Термодинамика Б

“Handout” 3 - предавања

припремили:

др Александар Саљников, доцент

др Мирко Коматина, ванредни професор

Катедра за Термомеханику
Машински факултет Универзитета у Београду

летњи семестар шк. 2013/2014. године

 РАВНОТЕЖНЕ ПОЛИТРОПСКЕ ПРОМЕНЕ СТАЊА
( ПОЛИТРОПЕ )
Термодинамика као наука се појавила као теоријска подршка експериментима које су
вршили енглески и француски инжењери крајем 17.в. Парна машина (са цилиндром
и клипом) је затворен термомеханички систем. Разматрање отвореног термомеха-
ничког система је почело касније, упоредо са развојем фрижидера са компресорима
као и првих термоелектрана крајем 19. века. Пратећи хронологију и ми проучавамо
прво затворен (а затим отворен) систем и у њему дефинишемо физичке појмове.
Клапејрон је једначину стања идеалног гаса добио уопштавањем гасних закона које
су плод експеримената Бојла, Ге-Лисака и Шарла који су вршени при непромењеним
вредностима једне од величина стања а резултати су приказивани у дијаграмима код
којих су на коорд. осама уношене вредности оних величина стања које су се мењале.
Процеси су приказивани у p-V, T-V и p-T координатним системима. Од самог почетка,
најчешће је коришћен „p-V“ дијаграм јер у њему површина испод криве равнотежног
процеса представља рад. У те дијаграме су – поред изотерме, изобаре и изохоре –
уцртаване криве процеса који су вршени при промени све те три величине стања.
Уочено је да се криве тих процеса разликују од изотерме, изобаре и изохоре, али да
је за све њих заједничко то да се, при мањим разликама температура почетног и
крајњег стања процеса (од макс. 50-60 К), може сматрати да се радној супстанцији,
која има својства идеалног гаса, топлотни капацитет не мења. Таква промена стања
је названа политропом (на грчком „πολιτροπος“ – вишеструко променљив).
Једначина стања политропе представља уопштени (генерализовани) облик познатих
једначина изотерме, изобаре и изохоре (које представљају њене посебне случајеве).

pV n  idem 

TV n 1  idem  једначина политропе у p-V, T-V и p-T координатним системима
T n p1 n  idem 

Треба међутим имати у виду да се ова једначина може добити извођењем и да не

осликава оно што је суштинско за политропску промену стања – а суштина је:
Политропа је промена стања која има константан топлотни капацитет.
cn  idem

Ради бољег разумевања политропе приказује се пример „не-политропе“

p
p,cp → ако је крива “таласаста”
→ није политропа !

јер тангира и изотерму и изобару

c p  cv  R g
c p  cv
v,cv

47
 ИЗВОЂЕЊЕ ЈЕДНАЧИНЕ ПОЛИТРОПЕ
се врши под следећим претпоставкама:
2 2
1. cn  idem Qn  m   cn  dT  m  cn   dT  m  c n  T2  T1  ; qn  cn  T2  T1 
1 1

2. идеалан гас  du  cv  dT

3. процес је равнотежан.
q  w  du

cn  dT  p  dv  cv  dT дакле полази се од 1. закона ТД за затворени систем

 cn  cv   dT  p  dv

као и од термичке једначине стања идеалног гаса:

p v d p v  p  dv  v  dp p  dv  v  dp
T   dT   
Rg Rg Rg c p  cv

 cn  cv    p  dv  v  dp   p  dv 1
c  cv  c p  cv   p  dv    cn  cv   v  dp 
c  c 
p v
n
p v

c n  cp   dv
v
  c n  cv  
dp
p
  c n  cp  
dv
v
    cn  cv  
dp
p
1
c n  c p   ln v    cn  cv   ln p  C  
cn  cv
C   ln C  cn  cv 

c n  cp 
 ln v  ln p  ln C
c n  cp 
n  eкспoнeнт пoлитропe
 cn  cv   cn  cv 

n  ln v  ln p  lnC ln pv n  ln C
→
ln p  ln v n  lnC pv n  C  const

pv n  idem то је једначина (релација) политропе у „p-v“ координатама

ВАЖНА НАПОМЕНА: у ТД се свесно разликују физичке константе (нпр.: λ=const.) и

случајеви када се не мења величина која је иначе променљива (нпр.: p=idem.)

ИЗВОЂЕЊЕ → једначине политропе у „Т-s“ координатама

dT
T  T (s ) q  T  ds  cn  dT ds  cn  ""
T
s T s s1
dT T s s1
 ds   cn  T
s  s1  c n  ln
T1 e cn

T
 T  T1  e cn

s1 T1 T1
s s
T

48
 ИЗВОЂЕЊЕ → једначине политропе у „h-s“ координатама

h  h(s ) s s1

h  h1  e cn
dh  c p  dT

Следећа 2 примера јасно приказују корисност приказивања процеса у „T-s“ дијаграму

1. Графичко одређивање специфичног топлотног капацитета политропе

субтангента – део испод тангенте

T n

1
 q   cn  dT  T  ds 
cn  ds
dT
M(T,s) 
dT T
ds   tg 
ds cn

s
cn

2. Графичко одређивање константе идеалног гаса у „Т-s“ дијаграму

izobаrа
izohorа

tang. na v
T кроз тачку на политропи:
n o провући изохору (v=idem)
tang. na p
o провући изобару (p=idem)
v p
нацртати тангенту на изохору
нацртати тангенту на изобару

M (T,s) њихове субтангенте су ... ср и сv

и - с обзиром на Мајерову формулу
c p  cv  R g

дуж која је разлика тих субтангенти

је једнака гасној константи ид.гаса
Rg cv
s
cp

49
Политропа је осмишљена као уопштење: изобаре, изохоре, изотерме, изентропе.

cn  c p
n  n   cn  cv   cn  c p  cn   n  1  n  cv  c p 
cn  cv

n  cv  c p cp c pM n  cv    cv n 
 cn  ;   cn  cn  cv
n 1 cv cM
v n 1 n 1

У пракси је обично експонент политропе познат или се може лако одредити док
се специфични топлотни капацитет политропе – cn – по правилу тешко одређује

политропа cn n

p  idem cp 0
v  idem cv 
T  idem  1
q0 0 

- област техничких политропа → cn0 ; 1 n  

Топлотни капацитет техничких политропа је мањи од нуле, што значи да се приликом

довођења топлоте гасу његова температура снижава и обрнуто - док од гаса топлоту
одводимо њему - расте температура. Разлог за ово је што се у оквиру таквог процеса
истовремено врши рад, већег интензитета али супротног знака од количине топлоте.

50
 Пример: Нацртати политропу чији је експонент n  1,4 .
(облик зависи – колико је атоман гас ?)
politropa
n  1,4

  1,67   1,4   1,28

T T 2
T 2
2
n  1,4

n  1 n 1 n 1
1 1 1
1,
1, 1,
1,3
1,
n  1,4 1,
1,3

s N2 s CH s
H

метан

одводи се топлота (хлађење) 

q12  cn  T2  T1   q12  0  T  (*)
превелики рад  температура
q12  0  T  расте (а и унутрашња енергија)

то је у сагласности са I законом ТД: (*) q12  w12  u2  u1  cv  T2  T1 

  
200J 500J  0
 
 
  
300J

Запремински рад (W) и рад на вратилу (WТ) равнотежне политропе

2 v2

 w   p  dv  w12   p  dv   p(v )  dv
1 v1

v1n
cn  idem  n  idem p1  v1n  p  v n  p(v )  p1 
vn

v2
dv v  n 1 v 1n  v11n
w12  p1  v   n  p1  v1n 
n
1  p1  v1n  2
v n  1 v 1 n
1

p1  v1  v 2   p1  v1   v 2   p1  v1   v1  
1 n 1 n n 1

w12      1   1       1    
1  n  v1   n  1   v1   n  1   v2  
     

заменом једначине стања идеалног гаса у претходне изразе добијају се изрази:

51
  n1

p1  v1   v1  
n1
Rg T1  T2  p1  v1   p2  n 
 w12   1      1    1  
n  1   v2   n  1  T1  n  1   p1  
   

На исти начин се изводе скоро идентични изрази за рад на вратилу (технички рад),
који се разликују само за умножак једнак експоненту политропе:

t
w12  n  w12

Основни равнотежни политропски процеси

V v
a) изобара p  idem  dp  0 ;  idem ,  idem  m  const 
T T

 q  cv  dT  p  dv q12  u12  w12  cv  T2  T1   p  v 2  v1 

 
du  w

T2
 q  c p  dT  v
 dp q12 h12  cp  T2 T1 T
w 12 0 s12  c p  ln
0
T1

p T p=idem
2
1 2
1
w12 q12

v s

 p 
b) изохора v  idem  dv  0 ,  idem  q12  u12  cv  T2  T1  , w12  0
 T 
T2
h12  c p  T2  T1  T
w12  v   p2  p1  s12  cv  ln
T1

p T
1 2
крива v=idem је
w12T w12=0 стрмија од
1
криве p=idem !!!!!
2 q1

v s

52
 q12
c) изотерма T  idem  p  v  idem , dT  0 s  s2  s1 
T

u12  0 h12  0 q12  w12  w12

T
 n  1  w12  w12
T

p 1 крива је T
симетрич.
w12T хипербола 1 2
2
q12
w12

v s

T p T v
s  c p  ln  Rg  ln 2  cv  ln  Rg  ln 2
T p1 T v1
0 0
p v q12
s2  s1  Rg  ln 1  Rg  ln 2 
p2 v1 T

q
d) изентропа (равнотежна адијабата) ( ds  ) , q12  0  s  0
T
n   pv   idem I zakon TD: w12  u2  u1 T
w12  h2  h1
T
w12    w12 n   
p 1 ово је аси-
метрична
хипербола T
w12 T 1
1,67 1-атоман и.гас
2 q12=0 
   1,4 2-атоман и.гас
w12 1,28 3- и вишеатом.
2 

v ∆s=0 s

До сада су разматрани идеализовани процеси са идеализованом супстанцијом

да бисмо (као француски и енглески физичари 18.в) могли да користимо расположив
математички апарат (интегрални и диференцијални рачун). Развијени су обрасци за
израчунавање свих битних величина стања радне супстанције. Јасно, ни процеси ни
супстанција нису идеални. Следи '' повратак у реалност'' из једне од идеализација''
што се чини кроз изучавање реалних неравнотежних (неквазистатичких) процеса.

53
 МЕШАВИНЕ (СМЕШЕ) ИДЕАЛНИХ ГАСОВА
Мешавина идеалних гасова је такође идеални гас (ИГ) јер код ње важе претпоставке
под којима је гас идеалан. Иако су молекули ИГ у смеши разнородни, они су – мате-
ријалне тачке, сударају се централно и еластично, крећу цик-цак путањама, и сл.

Сваки ИГ има своју карактеристику која га издваја од других супстанција, једначину

стања, тј. једначине стања (термичка и – две калоричке). Осим (променљивих)
величина стања, у њој (у њима) фигуришу карактеристике радне супстанције, а то су:

- гасна константа R (у термичкој једначини стања),

- специфични топлотни капацитет при изохорском процесу cV
(у 1. калоричкој једначини стања)
- специфични топлотни капацитет при изобарском процесу cР
(у 2. калоричкој једначини стања).
Ове (специфичне, квази-интензивне) величине се добијају кад се моларне величине
CVm и Cpm и универзална гасна константа R , поделе – моларном масом смеше МSM.

Моларни топлотни капацитети су (за ИГ) константне вредности, али тројаке јер:

Cpm cp
Cm
V
C m
p R  m

Cv cv
3 5
1-атомни идеал.гас R R 1,66%
2 2
5 7 J
2-атомни идеал.гас R R 8314 1,4%
2 2 kmol  k
7 9
3- и вишеатомни и.г. R R 1,28%
2 2

дакле, ако је позната МSM из R се могу израчунати oве вредности: RSM , cVSM и cPSM .

Најраспрострањенија смеша ИГ је суви ваздух. Он је смеша "  3 N2  1 O2 " .

4 4
Стање чисте 1-компонентне 1-фазне супстанције је одређено са 2 величине стања,
уз познате карактеристике супстанције c p , cv , MSM , RSM , тачније – само уз познату
вредност МSM (и – атомност гаса која је аутоматски позната, ако се зна који је гас).

За мешавину од две (три,....n) компоненте, стање гаса је дефинисано са 3 (4,....(n+1))

величине стања и – једном од карактеристика супстанције (пошто се остале могу да
израчунају кад је једна позната, нпр. Мајеровом једначином и сл.). Код мешавина се
јављају нове величине стања као што су удео неке од компоненти у мешавини и др.

Из ове дискусије је јасно да је код смеша најбитније (као први корак) одредити
бројну вредност карактеристика смеше, односно тог „новог“ идеалног гаса.

54
У термодинамици смеше посматрамо на један од 2 различита начина (модела):

1. модел: Амагаов (Amagat); 2. модел: Далтонов (Dalton).

АМАГАОВ МОДЕЛ

Гасови се посматрају као да се нису измешали, да се сваки налази у „редукованој“

запремини и да су сви на истом притиску. Илустративна је слика из литературе [1].

VA  VB  VC  V
pA  pB  pC  p

Овај модел је настао јер су француски научници 18. века (Ге-Лисак, Лавоазје и
др) сматрали да се гасови не мешају (нпр систем: вода + уље + беланце).
Иако заснован на превазиђеној претпоставци, Амагаов модел и данас има примену.
(Нпр.: при анализи Орсат апаратом, помоћу апсорбената издвајамо гас по гас.)

Треба да се за сва стања свих компонентних гасова напише једначина стања !

У мешавини зависно од модела, или је притисак (p) заједнички (Amagat) или је –

запремина (V) заједничка (Dalton), али су сви гасови увек на ИСТОЈ температури.

55
дакле,
p  V  msm  Rsm  T  nsm  R  T
p  V1  m1  R1  T  n1  R  T
p  V2  m2  R2  T  n2  R  T
.........................................
p  Vn  mn  Rn  T  nn  R  T

ДАЛТОНОВ МОДЕЛ

Са открићем молекулске структуре материје Далтон је дао модел, по којем је цела

запремина испуњена свим гасовима, сваки од њих је на свом парцијалном притиску.

p1  p2  ...  pn  p
V1  V2  ...  Vn  V
 p i p Далтонов закон

Претпоставка о ИГ се може изрећи да „једни молекули другима не сметају“. С

обзиром на то, утицаји удара (m·w- колич. Крет.) сваке групе молекула о зидове
суда се сабирају, тј. парцијални притисци се сабирају и – дају укупан притисак.

Другим речима парцијални притисак је притисак сваког од компонентних гасова који

би тај гас имао када би био у суду исте запремине без других гасова (избацивањем
осталих гасова дати гас се шири и притисак опада). Илустративна је слика из лит. [1].

56
дакле,
p  V  msm  Rsm  T  nsm  R  T
p1  V  m1  R1  T  n1  R  T
p2  V  m2  R2  T  n2  R  T
.........................................
pn  V  mn  Rn  T  nn  R  T

У мешавини, укупан број свих молекула је једнак збиру молекула свих гасова.

1
N1  N2  ...  Nn  N / 
NA
мoлeкулa
Ni  ni  N A ; N A  6,022  1023
mol
n1  n2  ...  nn  n - биланс количине супстанције (моловa)
m1  m2  ...  mn  m - биланс мaсе у мешавини

Уводи се појам „УДЕО“ - масе, запремине, колич. супстанције 1 гаса у смеши.

1. масени удео: 2. запремински удео: 3. моларни удео:

mi n
Vi n
ni n
gi 
m
  gi  1
1
ri 
V
  ri  1
1
zi 
n
 z
1
i 1

p  Vi ni  R  T
  ri = zi запремински удео  моларном
p V n  R T

Vi
pi  V   ni  R  T   p  Vi  pi  p  pi  ri  p
V ...............

Парцијални притисак сваког компонентног гаса у мешавини је једнак производу

његовог запреминског (моларног) удела и – укупног притиска у мешавини.

mi
mi  ni  Mi  ni 
Mi
n1  n2  ...  nn  n
m1 m2 m m 1
  ...  n  /
M1 M2 Mn Msm m
g1 g 2 g 1 1 n

M1 M2
 ...  n 
Mn Msm
 Msm  n
gi
  ri  Mi
1 M 1

57
- нa сличaн нaчин дoбиjaмo Rsm (пoчиње се од: m
...1  m2   mn  m ):
1 n
Rsm  n
ri
  g i  Ri
1 R 1

M R Ri
ri  g i  /  ri  g i 
Mi R R

Екстензивне величине стања су сабирљиве, дакле: Usm  U1  U2  ...  Un

1
msm  usm  m1  u1  m2  u2  ...  mn  un /
m
n
usm   g i  ui
1

- прва енергетска једначина стања И.Г.: u  cv  T

1
 cv sm  T  g1  cv 1  T  g 2  cv 2  T  ...  g 3  cv 3  T /
T
n
cv sm   g i  cv i
1

n n
- нa сличaн нaчин je: H   H i  hsm   g i  hi
1 1
n
c p sm   g i  c p i
1
n n
v sm   g i  v i ; ssm   g i  si
1 1

 Usm  U1  U 2  ...  U n

nsm  Usm
M
 n1  U1M  n2  U 2M  ...  nn  U nM

- добијају се сличне формуле са моларним величинама и моларним уделима

Majeрова jeдначина важи - за кoмпoнeнтe и - за целу смешу.

c p,sm  c v,sm  R sm ; c p i  c v i  Ri
Cm,p,sm  Cm,v,sm  R ; Cm,p,i  Cm,v,i  R

cp i Cm,p,i c p sm Cm,p,sm
i     sm  
cvi Cm,v,i c v sm Cm,v,sm

58
 НАЧИНИ МЕШАЊА ИДЕАЛНИХ ГАСОВА

1. „ИЗОХОРСКО“ МЕШАЊЕ ИДЕАЛНИХ ГАСОВА У ЗАТВОРЕНОМ СУДУ

A B

Стања: 1 - пре мешања ; 2 - после мешања

pA 1  VA 1  mA  Rg A  TA 1  nA  R  TA 1
pB 1  VB 1  mB  Rg B  TB 1  nB  R  TB 1

- дижемо преграду  гасови се помешају  настаје смеша тј. мешавина

- p ' A - парцијални притисак гаса А у смеши

VM  VA 1  VB 1  VA '  VB '
pM VM   mA  mB   RM  TM   nA  nB   R  TM
  
mM nM
pA' VM  mA  RA  TM  nA  R  TM  pM VA '
pB ' VM  mB  RB  TM  nB  R  TM  pM VB '

Њихови парцијални притисци и редуковане запремине (у мешавини, након мешања)

неће бити = њиховим притисцима и запреминама пре мешања, осим ако су пре
мешања ови гасови били баш на тим истим притисцима и – на температури мешања.

 закoн термoдинaмикe ;  калoричкa jeднaчинa стања

Q  W  U 2  U1 U  m  cv  T W 0
Q  U A 2  UB 2  U A 1  UB 1  mA  cv A  TM  mB  cv B  TM  mA  cv A  TA 1  mB  cv B  TB 1 
 nA  CvMA  TM  nB  CvMB  TM  nA  CvMA  TA 1  nA  CvMB  TB 1

mA  cv A  TA 1  mB  cv B  TB 1  Q nA  CvMA  TA 1  nA  CvMB  TB 1  Q
TM  
mA  cv A  mB  cv B nA  CvMA  nB  CvMB

Aко је мешање адијабaтско и изохорско онда се промена ентропије адијабатски

изолованог система може одредити на следећи начин:

 T p   T p 
Ssi  SA  SB  mA  c pA  ln M  RA  ln pA   mB  c pB  ln M  RB  ln pB 
 TA pA   TB pB 

59
 „ИЗОБАРСКО“ МЕШАЊЕ - МЕШАЊЕ ДВЕ СТРУЈЕ ИДЕАЛНИХ ГАСОВА

A1
A

МЕШНА КОМОРА
МК
B1
B
M

pA 1 VA1  m
 A  RA  TA 1  n A  R  TA 1
-  закон термодин. (за проточни / отворени систем)
pB 1 VB1  m
 B  RB  TB 1  nB  R  TB 1

  Т     
Q W
  H 2  H1 ; Q -
тoплoтни проток (флукс)  H  m c p  T
снага
     
mA  c p A  TA 1  mB  c p B  TB 1  Q nA  c pMA  TA 1  nB  c pMB  TB 1  Q
TM   
  
mA  c p A  mB  c p B nA  CpMA  nB  CpMB

Уколико промена кинетичке eнeргиje ових токова није занемарљива :

  Т    
Q W
  H 2  H1 E K 2  E K 1 Р  0
P
   
w A2 
w2 
w2
mA  c p A  TA 1  mB  c p B  TB 1  Q  mA   mB  B  mM  M
TM  2 2 2
 
mA  c p A  mB  c p B

Aко је мешање адијабaтско и изобарско ондa се промена ентропије адијабатски

изолованог система може одредити на следећи начин:

 p   p 
 A  c pA  ln TM  RA  ln pA   m
S si  S A  S B  m  B  c pB  ln TM  RB  ln pB 
 TA pA   TB pB 

 A  RA  TM
m m  R T
Где су: ppA  и ppB  B B M парцијални притисци комп. А и B у смеши
vM vM

60
УВОЂЕЊЕ ИДЕАЛНОГ ГАСА У СУД У КОЈЕМ ЈЕ ДРУГИ ИДЕАЛАН ГАС

M,mM,UM

A
. .
m A ,HA

B,mB ,UB

- ради једноставности чинимо следећу претпоставку:


резервоар се пуни са m A  const . за време t

 
m A  t  mA H A 1 t  H A1

Q  W  U 2  UB 1  H A 1 W 0

w A2
mA  c p A  TA  mB  cv B  TB  Q ( mA  )
TM  2
mA  cv A  mB  cv B

последица чињенице да се гас A ''смирио'' у резeрвoaру

61
 НЕРАВНОТЕЖНИ (неквазистатички) ПРОЦЕСИ

Пример: бирамо техничку политропу, јер је она сличног облика у (p-v) и (T-s) систему.

T 2 T 2 нема физички сми-

сао (само геомет-
n m ријски пролази кроз
тачке 1, 2)

i 1 1

S S
p 2 p 2

n m

i 1 1

V V

21 2 1

РАВНОТЕЖНИ ПРОЦЕС НЕРАВНОТЕЖНИ ПРОЦЕС

pv n  idem p1v1m  p2v 2m  pi v im  pv m

p1v1n  p2v 2n  pi v in

Квазистатичка политропа (m) → (испрекидана линија) нема никакве физичке везе са

неравнотежним процесом 1-2, већ (ето) само геометријски пролази кроз тачке 1 i 2.

Равнотежни процес - од почетног до крајњег стања - пролази само кроз равнотежна

међустања. Почетно и крајње стање су равнотежна јер се креће из стања равнотеже
и на крају се ''сачека'' да систем дође у равнотежу. Овакав процес се одвија брзином
много мањом од брзине звука, тако да молекули сабијени клипом имају увек времена
да се својим хаотичним кретањем распореде хомогено по целој запремини. Код ових
процеса, за сва стања (увек), знамо екстензивне величине стања (V и S) и интезивне
величине стања (Т и р) јер је предуслов за "познавање" интензивних величина стања
(хомогеност гаса у суду) задовољен. Пошто у оба (p-V), (T-S) дијаграма за сва стања
знамо обе координате могу се цртати све тачке, тј. континуалне криве. Дакле познају
се (могу се израчунати) и површине испод тих кривих (W, Q) као и површина лево од
криве (WT). Код свих ових израза фигурише n (експонент квазистатичке политропе).

62
Неравнотежни процеси. Равнотежна су само почетно и крајње стања. Овакав процес
се одвија великом брзином, блиској брзини звука, тако да молекули сабијени испред
клипа и немају времена да се хаотичним кретањем распореде по целом суду. Дакле,
сва међустања одликује термичка и механичка неравнотежа, тј. - нехомогеност гаса
у суду (нехомогеност притиска и температуре). V (односно S) су увек познати за сва
међустања (иако су неравнотежна) што је ефект својства адитивности екстензивних
величина стања. Међутим, са р (односно са Т) то није случај. Пошто ова међустања
одликује неравнотежа / нехомогеност, значи - није задовољен услов за дефинисање
интензивних величина стања тј. притиска и температуре. Како се стање представља
тачком – која је дефинисана у равни са две своје координате – а за међустања у оба
дијаграма знамо само апсцисе, а не знамо ординате, закључујемо да између тачака
1 и 2 која представљају почетно и крајње стање неравнотежног процеса не може да
се црта ништа. Следи да не може бити икаквих површина испод и лево од криве (јер
саме криве процеса – нема), дакле не можемо да израчунамо ни Q, нити W, нити WT.

Експонент „m“ се популарно (погрешно) зове - ''експонент неравнотежне политропе''.

У ствари он је експонент (неке) равнотежне политропе која само повезује тачке 1 и 2.

За графичко представљање неквазистатичке (неравнотежне) политропе, а посебно

њених спољашњих утицаја (величина процеса) – користимо својеврсну “протезу”.

T p1=idem
равнотежна M међустање
1 промена
1-2 → неравнотежна политропа
m<n pM=idem 1-М → равнотежна политропа
p2=idem
n М-2 → адијабатско пригушење
(„најнеповратнији“
неравнотежни процес)
2

Неравнотежна промена cтања је УВЕК у ДЕСНО од „своје“ равнотежне јер је од ње

неповратнија за неки спонтани губитак (напр. трење). Према Првом постулату одн.
Другом закону ТД спонтаним процесом се тежи равнотежи, дакле расте ентропија.

Адијабатско пригушење је процес где се не добија рад, ни запремински ни технички,

дакле ( w  0, w T  0 ) а и адијабатски je ( q  0 ), другим речима w M 2  w MT 2  qM 2  0

Таква промена је веома погодна, јер на w1M , w1TM , q1M не додаје ништа, па следи:

w1M  w12 ; w1TM  w12

T
; q1M  q12
(А)

63
 Питамо се, како се бира равнотежни процес који одговара неравнотежном 1-2 ?

T


1
Q , Q
(J ) (W )
m

2
Q12  400 J

s Q1M  Q12
300J
400J
500J

измерено неравнотежно

Од свих могућих равнотежних (квазистатичких) процеса који се пружају у лево

од нашег неравнотежног, бирамо онај за који важи:
QRAVNOTEŽNO  QNERAVNOTEŽNO

неравнотежни
процес !
T
cn  cm
1
n n  m  m 
cv   cv  cm  cv 
n 1 m 1 m 1
m
q12 > 0
mn
M
горњи израз је изве
2 ден претпоставив.
q12 равнотежни процес

s
m  n !!!
m  const  q1M  q12

c1M  T1  TM   c12  T1  T2  c1M  cn c12  cm

   
T T

погледати једначину (А)  важи јер су то величине процеса, док je за све величине
стања и потпуно свеједно којим путем (тј. помоћу ког процеса) се прелази из стања 1
у стање 2, и чак је сасвим свеједно да ли је процес равнотежан или неравнотежан !

64
 Адијабатско пригушење

p1  p2 q  0 , wT  0

 w
  h2  h1
T
q
0 0

h2  h1 !!!
струјнице

→ процес се користи код расхладних

уређаја за спуштање (пад) притиска
између кондензатора и испаривача.

2
бленда
Све ово је, наравно, само теоретска припрема за анализу циклуса (кружних процеса)
који се посматрају са аспекта отворених (проточних) система. За ''протезу'' потребна
најлошија промена стања је адијабатско пригушење, неравнотежна ''изенталпа''.

Код затворених система, постоји слична промена стања, тј експанзија у вакуум.

вакуум q0
p1, T1 w 0

O2

према I закону ТД → q + w = u2 – u1
u2 = u1
Услед трења у бленди (пошто је флуид вискозан), у случају адијабатског пригушења
укупна енергија гаса се смањује што се манифестује падом притиска.

Процес адијабатског пригушења се популарно назива ''изенталпским'' што олакшава

комуникацију али је принципијелно погрешно јер је и он неравнотежан, и само важи:
h2  h1
Како то да се адијабатско пригушење у (T-s) дијаграму поклапа са изотермом ?

Зато што је у питању идеалан гас за који важи друга калоричка једначина стања.
h2  h1  c p  T2  T1  
идеалан гас
 h2  h1  T2  T1

Код реалних гасова ово не важи!

65
 ЕНТРОПИЈСКА АНАЛИЗА ПРОЦЕСА

T
1 2TI 1TI TTI

m
Т1-ТМ = топлотна неравнотежа→∆STN
n
2 рM-р2 = механичка неравнотежа→∆SMN
M
Q12 QTI T1 > T2 QTI = - QRS

∆SRS (>=<0) = ∆STN (>=<0) + ∆SMN (>0)

∆STN ∆SMN S
∆SAIS ∆STI
∆SRS = ∆S12

Јасно, између стања 1 и стања 2 постоји механичка и термичка неравнотежа

 p1  p2, T1  T2  . Преласком из стања 1 у стање М се потпуно савладава
термичка неравнотежа и зато се одговарајуће ∆S зове ∆STN.

Од стања М до стања 2 савладавамо преосталу механичку неравнотежу  pM  p2  и

зато се то ∆S зове ∆SMN (механичке неравнотеже) а то је уствари промена ентропије

адијабатског пригушења, која је увек веће од нуле (∆SMN>0).

T изохора
v1
v2 p3
v3
p2 изобара

p1

V експанзија
V компресија

66
 НЕРАВНОТЕЖНЕ ПРОМЕНЕ у Т-S дијаграму

a) изотермна компресија
T
1TP 2TP
n  m 1
M 2 1

Q<0

∆STN
∆SMN ∆SRS
S
∆STP
∆SAIS

b) неравнотежна политропа
T T
1 m 
M 2

Q<0

1TP 2TP TTP 1

M
2

∆SMN ∆SRS ∆SAIS

S S
∆STN
∆STP

c) неравнотежна изентропа (није адијабата)

T T
1 m 
M 2

Q<0

1TP 2TP TTP 1

M
2

∆STN
S S
∆SMN ∆STP
∆SAIS
∆SRS = 0

67
d) неравнотежна политропа

T T
1 (m    n )
n  m M 2

Q<0

1TP 2TP TTP

M 1
2

∆STN
S S
∆SMN
∆SRS ∆STP
∆SAIS

e) неравнотежна адијабата (није изентропа)

T T
1 n 
M 2

Q=0
2 TTP
M 1
∆STP = 0

∆STN = 0 ∆SMN
S S
∆SRS
∆SAIS

f)
  n 1
T T
1 2TI 1TI
TTI
M 2
Q>0

2 1
M

∆STN ∆SMN
S S
∆SRS
∆SAIS ∆STP
68
g) неравнотежна изотермна експанзија

T
2TI
1TI n  m 1
1 2

M
Q>0

∆STN ∆SMN
S
∆SRS
∆STI ∆SAIS

СТЕПЕН ДОБРОТЕ ПРОМЕНЕ СТАЊА

Ово је величина која служи као мера квалитета неравнотежних процеса.

ЕКСПАНЗИЈА:
T p1

pM
m
p2
n
2
M

2R

Логично је да се пореде експанзије између истих притисака.

PNR
Dex 
Prav (  PR )
Уколико у систему нема рачвања:
m w T
Dex  12
 w
m T
12 R

Помоћу I закона термодинамике: q  w T  h

69
 h12  q12
Dex 
h12R  q12R
Довде извођење важи за било коју радну супстанцију
( cn  c R - за неравнотежну и равнотежну промену).

‐ за идеалан гас:

c p  (T2  T1 )  cn  (T2  T1 ) (c p  cn )  (T2  T1 ) T1  T2

Dex    1
c p  (T2R  T1R )  cn  (T2R  T1R ) (c p  cn )  (T2R  T1R ) T1  T2R

- за реалан гас:
за адијабатску промену стања:
h12  q12 h h
Dex   1 2
h12R  q12R h1  h2R

КОМПРЕСИЈА:
Степен доброте за компресију се дефинише као реципрочна вредност Dex :

PR m  w RT h12R  q12R
Dkomp   
PNR m  w NR
T
h12  q12

pM
p2
T
M 2 T2

2R
n m

p1

T1
1

- за идеалан гас (или полуидеалан гас):

c p  (T2R  T1 )  cn  (T2R  T1 ) (c p  cn )  (T2R  T1 ) T2R  T1
Dkomp   
c p  (T2  T1 )  cn  (T2  T1 ) (c p  c n )  (T2  T1 ) T2  T1

‐ за реалан гас:
за адијабатску промену стања
h12R  q12R h2R  h1
Dkomp  
h12  q12 h2  h1

70
 АДИЈАБАТСКЕ ПРОМЕНЕ у Т-S дијаграму

експанзија  n  m  компресија  n  m 

Адијaбатска парна турбина: енергија паре на улазу се делм претвара у технички рад
на вратилу турбине. На изл. из турбине је стање 2. У општем случају струјна енергија
је сума: енталпије, макроскопске кинетичке и макроскопске потенцијалне енергије.
Ако се занемаре промене макроскопске Ек и Еp, технички рад на вратилу турбине је:

w t 12  h2  h1  0

У случају када је адијабатска експанзија и квазистатичка, тј. када је промена

стања изентропска добија се максимално могући технички рад: w t 12  h2s  h1  0

Ако посматрамо адијабатску компресију онда имамо следећи случај:

71