Свети Кирило Александријски

Тумачење јеванђеља по Јовану

 Изворник

ΤΟΥ ΕΝ ΑΓΙΟΙΣ ΠΑΤΡΟΣ ΗΜΩΝ

ΚΥΡΙΛΛΟΥ ΑΡΧΙΕΠΙΣΚΟΠΟΥ ΑΛΕΞΑΝΔΡΕΙΑΣ
ΕΡΜΗΝΕΙΑ ΗΤΟΙ ΥΠΟΜΝΗΜΑ
ΕΙΣ ΤΟ ΚΑΤΑ ΙΩΑΝΝΗΝ ΕΥΑΓΓΕΛΙΟΝ
 Свети Кирило, епископ Александријски
Тумачење или разјашњење Јеванђеља по Јовану

Предговор

„Господ ће дати реч онима који благовесте снагом многом“, 1 као што најкрасније
узвикује Псалмопојац. Ипак, сматрам да не може свако учинити ово, него само они који су
просветљени благодаћу одозго, јер писано је: „Свака мудрост је од Господа“, 2 као и:
„Сваки добар дар и сваки савршен поклон долази одозго од Оца светлости“. 3 Пошто је за
многе људе заиста опасно и нимало безазлено да говоре о Суштини која превазилази сва
постојећа бића и да расправљају о Њеним тајнама, то је ћутање сигурније у овим
стварима. Међутим, Онај који је изнад свега постојећег 4 не допушта нам да ћутимо,
премда ми сматрамо да је тишина сасвим погодна за нас, јер Он говори једном од својих
светих: „Говори и немој ћутати“;5 а овај светац беше Павле. Овакву заповест пружа и
Закон, као да чулним симболима означава духовне ствари. Јер онима који су призвани у
божанско свештенство, Закон налаже да звуцима трубе објављују народу оно што би
требало да науче.6 Када је хтео да установи свој најизврснији Закон, сматрам да Бог није
намеравао да вође народне „ставе руку преко устију својих“, као што је писано, 7 из страха
да ће испасти дрски, бавећи се стварима које превазилазе људски ум, нити да одбаце
расуђивање, које је толико неопходно онима које се одгајају у побожности и богопознању,
нити да заћуте, јер ово би штетило онима који напредују према учеништву.
1
Пс. 67, 12.
2
Сир. 1, 1.
3
Јак. 1, 17.
4
Рим. 9, 5.
5
Дап. 18, 9.
6
Лев. 23, 24.
7
Суд. 18, 9.
 Напротив, Христов ученик жели да нас застраши, те говори: „Не будите многи
учитељи“.8 Исто тако нам и најмудрији Проповедник загонетно указује на опасност
подучавања оваквих ствари, те каже: „Онај који цепа дрва може настрадати; кад оштрица
секире отупи, човек се мршти и напиње“. 9 Он упоређује оштар ум са сечивом које може да
продре и досегне до најунутрашњијих делова, иако му се опире дебљина и тежина дрвета.
Дрветом се у симболичком смислу називају и сагледавања која се налазе у
богонадахнутом Писму и која су сачињена од књига у којима се налази нека врста
умственог врта; осим тога, ова сагледавања рађају плодове Светога Духа. Шта су ова
умствена дрва, односно божанска и мистичка сагледавања богонадахнутих Писама, то
покушавају да истраже они који их истражују с мукотрпном пажњом и највећом
оштрином ума; велика се опасност, каже, може догодити ако сечиво отупи, то јест ако ум
не схвата истинско значење онога што је написано, и нађе се изван ваљаног расуђивања, и
такорећи напусти исправни пут, и похита неким другим путем сагледавања, које је
удаљено од истине. Када се ово некоме догоди, тада се лице његове душе, односно
његовог срца, мршти и напиње, јер у њему јачају зле и противичке силе, које горким и
изопаченим речима заводе ум оних који су преварени, не допуштајући му да гледа красоту
истине, већ га изопачују на разне начине и подстичу га да се бави срамотним помислима.
Јер нико не говори: „Нека је анатема на Исуса“, осим Веелзевула.10
Ипак, нека се нико не вара помишљајући да је тумачење овог одељка погрешно или
да представља неку врсту погрешног расуђивања. Као што смо већ рекли, божанско
Писмо понекад назива „дрветом“ сва она сагледавања у богонадахнутим Писмима. Исто
тако, Бог који је над свима кроз премудрог Мојсија говори народу онога времена на
следећи начин: „Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не
квари дрвеће његово секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; зар је дрво пољско
човек, те може ући у град пре тебе? Него дрвеће која знаш да им се род не једе, њих
обаљуј и сеци“.11 Претпостављам да је свима јасно како Бог који је над свима не би
сматрао достојним да нам пружи овакве заповети, ако се речено заиста односи на дрвеће
које расте из земље; без обзира не речено, чини ми се како је из друге заповести потребно
8
Јак. 3, 1.
9
Проп. 10, 9–10.
10
1. Кор. 12, 13.
11
Пнз. 20, 19–20.
доказати да се Он уопште не брине за такве ствари, нити им придаје икаквог значаја. Јер
шта Он заповеда да би требало учинити с лажним и такозваним боговима? „Олтаре
њихове раскопајте“ – каже – „и ликове њихове поломите, и дрвеће њихово исеците“. 12 И
не допушта да икакво дрвеће расте у близини Његовог жртвеника, те јасно објављује: „Не
сади луга ни од каквог дрвећа код олтара Господа Бога својега“. 13 И ако овоме треба
додати још нешто, говорићу речима најмудријег Павла: „Брине ли се Бог за дрвеће? Или
говори управо нас ради?“14 Посредством земаљских примера, он нас руководи к
сагледавању духовних ствари.
У том смилу, може се рећи да се списи несветих јеретика замишљају као градови,
који су украшени и учвршћени мудрошћу овога света, те преплетени лукавим обманама
мишљења. Међутим, свако ко се бори за свете догмате Цркве опседа ове градове и стеже
обруч око њих, такорећи, те „узима штит вере и мач Духа, који је реч Божија“. 15 Такав
човек је у сваком погледу снажан, и спреман за борбу против јеретичких лажи, и увежбан
у рушењу њихових мудролија – као што Павле каже – „и сваке охолост, која устаје против
познања Божијега, покоравајући сваку помисао на послушност Христу“. 16 Такав војник
Христов, каже, истражује јеретичке списе као неку страну земљу и наилази на најпитомије
дрвеће, односно проналази речи које долазе из богонадахнутог Писма, или речи које су
изговорили пророци, па чак и сведочања из самог Новог Завета, која су насилно извучена
за потребе јеретика; ако се ово догоди, своју оштрицу не смеш употребити попут секире
како би их одсекао и уклонио. Напротив, то што што су ове речи употребили људи који не
знају како правилно да их протумаче не значи да би и ти требало да одбациш оно што
долази из уста Божијих. Будући да су плодоносне, ове речи ће ти помоћи и хранити те.
Јер, јеретици се понекад на безуман начин служе њима; но, ако речи које они понекад
неразборито користе преокренемо у прави доказ вере, не само да нас неће затећи док наш
лук и стрела нису запети, већ ће наша тетива бити запета и спремна доказима против
јереси. Затим сместа пружа разлог како би убедио своје слушаоце да је за оне који су на

12
Пнз. 7, 5.
13
Пнз. 16, 21.
14
Свети Кирило мења једну од речи у Павлововој реченици, која у изворном тексту 1. Кор. 9, 9–10 гласи:
„Брине ли се Бог за волове? Или говори управо нас ради?“
15
Еф. 6, 16–17.
16
2. Кор. 10, 4–5.
страни истине сасвим исправно да изврше нападе на јеретике, и то не да би изврнули
божанске изреке, већ да би уклонили грешке противника. Јер, каже: „Зар је дрво пољско
човек, те може ући у град пре тебе?“ 17 Да ли заиста мислиш, каже, да ће те речи Светог
Писма саме од себе напасти попут каквог архијеретика? Зар не мислиш да су ове речи
искривљене безумљем јеретика? Дакле, немој их одсецати, каже он, него нека ти буду као
храна. „Него дрвеће која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци.“ 18 Плод списа ових
јеретика није јестив за онога који жели да разуме правоверну истину. Нека свака секира,
дакле, удари на њих! Нека сваки духовни дрвосеча покаже снагу против њих! Нека у
одбрани истине блесне оштрица јаке секире! Такође, пророк Осија нам на изврстан начин
објашњава бескорисност и бесплодност јеретичких брбљања: „Јер сеју вјетар, па ће жњети
олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашна; ако би и дала, прождреће га
туђинци“.19 Они који се старају да постану туђинци пријатељству с Богом, гостиће се
раслабљеним бабским причама властитог незнања.
Ипак, сматрам да би било од користи вратити се ономе што смо казали на почетку;
јер веома је тешко тумачити божанске тајне, а можда је боље и ћутати. Но, пошто нас,
најтрудољубивији брате, многи разлози охрабрују да ово дело принесемо као неку врсту
плода усана мојих и духовне жртве,20 нећу оклевати да ово учиним, полажући наду у Бога,
који слепце чини мудрима и који не тражи оно што је изнад наших снага, него подједнако
прима чак и приносе сиромашних. Дакле, ономе који жели да Господу принесе дар као
жртву свеспаљеницу, као што стоји на почетку Књиге Левитске,21 Законодавац је
заповедио жртвовање телца. Утврдивши у симболичном смислу меру старозаветне
побожности на речени начин, Он је затим умањује и каже да би они који немају довољно
средстава за овакав дар требало да принесу овцу. С друге стране, пошто је добро знао да
тегобно и безнадежно сиромаштво може онеспособити људе да принесу макар и овакву
жртву, Он је казао: „Нека принесе жртву од голубица или од голубића“. 22 Међутим, Он
удостојава примања чак и онога који је још сиромашнији, те прилази с најбезвреднијим

17
Пнз. 20, 19.
18
Пнз. 20, 20.
19
Ос. 8, 7.
20
Јевр. 13, 15.
21
Лев. 1, 3.
22
Лев. 1, 14.
жртвама; јер, каже: „Нека бело брашно буде жртва његова“, 23 заповедајући да се принесе
дар за који претпостављам да је свима доступан и не тражи много чак ни од највећег
сиромаштва. Верујем да је Законодавац добро знао како је боље и изврсније родити барем
неког незнатног плода, него га не родити уопште; да ово није учинио, тада би они који се
стиде да ће њихов дар бити мањи од других доспели до закључка како је посве непотребно
почастити Господа свега постојећег.
Пошто сам се посве уверио у ове добре разлоге, те сам из свог унутрашњег света
одагнао свако колебање, тог савезника ћутања, чини ми се да би требало да прославим
свог Господа оним што имам и попут финог брашна натопљеног уљем принесем расправу
која је умах хранљива и радосна онима који је читају. Започећу с Јовановим списом,
преузимајући на себе ово огромно дело, премда благодарећи вери нисам ни најмање
обесхрабрен. Ипак, сместа морам исповедити да ћу говорити и мислити мање него што је
долично. Јер велика потешкоћа овог списа, или, боље рећи, раслабљеност мога мишљења,
убедиће ме да тражим праведан изговор за свој подухват. У сваком смислу усмеравајући
своју расправу према догматском тумачењу, ми ћемо, онолико колико је у нашој моћи,
оповргавати лажна мњења јеретичких учитеља, премда нећу дужити с расправом онолико
колико бих могао, већ ћемо уклонити оно што је непотребно и потрудити се да се држимо
онога што је потребно. Списак доле наведених поглавља, којима смо придодали бројеве
како би читаоци лакше могли пронаћи оно што траже, показаће укратко оно што ћемо
детаљно изложити у даљем разматрању.

Поглавља у првој књизи

1. О томе да је Јединородни вечан и пре векова; тумачење изреке: „У почетку беше

Логос“.

23
Лев. 2, 1.
2. О томе да Син, као Бог и једносуштан с Оцем, постоји у властитој ипостаси, као што у
властитој ипостаси истоветно постоји и Отац; тумачење изреке: „И Логос беше у Бога“.

3. О томе да Син, као Бог по природи, ни на који начин није мањи или неистоветан Оцу;
тумачење изреке: „И Логос беше Бог“.

4. О онима који се усуђују да кажу да је прирођени и природни Логос у Богу Оцу

другачији од Логоса који се назива Сином у божанским Писмима. Овакво зло мњење
припада следбеницима Евномија; тумачење изреке: „Логос у почетку беше у Бога“.

5. О томе да је Син по природи Творац, заједно с Оцем, и то као Онај који је из Очеве
суштине, а не као Онај који му је потчињен; тумачење изреке: „Све кроз Логоса постаде“.

6. О тома да Син по природи јесте Живот, и да према томе није из небића приведен у биће,
него је из суштине Бога Оца; тумачење изреке: „И све што је постало, у Логосу беше
живот“.

7. О томе да Син по природи јесте Светлост, и да према томе није из небића приведен у
биће, него је из суштине Бога Оца, као Светлост истинита од истините Светлости;
тумачење изреке: „И светлост беше живот људима“.

8. О томе да Син Божији јесте једина истинска Светлост, док творевина није истинска
светлост, с обзиром на то да учествује у Светлости као творевина што је из небића
приведена у биће; тумачење изреке: „Логос беше светлост истинита“.

9. О томе да људска душа не постоји пре тела, нити се отеловљује као последица ранијих
сагрешења, као што неки сматрају; тумачење изреке: „Логос беше светлост истинита која
обасјава сваког човека који долази на свет. Логос беше у свету“.

10. О томе да је Јединородни једини по природи из Оца, као Онај који је из Оца и који
пребива у Оцу; тумачење изреке: „Бога нико никада није видео“.
Међу светима, оца нашег Кирила, епископа Александријског,
тумачење или разјашњење Јеванђеља по Јовану

Књига прва