Univerzitet u Sarajevu

Farmaceutski fakultet

Seminarski rad iz predmeta Organska hemija I

MUSKARIN

Mentor: Student:
Prof.dr. Hurija Džudžević-Čančar Nejra Špago

Sarajevo, Februar, 2021.

Sadržaj
UVOD................................................................................................................................5
1 STRUKTURA, IMENA I NOMENKLATURA MUSKARINA...................................6
1.1 Objašnjenje IUPAC imenovanja.........................................................................7
1.2 Objašnjenje konfiguracijskog imena..................................................................7
2 OTKRIĆE I SINTEZA MUSKARINA.....................................................................9
2.1 Otkriće Muskarina..............................................................................................9
2.1 Sinteza.....................................................................................................................9
3 UPOTREBA.............................................................................................................11
ZAKLJUČAK..................................................................................................................12
LITERATURA................................................................................................................13
PRILOG...........................................................................................................................14
UVOD

Muskarin je prirodni spoj koji se nalazi u nekim gljivama, posebno

u Inocybe i Clitocybe vrstama, kao i smrtonosnoj C. dealbata. Ovo jedinjenje spada u
grupu otrovnih alkaloida i prvi put je izolovano iz Amanita muscaria 1869 godine. Zbog
toga je i dobio naziv muskarin. Pronađen je i u bezopasnim količinama u tragovima
u vrganjima , Hygrocybeu , Lactariusu i Russuli. 1

Muskarin je neselektivni  agonist od muskarinskih acetilholinskih receptora.

Uzrokuje snažnu aktivaciju perifernog parasimpatetičkog nervnog sistema što može da
dovede do konvulzija i smrti. Potpuno manje se apsorbira iz gastrointestinalnog
trakta od tercijarnih amina i ne prelazi krvno-moždanu barijeru . 

Otrovanje muskarinom karakterizira mioza, zamagljen vid, pojačana salivacija,

prekomjerno znojenje, lakrimacija, bronhijalni sekreti, bronhokonstrikcija, bradikardija,
grčevi u trbuhu, pojačano lučenje želučane kiseline, proljev i poliurija . Ako muskarin
dospije u mozak, može izazvati tremor, konvulzije i hipotermiju. 

Srčane komore sadrže muskarinske receptore koji posreduju u smanjenju sile

kontrakcija što dovodi do nižeg krvnog pritiska. Simptomi počinju rano, nakon četvrtine
do dva sata, sa glavoboljom, mučninom, povraćanjem i stezanjem ždrijela. Smrt nakon
8 do 9 sati zabilježena je u oko 5% slučajeva, ali se može u potpunosti izbjeći brzom
dijagnozom i liječenjem atropinom.

Antimuskarini kao što je atropin mogu se koristiti kao protuotrov za

muskarin. Atropin je alkaloid, ali za razliku od muskarina je antagonist muskarinskih
receptora. Prema tome inhibira učinke acetilholina. Muskarinski antagonisti šire
zjenice i opuštaju cilijarni mišić, koriste se u liječenju upalnog uveitisa i povezani su s
glaukomom. 2

1
 Pappano Achilles J, "Poglavlje 7. Lijekovi koji aktiviraju holinoceptore i inhibiraju holinesterazu"
(poglavlje). Katzung BG: Osnovna i klinička farmakologija, 11e.
2
Peter G. Waser; Kemija i farmakologija muskarina, muskarona i nekih srodnih spojeva; Odjel za
farmakologiju, Sveučilište u Zürichu, Švicarska 1961.

5
1 STRUKTURA, IMENA I NOMENKLATURA MUSKARINA

Slika 1. Strukturna formula Muskarina

Izvor: www.wikiwand.com

Konfiguracijsko ime: L - (+) - muskarin, muskarin, (2 S , 4 R , 5 S ) - (4-hidroksi-5-
metil-tetrahidrofuran-2-ilmetil) -trimetil-amonij

Na prikazanoj strukturi uočava se:

 Tetrahidrofuranov prsten
 Jedna hidroksilna grupa
 Četiri metilne grupe
 Jedna amino grupa

Trivijalno ime: Muskarin

Hemijska formula: C9H20NO2 +

CAS broj: 300-54-9

IUPAC ime: 2,5-anhidro-1,4,6-trideoksi-6- (trimetilamonij) - D - ribo- heksitol.3

3
Jellinek, F. (1957). "Građa muskarina". Acta Crystallographica . 10 (4): 277–280. doi : 10.1107 /
S0365110X57000845.

6
1.1 Objašnjenje IUPAC imenovanja

2,5-anhidro-1,4,6-trideoksi-6-(trimetilamonij)- D - ribo- heksitol imenovan je na
sljedeći način: Osnovni lanac ima 6-C atoma, sadrži 1 OH grupu, i još jedan kisikov
atom. Na slici br. 2. imamo reakciju nastajanja tetrahidrofurana:

Slika 2. Reakcija dobivanja THF-a iz 1,4-butandiola (najkorišteniji industrijski proces dobijanja ovog
jedinjenja je kiselo katalizovana dehidratacija 1,4-butandiola)

Osnovni lanac nosi naziv D-ribo-heksitol (6-C atoma, 1-OH grupa, i još 1
kisikov atom), prefiks D ide zbog toga što je OH grupa na desnoj strani. Spajanjem 2 i 5
C atoma dolazi do formiranja prstena, te taj dio imenujemo kao 2,5 anhidro (oduzeta
voda). 1,4,6-trideoksi je supstituet koji je imenovan sa deoksi zato što na tim C atomima
nema atoma kisika. Na šestom C atomu vezan je složeniji supstituent kod koga imamo 3
podsupstituenta (3 metilne grupe) i amino grupu koja ima prednost kao osnovni lanac
ovog supsttituenta. Tako da naziv ide trimetilamonij, piše se u zagradi jer je složeniji
supstituent.

Na osnovu abecednog redoslijeda poredani su supstituenti i na taj način dobije se

IUPAC ime muskarina.

Osnovni lanac: D - ribo- heksitol

Supstituenti:

 2,5-anhidro
 1,4,6-trideoksi
 6- (trimetilamonij)

1.2 Objašnjenje konfiguracijskog imena

Molekula muskarina je hiralna molekula, ima 3 hiralna atoma. Molekule koje imaju
više od jednog hiralnog centra imaju ogledalne stereoizomere koji se zovu enantiomeri.

7
Pored toga, oni mogu imati stereoizomerne forme koje nisu ogledalne slike i koji se
nazivaju diastereomeri. Diasteromeri moraju imati suprotnu konfiguraciju na nekom
(jednom ili više) od hiralnih centara, ali istu konfiguraciju na ostalim. ''R'' i ''S'' su
oznake sa apsolutnu knfiguraciju enantiomera. Za muskarin apsolutne konfiguracije su
2S, 4R , 5S. Od supstituenata imamo hidroksilnu grupu, metilne grupe i tetrahidrofuran,
koji se navodi kao supstituent jer amino grupa ima prednost.

8
2 OTKRIĆE I SINTEZA MUSKARINA

2.1 Otkriće Muskarina

Najraniji pokušaji izoliranja Muskarina iz muhe Agaric i drugih gljiva

napravili su Bracnnot i Schrader. Braconnot nije uspio povezati otrovne osobine bilo
koje gljive na principe koje je dobio. Mnogi naučnici su pokušavali sintetizirati ovaj
spoj iz raznih vrsta gljiva.4
Letellier je vjerovao da postoje dva aktivna oblika - "oštri" i "opojni", ali on i
Braconnot su se više bavili gljivicama općenito nego Muharom. Nažalost, Letellier nije
uspio izolirati ni jedan oblik u čistom stanju, ali je ipak otkrio da se oštri oblik lahko
uništava ključanjem, sušenjem, alkoholom, bazama i razrijeđenim kiselinama, dok je
narkotički oblik (koji je nazvao amanitin) - bio je otporan na ove tretmane.
Danas se naziv amanitin primjenjuje za jednu od glavnih toksičnih vrsta A. phalzoides.
Kasnije je zaključeno da je Letellier vjerovatno otkrio holin, koji je bio kontaminiran
drugim aktivnim sastojcima gljivica.5
Naziv muscarine potiče od naziva Amanita muscaria, od kojeg je prvi put
izoliran, od strane njemačkih hemičara Oswalda Schmiedeberga i Richarda Koppea
sa Sveučilišta Dorpat koji su svoja otkrića izvijestili 1869. godine. Oni su dobili
sirupastu bazu koja je zaustavila izolirano srce žabe u dijastoli. Ovu bazu dobili su
taloženjem kalijevim bizmut-jodidom ili sa kalijevim živin jodidom. Iako su ga nazvali
muskarinom, prema Harnack-u je još uvijek bio pomiješan s holinom. Ubrzo nakon toga
Harnackll je izolirao amanitin (naziv po Letellieru).

2.1 Sinteza

Muskarin se sintetizira tako što se Etil laktat pretvara u 2,6-dihlorobenzil eter.

DIBAL redukcija 2,6-dihlorobenzil etera daje aldehid, čija obrada alil bromidom i
cinkovim prahom u vodi s NH4Cl kao katalizatorom rezultira anti syn smjesom 5a i
5b. Liječenje 5a jodom u CH 3CN na 0 ° C daje ciklizirani proizvod 6a.6 Napokon,

4
Inoko, A.d, med. Fac. d.k. Jap. Univ., Tokio, 1887-9, 1, 227. Quoted from Ford, Legal Medicine and
Toxicology, ed. Petersen. Haines and Webster, 2nd Ed., Saunders, Philadelphia, 1923, p. 839.
5
Dale, J. Pharmacol., 1914, 6, 147.
6
BalenoviC, Bregnant and Galijan, Archiv za Kemcu, 1954, 26, 233.

9
obrada 6a sa suviškom trimetilamin u etanolu daje (+) - muskarin (2S, 4R, 5S). Sličan
slijed reakcije s 5b dao je (+) - epimuskarin (7). 7

Slika 3. Shema sinteze + (-) muskarina

Izvor: www.wikipedia.com

Može se sintetizirati na različite načine iz potpuno različitih tvari, posebno iz 2,5-

dimetil- 3-karboksimetil fluran-a.89

7
Chan, TH; Li, CJ (studeni 1992.). "Sažeta sinteza (+) - muskarina". Canadian Journal of
Chemistry. 70(11): 2726–2729. doi:10.1139 / v92-346.
8
Kögl, F .; Salemink, CA; Schouten, H .; Jellinek, F. (2010). "Über Muscarin. III". Recueil des Travaux
Chimiques des Pays-Bas . 76 (2): 109. doi : 10.1002 / recl.19570760204.
9
Kögl, F .; Cox, HC; Salemink, CA (1957). "Über Muscarin". Iskustvo . 13 (4): 137–8. doi : 10.1007 /
BF02158130

10
3 UPOTREBA

Muskarinski agonisti koriste se kao lijekovi u liječenju glaukoma ,

postoperativnog ileusa, kongenitalnog megakolona, retencije mokraće i kserostomije. 

Kontraindiciran je kod osoba sa bolestima zbog kojih su osjetljivi na parasimpatičku

stimulaciju, kod osoba koje imaju astmu ili KOPB ili kod ljudi koji imaju peptičnu
ulkusnu bolest. Također ljudima s opstrukcijom u gastrointestinalnom ili mokraćnom
sistemu nije propisan muskarin, jer će pogoršati opstrukciju, uzrokujući nakupljanje
pritiska koji može dovesti do perforacije.10

Muskarin je u početku otkriven u gljivama, a ovo je otkriće dovelo do liječenja

raznih bolesti. Djelovanje muskarinskih agonista ili antagonista dovelo je do
potencijalnih terapijskih ishoda za liječenje brojnih patoloških stanja povezanih sa
središnjim i perifernim živčanim sistemom. Međutim, toksični simptomi ili nuspojave
pripisuju se prekomjernoj stimulaciji holinergičkih receptora muskarinom. 11

10
Roberts Bartholow, "Praktična rasprava o materiji medicine i terapiji", 1908, ISBN 978-1-143-46767-7
11
Theodore M. Brody; Joseph Larner; Kenneth P. Minneman, ur. (1998). "Poglavlje 9". Ljudska
farmakologija: molekularna do klinička (3. izd.). St. Louis, Mo .: Mosby. ISBN 0815124562.

11
ZAKLJUČAK

Muskarin je hemijski spoj, koji je prvi put otkriven i izolovan iz Amanita

muscaria 1869 godine. Zbog toga je i dobio naziv muskarin. Muskarin je
neselektivni agonist od muskarinskih acetilkolinskih receptora . Ovo jedinjenje spada u
grupu otrovnih alkaloida i uzrokuje snažnu aktivaciju perifernog parasimpatetičkog
nervnog sistema što može da dovede do konvulzija i smrti. Simptomi počinju rano,
nakon četvrtine do dva sata, s glavoboljom, mučninom, povraćanjem i
stezanjem ždrijela .Smrt nakon 8 do 9 sati zabilježena je u oko 5% slučajeva, ali se
može u potpunosti izbjeći brzom dijagnozom i liječenjem atropinom. Muskarinski
agonisti koriste se kao lijekovi u
liječenju glaukoma,postoperativnog ileusa,kongenitalnog megakolona , retencije
mokraće i kserostomije. Molekula muskarina je hiralna, tačnije ima 3 hiralna centra.
Muskarin usporava srčani ritam, proširuje krvne žile, povećava lučenje žlijezda; na
parasimpatički živčani sistem djeluje suprotno od atropina, zato mu je atropin
protuotrov.

12
LITERATURA

1. BalenoviC, Bregnant and Galijan, Archiv za Kemcu, 1954, 26, 233.

2. Chan, TH; Li, CJ (studeni 1992.). "Sažeta sinteza (+) - muskarina". Canadian
Journal of Chemistry. 70(11): 2726–2729. doi:10.1139 / v92-346.

3. Dale, J. Pharmacol., 1914, 6, 147.

4. Inoko, A.d, med. Fac. d.k. Jap. Univ., Tokio, 1887-9, 1, 227. Quoted from Ford,
Legal Medicine and Toxicology, ed. Petersen. Haines and Webster, 2nd Ed.,
Saunders, Philadelphia, 1923, p. 839.
5. Jellinek, F. (1957). "Građa muskarina". Acta Crystallographica . 10 (4): 277–
280. doi : 10.1107 / S0365110X57000845.
6. Kögl, F .; Cox, HC; Salemink, CA (1957). "Über Muscarin". Iskustvo . 13 (4):
137–8. doi : 10.1007 / BF02158130
7. Kögl, F .; Salemink, CA; Schouten, H .; Jellinek, F. (2010). "Über Muscarin.
III". Recueil des Travaux Chimiques des Pays-Bas . 76 (2): 109. doi : 10.1002 /
recl.19570760204.

8.  Pappano Achilles J, "Poglavlje 7. Lijekovi koji aktiviraju holinoceptore i

inhibiraju holinesterazu" (poglavlje). Katzung BG: Osnovna i klinička
farmakologija, 11e.
9. Peter G. Waser; Kemija i farmakologija muskarina, muskarona i nekih srodnih
spojeva; Odjel za farmakologiju, Sveučilište u Zürichu, Švicarska 1961.

10. Roberts Bartholow, "Praktična rasprava o materiji medicine i terapiji",

1908, ISBN 978-1-143-46767-7
11. Theodore M. Brody; Joseph Larner; Kenneth P. Minneman,
ur. (1998). "Poglavlje 9". Ljudska farmakologija: molekularna do klinička (3.
izd.). St. Louis, Mo .: Mosby. ISBN 0815124562.

13
PRILOG

POPIS SLIKA

Slika Stranica
1. Slika 1. Struktura Muskarina 6
2. Slika 2. Reakcija dobivanja THF-a 7
3. Slika 3. Shema sinteze Muskarina 10

14