je ljubav prema deci koaj je bila jedina svrha moga postojanja garancija
da sam spasen.

64
 - Ukoliko zadrţiš tu ljubav u srcu do kraja ţivota! - rekao je anĊeo strogim
glasom, tako da je Milan odmah to prihvatio kao ĉinjenucu koja je apsolutno
konkretna.
Mihailu su krenule suze na oĉi.
- Pa zar je moguće da se odreknem tako neĉeg, kao mile deĉicu! - pitao je naglas,
više sebe nego Mihaila. Onda se pribrao i pitao zašto mora da dokaţe da postoji da
bi otišao u raj.
- Zato što je to najdalje koliko se sa tobom moţe ići sa odreĊenim zakljuĉcima,
ako sve bude bilo u redu Toron će te ostaviti na miru kao nakoga ko će definitivno
u raj i oko koga ne treba više gubiti vreme.
- Ne! Dece se nikada ne bih odrekao. Pre bih se odrekao i cigareta i votke i
sopstvenog ţivota, ĉak i sopstvenog spasenja, ĉak i ovog mog ponovnog roĊenja
kao umetnika! Dece se nikako ne bih odrekao! Nego, reci ti meni kakve veze imaju
deca sa dokazivanjem o postojanju i ljubavi, Mihailo?
- Toron hoće da te navuĉe na tanak led! Da prodaš dušu za nešto! Na primer da u
paklu pušiš cigarete, piješ votku i da te niko ne dira.
- A kakve to ima veze sa ljubavlju prema deci?
- Omrznuće ti, ako prodaš dušu za bilo šta. Bićeš hladan prema njima kao prema
obiĉnom psu koji ti ništa ne znaĉi. Toron hoće da te utopi u umetnost, tako da ti ona
bude na prvom mestu i tako polako napustaš ljubav prema deci, zakljuĉavajući sebe
u što većem ispijanju alkohola i pušenju cigareta. Konkretnije reĉeno, da ti ta dva
greha budu veća nego ljubav prema deci, koju ćeš toliko manje voleti koliko budeš
slavniji kao umetnik.
- Interesantno... Ali ti si mi dao ideju da se bavim duborezom. Koji je tvoj razlog
što si to uĉinio?
- To tvoje iskonsko zanimanje i, ako doĊeš u raj, bavićeš se još uvek time.
Jednostavno, taj posao ti hrani dušu u oba smera, kako u onom zlom, tako i u
dobrom.
- A mogu li ja da prodam dušu bogu? Moţda bi na to pre pristao nego Ċavolu -
pitao je Milan zaintrigirano.
- Prodaja duše bogu ne postoji. Drugaĉije reĉeno to bi pre bilo ne pohuliti, a
objasnio sam ti šta je hula. Posle nje ĉovek ne oseća nikakve pozitivne emocije već
samo one koje proizilaze iz mrţnje.
- A moţe li ĉovek da se vrati i ponovo zavoli?
- Moţe, ali to mu je poslednje što bi uĉinio.
- Pa makar znao da će, na primer, kako mi Toron reĉe, svakih deset dana biti po
jednom nabijan na kolac.
- Problem je što on u to ne bi poverovao ni po koju cenu, a anĊeli mu više ne bi
imali pristup, jer više ne voli nikoga i ništa.
- A zašto?

65
 - On im liĉno iz dubine duše ne da!
- Mislim da polako ulazim u tvoje gledište, ali postavio bih ti pitanje zašto je
došlo do raskola izmeĊu Ċavola i boga?
- Zbog razliĉitih pogleda na zakon. Po bogu, sve što se radi treba raditi iz ljubavi,
dok, po Ċavolu, svako moţe da radi šta hoće.
- A zašto onda u paklu ne moţe da se voli?
- Upravo zbog toga što se mnoge stvari mogu raditi. Na primer, silovanje.
- Ne razumem.
- U paklu, ĉovek je zadovoljan onim što mu se dešava, ma šta to bilo!
- Tu sam te ĉekao! - glasno će Toron. - Rajska deĉica u raj, paklena u pakao i sve
je ispravno sve je u redu!
- Jeli to istina, gospodine Mihailo?
- Ovde je u pitanju sudbina. Knjiga roĊenih i Knjiga mrtvih. Inaĉe, svako umrlo
dete ide u raj! - malo glasnije će Toron. – Pa, pobijte ih onda sve, pa da ih ţivot ne
kvari i ne postaju zli! - reĉe još glasnije - Pitaj tog laţnog zaštitnika zašto će se deca
dići na roditelje i pobiti ih! Da li ta deca vole? Ili da se vratimo na ono što je
zapisano u toj tvojoj knjizi: „Misli su njihove zle od malena“.
- A jeli ovo drugo istina? - pitao je Milan Mihaila, sav zbunjen i zaintrigiran
razgovorom.
- Ovde već ulazimo u psihologiju. Deca na zlo obiĉno reaguju zlim, revoltrirani
nekom pakošću koja im se dešava. Inaĉe, sama po sebi, nisu zla.
- Laţe te! Jasno je da nije tako, već da su roĊeni zli, a to da li će vremenom
promeniti veru i postati dobri, za tvoje pojmove i za Mihailovo gledište, je sasvim
druga stvar!
Milan je bio zbunjen. Nije znao kome da veruje. Odluĉio je da pita gde se u
Bibliji nalazi taj opis zle dece. Dobio je odgovor od Mihaila i proĉitao na miru, bez
mešanja svog anĊela ĉuvara i demona Torona, pasus koji mu je govorio da je ovaj
drugi u pravu. Opet, zašto bi ga anĊeo varao. Trebalo bi da govori istinu i ništa
osim istine, tako da je sopstveno mišljenje doveo u pitanje.
- Sada mi iskreno reci šta misliš. Ko je u pravu? - prozujao je Toron, siktavim
glasom. - Sveto pismo ili Mihailo?
- Ne znam, iskreno reĉeno. Više verujem da Mihailo govori istinu, jer ne bi
trebalo da me laţe.
- A šta ako radi t,o da tako kaţem, ljudskim jezikom, onako pedagoški, da bi ti
saĉuvao ljubav prema deci?
- Nije istina! Ja ti govorim, kao što si pomislio, istinu i ništa osim istine. Ni jedno
dete nije samo po sebi krivo! Hajde sada te ja pitam, bez obzira na sveto pismo, šta
ti misliš; kakav je odgovor na to pitanje.
- Mislim da su sva deca nevina i ĉista.

66
 - Eto, vidiš. Sasvim je jednostavno! Ja ti preporuĉujem da ĉuvaš u srcu tu ljubav
prema svoj deci, jer je to ono što će biti prelomni trenutak u tvom ţivotu kako se
meni ĉini!
Milan je u narednim minutima tišine ipak prekrajao misli koje su mu vrzmale po
glavi. „Šta ako je Toron u pravu? Neka deca jesu zloĉesta, više nego druga... Ma,
jok. To je samo formiranje karaktera i psihološka tema kao što je kazao Mihailo.“
Onda se zaneo u rad, pokušavajući da izbaci iz glave misli koje su bile vezane za
predhodni razgovor i skoncentriše se na duborez. S vremena na vreme, pogledao je
dokle je stigao. Bio je vrlo zadovoljan, uradivši skoro celi najniţi treći sloj. Onda
mu je palo na pamet da iz ta tri reljefna dela napravi obline, ĉineći neku vrstu
skulpture od onoga što je radio.
Radio je marljivo već neko vrema u tišini. I, što je više radio, to ga je umetnik u
njemu više kupovao. Ĉinilo mu se da pored dece, eto, postoji još nešto za šta je
vredno ţiveti. Ĉak, šta više, na neki naĉin je uspeo da poveţe svoje novo ja, u kome
nema homocidnih ideja već nagon da se stvara, da se napravi nešto što ima
umetniĉku i humanu vrednost. Posle jedno sat vremena neometanog rada, osetio je
umor. Bilo je pola šest ujutru, a od jutra ni traga. Odluĉio je da još jednom
dubiozno pogleda svoj rad, pre nego što ode na spavanje. „Perfektno! Da mi je
neko rekao koliko sam talentovan za ovo, ne bih mu ni trunke poverovao... No,
anĊelu sam poverovao. Jednostavno me je ubedio iz prvog pokušaja da se u
trenutku ponovo rodim. Ĉak me je i onaj dekica iz umetniĉke radnje video kao
budućeg majstora, ĉija će dela biti vrlo vredna!“ Sipao je još jedan gutljaj votke,
pre nego što će kao beba utonuti u san na svom omiljenom krevetu, koji mu je
ostao od oca i koji mu je, kao uspomena, ĉuĉao u srcu. Negde pred jutro, usnio je
konja kako se propinje. Baš onakvog kakvog ga je on zamišljao. Konj se, zapravo,
borio protiv velike zmije, iznova i iznova pokušavajući da je ubije, a da ne bude
ujeden. Zmija se, u stvari, više plašila konja nego konj nje, uspevši nekako da
pobegne i izmakne kopitama. U sledećem trenutku konj se pobedniĉki ponovo
vinuo u visine, glasno zarzavši, što je probudilo još uvek neispavanog Milana.
No šta je bilo, to je bilo. Bilo mu je jasno da ovog dana nema rada. Bio je isuviše
umoran, a glava ga je jako od sinoćnjeg pića. Ustao je razoĉaran što nije spavao
barem još tri sata i otišao do wc-a da se umije. Pogledao je sebe u ogledalu i
doţiveo je nešto što bi moglo nekome da izgleda zastrašujuće. Jednostavno, više
nije prepoznavao sebe. Ĉak mu se i lik izmenio. Pomno je piljio u ogledalo, uoĉivši
da mu se izgled menja iz jednog stanja u drugo u odreĊenom rasponu. „Ne smem
da izneverim Mihaila opet... A ne, ne! Svu decu volim kao da su moja!“
- Onda se seti kakav si ti bio kao dete, ako moţeš! - javio se strogo Toron.
Milan je pokušavao da se seti, iznenaĊen pitanjem.
- Ako se ti ne sećaš, dovoljno je da ti kaţem kako si muĉio mrave, kako ti je bilo
drago kada si zgazio puţa i kako si bacao kamenje na boga! Sećaš li se ovoga?

67
 - Sećam se...
Milan je hteo da zaplaĉe. Ĉak mu je i krenula jedna suza niz obraz.
- Mihailo!
- Reci, mili ĉoveĉe - tiho se javila druga strana.
- Ovo je istina! Kako to da prepravim?
- Hrist je otkupio svaki greh... Sećaš li se kako si, rastući, sve više i više voleo
decu?
- I to je istina. Ĉak sam i dosadašnji ţivot posvetio njima. I ako mogu da te
zamolim, u ime Hrista, da moja firma ode u prave ruke, pa ja makar ne dobio ni
dinar!
- Kako da ne? izuzetno mi je drago! Tako će biti. Ja sam ti Amen dao.
- Mogu li, Mihailo, da te pitam zašto si pristao na to da se tako brzo odreknem
tako milog i za decu korisnog posla?
- Zbog toga što je to bolje, kako za tebe, tako i za tvoju firmu, koja bi bila
upropašćena od strane ljudi koji bi za novac pristali da ubace štetne hemikalije u
mleko, ako bi ti ostao na ĉelo firme!
- A šta će se sada desiti? - zabrinuto će Milan, lomeći prste.
- Ništa. Naći će se kupac koji je takoĊe human i koji više voli decu nego biznis...
Njega Đavo neće dirati. Biće ateista!
- Eto već si ţrtvovao jednu svoju nameru posvećenu deci. Mogao si imati
savršeni prah za mleko! Već ti je jedna noga zagazila u beznaĊe i besmisao, desetak
zrnaca peska je palo iz ţivota u smrt! - Oglasio Toron, izazivajući neprijatan miris
koji je ušao u Milanovu sobu. - I još da dodam, ţelim ti dobro jutro.
Milan je pogledao kroz prozor, videvši kako se krupne pahulje presijavaju. Po
prvi put, iako je za ovaj prizor mogao biti zahvalan Toronu, on je, kako mu se u
ĉinilo, poĉeo da ga mrzi.
- Torone ti si nepodnošljiv, ti si...
- Sipaj malo votke, pa da vidimo šta sam ja? - bio je prekinut Milan.
- Ti si jad i beda! – reĉe Milan, još uvek steţući prste.
- A votka je dobra! Ha, ha, ha! - gromoglosno se smejao demon.
- Uistinu, ja nisam u vinu, u vinu je istina, ali i u votki moţeš doći do zakljuĉka
da li postojiš ili ne?
- A da li ti postojiš? - ljutito je pitao Milan, ovog puta stegnuvši pesnicu. - Kada
biH mogao fiziĉki da te opipam, tako bih te tresnuo ovim najvećim ĉekićem da bi
mi sam rekao da li postojim i dao mi dokaz za to.
- Daj, Milane, ne budali... ha, ha, ha! Da nije ovog tvog anĊela ĉuvara, mogao bih
da te usmrtim sopstvenim dahom!
- Pa, što onda to ne uradiš?
- Mogu ti reći da bi to bilo uţivanje za mene, ali zakon je tu da se poštuje!
- Kakav zakon?

68
 - Zakon koji se poštuje sliĉno i u raju i kao u paklu. Da njega nema, nastalo bi
opšte klanje u celom svemuru. Ja, jednostavno, moram sluţiti svoga gospodara, a
ne ĉiniti samo ono što mi padne na pamet!
- Zakon... Kaţeš? - zamislio se Milan . – Znaĉi li to da, ako postoji nešto što treba
da se poštuje, treba da postoji i neko ko će to da poštuje!
- Bravo! - uzviknuio je, Mihailo!
- Nizak udarac, boţji rabe! - kazao je Toron u šaljivom tonu, kao da se ništa
znaĉajno nije dogodilo.
Negde baš u tim trenucima, Ostoja je stajao na vrhu litice, gledajući u vetar koji
je duvao, tminu i mrak, koji su obaviili sve osim meseĉine što se krila iza oblaka.
Njegov crni ogrtaĉ, u kome kao da su bile sakrivene sve tajne ne samo ovoga nego i
svih ostalih svetova, lagano je lepršao, kako ga je u datom trenutku promenljiva
vazdušna struja terala. Pod njime se prostiralo more. Taĉnije, ĉitav okean, kako je
njemu izgledalo, za koji je on sam verovao da nigde nema kraja, iako su mu bila
poznata i te kako dobro skoro sva znanja savremene nauke. Ipak, nauka nije
priznavala vampire, a njemu su se ispod usana krila ĉetri vuĉja oĉnjaka. Da, on je
bio vampir. MeĊutim, vampiri, barem kakvima je on pripadao, a izgleda da
drugaĉijih nije ni bilo, su udisali ljudske duše umesto što su, prema pogrešnom
verovanju, pili krv. Ipak, on je imao i duge oĉnjak, gornji su padali preko donje
vilice, a donji išli preko gornje. I izgleda da taj ĉudan, izmeĊu ostalog, i ĉovek, nije
znao samo taj odgovor; zašto ima zube kakve je imao?
Inaĉe, vampirima je zabranjeno da znaju jedan za drugog. Njihov gospodar je
mesec, i on ĉini da nijedan pripadnik ove vrste nikada ne upozna drugog.
Da. Mesec koji se mistiĉno provlaĉio kroz oblake i bacao malo svetlosti na more,
ĉineći da ga Ostoja vidi kao tamno plavu, skoro crnu, boju. Opet, tamo, negde u
daljini, u koju je Ostojin pogled zapravo bio i uperen, sve se stapalo u potpuno
crnu, koju je, izgleda, samo vetar uspevao da oţivi, ĉineći da se taj nevidljivi i
mrakom progutan horizont ipak dȃ dojmiti, ili, bolje reĉeno, zamisliti, pretpostaviti.
Iza Ostoje se nalazio njegov dvorac, prkoseći vremenu i probadajući nebo svojim
kulama. Ono što je interesantno za ovu graĊevinu je da je za nju znalo strašno malo
ljudi. Još od kada je nastala negde u petneastom veku, kada je Ostoja postao
vampir, nije bila predmet javnosti. Bila je dobro skrivena, i ono što bi, u stvari, bilo
taĉno, ovaj vampir ju je ĉuvao svojom magijom. Zapravo, prava namena tog dvorca
je da, osim što je bio Ostijin dom, bila da sluţi kao mišolovka. Nije tako lako
progutati neĉiju dušu. Prvo bi je trebalo dobro obraditi. A to je, u stvari, i posao
vampira. Da prošire granice svesti ţrtvi i, ako imaju sreće, jednom u dve godine
usmrte ĉoveka ĉija duša, umesto u raj, odlazi u pakao, gde je pod vlašću vampira.
Ostoja je već osećao glad. Već skoro pola godine nije upoznao svoj budući plen, a
trebalo ga je pridobiti i prilagoditi za jaram veĉitih muka i uţivanja u njima. Ono
što je istina je da ţrtva treba da se odrekne boga i Hrista, da se odrekne spasenja i

69
prihvati Ċavola kao vrhovnog gospodara, a Ostoju kao neku vrstu sopstvenog šefa u
paklu. To su, u stvari, ti ljudi koji znaju za vampirov zamak i koji iz pakla dolaze
da pomognu u pripremi novog kolege koji će im se pridruţiti i sa kojim će se
naslaĊivati na, obiĉnom ĉoveku, nerazumljiv naĉin. Zapravo i ti ljudi su su u
izvesnom smislu bili gladni za novom ţrtvom. Oni su se hranili pomaganjem u
pripremi onoga što je potrebno da neĉija duša bude progutana.
Ipak, Ċavo duboko ceni vampire, jer su mnoge doveli u njegovo carstvo. I on
sam, ponekad naĊe sebi oduška i poigra se sa nekim budućim stanovnikom pakla,
liĉno pomaţući nekom vampiru liĉno da ţrtva bude progutana. Ĉak je i Ostoja
jednom imao tu ĉast da gospodar podzemlja poseti njegov zamak. Da. Bilo je to na
obostrano oduševljenje. Tom prilikom, Ċavo je poklonio zlatan prsten Ostoji, koji
on, od tada, neprestano sa ponosom nosi. U poslednjih stotinak godina ponekad ga
nesvesno trlja desnim palcem. Dugo se bavio time zašto to radi, kada je dao sebi
odgovor da je to neka vrsta nervoze, koja je bila u njemu još dok je bio samo
ĉovek, a koja je poĉela da se ispoljava na ovaj naĉin, kao demonstracija sluţenja
gospodaru ili, bolje reĉeno, kao potreba za hranom, jedinom hranom koju vampiri
jedu - ljudskim dušama.
- Meseĉe! Gospodaru! Đavole moj! Milino moja. Ti si meni ono što je dobrima
Sunce - izvor ţivota! Šta još da kaţem? Sve se dešava po slobodnoj volji. A neka
tvoja volja pobedi, jer je tvoja volja isto što i moja, i ja i ti imamo glad za dušama!
Zato, hranimo se, gospodaru! Hranimo se! Vreme je da se pojavi buduća ţrtva,
budući plen, još jedan stanovnok pakla, još jedan moj sluga! O, Meseĉe! Znam da
me ĉuješ, ali ne mariš. Ĉekaš da se sam pobrinem i svojom voljom i snagom uĉinim
ono što se mora uĉiniti. Ha, ha! Nije li to prava sloboda - da ĉinim ono što mi je
volja, a to je veĉno zadovoljstvo noći i svih njenih pohotnosti! Da, noć je pravo
doba, kako za pohotu tako i za mudrovanje... Pitam se, da li ti znaš zašto imam
velike oĉnjake. Da li je to sam tvoj beleg. Ili u svemu tome ima neĉega što poruĉuje
da se ne moţe sve do kraja dokuĉiti. Pa, i ako se dokuĉi, postoji misterija, u kojoj je
moţda skriven najlepši biser, zatururen negde u istini. Ah, da! Istina! To je pravi
bog! Samo što si me ti, Meseĉe, ubedio da je i ona najiskonskija laţ! Laţ sama po
sebi! I zašto onda ne bih ţiveo veĉno i igrao se, hraneći se... Zašto? Jednostavno,
nema razloga za neki drugi pogled na stvari. Sve je tvoja magija, Meseĉe. Ĉak je i
Sunce u stvari tvoj odsjaj, i svaka zvezda nebeska, i svaka mala ĉestica. Volim te,
Meseĉe! Volim da se hranim, da pripremam sebi hranu, da zadovoljavam tebe i da
ti sluţim, i samim time uvećavam svoje zadovoljstvo. Zadovoljstvo koje je na
vrhuncu kada se duša proguta. Kada se sav onaj trud i ljubav zavoĊenja sakupe u
jednu taĉku i kada doţivim novo roĊenje. Kada zadovoljim i dam razlog svemu što
postoji, a naroĉito mojoj opredeljenosti da, sluţeći tebi, u stvari, sluţim samom
sebi! Amen!

70
 Ostoja se pokloni Mesecu! Mesecu, koji je se konstantno poigravao i, osim što je
skoro uvek bio noću na nebu, ĉesto se preoblaĉio u najĉudnija odela, prikazivajući
se istovremeno mnogima. Po vampirima, sve je bio Mesec, sve što postoji, nešto
sliĉno kao Krišna i njegova energija, samo što je Mesec bio mnogo više... Mnogo,
mnogo više. Tako su, barem, vampiri znali.
Ostoja se pripremao da izvede magiju, da opsenom sakrije svoje oĉnjake i krene u
neki grad po ţrtvu. Osećao je da pakao treba puniti, da treba jesti, da treba sluţiti i,
na kraju krajeva, igrati se zla. Prešao je desnom šakom preko lica, šakom na kojoj
su bili ogromni nokti, koji su u isto vreme odmah nestali, kao i Ostojini vampirski
zubi. Odjednom se, od starca koji je odisao punom snagom, koju su odavale
njegove bore na ĉelu, stvorio ne toliko upadljiv mladić, obuĉen u skromno odelo. I
dok je vetar još uvek mirisao na zlo, Ostoja je poprimio neki mnogo više ljudski
oblik... Tako je, barem, izgledalo na prvi pogled. Gotovo u istom trenutku je
okrenuo leĊa mraĉnom moru i, kako mu se ovog puta prohtelo, zaputio u grad, u
kome su u isto vreme boravili Milan,vlasnik Ostoji poznate kafane, a i grbavac.
Nije mu bilo teško da prepešaĉi do, i ne toliko dalekog, puta kojim su išla vozila.
Odluĉio je da stopira. Mora se reći da se velikim delom odrekao svoje sile, koju je
trebalo da povrati vezavši se sa nekim i ubedivši ga da mu postane sluga. Nekako
je ta formalnost prihvatanja, sluţenja mraku i odricanja od boga, bila neophodna.
TakoĊe, treba reći da ţrtva nije morala svesno da prihvati taj uslov ali, duboko u
duši, on je trebalo da bude apsolutno dominantan. Trebalo je oĉistiti dno psihe od
svake pomilsi na eventualno spasenje, uĉiniti da ĉovek, svojom suštinom, prihvati
mesec i odluĉi se za pakao, da ostavi, kako bi to vampiri, a i mnogi drugi rekli, sve
gluposti vezane za boga, da se odrekne ţivota u dosadnom raju, gde se anĊeli, iz
Ostoji nepojmovnih razloga, vrte, igrajući kola.
Ovaj vampir je dobro znao da je boţje seme duboko zasejano u svakom ĉoveku,
da Hrist isto tako vrbuje duše kao i on, i da je mnogo veći trgovac od njega samog.
Ali, isto je toliko dobro znao da je Ċavo, ako ne veći, barem ravan bogu. Zapravo, i
bog bi trebalo da predstavlja neku projekciju meseca, koja se, svojom voljom, na
koju inaĉe svi imaju pravo, okrenuo protiv meseca - Ċavola i time sebi zacrtao
najveće muke u paklu, posle pobede gospodara.
Bila je noć tako, da nije bilo puno vozila koja su negde sa Carskog primorja išla u
Ostojinom smeru. Ipak, jedna kola stadoše.
- Kuda? - upita vozaĉ, otvorivši vrata.
- Idem prema Ristovcu - kazao je Ostoja, dobro odmerivši vozaĉa, zaraslog u
bradu i kosu, koji je na lice nabacio kez kao da je stao nekoj devojci.
- Ja mogu da vas odbacim najdalje do Budve... Tamo ţivim. Znate, vraćam se
kući! - reĉe podebeli ĉovek srednjih godina i pomalo divlje prirode, još uvek se
smeškajući.

71
 - Odliĉno. U Budvi ću prespavati, a ujutru sedam na autobus. Mogu i iz Budve za
Neokad, grad svetlosti i sjaja, gde sam se zapravo i zaputio.
Lagano je ušao u kola i zatvorio vrata belog Peţoa 405.
- Ja sam inaĉe, Milorad! - ljubazno mu je pruţio ruku ovaj, kako je izgledalo,
bivši hipik, koji je još uvek drţao do naĉela iz svoje mladosti.
- Drago mi je! Ostoja.
- Kojim dobrom idete u Neokad? - pokušao je Milorad da zapoĉne neki razgovor,
dok se Ostoja polako privikavao na spoljašnji svet. Odluĉio je da ne zapoĉinje
nikakav ozbiljniji dijalog sa vozaĉem, iako mu je glad zakucala na vrata srca.
- Poslom - odgovorio je kratko, takoĊe se ljubazno nasmejavši.
Milorad je sledećih petnaestak mimuta bezuspešno pokušavao da, kako bi se to
reklo, razgali svoga saputnika, zapoĉinjući razne teme. Ali kada je video da je
Ostoja neki, kako ga je shvatio, vuk samotnjak, odustao je od svoje namere. Do
Budve je, od tada, vladala tišina u kolima. Samo se ĉulo tiho zujanje motora,
oĉigledno, novih kola.
- Evo! Stigosmo mi - kazao je tiho vozaĉ, ulazeći u grad.
- Nisam Vas pitao, gde imate nameru da prespavate? - nastavio je potom,
spreman da ponudi prenoćište kod svoje kuće, iako je Ostoju shvatio kao nekog
pomalo mraĉnog ĉoveka.
- U hotelu, naravno! - kazao je vampir, kome se sva ova saputnikova ljubaznost
izgleda zgadila.
- Mislio sam, ako nemate gde, da prenoćite kod mene.
- A ne, ne! Hvala Vam na prevozu, ali to je sve što sam mogao da oĉekujem od
Vas. Prenoćiću u hotelu. Tamo imam sobu, rezervisanu samo za mene - slagao je,
iz potrebe da barem malo zamraĉi isuviše druţeljubiv i ljubazan odnos u koji ga je
Milorad uveo.
- Onda je to to!
Mladić, koji je do pre nekih sat vremena bio starac na litici iznad Jadranskog
mora, utopljenog u tamu i neko ĉudno bezvreme, otvorio je vrata Peţoa.
- To je to.
Još jednom je dobro odmerio vozaĉa. Praktiĉno je osetio ono, njemu tako ljigavo,
boţje seme, koje je još uvek, izgleda, draţilo Milorada da i u srednjim godinama
oseća mladalaĉku nevinost u srcu.
- I hvala Vam na voţnji! - dodao je potom, ponovo se zgadivši i poţelevši svaku
nesreću vozaĉu, koja bi ga slomila i uspela da od njega napravi ĉoveka koji, kao što
pristoji njegovim godinama, mrzi svet.
- Ma, nema na ĉemu... Sitnica. I ţelim Vam sretan put do Neogada!
- Hvala, hvala! I prijatno!
Ostoja je zatvorio vrata kola Ostaja, koja su se uputila dalje.

72
 „Sada treba naći prenoćište“, razmišljao je ovaj mladić, sasvim skladnog
elipsoidnog lica i kratko ošišane kose, za kojeg bi se slobodno moglo pretpostaviti
da pripada rock 'n' roll generaciji, ili je u nekom takvom trendu. Takav je utisak
barem njegova pojava odavala. Ona brada i oni nokti, staraĉke bore na ĉelu su
izgleda bili ţrtvovani novom plenu. Bilo je potrebno sakupiti novu energiju,
odigrati još jedan ples sa dušom koju na kraju treba udahnuti, sprovesti u pakao.
Ostoja je, inaĉe, uvek kada bi magijom menjao lik u nekog mladića, onako kako bi
u datom trenutku zamislio, uvek imao problema sa navikavanjem na to da više
nema oĉnjake. Kao da je taj Meseĉev simbol njegovog identiteta bio nešto što mu
je vrlo nedostajalo. I, izgleda, da ga je to teralo, davalo mu snagu da što pre uništi
još nekog, da ga spali svojim umom i moćima i da ga zauvek, kako je verovao,
prebaci u pakao.
No, za sada je traţio samo gde da prenoći. Uskoro se sasvim dobro snašao i ujutro
autobusom krenuo za Neokad. Bila je subota, dvadeset peti januar, kada je Ostojino
stopalo, posle stotinak godina, ponovo kroĉilo u glavni grad nekadašnje Teozije.
Izgleda da nije bilo toliko hladno, s obzirom na doba godine u Neokadu. Ĉak se
ovom mladiću uĉinilo da mu je neki topao vetrić zapahnuo lice, podsetivši ga na
toplinu koju je nekada i sam imao. Sneg se skoro otopio jer je noć koja je prošla
bila izuzetno topla. Pomislio je kako on, u stvari, ne voli ovaj nekako isuviše
pozitivan grad, kao što mu ime i govori, jer zraĉi nekom belom magijom koja
Ostoji nije ni malo prijala. Ali sam se odluĉio da doĊe ovde. Moţda i zbog toga što
su mu duše sa ovoga mesta bile posebno ukusne...
A sada, sada je trebalo organizovati ţivot, poĉeti sa druţenjima, izabrati uţi krug
ljudi iz kojeg će se iskristalisati ona prava osoba, ĉovek akoji je pogodan za glad
vampira, Ostoja je pomislio kako se odavno nije nahranio nekom ţenom ili, još
bolje, devojkom i poţeleo tako i bude. Iz svoga dvorca poneo je nekoliko starih i
vrednih zlatnika, koje je zaloţi za novac potreban za otpoĉinjanje novog ţivota.
Već je bilo veĉe i noć se spuštala na Neokad, po ko zna koji put, noć u kojoj je
barem jedan vampir gostovao u gradu, došavši na obed. Magijom podmalĊeni
starac je otišao na štajgu da bi kod gradskih penzinera našao sobu, koju izdaju po
koji leţaj na jednu noć, u nekoj manjoj prostoriji, za deset do dvadeset maraka, ne
bi li tako poboljšali svoju, u to vreme, tešku materijalnu situaciju.
- Hej, macane! Hoćeš? – iznenada ga je pozvao je neki ţenski glas. Ostoja se
okrenuo.
- Šta jel hoću? - pravio se naivan, odmeravajući prostitutku, koja je, na neki
naĉin, kao i on, traţila mušteriju.
- Daću ti za pedeset dinara da mi radiš sve što ti padne na pamet!
- Neka hvala! - nasmejao se mladić, kome se ova starija devojka ni malo nije
svidela.
- Jesi li siguran, lepotane?

73
 - Siguran sam.
- Hoćeš onda da ti popušim besplatno? SviĊaš mi se!
- Ne, ne. Hvala na primamljivoj ponudi, ali ne.
- Ah! Sada mi je jasno ti si jedan od onih vernih svojoj devojci...
- Da! Baš tako! - slagao je Ostoja, smeškajući se.
- Ništa onda. Kada se razoĉaraš u ţene, potraţi me ovde. Od mene imaš besplatan
mini tretman - našalila se ova prostitutka i nastavila dalje.
Mladić je napokon spazio jednog starca, koji je stajao poput nekog ţivog leša
postavljenog uspravno. Pomislio je da je to sigurno jedan od onih koji izdaju sobu
za noć, što se i ispostavilo kao taĉno. Lik ovog ĉoveka sedamdesetih godina odavao
je gubitak svake nadu u ţivotu. Taĉnije, svakog razloga da nastavi da ţivi i dalje.
Sve što mu je ostalo bila je inercija po kojoj mu je srce još uvek kucalo i odrţavalo
ga u ţivotu, manje više kao biljku.
- A gde Vi stanujete? - pitao je Ostoja, podsmevajući se propasti, koja je zadesila
ovog starcu.
- Na Zvedari... Moţemo tramvajem broj sedam do mene. Praktiĉno mi staje
ispred kuće.
- Da li je soba i postrljina ĉista? - usledilo je pitanje, sa izvesnim zadovoljstvom
što je klica spasenja u ovom ĉoveku koji mu je nudio sobu, izgleda, bila mrtva.
- Bez brige! Moja ţena uvek menja posteljinu kad neko ode. Samo da znate; ne
mogu vam dati prenoćište ispod dvadeset maraka. U najlošijim hotelima je barem
ĉetrdeset!
- U redu. Dvadeset maraka za jednu noć.
Ostoja nije hteo da se cenka, iako je pomilsio da bi mrcvarenje ovog starca bilo
nešto što bi mu prijalo.
- Hajdemo onda! – reĉe, sav zadovoljan što je uspevao da proda prenoćište, kako
je izgledalo, skoro svima.
- Kojim putem?
- Sedmica staje odmah preko puta... A koliko dana Vi imate nameru da
ostanete?... Mislim da bih Vam mogao spustiti cenu na petnaest maraka, ako
prespavate kod mene više od tri noći.
- Samo jedna noć. Sutra već napuštam grad - slaga Ostoja, perverzno se smejući.
- Kako vi kaţete mladiću... Evo je sedmica. Ako poţurimo, stići ćemo je! -
pokušao je da podvikne ovaj star i iznemogao ĉovek, kome bi jedan vampir,
izgleda, dobro došao. MeĊutim, Ostoji to ne bi bio ni malo ukusan zalogaj. Njemu
je trebao neko ko će mu dati energiju. Neko ko nije izgubljen i zauvek već odvojen
od boga. Njegova glad, a i njegov zadatak, je da proţdere nekog moćnog, nekog u
kome ima boţjeg duha u dovoljnim koliĉinama. Da. Izgleda da će ovaj jadnik
morati da pronaĊe smrt na nekom drugom mestu, taj beznaĉajni, oronuli, i pomalo
grbavi starac će otići u pakao na neki mnogo lakši naĉin. Njega je već smrvio

74
sistem, verovatno zajedno sa dosadnom suprugom, koja se pretvorila, kao i on, u
smrdibubu, i decom koja su mu, na kraju krajeva, ipak okrenula leĊa...
- Hajte, hajte! Poţurite! - govorio je, već pokušavajući da pruţi korak, ne bi li,
onako, sav zadovoljan, što je zaradio još dvadeset maraka, stigao tranvaj. Ostoja je
potraĉao i prestigao starca, ostavši na vratima koja bi se verovatno zatvorila ranije,
kako bi ga saĉekao.
- Dobro je. Uspeli smo... Bez Vas, to nam ne bi pošlo za rukom... Znate, ja
nekada mogu brţe da potrćim, ali sve zavisi od moje reume. Kada me ovako
stegne, skroz se ukoĉim.
- Vaţno je da nismo zakasnili - smejao se Ostoja i naslaĊivavši onim što ţivot,
ako se ne vodi na ispravan naĉin, moţe da napravi od ĉoveka.
- A kada ćete mi dati novac? - pitao je deda zadihano. - Bilo bi dobro da odmah
rasĉistimo raĉune! - povisio je ton, glumeći da je snaţan i mnogo moćniji nego što
jeste, da nije već jednom nogom u grobu.
- Kad Vi hoćete - i dalje se smeškao mladić, gledajući svetla Neokada, jednog
malog velegrada.
- Evo, kada uĊete u kuću!
- Ma, vaţi. Kad uĊemo u kuću, ja Vam plaćam sobu za jednu noć!
- Ha, ha! Dobar ste Vi momak. Vidi se... Ako smem da pitam, odakle ste? - reĉe
starac, pĉošto je uspeo da doĊe do daha.
- Dolazim iz inostranstva i sutra se ponovo vraćam tamo, pošto završim jedan
vrlo vaţan posao.
- Lepo, boga mi. Lepo. Vaţno je da se Vi dobro ispavate, kako biste sutra mogli
da uradite to što ste isplanirali.
Stanice su prolazile jedna za drugom, dok je starac ponizno, a opet i gordo, priĉao
o Neokadu, dok ga je Ostoja slušao i, iako podrugljivo, ipak sa namerom da sazna
što više o ţivotu u tom gradu. Ali, pre nego što su stigli do odredišta, ovaj vampir,
prerušen u mladog rokera, shvatio je da od ovog dede nema baš nikakve koristi.
- Evo stigli smo! Eno ono tamo je moja kuća! - pokazivao je prstom na jednu
manju, trošnu zgradu ovaj, u oĉima Ostoje, totalni jadnik.
- Vidite nije nam trebalo ni pola sata da doĊemo do mene... Evo na ova vrata!
Starac je pokazivao na jednu malu kapiju koja je vodila, ne do kuće koja je imala
samo jednog vlasnika, već do male zgrade u kojoj je bilo nekoliko stanova.
- Vidite... - smeškao se deda. - Ovde ima još stanara, ali ja i moja ţena imamo
dvosoban stan. Jedna od soba je noćas vaša.
- Ma nema problema! - Ostoji je već bila naporna ova stara osoba i on je prestao
da ima konstantan osmeh na licu, za koji nije bilo primećeno da je ciniĉan i
podrugljiv.
- Hoćete mi sada dati novac? - drhtavim usnama, pitao je starac, i Ostoja je
shvatio da je sve što je ostalo ovom biću, koje mu je iznajmilo sobu, to što je uradio

75
protekle veĉeri. Ostalo je samo da doĊe do završnice; da bude isplaćen.
¨Srebroljublje dakle!¨, pomislio je ovaj, zapravo, donekle osujećeni, vampir, ne
mogavši da doda još jedan kamen na dušu dedi koji je, kao što je reĉeno, već bio
polumrtav. Umesto toga, izgleda da je ipak bio zadovoljan podsmevanjem i
neprimetnim ruganjem tokom razgovora u tramvaju.
- Izvolite, dragi deko - predao je novac drhtavoj ruci, primetivši poslušnost i
poniznost u pogledu svoga sagovornika.
- E, sada je sve u redu!
Usledio je osmeh poput laţnog bisera, koji zasenjuje osobu koja ga poseduje, ne
znajući za njegovu pravu vrednost.
- UĊite, dobri mladiću.
- Zahvaljujem najljubaznije - bukvalno je hteo da prasne od smeha Ostoja, kada
je rekapitulirao sve što mu se veĉaras desilo.
- Samo tiho... Moja ţena već verovatno spava. Znate, ona je ranoranilac koji zaspi
bukvalno pre nego što padne mrak.
- U redu, u redu... Tiho! - već vidno preterujući u poniţavanju, ponovo se
smeškajući, mladić je išao.
- Evo ovde je soba za vas! - kazao je starac, otvorivši jedna vrata, posle ĉega ih je
oboje zapljusnuo neki ĉudni miris, koji se Ostoji i nije ĉinio toliko prijatnim.
- Malo neprijatno miriše! - Kazao je malo ljutito i sa ukorom u glasu.
- Uh! Izgleda da moja ţena nije provetrila sobu danas - trljajući bradu, kazao je
domaćin i sȃm ljut, kako se mladiću ĉinilo. - Ako vam ne smeta, da otvorim prozor
na pet minuta... Da. Biće sigurno da moja ţena nije proluftirala ovde danas... –
nastavio je, dok mu se izraz lica brzo promenio od ljutnje u razoĉarenje i
posramljenost.
- U svakom sluĉaju, otvorite prozor. Meni ne smeta hladnoća. Moţe da ostane i
do jutra, otvoren što se mene tiĉe - kaza Ostoja, koji kao da je hteo da se što pre reši
domaćina i ostane sam u sobi, da na, kako je video, već razmeštenom krevetu legne
i odmori se što bolje za sutrašnji dan.
- Nadam se da ću moći da zatvorim vrata kada budem spavao? - pitao je ponovo,
postajući perverzan u svom nastupu, namerno povisivši ton.
- Naravno, naravno. Samo tiše, molim Vas. Da ne probudimo moju ţenu.
- Ah! Da, da! Da ne probudimo Vašu ţenu... Moramo tiho da razgovaramo, to se
podrazumeva... Ja, znate, ponekada izgubim kontrolu... Ĉesto putujem, pa sam vrlo
nervozan. E, da mi je da, kada ostarim, budem kao Vi, da imam svoj mir i sreću.
Ĉini mi se da Vam zavidim na toploti doma, dragi gospodine...
- Daće Bog, pa ćete i Vi doţiveti moje godine. I ja se iskreno nadam da će Vam
se ţelja ostvariti... Nego, ja bih Vas sada ostavio samog. Vi se slobodno
raskomotite i legnite. I da! Ako imate neku potrebu, wc Vam je iza onih prvih vrata
na koja smo naišli kada smo ušli u moju kuću.

76
 ¨Valjda stan!¨, pomislio je da kaţe Ostoja, ali, umesto toga, samo pogleda u
plafon, koji je bio neokreĉen već barem deset godina i kroz kez samo dodade da bi
sada rado ostao sam u sobi i da će imati na umu gde je wc, da je zapazio vrata o
kojima je domaćin priĉao i da će se, ako mu to bude bilo potrebno, lako snaći.
- Samo bih Vas još zamolio... - pre nego će izaći iz sobe, domaćin izrazi još
jednu molbu gostu. - Ako budete noću išli u wc, molim Vas budite tihi. Znate, da se
sluĉajno moja ţena ne probudi.
¨Ma goni se u pizdu materinu i ti i tvoja ţena!¨, pomislio je u sebi vampir, sa
tendencijom da se zaista razbesni. Ipak se suzdrţao i, ponovo se iskezivši,
izgovorio:
- Nema problema! Videćete, kada budem otišao sutra ujutru, biće kao da ste imali
bubicu u gosatima!
- Ha, ha - tiho se nasmejao starac. - Buibca kaţete. Ha, ha! Nego, ja bih sada
otišao na spavanje, a verujem da je i Vama, mladiću do sna.
- Tako nekako.
- Onda, laku noć, mladi gospodine.
Domaćin je zatvorio vrata za sobom, izašavši iz sobe koju je iznajmio, kako je
mislio, nekom mladom biznismenu.
- Laku noć - ĉuo je iza zatvorenih vrata i, iako je glas kojim su ove reĉi bile
izgovorene bio nekako negativan, ipak se osmehnuo. Proverio je da li je novac u
dţepu, posle ĉega se, ušavši u svoju i ţeninu sobu, presvukao u pidţamu i brzo
zaspao.
Sledećeg jutra, napustivši dom svog starog domaćina, Ostoja je već uveliko
prelistavo oglase, sa ciljem da već tog dan negde iznajmi barem dvosoban stan,
pogodan za druţenje i okupljanje mladih. MeĊutim, kada god bi rekao eventualnom
stanodavcu da bi ţiveo momaĉkim ţivotom, bio bi odbijan. Nije hteo ništa da
iznajmljuje preko agencija, jer mu se to ĉinilo neizvesnim, tako da je već više od
ĉetrdeset i pet minuta bio u telefonskoj kabini sa Hallo oglasima. Izgleda da mu se
trud ipak isplatio.
- Dobro jutro! - rekao je na jedno zavodljivo devojaĉko „Halo“.
- Dobro jutro. Izvolite!
- Javljam se povodom ovog vašeg oglasa oko izdavanja stana.
- Da, recite.
Ostoja se nasmejao.
- Milsim da bi meni to odgovaralo, u sluĉaju da primate osobu koja bi vodila
mladalaĉki ţivot i provodila se kao gost u Vašem gradu, jedno nepune dve godine.
Devojka se takoĊe nasmejala.
- Spreman sam da za svoje nestašluke, koje bih eventualno pravio, meseĉno
ponudim sto maraka više.
- Hm. Kaţete sto maraka više?

77
 - Upravo tako... Samo ako mi stan odgovara, ako je pogodan za takvu vrstu
ţivota!
- Ha, ha! Stan je veoma pogodan za druţenja... Mislim, razumem Vas u
potpunosti. I ja sam mlada...
- Odliĉno, odliĉno! - prekinuo je devojku, već dobro zagrejan da iskoristi ovu
priliku.
- Iskreno reĉeno, dala bih Vam i po kiriji koja je navedena u oglasu, jer Vas, kao
što rekoh, u potpunosti razumem. Ali, kada ste već pomenuli sto Maraka više... Ha,
ha... Ja to ne mogu da odbijem.
- Pare nisu problem. Nego, kada bih ja mogao da pogledam stan.
- Kada Vama odgovara?
- Pa, da li Vi ţivite u tom stanu?
- Naravno da ne. Stan je namešten i niko nije u njemu. Zapravo, stan je moj i ja
sam boravila tamo, vodeći mladalaĉki ţivot, dok se nisam udala i preselila. Sada mi
svaki dinar dobro doĊe, jer imam bebu od sedam meseci, tako da Vašu ponudu da
mi platite više nego što sam traţila ne mogu da odbijem.
- O! Pa, drago mi je da ću pomoći na ovaj neplaniran naĉin!
- Verujte, pomoći ćete. Inaĉe, nadam se da će Vam se stan svideti. Adresu imate
u oglasima, a ja, osim brige o bebi, nemam nikakvih drugih obaveza, tako da mogu
da se naĊem sa Vama kada Vama odgovara.
- Meni odgovara što pre... Treba li nešto unapred da platim, ako se odluĉim da od
danas stanujem kod vas.
- Jednu kiriju. Sa vaših sto maraka više, to bi bilo dvesta osamdeset.
- Pa, ništa. Ovde piše blok sedamdeset. To je, pretpostavljavam, na Novom
Neokadu, a ja sam ovde, negde u Bulevaru Kralja Davida, u jednoj pošti, i odmah
bih se video sa Vama kako bih veĉeras mogao negde da prespavam.
- Recite mi u kojoj pošti... Zapravo, ja bih došla kolima po Vas... Hoću reći da
bebu ne mogu ostavljati dugo na brigu tašti i završila bih sve što je moguće ranije.
- To je negde izmeĊu Braona i Titutove, kako sam uspeo da se informišem o tome
gde se nalazim! - nasmejao ih je oboje Ostoja.
- Ĉekajte me ispred. Dolazim po Vas za nepunih petnaest minuta crvenim
Volvom. Inaĉe sam plavuša i verovatno ću biti obuĉena u crveni mantil.
- Odliĉno. A, kako je krenulo, mislio sam da se neću snaći danas i još jednu noć
prespavati kao skitnica.
- Ha, ha. Nadam se da nećete. Videćete, stan je zaista ono što traţite i kao da mi
nešto govori da ćete biti zadovoljni njime.
- Ništa. Ako je tako, onda Vas ĉekam ispred pošte!
- Evo me za petnaest minuta... Vidimo se!
- Vidimo se.

78
 Zadovoljan, Ostoja je spustio slušalicu i izašao napolje gde ga je onaj, kako mu se
sinoć uĉinilo, topli vetar ponovo zapahnuo. Pomilsio je da nije hladno, s obzirom
da je januar. I on je, kao i devojka sa kojom je razgovarao, imao utisak da će biti
zadovoljan stanom i već smatrao je da je prvi korak uspešno završen. Sledeće što
je trebalo uraditi bilo je upoznavane grada, traţenje društva kojem pripada osoba
ĉija će duša biti progutana. Ako je moguće, neka devojka koja studira neki
zanimljiv fakultet i za ĉiju se dušu Ċavo bori. Naime, Ostaoja je znao da pakao
treba napuniti sa dovoljno ljudi, kako bi ovih drugih, koji su u raju, bilo što manje i
kako bi se pobuna koju je Bog digao protiv Đavola, a ne obrnuto, kako hrišćani
laţu, bila ugušena u krvi, apsolutnim spaljivanjem svih navodno spasenih. U srcu je
osetio hladan maĉ ratnika, koji se bori da zadovolji svoju glad i u isto vreme time
prinese ţrtvu gospodaru, što ĉeka noć da se pojavi, da svojom svetom svetlošću
obasja mrak i uĉini tamu slaĊom i lepšom, pogodnijom za stvorenja ĉije su duše
navikle na noć.
U razmišljanjima ga je prekinuo stari, crveni Volvo, koji se parkirao odmah
ispred pošte. Ispred njega samog. Odmah je spazio devojku plave kose i plavih
oĉiju, kako izlazi iz automobila. Pogledi su im se susreli, što je njoj izmamilo
osmeh na lice, a Ostoji neku vrstu ponovnog buĊenja i još jednog pohoda na neĉiju
dušu.
- Jesam li sa Vama razgovarala u vezi izdavanja stana? - pitala ga je, prišavši mu
slobodno, kao da se sreće sa bratom.
- Jeste... Verovatno! Jeste, prepoznajem Vam glas! - ponovo ih je oboje nasmejao
ovaj mladić, naglaskom koji je liĉio na propovedanje sveštenika u crkvi na
staroslovenskom.
- Da, to ste Vi! I ja Vama prepoznajem glas! - rekla je, sa utiskom da od nekud
poznaje ovog ĉoveka. Ipak, bilo joj je jasno da je to opsena i, verovatno, još jedna
maštarije njene detinje duše.
- Ja sam Ana! Drago mi je!
- Ja sam Petar Šoš! Zadovoljstvo je moje! - naklonio se Ostoja, zadivljen
pojavom ove devojke, koja ga je asocirala na dom, na dvorac, koji je negde skriven
od ovoga sveta na Razonikovom primorju.
- Interesantno prezime. Moram vam priznati da sam imala utisak da Vas od nekud
poznajem, kada sam Vas videla...
- I to je moguće! - prekinuo ju je mladić, iznenadivši je pronicljivim.
- Vidim, imate ĉudan smisao za humor - rekla je tiho Ana. – Nego, hoćemo li da
pogledamo taj moj stan? - nastavila je, gotovo u trenutku vrativši raspoloţenje iz
misterioznog u šaljivo.
- Hoćemo! - kazao je malo glasnije Ostoja, osmehnuvši se. Razmišljao je da li je
ova devojka vredna truda, da li da se ustremi na nju ili da potraţi neki teţi plen,
vredan da zadovolji, kako apetit, tako i sujetu vampira koji se ne igra sa već

79
propalim dušama. Zakljuĉio je da će ova ţena otići u pakao samo zbog cigareta i da
je to pod Sasijevom kontrolom. On je hteo nešto više, nešto što sanja lepotu u
ţivotu , nešto što se bora za taj ţivot, neku mladu devojku koja i nemora da veruje
u boga, već prvenstveno u sebe.
Za nepunih nedelju dana, odluĉio se za ţrtvu. Ĉudni su putevi gospodnji, ali ta
ţrtva je upravo bila Agata iz Nikoline krĉme. Jednostavno, došao je po preporuci
koju je dobio od jednog demona, pre godinu dana, dok je još uvek bio sit. Milan se
bukvalno prepao kada se Petar Šoš, vampir, pojavio na vratima. Napolju je sneţilo,
a u oku vampira je gorela vatra, i Nikola je shvatio da sa ovom osobom nema igre.
Petar je seo i lupio pesnicom o sto.
- Posluga, molim!
- Evo, odmah! - dotrĉao je Nkiola, skoro hipnotisan njegovom pojavom.
- Ĉime mogu da Vas ugostim? - kazao je tiho, kao da se moli.
- Ĉuo sam... Znate već šta... Ne znam da li je to istina? - Ostoja je namerno
provocirao Nikolu.
- Milaslite na devojke na prvom spratu? - drhtavim glasom, kao da se ispoveda
kod svetog Petra, kaza vlasnik birtije.
- Na njih! - kratko i strogo će vampir. - Koliko ih ima?
- Tri. I sve su trenutno slobodne! - pomalo ponosno, već sa više hrabrosti, će
Nikola, koji se vratio u normalno stanje, od šoka koji je doţiveo kada je gost ušao
unutra.
- Koja je, po vama, najlepša?
- Sve tri su predivne. Ne znam šta da Vam kaţem.
- Kako se zovu?
- Agata, Marija i Melisa!
Za trenutak je zavladala tišina, a onda gost ponovo lupi pesnicom o sto.
- Prvo jedna ljuta. I, pre nego je ispijem, hoću da me ta Agata ĉeka gola u
krevetu.
- U redu! - naklonio se usluţitelj i otišao po šljivivicu koju i sam ĉesto pije.
Usluţio je Petra Šoša, a zatim se odmah uputio do Agate, kojoj je preneo poruku.
- Kakav je to ĉovek!? - malo usplahireno će Agata, koja kao da je slutila nešto što
joj je sudbinski zapisano u vezi sa tim ĉovekom.
- Koliko sam uspeo da prodrem, a to je veoma malo, to je ĉovek jakog i, izgleda
mi, mraĉnog karaktera!
- I hoće da spava samnom? - zbunjeno će Agata, kao da bi trebalo nešto posebno
da se desi.
- Ne znam? Kazao je da te pozovem dole!
- U redu!
Nikola i Agata su sišli u onaj deo krĉme u kojem se nalazilo samo nekoliko
stolova.

80
 - Je li to ta lepotica!? - glasno će samoprozvani Petar Šoš.
- Da! To je Agata!
Zurila je u gosta kao da gleda, na neki naĉin, sebi suĊenog ĉoveka.
- Izvoli, sestrice. Sedi sa mnom - tiho će Petar, primaknuvši joj stolicu.
- Vi ste za mene prvo gospoĊica, pa tek onda prostitutka! -udvarao se vampir, kao
da je to kod ovakvih ţena potrebno.
- Drago mi je da tako mislite.
- Ja sam Petar Šoš! Mogu li znati vaše ime?
- Jednostvano, zovite me Agata. Neka ostane na tome!
- U redu. Onda, mila moja, ţelite li nešto da pojedete ili popijete? Naravno, ja
ĉastim!
- Moţe ĉaša vina - kao lane je izgovorila ta preslatka devojka.
- Gazda! - dominantno će će Petar.
- Izvolite! – Nikola je opet dotrĉao.
- Jednu ĉašu vina, po ţelji gospoĊice, i još jednu ljutu za mene!
- Evo odmah! Za koji tren, za koji tren!
- Kako Vas tretira gazda? - pitao je Petar, kao da će mu suditi, ako se ne ophodi
fer prema devojkama.
- Ni jedna od nas se ne ţali. Priznajem da je gnevan ĉovek, koji već polako ulazi
u starost, ali to je već njegov problem, sve u svemu.
- Drago mi je da to ĉujem.
Agata je već osećala kako joj srce lupa zbog lepote kojom je starac Ostoja sebe
obdario.
- A mogu li ja Vas nešto da pitam?
- Pitajte.
- Da li se ja Vama sviĊam?
- Ja se izvinjavam, ne bih da Vas uvredim, ali moje privatan ţivot ne delim sa
strancima! Moj posao je prodavanje seksa. Za vas sam, jednostavno, prostitutka ili,
ako hoćete, kurva! Ko plati, ne uzima mi dušu, već telo, na kratko vreme!
- A vidite, draga Agata, ja sam zainteresovan i za jedno i za drugo.
- Ne razumem u kom smislu... Ako mislite da me prosite, na pogrešnom ste
putu!- odbrusi ova devojka, iako joj je srco lupalo nekim ĉudnim odkucajima.
- Ha , ha! Malo ste me nasmejali... A i to je moguće! Znate, u mom dvoru su
retke tako prelepe i divlje devojke! - „Ona je prava“, viknuo je u glavi Petar Šoš.
Vampir Ostoja!
- Ne, dragi gospodine! to nikada neće biti moguće! Ja, jednostavno, uţivam u
svojoj samoći, radeći najstariji posao na svetu. Jednosatvno. Moj svet je dobro
blindirana soba i niko ne moţe ući u njega. Niko me u suštini ne poznaje, niti ja
imam nameru nekog da upoznam!

81
 - A šta ako ja smekšam Vaše srce i odluĉite da zavirite u njega i tamo ugledate
mene?
- Moje srce i jeste otkljuĉano, ali na naĉin koji sam Vam opisala - hladno će
Agata.
- Nego, moje vreme košta, bez obzira šta radila. Hoćete li Vi spavati sa mnom ili
platiti samo razgovor?
Petar se zamislio.
- Platiću sat vremena razgovora, a za seks ćemo još videti. Hteo bih malo bolje da
Vas upoznam, pre neogo što legnem sa Vama.
- Samo da znate, površnim ćaskanjem nećete ništa saznati o meni!
Tako je i bilo. Na kraju razmene mišljenja, u glavnom o religiji, Petar je platio
ništa manje nego da je spavao sa ovom prostitutkom.
- Mogu li sada da se povuĉem u svoju sobu? - pitala je Agata. - Ili ţelite još
nešto?
- Iskreno, ţelim. Ali o tom potom! -„To je ta! To je ta! Njena duša mi treba! Ona
je vredna izazova! Ona je jedna od onih kurvi koje pre završe u raju nego trgovci i
fariseji!“
- Onda, prijatno! - lagano je ustala od stola, sluteći da nešto debelo nevalja, ali i
da joj se ovaj harzmitiĉni momak vrlo sviĊa. I kao pojava i kao gospodin. Uplašila
se da ne izneveri samu sebe. Ĉvrsto je rešila da se ni nakoji naĉin ne povede za da
za Petrom. On je, pak, popivši još jedno vino, napustio krĉmu, ostavši prava
enigma za Milana, koji se ĉudio ovom ĉoveku, koji kao da nosi neku neprobojnu
masku preko lica, tako da se o njemu ništa, ĉak ni naoštrenim okom, koje se
naviklo da procenjuje mušterije, valjda trudeći se da stvari stoje onako kako treba,
ne moţe saznati.
Posle jedno pola sata od kada je Petar izašao, vrativši se u svoj iznajmljen stan, u
krĉmu je ušao grbavac i njegov sin Velibor. Seli su za sto natenane, a Nikola je
odmah dotrĉao.
- Dobar dan ţelim i svako dobro! – ponizno je izgovorio.
- Ha, ha! - zasmejao se grbavac, svestan da je već kupio Nikolinu dušu.
- Valjda milsite na nas. Kao i uvek; svinjetina i vino! - praktiĉno je naredio ova
telesna nakaza od ĉoveka.
- Svakako, svakako! Evo me odmah! Hoćete li svinjski but ili ste moţda za vrat?
- Jedan dobar svinjski but... Nadam se da ste prelili onom rakijom?
- Kako da ne? naravno!
- Hajdete, onda. Usluţite nas!
- Evo me za koji tren!
- Oĉe, ja danas ne bih imao nikakav seks- reĉe Velibor, osećajući se pomalo
pokunjeno.
- U redu, sine. Neka bude tako, ako ti vino ne promeni mišljenje.

82
 - Ne verujem, oĉe. Isuviše sam iznuren. A i nestrpljv sam... Za nekoliko dana mi
poĉinju studije! Izgleda da mi fali samopouzdanja.
- Hajda, hajde. Ne njaĉi. Završićeš studije u roku. Ja ti to garantujem!
- Da li to znaĉi...
- Taĉno tako!
- Znaĉi, platio si celokupno moje školovanje!?
- Jesam, dragi sine!
- A šta ako ne uspem da se profesionalno bavim slikarstvom?
- Onda ću ti otvoriti neku firmu, ĉiji ćeš vlasnik biti ti.
- Kakvu firmu, dragi oĉe?
- Evo, na primer, ovu koju sam pronašao u oglasima. Prodaje se fabrika mleka u
prahu.
- I šta bih ja tu trebalo da radim?
- Ništa samo da uzimaš mali deo profita, što je adekvatno za vlasnika. A to je
dosta!
U meĊuvremenu gosti su bili usluţeni i ţdranje je poĉelo. Nikaola je ispod oka
gledao i ĉudio se koliko su primitivni ovi bogati ljudi.
- Nego, oĉe, trebalo bi da ideš na kontrolni pregled kod pneumatologa! -
odjednom se setio Velibor.
- Ništa ti ne brini. Ĉim završimo sa ruĉkom, odlazimo u bolnicu.
Doktor Mladen Delić ih je doĉekao tamo.
- Dobar dan, doktore! - reĉe grbavac, iskrivljenim ustima.
- O, gospodine Avrame! – zzviknu doktor, neţţnog izraza lica, odmah se setivši
pseudonima pod kojim je grbavac zaveden. - Da li manje kašljete?
- Pa moglo bi se reći! - odgovorio je grbavac, napreţući se da ostavi utisak kao da
mu je bolje.
- Ajde, probajte da se zakšljete – lekar je osluškivao pluća svog pacijenta. -
Zadovoljan sam. Zaista sam zadovoljan! - ponovio je nekoliko puta. - Mnogo bolje
nego što sam oĉekivao... Ništa onda. Kontrola za deset dana. Uredno uzimajte
terapiju i gledajte da ne boravite u zagušljivim prostorijama. Da. Zaista sam
zadaovoljan Vašim oporavkom!
- Kako Vi kaţete doktore. Moje zdravlje je u vašim rukama! - nasmejao se
grbavac, u znak poniznosti i predavanja sopstvenog zdravlja u tuĊe ruke, pritom se
nakašljavši. - Evo kašljem...Ha, ha, ha!
- Ništa to nije. Proći će kao letnji pljusak!
- Sada me zaista zasmejavate, Mladene.
- Ţivot je vickast... Barem meni! - nasmejao se i Mladen, sa osećanjem izvršenja
humane duţnosti u srcu, jer je pacijentu mnogo bolje.
- Znaĉi, to je to!
- Tako je. To je to! Vidimo se za deset dana.

83
 - Obećavam Vam, kada se izleĉim, bogato ću Vas nagraditi.
- Ma, kakvo nagraĊivanje. Ja samo radim svoj posao i za mene je najveća nagrada
zdravlje pacijenata.
- Molim Vas, nemojte me odbijati. I sami ste kazali da se nekada tuberkuloza
leĉila teško i da je ishod uglavnom bio smrt, ako se ne varam.
- Da to je istina...
- I zato nemojte odbiti poklon kojim ću Vas darivati kada ozdravim. Ja sam,
jednostavno, takav ĉovek.
- U redu. Neka bude kako Vi kaţete. Ako tako mislite, izaći ću Vam u susret i
prihvatiti dar.
- Ha, ha! Opet ste vickasti moj prijatelju! Nego, Vi sigurno imate posla, da Vas ne
zadrţavam više?
- Iskreno da - pomalo ţalosno će Mladen, kojem je ovaj grbavac , na neki naĉin,
postao i drag.
- Onda, da se ja obuĉem pa da se rastanemo.
- Pa, tako nekako bi trebalo da bude! - reĉe Mladen, zasmejavši ih obojcu.
Grbavac se obukao.
- Pa, doviĊenja, doktore!
- Prijatno. I svako dobro! - odgovorio je doktor , sasvim zadovoljan stanjem svog
pacijenta.
Izašavši napolje, Grbavac i njegov sin su se se dvoumili da li da se zagreju u
hotelu ili da odu do krĉme. Sneg je ponovo poĉeo da pada.
- Hajdemo u hotel, oĉe. A telefonom ćemo zvati da nam doĊe u goste, na primer,
Melisa, pa ćemo videti ti šta ćemo sa njom.
- Hm - zamislio se grbavac.
- Kako ti kaţeš, oĉe.
- A što ih ne bi smo ih pozvali sve tri! Ha, ha, ha! - nasmejao se uz kašalj. - Da
napravimo jednu seksi ţurku! A? Šta kaţeš? – reĉe ubogaljeni ĉovek, oĉiju
zacaklelih od uzbuĊenja. - Na primer, moţemo traţiti da njih tri vodeljubav meĊu
sobom, a mi samo gledati i, na primer, govoriti im šta da rade jedna drugoj!
Ovo je uzbudilo i Velibora koji se zamislio i probao da stvori sliku šta bi sve
mogao da im govori.
- Slaţeš li se sine?
- Zvuĉi kao gledanje nekog pornića uţivo!
- O tome se radi sine. Jedino da nas posluţi sreća i da su sve tri slobodne! Nego,
jesi li ti sigurno za?
- Milsim da jesam, oĉe! Ko će da zove?
- Evo, zvaću ja, samo da u telefonskoj sluţbi dobijem broj krĉme.
Posle par minuta:
- Halo!- reĉe grbavac glasno.

84
 - Izvolite! – odgovorio je Nikola, javivši se na telefon.
- Ovde Grbavac... Ne znam da li me prepoznajete po glasu... Ja sam Vas, Nikola,
prepoznao odmah!
- Kako da ne, gospodine! Šta mogu da uradim za Vas?
- Jesu li sve tri devojke slobodne?
- Evo, upravo ruĉaju. Da li ţelite neku uslugu od njih?
- U pravu ste, pronicljivi ĉoveĉe. Šta mislite?
- Zaista ne znam. Nisam toliko vidovit. Vi samo recite i biće tako!
- Kada završe sa doruĉkom, molio bih Vas da doĊu sve tri u moj aparmant. Agata
zna taĉno gde je to!
- U redu. Odmah ću im preneti vašu ţelju!
- Recite mi da novac nije problem. Samo ţelimo da budemo malo pervezni. I još
nešto bih Vas zamolio. A i prznao. Vi zaista imate najbolju svinjetinu koju sam
ikada jeo. Ja i moj sin bi došli sutra na ruĉak kod Vas!
- Biće peĉeno kao i prošli put. Potrudiću se da bude i bolje!
- Samo napred, gazda, samo napred!
Veza je prekinuta, a Nikola je što pre prišao stolu za devojke i preneo im poruku.
- Kako mislite da doĊemo sve tri!?
- Ne znam... Kazao je i da pare nisu problem.
- Pa, hajdemo onda po te pare, ma šta radili sa nama. Vaţno je da ostanemo ţive!
- oglasila se Melisa. - Gde nas snaĊe ovakva sudbina. Nama se, izgleda, posrećilo i,
kako mi se ĉini, rano ćemo u penziju.
Devojke potvrdiše, ozbiljnim, ali još uvek naivnim pogledom.
- Pa, kada oni misle da mi odemo u taj njihov apartman? - pitala je Agata Nikolu.
- Odmah! - pomalo zapovedniĉki će Nikola koji, je pokušao da da naglasi
uzajamnu zavisnost. - I znajte da je moja krĉma gnezdo odakle dolazi ogromnan
novac za ĉetiri godine koje grbavac ima nameru da provede u gradu!
Devojke se pogledaše.
- Da, da! Moja svinjetina i njihovo divljaštvo se tako uklopilo da, ako bi jedna od
Vas otišla, sve bi propalo za ostale!
- Moţda ste i u pravu! - kratko će Marija.
- U redu. Onda da sklopimo dogovor, da se drţimo zajedno i da se meĊusobno ne
ugroţavamo naredne ĉetri godine, ako se nešto bitno ne promeni!
- Evo ruke! - pruţio je ruku Nikola Agati, koja je bila, po svemu sudeći,
najpromoćurnija.
- Da li se ostale dve slaţu? - pitao je Nikola, kao da mu se ţivot nalazi na
raskršću.
- Ja se slaţem - sumnjiĉavo će Melisa.
- I ja se slaţem – reĉe Marija, dosta sigurnija u seb.

85
 - Hajdemo onda. Šta ĉekamo? Stvorili smo pakt. Vaţno je da oni budu zadovoljni
naredne ĉetiri godine i da mi ne ispustimo da sa nepunih tridesetih budemo
dovoljno bogate za ostatak ţivota! - glasno će Agata, povisivši glas i nasmejavši se
kao da je sasvim zadovoljna onim što je dogovoreno. – Ajmo, prijateljice drage. U
krpice, pa na taksi. Taĉno znam gde treba da idemo!
- Hajte mila moje, hajte - poţurivao ih je Nikola, dok su one išle stepenicama na
prvi sprat da se spreme.
- Ko zna šta hoće od nas? - reĉe Agata svojim prjateljicama kroz otvorena vrata,
stavljajući puder. - Ja bih radila sve za jedno sto dinara - oglasila se ponovo, dok joj
je mladić, kojeg je videla danas, odjednom ponovo pao na pamet. Setila se
uzbuĊenosti koju, kako je sebi priznala, skoro nikada nije doţivela. Bilo je tu i
toplih emocija i utisak prijateljstva, nešto kao ljubav na prvi pogled, ako to nije
varka.
- Jesmo li spremne? - tiho je pitala Melisa.
- Ja jesam...O, boţe ovo se retko dešava. Za grupni seks zna da proĊe i mesec
dana, ali ovo još nismo doţivele.
Sve tri su se sloţile sa Melisom.
- Vidim, sve smo spremne.
- Evo i mene! - Marija je prva izašla iz sobe. – Hajde, Agata, ti si nam voĊa!
- Evo. Samo da stavim ruţ... neznam koju boju da uzmem.
- Ĉekaj da vidim - Marija je ušla u Agatinu sobu, u kojoj je ona sedela pred
ogledalom za šminkanje.
- Ja mislim da bi ti najbolje stajao samo sjaj.
- Misliš? - Agata se najpre zamislila, a potom i stavila sjaj. - Da tako je najbolje.
Usledila je krataka pauza. Tišina, koja je zavladala, pretvorila se u smeh.
- Hajde, vodi nas- protrljala je nosić Melisa.
- Hajdemo. Idemo dole da pozovem taksi.
Za nekoliko desetina minuta ove prostitutke su se našle u grbavĉevom
apartmanu.
- Evo nas - rtako i hrabro će Agata.
- Pa, dobro došle... Evo, ja i moj sin smo smislili da vas tri vodite ljubav
meĊusobno, a mi da vam govorimo šta da radtite jadna drugoj.
- Ţelite li da se skinemo...
Ova seksualna igra je trajala dva sata, posle kojih su se zadovoljili i Grbavac i
Velibor.
- A sda da vas platimo, pa moţete natrag u krĉmu. Evo novca, pa vi to podelite
kako hoćete.
Marija i Melisa su se oduševile, dok se Agata smeškala. Ubrzo su se vratile u
krĉmu, gde ih je doĉekao nezasiti Nikola, koji je izgleda bio ljubomoran što će ove

86
tri devojke za ĉetri godine zaraditi više nego on. Tri prostitutke su podelilile novac
na jednake delove.
- Ovoliko zaradim za tri, ĉetiri meseca - oduševljeno će Melisa, još uvek ne
verujući da je njen deo toliki.
- Ah - nasmešila se Agata, koja je znala da će biti dosta novca.
- Poserećilo nam se, ako ovaj grbavac ostane ovde zaista ĉetri godine, kako nam
je danas potvrdio. Bukvalno bih zamolila boga da tako bude, iako ne verujem u
njega - reĉe Marija, nanovo brojeći novac.
A Agata se setila Petra Šoša bez dovoljno sigurnosti u sebe da se sluĉajno ne
zaljubi. Srce joj se ustremilo ka tome, kao da od njega zavisi da se taj mladić
nikada više ne pojavi u njenom ţivotu. Da! To je bila njena ţelja. U ovakvim
trenucima, ljubav je ono na šta je poslednje mislila. Ipak, traĉk zimskog vazduha se
grejao u njenom srcu, najavljivajući joj neku promenu u ţivotu, vezanu za Petra.
- Šta ti kaţeš Agata? - upita Marija.
- Ma, ona je to znala! - nasmešila se Melisa. – Hajde, priznaj. Jesi znala?... Neću
da te pitam koliko si zaradila prvi put, ali reci mi da si pretpostavljala ovoliku sumu
novca za nekoliko sati veštaĉkog uţivanja.
Agata je uz blagi osmeh kazala kako ne bi da krši dogovor koji je prvi put
sklopila sa grbavcom i Veliborom. U sledećem trnutku, uz stepenice se peo Nikola,
dozivajući Agatu:
- Mila, ĉeka te onaj mladić koji ti je platio samo da ruĉaš sa njim... Kako mu ono
beše ime...
- Petar Šoš?
- E, taj! Naruĉio je vino i dve pice, zamolivši me da te pozovem, ako si slobodna
da te pozovem. Rekao je i to da će te platiti kao prošli put.
„O, boţe. Šta taj ĉovek hoće od mene? Ili, još gore, šta ja hoću od njega?“
- Evo me, silazim. Samo da se našminkam!
- Dobar dan, Petre! Šta mogu da uradim za Vas? - njihala je bokovima Agata.
- Mislio sam da Vas unajmim na dva sata. Jedan bih proveo uz ruĉak sa Vama, a
drugi u Vašem krevetu. Ne znam koliko to košta?
- Zavisi da li imate neke posebne ţelje ili hoćete obiĉan seks?
- Imao bih seks kakav Vi hoćete - tiho će Petar.
- Da budem iskrena, neću nikakav. Odavno sam prestala da uţivam u seksu, osim
kada se samozadovoljim.
- Pa, eto, moţemo raditi tako nešto - još tiše će Petar, već malo zavodniĉki.
Agata se nasmejala.
- Zar Vam nisam rekla da ţivot delim na onaj poslovni i privatni? Barem se
trudim da bude tako.
- A šta ako sam se ja zaljubio u Vas?
- Izvinite, ali ja tome nisam ni malo doprinela.

87
 - Dobro. Onda ćemo neţno voditi ljubav i to je sve. Ono što mi se uĉini da Vam
godi, to ću Vam raditi, a ono što mi se uĉini da vam ne prija, preko toga ću preći.
Sve u svemu, trudiću se da Vas zadovoljim što je moguće više!
- I da me zadovoljite, neću Vam dati ni dinara popusta! - odbrusila je Agata,
nesvesno pokušavajući da se treperanje njenog srca pretvori u prah i pepeo.
- Hvala Vam što vidim da se i ja Vama sviĊam. Vaš sjaj u oku meni sve govori.
Ne sviĊate s e samo vi meni već, kako sam uveren, i ja Vama!
Prvi sat vremena, u toku kojeg su Agata i Petar Šoš ćaskali, je prošao. Posle toga
su se, kao po dogovoru, popeli uz stepenice, gde je ova prelepa devojka imala svoju
sobu. Vodili su ljubav toliko vatreno da su, posle jedno pola sata, oboje doţiveli
orgazam u isto vreme.
- Znao sam da ću uspeti ovo da izvedem!
- A šta to? - Agati nije ni palo na pamet da prizna kako je imala jedan od
najboljih seksualni doţivljaja od kada zna za sebe.
- Hajte, zajedno smo doţiveli orgazam. Ja to znam.
- Grešite, ako smem da primetim! Vi ste mi obiĉna mušterija. Sa svakim se
ponašam kao sa Vama, ukoliko nemaju neke posebne prohteve!
- Mene moţda i moţeti pokušati da slaţete, ali sebe ne. Zar nije tako?
- Gospodine Petre, mislite Vi šta hoćete ali vreme je da se raskusuramo i da se
razilazimo
- S obzirom da sam gotovo siguran da sam se zaljubio na prvi pogled, ne znam da
li mogu oĉekivati Vaše usluge i u naredno vreme.
- Naravno. Kada god sam slobodna. Kad nisam sa drugim.
- U redu, ljubavi. Onda ćemo sve ponoviti za par dana!
- Nećemo ponoviti sve... Sledeći put nećemo ruĉati, već imati samo seks... Ako
Vam to odgovara - Agata je pokušavala sa seĉe u korenu simpatije prema Petru,
izbegavajući njegovu izjavu da je ona za njega prvenstveno dama, pa tek onda
prostitutka. Htela je da se samo bavi svojim poslom, nadajući se da joj se srce neće
razgoreti. To bi sve pokvarilo. Sve njene planove i dogovore, a i njene planove za
budućnost, kako će voditi ţivot posle bogatsva koje je oĉekivala od grbavca.
- A moţemo li barem kafu popiti pre seksa? - laţno se udvarao Petar,
pokušavajući da ovu devojku natera da ga zavoli, zapravo, da je odvoji od ljubavi,
time što će joj reći da je barem što se njega tiĉe sve bila laţ, kada bude priznala da
ga voli.
- Ni pre ni, posle, poštovani gospodine! Sada je krajnje vreme da odete!
- Laţete Vi, draga, mene. Znam da me laţete! Neki ljudi namerno uzimaju kurve
za ţenu. Izgleda da sam i ja jedan od njih. Bili biste samo domaćica!
- Hoće te li da Vas ispratim na sporedni ulaz, ili ćete ovoga trena sići u prizemlje?
- U redu, voljena. Vidimo se. Što ĉešće to bolje.
- Kako Vama odgovara! A sada...

88
 - U redu, u redu. Odoh. I ne zaboravite da mogu da ĉuti otkucaje Vašeg srca,
koje, od sada, bili Vi toga svesni ili ne, kuca samo za mene.
- DoviĊenja, Petre!
- Prijatno, voljena!
Agata je ostala sama u sobi, zateĉena onim što joj se desilo, a izmeĊu ostalog,
desio joj se takav seks da bi htela ponovo. Ĉudila se samoj sebi i vrućem krompiru
koji joj je upao u ruke. Treperenje srca, dok je razmišljala o Petru.
Sa druge strane – kada je već bio zadovoljan sa onim što je uradio, skućivši se u
prelepom i noću obasjanom gradu, koji je izgledao magiĉno i primamljivo, ĉak i za
ovo doba godine – grbavac je poĉeo da planira kako će umnoţavati svoje bogatsvo,
kojeg mu nikada nije bilo dosta i koje mu je bilo drago skoro kao i svinjetina.
Razgledao je oglase i ponovo naišao na isti onaj koji je Milan, još uvek vlasnik
fabrike za proizvodnju mleka u prahu, ĉovek koji je razgovarao od nedavno sa
demonom i anĊelom, objavio u takozvanom „Biznis“ ĉasopisu.
- Vrlo primamljiva šansa da se dobro zaradi! - razgovarao je u sobi sam sa
sobom. - Ne znam samo zašto je na prodaju... Najbolje će biti da, jednostavno
okrenem telefon i pitam za pojedinosti. Da to će biti najbolje!
- Halo - javio se gospodin Milan svojim tihim glasom.
- Dobro veĉe! - reĉe grbavac, pokušavajući da od poĉetka vidi kakva je duša sa
ĉovekom sa kojim razgovara!
- Dobro veĉe - odpozdravio je ĉovek koji je prekinuo svoje rezbarenje da bi se
javio na telefon. - Izvolite?
- Vidim, prodajete fabriku za proizvodnju mleka u prahu.
- Da to je taĉno.
- Znate, ja sam biznis men i gledam da zaradim što više mogu, ali i da ne oštetim
drugu stranu. Jednostavno, što bi se reklo, ĉist raĉun duga ljubav.
- To je lepo, ali ja imam još jedan uslov! - malo glasnije i pomalo ljutito će
Milan.
- A to je? - Grbavac se iznenadio ovom promenom sagovornikovog tona.
- Ja sam prodajem firmu po povoljnoj ceni, pod uslovom da kupac voli decu iz
dna duše.
- Ja liĉno, moram da priznam, nisam oboţavatelj dece. Ali koji je to ĉovek koji ne
voli decu. Uostalom, moţemo napraviti ugovor, ukoliko Vaša firma dobro posluje,
da sve ostane kako Vi hoćete, a na mesto direktora da postavimo, na primer, nekog
ko voli decu kao Vi.
Milan je razmišljao, pitajući se da li je takav ugovor izvodljiv i koliko on moţe
trajati. Mislio je da radi ono što je oduvek ţeleo u ţivotu, a to je pomagati deci. To
je i kazao grbavcu, zapravo, pitao ga da li bi on pristao.
- Nije problem. Vi moţete fiktivno kontrolisati fabriku ukoliko je ona u mom
popustu i ukoliko profit meni odgovara.

89
 - U redu - osmehnuo se Milan. - Mi se, izgleda, dogovorismo preko telefona -
kazao je već videvši kraj pregovora.
- Tako nekako - nasmejao se i grbavac kroz kašalj, gledajući da kupi fabriku po
što manjoj ceni.
- Koliko biste onda novca traţili novca za moje vlasništvo nad Vašim
preduzećem, ukoliko ţelite da bude kao što smo se dogovorili?
- Znaĉi, ja fiktivno vodim fabriku, u smislu da se ne pojavi neko kome nije stalo
da mleko u prahu bude lošeg kvaliteta, već da se barem zadrţi na ovom kvalitetu?
- Baš tako! - glasno reĉe, kao da lupa peĉat na jednu od tridesetak fabrika koje je
posedovao.
Milan mu je kazao cenu, a grbavac se zaĉudio tako maloj cifri. Milan mu je rekao
da mu je bitnije da njegovo dosadašnje ţivotno delo ne ode u propast i da je cena
mala upravo zbog tog razloga.
- Da nemate neka dugovanja, moţda? - pitao je grbavac.
- Ne, ne, ne. Jedini razlog je onaj koji sam Vam naveo - blago odgovori Milan, sa
izvesnom tugom u duši što jedan deo seba odvaja, kako mu se ĉinilo, zauvek.
- Ako je tako, moţemo ući u papirologiju... Predlaţem da se vidimo u „Agaza“
hotelu ... Naime, tamo smo odseli ja i moj sin i potpisaćemo ugovor po dogovoru.
- U redu. Samo ne znam kada biste Vi hteli da ja tamo doĊem?
- Što se mene tiĉe moţete kretnuti odmah - reĉenica koji je grbavac izgovorio ih
je obojicu nasmejala.
- Vreme je novac! - još se više nasmejao grbavac.
- Jeste li Vi ozbiljni? - ptao je Milan, ne videći nikakvu prepreku da se tako nešto
desi.
- Ozbiljan, ozbiljan, nego šta. Nekada se moţe poslovati i kroz šalu, delimiĉno.
- Što se mene tiĉe, nema nikakvih problema. Samo što bih ja pozvao svog
advokata, ako nije problem.
- Nikakav problem. Meni to nije potrebno. Ja odliĉno poznajejm prava!
- Nego, mi se nismo ni upoznali. Ja sam Milan.
- Ja Vam se zaista izvinjavam, ali mene je priroda zbog neĉeg kaznila, tako da
imam grbu i jednu ruku duţu od druge. Moţete me, jednostavno, zvati Grbavac.
Milan se zbunio. Nije znao kako da se zapravo obraća tom ĉoveku. Ni u kom
sluĉaju ga ne bi zvao onako kako mu je reĉeno. Odluĉio je da ga jednostvano
oslovljava u zavisnosti od situacije u kojoj se naĊe i da to prvenstveno bude
„gospodine“.
Vreme je polako prolazilo. Prostitutke u krĉmi su se punile parama
zadovoljavajući svoje dve glavne mušterije, ĉineće sve što im je traţeno.
TakoĊe, i Nikola je pokupio kajmak. Grbavac i Milan su sklopili ugovor na naĉin
koji je već bio dogovoren preko telefona. Kao direktor firme za proizvodnju mleka
zaposlen je jedan mladić koji se zvao Toše. Dvadestpetogodišnji, ambiciozni

90
ĉovek, koji je oboboţavao novac, ali ne toliko koliko je voleo decu. Milan se
duboko zadubljivao u svoje duberoze, sa istom strašću sa kojom je vodio,
donedavno, svoju firmu, pa i više od toga. Izgleda da je shvatio da je njegov
umetniĉki izraz, u stvari, inspirisan razgovorima sa Toronom i anĊelom i da ga vodi
u dubine duše, gde će, u stvari, videti da li je sluţitelj Ċavola ili boga. Inaĉe, vrlo
brzo je savladao sve moguće poteze koji su duborescu potrebni, poĉevši time i da
prodaje svoje radove po sve većoj ceni, kako je vreme odmicalao. Bio je sasvim
zadovoljan kako Toše vodi njegovi nekadašnju firmu. A Agata, po svemu sudeći,
nije uspela da se odbrani od osećanja koje je gajila prema Petro Šošu. Zapravo, ona
su postajala sve jaĉa, tako da je shvatila da ga voli, jedva ĉekavši, da doĊe u krĉmu,
što se dešavalo skoro svakog drugog dana. Bukvalno bi drhtala kada bi se našla pod
njegovim rukama.
- Hoćeš li već priznati da me voliš? - pitao ju je jednom prilikom.
- U redu, volim te... Ali brak, ili bilo kakava veza, mene ne zanima. Jednostavno,
ja sam prostitutka, a to što imam ljubavnika nije vaţno. Ti nemaš ništa od toga.
Samo dobar seks, koji plaćaš kao i svaka druga mušterija - drţala se Agata gordo, u
nadi da će ljubav što brţe proći. Nekoliko puta je ĉak ozbiljno razmišljala da se
sasvim posveti Petru, meĊutim, odmah joj se pred oĉima pojavljivala slika Nikole i
njegove ţena, koji su se bukvalno mrzeli, što nekada sisgurno nije bilo tako. Ovako
je odluĉila da uţiva u ono malo, kako je mislila, Petrove iskrene ljubavi, koju je
dobijala, a koju nije isto tako iskreno uzvraćala. Ĉak, šta više, nije joj ni smetalo da
spava sa drugim mušterijama. Nije imala ni najmanji osećaj da nekoga vara. „Ja
sam prava prostutka koja prodaje seks i gleda da zaradi što više. I to mi je bitnije
nego da nekom tamo koji mi takne srce uzvraćam ljubav“, prošlo joj je kroz glavu
jednom prilikom.
- Znaĉi li to da kada ne bih imao novca, ne bih smogao da spavam sa tobom? -
pitao je Petar Šoš, ili, taĉnije reĉeno, vampir Ostoja.
- Taĉno tako. Priznajem, sa tobom mi je zaista lepo - nastavila je Agata. - Ali ja
sam, jednostvano, prostitutka... Da sam kurva, moţda bi mogao besplatno, ali
ovako, samo za novac!
„Za sada, vaţno je da me ona voli!“, razmišljao je Petar „Vremenom će pasti pod
moju vlast i tada će biti sve pod mojom kontrolom... Poljubiću je po zadnji put i
njen dah će preći kroz mene u pakao za jedan poljubac.“
- Tvoje vreme je isteklo. Dva sata su prošla! - dobio je Petar upozorenje da bi
trebalo da napusti sobu!
- Vidi, zaista... Kad pre?
- Izvoli, plati za još ili me napusti.
- Moţemo li razgovarati sledećeih sat vremana, umesto da vodimo ljubav? - pitao
je ovaj ćovek gustih obrva i misteriozno plavih oĉiju, širokih ramena i izuzetno
snaţnih ruku...

91
 - Mislim da smo se oko toga već dodogovorili. Moj privatan ţivot je moja
privatna stvar! Nisam ni trebala da ti kaţem šta osećam prema tebi, ali saad je
gotovo... Uostalom, to si i sam znao, samo što je to priznanje trebala da ostane
tajna. No, sada je gotovo!
- U redu. Idem. Ha, ha!
- Šta je smešno?
- Moţe li jedan poljubac za kraj?
- Ne moţe! - odbrusila je Agata, ogrnuvši se bade mantilom.
- Ništa onda. Do sledećeg puta, pozdrav!
- DoviĊenja!
Petar je se spustio stepenicama koje vode u kafanu i seo za sto. Nije primetio
grbavca i Velibora kako proţdiru svinjetinu. MeĊutim, grbavcu Petar nije ostao
nezapaţen, s obzirom da se spustio unutrašnjimn stepenicama, lakog koraka, koji
je, praktiĉno, jedva dodirivao pod.
- Evo ĉoveka! - kazao je sinu.
- Kako to milsiš, oĉe? - pitao je zbunjeno Velibor.
- Ponudiću mu da radi za mene, ako hoće. Odmah se vidi da je veoma
inteligentan i sposoban ĉovek.
Na trenutak, grbavc i njegov sin su se ućutali.
- Imam nameru odmah da ga pozovem, ali vidi u kakovom brlogu smo ja i ti,
umašćeni od ruku pa do brade. Hajde, obriši se sa ovim salvetama.
Pošto su se donekle sredili, grbavac je pozvao Nikolu. Tada je i Petar primetio
najpre grbavca, a zatim i Velibora. „Šta bog zna da uradi od ĉoveka“, promucao je
usnama vampir. „Kakva spodoba. Uţas!“, bila mu je sledeća misao, od koje se
stresao. Iznenadio se i kada je video naĉin na koji Nikola, za koga je znao da je
vlasnik krĉme, prilazi grbavcu i mladiću koji je sedi s njime, delom iskreno, a
delom poltronski se klanjajući.
- Izvolite - tiho će gazda, kako ne bi pokvario neku atmosferu koja je odjednom
zavladala u krĉmi.
- Molim Vas, pozovite onog mladića da doĊe do našeg stola!
- Šta bi taĉno trebao taĉno da kaţem?
- Recite da sam prebogat ĉovek i da ţelim da taj mladić radi za mene.
Tako je i bilo. Petar je više iz znatiţelje, ali i iz potrebe da zaraĊuje novac dok ne
proguta neku dušu i vrati se u svoj zamak, gde će ostati dok ponovo ne ogladni.
Polako ustavši, pribliţio se grbavĉevom stolu.
- Zvali ste me, gospodine - dostojanstveno je odgovorio, namirisavši dva ĉoveka
koja bi pre jela svinjetinu, nego otišla u raj.
- Sedite, molim Vas - nameštao je gbavac stolicu, onako ubog, da se Petar
saţalio.

92
 - Sedite, sedite! Petar je bukvalno molio, što nije nimalo karekteristiĉno za njega
još jednog stranca koji je poĉeo da dolazi u krĉmu. Seo je, pruţivši ruku prvo
Veliboru.
- Ja sam Petar Šoš. Drago mi je.
- TakoĊe, i meni. Ja sam Velibor.
- Petar Šoš - pruţena je ruka grbavcu, koji je, kao po obiĉaju, insistirao da se
oslovljava onako kako niko ne bi bio oslovljavan.
- Drago mi je, gospodine - još jednom je otpozdravio ĉovek, opisan kao neko ko
izgleda moćno, poput nekog kiklopa. Toliko moćno da ga je Agata zavolela onako
kako se voli samo jednom u ţivotu.
- Mogu li da znam taĉnije razlog zašto ste me zvali?
- Jednostavno, ţeleo bih da radite za mene... Iskreno, ja sam prebogat ĉovek.
Isuviše, isuviše bogat. Toliko bogat da, za sada, imam trojicu poslovoĊa koji
raspolaţu milijardama dolara.
Na trenutak je zavladal tišina.
- Moj ţivotni moto je, da budem iskren, dobra hrana i, na drugom mestu, što više
novca. – ponovo se oglasio grbavac.
- Da, ali ja ne razumem kakve to veze ima sa mnom.
- Jednostavno, hteo bih da Vam dam posao koji će biti izuzetno plaćen... Neznam
radite li nešto sada?
- Zapravo, ne. Znate, ja nisam odavde i nemam za sada nikakav posao kojim bih
priuštio sebi da preţivim u ovom gradu, gde sam odluĉio da se naselim.
- Evo, ja Vam vidim uspešnu karijeru, ako ne odbijete moju ponudu.
- Pa šta bi ja zapravo trebalo da radim?
- Jednostavno, da se bavite biznisom i budete još jedna moja desna ruka. Ne
brinite se ako vam nije jasno šta je to uspešno poslovanje. Ja u Vama vidim
izuzetno pronicljivog i perspektivnog mladića spremnog za izazove.
- Da, da, da - ponavljao je Petar, pomalo zapanjen onim što se desilo.
- Ja sam već kupio jednu firmu u ovom gradu, koji bi bio centar vašeg poslovanje
svuda po svetu. To se slaţe s time da ste odluĉili da ţivite u ovom gradu, zar ne?
- Da, da! Naravno! Ali ja još uvek...
- Ništa Vi ne brinite! - bio je prekinut Petar od strane grbavca.
- Stvar je samo u tome da uloţite manje, a dobijete više.
- Otprlike, razumem - kratko će Petar.
- To je sve. Evo, za poĉetak, kontrolisaćete jednu fabriku koju sam ovde kupio.
Samo za poĉetak, jer imam nameru da ulaţem najpre u turizam i ostanem ovde još
neke ĉetiri godine, kada bih se vratio kući, a Vama ostavio i ovlastio da me
zastupate.
- Ne znam. Kazali ste, veliki novac.

93
 - Vrlo velika plata. Veća nego što ste mogli da oĉekujete. Ako prihvatite, biće
vam kao da ste dobili sedmicu na lotou. Verujte mi, treba biti samo odluĉan i
zainteresovan za poslovanje. Posle stvari idu same svojim tokom. Još nešto bih
mogao da Vam kaţem; ja sam izuzetno promućuran ĉovek i znam da ste vi za to
sposobni! Uostalom, ako ste iznenaĊeni i zateĉeni, pomislite samo na to da Vas ne
laţem, već Vas molim da radite za mene. Ja odliĉno znam da prepoznam
biznismena, pa makar se i ne bavio njime! Još jednom Vas molim, recite da
pristajete i nećete se nikada pokajati. Ovo je vaš dan!
Petar se razmišljao. Prvo mu je bilo ĉudno šta mu se nudi. Zapravo, ni sam nije
verovao u priĉu o velikim parama. Pitao se zar ovako ljigav ĉovek moţe da bude
toliko moćan i bogat. No, kada se malo sabrao, poverovao je u celu priĉu, pruţio
ruku grbavcu i kazao da pristaje.
- Ubedili ste me, gospodine.
- O, hvala Vam mladiću. Nemate pojma koliko bismo propustili, i Vi i ja, da niste
pristali.
„Ništa neću ni da radim što me ne zanima!“, razmišljao je Petar u sebi.
- Za poĉetak, napravio bih ugovor sa Vama i dao Vam na raspolaganje miliona
dolara. To će biti dosta za poĉetak, a i na vreme će stizati nove investicije. Moţete
taj novac smatrati kao neku vrsu eksperimenta, da se oprobate! - glasno je izgovori
grbavac, strogim i povišenim tonom, gledajući Petra u oĉi i pokušavajući da sa njim
odmeri snagu. „O, boţe, koliko vredi ovaj ĉovek“, mislio je grbavacm, gotovo se
prevarivši i rekavši to naglas. A nema više od dvadeset pet godina... Pitam se samo,
da li i on koristi usluge prvog sprata? Na kraju krajeva, došao je odozgo.
- Nije problem – Petar je pobedio je u odmeravanju muškosti u unakrsnim
pogledima.
- Znate i sami za izreku „Vreme je novac“.
- Naravno.
- Onda bismo mogli iz ovih stopa da sklopimo ugovor u opštini - sada već sasvim
hladno će grbavac, videvši da je izgubio u nadmetanju sa Petrom i da sigurno nije
pogrešio u proceni. Barem je mislio tako... - Gazda! - viknuo je.
- Evo me! - Nikola se nacrtao kraj stola za par sekundi. - Izvolite. Šta mogu da
uĉinim za Vas? - pitao je uljudno i sa puno poštovanja, barem onoliko koliko ga je
imao, a da ne prelazi u cinizam i poltronstvo.
- Da li biste pozvali taksi? - pitao je grbavac!
- O, kako da ne. Ako ne grešim, na moju adresu... Mislim... - malo se zbunio ovaj
karakterno najslabiji ĉovek meĊu ostalom trojicom koji su bili u krĉmi, Jedino je
izgleda Velibor bio u neku ruku tatina maza, u senci koja mu nikada do sada nije
dala da se ispolji prema svetu svom svojom snagom.
- Baš tako, gospodine Nikola! Ja i moj novi prijatelj Petar Šoš imamo neka posla
da obavimo u gradu. Recite, je li tako, amigo? - tapšao je grbavac Petra po ramenu.

94
 - Tako je. Na ovu adresu! – vampir je već preuzimao inicijativu, htevši samo da
zadovolji svoje potrebe, a ne i da zauvek radi za nekog grbavca, koji mu se od
poĉeka, izgleda, baš zbog njegovog izgleda, nije svideo. „I njegova duša vredi
osvajanja, ali ja verujem da će ljubav prema svinjetini uraditi svoj posao do kraja!“
Taksi je uskoro stigao, a dva mladića i jedan grbavac od pedesetak godina uĊoše.
- Gde da vozim? - pitao je taksista, pomalo iznenaĊen izgledom svojih klijenata.
- Vozite u glavnu opštinu! - reĉe grbavac kao da je poskoĉio.
- U redu - tiho će taksista, koji nije bio od onih što rado razgovaraju sa
mušterijama.
- Znate, ja i moj prijatelj Petar imamo vaţna posla tamo - baš kao u inat će
grbavac.
- U redu. Brzo ćemo stići.
- Znate, niko od nas nije iz odavde - nastavio je grbavac, razgledajući grad.
- Uskoro poĉinje turistiĉka sezona!- kao da je klještima taksisti izvukao reĉi iz
usta. - Tada je zapravo prava fešta i pravo uţivanje u ovom velegradu , koji velika
reka preseca na dva dela, pre nego što se ulije u more, stvarajući prelepe plaţe na
obema obalama. Da! Ovaj grad je leţao na ušću jedne reke koja je menjala boje kao
kameleon, u zavisnosti kako je obasjana! - taksista je ikratko opisao svoj najmiliji
grad, u kome je i roĊen. - Evo nas - kazavši cenu, opet se vratio tišini.
- Izvolite - kratko će grbavac, izvadivši duplu novĉanicu. - Idemo!
Otvorio je zadnja vrata i izašao. Petar i Velibor su ga sledili.
- Izvinite, kusur! – reće vozać, pomislivši da je grbavac zaboravio da uzme kusur.
- Ha, ha! Neka to bude bakšiš.
- Nemojte, molim Vas - iznenaĊeno će ĉovek sa kaĉketom koji je vozio golfa
peticu.
- Samo vi vozite dalje... Sve najbolje!
- Ali... -pokušao je da vrati kusur, kada je video da se tri njegove malopreĊašnje
mušterije udaljuju od kola.
- A sada da napravimo taj ugovor! - reĉe grbavac.
Velibor ih je saĉekao ispred opštine, dok su Petar i ĉovek koji će mu rešiti sve
probleme dok ne proguta Agatinu dušu, kako se nadao, i ne vrati u svoj dvor koji
postoji samo za njega i za one koje on ţeli da dovede, obavljali posao. Uskoro je
sve bilo gotovo. Papiri su bili saţeti i jednostavni. U glavnom, Petar je dobio milion
dolara za poĉetak, kako je njegov poslodavac mislio. Napolju ih je zapahnuo svei
vazduh ranog proleća.
- Gde je Velibor? - Grbavac je pitao, okrećući se oko sebe. Video ga je kako sedi
na klupi, nekih sto metara od izlaza iz opštine.
- Hajdemo do njega - kaza ĉovek koji je non-stop bio u crnom, kao kakav ubogi
sveštenik sa kratkim haljinama.
- Hajdemo - odgovorio je Petar.

95
 - Sine - pozvao je otac Velibora, kada su mu se pribliţili na dvadesetak metara!
- O, oĉe... Je li sve gotovo!?
- U nekoliko koraka. Sve je gotovo! Od sada, Petar Šoš radi za mene... Recite mi,
gospodine, u štabi ste investirali novac koji sam Vam namenio?
- Nisam još razmišljao o tome - reĉe Petar.
- Hajdete. Šta vam prvo pada na pamet!
- U turizam, nekretnine i umetnost – lagao je vampir, koji je odluĉio samo da
zaradi za prostu egzistenciju, dok ne proguta neku dušu i vrati se u svoj zamak u
kojem nije bilo tako pusto. Znali su tamo da se okupe mnogi demoni. „Koliko samo
ljudi trpi veĉne bolove u paklu, a mogli bi da ţive bogovski... Šteta. A samo treba
prestati da se voli.“
- Odliĉno, odliĉno. Oduševljen sam. Znao sam da imate i te kakvog smisla za
biznis! Bravo, amigo! - prezadovoljno će jedan od najbogatijih ljudi na svetu,
misleći da je pronašao pravog ĉoveka za proširenje posla, kojeg je uvek bilo. Samo
je trebalo da se podigne ruka i ubere jabuka, što mnogi ljudi nisu shvatali, već su se
zadovoljavali socijalom, radeći poslove koji bi trebali da budu plaćeni više nego što
jesu. Ali ljudi poput grbavca su skidali kajmak, tako da je, na primer, ako obiĉan
sluţbenik zaista zaradi petsto dinara, primi bruto trista. No, tako je oduvek bilo.
Neko je bio gore, a neko dole. Neko isuviše gore, a neko prosi ne bi li preţiveo.
Grbavac je bio na samom vrhu, jednan od sedamdeset najbogatijih ljudi na svetu.
- U ime novog prijateljstva, ja Vas pozivam da u mom apartmanu u hotelu
proslavimo to što nam se desilo -bio je pozvan Petar na ruĉak, tokom kojeg će
priĉati o umetnosti pravljenja para. Uz kavijar i viski, ĉaskali su oko sat vremena.
- Nego, recite mi... Video sam Vas kako silazite stepenicam u krĉmi... Milsim,
ako nije tajna...- Grbavac je pokušavao da dozna da li je moţda spavao sa nekom
od tri devojke.
- Milslite na one stvari?
- Da. Da postavim direktno pitanje, ako to nije previše mešanja u Vaš privatni
ţivot: jeste li spavali sa nekom prostitutkom?
- Nije bitno, ukoliko Vama to nije toliko vaţno - Petar nije hteo da se izjasni,
barem za sada, da li koristi telo Agate na obostrano zadovoljstvo.
- U redu, u redu... Znao sam da se previše mešam u Vaš privatni ţivot... Ja Vam
se izvinjavam!
Grbavac je primetio nešto što mu se nije ni malo svidelo a to je da je ovaj ĉovek
isuviše moćan za svoje godine. Isuviše, isuviše moćan. Ĉak moćnijI i od njega
samog. Nije smeo direktno da prizna sebi, ali zabrinuo se da bi Petar mogao da
preuzme njegov biznis i prevaziĊe ga u bogatstvu, nemilosrdno ga pregazivši. „Ipak
to je nemoguće!“, razmišljao je grbavac. „Jedino ako se odvoji od mene i postane
sam svoj šef. Da! To će se kad tad desiti, ako ne grešom! A ako tako budem nadam
se da ćemo se pošteno raskusurati i ostati prijatelji. Samo mi se ne sviĊa što je

96
toliko tajnovit. To mi nekako najviše smeta!“, posumnjao je u Petrovo poštenje
grbavac! „Ništa. Neću mu dati više para dok od ovih milion dolara ne napravi
dva!“, nastavio je sa misliman primetivši da je Šoš toliko prefinjeno oštroumna
osoba, koja moţe biti koliko zla, toliko i dobronamerna.
- Za novo prijatejstvo! -podigao je ĉašu grbavac! Sa osmehom na usnama, iza
kojih su bili toliko kvarni zubi da se ĉovek, što bi se reklo, zgrozi kada ih vidi.
- Svako dobro za Vas i vašeg sina - nazdravio je Petar.
- I ja bih nazdavio za novo prijateljstvo - takoĊe, kezeći će, Velibor podiţe ĉašu.
- Nego, kazali ste da ćete investirati u umetnost, nekretnine, turizam?
- To mi je prvo palo na pamet. Ne znam imate li Vi još neki predlog šta bih
mogao da radim?
- A, ne, ne! Ja se ne mešam u poslovanja ljudi koji su slobodni biznismeni, koji
rade za mene da bi imali više para, nego što bi bilo kada bi radili sami!
- Nema problema. A i da Vam odgovorim na vaše prethodno pitanje; kada bolje
razmislim, mislim da je to dovoljno za poĉetak.
- Još jedanom, evo ruke! Da potvrdimo posao - Grbavc se rukovao sa Petrom,
primetivši u njegovim oĉima neki odsjaj kao da ima dragi kamen u njima. „Koliko
moćan ĉovek“, pomilslio je. „Sada mi je jasno zašto se skriva. Iz istog razloga kao i
ja. Ne znam samo kako je toliko mlad u licu, dok ga obrve ĉine barem nekoliko
godina starijim. Još uvek nemogu da procenim koliko je pošten, a ĉini mi se da on
već sve zna o meni. O, boţe moj, koliko jak i moćan mladić. Zar je to moguće?“,
ĉudio se grbavac Petru. „Ako je pošten. zaraĊivaćemo mnogo“
Pustivši ruku, Petar reĉe:
- Mogu li samo da odem po ĉašu vina?... Ostala je na stolu gde sam sedeo.
- Samo izvolite.
Uzevši svoje piće, Petar se vratio i ponovo seo za sto sa grbavcem i njegovim
sinom.
- Ţelite li još nešto da poruĉimo? Moţda još jedna ĉaša vina?
- U vinu je istina. Zašto da ne? - veselo će Šoš, uspešno se pretvarajući da se o
njemu ne sazna ništa više nego što sam ţeli.
- Nilola! - lupio je grbavac pessnicom o sto. - Gazda! - ponovo je pozvao vlasnika
krĉme.
- Stiţem, stiţem! Izvolite! -naklonio se i pitao šta moţe da uĉini za goste.
- Tri ĉaše vina. Ako je dobro plaćam pet puta više! - poskoĉio je od stola, ponovo
udariviši pesnicom, kao neko ko je, bez obzira na izgled, novcem mogao sebi da
priušti mnogo više, nego što bi mogao da je obrnuto.
- Vino je odliĉno! Nećete valjda zaista platiti toliko? - pomalo se zaĉudio vampir
Ostoja.
- Videćete, kada se budete navikli na novac i kada budete mogli da ga rasipate, i
Vi ćete se ponašati isto.

97
 - Donesite da probamo. Verujem svom prijatelju, ali i ja bih ţeleo da se uverim
da li je vredno cene kojom ću ga platiti!
Nikola je doneo tri kristalne ĉaše sa vinom.
- Probaj ti, sine, prvo!
- Odliĉno je, oĉe! Isto ono vino koje pijemo od kada smo došli.
- Odliĉno. Onda, evo novca za ĉetiri ĉaše vina! Plaćam i ovu već naruĉenu od
mog novog prijatelja, Petara Šoša! - kao da nareĊuje, govorio je grbavac Nikoli.
- Ali ovde ima više od...
- I to zadrţite, kao usluţitelj koji je veran gostima.
Nikola se ponovo naklonio, a onda povukao, hodajući u nazad.
- Hvala Vam. Zaista Vam zahvaljujem.
- Saĉekajte malo! - malo je podviknuo grbavac.
- Petre, ţelite li još nešto?
- Vino je sasvim dovoljno.
- Ako je tako, onda ćemo se rešiti ove svinjetine. Vidim da vam ne prija. Moţda
ne volite meso, ako smem da znam?
- Jedem iskljuĉivo piletinu... Ali nisam za sada gladan. Moţda neki drugi put.
- Neki drugi put? Sigurno neki drugi put! - reĉe grbavac sa ponosom i
oduševljenjem što je naišao na ĉoveka kakav je Petar Šoš.
- Nego, recite mi gde ste odseli u gradu?
- Iznajmio sam stanĉić od jedne ţene.
- A, to ne dolazi uobzir. Odmah se povucite i preĊite u naš apartman u hotelu
„Agaza“!
- Hm. Ne znam. Mislim da bih ipak ostao tamo gde sam našao prebivalište.
Grbavac je hteo da pita zašto, ali je već znao da će odgovor ostati skriven, isto
kao kada je pitao Petra da li je moţda spavao sa nekom od devojaka.
- Ali bih rado bio gost kod Vas, ako me pozovete... - nasmejao se Šoš!
- Kako da ne? Kako da ne? Evo, doĊite sutra, ako Vam odgovara.
- Kako da ne? Došao bih popodne, jer bi pre podne već poĉeo da se bavim
planiranjem kako da uloţim vaš novac!
- Nego, verovatano znate da ovo nije samo krĉma...
- Znam, znam... - klimao je glavom mladić.
- Ne znam da li ţelite da pozovemo devojke i napravimo neku vrstu ţurke!
- A ne. Nikako! Ĉisto bih hteo da vidim kako izgleda taj najluksuzniji hotel u
gradu. Spolja izgleda predivno. A i rado bih vam bio gost!
- Nego, hoćemo li još po jednu ĉašu vina? - pitao je grbavac, sa istim onim
ponosom u glasu.
- Hajte, još jednu da popijemo, pa da se rastanemo. Vratio bih se u svoj stan, da
se što više odmorim, kako bih bio spreman za sutršnji okršaj sa ţivotom... I mogu

98
Vam reći da mi se pozlatilo što me je jedan toliko promućuran i prebogat ĉovek
najmio da radim za njega - naglasio je Petar Šoš.
- Divni moj mladiću - tapšao je grbavac po ramenu ĉoveka za koga nikada nebi
pomislio da je vampir, da je starije od njeg nekoliko stotina godina i da ga moţe
ekonomski upropastiti u najkraćem mogućem periodu, uz pomoću ostalih Ċavoljih
slugu! Ovako je milsio da za sebe uzme dobro parĉe, a da ipak da izvestan novac na
kraju, za koji nije ni sam slutio kakav će biti.
„Naješće se ovaj svinjetine u paklu“, razmišljao je u sebi Ostoja. „Neće se ni
muĉiti. Biće jedan od onih kojima je samo zabranjeno da urade nešto protiv
Ċavoljeg poretka“, zakljuĉio je.
Za to vreme, Milanu je bio treći dan od kada je razgovarao sa Toronom i anĊelom
ĉuvarom. Što se više udubljivao u svoj rad, bile su mu jasne dve stvari: da, uranjući
dušom u duborez, sakuplja neumoljive dokaze o svom postojanju, ali, istovremeno,
i da, što predanije radi, poĉinje da mu biva nebitno šta će na kraju biti s njim.
Jednostavno, imao je utisak da bi moţda mogao da izgubi dušu nenamerno uronivši
toliko duboko u svoj rad, da se mentalno raspadne i traţi ono što je već radio. To su
još pre njega primetili kako Toron, tako i Mihailo. Moţe se pretpostaviti ĉemu su
se oboje nadali. Toron da Milan proda dušu, da se bavi što je moguće više
duborezom, a anĊeo da će to traţiti od boga. Oboje nisu spominjali svoja nadanja
Milanu, već su ĉekali da ubedi demona da postoji i da u se tom trenutku odluĉi dali
će prodavati dušu ili će se pokloniti bogu za sva vremena! Inaĉe,Već je došao do
treće table gde je radio isti motiv. Hteo je da ga usavrši, a onda uradi isto tako i sa
nekim drugim motivom.
- Vidim, ide Vam sve bolje i bolje - javio se tihi Toronov glas, iznenadivši
Milana, koji je navikao da ga ĉuje vrištavog, kako leti sa jednog ugla sobe u drugi,
seĉe prostor svojom zlobom i moći.
- Trudim se -kazao je kratko Milan.
- Nego, gde mi stadosmo? Postojite li, ili ne!?
- Još uvek ne znam, ali nešto u mojoj iskonskoj dubini mi govori da negde
nekako postojim.
- Vrlo dobro... Napredujete, dragi Milane - prourlao je Toron.
- Ha, ha! Pa jel Vam to ide u prilog ili ne? Ne znam zašto urlate kada je „Vrlo
dobro“!
- Zato što mi se gadi to što ne vidite ko vam daje inspiraciju da se toliko brzo
uĉite rezbarenju!
- Ne razumem - uplašeno će Milan, koji se ponekad osećao kao da biva opsednut
dok radi.
- Mislim da sada razumete.
- Bojim se da još uvek ne razumem - uplašeno će Milan pomislivši da postaje
opsednut kada se udubi u rad.

99
 - Vatra pakla Vas vuĉe da radite napola opsednuto!
- Da li je to istina, Mihailo? - usledilo je pitanje upućeno anĊelu koji je kazao da
tu nema nikakve vatre pakla, već da još uvek radi okrenut sebi.
- Ali pazi, Milane - tiho će Mihailo. - Na kraju, tako biva. Mnogi poznati
umetnici su poludeli jer su se ukljuĉili na izvor energije onako kako ti je kazao
Toron.
- Ali, kazali ste mi da sam nadaren za duborez, za ovo što sada radim i u ĉemu
uţivam.
- I to je taĉno, ali Vama ne preti ludilo, već opsednutost tokom rada. Za sada se
nesvesno borite hoće li to biti tama ili sila svetlosti koja bi trebala da vas osvoji.
Milan je stavio ruku na ĉelo i, kao da briše znoj, prešao dlanom preko. Inaĉe,
povremeno je razmišljao kako ga polako osvaja pitanje da li zaista postoji. Bilo mu
je jasno da se to nikada ne bi suštinski zapitao, kao što sada iskonski teţi da dokaţe
i time vrati sebi mir. Jednom je pitao Mihaila da mu da odgovor, a ovaj mu je rekao
da to nema smisla i da mu na drugi naĉin pomaţe da to dokaţe.
- Hoćete da kaţete da je sve baĉeno na jednu kartu? - pitao je svog anĊela ĉuvara,
arhanĊela Mihaila, prilikom tog kratkog razgovora.
- Taĉno tako - odgovorio je ovaj u svoj svojoj sili, koja je bila jaka kao Toronovo
siktanje, samo što je za razliku od demonovog ova njegova ponosna i jasna i ĉista.
- Šta se dešava sa onima koji ne prodaju dušu? - pitao je Milan Mihaila!
- Odluĉe se tik pred smrt da li će im duša u raj ili pakao!
- A je li istina da dve trećine ljudi ide u pakao?
- Na ţalost, to je istina - tiho će anĊeo. - Ali spaseni će naći utehu u dobroti i
ljubavi.
- A jeli istina da je pakao za neke muĉenje, a za manju grupu njih neka vrsta
uţivanja?
- Pakao je sagorevanje. Jednostavno, svi koji će ustati na sramotu i prekor,
prilikom drugog vaskrsenja, biće baĉeni u ognjeno jezero, gde će, bez ikakvog
oprosta, goreti onoliko koliko su greha uĉinili.
- Hoćete da kaţete da neće postojati više nigde i nikako?
- Baš tako - još jednom će ponosito anĊeo, samo ne sa toliko sile.
- Ĉime ti puni glavu ova svinja?... - umešao se u razgovor Toron, sikteći, kao što
to ĉesto radi. - Zar ti nisam rekao da je sve obrnuto, samo što će u paklu svi ţiveti
veĉno, a barem ĉetri petine u najgorim mukama!
- Hajde mi samo kaţi da su to oni koji se odluĉuju pred smrt gde će!
- Ha, ha, ha! - gromko se nasmejao Toron!
- Vidiš da znaš... Ma, sve ti znaš, samo to treba da otkriješ, gospodine Milane!
Treba da otkriješ strast koju su najveći umetnici doţivljavali tokom svog rada i to
još uvek rade u paklu... Uostalom, već sam ti kazao, a mogu i da parafraziram, Ċavo
najviše ceni umetnike i oni ţive lagodno, bez muka, gledajaći jad i ĉemer onih koji

100
su se klanjali bogu! Evo, ja ti preporuĉujem da prodaš dušu i postaneš jedan od
najvećih umetnika koji postoje!
Milan se zadubio. Predlog mu je izgledao nekok primamljiv, ali nije mogao da
prihvati to da se skoro svi u paklu muĉe u velikim mukama.
- Vidim šta te muĉi. U paklu je je ispunjena skoro svaĉija dubinska teţnja duše,
ako hoćeš da ti razjasnim, svi koji se muĉe to zaista i ţele! Moţda ti izgleda
neverovatno da se oni koje, kao što već spomenuh, bivaju svakih deset dana
nabijani na kolac, u stvari to zaista i ţele i to ispunjava potpunošću njihovo biće!
- Laţeš! - strogo će Milan.
- Videćeš kada na kraju doĊeš u Ċavolje carstvo koje će biti jedino koje postoji!
- Ako je tako ja ne bih gledao tuĊe patnje!
- Kako ne razumeš? To, u stvari, nisu patnje, već uvrnutno perverzne ţelje koje
ljudi imaju, pa i sveto trojstvo, koje umišlja ljubav što zaista u suštini i ne postoji
- Da, da - Milan je bio ironiĉan - Za mene je ljubav izvor sreće.
- A šta ako patiš zbog ljubavi, kao što to rade skoro svi ljudi, osim onih kojima su
stvari o kojima ti priĉam već jasne.
- Onda nas ta ljubav nagoni i da radimo pozitivne stvari. Po mom mišljenju,
najviše dobrote su svetu doneli uglavnom ti ljudi.
- Dobrota je ogavna! Jednostavno, smrdljivija nego umišljena ljubav...
- Ali ja hoću da budem dobar ĉovek! Ja jesam dobar ĉovek...
- Već sam ti kazao šta ĉeka „Sveto trojstvo“, ako neko pokuša da uradi nešto
dobro! Dobrota je nešto najgore što postoji, jer ona, u suštini, prekriva iskonske
teţnje u nama i zaslepljuje svako biće. To će shvatiti i ovo troje prokletnika i biti
Ċavolji znak da se sluĉajno ne pomisli na nešto što narušava poredak pakla!
- Šta ti kaţeš na ovo anĊelu? - pitao je Mlan Mihaila.
- Odgovor je jednostavan. Da li ti voliš decu?
- Neosporno!
- Da li bi im ĉinio ikakvo zlo?
- Nikako!
- Da li bi im ĉinio dobro?
- U svakom sluĉaju! Nikada se ne bi odrekao ljubavi prema deci!
- Eto, vidiš! Dobro je dobro i iz dobra proistiĉe dobro!
- Već sam ti kazao da dobro proizlazi iz ljubavi, koja uopšte ne postoji i koja je
iluzija! - zagrmelo od Toranovog urlika u sledećem trenutku. - Dobro je jedina
stvar koja nije dozvoljena u paklu... Dobro je, izmeĊu ostalog, stvar koju Ċavo
najviše mrzi, a koju bog podrţava. Je li to jasno!? Ĉak je i Hrist pitao svoga
uĉenika „Što me zoveš dobrim?“
AnĊeo se ponovo javio ponosno i moćno.
- Na kraju će ostati samo dobra volja meĊu ljudima... „Saĉekaj da neprijatelje
tvoje poloţim prahom pod nogama tvojim“ i „Slava bogu na visinama meĊu

101
dobrim ljudima!“ Ovo drugo će spasiti svet, kada bog, kao što je pisano, zavede
carstvo koje se neće ostaviti u nasleĊe drugom narodu.
- Ne razumem?
- Jednostavno, carstvo nebesko neće doći da se vidi, već će u odreĊeno vreme ono
biti zavedeno od strane boga i polako će zaţivljavati dok se ne upotpuni.
- Imam utisak da bi, kada bi te pitao kada će to biti, rekao uskoro?
- Taĉno!
- Pa zašto bog ne spasi sve onda, ako je toliko moćan?
- Zato što poštuje volju i nameru svakog ĉoveka! Kada ljudska srca budu
spremna, kada bog upiše svoj zakon u njih, neće proći dugo, a da se ne ukine
poslednji neprijatelj - smrt!
- Hoćeš reći da bih ja mogao da ne umrem!?
- Sasvim je moguće – spokojno je odgovorio je Mihailo. - Samo ti ĉuvaj svoje
toplo srce i ljubav prema deci. I biće kao što sam ti kazao!
- Ha, ha, ha! - histeriĉno se smejao Toron, a Milanu se uĉinilo da jasno vidi liniju
izmeĊu dobra i zla.
- Ala te laţe ovaj tvoj advokat, koji je u svom najdubljem iskonu, koji on naziva
voljom, u stvari koprofag!
- A vidiš ja vidim svetost u njegovom glasu sa kojim se predstavio u dva navrata.
- Aaa! - gadljivo je vrisnuo Toron. - Mi mrzimo svetost. Ispunjavamo duše onima
koji zaista ţele da rade ono što istinski hoće! Svetost je, u stvari, okrenuta naopaĉke
kod boga koji zabranjuje da se otkrije iskon svakog ĉoveka, već je, kao što sam
kazao, od samog poĉetka odluĉio da se poštuju neki njegovi zakoni, koji nemaju
smisla i koji bi bili tek muĉenje u bezliĉnosti kada ih Ċavo ne bi doveo u pakao...
Mrţnja je ono što mi cenimo, mrţnja i disciplina, poredak od vrha do dna... A i to
da znaš da bog u suštini više mrzi Ċavola nego Ċavo njega.
- Hm. A gde je tu sreća? - pitao je Milan Torona, htevši da ga zamoli da više ne
urla i da, kada već vode ovu debatu, priĉa staloţeno, ali je odustao jer je shvatio da
to nema smisla.
- Kakva te sreća spopala!? Ona ti doĊe, ako razmisliš, kao ostvarenje, iako je kao
reĉ više isprljana stvarima koje su vezane za prokletu ljubav!
- Ţao mi je mene više privlaĉe stvari koje su u jednom.
- Kako misliš u jednom? - pitao je Toron, već oĉekujući kakav će odgovor Milan
dati.
- Jednostavno, da sve proizilazi iz ljubavi!
- Fuj! Fuj! Fuj! Na, takozvanovog, Sveto Petrovog: Da! Da! Da! Bolje da mu je
rekao prezirem te, mrzim te svinjo nad svinjama!
- Hm! Ĉak i kada površno razmislim, i ja bih kazao isto što i Sveti Peta!
- Ha, ha, ha! Vidim, imamo i svoje mišljenje! Samo da znaš da je molio boga da
ne bude raspet, ako je to volja njegovog takozvanog oca...

102
 - Ne razumem...
- Mogu li ja da se umešam? -Pitao je arhanĊeo Mihailo.
- Vidim, javlja ti se „AnĊeo branilac“ Neka kaţe šta hoće. I još nešto.
- Šta?- pitao je Milan.
- Jes li primetio da sve više piješ i da si sa pola pakle prešao na celu, od kada se
druţimo?
- Nisam... Ĉekaj... zadubio se Milan u sebe. – Priznajem, tako je.
- I sada će ti bezumni advokat reći da je Hrist na krstu otkupio tvoje grehe i da bi
to uradio za bilo koga ko njega veruje! Zar ti to ne deluje kao propaganda!
- Ja tu vidim promisao! Izvinjavam se ako prekidam neki vaţan razgovor. Pitao
bih te, Milane, šta je za tebe smisao?
- Ne znam više ni sam, moram da priznam... Bolje bi bilo da se ova debata završi
što pre... Za mene je i dalje ljubav prema deci nešto najuzvišenije što moţe da
postoji.
- A znaš li iz kog razloga to proizlazi?
- Ne znam. Verovatno iz moje sposobnosti da volim.
- I koja je tvoja pretpostavka? Zašto si takav kakav jesi?
- Ne znam... Ti bi moţda kazao da je to boţja volja...
- Ne nikako! Ti imaš svoj slobodan izbor i ĉiniš šta ti je volja; a to je da si na
prvom mestu u svom srcu stavio decu, a Hrist je kazao ko jedno od ovijeh malih
prima, prima njega.
- Znaĉi, ja sam spasen zbog svoje ljubavi prema deci, a Toronu je krajni cilj da se
odreknem ljubavi prema malima?
- Taĉno! Taĉno! Kada bi to uradio pohulio bi! A znaš li zašto?
- Zašto?
- Šta vidiš kada vidiš malo dete?
- Jednostavno, poţelim mu u sebi sve najbolje.
- A zašto!
- Zato što je ĉisto i nevino!
- A dali bi predao svoju dušu za njega?
Milan se zamislio!
- Mislim da bih... Predao bih, bez ikakve sumnje!
- Odliĉno! A sada zamisli da to dete postane obiĉan, proseĉan ĉovek. Da li bi
onda uradio isto?
- Ne znam! Milsim da ne bih...
- A šta ako bi ti bio prijatelj, poput brata?
- Ne znam ponovo... Mislim da onda bih!
- Ja verujem da sigurno bi!
- I ja sada mislim da bih!
- A jesi li proĉitao da je predati dušu za prijatelja najveća ljubav?

103
 - Proĉitao sam.
- Da li veruješ da je to deo tvoga bića, videti nekog umesto koga bi otišao na
najveće muke?
- Milslim da u mojoj psihi postoji nešto tako.
- Da li sada nazireš zašto je Hrist bio raspet?
- Predao je dušu za sve one koji su primili neko dete i pravilno ga odgajili, tako
da ako se neko odluĉi da preda dušu za njega...
- Bravo! To je to!
- Jel to to!? Što si navodno shvatio o predavanju duše za nepostojaće prijatelje! –
javio se Toron svojim klasiĉnim naĉinom.
- Dobro, Torone, da li moţeš da priĉaš malo umirenije? - ipak se poţalio Milan.
- Ha, ha, ha, ha! – gorko se zasmejao demon, tako da je cela soba grmela. - Znaĉi,
to je to! - kroz smeh je progovorio!- Zašto onda ne traţiš od tvog anĊela da preda
dušu za tebe?
Milan je dobio odgovor: „Put ka predavanju duše za prijatelja je put duhovnog
odrastanja ili jednostavna pomisao koja se odjednom javi! Inaĉe, svi anĊeli su
predali dušu za Hrist,a kada su videli koliko zlo je Ċavo spreman da uradi
razapinjući sina boţjeg jedinorodnog!
- A šta bi se desilo, ako se dobro sećam, sa onim ljudima, kako si mi kazao,
Mihailo, koji su predali dušu za mene, ako bih ja otišao u pakao?
ArhanĊeo je ćutao.
- Hoćeš da ti ja dam odgovor! – glasno se javio Toron.
- Hajde, odgovori ti – takoĊe, delimiĉno ponosno i uzvišeno, kazao je Milan.
- Doći će odmah u pakao... Neće moći da poveruju kako je raj najdosadnije mesto
koje postoji! Toliko neintersantno da se samo moli bogu i ništa više!
- Mihailo, šta će sa njima biti? - ponovo je postavio isto pitanje Milan.
- Jednostavno, to je sveta tajna. To ti ne mogu reći! Hrist je kazao „Ja sam istina
put i ţivot.“ Ko koraĉa po toj stazi sigurno dolazi u raj.
- A idem li ja tom stazom? Hoću kazati da sam se mnogo bolje osećao kada sam
bio vlasnik fabrike.
- Ah! Ĉudesni su putevi gospodnji! - ironiĉno se nasmejao Toron, ĉitajući
Milanove misli.
- Nego daj, dok je ostalo još ovo malo vremena, kada te ostavljamo na miru,
popuši još jednu cigaretu uz votku...
- Hajde i to što kaţeš, Torone - nasmejao se Milan, po prvi put, izgleda,
simpatišući ovog demona.
Uskoro je ostao bez svojih prijatelja, sam sa ĉekićem i najširom iglom za
pravljenje, uglavnom rupa u duborezu. Gledao je svoj, kako je mislio, završeni rad,
verujući da bi ga mogao prodati. „Odliĉno, odliĉno“, ponavljao je u sebi. „Sada bi
mogao da izaberem novu temu za rezbarenje!“

104
 - Hm, opet mi se predskazuje konj! - razgovarao je sam sa sobom, srećan što je
ponovo svoj na svome, što nema društvo u kome se uglavnom oseća neprijatno.
- Da! Da!- odjednom je uskliknuo. - To će biti zmija koju zvuk frule mami da
izaĊe iz korpe. Amen - Milan se toliko oduševio da se bukvalno zacrveneo od
radosti što je već osmislio kako sve treba da izgleda!
- To Milane! To genije!
Onda se odjednom pojavila tuga na njegovom licu, jer je hteo odmah da poĉne, a
dao je sebi neku vrstu zaveta da će rezbariti samo dok razgovara sa demonom i
anĊelom.
- Neka saĉeka još malo! Neće pobeći! - trljao je ĉelo desnim dlanom, iskušavajući
se da li da popije još jednu votku i tako što pre ode na spavanje. A sutra, u galeriju
koju je drţao mali, sićušni starac, kome ni ime nije zapamtio, ako ga je ikada i
saznao, i tamo proba da izloţi svoj rad ili, barem, ĉuje kako se nadao, pozitivno
mišljenje.
Sa uţitkom je popio još jednu votku uz cigaretu. Po prvi put se pitao da li je bog
takav kakav je u javnosti predstavljen, ili je Toron ipak u pravu. Ispio je i poslednju
kap, prethodno ugasivši cigaretu i, sa brigama i, po prvi put, mislima da je Ċavo jaĉi
od boga, zaneto se uspavao.
Sutra je svanulo predivno proletnje jutro i zraci sunca, koji u ovo doba godine
prelaze preko kreveta gde je Milan spavao, neţno su ga probudili, ponovo ga
vrativši na stav da je bog dobar, a Ċavo loš i zao! „Ustaj Milane, ustaj! Ustaj, da se
istuširaš i odeš u galeriju taman na vreme kada se otvara.“ Završivši posao u
kupatilu, Milan je izabrao posebno odelo, jedno od najsveĉajnijih koje je imao.
Krenuo je u umetniĉku radionicu, koju je drţao kikoćući starĉić.
- Dobro jutro ţelim - kazao je Milan, ušavši u galeriju.
- O, naš duborezac! –reĉe starac, sa blagim osmehom na licu koji je odslikavao
duševni mir. - Dobro jutro, dobro jutro Vam ţelim. Pretpostavljam da ste došli da
mi pokaţete šta ste uradili?
- Tako nekako. Voleo bih da ĉujem vašu kritiku. A i da izloţim rad ovde, ako je
dovoljno dobar!
- Hi, hi, hi! Dajte da pogledam. A i mogu Vam već reći da je duborez uspeo.
Vidim Vam to po oĉima.
- Interesantno - kazao je Milan, iznenaĊen onim što je ĉuo od starca. Onda se
mašio za torbu i izvadio svoj rad.
- Fantastiĉno! - kratko će starac, zadubivši se u Milanovo umetniĉko delo. -
Recite mi samo da li je konj muţjak ili kobila? Duborez je takav da se taj deo tela
ne vidi.
Milan se zbunio. Nije znao odgovor na to pitanje, a toliko se trudio da rad bude
što perfektniji.
- Moram vam priznati da ne znam.

105
 - Ja već znam šta je, nego hoću Vas da proverim.
- Pa recite mi šta je od ta dva.
- Zadubite se i napregnite svoj eros i moţda ćete videti, jer se on jasno vidi za one
koji se razumeju u umetnost.
Milan je napregnuo sva ĉula pokušavajući da odgonetne odgovor na pitanje, ali
nije mogao da proceni šta je istini. To je kazao i starcu.
- A da niste Vi moţda, u neku ruku, ţenomrzac? - pitao je starac Milana.
- Nemam ništa protiv ţena, ali ih ne simpatišem... Nikada nisam imao ni jednu
ţenu. Mislim da se moţe kazati da sam prirodni asketa.
- Hm. Koliko se ja razumem u umetnost, Vi, u stvari, odbacujeste ţene jer Vam je
otac bio isuvio strog i, u neku ruku, maltretirao vašu majku.
- Grešite! Moja majka je umrla na poroĊaju...
- Ţao mi je... Zaista mi je ţao - u starĉevim oĉima su se pojavile biserne suze koje
je bezuspešno pokušavao da sakrije. Milan je smogao snage da se emotivno
suzdrţi.
- Izvinite, ako sam Vas rastuţio - tiho je kazao.
- Ne. Izvinite Vi, ako sam vas podsetio na, verujem, bolnu ranu, koju verovatno
nosite. Tek sada vidim koliko ovaj duborez vredi! Da, to je ispravno tumaĉenje.
Zapravo, vidite tek sada da je Vaš otac bio izuzetno paţljiv prema Vama i Vi danas
prvenstveno volite decu.
- To je već istina. Osim toga, da imam ranu od osujećenog materinstva.
- Imate je, imate! Zato i izbegavate ţene i ţensku ljubav.
- Moguće... Nikada nisam o tome razmišljao na taj naĉin -progovorio je Milan,
ipak malo potresen, što se ogledalo u lomljenju prstiju.
- Nego, kaţite mi iskreno, koliko vredi ovaj duborez - emocija tremorne tuge se
izgubila i sve se vratilo na ubiĉajan odnos izmeĊu starca i Milana koji su imali.
- Dozvolite da proniknem šta ćete sledeće izrezbariti i ja ću Vam reći da vredi
mnogo više nego što sam i ja mogao da pretpostavim.
- Izvolite! Istina je da sam već odluĉio šta ću raditi! – reĉe Milan, povišenim
tonom, sa poštovanjem koje se odnosilo, kako na starca tako i na njega.
- Biće to neka zmija... U nekom poloţaju koji je upeĉatljiv kao i propinjanje
konja.
- Hej! - uzviknuo je Milan. - otkud ste mogli to da predpostavite? Istina je.
- Hi, hi, hi! -zakikotao se starac, ne bez razloga, kao što je Milan već shvatio, već
uvek sa nekom pronicljivom mišlju koju prethodi njegovom kikotu.
- Eto šta znaĉi starost, poznavanje umetnosti, pronicljivost i strast prema
umetniĉkim delima.
- Zar je moguće da ste se toliko usavršili u svemu tome? - pitao je Milan, još uvek
nasmejan duborezac, kome već prvi rad izgleda remek delo.
- Skupo sam ja to platio, sine moj.

106
 Milan je pomislio da se radi o nekoj nesreći, što je prouzrokola starĉevu, kako je
izgledalo, tugu. - No, neka to ostane moja privatna stvar... – reĉe, pomalo zbunjen,
istovremeno se diveći konju i sećajući se svoje nesreće. – Nego, ţelite li Vi da mi
prodamo ovog konja?
- Hej! Zar sam dotle dugurao u ovih nepunih pola godine?
- Ne znam šta ste radili, ali ja ovde vidim neku borbu koja pleni umetniĉkom
vrednošću, kao da vam je neki demon ili anĊeo pomerao ruke... Zaista, predivno.
Nego, hoćemo li ovo stavljati u moj izlog?
- Nego šta, ako mislite da je dovoljno dobro? - ushićeno će Milan, kroz smeh se
radujući svom uspehu.
- Predlaţem da cena bude pedeset hiljada - ponovo se kikotao starac.
- Pedeset hiljada!? - zbunio se Milan. - Toliko?
- Da, da. Dobro ste ĉuli. Pedeset hiljada.
Milan je poĉeo da stiskae prste, koji su se za kratko vreme oplemenili za njegov
rad.
- Meni ide trudeset posto!
- Da, da, da!
- A Vama nekih trideset pet hiljada dinara. – na tren je nastala je tišina. - Ako
pristajete moţemo da potpišemo ugovor.
Milanu se ĉinilo da starac uzima veliki deo, a onda je shvatio da bi konja prodao i
za hiljadu dinara kada bi se neko odluĉio da ga kupi, a ovako ima mnogo više i,
pored toga, ulazak u svet umetnosti.
- Pristajem! – i dalje ĉangrizavo će Milan, osuĊujući sebe zbog sebiĉnosti.
- Evo samo da odštampam ugovor!
Stalno kikotanje je poĉeli da nervira Milana i on kao da se, bez svoje volje, udaljio
od poštovanja prema strancu.
- Izvolite potpišite ovde, a ja ću ovde.
- I to je sve?... Mislim, moj rad ide u izlog?
- Bravo! - kazala je seda glava, primetivši ĉingrizavost kod Milana. - Kada
postanete pravi umetnik, cena Vaših radova će biti mogo veća, uveravam Vas.
- Kako to milsite, pravi umetnik?
- Tako što će te izrezbarite još desetak ovako dobrih radova. Tako što će se za
vaša dela ljudi raspitivati. Naravno, tu se podrazumeva prva izloţba sa toliko
radova koja će Vas vinuti u visine... Videćete! Postaćete slavni, a radovi će se istaći
tokom dovoĊenja do perfekcije! Bićete za veliku nijansu bolji.
Milan je se sada po prvi put zamislio da li uopšte zaista ţeli da bude poznat.
- A šta ako ja ţelim da ljudi za mene ne znaju? Da budem anoniman?
- Ne! To vam nikako ne bih preporuĉio! To nije fer prema pravilima igre koja se
zove umetnost. Mada je, ako tako ţelite, i to moglo da vam donese veliku slavu,
samo što se radovi neće prodavati u toj meri u kojoj bi to bilo u prvom sluĉaju! No,

107
na Vama je da odluĉite, imate nekih godinu dana da razmislite kada bih Vam ja
organizovao prvu izloţbu, koja će biti mnogo kompletnija, ako Vi budete bili
prisutni.
- Hm - zamislio se ponovo Milan.
- A šta se podrazumeva, ako sam takav kako ste mi preporuĉili? Mislim, kako ću
se snaći u tom, po meni, drugom delu umetnosti?
- Odliĉno ste procenili da je slava nešto što je izdvojeno od same umetnosti, ali
ona je i deo nje. Videćete. O Vame će pisati u mnogim umetniĉkim ĉasopisima. A
moţete se, za poĉetak, udruţiti u moj klub umetnika, ĉiji sam ja osnivaĉ.
- I šta bi trebalo da uradim da bih to postao, ako bih hteo?
- Ništa. Samo da uĉestvojite u, ni velikom ni malom, broju renomiranih umetnika
koji se okupljaju oko duše umetnosti i razgovaraju o njoj.
- Pristajem! Hoću da se uĉlanim!
- Onda, neka bude tako! Od sada ste ĉlan. Ako neĉim niste spreĉeni, dolazićete
svake subote, od osam do deset uveĉe, u halu „Koli“ i plaćati pedeset dinara
meseĉno za zakup iste.
- Samo toliko?
- Samo toliko...
- A koliko umetnika ću imati prilike tamo da upoznam?
- Oko pedeset... Nekada neko odustane od druţenje. Opet, neko drugi koga ja
prihvatim poĉne da dolazi...U principu, to je to.
- Znaĉi mogu doći već sledeće srede? - Milan je bio zanesen starĉevom ponudom.
- Mogu Vam reći da mi je ĉast što ste me primili u svoj klub!
- Hi, hi! Mogao bih odmah reći da sam znao da ćete postati ĉlan moga kluba. A
vidim ja i dalje. Ipak, priznajem da za Vaš prvi rad nisam oĉekivao toliki uspeh...
Zaista, ovaj konj je predivan... Hi, hi! Jedva ĉekam da vidim zmiju koju planirate
da uradite. Starac se ponovo zakikotao i kao da se udaljio iz Milanove prisutnosti.
- No, sada je već vreme da se rastajemo. Ja ću postaviti Vaš rad u izlogu i
garantujem da će biti prodat za desetak dana, najviše. Videćete da Vas nisam
slagao!
Starac i Milan se rukovaše. Duborez je skoro odmah bio postavljen u izlog u
desnom uglu pored jednog akvarela na kome je takoĊe bio predstavljen konj.
Nekoliko dana kasnije pred istiim izlogom zastao je i Petar Šoš. Konstatovao je da
su sva izloţena umetniĉka dela bila paţljivo odabrana. Pomilsio je da bi moţda
mogao da ostvari neki dogovor sa vlasnikom i izvuĉe neku zaradu. Razgledao je
neko vreme, divivši se tim umetniĉkim radovima, a onda mu je za oko pao Milanov
duborez. „Ovde se odvija velika borba oko ove duše. Moţda bi mogao da
pomognem, kako mi se ĉini, Toronu, a i cigareta je izgleda tu, za svaki sluĉaj. Sasi
je napunio pakao pušaĉima“ Petar je ušao u radnju i pitao baš za Milanov duborez

108
sa namerom da ostvari kontakt i postane neka vresta partnera ove umetniĉke
prodavnice.
- Ja sam veliki ljubitelj umetnosti, a i sam sam slikar - odgovorio je starac na
Petrovo pitanje.
- Znaĉi, ova prodavnica je Vaša?
- Liĉno moja! - rekao je ko iz topa vlasnik, zakikotavši se, a već u sledećem
trenutku spazio da je eventualni kupac veliki poznavalac umetnosti.
- Kako mogu da vam pomognem? - pitao je potom.
- Za poĉetak bih porazgovarao sa Vama o konju koji je već bio pomenut.
- Verovali ili ne, to je prvo delo jednog umetnika!
- Kako mislite prvo delo?
- Jednostavno, ĉovek je došao, kupio pribor i za par meseci se vratio sa ovim
delom.
- Rado bih upoznao tog ĉoveka...
- Verujem da to neće biti nikakav problem...
- A i kupio bih taj rad... Nego, ja bih vam ponudio saradnju.
- Kakvu saradnju? - pomalo zateĉeno će starac.
- Jednostavno, kupio bih galeriju u kojoj će moći da stane mnogo više slika nego
u ovako maloj kući u kojoj ste spojili sve, od boravka kao u domu, preko
samostalnog rada, pa do prodaje umetniĉkih dela.
Starac se našao zateĉen.
- Hm.
- Ako vam je moţda smisao ţivota baš ovakav naĉin ţivljenja, moţete sudelovati,
bez obzira na Vaš objekat, kad bude otvorena galerija gde će umetnici izlagati
svoja dela, kao što sam vam predloţio.
- Sada ste me zbunili - pomalo iznenaĊeno će starac koji je zaista pronašao
smisao u svojoj prodavnici, galeriji, gde je i sam ţiveo.
- Razmislite dobro. Pretpostavljam da bi to bilo na veliku obostranu korist.
- Zaista, ne znam šta da Vam kaţem...
- Ako hoćete, mogu vam ostaviti izvesno vreme da se odluĉite... Pretpostavljam
da biste pruţili priliku da mnogo više ljudi izlaţe svoje radove nego što je ovaj mali
izlog.
- Zateĉen sam - kaza starac. - Ideja i nije tako loša. Hm! Biti suvlasnik velike
galerje. Zvuĉi primamljivo!
- Onda, samo kaţite da, i sve će biti po dogovoru po kome bismo delili zaradu.
- Kada bolje promislim rekao bih da. Da! - kao iz topa će starac, u ţelji da
mnogim umetnicima pruţi veću šansu, a za svoju prodavnicu ostavi, kao što je i do
tada bilo, vrhunska dela.
- Onda, evo ruke!
- Evo ruke! - teoretski su sklopili posao.

109
 - Ostaje samo da pronaĊete pogodnu galeriju koju bih ja kupio, a Vi, za uzvrat,
okupili umetnike koji bi izlagali svoja dela.
- Milsim da znam koja bi to galerija bila!
- Odliĉno! Ako ste spremni, mogli bismo da odmah odemo tamo i vidimo kako
svari stoje?
Usledio je poznati kikot.
- Pristajem! Vreme je novac... Barem biznismeni kaţu tako.
- Eto, ja sam biznismen i došao sam u Vaš grad da investiram u nekretnine,
turizam i umetnost.
Starac je pomislio kako je izvukao bingo i da će se još više upotpuniti onim što
mu je Petar ponudio.
- Onda, drago mi je što smo se našli - ponosito će Petar.
- Svoje zadovoljstvo delim sa Vama - iz kurtoazije će starac.
„Ovo je zaista tvrd zalogaj“, pomilsio je Šoš kako moţda i ne bi imao posla sa
njime oko njegove duše. „Ovde pomaţe samo ludilo izazvano umetnošću. Jedino
što je starac isuviše mudar tako da će sam odluĉiti dali će u raj ili pakao. Svejedno,
ĉeka ga pakao. Samo neznam šta će tamo raditi!“
- No, hoćemo li krenuti? - progovorio je taj tvrdi orah, obuvši cipele i obukavši
somotski sako sivomalsinaste boje.
- Kako da ne? - uzvartio je njegov novi partner.
- Hajdemo onda! Trebaće nam jedno pola sata do te galerije.
- Smem li da pitam zašto idemo baš tamo?
- Kako da ne! Vlasnik pomenute je u velikim kockarskim dugovima i spreman je,
po mom mišljenju, da je proda po znatno manjo ceni nego što ona zaista vredi.
- I kolika bi to cifra bila?... Barem od prilike? - pitao je vampir Ostoja, koji je bio
spreman da ovom ĉoveku u svakom trenutku zavrne vrat. Taĉnije reĉeno, već ga je
mrzeo. Ipak, kao utehu laţno je voleo Agatu. Sa ovim ĉovekom nikada ne bi izašao
na kraj. Ipak, nije hteo da ga nikako unesreći. Ostavio je Ċavolu da vidi šta će sa
ovim ĉovekom koji ĉini što mu je volja. Volja koja je mnogo više boţja nego
Ċavolja. Odluĉio je da se ponaša poslovno i da se drţi dogovora.
- Ne znam, zaista... - poĉeo je da zamuckuje starac. - Verovatno oko sto ĉetrdeset,
sto šezdeset hiljada maraka.
- A koliko, po Vama, ta galerija konkretno vredi? - pitao je Petar Šoš sa
profesionalne taĉke gledišta.
- Po meni, najmanje dva miliona maraka! Ja vam to garantujem. Inaĉe, taj prostor
se nalazi u prizemlju jedne stare zgrade, u uţem centru grada.
- Hm - Šoš je razmišljao koliko bi novca mogao da zaradi tokom vremena
potrebnog za slamanje Agate.
Samoprozvani Petar i starac su napustili umetniĉku radionincu i prodavnicu.

110
 - Iza ugla staje autobus koji će nas odvesti taĉno pred naše odredište! - starcu su
se oĉi caklile od onga što mu se desilo. Od sada neće morati da bira samo remek
dela za svoj izlog, već će moći da izlaţe mnogo više slika koje su, navodno, manje
vredne.
- Jedino je problem što autobus ne ide ĉesto, tako da je moguće da do galerije
stignemo i za više od standarnih pola sata!
- Ne znam koliko bismo, od prilike, meseĉno mogli da zaradimo prodajom
umetniĉkih dela - kratko će Petar.
- Dovoljno da budete zadovoljni. Inaĉe, ne bih pristao na Vašu ponudu... Bio bih
skroman, ali ja sam pošten ĉovek.
- Pa moţete li mi reći koliko je to, taĉnije!
- Pa, kada bi se prodalo neko vrednije delo moţda i do ĉetrdeset hiljada maraka.
- Niste valjda ozbiljni? - zaĉuĊeno će vampir. – Pa, zašto su onda slike u Vašoj
galeriji toliko jevtine? - pitao je Petar, pomalo zabezeknuto i zaĉuĊeno.
- Takav je moj umettniĉki stav... Kako bih rekao... ja podrţavam na taj naĉin
poĉetnike koji imaju dovoljno veliki talenat da njihova dela završe u mom izlogu.
Inaĉe sam organizator svog umetniĉkog kluba, gde se svake srede okupljaju
odabrani umetnici i razgovaraju o umetnosti.
- Lepo boga mi. Lepo. Znaĉi naišao sam na, ako mogu reći, moćnog i uvaţenog,
profesionalnog ljubitelja umetnosti!
- Hi, hi! Baš tako. I to jednog od najpoznajnijih u gradu, ako smem da se
pohvalim.
- Onda mi je još draţe što sam sklopio posao sa Vama!
Starac je hteo nešto da kaţe ali tada ugleda autobus.
- Evo ga! Hi, hi, hi! Ovaj atobus ĉekamo.
Ubrzo su stigli do galerije i vlasnika je Petar ubedio da proda svoju umetniĉku
kuću za milion i trista hiljada maraka.
Izašavši napolje starac reĉe Petru:
- Nisam znao da ste toliko dobar trgovac. Svaka ĉast na ceni!
- Red je da se i ja nasmejem.
Stariji mudrac se zapita kako to da je ovako mlad ĉovek toliko moćan.
- A red je i da se rastajemo! Mene ĉeka još posla. Po dogovoru ćemo sutra
potpisati ugovor o poslovanju. Danas je već kasno. Pregovori oko kupovine
galerije su dosta potrajali.
- Kako Vi kaţe mladi gospodine - starac je pruţio ruku, a Petar je hteo da ga
zamoli da mu kaţi ime prilikom rukovanja, ali je odmah odustao, uvidivši da će već
sutra u opštini morati da se predstavi.
- Onda, do sutra u deset sati.

111
 - Podrazumeva se. Moram Vam priznati da još još uvek nisam svestan koliko
sam, u stvari, sretan što sam proširio svoju umetniĉku delatnost! - reĉe starac, a
potom se pozdravi i zaputi kući, kikoćući se u sebi.
Petar je odluĉio da pozove grbavca i da ga izvesti da mu je indirektno već zaradio
sedamsto hiljada maraka i da ga pita moţe li dobiti još novca za ulaganje, s
obzirom da je posao koji je uradio bio zaista pun pogodak.
Grbavac se nećkao u sebi, ali kada je i sam shvatio ono što mu je bilo objašnjeno
- veliki plus za njegovo novonastajuće bogatstvo - tako i bi
Sa druge strane, Melisa i Marija su primetili da se sa Agatom nešto ĉudno
dešava. Slabo je jela, imala podoĉnjake koje ni puder nije mogao da sakrije, slabo
je spavala i, kako im je izgledalo, postala zbog neĉega nesretna. Posle kraćeg
razgovora na tu temu, odluĉile su da je pitaju o ĉemu se radi. Prvom prilikom, kada
nijedna nije bila zauzeta, dve prijateljice su pokucale na vrata, kako im je delovalo,
na neki naĉin rastuţene devojke. Agata je otvorila, gola do pojasa.
- Ops... To ste Vi... A ja reko’ neka mušterija, pa da je iznenadim!
Obukla je majicu i pitala:
- Ĉemu mogu da zahvalim za ovu posetu?
Melisa i Marija su bile zbunjene.
- Ajte, uĊite - sa smeškom će Agata.
- O ĉemu se radi, drage prijateljice? Ovo nije ĉesta pojava da mi obe u isto vreme
kucate na vrata.
Njene prejateljice su bile u nedoumici kako da poĉnu razgovor na temu zbog koje
su je posetile. Melisa se odvaţila da probije led!
- Nisi više ona stara Agata! I Marija i ja smo primetile da se sa tobom nešto
dešava. Brinemo se. Da nije iskrsao neki problem? Ne znamo da li ti je potreba
neka pomoć.
Agata je odmah shvatila da su njene prijateljice, koje su joj bile kao sestre,
uvidele promenu koja je sa njom nastala u vezi Petra Šoša. Nije znala da li da im se
ispovedi ili da ĉuva svoju tajnu, koju je otkrila samo onome koga je, moţe se reći,
nesretno zavolela. Pomilsila je da bi on mogao da obznani da je voljen sa njene
strane i nije znala da li da ćuti ili ne.
- Reci Agata, slobodno. Imaš li neki problem? -pomalo saţaljivo će Marija.
Agata je ćutala par sekundi, a onda, prešavši dlanom preko ĉela, pozvala
prijateljice da uĊu u njenu sobu. One, pak, uĊoše i sedoše na njen krevet.
- Hoćete li da popijete nešto? - Pitala je nebi li razbila napetu atmosferu, koja je
nastala time što se videlo da sa njom više stvari ne stoje kao pre.
- Šta ćeš ti Marija? Imam „Red lebl“, „Vajt hors“, i neki ĉudan konjak!
- Nemaš više liker od kokosa? - pitala je Marija, izvukavši osmeh svima.
- Na ţalost, popijen je. Imam nameru da ga kupim!

112
 - Meni „Red lebl“- rekla je Marija smeškajući se u već prijatnom duhu meĊu
njima.
- Daj i meni isto, ako nemaš više likera.
Agata je sela za sto, prethodno posluţivši piće.
- Recite šta Vas muĉi? - nasmejala se, odluĉivši da im se ispovedi.
- Drugaĉija si, Agata. Marija i ja smo to primetile.
Agata se opet nasmejala i kroz smeh kazala da se zaljubila. Njene prijateljice su
se našle u ĉudu
- Ti to ozbiljno? - pitala je Marija, ne znajući šta oseća, osim neke vrste šoka.
- Najozbiljnija sam, ĉak milsim da ga volim!
- Dozvoli mi da pogaĊam ko je u pitanju? - sa knedlom u grlu, rekla je Melisa.
Agata se slatko nasmejala!
- Ako ne pogodiš ko je, onda mi nisi sestrica!
- Petar Šoš! - ko iz topa će Melisa.
- Šta ti milsiš Marija? - pitala je Agata.
- Ako si se zaista zaljubila, nema druge. Petar Šoš!
- Istina je. On je u pitanju.
- Pa, šta ćeš sada? - pitale su njene prijateljice.
- Kako mislite šta ću sada? Pa neću valjda da se udajem... Priznajem, kada god
neko dolazi kod mene, da je on, ali mu naplaćujem svaki seks, kao da je obiĉna
mušterija.
- O, boţe, šta se stobom dešava, mila Agata?- tiho će Melisa.
- Svaka ljubav ima brzi kraj pa će i ova moja... Moţda mi je taj Petar Šoš, u neku
ruku, i ispunio ţivot jednom ruţom, pa makar ona i imala svoj trn na koji sam se
ubola. Hm. Mogu vam reći da me to što mi se desilo nije nimalo unesreĉilo u
dubini moje duše, iako spolja izgeda da nije tako... Nego, da nazdravimo mi.
Ţiveli!
Tri ĉaše „Red lebla“ zazveckaše.
- Ţiveli! - gotovo u glas će i njene gošće. Agata je poĉela da se smeje kao da je
neko rekao nešto smešno.
- Što se smeješ? - pitala je Melisa, koja je, kao i Marija, još uvek bila u ĉudu.
- Palo mi je napamet; da se i vama isto desi, šta bi ste radile?...
Obe gošće poskoĉiše sa stolica.
- Ne dao bog! - sloţiše se
- Nikada se ne zna... Nikada - već će malo uplašeno Agata, po prvi put se
zabrinuvši za svoju sudbinu.
- Imaš pravo, Agata - reĉe Melisa, pomalo nervozno lomeći prste. - Zato i molim
boga, bez obzira na ruţu koju si opisala. Ipak je to ljubav, a tu srce tera glavu da ne
misli kako hoće. Uglavnom, ne bih htela da mi se tako nešto desi.
- Ti, Marija? Šta ti kaţeš?

113
 - Isto. I ja bih da me ljubav, kao ta tvoja, zaobiĊe u ţivotu!
- A znate šta je posebno u svemu tome šta me je snašlo?
- Šta? - u glas će Melisa i Marija.
- I on voli mene... - Agati su se oĉi napunile suzama. Bila je u apsolutnoj zabludi
da je Petar Šoš voli, kako ju je ubedio.
- Jesi li sigurna? - pitala je Melisa, u još većem šoku nego kada se Agata izjasnila
šta oseća prema tom ĉoveku gustih obrva, koje su bile okosnice njegovog ĉvrstog i
moćnog izgleda lica.
- Apsolutno!
- Ne mogu da verujem! - kao i Melisa, sa istim ĉuĊenjem će Marija.
- A da se to sluĉajno ne pretvori u nešto više?... Mislim, da ti ne poĊeš za njim?
- Nema ni govora o tome! Ja sam se već odluĉila. On je samo jedna od mojih
mušterija i plaća isto koliko i drugi, u zavisnosti šta hoće. Bez obzira što ga volim,
stvari tako stoje - ubedljivo će Agata, sigurna da će ţiveti u nekoj garsonjerici, od
novca koji će zaraditi od Grbavca, bez ikakvog stalnog seksualnog partnera.
Razgovor tri prijateljice bi se verovatno nastavio da nije Melisi došla jedna od
starih mušterija. A u isto vreme, nekoliko desetina minuta kasnije, zapravo, u
krĉmu su se po ranije utvrĊenom dogovoru pojavili grbavac i Petar Šoš. Nikola se
odmah nacrtao pred njih, spreman da ih usluţi.
- Dobar dan ţelim.
- Svako dobro i Vama - odpozdravili su gosti.
- Ĉime mogu da vas posluţim? Jeste li za neki specijalitet ove kuće?...
- Neka, hvala. Ja bih samo vino. I to jednu ĉašu. Dosta će biti.
- U redu. Ja ću onda isto... U stvari, gazda, ne znam da li imate onu rakiju kojom
ste prelivali peĉenje?
- Naravno, to se podrazumeva!
- Onda, mom prijatelju Petru ĉaša vina, a meni jedna ljuta.
- Evo odmah stiţe porudţubina.
U tišini, Nikola se poklonio, a zatim okrenuo, otišavši po vino i rakiju.
- SviĊa mi se kako ste iskoristili novac koji sam dao za poslovanje. Naroĉito to
što ste galeriju, koja košta dva miliona maraka, uspeli da kupite za milion i trista
hiljada!
Na trenutak je zavladala tišina.
- Recite mi, Petre, odakle Vam tolika moć... Jednostavno, ne mogu da verujem da
mladić, prodoran kao Vi, uopšte postoji. Ovako, kad Vas gledam, dao bih Vam
nešto manje od trideset godina, a kada Vas bolje pogledam, barem osamdeset.
- Ne znam zašto me tako vidite! Nego, da Vas pitam, da li koristite usluge
prostitutki gore na spratu?
- Ha, ha! Zato i jesmo ovde! Vi?

114
 - Samo sa Agatom. Ona je za mene ţiva vatra! Nego recite mi koliko para ja
mogu da stavim sebi u dţep od zarade kojom ste, kako ste i sami rekli, zadovoljni?
- Za Vaš dţep, trideset hiljada maraka. S tim što ćete dobiti još milion dolara za
stvari od kojih ste odluĉili da zaraĊujete.
- U redu je. Sasvim sam zadovoljan! Nego, mogu li upoznati umetnika koji je
napravio onaj duborez sa konjem?
- Organizovaćemo tako nešto. Ne brinite!
Tako i bi. Petar Šoš je otišao zajedno sa grbavcem i Milanom na veĉeru.
- Šta vas nagoni da se bavite umetnošću? - pitao je Petar.
- Neke nepremostive dubine u meni, koje se trudim da otkrijem i...
- Nastavite reĉenicu, slobodno.
Milanu nije bilo ni na kraj pameti da konkretno odgovori, već je kazao da se bavi
time kako bi znao da li zaista, u filozofskom smislu, postoji.
- Pa, ĉujte. To niko do sada nije uspeo da dokaţe, samo su napisani spisi kojima
se postojanje dokazuje, kao verovatna mogućnost uzeta kao takva.
- Interesanto – Milan kao da je upio u dušu ono što je već ĉuo negde. Inaĉe, sve
vreme provedeno u restoranu bilo je filozofiranje na tu temu. Posle jednog i po sata
svako je otišao svojim putem, uz dogovor. Petar je otišao u krĉmu kod Agate.
- Je li Agata slobodna? - pitao je Nikolu, odbivši da sedne.
- Kako da ne! Moţete stepenicama gore. Krĉma je prazna. Vidite i sami.
Petar je, popevši se gore, pokucao na Agatina vrata.
- Napred! - ĉulo se. Glasno i osdseĉno.
Petar je ušao u sobu...
- A to si ti, drago pilence! - kazala je Agata.
- Jesi li za neku romasu od deset hiljada dolara. Toliko sam spreman da platim.
- U trajanju od mesec dana, moţe!
- Znaš li da sam prodao dušu da naša ljubav traje zauvek? -odjednom će Petar.
- E, pa, izgubio si dušu, jer ja svoju sada prodajem, da u paklu izgledaš kao onaj
grbavac!
- Daj mi barem poljubac pre toga!
Posle poljubca Agata je osetila da joj je sve ravno i da više ni u ĉemu, izgleda,
neće pronalaziti ĉari.
U krĉmi se potom ĉula neka buka. Kao da se neko smejao iz pakosti.
- Vi, Nikola, ipak ţelite da znate moje ime, koliko vidim?
- Vaša je volja da li ćete mi ga reći?
- Moje, ako tako mogu da kaţem, kosmiĉko ime je Vampir Ostoja... I zapamtite:
sve sam vas slagao, ništa nije onako kako izgleda!- kaza grbavac.

115
E-mail za kotakt sa pscem je vlada.knjige@gmail.com

116