Francuska: Barokni klasicizam

Barok u Francuskoj
Luj XIV – kralj
sunca

Bio apsolutistički
vladar

Umetnost trebala
da pokaže
kraljevu moć
 Barok u Francuskoj
Umetnička dela nastala za vreme vladavine Luja XIII bila su veoma
raznolika.

Idvajale su se kritičke grafike i dokumentaristicke grafike Žaka Kaloa.

Postojale su i meditativne, religiozne teme Žorža de la Tura

Do 1640. godine francuskim barokom dominirao je spokojni

klasicizam Nikole Pusena, slikara koji je, stvarajući u Rimu,
zagovarao tezu da umetnici moraju da obrađuju “značajne” teme
koje je odredila Francuska akademija, a to su bitke, junačka dela,
religiozne teme i teme preuzete iz antike.
Žorž de la Tur

Sveti Josif drvodelja, 1645, i detalj: Isus dete

Najcenjeniji slikar ovog perioda je Nikola Pusen (1594-1665), sa
očitim klasičnim uzorima, metodičnog, disciplinovanog i
intelektualnog stila, koji se više obraća razumu nego osećanjima.
Govorimo o « klasicizmu » francuske umetnosti ovog perioda.

Pusen, “Et in Arcadia Ego”, 1637-38

Pusen, Otmica Sabinjanki, 1634-35

 Barok u Francuskoj
Francuska, sa svojim intelektualnim nasleđem humanizma i
racionalizma, nikad neće stvarno prihvatiti uzbuđenje i dramatičnost
italijanskog baroka.
Ona razvija svoju specifičnu formu barokne umetnosti, uravnoteženiju i
smireniju, u većoj meri zasnovanoj na « klasičnim » vrednostima Antike i
Renesanse.
Zato ćemo umetnost baroknog perioda u Francuskoj zvati « klasicizam »
ali pošto taj klasicizam ima i neke odlike baroka, zvaćemo ga « barokni
klasicizam ».

Claude Perrault, istočna fasada Luvra, 1667-70

INVALIDI - Pariz

Jules Hardouin-Mansart, Paris, 1680-1691

Barok u Italiji: Borromini (1599-
1667
Klasiciczam u Francuskoj, Claude Perrault, Fasada Luvra, 1667-70

Barok u Italiji: Maderna, Rim, 1607-10

Luvr
•Istočno pročelje uradili: Šarl Lebren, Luj Le
Vo i Klod Pero
•Pročelje osmišljeno kao rasklopljen rimski
hram
Umesto krivih linija, konveksnih i konkavnih ravni i maštovitosti
italijanskih zdanja, u Francuskom baroknom klasicizmu imamo utisak
monumentalnosti,
.
Sve je zasnovano na ravnoteži,
jasnoći i racionalnosti pravih linija i
naglašenim vertikalama i
horizintalama

Claude Perrault, Façade est du Louvre, 1667-70

Fasada Luvra označava trijumf francuskog klasicizma koji se uspostavlja
kao « kraljevski stil », potpuno u skladu sa apsolutističkim ambicijama
Luja XIV. Zato se barokni klasicizam još zove i « stil Luj XIV ».

Louis XIV: buste par Coysevox, portrait en pied,

Hyacinthe Rigaud, 1701
Najznačajnije arhitektonsko ostvarenje francuskog baroknog
klasicizma je Versajski zamak, koji na mestu starije građevine
proširuju arhitekte Luj l Vo et Žil Harduan-Mansar između 1669 i
1685.
Istorijat zidanja: http://www.versailles3d.com/fr/en-video/de-louis-
xiii-a-la-revolution.html
Virtuelni obilazak parka: http://www.versailles3d.com/fr/en-
video/des-jardins-aux-chateaux-de-trianon.html
Međutim, Luj XIV će ubrzo želeti više raskoši, i luksuzniji dekor za
sebe i svoj dvor. Versaj tako preuzima barokni ideju da različite
umetničke grane zajedno služe ostvarenju jedinstvenog cilja (poput
kompozitnih scena baroka): ovde u službi potvrde moći, slave i
apsolutne vlasti Luja XIV.
Slikar Lebran organizuje umetnike svih profila da u Versaju stvore
impresivne ansamble, kao što je ovaj Salon Rata…

Versaj, Salon Rata, reljefi Antoan Kojzvoks

…ili čuvena Galerija ogledala. I ovde, kao i u rimskom baroku, opšti
utisak je značajniji od pojedinačnih dela.
Park koji se prostire sa zapadne strane je se nadovezuje na unutrašnji
prostor, kao niz “spoljnjih dvorana”, luksuznih scena za kraljeva
pojavljivanja, kao i za impresivne spektakle koje organizuje.

VERSAJ
Park je primer formalnog savršenstva u uređenju parkova: njegov
strogi geometrijski plan organizovan je simetrično u odnosu na liniju
pogleda koja kreće iz odaja zamka. Ovakve parkove nazivamo
klasičnim, ili francukim, parkovima « jardin à la française ».
Strogi geometrijski plan: simetrija, linija pogleda...
Vrt se stepenasto spušta…
Velike vode površine basena su ogledala u kojima se ogleda nebo.
“Zidove” formira vegetacija…

Le bassin d’Apollon avec Apollon conduisant le char du soleil

Iza zidova od žive ograde, skrivena, tajnovita mesta mišljena kao
pozorišni dekor, gde se daju pozorišni komadi (Molier), izvode
koncerti (Lili)...

Bosquet des bains d’Apollon du chateau de Versailles

...u kojima se kriju skulpturalne grupe u kojima je kralj simbolički
prikazan kao Apolon, bog povezan sa Suncem, umetnošću i lepotom..

Le bain d’Apollon
A vrhunac spektakla su igre vode, kompleksan sistem fontana sa
vodoskocima, vodopadima, vodenim zavesama...
Film: Kralj pleše (Le roi
danse), Gérard Corbiau,
2000, umetnost u službi
uspostavljanja
apsolutne monarhije
Luja XVI

• Izbor najboljih plasnih scena:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=B
MvpvDjFvHA
• Film:
https://www.youtube.com/playlist?list=PL6835EA53783A1E0C
Politički apsolutizam Luja XIV će se preneti i na umetnost: Luj XIV
uspostavlja kontrolu nad umetnicima i novim konceptom školovanja,
i 1648 osniva Kraljevsku akademiju slikarstva i skulpture, koja će
nadalje zameniti tradicionalna učenja pri ateljeima starijih umetnika.
Nikola Pusen je postavljen za prvog direktora.

Program Akademije je
zasnovan na strogo
zasnovanom sistemu
teorijskih pravila, i pokazaće
se nesposobnim da proizvede
značajnijeg umetnika…

Poussin, 'Et in Arcadia Ego', 1637-38

 Versaj
• Izgradnju započeo Luj Le Vo a završio Mansar
• U središnjem delu palate se nalazi Dvorana s ogledalima, sa
Salonom rata i njegovim pandanom, Salonom mira
Dvorana sa ogledalima
Salon rata