OPŠTE KARAKTERISTIKE POJMA.

o POJAM – MISAO O BITI ONOGA O ČEMU MISLIMO.

o Pojam kao element suda i skup oznaka.
o Pojam „čoveka“ – misao o onim svojstvima po kojima je čovek čovek, o
karakteristikama koje su neophodne da bi čovek bio čovek.
o BIT / SUŠTINA = ono po čemu nešto jest. Ako je nešto to što jeste, to jeste zbog
toga što jeste po nekim određenim svojstvima koja ga takvim čine – bitne
karakteristike.
→ pojam je misao o bitnim svojstvima onoga što mislimo !
o Pojam – misao o predmetu (ukoliko je predmet ono o čemu možemo misliti).
o pojam nije subjektivna predstava, već neslikovita predstava o suštini nekog
predmeta.
o SADRŽAJ POJMA.
o Pojam – misao o biti ili o bitnim karakteristikama onoga o čemu mislimo
o Primer: pojam TROUGLA ( da bi nešto bilo trougao mora: 1. da ima tri strane i 2. da
bude geometrijski lik) – pojam trougla kao misao o tim karakteristikama.
o Misao o karakteristici onoga o čemu mislimo – OZNAKA POJMA.
o Bitne oznake nekog pojma – SADRŽAJ POJMA.
o SADRŽAJ = skup bitnih ozaknaka pojma. – skup osobina kojima se pojam opisuje.
o VRSNI POJMOVI – postoje više vrsti trougla (jednakokraki, jednakostranični i
raznostrani), pojam o svakom ponaosob je vrsni pojam u odnosu na pojam trougla.
o U odnosu na pojam jednakostraničnog, jednakokrakog i raznostranog – pojam
trougla je rodni pojam (generičan.)
o EKSPLICITNI SADRŽAJ POJMA – skup bitnih oznaka nekog pojma. Na primer:
pojam trougla ( jednakostraničnost, jednakokrakost, raznokrakost trougla).
o IMPLICITNI SADRŽAJ POJMA – skup bitnih karakteristika nekog pojma ali sa
onima koji se iz tih bitnih mogu izvesti. Primer: kvadrat – četvorostranost →
jednaka dužina dijagonala...
o Eksplicitni sadržaj naziva se sadržaj, dok je implicitni – implicitni.
o OPSEG I DOSEG POJMA.
o Rodni pojam je viši u odnosu na vrsni pojam. Vrsni pojam potpada pod rodni pojam.
o Skup nižih pojmova koji potpadaju pod jedan viši – OPSEG POJMA.
o U opseg pojma „odeća“ ulaze pojmovi majice, pantalona, haljina...
o Za pojedinačne stvari ne govorimo da su deo opsega, tj. za „“ nećemo reći da
pripada pod pojam „odeća“.
o Skup svih pojedinačnih predmeta na koje se odnosi neki pojam – DOSEG ili njegovo
PODRUČJE PRIMENE.
o Skup pojedinačnih stvari može da se odnosi na pojam pod koji potpada.
o Broj oznaka nekog pojma može da varira, u zavisnosti od analize pojma. Ne postoji
tačan broj oznaka.
o Broj oznaka možemo razumeti kao najveći broj oznaka na koji se neki pojam može
raščlaniti.
o Da li u doseg pojma potpadaju samo realni pojedinačni predmeti ili i zamišljeni?
o realno (sadašnji, prošli i budući, primer: ljudi – koji sada postoje, koji su postojali i
koji će postojati)/ imaginarno (pojam anđela).
 o ODNOS IZMEĐU SADRŽAJA I OPSEGA POJMA
o Pojam trougla – opseg pojma trougao ( u koji ulaze sve tri vrste trougla) je viši u
odnosu na opseg pojma jednakostraničnog trougla. U sadržaj pojma jednakostranični
trougao ulazi i jednakostraničnost kao karakteristika, pa je sadržaj pojma trougao
deo sadržaja pojma jednakostraničnog trougla – sadržaj pojma jednakostraničnog
trougla je veći od sadržaja pojma trougao.
o ODNOS IZMEĐU VIŠIH (rodnih) I NIŽIH (vrsnih) POJMOVA.
o pojam umetnik ima veći sadržaj od pojma čovek, ali manji opseg!
o Što je sadržaj veći – to je opseg manji i obrnuto ! – obrnuto proporcijalni.
o Hegel je kritikovao ovakav način odnosa – smatrao je da pod pojam „čovek“ ulaze
pojmovi „umetnik“, „književnik“...odnosno, što je sadržaj veći, veći je i opseg.