Transport Opasnih Materija

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
U ZRENJANINU
Predrag Mirković
TRANSPORT OPASNIH MATERIJA U

DRUMSKOM SAOBRAĆAJU SA ASPEKTA
ZAŠTITE NA RADU
Završni rad
1
Zrenjanin, 2019 god.
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
U ZRENJANIN
TRANSPORT OPASNIH MATERIJA U

DRUMSKOM SAOBRAĆAJU SA ASPEKTA
ZAŠTITE NA RADU
Završni rad
Mentor
Predrag Mirković dr Jelena Kiurski-Milošević
ZR 14/16
Zrenjanin, 2019 god.

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
У ЗРЕЊАНИНУ
2
БРОЈ: .......................................
Дана: ........................... 201.... године.
На основу члана 4. 5. и 6. Правилника о завршном раду Школе, пријаве студента

.....................................................Предраг Мирковић................................................................
(име и презиме)
Инжењерство заштите на раду

......................................................................................................................................................
(студијски програм)
ЗР 14/16 и предлог ментора......др Јелена Киурски-Милошевић.....,

број индекса ...........................,
01.07.2019.
Наставна Катедра на својој седници дана ............................... године, донела је следећу:
ОДЛУКУ
Предраг Мирковић
Студенту ...................................................................................................................................
одобрава се тема завршног рада ................Транспорт опасних материја у друмском

саобраћају са аспекта заштите на
раду.............................................................................................................................................
из наставног предмета .......................................Заштита на раду....................................
Именује се ....................др Јелена Киурски-Милошевић .................. за ментора.

(име, презиме и звање)
Чланови комисије за одбрану завршног рада:

Др Душан Јованић
Члан комисије .................................................................................................,
Др Матилда Лазић
члан комисије ...............................................................................................
Руководилац Катедре
..................................................................
Доставити: 1. Студенту
2. Ментору
3. Студентској служби
4. Архиви
3
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
У ЗРЕЊАНИНУ
На основу Правилника о завршном раду Школе, пријаве
Предраг Мирковић
студента ......................................................................................................................................
................
(име и презиме)
Инжењерство заштите на раду
......................................................................................................................................................
(студијски програм)
ЗР 14/16 др Јелена Киурски-Милошевић
број индекса ..........................., под менторством ...................................................................
(име, презиме и звање)
Оверавам да је завршни рад урађен и да кандидат може приступити одбрани

завршног рада.
.......................................................
..... ...........................................................
(датум) (ментор)
SADRŽAJ:
4
1 Uvod 6
2 Vrste i podela opasnih materija 7
2.1 Klasa 1 - Eksplozivne materije i predmeti 8
2.2 Klasa 2 – Gasovi 8
2.2.1 Zapaljivi gasovi 8
2.2.2 Nezapaljivi, neotrovni gasovi 8
2.2.3 Otrovni gasovi 9
2.3 Klasa 3 – Zapaljive tečnosti 9
2.4 Klasa 4 – Zapaljive čvrste materije 9
2.4.1 Materije sklone samozapaljenju 10
2.4.2 Materije koje u dodiru sa vodom stvaraju zapaljive gasove 10
2.5 Klasa 5.1 – Oksidirajuće materije 10
2.5.1 Klasa 5.2 - Organski peroksidi 11
2.6 Klasa 6.1 – Otrovi 11
2.6.1 Klasa 6.2 - Infektivne materije 11
2.7 Klasa 7 - Radioaktivni materijali 12
2.8 Klasa 8 - Korozivne materije 12
2.9 Klasa 9 - Ostale opasne materije 12
3 Regulisanje postupka u toku prevoza opasnih roba 25
4 Restruktuirani ADR 26
5 Transportna dokumentacija 26
5.1 Sertifikat za vozača 27
5.2 Sertifikat za vozilo 28
5.3 Isprava o prevozu 31
5.4 Uputstvo o posebnim merama bezbednosti 32
5.5 Odobrenje za prevoz 34
5.6 Dodatna oprema vozila 34
5.7 Obeležavanje vozila 36
6 Mere zaštite pri transportu opasnih materija 37
6.1 Obučenost lica koja neposredno učestvuju u transportu opasnih materija 37
6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama 38
6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija 40
7 Intervencije i mere zaštite u slučaju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija 41
7.1 Prepoznavanje opasnosti 42
7.2 Mere i postupci kod pojave vanrednih situacija prilikom transporta opasnih materija 43
8 Zaključak 47
9 Literatura 49
1 UVOD
5
Opasne materije su one koje mogu ugroziti zdravlјe lјudi, izazvati kontaminaciju životne
sredine ili naneti materijalnu štetu, koje imaju opasna svojstva za lјudsko zdravlјe i okolinu,
koje su kao takve definisane zakonima, drugim propisima i međunarodnim ugovorima, koje
na osnovu njihove prirode ili svojstava i stanja, a u vezi sa prevozom mogu biti opasne za
bezbednost ili koje imaju dokazano toksične, nagrizajuće, nadražujuće, zapalјive, eksplozivne
ili radioaktivne posledice. Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode
opasne materije i otpadi ako imaju svojstva opasnih materija.
Opasnim materijama smatraju se sve one materije koje u toku proizvodnje, transporta,
skladištenja ili rukovanja mogu da izazovu posledice štetne po zdravlje ili okolinu. Zbog
navedenog negativnog uticaja ovakvih materija, njihov transport mora biti organizovan po
određenim pravilima kako bi rizik od nezgoda bio minimalan, odnosno da posledice već
nastale nezgode budu svedene na najmanju moguću meru. Opasne materije se češće javljaju u
drumskom transportu u odnosu na druge vidove transporta. Različitim merama pokušava se
smanjenje učešća drumskog transporta u ukupnom transportu opasnih materija, a na račun
povećanja transporta opasnih materija u rečnom, pomorskom i železničkom transportu. [1]
Od posebnog značaja je da se stručnim osposobljavanjem ljudi koji prevoze opasne materije

mogućnost nastanka akcidenta svede na minimum.
Evropsti sporazum o mođunarodnom drumskom prevozu opasnih roba – ADR (European

Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road), potpisan je
u Ženevi 30.09.1957. godine i države potpisnice imaju obavezu da svoje nacionalne propise
iz ove oblasti prilagode ovom sporazumu, s tim da ostupanja od sporazuma, ako postoje, ne
mogu biti sa blažim kriterijumom. Za vozila koja prevoze opasne materije, osim opštih
pravila saobraćaja, važe i neka posebna. Jedno od njih je da je brzina kretanja ograničena na
80 odsto od dozvoljene brzine za druga vozila i da, u svakom sluþaju, ne sme da bude veća
od 70 km/h, a pri prevozu otrova - od 60 km/h. Vozilo ne treba da se zaustavlja ako za to
nema stvarnog razloga, a ako se zaustavi - treba da bude postavljeno tako da ne ugrožava
bezbednost saobraćaja.
Propisima o prevozu je određeno i kako se kojom materijom rukuje pri utovaru i istovaru.
Većina opasnih materija se može utovarati i istovarati samo na posebno pripremljenim
punktovima, i prema striktno određenoj proceduri, koja, na primer, podrazumeva povezivanje
vozila sa uzemljenjem, kako ne bi došlo do varničenja zbog statičkog elektriciteta. Kod nekih
vozila, recimo, pri utovaru i istovaru zapaljivih tečnosti i gasova ne sme da radi grejač
kabine. Posle istovara velikog broja opasnih materija, obavezno je čišćenje tovarnog prostora.
Za svaki prevoz opasne materije pravi se i plan za slučaj nesreće. Ako do nesreće dođe, vozač
treba da postupi prema tom uputstvu, a jedno od osnovnih pravila je da što pre o nesreći
obavesti policiju. Propisima je određeno da ministarstvo koje izdaje potvrdu o prevozu
opasne materije može da propiše i dodatne mere bezbednosti. Najčešće je to pratnja i
precizno određena trasa kretanja. Trasa kretanja se i inače navodi u dozvolama za prevoz, ali
bez detalja, tako da su obično navedeni samo gradovi preko kojih se obavlja transport. [2]
6
Slika 1: Označavanje opasnih materija u drumskom prevozu
2 VRSTE I PODELA OPASNIH MATERIJA
Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladištenju, transportu,
rukovanju i korišćenju mogu biti opasne i štetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do
materijalnih šteta ukoliko se njima nestručno rukuje. Zauzimaju veoma značajno mestu u
transportu, tako da su od strane ADR-a definisane osnovne instrukcije kojih se moraju
pridržavati sve države potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. Široka primena ovih
materija uslovila je njihovu opštu klasifikaciju koja je izvršena u skladu sa međunarodnim
propisima i sporazumima, a obuhvaćeno je oko 50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa.
[3]
Opasne materije u smislu ovog zakona, jesu[1]:

● Klase 1a - Eksplozivne materije;
● Klase 1b - Predmeti punjeni eksplozivnim materijama;
● Klase 1c - Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti;
● Klase 2 - Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod
pritiskom;
● Klase 3 - Zapaljive tečnosti;
● Klase 4.1 - Zapaljive čvrste materije;
● Klase 4.2 - Materije sklone samopaljenju;
● Klase 4.3 - Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;
● Klase 5.1 - Oksidirajuće materije
● Klase 5.2 - Organski peroksidi;
● Klase 6.1 - Otrovi;
● Klase 6.2 - Gadne i zarazne materije;
● Klase 7 - Radioaktivne materije;
● Klase 8 - Korozivne (nagrizajuće) materije;
● Klase 9 - Ostale opasne materije.
1.1 Klasa 1 - Eksplozivne materije i predmeti
7
Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje,
vatrometni predmeti i drugi predmeti (u daljem tekstu: eksplozivne materije) su čvrste i tečne
hemijske materije koje imaju osobinu da, pod pogodnim spoljnim dejstvom (udar ili trenje),
eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobađaju energiju u obliku toplote ili gasova.[1]
U okviru same klase, eksplozivne materije su razvrstane u[4]:

 6 zazreda (podklasa) i to: 1.1 1.2 1.3 1.4. 1.5 i 1.6 i
 13 Grupa kompatibilnosti označenih velikim slovima latinice A – S
Broj razreda i slovna oznaka grupe kompatibilnosti čini klasifikacioni kod.
Brojne oznake: 1.4 ; 1.5 ili 1.6 označavaju Broj razreda

*Mesto za grupu kompatibilnosti.
1.2 Klasa 2 – Gasovi
Zapaljivi gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom (u daljem
tekstu: gasovi) su materije koje imaju kritičnu temperaturu nižu od 50 °C ili na 50 °C pritisak
pare viši od 300 kPa (3 bar).[1]
1.2.1 Zapaljivi gasovi
Bilo koji eksplozivni materijal u predvidivim okolnostima (u odnosu na produkte, procese ili
okruženje) stvara eksplozivnu atmosferu.[4]
1.2.2 Nezapaljivi, neotrovni gasovi
Nezapaljivi gasovi. Gasovi koji nisu ni zapaljivi ni toksični. Glavna opasnost kod ovih
materija je pritisak pod kojim se one čuvaju u svojim kontejnerima. U slučaju gubitka ventila,
tipična boca ponašala bi se kao čelični torpedo [6].
8
1.2.3 Otrovni gasovi
Otrovni gasovi. To su gasovi čijom inhalacijom mogu nastati smrt ili teška oštećenja [6].
1.3 Klasa 3 – Zapaljive tečnosti
Zapaljive tečnosti su tečnosti ili smeše tečnosti koje na temperaturi od 50 °C imaju pritisak
pare niži od 300 kPa ( 3 bara ), a tačku paljenja nižu od 60 °C.[4]
Nafta i derivati nafte, boje i lakovi, alkoholi, aceton, razređivači, lepkovi u tečnom stanju,
razne vrste kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda.[4]
1.4 Klasa 4 – Zapaljive čvrste materije
Zapaljive čvrste materije su čvrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se
zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom (sumpor, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor i
dr.), ali nisu sklone samozapaljenju.[1]
1.4.1 Materije sklone samozapaljenju
9
Materije sklone samozapaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez
posredstva drugih materija (beli i žuti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi,
sirovi pamuk, upotrebljene krpe i dr.).[4]
1.4.2 Materije koje u dodiru sa vodom stvaraju zapaljive gasove
Materije koje u dodiru sa vodom stvaraju zapaljive gasove su materije koje u dodiru sa
vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum,
kalcijum, kalcijum-karbid, alkalni silicidi i dr.).[4]
1.5 Klasa 5.1 – Oksidirajuće materije
Oksidirajuće materije su materije koje, s obzirom na to da same po sebi nisu zapaljive, mogu,
dodajući kiseonik, prouzrokovati ili pospešiti zapaljenje druge materije, materijala ili
predmeta koji sadrže te materije (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-super-oksida,
peroksidi alkalnih metala i njihove smese i dr.).Dakle, od ovih materija pojačan je rizik od
zapaljenja.[4]
1.5.1 Klasa 5.2 - Organski peroksidi
Organski peroksidi su organske materije koje sadrže bivalentnu -O-O- strukturu i mogu se
smatrati derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjeni
organskim radikalima. Organski peroksidi skloni su egzotermnom raspadanju na normalnim
ili povišenim temperaturama. Raspadanje se može ubrzati zagrevanjem (toplotom), dodirom s
10
nečistoćama (npr. kiselinama, spojevima teških metala, aminima), trenjem ili udarcem.
Brzina raspadanja raste s temperaturom i menja se stvaranjem organskog peroksida. Rezultat
raspadanja može biti razvoj štetnih ili zapaljivih gasova ili para. Za određene organske
perokside treba kontrolisati temperaturu kod prevoza. Neki organski peroksidi mogu se
raspadati eksplozivno, posebno ako su u zatvorenoj posudi. To se može sprečiti dodavanjem
razređivača ili korišćenjem odgovarajuće ambalaže. Mnogi organski peroksidi snažno gore.
Treba izbegavati dodir organskih peroksida s očima. Neki organski peroksidi mogu
prouzrokovati ozbiljna oštećenja , čak i posle kratkotrajnog dodira, ili razaranje kože.[3]
1.6 Klasa 6.1 – Otrovi
Toksične materije ili uprošćeno Otrovi, obuhvataju materije za koje se zna, na osnovu
iskustva ili u odnosu na rezultate ispitivanja na životinjama, da u srazmerno malim
količinama tokom jednog ili kratkotrajnog delovanja mogu štetno delovati na ljudsko zdravlje
ili prouzrokovati smrt udisanjem, preko kože ili kroz usta.[4]
1.6.1 Klasa 6.2 - Infektivne materije
Prema ADR-u, infektivne materije su materije koje su poznate ili se sa sigurnošću očekuje da
sadrže patogene materije. Patogene materije objašnjavaju se kao mikroorganizmi (uključujući
bakterije, viruse, riketsije, parazite, gljivice) i drugi agensi, kao što su prioni koji prouzrokuju
oboljenja ljudi ili životinja.[4]
1.7 Klasa 7 - Radioaktivni materijali
Radioaktivni material je svaki materijal koji sadrži radionukleide kod kojih i aktivnost
koncentracije i ukupna aktivnost u pošiljci prelazi vrednosti karakterističene za svaki
materijal posebno. Kontaminacija prisustvo radioaktivnih materijala na površini u količini
iznad 0.4 Bq/cm2 za beta i gama emitere i manje otrovne alfa emitere, ili 0.04 Bq/cm2 za sve
ostale alfa emitere.
11
1.8 Klasa 8 - Korozivne materije
Pod pojmom klase 8 su materije i predmeti koji sadrže materije koje svojim hemijskim
delovanjem napadaju površinu kože ili sluzokože s kojima dolaze u kontakt ili u slučajnom
kontaktu mogu oštetiti ili uništiti ostale predmete ili prevozna sredstva. Pojmom ove klase,
takođe, su obuhvaćene ostale materije koje stvaraju korozivnu tečnost, samo u prisustvo
vode, ili ispuštaju korozivnu paru ili maglu u prisustvu vlage iz vazduha. (sumporna kiselina,
azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.).[4]
1.9 Klasa 9 - Ostale opasne materije
Ostale opasne materije su materije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne
mogu svrstati u klase od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali, litijumske baterije,
otpadni materijali van infektivnih sl.).[4]
Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze ili predaju na prevoz opasne materije i
vrše radnje u vezi s tim prevozom, kao i pojedinci koji u toku prevoza neposredno rukuju ili
na drugi način dolaze u dodir sa opasnim materijama dužni su da preduzimaju preventivne i
zaštitne mere kojima se obezbeđuje zaštita životinja i zdravlja ljudi, životne sredine ili
materijalnih dobara, odnosno bezbednost saobraćaja.
Novootkrivene opasne materije mogu da se prevoze ako ispunjavaju uslove koji su

prethodno naučnim ispitivanjem utvrđeni kao uslovi koji pružaju punu sigurnost pri
njihovom prevozu. Opasnim materijama mogu da rukuju samo punoletna lica, koja su za to
stručno osposobljena.
Preduzeća i druga pravna lica koja prevoze opasne materije i vrše radnje u vezi s tim
prevozom dužna su da organizuju i trajno vrše kontrolu sprovođenja mera i ispunjavanja
Zakon o prevozu opasnih materija uslova propisanih za prevoz opasnih materija i vršenja
radnji u vezi s tim prevozom u skladu sa odredbama ovog zakona, propisa donesenim na
osnovu ovog zakona i međunarodnih sporazuma o prevozu opasnih materija u pojedinim
12
granama saobraćaja. [1]
U pogledu zajedničkog pakovanja, zabrane zajedničkog prevoženja u istom prevoznom

sredstvu, odnosno istom prostoru za smeštaj tovara i isključenja iz prevoza opasnih materija
shodno se primenjuju u svim granama unutrašnjeg saobraćaja odgovarajuće odredbe
međunarodnih sporazuma koje se odnose na prevoz opasnih materija u pojedinim granama
saobraćaja
Nosilac prava raspolaganja, odnosno vlasnik je dužan da osigura opasnu materiju za slučaj
štete pričinjene trećim licima usled smrti, povrede tela ili zdravlja, oštećenja ili uništenja
stvari ili zagađivanja životne sredine u toku prevoza.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevoz opasnih materija prevoznim sredstvima

oružanih snaga Republika Srbija. Odredbe ovog zakona ne odnose se ni na pogonsko gorivo
u rezervoaru prevoznog sredstva, kao ni na druge opasne materije koje služe za pogon
prevoznog sredstva smeštene u za to određene sudove, koji čine celinu sa prevoznim
sredstvom.
ZAJEDNIČKE MERE BEZBEDNOSTI ZA SVE OPASNE MATERIJE ILI ZA

ODREĐENE VRSTE TIH MATERIJA
1. Pakovanje
Ambalaža u kojoj se prevoze opasne materije mora da obezbeđuje zaštitu života i zdravlja
ljudi i životne sredine pri prevozu opasnih materija i rukovanju opasnim materijama.
Ambalaža u kojoj se prevoze opasne materije mora da bude zatvorena i nepropustljiva, tako
da pri prevozu sprečava svako gubljenje ili prosipanje sadržaja.
Sudovi, cisterne, kontejneri i druga vrsta ambalaže za prevoz opasnih materija moraju biti
izrađeni u skladu sa propisanim standardima za odgovarajuću klasu opasnih materija.
Sudovi za prevoz tečne opasne materije ili opasne materije potopljene u neku tečnost i
sudovi za prevoz rastvora opasne materije, kao i njihovi zatvarači moraju da budu takvi da
izdrže unutrašnji pritisak pri promenama temperatura koje materije mogu da postignu
prilikom prevoza, vodeći računa o potrebnom praznom prostoru za širenje tečnosti.
Sudovi za prevoz opasne materije zapremine veće od 200 l moraju da budu izrađeni od
čeličnog lima ili drugog pogodnog materijala. Ako su sudovi za prevoz opasne tečne
materije izrađeni od lomljivog materijala i pakovani u grupi, ukupna masa tih sudova
napunjenih opasnom tečnom materijom ne sme da bude veća od 75 kg, a ako su sudovi
izrađeni od materijala koji nije lomljiv i pakovan u grupi - ukupna masa tih sudova, zajedno
sa opasnom tečnom materijom, ne sme da bude veća od 150 kg. [4]
Boce u kojima se prevoze opasne materije pakuju se, odnosno stavljaju u palete prilikom
prevoza u vertikalnom položaju, a boce sa gasovima - u vertikalnom ili horizontalnom
položaju.
Niske boce sa prečnikom dužim od 30 cm u kojima se prevozi naftni tečni gas mogu se
pakovati, odnosno stavljati u vozilo za prevoz i prevoziti bez paleta.
13
Koleta u kojima se prevoze opasne materije moraju da budu na vidljivom mestu označena
odgovarajućim listicama opasnosti. Koleta sa sudovima izrađenim od lomljivog materijala
moraju da budu označena listicama kojima se naznačuje lomljivost suda a, po potrebi, i
položaj koleta pri prevozu.
Prazni neočišćeni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije moraju da budu zatvoreni i
označeni na isti način kao da su napunjeni opasnom materijom.
Slika 2: Pakovanje opasnih materija
2. Utovar i istovar
Utovar i istovar opasnih materija (utovar, utakanje, pretovar, pretakanje, istovar, istakanje,
čuvanje i druge manipulacije u vezi sa utovarom ili istovarom) mogu da se vrše samo na
posebno određenim mestima na kojima se ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi, životna
sredina ili materijalna dobra, odnosno bezbednost saobraćaja.
Na železničkim stanicama, u lukama i pristaništima i na aerodromima na kojima se vrši

utovar ili istovar opasnih materija nadležni organ u republici, odnosno nadležni organ u
autonomnoj pokrajini odrediće posebno mesto na kome će se vršiti utovar i istovar tih
materija.
Na mestu na kome se vrši utovar ili istovar opasnih materija zabranjen je pristup licima koja
neposredno ne učestvuju pri utovaru ili istovaru tih materija.
Na mestu na kome se vrši utovar ili istovar eksplozivnih materija ili zapaljivih opasnih
materija, zabranjeno je
1. držanje materija i uređaja koji mogu da izazovu požar ili omoguće njegovo širenje;
2. držanje otvorenog plamena ili rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i sl.);
3. pušenje i upotreba sredstava za paljenje (šibice, upaljači);
4. upotreba uređaja ili sredstava koji imaju vatreno ložište;
5. rad sa alatom ili uređajem koji varniči;
6. postavljanje nadzemnih električnih vodova, bez obzira na napon;
7. rad motora vozila.
Utovar i istovar opasnih materija vrši se, po pravilu, danju. Ako se utovar ili istovar opasnih
14
materija vrši noću, osvetljenje na mestu utovara i istovara mora da bude električno, a
električni uređaji izrađeni tako da ne mogu izazvati požar ili eksploziju.
Uređaji za utovar i istovar opasnih materija moraju da budu ispravni, tako da je isključena
svaka mogućnost curenja odnosno isticanja ili prosipanja opasne materije, i izvedeni na
način kojim se ne oštećuje ambalaža opasne materije.
Mesto na kome se vrši utovar ili istovar eksplozivnih materija, gasova ili zapaljivih opasnih
materija mora da bude snabdeveno aparatima ili drugim uređajima za gašenje požara. [5]
Zatvoreni prostor u kome se vrši utovar ili istovar opasnih materija koje razvijaju gasove ili
utovar ili istovar radioaktivnih materija - mora da bude snabdeven najmanje jednim
aparatom za merenje koncentracije gasova u vazduhu, odnosno radioaktivnosti u tom
prostoru
Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji vrše utovar i istovar opasnih materija naročito
su dužni da kontrolišu ispravnost uređaja i elektičnih instalacija na mestima na kojima se
vrši utovar ili istovar opasnih materija, organizuju fizičko obezbeđenje tih mesta i staraju se
o ispravnosti tehničke opreme i drugih sredstava za gašenje požara na tim mestima.
Cisterne i druga prevozna sredstva kojima se prevozi zapaljiva tečnost čija je tačka paljenja
niža od 55ºC, zapaljivi gas u sudovima koji se pune na vozilima ili kojima se prevozi druga
zapaljiva materija čija je tačka paljenja viša od 55ºC - ako se iz tehnoloških razloga prilikom
manipulacije ta materija mora zagrejati na temperaturi višoj od četiri petine njene tačke
paljenja, kao i vozila u kojima se prevoze opasne materije klase 1a, 1b, 1c, 4.1, 4.2, 5.1 i 5.2,
moraju za vreme utovara ili istovara tih materija da budu uzemljeni, a izduvna cev motora
mora biti opremljena hvatačem varnica.
Slika 3: Utovar opasnih materija
15
3. Prevoz
Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji predaju na prevoz opasnu materiju ili je
prevoze sopstvenim prevoznim sredstvima dužni su da opasnu materiju pripreme tako da
ispunjava sve propisane uslove za njen prevoz. Zabranjen je uvoz otpadaka opasnih materija
inostranog porekla radi privremenog ili trajnog odlaganja na teritoriji Republika Srbija.
Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehnički ispravna, izrađena,
opremljena i obeležena u skladu sa propisanim standardima.
Opasne materije ne smeju da se predaju niti primaju na prevoz kao prtljag. Izuzetno od
odredbe stava 1. ovog člana, u prtljagu se mogu prenositi aparati, naprave i drugi slični
predmeti koji sadrže minimalne količine opasne materije koje ne predstavljaju opasnost po
okolinu, a služe za ličnu upotrebu (upaljači, šibice, lakovi i sl.).
Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze opasne materije dužni su da u slučaju
nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se ona pronađe i da o
opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbliži organ sanitarne inspekcije ili
najbližu stanicu milicije, a, po potrebi, i javnost.
Ispale ili na bilo koji način prilikom prevoza prosute opasne materije, prevoznik je dužan da
obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to određenim mestima ili da ih na drugi
način učini bezopasnim i da o tome obavesti najbližu stanicu milicije, a, po potrebi, i najbliži
organ sanitarne inspekcije.
Pošiljalac koji daje opasnu materiju na prevoz dužan je da za svaku pošiljku opasne materije
ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koji se pri prevozu
opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. Isprava o prevozu opasne
materije mora da sadrži:
1. podatke o vrsti opasne materije (hemijski, tehnički i trgovački naziv opasne materije,
klasa u koju spada i redni broj u toj klasi, kao i identifikacioni broj iz odgovarajućeg
međunarodnog sporazuma kad je on utvrđen);
2. podatke o količini opasne materije (bruto i neto - masa, broj komada i dr.);
3. naznačenje pošiljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne
materije;
4. naziv, odnosno lično ime, adresu i broj telefona pošiljaoca i primaoca;
5. naznačenje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevozniku predato i pismeno
uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije
moraju da preduzimaju;
6. potpis i pečat pošiljaoca.
Isprava o prevozu opasne materije koja se upućuje u inostranstvo mora da bude napisana na
jednom od jezika naroda Jugoslavije i na engleskom, francuskom, ruskom ili nemačkom
jeziku. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka, od kojih
jedan ostaje kod pošiljaoca, jedan se uručuje prevozniku a jedan se dostavlja primaocu
opasne materije.
16
Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne
materije treba da sadrži, naročito[5]:
1. naznačenje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje može da izazove opasna
materija;
2. naznačenje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i
mera za sprečavanje, odnosno ublažavanje štetnih posledica koje mogu da nastanu
usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (požar, lom ambalaže, prosipanje ili
isticanje opasne materije i sl.);
3. postupak sa licem koje dođe u dodir sa opasnom materijom;
4. naziv, adresu i broj telefona preduzeća ili naziv i broj telefona organa koji mora da se
obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije.
Prevoznik i lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija dužni
su da na ispravi o prevozu opasne materije svojim potpisom potvrde prijem deklarisane
opasne materije za prevoz. [6]
Ako u toku prevoza prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi
opasna materija utvrdi ili na drugi način sazna da prevozi opasnu materiju čiji je prevoz
zabranjen, dužan je da odmah obustavi dalje prevoženje opasne materije i o tome obavesti
najbližu stanicu milicije i pošiljaoca.
Prevoznik ili lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija koje
u toku prevoza utvrdi da prevozi opasnu materiju koja ne ispunjava uslove propisane za
prevoz ili koja nije deklarisana kao opasna materija ili je netačno deklarisana, dužan je da
obustavi dalje prevoženje opasne materije i o tome obavesti pošiljaoca.
Slika 4: Prevoz opasnih materija
Posebne mere bezbednosti za prevoz određenih vrsta opasnih materija
17
1. Eksplozivne materije
Utovar i istovar eksplozivnih materija van kruga preduzeća koja te materije proizvode ili
drže za svoju redovnu delatnost mogu da se vrše samo na mestima koja odredi nadležni
organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
Za prevoz eksplozivnih materija potrebno je odobrenje. Odobrenje za prevoz eksplozivnih

materija u unutrašnjem saobraćaju izdaje nadležni organ u republici, odnosno autonomnoj
pokrajini iz koje se upućuje pošiljka, a za prevoz preko granice ili teritorije Republika Srbija
(uvoz, izvoz i tranzit) - savezni organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.
Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija podnosi pošiljalac

eksplozivne materije. Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži
1. naziv, odnosno lično ime i adresu pošiljaoca;
2. vrstu, tehnički naziv, količinu i način pakovanja eksplozivne materije;
3. ivični broj pod kojim se eksplozivna materija vodi u nomenklaturi opasnih materija
odgovarajućeg međunarodnog sporazuma za prevoz opasnih materija;
4. naziv i adresu proizvođača eksplozivne materije;
5. naziv, odnosno lično ime i adresu prevoznika;
6. datum i približni čas započinjanja prevoza, itinerer i krajnje mesto prevoza;
7. naznačenje vrste i oznaku prevoznog sredstva;
8. naziv, odnosno lično ime i adresu primaoca;
9. vanredne mere bezbednosti za vreme prevoza eksplozivne materije;
10. naziv ulaznog ili izlaznog graničnog prelaza i vreme kad će se izvršitit prevoz
eksplozivne materije preko graničnog prelaza, odnosno teritorije Republika Srbija.
11. Organ nadležan za izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija može, po
potrebi, da naredi preduzimanje i posebnih mera bezbednosti pri prevozu određene
eksplozivne materije (pravac kretanja, pratnja pošiljaoca ili prevoznika, pratnja
pripadnika milicije i dr.).
Ako je ugovoren uvoz ili izvoz veće količine eksplozivnih materija koje ne mogu da se
prevezu preko granice Republika Srbija jednim prevoznim sredstvom niti istovremeno sa
više prevoznih sredstava, odobrenje za prevoz može da se izda za celu količinu eksplozivnih
materija. Eksplozivne materije i sredstva za njihovo iniciranje ne smeju da se prevoze
zajedno u istom prostoru prevoznog sredstva.
Odredba neće se primenjivati na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod

kojih su sredstva za paljenje ugrađena u toku proizvodnje (municija, protivgradne rakete,
privredna municija, i dr.), kao ni na zajednički prevoz eksploziva do 50 kg.
Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze eksplozivne materije dužni su da o
svakoj nestaloj količini eksplozivne materije pri prevozu odmah obaveste najbližu stanicu
milicije.
2. Gasovi
Sudovi koji su namenjeni za prevoz određenog gasa mogu se puniti i drugom vrstom gasa
pod uslovom da najmanji probni pritisak za taj gas ne bude veći od probnog pritiska za koji
18
je posuda ispitana i da naziv gasa i najveća dozvoljena težina punjenja budu upisani na
posudi, uzimajući pri tom u obzir odgovarajuće mere bezbednosti koja zahtevaju svojstva
pojedinog gasa.
Sudovi u kojima se prevoze gasovi moraju da budu snabdeveni ispravnim ventilima. Ventili
na tim sudovima moraju da budu zaštićeni zaštitnom kapom ili zaštitnim prstenom i
hermetički zatvoreni za vreme prevoza.
Prevoz sudova sa gasovima vrši se, po pravilu, otvorenim prevoznim sredstvom na kome
tovar mora da bude zaštićen od štetnih atmosferskih uticaja, osim sudova koji su izrađeni od
materijala otpornog na atmosferske uticaje.
3. Zapaljive tečnosti
Sudovi u kojima se prevoze zapaljive tečnosti moraju da odgovaraju tehničkim uslovima

propisanim za odnosnu vrstu zapaljivih tečnosti.
4. Otrovi
Za prevoz otrova preko državne granice ili teritorije Republika Srbija (uvoz, izvoz i tranzit)
potrebno je odobrenje koje izdaje savezni organ uprave nadležan za poslove zdravstva, u
saglasnosti sa saveznim organom uprave nadležnim za unutrašnje poslove.
Za prevoz otrova u unutrašnjem saobraćaju potrebno je odobrenje.

Odobrenje za prevoz otrova iz stava 1. ovog člana izdaje nadležni organ u republici, odnosno
nadležni organ u autonomnoj pokrajini iz koje se upućuje pošiljka.
Organ nadležan za izdavanje odobrenja za prevoz otrova može, po potrebi, da naredi

preduzimanje i posebnih mera bezbednosti pri prevozu određenog otrova (pravac kretanja,
pratnja pošiljaoca ili prevoznika, milicije ili sanitarnog inspektora).
Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz otrova podnosi pošiljalac otrova.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži[1]:
1. naziv, odnosno lično ime i adresu pošiljaoca;
2. naziv, odnosno lično ime i adresu prevoznika;
3. naziv i količinu otrova, način pakovanja otrova i identifikacioni broj;
4. naznačenje vrste i oznaku prevoznog sredstva;
6. datum i približan čas početka prevoza;
7. itinerer kretanja prevoznog sredstva.
Ako u toku prevoza otrova nastane rasipanje ili oticanje otrova usled havarije prevoznog
sredstva ili iz drugih razloga zbog kojih postoji opasnost od kontaminacije životne sredine,
prevoznik je dužan da na vidljiv način označi mesto na kome je nastalo rasipanje otrova, da
o tome odmah obavesti najbliži organ sanitarne inspekcije ili najbližu stanicu milicije i da do
dolaska sanitarnog inspektora, odnosno pripadnika milicije spreči pristup ljudi i životinja
tom mestu. [5]
5. Radioaktivne materije
19
Radioaktivne materije mogu da se pakuju i prevoze samo u ambalaži namenjenoj za
određenu vrstu radioaktivnih materija, zavisno od veličine i jačine izvora, agregatnog stanja i
drugih svojstava radioaktivne materije.
Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksična, eksplozivna ili zapaljiva, prilikom

pripremanja takve radioaktivne materije za prevoz i za vreme prevoza moraju se preduzeti
mere bezbednosti propisane za svaku od navedenih vrsta opasnosti. [6]
Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutrašnjem saobraćaju u istom tovarnom

prostoru sa životnim namirnicama, predmetima opšte upotrebe koji podleže zdravstvenom
nadzoru, lekovima i stočnom hranom.
Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje. Odobrenje za prevoz radioaktivnih

materija u unutrašnjem saobraćaju izdaje nadležni organ u republici, odnosno nadležni organ
u autonomnoj pokrajini iz koje se upućuje pošiljka, a za prevoz preko granice, odnosno
teritorije Republika Srbija (uvoz, izvoz i tranzit) - savezni organ uprave nadležan za poslove
zdravstva, u saglasnosti sa saveznim organom uprave nadležnim za unutrašnje poslove.
Preduzeću ili drugom pravnom licu čija je delatnost vezana za korišćenje radioaktivne
materije može se izdati odobrenje za višekratni prevoz te materije sa rokom važnosti do šest
meseci.
U odobrenju mora se naznačiti količina radioaktivne materije, odnosno broj izvora
jonizujućeg zračenja i njihova ukupna aktivnost koji se mogu zajedno prevoziti određenim
prevoznim sredstvom. Preduzeće ili drugo pravno lice je dužno da najkasnije 24 časa pre
početka prevoza radioaktivne materije, nadležnom organu u republici, odnosno autonomnoj
pokrajini dostavi obaveštenje koje sadrži[1]:
1. vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim će se izvršiti prevoz radioaktivne
materije;
2. broj i datum izdatog odobrenja za prevoz;
3. vrstu i količinu radioaktivne materije, odnosno o broju izvora i njihovoj ukupnoj
aktivnosti;
4. lične podatke o licima koja će izvršiti prevoz radioaktivne materije;
5. vreme i mesto početka prevoza radioaktivne materije;
6. itinerer kretanja prevoznog sredstva;
7. vreme dolaska prevoznog sredstva sa radioaktivnom materijom u mesto korišćenja i
ime, odnosno naziv i adresu korisnika.
Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz radioaktivnih materija podnosi pošiljalac

radioaktivne materije. Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1. naziv, odnosno lično ime i adresu prevoznika, a ako se prevoz vrši preko granice
Republika Srbija - i naziv, odnosno lično ime i adresu uvoznika, odnosno izvoznika
radioaktivne materije;
2. naziv i adresu preduzeća koje je izvršilo pakovanje pošiljke;
3. naziv i adresu proizvođača radioaktivne materije;
4. naziv vrste i tehnički naziv radioaktivne materije;
5. jačinu izvora i način merenja radioaktivne materije (ukupna i pojedinačna aktivnost);
6. naznačenje prevoznog sredstva (vazduhoplov, železnica, brod, drumsko vozilo);
7. itinerer prevoza od mesta predaje radioaktivne materije do mesta njenog korišćenja;
8. naziv ulaznog i izlaznog graničnog prelaza, ako se prevoz vrši preko granice
Republika Srbija;
20
10. datum ili približno vreme započinjanja prevoza.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana pošiljalac je dužan da priloži

1. prepis odobrenja za proizvodnju, promet i korišćenje radioaktivne materije koja se
prevozi;
2. atest o ambalaži radioaktivne materije;
3. uputstvo o posebnim merama bezbednosti pri prevozu radioaktivne materije;
4. spisak posebne zaštitne opreme.
Radioaktivne materije koje u slučaju nezgode ili udesa mogu da dovedu do kontaminacije ili
ugrožavanja životne sredine zračenjem prevoze se uz pratnju lica osposobljenog za
rukovanje tim materijama.
U salučaju rasipanja radioaktivne materije, prevoznik je dužan da na vidljiv način obeleži

mesto na kome je došlo do rasipanja i da, do dolaska stručnog lica, spreči pristup ljudi i
životinja tom mestu.
POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ OPASNIH MATERIJA, PO GRANAMA

SAOBRAĆAJA
1. Prevoz u drumskom saobraćaju
Prilikom prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju primenjuju se, pored mera
bezbednosti za prevoz opasnih materija propisanih ovim zakonom, i odredbe Evropskog
sporazuma o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju.
U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se nalaze druga lica osim
vozača, suvozača i pratioca.
U motornom vozilu kojim se prevoze opasne materije, pored vozača, mora da se nalazi i
suvozač u slučajevima predviđenim Evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu
opasne robe u drumskom saobraćaju.
U vozilu kojim se prevoze opasne materije ne smeju da se drže materije koje mogu da
izazovu požar.
Na vozilu natovarenom opasnim materijama ne smeju da se vrše opravke koje mogu, usled
varničenja ili udara, da izazovu požar ili eksploziju, ili da oštete ambalažu.
Vozač motornog vozila koji prevozi opasne materije dužan je da vozilom upravlja sa
naročitom opreznošću.
Od trenutka prijema do trenutka predaje opasne materije, vozač motornog vozila ne sme da
se udaljava od vozila kojim se prevozi opasna materija.
O svakoj nezgodi ili udesu koji se dogodi prilikom prevoza opasnih materija, čije posledice
posada motornog vozila ne može sama da otkloni ili zbog kojih ne može da nastavi vožnju,
jedan od članova posade dužan je da odmah obavesti najbližu stanicu milicije.
Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priključnim vozilima posebno
21
konstruisanim za prevoz pojedine opasne materije ili vozilima koja odgovaraju uslovima
propisanim ovim zakonom i Evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu opasne robe
u drumskom saobraćaju.
Vozila za prevoz opasnih materija, zapaljivih gasova, odnosno zapaljivih tečnosti sa

temperaturom paljenja ispod 55ºC treba da imaju uređaj za razelektrisanje - odvod
statističkog elektriciteta koji pre utovara ili istovara opasnih materija treba da bude
priključen na uzemljenje. Vozila za prevoz opasnih materija klase od 1 do 52 treba da budu
galvanski povezana u jednopotencijalnu celinu.
Vozilo kojim se prevoze opasne materije mora da ima dva znaka za označavanje vozila
kojim se prevoze opasne materije. Ako je opasna materija koja se prevozi sa spiska B5
Evropskog sporazuma o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju, na
znacima za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije moraju da budu ispisani
identifikacioni brojevi opasne materije koja se prevozi.
Ako se opasne materije prevoze prevoznim sredstvima iz člana 71. stav 3. ovog zakona,
umesto znaka za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije može se upotrebiti
zastavica istog oblika, dimenzija i boja, koja na prevoznom sredstvu mora da bude istaknuta
na vidljivom mestu.
Motorno i priključno vozilo kojim se prevoze radioaktivne materije mora da ima, umesto
znaka za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije, tri simbola upozorenja za
označavanje vozila kojim se prevoze radioaktivne materije.
Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mora, pored opreme predviđene opštim
propisima i Evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom
saobraćaju, da ima i sledeću opremu:
1. vozački alat i dizalicu za vozilo;
2. najmanje dva aparata za gašenje požara, od kojih jedan za gašenje požara na motoru,
a drugi za gašenje požara na tovaru vozila, i to takvog punjenja koje, s obzirom na
količinu i druga svojstva opasne materije, omogućava efikasno gašenje požara;
3. dve ručne baterijske električne lampe (svetiljke) sa trepćućom ili stalnom svetlošću
narandžaste boje, koja se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m;
4. dva znaka kojima se označava motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu;
5. dve zastavice za označavanje vozila kojim se prevoze opasne materije;
6. dve lopate i jedan pijuk;
7. prenosnu lampu koja se može uključiti na akumulator vozila i koja je izrađena tako
da ne može izazvati eksploziju ili požar.
Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije može se kretati samo putevima koji su
određeni za kretanje takvih vozila.
Vozač koji je zbog kvara na vozilu, saobraćajne nezgode, utovara ili istovara, ili iz drugog
opravdanog razloga prinuđen da vozilo sa opasnom materijom zaustavi na kolovozu ili na
22
parkiralištu u naselju, dužan je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u
opasnost druga vozila, a naročito da učesnike u saobraćaju upozori[1]:
1. danju i noću - postavljanjem, iza zaustavljenog vozila, dva znaka kojima se označava
motorno vozilo zaustavljeno na kolovozu;
2. noću i u vreme smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika
- postavljanjem svetiljke iz člana 76. stav 1. tačka 3. ovog zakona;
3. upućivanjem suvozača ili pratioca pošiljke da na udaljenosti od 100 m do 150 m iza
zaustavljenog vozila, danju - zastavicom za označavanje vozila kojim se prevoze
opasne materije, a noću i u uslovima slabe vidljivosti - svetiljkom, upozorava vozače
koji nailaze onom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo da
blagovremeno zaustave vozila ili smanje brzinu i da se pripreme za bezbedno
zaobilaženje zaustavljenog vozila.
Znakovi i svetiljke iz stava 2. tač. 1. i 2. ovog člana postavljaju se na udaljenosti od najmanje

50 m od vozila i to tako da budu vidljivi sa udaljenosti od najmanje 150 m za vozače
motornih vozila koja nailaze istom stranom kolovoza na kojoj se nalazi zaustavljeno vozilo.
[6]
Propise o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju, stručnom

osposobljavanju vozača motornih vozila za prevoz opasnih materija i drugih lica koja
učestvuju u tom prevozu (priprema opasnih materija za prevoz, utovar, pretovar, istovar i
usputne manipulacije) i tehničkim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća koja vrše
stručno osposobljavanje tih lica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadležnim za unutrašnje poslove, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim
organom uprave nadležnim za poslove saobraćaja i veza i funkcionerom koji rukovodi
saveznim organom uprave nadležnim za poslove zdravstva. [4]
NADZOR
Inspekcijski nadzor nad izvršavanjem ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog
zakona i međunarodnih ugovora neposredno vrše nadležni organi uprave u republikama i
autonomnim pokrajinama. U vršenju neposrednog inspekcijskog nadzora, nadležni organi
uprave iz stava 1. ovog člana ovlašćeni su da[1]:
1. narede da se utvrđene nepravilnosti otklone u određenom roku;
2. zabrane dalji prevoz ili rukovanje opasnim materijama licima koja nisu stručno
osposobljena za prevoz i rukovanje opasnim materijama;
3. privremeno zabrane vršenje pojedinih radnji u vezi sa prevozom (pripreme za prevoz,
utovar, pretovar i istovar) opasnih materija ako u pogledu mesta ili vremena za
obavljanje te radnje nisu ispunjeni propisani uslovi;
4. zabrane preduzeću ili drugom pravnom licu ili pojedincu - prevozniku prevoz opasne
materije ako utvrde da su u toku pripreme za prevoz ili u toku prevoza učinjeni teži
propusti u pogledu preduzimanja mera bezbednosti.
Savezni organ uprave nadležan za unutrašnje poslove vrši inspekciju nad postupanjem
nadležnog republičkog, odnosno pokrajinskog organa u izvršavanju odredaba ovog zakona,
propisa donesenih na osnovu ovog zakona i međunarodnih ugovora koji se odnose na prevoz
opasnih materija klase 1a, 1b, 1c, 2, 3, 4.1, 4.2, 5.1, 5.2, 8 i 9 sprovođenju mera i radnji i
izvršavanja zadataka u ovoj oblasti i vrši inspekciju nad radom organa u republici, odnosno
23
autonomnoj pokrajini nadležnih za kontrolu prevoza opasnih materija preko državne granice
Republika Srbija (uvoz, izvoz i tranzit). [1]
Organi u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nadležni za sprovođenje ovog zakona,

propisa donesenih na osnovu ovog zakona i međunarodnih ugovora, dužni su da nadležnom
saveznom organu uprave dostavljaju obaveštenja i izveštaje o primeni ovog zakona, propisa
donesenih na osnovu ovog zakona i međunarodnih ugovora. [1]
Nadležni organi u republici, odnosno autonomnoj pokrajini dužni su da ustroje i vode bazu
podataka o vrstama opasnih materija, njihovim osobinama koje predstavljaju opasnost po
život i zdravlje ljudi i materijalna dobra, merama koje treba preduzeti za sprečavanje ili
uklanjanje opasnosti i o preduzećima i pojedincima koji mogu pružiti pomoć pri uklanjanju
nastale opasnosti. [1]
3 REGULISANJE POSTUPKA U TOKU PREVOZA OPASNIH ROBA
Da bi broj nezgoda sa opasnim robama bio što manji kao i njihova težina, potrebno je utvrditi
određena pravila ponašanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na njih da utiču
na bilo koji način. Sa tim ciljem 1954. godine Ujedinjene Nacije su formirale ekspertski tim
koji je dao preporuke kako stvoriti jedinstvene kriterijume koji se odnose na obeležavanje,
klasifikaciju, vozila, uređaje na vozilima i dozvole. Na osnovu ovih preporuka, 1957. godine
na UN je napravio sporazume koji su postali obavezujući za sve potpisnike sporazuma.[1]
Danas postoje[1]:
1. ADR – drumski saobraćaj,
2. RID – železnički saobraćaj,
3. ICAO-TI – vazdušni saobraćaj,
4. IMDG-CODE – pomorski saobraćaj,
5. ADN – rečni saobraćaj.
U nacionalnim propisima Republike Srbije, transport opasnih roba je regulisan kroz[1]:

● zakon o prevozu opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 27/90 i 45/90 -ispr. i
"Sl. list SRJ", br. 24/94, 28/96 - dr. zakon i 68/2002),
● zakon o transport opasne robe ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016, 83/2018,
95/2018 - dr. zakon i 10/2019 - dr. zakon),
● zakon o transport opasnog terete ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010),
● pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju ("Sl.
glasnik RS", br. 125/2014),
● Uredbu o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju
24
("Sl. glasnik RS", br. 53/2002).
4 RESTRUKTUIRANI ADR
Sadržaj samog ADR-a može se podeliti na dve celine[1]:

● prvi deo koji se odnosi na opasne materije i predmete i
● drugi deo koji se odnosi na transportnu opremu i transportne operacije.
A - Opšti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta

● Poglavlje 1 Opšti propisi;
● Poglavlje 2 Klasifikacija;
● Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu), posebni
propisi i slobodne količine opasnih roba, granične količine;
● Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne;
● Poglavlje 5 Propisi za isporuku;
● Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambalaže, velikih sredstava za pakovanje
(IBC) velikih pakovanja i cisterni,
● Poglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije,
B – Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija

● Poglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacija,
● Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.
5 TRANSPORTNA DOKUMENTACIJA
Prilikom transporta opasne robe u vozilu se moraju nalaziti sledeći dokumenti[1]:

● Sertifikat za vozača
● Sertifikat za vozilo
● Isprava o prevozu
● Uputstvo o posebnim merama bezbednosti
● Odobrenje za prevoz
● Potvrda o osiguranju robe
1.10 Sertifikat za vozača
Obaveza predviđena[1]:
● ADR-om
● Pravilnikom o stručnom osposobljavanju vozača motornog vozila kojima se prevoze
opasne materije i drugih lica koja učestvuju u prevozu tih materija(Sl.list 17/91)
● Zakonom o prevozu opasnih materija
● Pravilnikom o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju
Sertifikat koji dobijaju vozači je utvrđenog sadržaja i oblika. Izdavanje sertifikata vrši
ovlašćena ustanova. Ispisuje se na engleskom ili francuskom ili nemačkom i jeziku zemlje
koja ga je izdala. Prihvata se bez prevođenja u svim državama potpisnicama ovog sporazuma
do isteka njegove važnosti (pet godina).[1]
25
Sama obuka vozača se izvodi kroz osnovni kurs koji moraju da prođu svi vozači i koji se
odnosi na transport svih opasnih materija. Pored osnovnog postoje i tri dodatna specijalistička
kursa za vozače eksplozivnih materija, radioaktivnih materija i vozače cisterna.[1]
Slika 5: Sertifikat o stručnoj osposobljenosti vozača za vozila koja prevoze opasne materije
26
1.11 Sertifikat za vozilo
● ADR-om
Pregled vozila i izdavanje odgovarajućeg sertifikata vrše ovlašćene ustanove prema

zahtevima i kriterijumima koji su dati u ADR-u. Ispisuje se na engleskom ili francuskom ili
nemačkom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Prihvata se bez prevođenja u svim državama
potpisnicama ovog sporazuma do isteka njegove važnosti (jedna godina).[1]
Neophodno je znati da za određene opasne materije konstrukciono izvođenje vozila mora biti
usklađeno sa zahtevima Dodatka B.2, ADR-a.[1]
Posebno se ističe kontrola zahteva koji se odnose na[1]:

● električne instalacije (kablovi i razvodne kutije u “S” izvođenju)
● odgovarajući baterijski prekidačstrujnih krugova (npr. “Šlemer”)
● tahograf (VDO u “S” izvođenju)
● limitator brzine ( VDO )
● ABS kočioni sistem i odgovarajući sistem za trajno kočenje
Ovakvim sertifikatom je precizno definisana namena vozila, odnosno tačno se zna kakvim
materijama se sme tovariti ovakvo vozilo.[1]
27
Slika 6: Sertifikat o ispravnosti vozila koja prevoze opasne materije
1.12 Isprava o prevozu
28
● ADR-om
Popunjava se na mestu utovara. Nije u potpunosti definisana forma pisanja. Može da bude u
obliku tovarnog lista, otpremnice ili nekog drugog dokumenta, ali mora da ima sledeće
informacije u vezi opasne materije[1]:
● naziv materije i identifikacioni broj (UN – broj)
● klasu, ambalažna grupa
● broj i opis paketa
● ukupna količina
● ime i adresa pošiljaoca
● ime i adresa primaoca
Potrebno je takođe da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neočišćeno vozilo sa

odgovarajućim napomenama.[1]
Slika 7: Sadržaj isprave o prevozu prema ADR-u
1.13 Uputstvo o posebnim merama bezbednosti
● ADR-om
Obaveza pošiljaoca opasnih materija je da vozaču predaju pisana uputstva o postupku sa
29
materijom u slučaju nezgode najkasnije pre započinjanja prevoza. Uputstvo se izdaje na
jeziku koji vozač razume, jeziku zemlje gde se vrši utovari i istovar, kao i na jezicima
zemalja kroz koje se prolazi.[1]
Uputstvo treba da sadrži[1]:

● naziv materije,
● ADR – klasa, ambalažna grupa br.opasnosti, identifikacioni broj materije UN-broj
● osobine materije
● opasnosti
● lična zaštitna oprema
● mere predostrožnosti u slučaju nezgode,isticanja, požara
● brojeve telefona policije i vatrogasaca
● prva pomoć
● adresa i broj telefona pošiljaoca.
30
Slika 8: Uputstvo o posebnim merama bezbednosti
1.14 Odobrenje za prevoz
Obaveza predviđena:
31
Za određene opasne materije predviđaju se posebni uslovi za transport, zbog stepena

opasnosti koju imaju. Cilj je da se vozila sa ovim materijama ne kreću nekontrolisano po
saobraćajnoj mreži kao ni po naseljenim mestima.[1]
Uobičajeno je da se ovaj problem rešava nacionalnom regulativom. U našoj zemlji se zahteva

posebno odobrenje nadležne ustanove ukoliko se vrši prevoz:
● eksplozivnih materija
● infektivnih materija
● otrovnih materija
● radioaktivnih materija
● opasnog otpada
1.15 Dodatna oprema vozila
● ADR-om
●
Kada dođu na mesto utovara ili istovara vozači vozilo moraju da zadovoljavaju propisane
zahteve za prevoz opasnih materija. U dodatnu oprema vozila se ubraja[1]:
● vozački alat i dizalica za vozilo,
● najmanje dva aparata za gašenje požara,
● dve ručne baterijske lampe narandžaste boje sa trepčućom ili stalnom svetlošću koja
se vidi sa najmanje 150 metara,
● dva trougla,
● dve zastavice za označavanje vozila kojima se prevoze opasne materije
● dve lopate i jedan pijuk i
● prenosna lampa koja se može uključiti na akumulator i koja ne može izazvati
eksploziju ili požar.
U dodatnu opremu vozila prema ADR-u spadaju:
● komplet alata za najnužnije opravke
● sa najmanje jednim klinastim podmetačem za svako vozilo ponaosob, veličine
prilagođene težini vozila i prečniku točka
● dva svetla narandžaste boje sa stalnim ili trepčućim svetlom koja moraju biti
nezavisna od električne opreme i tako konstruisana da njihova upotreba ne može da
izazove požar na robi koja se prevozi
● propisana ručna svetiljka za svakog člana posade
● neophodna oprema za preduzimanje preventivnih mera koja je data u uputstvu za
slučaj nezgode
Za zaštitu vozača:
● osigurnosne jakne ili sigurnosna odela za svakog člana posade u vozilu
● odgovarajuća zaštita za oči
● prikladna zaštita za disanje kod prevoza otrova za svakog člana posade
● odgovarajuće rukavice
● odgovarajuće cipele
● zaštitna kecelja
32
● boca za ispiranje očiju sa odgovarajućom tečnošću
Za zaštitu okoline:
● prekrivač za kanalizaciju i odvode otporan na supstancu koja se prevozi (minimalne
veličine 90x90 cm) dgovarajuća lopata
● metla
● odgovarajuće sredstvo za upijanje opasne materije
● odgovarajuća posuda za sakupljanje opasne materije (samo za male količine).
Slika 9: Dodatna oprema prema ADR-u
33
1.16 Obeležavanje vozila
Slika 10: Table za obeležavanje
OZNAKE OPASNOSTI (oznake u gornjem delu table)

Prva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost:
2 - sabijen gas,
3 - zapaljive tečnosti,
4 - zapaljive čvrste materije
5 - oksidirajuće materije ili organski peroksidi,
6 - otrovne materije,
8 - nagrizajuće (korozivne) materije,
9 - ostale opasne materije.
Druga i treća cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledeće značenje:

0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojačana
1 - opasnost od eksplozije,
2 - oslobađanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (načešće izazvana vodom ili
vlagom),
3 - zapaljivost tečnosti (para) ili gasova,
4 - zapaljive čvrste materije
5 - oksidirajuće delovanje,
6 - otrovnost,
8 - korozivnost,
9 - opasnost od spontane energične reakcije.
Slovo X u gornjem delu table – Opasnost o burne reakcije sa vodom.

Table (prikazane na slici 9) se skidaju kada se u vozilu ne nalazi opasna materija, izuzev
slučaja kada se radi o cisternama. Kod cisterna table se ne skidaju ni kada su prazne, već
samo u slučaju kada su cisterne bile na čišćenju tovarnog prostora. Same table moraju da
budu čitljive i posle 15 minuta provedenog u plamenu.
34
6 MERE ZAŠTITE PRI TRANSPORTU OPASNIH MATERIJA
1.17 Obučenost lica koja neposredno učestvuju u transportu opasnih

materija
Pored posade vozila i vozača koji moraju da završe odgovarajuću obuku, i ostala zaposlena
lica u preduzeću koje se bavi transportom opasnih materija, a koja na indirektan način
učestvuju u istom, trebaju da poseduju adekvatnu obučenost koja se odnosi na njihove
neposredne dužnosti i obaveze u toku transporta opasnih materija. Obuka lica, koja direktno
učestvuju u transportu opasnih materija, sastoji se iz opšteg i specijalizovanog segmenta.
Opšti segment obuke podrazumeva da zaposlena lica trebaju biti upoznata sa opštim
zahtevima i pravilima koja se odnose na transport opasnih materija.
Specijalizovani segment obuke zaposlenih odnosi se na obučenost za izvršavanje konkretnih

dužnosti i obaveza ovih lica u procesu transporta opasnih materija. Isto tako, zaposlena lica
koja imaju udela u transportu opasnih materija trebaju proći adekvatnu obuku koja se odnosi
na bezbednost, odnosno zaštitu na radu. Obučenost koja se odnosi na mere zaštite na radnom
mestu odnosi se na upoznavanje zaposlenih lica sa mogućim opasnostima i rizicima prilikom
manipulacije sa opasnim materijama, uključujući utovar i istovar, kao i sa postupcima
svođenja istih na minimum.
Dokumenti kojima se potvrđuje da je zaposleno lice obučeno da postupa u skladu sa

prethodno predstavljanim zahtevima, treba da poseduje kako samo zaposleno lice, tako i
preduzeće zaposlenog. Sama obuka zaposlenih lica u preduzećima koja obavljaju transport
opasnih materija mora biti redovno usklađivana sa promenama zakonskih propisa.
1.18 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama
Vozilo i vozač, po dolasku na mesto utovara ili istovara, trebaju da ispunjavaju sve zakonske
propise, a posebno one koji se tiču bezbednosti, čistoće i zadovoljavajuće funkcionalnosti
opreme vozila koja se koristi prilikom utovara, odnosno istovara i ostalih potrebnih oblika
35
manipulacije u pogledu tereta. Utovar ne sme početi ukoliko kontrola dokumentacije ili
vizuelni pregled vozila i njegove opreme pokažu da vozilo ili vozač ne zadovoljavaju
propisane kontrolne propise. Pakovanja koja poseduju različite oznake ne smeju biti
utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to nije specijalno naglašeno propisima koji se
odnose na mešanu robu[4].
U toku transporta eksplozivnih materija, treba voditi računa da se ne prekorači dozvoljena

količina tereta kada je u pitanju određeno vozilo, odnosno vozilo nije dozvoljeno pretovariti.
Ukupna neto masa u kg eksplozivnih materija (ili u slučaju predmeta sa eksplozivnim
materijama, ukupna neto masa eksplozivnih materija sadržanih u svim predmetima ukupno)
koja se može transportovati po jednoj transportnoj jedinici je limitirana zakonskim propisima
i zavisi od vrste eksplozivne materije. U slučaju da se u transportnoj jedinici utovaraju
eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama diferentnih razreda u skladu sa
propisima o transportu mešane robe, čitav teret se rangira po razredu sa daleko većim
stepenom rizika.
Diferentne komponente tovara sa opasnim materijama trebaju se pravilno tovariti u vozilo ili
kontejner i obezbediti pripadajućim sredstvima kako bi se sprečilo njihovo pomeranje u toku
transporta. Smatra se da je tovar na određen način zaštićen ukoliko je svaki sloj ukupnog
tovarnog prostora u potpunosti ispunjen konkretnim paketima. Tovar bi trebalo biti zaštićen
od preturanja i međusobnog sudaranja, kada su u pitanju zbirna ili pojedinačna pakovanja, ili
upotrebom kaiševa za pričvršćivanje montiranih na zidovima vozila, kosih letvica, vreća sa
vazduhom, specijalnih podesivih podmetača, protivklizajućih blok uređaja i sličnih naprava,
kao što je prikazano na slici koja sledi. U tim slučajevima, bez obzira na način pakovanja
opasne materije, ne sme biti dozvoljeno prevrtanje, kotrljanje ili bilo koji način pomeranja u
toku transporta. Na slici je prikazano pravilano i nepravilano popunjavanja tovarnog
prostora[5].
Slika 11: Pravilano i nepravilano popunjavanja tovarnog prostora
Sanduci, palete i ostala vrsta ambalaže za transport opasnih materija ravnomerno se slažu po
ukupnoj površini tovarnog prostora ili priključnog vozila i mogu se utovariti najviše do visine
stranica tovarnog sanduka. Izuzetno, sanduci, palete i ostale vrste ambalaže za transport
opasnih materija mogu se utovariti i iznad visina stranica tovarnog sanduka, ako stranice
tovarnog sanduka sprečavaju ispadanje upakovane opasne materije u toku transporta. Smatra
se da je tovar na tačan način zaštićen ukoliko je svaki sloj celokupnog tovarnog departmana u
kompletu ispunjen paketima.
Vozilo i vozač, posle dolaska na mesto utovara ili istovara, trebaju da ispunjavaju sve
36
zakonske propise, a posebno one koje se odnose na bezbednost, čistoću i zadovoljavajuću
funkcionalnost opreme vozila koja se upotrebljava prilikom utovara, odnosno istovara.
Utovar ne sme početi u slučaju da kontrola dokumentacije odnosno vizuelni pregled vozila i
njegove opreme pokažu da vozilo odnosno vozač ne zadovoljavaju kontrolne propise.
Specijalna pažnja posvećuje se teretu sa mešanom robom, odnosno pakovanjima koja

poseduju različite oznake, koja ne smeju biti utovarana u isto vozilo ili kontejner ukoliko to
nije specijalno naglašeno propisima koji se tiču mešane robe. Takođe, prilikom transporta
opasnih materija, potrebno je voditi računa da se ne prekorači dozvoljena količina tereta po
konkretnom vozilu, tačnije vozilo se ne sme pretovariti. Ukupna količina tereta koja se može
transportovati po jednoj transportnoj jedinici je ograničena zakonskim propisima i zavisi od
konkretne vrste opasnih materija. U slučaju da se u transportnoj jedinici utovaraju
eksplozivne materije ili predmeti koji poseduju eksplozivne materije različitih razreda u
skladu sa propisima o transportu mešane robe, čitav teret se segmentira po razredu sa
najvećim stepenom rizika.
Čišćenje nakon istovara takođe po svojoj prirodi podrazumeva određeni oblik mere zaštite
koji se valja preduzeti prilikom transporta opasnih materija. Ukoliko se ustanovi da, posle
obavljanja istovara vozila ili kontejnera, u teretnom prostoru vozila ili kontejneru postoje
zaostaci tereta, vozilo ili kontejner trebaju se što pre očistiti, i to obavezno pre narednog
utovara. U slučaju da čišćenje vozila ili kontejnera nije moguće sprovesti na trenutnoj lokaciji
vozila, neophodno je odvesti vozilo, uz upotrebu adekvatnih mera bezbednosti, na najbližu
lokaciju na kojoj se može bezbedno izvršiti čišćenje. Adekvatne mere bezbednosti odnose se
na neutralizaciju nekontrolisanog oslobađanja ostataka tereta.
1.19 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija
Vozila koja vrše transport opasnih materija pod uticajem su opštih propisa koji su za njih
predviđeni u pogledu mesta parkiranja i zaustavljanja. U slučaju da se transportuju određene
opasne materije, kao i odrađene opasne materije koje se nalaze iznad utvrđene količine,
podležu i specijalnim propisima koji se tiču nadzora. Prema pravilu vozila trebaju da se
parkiraju na specijalno utvrđenim mestima.
U određenim slučajevima takva vozila treba da budu parkirana i bez nadzora kada su na
bezbednom prostoru unutar fabričkog kruga. Ukoliko takvo mesto nije na raspolaganju,
vozilo može da se pakuje uz neophodno obezbeđenje na:
● parkingu pod nadzorom čuvara koji je obavešten o prirodi tereta i o tome gde se vozač
nalazi;
● parkingu za vozila na kome je malo verovatno da može doći do oštećenja vozila od
37
strane ostalih vozila;
● prikladnom mestu na otvorenom prostoru pored koga se u normalnim uslovima ne
prolazi, niti skupljaju ljudi, udaljeno od javnih puteva i naselja.
Vozila koja vrše transport eksplozivnih materija moraju biti pod stalnim nadzorom nakon
zaustavljanja ili mogu biti pakovana u odgovarajućim ustanovama ili magacinima koje
poseduju sopstveni nadzor.
Ukoliko ovakve ustanove nisu na raspolaganju, vozila koja prevoze eksplozivne materije
mogu se parkirati, nakon što su prethodno propisno obezbeđena, na izolovanim mestima koja
ispunjavaju sledeće uslove:
● Parking na kome postoji nadzorno lice koje se prethodno obaveštava o prirodi tereta i
mestu stanovanja vozača;
● Javni ili privatni parking na kome vozilo sa eksplozivnim materijama nije u opasnosti
od strane ostalih vozila;
● Odgovarajući otvoren prostor daleko od autoputeva i prometnih mesta.
7 INTERVENCIJE I MERE ZAŠTITE U SLUČAJU VANREDNIH

SITUACIJA PRI PREVOZU OPASNIH MATERIJA
Osim suzbijanja požara, zadaci vatrogasnih službi su i pružanje pomoći kod slučaja
akcidentnih situacija pri prevozu opasnih materija. Vatrogasna služba je aktivni učesnik, uvek
kad postoji opasnost za javnu bezbednost i red i kada uklanjanje tih opasnosti potpada u polje
zadataka vatrogasne službe. Termin „opasnost", u ovom slučaju, znači okolnost koja se,
ukoliko se ne interveniše, može razviti u preteće ili druge kontroli izmakle efekte po ljude,
životinje, stvari ili životnu sredinu. Ukoliko se angažovanje vatrogasne službe pravilno shvati
kao sistem odbrane od opasnosti, onda iz toga proizilazi postojanje najmanje jedne opasnosti
na mestu intervencije. Posmatranjem opšteg stanja se može uvideti da ne postoji bezopasno
mesto vatrogasne intervencije[5].
38
Slika 12: Akcidentna situacija prilikom transporta opasnih materija
Angažovanje vatrogasne službe, u situacijama kada ne postoji nikakva opasnost, nije

svrsishodno. Na bazi toga, može se zaključiti da svaka vatrogasna služba, što znači konkretno
svaki rukovodilac i svaki vatrogasac, trebaju biti pripravni da očekuju opasnost. Kada se
postojeće opasnosti prepoznaju, mogu se preduzeti odgovarajuće zaštitne mere, a samim tim
opasnost je izgubila mnogo od svog pretećeg karaktera. Uspešno angažovanje vatrogasne
službe sastoji se od delovanja na osnovu predviđanja. Poznavanje opasnosti na mestu
intervencije i prepoznavanje tih opasnosti u svakom slučaju, čini osnovu koja omogućavava
delovanje na osnovu predviđanja.
1.20 Prepoznavanje opasnosti
Radi postizanja cilja intervencije, i obezbeđenja uspešne intervencije, od odlučujućeg značaja

je sistematsko postupanje vođe intervencije. Taktički problemi angažovanja vatrogasne
jedinice, mogu se samo sređenim razmišljanjem i delovanjem uspešno savladati u vanrednim
situacijama, odnosno akcidentnim događajima, pri transportu opasnih materija.
Redosled koraka pri intervenciji vatrogasne jedinice u vanrednim situacijama su:

● Izdavanje komande;
● Utvrđivanje položaja;
● Sondaža/kontrola;
● Odluka;
● Procena;
● Planiranje intervencije;
● Procena;
● Utvrditi koje opasnosti postoje;
● Odlučiti koja opasnost se prvo mora savladati;
● Odrediti težišnu tačku opasnosti.
39
Vođa intervencije određuje postupak vođenja intervencije kao ciljani, stalno ponavljani i
zatvoreni proces mišljenja i delovanja. Na bazi toga slede sledeći koraci: utvrđivanje
položaja; procena položaja; donošenje odluka; izdavanje komande. Faza ocene položaja je od
krucijalnog značaja. S obzirom na zadatak intervencije, neophodno je uskladiti saznanja
pribavljena na bazi utvrđivanja položaja sa sopstvenim mogućnostima i sredstvima[5].
U skladu sa time, vođa intervencije bi trebalo da postavi sebi sledeća pitanja: Koje opasnosti
postoje za ljude, životinje, životnu sredinu i naravno materijalna dobra? Koju opasnost je
potrebno primarno savladati? Gde se nalazi centralna težišna tačka konkretne opasnosti?
Vršenjem poređenja informacija koje dolaze od ovog saznanja sa sopstvenim zaštitnim i

odbrambenim kapacitetima, kreira se optimalno rešenja za eliminaciju postojećih opasnosti.
Na bazi prethodno utvrđenoga i prezentovanoga, moguće je doneti zaključak da je zapravo
prepoznavanje i procena opasnosti delovanje od presudnog značaja za sve interventne ekipe.
Za interventnu ekipu to reprezentuje bazu ispravnog ponašanja i sopstvene bezbednosti, a
kada je u pitanju rukovodeći kadar to je veoma značajan sastavni segment sistematskog
načina ponašanja prilikom vođenja intervencije.
1.21 Mere i postupci kod pojave vanrednih situacija prilikom transporta

opasnih materija
Iako je jasno da je cilj sprovođenja preventivnih mera zapravo sprečavanje mogućnosti

pojave akcidentnih i incidentnih situacija, neophodno je postojanje propisa kojima se definišu
precizne mere i postupci u akcidentnim situacijama kada do njih ipak dođe što je, moramo se
složiti, neminovno. Ključni propisi iz ovog domena odnose se na način ponašanja
neposrednih učesnika akcidentne situacije koji polaze sa aspekta sopstvene bezbednosti,
tačnije način izveštavanja nadležnih organa, sa aspekta bezbednosti ostalih učesnika u
saobraćaju i okoline koja se odnosi na konkretno mesto na kome je nastao akcident.
U tome kontekstu može se prepoznati generalni tok postupka koji je potrebno sprovesti
ukoliko dođe do saobraćajne nezgode u kojoj su učestvovala transportna sredstava koja
prevoze opasne materije:
● Preduzeće ili drugo pravno lice i preduzetnik koji se bavi prevozom opasnih materija
dužno je da izradi plan zaštite od udesa, sprovodi preventivne i druge mere upravljanja
rizikom od udesa u zavisnosti od količine, vrste i karakteristika opasnih materija u
prevozu i u slučaju udesa da organizuje i sprovede propisane mere reagovanja na udes.
Saglasnost na plan zaštite od udesa izdaje ministarstvo nadležno za izdavanje odobrenja
za prevoz opasnih materija.
● U slučaju saobraćajne nezgode, vozač i suvozač, odnosno pratilac dužni su da
zaustavljeno vozilo obeleže na način predviđen zakonom i da do dolaska službenog lica
ovlašćenog za vršenje uviđaja preduzmu mere: Isključe rad motora; Ugase požar; Iznesu
iz vozila dokumenta za prevoz opasne materije; Spreče prosipanje ili razlivanje opasne
40
materije; Spreče pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost koja preti od opasne
materije; Obaveste najbližu stanicu milicije o nesreći, sa tačnim podacima o vrsti opasne
materije koju prevoze i predlože mere koje bi trebalo preduzeti radi sprečavanja širenja
opasne materije u životnoj sredini; Obeleže (ograde i zabrane pristup licima) prostor na
kome je prosuta opasna materija; Po dolasku službenog lica ovlašćenog za vršenje
uviđaja, detaljno ga obaveste o vrsti i karakteristikama opasne materije, opasnostima koje
predstavlja opasna materija za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, i predlože mere za
sprečavanje posledica.
● Ako postoji opasnost da dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili materijalnih
dobara zbog eksplozije, požara, trovanja ili zagađivanja životne sredine u većem obimu,
ovlašćeno službeno lice koje vrši uviđaj o tome obaveštava mesni štab civilne zaštite,
organ unutrašnjih poslova, a po potrebi, i druge organe i organizacije.
● Ako nastupi ili se očekuje da će nastupiti neka od prethodno navedenih posledica,
ovlašćeno službeno lice koje vrši uviđaj narediće da se obustavi saobraćaj na tom delu
puta. Ako ovlašćeno službeno lice, koje vrši uviđaj, nije u stanju da identifikuje opasnu
materiju koja je prosuta ili isparila, a postoji mogućnost da dođe do eksplozije,
zagađivanja vode ili širenja otrovnih gasova, zatražiće pomoć od najbližeg proizvođača
opasnih materija, odnosno stručne institucije koja mu može pružiti pomoć u identifikaciji
opasne materije. Nakon saobraćajne nesreće, prosuta opasna materija mora da se prikupi,
odstrani i smesti na za to određeno mesto ili da se na drugi način učini bezopasnom.
U ovom konktekstu potrebno je napomenuti da je regulatornim tekstvovima iz ove oblasti

predviđeno i izveštavanje o vanrednim događajima i mogućnost informisanja javnosti u
slučaju intervencija vezanih za transport opasnih materija:
Ukoliko dođe do ozbiljne akcidentne, odnosno incidentne situacije prilikom transporta

opasnih materija na teritoriji države jedne od ugovornih strana, prevoznik je dužan da dostavi
izveštaj u propisanoj formi kompetentnom telu te ugovorne strane. Ta ugovorna strana može
da, ukoliko je to potrebno, obavesti putem izveštaja Sekretarijat ekonomske komisije
Ujedinjenih nacija za Evropu, čime bi se omogućilo informisanje o incidentu i ostalih strana
iz ugovora.
Obaveza podnošenja izveštaja odnosi se na slučajeve kada opasne materije dođu u kontakt sa
spoljašnjom sredinom, ili kada postoji ozbiljan rizik od gubitka tereta, u slučajevima
personalnih povreda, materijalnih oštećenja ili oštećenja okoline, ili u slučaju da nadležni
organi zahtevaju izveštaj. Personalne povrede odnose se na smrtne slučajeve i slučajeve
povreda koje su nastale kao neposredna posledica incidenta prilikom transporta opasnih
materija, a koje zahtevaju intenzivnu medicinsku negu povređenih lica. Materijalna oštećenja
ili oštećenja okoline odnose se na štete nastale kao posledica incidenta prilikom transporta
opasnih materija čija je materijalna vrednost procenjena na vrednost definisanu
međunarodnom zakonskom regulativom. Ukoliko je to potrebno, nadležni organi mogu pored
izveštaja zahtevati i dodatne informacije koje se odnose na datu situaciju [6].
Od krucijalnog značaja je da se već kod primene primarnih mera sondaže vanredne situacije
zaključi da li je intervencija povezana i da li postoje indicije za prisustvo opasnih materija i
roba. Ovo je moguće učiniti uz pomoć:
● Pripremljenih planova intervencije;
● Simbola opasnosti kao i napomena o opasnostima i bezbednosnih saveta o opasnim
materijama;
41
● Propisno izvršenom obeležavanju opasnih roba i vozila;
Ostali postupci koji se javljaju kod pojave vanrednih situacija prilikom transporta opasnih
materija:
● Informacija od stručnog osoblja - U transportu, oznaka vozila je primarni izvor
prvih informacija. Na bazi broja opasnosti i listice opasnosti moguće je izvršiti prvo
svrstavanje robe u konkretnu klasu opasnosti. Podsetnici za slučaj udesa i transportni
papiri pružaju dalje informacije, specifične za konkretnu materiju. Preko broja materije ili
naziva materije u priručnicima moguće je pribaviti detaljne informacije. U ovom domenu
može biti veoma važno i korišćenje kompjuterske banke podataka, ukoliko je obezbeđeno
da se na mesto intervencije mogu brzo i tačno transefeorvati često vrlo obimne
informacije. Transfer ovih informacija, putem telefonskog razgovora, u ovakvim
situacijama nije odgovarajući način. Upravo iz tog razloga potrebno je da vođa
intervencije konsultativno uključi stručna lica.
● Delovanje interventne ekipe u slučajevima vanrednih situacija pri transportu
opasnih materija - Interventna ekipa treba biti osposoljena da prepoznaje dinstinktivne
opasnosti koje dolaze od opasnih materija i roba i da se suoči sa njima, uz upotrebu
adekvatnih mera. Važno je prepoznati da se zapravo radi o vanrednoj situaciji zbog
prisustva opasnih materija. Veliki značaj pri tome poseduje pravilno obeležavanje robe i
vozila, ali važne indicije mogu pružiti i planovi delovanja u konkretnim situacijama, kao i
konsultacije sa stručnim osobljem. U raznim slučajevima, prva interventna jedinica, koja
dođe na mesto nesreće, iz razloga nedostatka opreme ili malog broja ljudstva, nije u
mogućnosti da preduzme sve potrebene mere za potpunu neutralizaciju štete. Iz tog
razloga se preduzimaju sledeće mere: Opšte mere; Posebne mere; Završne mere.
Po pravilu, prilikom svih intervencija, kada se radi o prisustvu opasnih materija, primarno je
potrebno preduzeti opšte mere. U ove mere, nezavisno od opasne materije, ubrajaju se:
● Mesto intervencije osigurati na širokom prostoru i blokirati. Do precizne sondaže
situacije držati se na bezbednom rastojanju od najmanje 50m. Ako postoji opasnost od
eksplozije, rastojanje treba da bude veće. Ako je moguće, na mesto intervencije treba doći
sa strane okrenute prema vetru. Treba obratiti pažnju na ambijent i karakteristike terena;
● Ljude udaljiti iz opasne zone. Pri tom ljudstvo interventne ekipe zaštiti što je moguće
bolje; U najmanju ruku treba nositi respiratornu zaštitu sa kombinovanom zaštitnom
42
kapom i vodootpornom jaknom;
● Ugroženim licima treba pružiti pomoć i dati odgovarajuća uputstva za ponašanje;
● Treba tražiti pojačanje interventnoj ekipi, ukoliko situacija to zahteva, sa adekvatnom
opremom;
● o opasnoj materiji, koja je prisutna u toj vanrednoj situaciji, treba prikupiti što više
informacija. Situaciju stalno iznova sondirati
Nakon opštih mera i posebnih postupaka koji su predstavljeni potrebno je pozvati stručna lica
i informisati nadležne organe.
Ni nakon uklanjanja akutnih opasnosti, rad interventne ekipe ne može se smatrati završenim.
U završne mere, koje se još moraju preduzeti, specijalno se ubrajaju: Radovi na raščišćavanju
i čišćenju; Dokazivanje kontaminacije i dekontaminacija; Predaja mesta intervencije
nadležnom organu. Radove na raščišćavanju i čišćenju interventna ekipa obavlja u domenu
koji se odnosi na neodložno hitne mere. Interventna ekipa ne treba da opasne materije
transportuje svojim vozilima ili da ih obezbeđuje na svom terenu. Naime, za uredno
uklanjanje i uništavanje opasnih materija i robe mora da se postara vlasnik pod nadzorom
nadležnog organa.
Veliku važnost u vanrednim situacijama, kada je prisutna opasna materija, ima korektna
predaja mesta intervencije nadležnom organu. Vreme predaje treba dokumentovati, jer time
odgovornost prelazi na taj organ. Mere za dokazivanje kontaminacije, odnosno
dekontaminacija, moraju se preduzeti sa istom pažnjom kao i opšte ili posebne mere za
uklanjanje akutne opasnosti. Brižljivo i temeljito dokazivanje kontaminacije je neophodno, da
bi se sprečilo širenje kontaminacije, a time i dalje ugrožavanje ljudi i životne sredine. Pri
dokazivanju kontaminacije i mera dekontaminacije preporučuje se uključivanje stručnjaka,
što je ponekad čak neophodno. Zbog nedostatka mogućnosti merenja, dokazivanje
kontaminacije na licu mesta, posebno za materije iz klasa 6a i 6b, vrlo je teško, odnosno
nemoguće. Totalna dekontaminacija na licu mesta moguća je u krajnje retkim slučajevima[7].
Kontaminirana odeća i oprema, zavisno od stepena zaprljanosti i opasnosti date materije,

podvrgava se grubom čišćenju ili se odmah spakuju u prikladne kontejnere, obeleži ili odnese
na propisno uništavanje. Pri tom i vodu upotrebljenu za čišćenje treba smatrati
kontaminiranom, dok se ne dokaže suprotno. Pod nekim okolnostima dekontaminacija se
može izvršiti samo u institucijama, posebno opremljenim za to. Kontaminirana lica u načelu
treba da skinu odeću i, posebno u slučaju kontakta sa toksičnim, infektivnim, radioaktivnim i
nagrizajućim materijama, da se podvrgnu lekarskom pregledu. Isto važi i ako postoji sumnja
da je došlo do inkorporacije.
43
8 ZAKLJUČAK
Moderna tehnologija razvijena je do te mere da je danas moguće ostvariti proizvodnju novih

opasnih materija koje do juče nisu postojale. Takođe, mora se primetiti da modernizacija
proizvodnje možda nije na najbolji način propisima mogla predvideti tehnologiju koja se
odnosi na uslove za transport ovih modernih opasnih materija.
Jasno nam je da transport novootkrivenih opasnih materija nije u mogućnosti da čeka

promenu propisa, niti sme biti limitiran ovom izmenom. Kako bi se pevazišla pomenuta
problematika nepohodno je da ove materije mogu da se transportuju ukoliko se prilikom
transporta ispune uslovi koji su determenisani ispitivanjima kao dovoljni za zadovoljavajuću
bezbednost pri njihovom transportu.
Iz teksta koji je prethodio mogli smo da uočimo da je transport svih opasnih materija
regulisan međunarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija, i da su sve države
potpisnice ovog sporazuma obavezne da poštuju njegove odredbe. U skladu sa time mogli
smo i da primetimo da su unutrašnji (nacionalni) propisi naše zmlje –Srbije usklađeni su sa
ADR-om i po njima uslovi za transport opasnih materija u unutrašnjem transportu uglavnom
su izjednačeni sa uslovima prevoza opasnih materija koji su predviđeni u korespondirajućim
međunarodnim ugovorima. Takođe, mora se napomenuti i to da postoje nužni izuzeci koje su
uspostavljeni radi podržavanja interesa koje poseduje domaća privreda.
Postojeći propisi i zakonska regulativa koja reguliše odredbe koje se tiču vozila za transport
opasnih materija u drumskom saobraćaju, a koja važe u našoj zemlji, bazirani su na
odredbama koje propisuje ADR. Detaljnije posmatrano možemo da uvidimo da, svi propisi iz
oblasti koja reguliše pitanja opasnih materija regulišu njihov prevoz u kompletnom procesu
koji je po svojoj prirodi širi od transporta u užem smislu, tj. osim prevoza determinisane su i
radnje koje su povezane sa prevozom i koje predstavljaju manipulativne i ostale aktivnosti
kao što su: utovar, istovar i slično. Svrha egzisitranja zakonske regulative koja se odnosi na
vozila za transport opasnih materija je pre svega zaštita ljudi i životne sredine koja može
nastati kao posledica oštećenja, koja mogu biti prouzrokovana prilikom manipulacije
opasnim materijama, gde se uključuje i njihovo čuvanje, skladištenje i uništavanje.
Posmatranjem teksta koji je prethodio takođe smo mogli da uvidmo da, kada je u pitanju
transport i mere zaštite, veoma važnu ulogu igra i obučenost lica koja učestvuju na bilo koji
način u radu sa opasnim materijama, bilo da se obavlja transport, utovar, istovar ili slično, i to
je veoma značajan faktor kada je u pitanju sprečavanje pojave akcidentnih situacija. Takođe,
mogli smo da uvidimo da ukoliko već dođe do pojave takvih situacija koje su, moramo se
složiti, neminovne, neophodno je preduzeti sve mere kako bi posledice bile anulirane. Upravo
radi potrebe relevantnog odgvora na pojavu ovakvih situacija u tu svrhu postoje interventni
(vatrogasni) timovi, i njihov zadatak je da dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji.
Moderna preraspodela zaduženja dovodi do toga da će moderne i obučenije vatrogasne službe

u budućnosti sve češće biti angažovane na intervencijama koje će se odnositi na akcidentne
44
situacije kada su u pitanju opasne materije. S obzirom na karkateristike koje poseduju ove
materije jasno je da delovanje ovih materija može biti katastrofalno, a jako je teško pre svega
oceniti sve opasnosti, na samom mestu intervencije, to se u najvećem broju slučajeva trebaju
uključiti i drugi izvori informacija. Najvažniji prvi izvor informacija, u prvom trenutku, je
propisno obeležavanje robe i vozila.
U praksi se na nesreću dosta često dešava da vozila koja transporutju opasnu robu, iz bilo kog
razloga, budu ili pogrešno obležena ili uopšte nisu obeležena, ili se dešava da budu uzeti
pogrešni tovarni papiri i potsetnici za slučaj udesa. U ovakvim slučajevima moguće je doći
do kobnih događaja pri otklanjanju opasnosti. Upravo iz tog razloga informacije o navodno
transportovanoj materiji konstantno treba upoređivati sa izgledom i stvarnim ponašanjem
opasne materije koja se transportuje. Kada se radi o intervencijama koje su vezane za opasne
materije i robu, ne bi trebalo prevideti da je neophodno eliminisati opasnosti i pristupiti
problematici samo uz odgovarajuću ličnu zaštitu.
Tekst koji je prethodio jasno je ukazao na činjenicu da kompletna zaštita od opasnih materija
ne postoji i da je nije moguće sprovresti, što uvek ostavlja mogućnost pojave akcidentnih
situacija. a takođe nije ni moguće prihvatiti opciju koja ukazuje na to da, kada se one ne bi
proizvodile, upotrebljavale i transportovale rizik ne bi postojao. Upotreba opasnih materija
danas je neminovnost koju diktira moderno poslovanje i globalana privreda. Ovo zapravo
implicira ka zaključku da rizik od pojave štetnog dejstva opasnih materija, po zdravlje živih
bića i prezervacija prirodnih resursa i raznih materijalnih dobara, je neminovan, ali da je
određenim merama, moguće smanjiti ga na najmanju moguću granicu.
9 LITERATURA
1. M. Milosavljević, Transportne osobine robe, Visoka tehnička strukovna škola
45
strukovnih studija, Trstenik, 2014
2. Biočanin R., Stefanov S. Ekološka bezbednost opasnog transporta, FQ2011 Festival
kvaliteta, Kragujevac, 19-21.maj 2011. A 283-288.
3. Krstić M. (2007): Bezbednost korišćenja vozila za prevoz opasnih materija u
drumskom saobraćaju, Mašinski fakultet u Kragujevcu
4. Jovanović D. V. (2004): Transport opasnih materija, Saobraćajni fakultet,
Univerziteta u Beogradu, Beograd
5. Pavlović M. (2006): Čvrsti i opsani otpadi, sistematizacija, upravljanje i deponovanje,
Tehnički fakultet M.Pupin, Univerziteta u Novom Sadu, Zrenjanin
6. Panjić M. (2010): Upravljanje opasnim otpadom, Geografski institut “Jovan Cvijić”,
Srpska akademija nauka i umjetnosti, Beograd
7. Zakon o transportu opasnog tereta, „Sl. glasnik RS“ br. 88/2010;
8. Pravilnik o načinu transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju, „Sl.glasnik RS“
br. 125/2014;
46

Transport Opasnih Materija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Transport Opasnih Materija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

TRANSPORT OPASNIH MATERIJA U

TRANSPORT OPASNIH MATERIJA U

Zrenjanin, 2019 god.

Дана: ........................... 201.... године.

На основу члана 4. 5. и 6. Правилника о завршном раду Школе, пријаве студента

Инжењерство заштите на раду

ЗР 14/16 и предлог ментора......др Јелена Киурски-Милошевић.....,

одобрава се тема завршног рада ................Транспорт опасних материја у друмском

из наставног предмета .......................................Заштита на раду....................................

Именује се ....................др Јелена Киурски-Милошевић .................. за ментора.

Чланови комисије за одбрану завршног рада:

На основу Правилника о завршном раду Школе, пријаве

Оверавам да је завршни рад урађен и да кандидат може приступити одбрани

Od posebnog značaja je da se stručnim osposobljavanjem ljudi koji prevoze opasne materije

Evropsti sporazum o mođunarodnom drumskom prevozu opasnih roba – ADR (European

2 VRSTE I PODELA OPASNIH MATERIJA

Opasne materije u smislu ovog zakona, jesu[1]:

1.1 Klasa 1 - Eksplozivne materije i predmeti

U okviru same klase, eksplozivne materije su razvrstane u[4]:

Broj razreda i slovna oznaka grupe kompatibilnosti čini klasifikacioni kod.

Brojne oznake: 1.4 ; 1.5 ili 1.6 označavaju Broj razreda

1.2 Klasa 2 – Gasovi

1.2.1 Zapaljivi gasovi

1.2.2 Nezapaljivi, neotrovni gasovi

1.3 Klasa 3 – Zapaljive tečnosti

1.4 Klasa 4 – Zapaljive čvrste materije

1.4.1 Materije sklone samozapaljenju

1.5 Klasa 5.1 – Oksidirajuće materije

1.5.1 Klasa 5.2 - Organski peroksidi

1.6 Klasa 6.1 – Otrovi

1.6.1 Klasa 6.2 - Infektivne materije

1.7 Klasa 7 - Radioaktivni materijali

1.9 Klasa 9 - Ostale opasne materije

Novootkrivene opasne materije mogu da se prevoze ako ispunjavaju uslove koji su

U pogledu zajedničkog pakovanja, zabrane zajedničkog prevoženja u istom prevoznom

Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevoz opasnih materija prevoznim sredstvima

ZAJEDNIČKE MERE BEZBEDNOSTI ZA SVE OPASNE MATERIJE ILI ZA

Slika 2: Pakovanje opasnih materija

Na železničkim stanicama, u lukama i pristaništima i na aerodromima na kojima se vrši

Slika 3: Utovar opasnih materija

Slika 4: Prevoz opasnih materija

Posebne mere bezbednosti za prevoz određenih vrsta opasnih materija

Za prevoz eksplozivnih materija potrebno je odobrenje. Odobrenje za prevoz eksplozivnih

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija podnosi pošiljalac

Odredba neće se primenjivati na prevoz predmeta napunjenih eksplozivnim materijama kod

Sudovi u kojima se prevoze zapaljive tečnosti moraju da odgovaraju tehničkim uslovima

Za prevoz otrova u unutrašnjem saobraćaju potrebno je odobrenje.

Organ nadležan za izdavanje odobrenja za prevoz otrova može, po potrebi, da naredi

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz otrova podnosi pošiljalac otrova.

Ako je radioaktivna materija istovremeno i toksična, eksplozivna ili zapaljiva, prilikom

Radioaktivne materije ne smeju da se prevoze u unutrašnjem saobraćaju u istom tovarnom

Za prevoz radioaktivnih materija potrebno je odobrenje. Odobrenje za prevoz radioaktivnih

Zahtev za izdavanje odobrenja za prevoz radioaktivnih materija podnosi pošiljalac

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana pošiljalac je dužan da priloži

U salučaju rasipanja radioaktivne materije, prevoznik je dužan da na vidljiv način obeleži

POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ OPASNIH MATERIJA, PO GRANAMA

1. Prevoz u drumskom saobraćaju

Opasne materije mogu da se prevoze motornim i priključnim vozilima posebno

Vozila za prevoz opasnih materija, zapaljivih gasova, odnosno zapaljivih tečnosti sa

Znakovi i svetiljke iz stava 2. tač. 1. i 2. ovog člana postavljaju se na udaljenosti od najmanje

Propise o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju, stručnom

Organi u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nadležni za sprovođenje ovog zakona,