Витлејем

Витлејем (арап. ‫[ ﺑﻴﺖ ﻟﺤﻢ‬Bayt Lahm — Беит Лахм] —

Витлејем
„Кућа меса“; хе р. ‫[ בית לחם‬Bet Lehem — Беит
Лехем] — „Кућа хле а“; антгрч. Βηθλεέμ [Bethleém, арап. ‫ﺑﻴﺖ ﻟﺤﻢ‬
модерно Vithleém]; лат. Bethleem) је град на подручју хебр. ‫בית לחם‬
Палестинске самоуправе с више од 25.000
становника. Град се налази 10 km јужно од
Јерусалима. Витлејем је сједиште Витлејемске
гу ерније.

У свету је град познат по томе што је родно мјесто

Исуса Христа (према Новом завету). Овде живи једна
од најстаријих хришћанских заједница на свету, која
з ог исељавања данас има мали рој припадника.[1]
Према вјеровању овде је рођен и краљ Давид који је
ту и крунисан за краља Израела.

Витлејем је као место Исусовог рођења (у шта неки

научници сумњају) данас једно од најпознатијих
светских ходочасничких одредишта. У граду се
налази Црква Рођења Христовог (Храм Христовог
Рођења). З ог ескалације израелско-палестинског
суко а, рој ходочасника опада.

Административни подаци

Садржај Држава Палестина

Територија Палестинске територије
Историја
Библијско раздобље Становништво
Римско и византијско раздобље Становништво
Исламска власт и крсташки ратови — 25.266 (2.007)
Османско и египатско раздобље Географске карактеристике
Двадесети век
Координате 31° 42′ 11″ СГШ;
Друга интифада
35° 11′ 44″ ИГД
Географија Површина 30 km2
Стари град
Клима
Становништво
Хришћанско становништво
Привреда
Туризам
Култура
Музеји
Културни центри
Б ћ
 Божићне прославе
Фестивали
Политика
Списак градоначелника
Образовање
Витлејем
Саобраћај
Ограничења кретања
Збратимљени градови
Референце
Литература
Спољашње везе

Историја

Библијско раздобље

Витлејем се први пут спомиње у Би лији (у Књизи

постања), гдје стоји (Пост 35, 15) да је Јаков своју
љу љену жену Рахелу покопао „на путу у Ефрату, то
јест Витлејем“. Кад су Израелци освојили „о ећану
земљу“ Канаан(Света Земља), Витлејем је припао
Јудином племену. З ивања из старозаветне Књиге о
Рути такође се већим делом догађају на подручју
Витлејема.
Витлејем на мапи Палестинских територија
Витлејем је према 1. књизи Самуиловој место порекла
рода једног од најзначајнијих староизраелских краљева Давида. Према пророчанствима се из
Давидове лозе у Витлејему тре а родити очекивани Месија. Пророк Михеј (5,1) тако каже: „А ти,
Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из те е ће ми изаћи који ће ити
господар у Израиљу“. У овом стиху се каже „Витлејем Ефрата“, како и се разликовало од
истоименог места које се налазило око 11 km од Назарета.

Јеванђеље по Луки говори да се у Витлејему у до а цара

Аугуста родио Исус и то у пећини јер за њега није ило
места у свратишту. Будући да је Исусов поочим свети Јосиф
потицао из Давидове лозе, а и з ог места рођења, где је, како
Лука говори, морао са трудном Маријом путовати ради
пописа становништва, Исус је, према Јеванђељима, тај
жудно очекивани Месија. То је један од темеља
хришћанства, док Јевреји међутим не признају Христово
месијанство. Према Матеју, малог Исуса у Витлејему
посетили су вођени звездом и три мудраца с Истока (у
Сребрна звезда која, према
хришћанском вјеровању, означава
традицији света три краља) да му се поклоне, и даровали му
место рођења Исуса Христа
злато, тамјан и смирну.

Римско и византијско раздобље

Између 132. и 135, град су окупирали Римљани након
његовог заузимања током устанка Бар Кох е. Према
Хадријановој наред и, Јевреји су истерани из града.Током
римске владавине у Витлејему, подигнут је храм грчком огу
Адонису на месту где се по веровању родио Исус. Током
посета Јелене, мајке византијског цара Константина, у
Витлејему је 326. почела градња цркве која је завршена 333.
и која је данас позната као Црква Рођења Христовог.

Током По уне самарићана 529, Витлејем је опљачкан, а Поглед на Базилику Рођења

његове зидине и Црква Исусовог рођења су уништени, али Исусова 1833, слика М. Н.
су рзо о новљени према наред ама цара Јустинијана I Воробјева
Године 614, персијско Сасанидско царство напало је
Палестину и освојило Витлејем. Према каснијим изворима,
Персијанци нису уништили град зато што су видели магове у персијској одећи у мозаику.[2]

Исламска власт и крсташки ратови

Године 637, у рзо након што су Јерусалим освојиле

муслиманске снаге, други халиф Омар посетио је Витлејем и
о ећао да ће Црква Исусовог рођења остати очувана за
хришћане.[2] Близу цркве, на месту где се Омар молио у
граду, изграђена је џамија.[3] Након владавине праведних
халифа, град је прешао под контролу Омаџада, А асида и
Фатимида. Године 1009, за време владавине шестог
фатимидског халифа Ал-Хаким и-Амр Алаха, Црква
Исусовог рођења ива уништена по његовим наред ама.
Цркву је у рзо о новио његов наследник Али аз-Захир који
је тиме покушао по ољшати односе с Византијским
царством.

Године 1099, Витлејем освајају крсташи који утврђују град и

граде нови самостан на северној страни Цркве Исусовог
рођења. Грчко православно свештенство замењено је
католичким редовницима. Све до тада је служ ена
хришћанска присутност на овом подручју ила грчка
православна. На Божић 1100, први краљ франачког
Јерусалимског краљевства, Балдуин I Јерусалимски, је
крунисан у Витлејему, а касније је те године у граду основан
и латински епископат.[2]

Године 1187, је египатски и сиријски султан Саладин који је

водио Ају иде, одузео крсташима Витлејем. Латински Омарова џамија у Витлејему,
редовници су присиљени да оду, а на њихово место поново изграђена 1860. године
се вратило грчко православно свештенство. Саладин је пет
година касније пристао на повратак два католичка
свештеника и ђакона. У то време је нагло пао рој ходочасника у Витлејем из Европе.[2]

Неверски гроф Виљем IV о ећао је хришћанским искупима да ће их, у случају да Витлејем

падне у руке муслимана, угостити у граду Кламсију у Бургундији. Витлејемски искуп
b fd l
прихватио је овај позив 1223, а Кламеку је остао in partibus infidelium седиште Витлејемске
искупије скоро 6 векова, све до Француске револуције 1789. године.[4]
Витлејем је заједно с Јерусалимом, Назаретом и Сидоном уступљен накратко крсташком
Јерусалимском краљевству споразумом између цара Светог римског царства Фридриха IV и
ају идског султана ел Камила. Овај споразум који је склопљен 1229. о авезао је о е стране на
десетогодишње примирје. Недуго након што је споразум истекао, муслимани су 1244. поново
заузели Витлејем.[5]

Године 1250, након што су на власт дошли Мамелуци под водством Бај арса, долази то пада
толеранције према хришћанству, те свештенство напушта град, а градске зидине ивају уништене
1263. године. Католичко свештенство које се вратило тек у идућем веку, уселило се у самостан
крај Цркве Исусовог рођења. Контрола над црквом дата је грчким православцима, а контрола над
Млечном шпиљом подељена је између њих, те католика и арменских православаца.[2]

Османско и египатско раздобље

Од 1517, кроз године османске владавине, власништво над

црквом ило је предмет свађе између католика и грчких
православаца. Од 1831. до 1841. Палестином је владала
египатска династија Мухамед Али. У овом раздо љу град је
погодио потрес, а египатска војска је уништила
муслиманску четврт, за шта је разлог ила омазда з ог
у иства И рахим-паше.[2]

Године 1841, Витлејем је опет потпао под османску власт

под којом је остао све до краја Првог светског рата. За време
турске владавине становнике града је погодила
незапосленост, велики порези и о авезна војна служ а, з ог
чега се велики рој становника одселио, већином у Јужну Улица у Витлејему 1880. године
Америку.[2]

Двадесети век

Након по еде у Првом светском рату, Велика Британија и

Француска су поделиле освојене османске покрајине. Дана
29. септем ра 1923. Витлејем и већина територија западно од
реке Јордан су постали дио Британског мандата у
Палестини. Према одлуци Генералне скупштине УН-а о
подели Палестине 1947, Витлејем је изузет као посе на
Поглед на Витлејем 1898. године
међународна енклава Јерусалима којом је управљао УН.[6]
Током Арапско-израелског рата 1948. град је заузео Јордан.[7]
Многе из еглице су из подручја које су заузеле израелске
снаге по егле у подручје Витлејема. Касније ће та из егличка подручја постати данашњи
из еглички кампови Аза и Аида на северу, те Деишех на југу.[8] З ог овог доласка великог роја
из еглица, дотад већинско хришћанско становништво Витлејема постало је већинско
муслиманско.[9]

Јордан је сачувао контролу над градом све до Шестодневног рата 1967, кад је Витлејем као и
остатак Западне о але окупирао Израел. Дана 21. децемвра 1995, Израелци су се повукли из
Витлејема,[10] а три дана након тога град је, према споразуму, потпао под политичку и војну
контролу Палестинске самоуправе.[11]
Друга интифада

Током друге палестинске интифаде, која је почела 2000—

2001, инфраструктура у Витлејему је великим делом
оштећена, а градски туризам нарушен.[12][13] Године 2002,
град је ио ојиште у великој војној операцији Цахала,
изралеских војних снага.[14]

Током ове операције Цахал је опколио Цркву Рођења

Христовог, где се од Израелаца склонило око 200
Палестинаца, укључујући и групу милитаната. Ова опсада је
Рупе од метака на Цркви Рођења
трајала 39 дана, а у њој је у ијено девет милитаната и
Христовог, које су направиле
црквени звонар. Опсада је завршена споразумом о
израелске снаге
прогонству тринаест милитаната у разне европске земље и
Мауританију. Тадашњи папа Јован Павле II жестоко је
осудио поступке израелске војске, као и многи други
светски функционери.

Географија
Витлејем се налази на надморској висини од 775 m, што је 30 m више од о лижњег Јерусалема.[15]
Град се налази на јужном делу Јудејске горе.

Град се налази 73 km североисточно од Газе и Средоземног мора, 75 km западно од Амана у

Јордану, 59 km југоисточно од Тел Авива, те 10 km јужно од Јерусалима.[16] О лижњи градови и
места су Беит Сафафа (југоисточни Јерусалим) на северу, Беит Џала на северозападу, Хусан на
западу, Ал Хадр и Артас на југозападу, те Беит Сахур на истоку. Беит Сахур и Беит Џала налазе се
унутар ширег ур аног подручја Витлејема, а унутар града налазе се и из јеглички кампови Аида
и Ал Аза.[17]

Стари град

Стари град се налази у средишту Витлејема. Стари град састоји се од осам четврти које се у
мозаичком стилу налазе око трга Мангер. Четврти су ал-Наџаџрех, ал-Фарахијех, ал-Анатрех, ал-
Тараџмех, ал-Кававка, Хреизат и ал-Фавагрех, од којих је само ал-Фавагрех муслиманска четврт,
док су остале хришћанске.[18] Хришћанске четврти су већином назване по арапском клану
Гасаниди, који се овде населио.[19] Четврт Ал-Кававка основали су арапски хришћани који су се
овде доселили из о лижњег града Такја у 18. веку.[20] Изван старог града налази се и једна сирска
четврт[18] чији су се становници доселили из Midyatа у Курдистану.[21] Свеукупно у старом граду
живи око 5.000 становника.[18]

Клима

У граду влада средоземна клима с топлим и сувим летима и хладним зимама. Зимско раздо ље
које траје од средине децем ра до средине марта је често кишовито и хладно. Најхладнији месец у
години је јануар, када се температуре кећу од 1°C до 13°C. Најтоплије раздо ље године је између
маја и септем ра. Најтоплији мјесец у години је август с просјеком од 27°C. Годишње просечно на
Витлејем падне око 700 mm кише, од чега 70% између новем ра и јануара.
Просечна годишња влажност је 60%, а највиша је између јануара и фе руара. Најнижи нивои
влажности су у мају. Роса се ствара у до 180 ноћи годишње. На град климатски делује Средоземно
море с поветарцем, те топли, суви, пешчани ветрови који долазе из Ара ијске пустиње.[22]

Становништво
Према проценама Палестинског завода за статистику, у Витлејему Година Становника
је средином 2006. живело 29.930 становника.[26] Према
служ еном попису из 1997. у граду је живело 21.670 осо а, од 1945. 8,820[23]
чега су 6.570 иле из еглице, које су тада чиниле 30,3% 1961. 22.450
становништва града[25][27] Верски састав становништва града
1983. 16.300[24]
1998. ило је следећи: 67% чинили су сунитски муслимани, а 33%
хришћани, већином грчки православци и римокатолици.[28] До 1997. 21.930[25]
2005. године, рој хришћана у граду смањио се на 20%. Упркос 2004. (процена) 28.010
чињеници да је ислам религија највећег дела становништва у
Витлејему, у граду постоји само једна муслиманска огомоља. То 2005. (процена) 29.020
је Омарова џамија која се налази на тргу Мангер.[3] 2006. (процена) 29.930

Према попису из 1997, старосни састав становништва ио је:

27,4% становништво испод 10 година старости, 20% становништво између 10 и 19 година, 17,3%
стан. од 20 до 29 год., 17,7% стан. од 30 до 44, 12,1% стан. од 45 до 64, те 5,3% становништво
старије од 65 година. У граду је тада живело 11.079 мушкараца и 10.594 жена.[25]

Хришћанско становништво

Већина витлејемских хришћана сматрају се потомцима

арапских хришћанских кланова са Ара ијског полуострва,
укључујући и два највећа у граду: ал-Farahiyya и ан-Најајрех.
Чланови клана ал-Фарахиууа сматрају се потомцима
Гасанида који су се из Јемена преселили у Мојсијеву долину
у Јордану, а клан ан-Најајрех потиче од Арапа из Наџрана у
јужном Хиџазу. Витлејемски клан ал-Анантрех такође
потјече са Ара ијског полуострва.[29]

Удео хришћана у становништву Витлејема стално опада,

највећим делом з ог исељавања становништва. За овај пад је
једним делом одговоран и нижи наталитет међу хришћанима
у поређењу са муслиманима.

Године 1947, хришћани су чинили 75% становништва у

граду, да и до 1998. пали на 33%.[28] Иако Палестинска
самоуправа споразумом јамчи једнакост витлејемским
хришћанима, за ележено је неколико насилних инцидената
које су починили полиција и милитантне фракције против Витлејемске хришћанке 1911.
хришћана.[30] године

Велики утицај на хришћанску мањину имало је и из ијање

друге интифаде, која је узроковала туристички, а тиме и привредни пад, који је јако погодио
локалне хришћане удући да су они власници многих хотела и других предузећа за туристичке
услуге.[1] Статистичка анализа која се авила питањем одласка хришћана из Витлејема је као
разлог навела недостатак привредних и о разовних прилика.[31] Након друге интифаде, 10%
хришћана је напустило град.

Према истраживању које је 2006. спровео Палестински центар за истраживање и културни

дијалог над витлејемским хришћанима, 90% локалних хришћана сматра муслимане пријатељима,
73,3% сматра да се Палестинска самоуправа односи с поштовањем према хришћанској аштини
града, а 78% сматра да је за одлазак хришћана из Витлејема одговорна израелска политика
за ране путовања у то подручје.[32]

Служ ена Хамасова политика је подршка хришћанском становништву Витлејема, иако су је

појединци критиковали за подизање исламског утицаја у граду.

Привреда
Велики део градске привредне активности чини трговина, поготово за време Божића. На главним
градским улицама и пијацама налазе се радње у којима се продају рукотворине, источњачки
зачини, накит и оријенталне посластице (као аклава).

Традиција израде рукотворина је врло дуга у овом граду у којем се налазе ројне трговине гдје се
продају рез арине у маслиновом дрву које се раде од локалних маслина.[33] Ови радови су главни
сувенир којег туристи купују у Витлејему.[34] У граду је врло важна и ручна израда религијских
предмета као што су кипови од маслиновог дрва и крстови. Традицију израде предмета од седефа
у Витлејем су увели фрањевци из Дамаска у 14. веку.[34]

Неке од осталих привредних активности у граду су израда текстилних предмет аи намештаја,

производња оје, пластике, синтетичке гуме, грађевинских материјала, хране итд. У Витлејему се
налази винарија „Кремисан“ основана 1885, која извози вина у неколико земаља. Вино производе
редовници у самостану, а винова лоза се узгаја у подручју Ал Хадра. Овај самостан годишње
производи око 700.000 литара вина.

Туризам

Туризам је најважнија привредна активност града у којем, за

разлику од осталих палестинских градова, већина радног
становништва није запослена у Израелу.[12] Преко 25% радно
активног становништва ради у туризму, који чини 65%
прихода града, те 11% прихода Палестинске самоуправе.

Најважнија туристичка атракција Витлејема је Црква Рођења

Христовог, која у великом роју привлачи хришћанске
ходочаснике. Црква се налази у средишту града на делу трга Црква Рођења Христовог
Мангер, изнад места где се наводно родио Исус. У лизини
се налази мјесто где је св. Јероним тридесет година преводио
хе рејске записе на латински.[2]

У Витлејему се налази преко 30 хотела.[35] Хотел „Jacir Palace“ који се налази лизу цркве,
изграђен је 1910. и најпознатији је у граду. Иако је хотел затворен 2000. за време насиља у другој
интифади, поново је отворен 2005. године.[36]
Култура

Музеји

Унутар општинских граница Витлејема се налазе четири музеја. У Позоришту и музеју јаслица
налази се 31 тродимензионални модел којима су приказане значајне фазе у Исусовом животу. Ово
позориште приказује и 20-минутну анимирану представу. Музеј Бад Гиацаман налази се у Старом
граду у Витлејему. Овај музеј из 18. века посвећен је историји производње маслиновог уља.[37]

У музеју Баитуна ал-Талхами који је основан 1972, могуће је детаљније видети културу локалног
витлејемског становништва.[37] У граду се налази и Међународни музеј Исусовог рођења који је
покренуо УНЕСКО.[37]

Културни центри

У Витлејему се налази Центар палестинске аштине, који је основан 1991. године. Овај центар је
посвећен заштити и промоцији палестинских везова, уметности и фолклора. Витлејемски
међународни центар је центар који се примарно ави витлејемском културом и нуди разне
активности.

У граду се налази један дио Националног музичког конзерваторијума Едвард Саид којег похађа
око 500 ученика. Главни циљеви ове установе су музичко о разовање деце, подучавање учитеља
за друге школе, те проучавање палестинске фолклорне музике.

Божићне прославе

У Витлејему се Божић слави на три различита датума:

римокатолици и протестанти славе га 25. децем ра,
православци, као и коптски и сиријски оријентално-
православни хришћани славе га 7. јануара, док јерменски
оријентално-православни хришћани Божић славе 19.
јануара. Већина хришћанских процесија пролази кроз трг
Мангер, крај Цркве Рођења Христовог. Католичка миса
одржава се у цркви св. Катарине.

Фестивали

Витлејем, као и многа друга палестинска места, учествује у

фестивалима повезаним са свецима и пророцима који су
Католичка процесија у Витлејему
везани уз палестински фолклор. Један од таквих годишњих на Бадњак 2006. године
фестивала је Прослава св. Ђорђа (Хизир) која се одржава од
5. до 6. маја. Грчки православци тада у процесији иду до
о лижњег града Ал Хадра где се у води око манастира св. Ђорђа крсте деца, те се ритуално
жртвује овца.[38]

Прослава св. Илије (Мар Елиас) одржава се на сличан начин, само је тад процесија усмерена
према манастиру св. Илије који се налази северно од Витлејема. Ова прослава посвећена је
чудима која се приписују овом свецу, који је популарна личност у Палестини.

Политика
Витлејем је сједиште (мухфаза) Витлејемске гу ерније.

Први општински из ори у Витлејему одржани су 1876. када

су мухтари свих четврти у Старом граду (искључујући
сирску четврт) одлучили да иза еру локално веће од седам
чланова које ће представљати сваки клан у граду. Донесен је
и закон према којем и у случају да нпр. градоначелник уде
католик, заменик градоначелника морао ити грчки
православац.
Хамасов скуп у Витлејему
За време еитанске и јорданске власти, сирској четврти је
допуштено учествовање у из орима, као и едуинима
Та'амрах, те палестинским из јеглицама, чиме се рој чланова у локалном већу попео на
једанаест. Године 1976, донесена је допуна закона која је допустила женама право гласа и право
из ора у веће, а касније је старост потре на за гласање померена са 21 на 25 година старости.[39]

Данас се Витлејемско општинско веће састоји од 15 већника, укључујући градоначелника и

заменика градоначелника. Према посе ном закону градоначелник и већина већника морају ити
хришћани, док остатак места у већу није посе но резервисан за одређену религију.[1]

Постоји неколико грана политичких странака које учествују у већу, укључујући комунисте,
исламисте и секуларисте. О ично већину већничких мјеста заузимају левичарске фракције
Палестинске осло одилачке организације, какве су Народни фронт за осло ођење Палестине и
Палестинска народна странка. На задњим палестинским општинским из орима 2005. године,
већину нерезервисаних места у Витлејемском општинском већу освојио је Хамас.

Списак градоначелника

Према општинском закону Витлејема, градоначелник и замјеник градоначелника морају ити

хришћани.[1]

Микхаил Абу Саадех - 1876.

Кхалил Yaqub - 1880.
Сулеиман Јацир - 1884.
Исса Абдуллах Марцус - 1888.
Yaqub Кхалил Елиас - 1892.
Ханна Мансур - 1895.-1915.
Салим Исса ал-Батарсех - 1916.-17.
Салах Гириес Jaqaman - 1917.-21.
Муса Qattan - 1921-25
Ханна Ибрахим Миладах - 1926.-28.
Ницолоа Атталах Схаин - 1929.-33.
Ханна Исса ал-Qawwas - 1936.-46.
Исса Басил Бандак - 1946.-51.
Елиас Бандак - 1951.-53.
Афиф Салм Батарсех - 1952 -53
 Афиф Салм Батарсех - 1952.-53.
Елиас Бандак - 1953.-57.
Ayyub Мусаллам - 1958.-62.
Елиас Бандак - 1963.-72.
Елиас Фреиј - 1972.-97.
Ханна Нассер - 1997.-2005.
Вицтор Батарсех (тренутни градоначелник) - 2005.-

О разовање
Према палестинском централнм заводу за статистику, године 1997. је око 84% становништва
Витлејема старијег од 10 година ило писмено. Од свеукупног становништва града, 10.414 осо а
похађало је у то време школу (4.015 први ниво основне школе, 3.578 други ниво, те 2.821 средњу
школу). Око 14,1% ученика средњих школа је тад матурирало.[40] Године 2006, у Витлејемској
гу ернији ило је 135 школа, од чега је њима 100 управљало Министарство о разовања
Палестинске самоуправе, са седам је управљала UNRWA, а 28 школа ило је приватно.

У граду се налази Витлејемски универзитет, који је католичка установа високог о разовања

отворена 1973. и која је отворена за студенте свих религија. Ово је први универзитет основан на
Западној о али, а његови корени сежу до 1893. када су Браћа хришћанских школа отворила
о разовне установе широм Палестине и Египта.

Сао раћај
У Витлејему се налазе три ауто уске станице којима
управљају приватна предузећа која нуде превозне услуге до
Јерусалима, Беит Џале, Беит Сахура, Хе рона итд. У граду
постоје и две станице за таксије који возе за Беит Џалу, Беит
Сахур, Јерусалим, Туку' и Херодиј. Такође постоје и две
служ е за најам аутомо ила. Ауто уси и таксији с локалним
палестинским регистарским та лама не смеју улазити у
Израел, укључујући и Јерусалим, ез дозволе.[41]

Ограничења кретања

Израелска изградња
сигурносне ограде се
одразила на Витлејем у
политичком,
друштвеном и Улица у Витлејему с таксијима
привредном смислу.
Ограда пролази уз
северну страну града, и удаљена је неколико метара од
из егличког логора Аида.[12]
Главни улаз у Витлејем из
Јерусалима
Да и се ушло или изашло из подручја Витлејемске
агломерације у остатак Западне о але, потре но је проћи низ
израелских сигурносних тачака и локада путева. За улазак
из Западне о але у подручје Јерусалима потре на је дозвола. До ијање тих дозвола ило је
изразито тешко, иако је Израел сада подигао терминал за олакшавање сао раћаја између ова два
 р , ј р д д р р ј ђу д
суседна града. [12]

Палестинцима није дозвољен улаз ез дозволе у Рахелин гро , који је једна од светих локација
јудаизма, и који се налази у Витлејемској периферији. Израелски грађани не могу ући у
Саломонске азене који су недалеко од града ез дозволе израелске војске.[12]

З ратимљени градови
Градови и регије з ратимљени с Витлејемом су:[42][43]

Мариквил, Аустралија Гречо, Италија Хаг, Холандија

Штојр, Аустрија Регија Лацио, Италија Сарпсборг,
Натал, Бразил Милано, Италија Норвешка
Валињос, Бразил Орвијето, Италија Куско, Перу
Тржебеховице под Павија, Италија Ченстохова,
Оребем, Чешка Пољска
Пратовекио, Италија
Виља Алемана, Чиле Лисабон,
Сан Минијато (Пиза),
Португалија
Консепсион, Чиле Италија
Санкт
Шартр, Француска Сант Анастазија, Италија
Петербург, Русија
Paray-ле-Монијал, Регија Умбрија, Италија
Берлингтон,
Француска Верона, Италија САД
Стразбур, Француска Преторија, Џоплин, САД
Атина, Грчка Јужноафричка Република Орландо, САД
Асизи, Италија Монтереј, Мексико Сарагоса,
Чивитавекија, Италија Рабат, Мароко Шпанија
Фиренца, Италија Келн, Немачка Кордоба,
Шпанија
Леганес,
Шпанија
Јалвак, Турска
Глазгов, УК
Абу Даби, УАЕ

Референце
1. „O, Muslim town of Bethlehem...” (http://www.dailymail.co.uk/pages/live/articles/news/news.h
tml?in_article_id=423126&in_page_id=1770). the Daily Mail.
2. „History and Mithology of Bethlehem” (https://web.archive.org/web/20080113150138/http://w
ww.bethlehem-city.org/English/City/index.php). Bethlehem Municipality. Архивирано из
оригинала (http://www.bethlehem-city.org/English/City/index.php) на датум 13. 1. 2008.
Приступљено 22. 1. 2008.
3. „Mosque of Omar, Bethlehem” (http://www.atlastours.net/holyland/mosque_of_omar.html).
Atlas Travel and Tourist Agency.
4. de Sivry, L: "Dictionnaire de Geographie Ecclesiastique", pp. 375., 1852 izd
5. Peirs 2000, стр. 206
6. „IMEU: Maps: 2.7 - Jerusalem and the [[Corpus separatum|Corpus Separatum]] proposed in
1947” (https://web.archive.org/web/20130729204009/http://imeu.net/news/article00125.shtm
l) А (htt //i t/ / ti l 00125 ht l) 29 7
 l). Архивирано из оригинала (http://imeu.net/news/article00125.shtml) на датум 29. 7.
2013. Приступљено 13. 3. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
7. A Jerusalem Timeline, 3,000 Years of The City's History (http://www.insideout.org/document
aries/jerusalem/land/timeline2.html)
8. About Bethlehem (http://www.bethlehem.ps/about/) Архивирано (https://web.archive.org/we
b/20071113114509/http://www.bethlehem.ps/about/) на сајту Wayback Machine (13.
новембар 2007) The Centre for Cultural Heritage Preservation via Bethlehem.ps
9. Population in the Bethlehem District (http://www.bethlehem.ps/facts/population.php)
Bethlehem.ps
10. „Palestine Facts Timeline: 1994-1995” (https://web.archive.org/web/20130729174648/http://
www.passia.org/palestine_facts/chronology/19941995.htm). Palestinian Academic Society
for the Study of International Affairs. Архивирано из оригинала (http://www.passia.org/pales
tine_facts/chronology/19941995.htm) на датум 29. 7. 2013. Приступљено 13. 3. 2009.
11. Kessel, Jerrold. „Muslims, Christians celebrate in Bethlehem” (http://www.cnn.com/EVENTS/
seasons_greetings/bethlehem_celebration/). CNN News. Cable News Network.
12. Office for the Coordination of Humanitarian Affairs (OCHA) & Office of the Special
Coordinator for the Peace Process in the Middle East (2004). „Costs of Conflict: The
Changing Face of Bethlehem” (http://www.miftah.org/Doc/Reports/2004/Beth_Rep_Dec04_
En.pdf) (PDF). United Nations.
13. „Better times return to Bethlehem, Middle East” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/7146
980.stm). BBC News. BBC MMVII.
14. „Vatican outrage over church siege” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/1916580.stm).
BBC News. BBC MMIII.
15. „Tourism In Bethlehem Governorate” (https://web.archive.org/web/20071230045307/http://w
ww.pnic.gov.ps/english/tourism/tour7.html#file2). Palestinian National Information Center.
Архивирано из оригинала (http://www.pnic.gov.ps/english/tourism/tour7.html#file2) на
датум 30. 12. 2007. Приступљено 13. 3. 2009.
16. Distance from Bethlehem to Tel Aviv (http://www.timeanddate.com/worldclock/distanceresult.
html?p1=1048&p2=676), Distance from Bethlehem to Gaza (http://www.timeanddate.com/wo
rldclock/distanceresult.html?p1=1048&p2=702) Time and Date AS / Steffen Thorsen
17. „Detailed map of the West Bank” (https://web.archive.org/web/20080627091037/http://uploa
d.wikimedia.org/wikipedia/en/9/9b/Thameenmap3.jpg). Архивирано из оригинала (https://u
pload.wikimedia.org/wikipedia/en/9/9b/Thameenmap3.jpg) на датум 27. 6. 2008.
Приступљено 13. 3. 2009.
18. Bethlehem’s Quarters (http://www.bethlehem.ps/cultural_sites/towns_in_bethlehem/7.php)
Centre for Cultural Heritage Preservation
19. Clans -2 (http://www.med-voices.org/pages/showresource.aspx?id=1206&lang=0)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20131019123102/http://www.med-voices.org/pag
es/showresource.aspx?id=1206&lang=0) на сајту Wayback Machine (19. октобар 2013)
Mediterranean Voices: Oral History and Cultural Practice in Mediterranean Cities
20. Tqoa’ area (http://www.bethlehem.ps/cultural_sites/natural_heritage/tqoa.php) Zeiter, Leila.
Centre for Preservation of Culture and History.
21. Short Overview of the Bato Family (http://www.stern-von-bethlehem.de/english/bato_eng.ht
ml) Архивирано (https://archive.is/20120914122829/http://www.stern-von-bethlehem.de/eng
lish/bato_eng.html) 2012-09-14 на сајту Archive.today BatoFamily.com
22. „Bethlehem City: Climate” (https://web.archive.org/web/20071128015913/http://www.bethleh
em-city.org/English/City/GeneralInfo/index.php). Općina Bethlehem. Архивирано из
оригинала (http://www.bethlehem-city.org/English/City/GeneralInfo/index.php) на датум 28.
11. 2007. Приступљено 13. 3. 2009.
23. Hadawi, Sami. „Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in
Palestine” (http://webarchive.loc.gov/all/20080805000658/http://www.palestineremembered.
com/download/VillageStatistics/Table%20I/Jerusalem/Page-056.jpg). Palestine Liberation
Organization - Research Center. Архивирано из оригинала (http://www.palestineremember
ed.com/download/VillageStatistics/Table%20I/Jerusalem/Page-056.jpg) на датум 5. 8.
2008. Приступљено 13. 3. 2009.
24. Попис израелског завода за статистику
25. Palestinian Population by Locality, Sex and Age Groups in Years: Bethlehem Governorate
(http://www.pcbs.gov.ps/Portals/_pcbs/phc_97/bet_t1.aspx) Архивирано (https://web.archiv
e.org/web/20120111192435/http://www.pcbs.gov.ps/Portals/_pcbs/phc_97/bet_t1.aspx) на
сајту Wayback Machine (11. јануар 2012) (1997) Палестински завод за статистику.
26. „Projected Mid -Year Population for Bethlehem Governorate by Locality 2004- 2006” (https://
web.archive.org/web/20080616192002/http://www.pcbs.gov.ps/Portals/_pcbs/populati/pop1
0.aspx). Palestinski središnji ured za statistiku. Архивирано из оригинала (http://www.pcbs.
gov.ps/Portals/_pcbs/populati/pop10.aspx) на датум 16. 6. 2008. Приступљено
13. 3. 2009.
27. „Palestinian Population by Locality and Refugee Status” (https://web.archive.org/web/20120
516122047/http://www.pcbs.gov.ps/_PCBS/census/phc_97/bet_t6.aspx). Palestinski ured za
statistiku. Архивирано из оригинала (http://www.pcbs.gov.ps/_PCBS/census/phc_97/bet_t
6.aspx) на датум 16. 5. 2012. Приступљено 13. 3. 2009.
28. Pacini 1998
29. Bethlehem, The Holy Land’s Collective Cultural National Identity: A Palestinian Arab
Historical Perspective (http://admusallam.bethlehem.edu/bethlehem/beth-hlccni.htm)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20080724193953/http://admusallam.bethlehem.e
du/bethlehem/beth-hlccni.htm) на сајту Wayback Machine (24. јул 2008) Musallam, Adnan.
Betlehemsko sveučilište.
30. David Raab. „The Beleaguered Christians of the Palestinian-Controlled Areas: Official PA
Domination of Christians” (http://www.jcpa.org/jl/vp490.htm). Jerusalem Center for Public
Affairs.
31. Marsh, Leonard (2005). „Palestinian Christianity – A Study in Religion and Politics”.
International Journal for the Study of the Christian Church. 57 (7): 147—66.
32. „Americans not sure where Bethlehem is, survey shows” (https://web.archive.org/web/20131
203015857/http://www.ekklesia.co.uk/content/news_syndication/article_061220bethlehem.s
html). Ekklesia. 20. 12. 2006. Архивирано из оригинала (http://www.ekklesia.co.uk/content/
news_syndication/article_061220bethlehem.shtml) на датум 3. 12. 2013. Приступљено
7. 5. 2007.
33. „Bethlehem: Shopping” (https://web.archive.org/web/20130730055440/http://www.travelersh
ub.com/destination_guide/middle_east/bethlehem.html). TouristHub. Архивирано из
оригинала (http://www.travelershub.com/destination_guide/middle_east/bethlehem.html) на
датум 30. 7. 2013. Приступљено 13. 3. 2009.
34. „Handicrafts: Olive-wood carving” (https://web.archive.org/web/20071121193814/http://www.
bethlehem-city.org/English/City/Heritage/HnadCraft.php). Bethlehem Municipality.
Архивирано из оригинала (http://www.bethlehem-city.org/English/City/Heritage/HnadCraft.
php) на датум 21. 11. 2007. Приступљено 13. 3. 2009.
35. Patience, Martin. „Better times return to Bethlehem” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/7
146980.stm). BBC News. BBC MMVIII.
36. Jacir Palace, InterContinental Bethlehem re-opens for business (http://www.asiatraveltips.co
m/news05/129-JacirPalace.shtml) InterContinental Hotels Group
37. „Places to Visit In & Around Bethlehem - Bethlehem Hotel” (https://web.archive.org/web/201
11103053242/http://www.bethlehemhotel.com/bethlehem.htm). Архивирано из оригинала
(htt // b thl h h t l /b thl h ht ) 3 11 2011 П
 (http://www.bethlehemhotel.com/bethlehem.htm) на датум 3. 11. 2011. Приступљено
13. 3. 2009.
38. St. George's Feast (http://74.125.45.104/search?q=cache:fJV8drrNIiAJ:www.bethlehem.ps/r
eligious_sites/feasts/st_george.php+Khader+Feast+of+Saint+George&hl=en&ct=clnk&cd=9
&gl=us&client=firefox-a) Bethlehem.ps.
39. Municipal Council Elections during the British and Jordanian Periods (http://www.bethlehem
-city.org/English/TempVewMenuSub.php?Mid=6) Архивирано (https://web.archive.org/web/
20080813060937/http://www.bethlehem-city.org/English/TempVewMenuSub.php?Mid=6) на
сајту Wayback Machine (13. август 2008) Bethlehem Municipal Council.
40. „Palestinian Population (10 Years and Over) by Locality, Sex and Educational Attainment” (h
ttps://web.archive.org/web/20101113214724/http://www.pcbs.gov.ps/Portals/_pcbs/phc_97/b
et_t3.aspx). Palestinski središnji ured za statistiku. Архивирано из оригинала (http://www.p
cbs.gov.ps/Portals/_pcbs/phc_97/bet_t3.aspx) на датум 13. 11. 2010. Приступљено
22. 1. 2008.
41. „Bethlehem Public Transport System” (https://web.archive.org/web/20071227075741/http://w
ww.bethlehem-city.org/English/City/TransSys.php). Архивирано из оригинала (http://www.b
ethlehem-city.org/English/City/TransSys.php) на датум 27. 12. 2007. Приступљено
13. 3. 2009. Općina Bethlehem.
42. Twinning with Palestine (http://www.twinningwithpalestine.net/groupsinternational.html)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20120628210624/http://www.twinningwithpalestin
e.net/groupsinternational.html) на сајту Wayback Machine (28. јун 2012) Britain Palestine
Twinning Network
43. The City of Bethlehem has signed a twinning agreements with the following cities (http://ww
w.bethlehem-city.org/English/Twinning/index.php) Архивирано (https://web.archive.org/we
b/20071228042036/http://www.bethlehem-city.org/English/Twinning/index.php) на сајту
Wayback Machine (28. децембар 2007) Općina Bethlehem.

Литература
Peirs, Paul Read (2000). The Templars
(https://archive.org/details/templars0000read_m0z1). Macmillan. стр. 206 (https://archive.or
g/details/templars0000read_m0z1/page/206). ISBN 978-0-312-26658-5.
Pacini, Andrea (1998). Socio-Political and Community Dynamics of Arab Christians in
Jordan, Israel, and the Autonomous Palestinian Territories. Clarendon Press. ISBN 978-0-
19-829388-0.

Спољашње везе
Службене странице града Витлејема (http://www.bethlehem-city.org/)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витлејем&oldid=23994071”

Датум и време последње измене странице: 16. август 2021. у 16:52

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима