Da li ste meta emotivnog zlostavljanja?

Uh. Ne postoji duhovit način da se otvori ovakva tema. Zlostavljanje je tako ružna reč.
Zlokobna. Nabijena negativnom energijom. Kada mi je, pre malo više od godinu dana,
terapeut kog sam posećivao rekao: “Ne budite tako strogi prema sebi, ipak, vi ste preživeli
zlostavljanje” te reči prosto nisu rezonovale.

“Zlostavljan? Ja? Ma kakvi. Ok, nisam uvek imao baš najbolji odnos sa mojima, ali ko ima?
Deca u osnovnoj nisu bila baš blagonaklona, da ne kažem da su bila nasilna, ali to je sve
normalno zar ne? Kada sam malo porastao ulazio sam u razne intenzivne ljubavne,
prijateljske i profesionalne odnose nakon kojih bih još godinama bio jako povređen,
emotivno prazan i nesiguran, ali hej, to je sve za ljude, zar ne? Da li ZAISTA mogu ono što
sam prošao da nazovem zlostavljanjem? Da li smem? Da li sam onda samo još jedan kukavni
slabić koji skuplja poene na opresiju?”

Kada kažemo “zlostavljanje“, mnogima od nas su iste stvari u glavi. Zamišljamo dramatične
prizore porodičnog nasilja, praćenog psovkama i uvredama. Zamišljamo jezive prikaze
seksualnih predatora koji iskorišćavaju maloletnike i decu. Zamišljamo linč, silovanje i
nasilje. Naravno, svi navedeni primeri neosporno spadaju pod zlostavljanje koje ostavljaja
duboke tragove na dušama žrtvi.

No, ovi ekstremni i vrlo eksplicitni primeri često dovode do toga da zanemarujemo činjenicu
da zlostavljanje može da bude i suptilno. Nekad čak i neprimetno, posebno ukoliko dolazi od
nekog koga volimo. Zlostavljanje nisu samo uvrede i udarci. Zlostavljanje se može sprovoditi
bez ijedne teške reči. Ovakvo, emotivno zlostavljanje, iako ne ostavlja ožiljke, takođe
ostavlja duboke tragove u našim dušama. Menja nas. Zato sam i odlučio da napišem ovaj
tekst. Ukoliko možemo da prepoznamo emotivno zlostavljanje, onda možemo i da ga
nazovmo pravim imenom. Ukoliko možemo da ga nazovemo pravim imenom, možemo i da
ga prekinemo. Ukoliko možemo da ga prekinemo, možemo da smanjimo štetne efekte i
prevaziđemo traumu. A ukoliko prevaziđemo traumu, možemo da osiguramo da nam se ista
stvar nikada više ne ponovi.

Ko se seća bola, jednom kada je bol prošao? Sve što ostaje je senka bola, senka koja ne
ostaje u sećanju, već u našem telu. Bol nas obeležava, ali previše duboko da bismo to mogli
videti. Daleko od očiju, daleko od srca.

Margaret Atvud.

Definicija zlostavljanja

Zlostavljanje podrazumeva nanošenje bola ili štete, zloupotrebu drugog živog bića,
zloupotrebu nečijeg tela, psihe ili vlasništva u cilju postizanja ličnog zadovoljstva ili koristi.
Zlostavljanje podrazumeva okrutan i nasilan tretman drugog živog bića. Šta bi onda bilo
emotivno ili psihološko zlostavljanje?
Psihološko zlostavljanje podrazumeva situaciju u kojoj jedna osoba drugu osobu podvrgava
ili izlaže ponašanju koje može dovesti do psiholoških trauma koje rezultuju anksioznošću,
hroničnom depresijom ili post-traumatskim stresom. Emotivno nasilje je često povezano sa
nejednakom raspodelom moći unutar zlostavljačkog odnosa i može da uključuje nasilno
ponašanje, manipulaciju, pasivnu agresiju, tretman tišinom, tretman plinskim svetlom
(gaslighting ili „pravljenje ludim“) i zlostavljanje na radnom mestu. Zlostavljanje takođe
podrazumeva ugrožavanje ljudskih prava poput kažnjavanja bez suđenja, lažno optuživanje
kao i satanizaciju i linč neke osobe od strane medija ili države.

Emotivni manipulatori i nedostatak empatije

Ne možemo a da se ne zapitamo: Ko je uopšte u stanju  da čini takva zverstva? Kakvi su to

ljudi? Da li ljudi zaista mogu da budu tako zli i šta je to što nekoga čini takvim? Među nama
postoje ljudi koji su evidentno sposobni za najrazličitije okrutnosti, no šta je to što nas ostale
sprečava da nanosimo bol drugima? Odgovor je empatija. Empatija je sposobnost da
shvatimo, razumemo i doživimo tuđa osećanja kao svoja. Empatija nam omogućava da
saosećamo sa nečijim bolom ili srećom i dozvoljava nam da razumemo da i druga živa bića
imaju osećanja i mogu da iskuse patnju.

E, sad. Empatija je sposobnost koja nije razvijena kod svakoga od nas u istoj meri. Takođe,
empatija se razvija tokom života i može da fluktuira u zavisnosti od okolnosti. Postoje
određena psihološka stanja tokom kojih nivoi empatije opadaju, kao što su umor, depresija ili
zavisnička kriza. Takođe, postoje trenuci kada je empatija povišena, na primer, u susretu sa
detetom ili slatkom životinjom. Takođe, postoje određene tehnike i faktori koji mogu da
eliminišu empatiju i da učine sasvim prosečnog pojedinca spremnim za okrutnost prema
određenoj grupi ljudi. Dehumanizacija, rutinizacija i difuzija odgovornosti su primeri za
ovakve pojave koje najčešće srećemo u ratnim sukobima. 

Nažalost, zlostavljanje se dešava i mimo ratnih okolnosti. Fizičko, seksualno, verbalno i

emotivno zlostavljanje su za neke ljude svakodnevnica. Zašto neki ljudi konstantno
povređuju druge i to na poprilično okrutne i podmukle načine? Ko su ti ljudi i gde im je
empatija?

Kada bismo pokušali da zlostavljače analiziramo i postavimo im neku dijagnozu, za većinu

njih bismo mogli da zaključimo da imaju izražene crte karakteristične za poremećaje ličnosti
B grupe. Pod ove poremećaje ličnosti spadaju narcisoidni poremećaj ličnosti, granični
poremećaj ličnosti i antisocijalni poremećaj ličnosti. Sve ove poremećaje povezuje izraženo
prisustvo narcizma (koji nije karakterističan samo za narcisoidni poremećaj ličnosti), nizak
nivo empatije i sklonost ka emotivnoj manipulaciji i zlostavljanju. Ovom prilikom nemam
nameru da ulazim u detaljno opisivanje svakog od ovih poremećaja, jer smatram da sama
dijagnoza zlostavljača nije toliko važna koliko je važno biti upoznat sa suptilnim tehnikama
koje ovakvi ljudi koriste kako bi manipulisali, privukli, kontrolisali i na kraju namerno ili
nenamerno povredili osobu sa kojom su u odnosu. U nastavku teksta, opisaću tipičan tok
jednog emotivno zlostavljačkog romantičnog odnosa i sve suptilne i sitne znakove koji nam
mogu pomoći da prepoznamo da li se nalazimo u takvom odnosu ili smo u takvom odnosu
bili. Navešću primer pritajenog narcističkog zlostavljanja, jer je njega najteže identifikovati,
no isti princip funkcioniše i kada je zlostavljanje daleko eksplicitnije. Naravno, ovakva
dinamika može da se preslika i u poslovnom odnosu, a nažalost i u odnosu između roditelja i
deteta, kada je najpogubnija.  Pa da počnemo!

Faza 1: Bombardovanje ljubavlju

Kada narcis ili emotivni manipulator izabere svoju buduću žrtvu, on je obično idealizuje i
često zaista misli da je našao osobu koja će savršeno odgovoriti na sve njegove potrebe.
Približava se, zasipa vas komplimentima i poklonima i čini da se osećate jako posebno.
Vreme koje provodi sa vama koristi kako bi vas što bolje upoznao i zato deluje jako
zainteresovano za sve što vam se dešava u životu, a vi se otvarate, jer vam prija pažnja.
Manipulator tačno zna šta da vam kaže i konačno imate osećaj da vas, posle mnogo muke,
neko konačno ceni i prihvata u celosti. Cela atmosfera je magična, kosmička, karmička, a vi
ste ubeđeni da ste upoznali osobu svog života. Sve se dešava jako brzo i iako imate osećaj da
vas manipulator požuruje, vi birate da ignorišete taj osećaj, jer sam ovaj kraljevski tretman
jako prija. Pritom, saosećate sa manipulatorom, jer vam je verovatno ispričao neku tužnu
priču o svom životu, priču u kojoj su svi drugi krivi. Emotivnog manipulatora ćete u ovoj fazi
najlakše prepoznati ukoliko vam kaže da vas voli pre nego što je imao vremena da vas zaista
upozna i ponudi vam brak, putovanje ili priliku za neku veliku promenu. Ukoliko vam vaša
intuicija govori da nešto tu ipak nije u redu i da se stvari odvijaju prebrzo, poslušajte je, jer
ukoliko to ne uradite, ući ćete u narednu fazu.

Faza 2: Devalvacija

Manipulator počinje da shvata da niste savršeni i to ga bolno podseća na činjenicu da nije ni

on. Emotivni manipulator nije u stanju da vas prihvati i voli takvog/u kakvi ste. Ono što
emotivni manipulator zaista želi je kontrola. Njemu je potrebno da vi savršeno odgovarate na
sve njegove potrebe i da se ponašate kao produžetak njega, a ne kao biće sa slobodnom
voljom. Pošto određene stvari kod vas počinju da mu smetaju, manipulator uzima na sebe da
vas „popravi“ i oblikuje po svojoj meri, a to će uraditi tako što će početi da vas lagano
devalvira i kažnjava za sve vaše nedostatke. Poput deteta koje ima napad besa jer mu igračka
više ne radi kako treba, manipulator će na vaše „greške“ reagovati besom, pasivnom  ili
aktivnom agresijom. Međutim, agresija može početi jako suptilno.

Prvo što se dešava je da komplimenti, pokloni i znaci naklonosti počinju da izostaju. Vi to

opravdavate činjenicom da manipulator možda samo prolazi težak period, jer manipulator
često zauzima ulogu žrtve. Potom kreću suptilni otrovni komentari, kritike i postupci koji se
ne poklapaju sa rečima. Svakog dana, malo po malo, manipulator radi nešto što vam krnji
samopouzdanje i tera vas da se preispitujete. Zlostavljanje može biti jako suptilno, ali uvek je
usmereno na to da vam pošalje poruku da niste dovoljno dobri i da morate više da se trudite.
Pritom, manipulator vas je u prethodnoj fazi dobro upoznao i tačno zna koje su vam slabe
tačke i na šta se „pecate“.U želji da se prethodni period vrati, vi se trudite i trudite, međutim,
nije više kao pre.

Tehnike devalvacije su najrazličitije. Manipulator će vam možda iznenada dati tretman

tišinom i potpuno će se emotivno povući, a vi ćete se pitati gde ste pogrešili. Ili će prosto biti
neprirodno ćutljiv i nećete moći da povedete nijedan smislen razgovor. Manipulator će početi
da vam upućuje uvrede maskirane u kompliment ili u šalu. Možda će tu i tamo
iskomentarisati kako mu se neko ko je potpuno suprotan od vas jako fizički ili psihički
dopada. Možda će početi da se ponaša tajnovito i da vam sa zakašnjenjem odgovara na
poruke. Možda će ignorisati vaše ideje i predloge. Možda će reći da mu se ne dopada poklon
koji ste mu kupili ili će ravnodušno reagovati na sve lepe stvari koje činite za njega. Sve će
delovati relativno normalno, ali kod vas će početi da se razvija osećaj anksioznosti, jer vam
intuicija govori da nešto nije u redu. Više se ne osećate prijatno pored te osobe, umesto
spokoja, sada osećate hladnoću, prazninu i nemir. Ta napeta atmosfera će postati dominantna
i vi nećete moći više da izdržite. Pokušaćete nekako da se pobunite ili da prosto upitate šta
nije u redu.

Tad na scenu stupa gaslighting, tehnika plinskog svetla u narodu poznata kao „pravljenje
ljudim“. Na manje ili više suptilan način, manipulator će vam dati do znanja da ste vi krivi za
novonastalo stanje, vi ste krivi jer imate visoka očekivanja, vi ste krivi zato što tražite
problem tamo gde ga nema, vi ste krivi jer ste previše emotivni i pravite dramu, vi sve
pogrešno shvatate, on se samo šalio, nije se desilo to što tvrdite, treba da se fokusirate više na
svoj život i vaše probleme i da ga pustite na miru, jer sa vašom vezom je sve u redu. I dalje
željni perioda kada je sve bilo savršeno, vi ćete poverovati u sve što vam manipulator govori,
opravdaćete ga i nastavićete da se trudite. Da stvar bude gora, poverovaćete u njegove reči i
pomislićete: "Pa ok, nekad zaista umem previše da dramim, mora da je problem u meni, samo
treba da se opustim." Ovo je možda i najopasniji aspekt emotivnog zlostavljanja, zato što uz
pomoć gaslighting-a, manipulator počinje direktno da utiče na sliku koju imate o sebi i vaše
samopouzdanje. Manipulator u vas utiskuje lažna uverenja o vama samima, uverenja koja će
nastviti da vas proganjaju čak i kada se taj odnos uveliko završi. Vi mu verujete, jer verujete
u da imate posla sa predivnom osobom sa početka. Međutim, osoba sa kojom ste sada i osoba
koju ste upoznali na početku su poput dva različita sveta.

Tu i tamo, manipulator će vam dati neku lepu reč ili potkrepljenje, a onda će se sve nastaviti
po starom. Zašto manipulator ovo radi? Zato što želi da vas kontroliše kako biste vi vodili
računa o njemu i svim njegovim potrebama, uključujući i potrebu da on bude bolji od vas.
Zbog nedostatka empatije, manipulator ne može zaista da se poveže sa vama na nekom
dubokom nivou, on vas, kao i sve ljude, vidi na jako infantilan i nezreo način: kao produžetke
sebe, kao sredstva za zadovoljenje sopstvenih potreba. Zbog toga vaš odnos počinje da deluje
šuplje i prazno, a vi se i dalje pitate gde grešite i zašto niste dovoljno dobri da se početni
period vrati.

Ako malo bolje razmislite, shvatićete da manipulator zna toliko toga o vama, dok vi o njemu
znate jako malo. Informacije koje je svojevoljno podelio sa vama su šture i površne. Velike
su šanse da manipulator sa vama nije podelio nijedan strah, nijednu slabost, nijedno
traumatično sećanje. Ako je i podelio sa vama neke informacije o svojoj prošlosti, pitanje je
koliko su tačne. Ukoliko počnete da kopate, dobićete maglovite i neodređene odgovore. No,
manipulator se pobrinuo za to da se vi ni ne usuđujete da previše pitate. Ovo manipulatoru
omogućava da pred vama održava fasadu savršenosti, što dodatno doprinosi tome da se vi
osećate bezvredno, jer vi ste sve svoje slabosti servirali na poslužavniku.

Samopouzdanje vam opada. Ne verujete više sebi. Imate sve manje energije i motivacije.
Padate u depresiju. Možda imate iznenadne napade panike. Imate glavobolje. Probleme sa
varenjem. Bolove u zglobovima. Osipe po koži. Možda primećujete da se kod vas razvijaju
loše navike kojih ne možete da se otresete. Previše pijete. Previše pušite. Previše jedete.
Nijedno od obećanja koje vam je manipulator dao nije ispunjeno. Osećate se jadno. Pitate se
šta nije u redu sa vama i zašto niste srećni? Kako je moguće da ste tako sebični, zahtevni,
nezahvalni i razmaženi, a u vezi ste sa tako divnom osobom? Uostalom, bilo je tako bajkovito
u početku, mora da je do vas. Pošto krivite sebe i osećate veliku sramotu zbog toga što tako
užasno podbacujete u vezi, vaša osećanja ne delite ni sa kim, a kada neko primeti da se vaš
partner ponaša malo čudno, vi uvek imate spremno opravdanje.

Osećate se mnogo gore nego kad ste ušli u vezu, ali ne uspevate da vaše loše stanje povežete
sa vezom u kojoj ste. Pošto je pritajeno emotivno zlostavljanje toliko suptilno, ne možete da
ga uočite dok se dešava. Manipulator je vešt i zna da, ukoliko hoće da vas kontroliše, njegovi
postpupci uvek moraju imati opravdanje. Jedini dokaz koji imate je vaše loše stanje. Ali pošto
je vaše loše stanje izazvano mnoštvom sitnih otrovnih strelica, ne možete da ga povežete ni sa
jednim konkretnim manipulatorskim postupkom, jer svaki zlostavljačev postupak sam za
sebe deluje bezazleno.

Faza 3: Odbacivanje

Manipulatoru prestajete da se dopadate. Umesto da postanete savršeni, vi sve više venete.

Njegovi pokušaji popravke su omanuli, a vi ste očigledno glupi, ružni i slabi. Vi više ni ne
znate šta da radite, hodate kao po jajima kako ne biste pokrenuli neku pogrešnu temu ili
isprovocirali još devalvacije. Razočarani ste, ali i dalje vas nešto drži tu i niste spremni da se
odreknete te veze. Ko bi uopšte i želeo da bude sa vama ako odete, kad ste tako neadekvatni?

Razočaran je i manipulator. U ovom trenutku, on je verovatno već našao narednu žrtvu od

koje će da crpi energiju i vi mu niste više zanimljivi. Manipulator u ovoj fazi nalazi bilo koji
glupi izgovor da vas ostavi. Možda će vas i isprovocirati na neki ispad, kako bi mogao da vas
okrivi za sve i ode kao da mu nikada niste ni bili važni.

Drugi scenario je da vi više ne možete da podnesete tu vezu i da zadnjim atomom

samopoštovanja stajete pred manipulatora i postavljate granice, odbijate da se odnos nastavi
na ovaj način i tražite objašnjenja, kao i ono što vam nedostaje. Sada imate priliku da vidite
kako se manipulator ponaša kada mu oduzmete kontrolu. Možete očekivati bes, još
gaslightinga, nabijanje krivice, pasivnu ili aktivnu agresiju ili prekid veze. Manipulator će
uvek pokušati da vas odbaci pre nego što vi odbacite njega, tako da će vas proglasiti ludim,
nezahvalnim, prezahtevnim, nedovoljnim, nevernim i u svakom smislu neadekvatnim. Odnos
se završava burno i brzo kako je i počeo. No, da li se zaista završava?

Traumatska povezanost

Manipulator vas je ostavio kao krpu. Možda ste vi ostavili njega, a on vam je zadao poslednji
udarac krivicom, devalvacijom, ćutanjem ili pasivnom agresijom. Veza je gotova, ali vi
shvatate da manipulator počinje da vam jako nedostaje. Osećate bol u grudima, teško vam je,
mislite na sve lepe trenutke koje ste prošli, a ružnih kao da ih nije ni bilo. Pitate se da li ste
možda ipak vi krivi? Da li bi trebalo da se vratite i izvinite? U ovoj fazi, samopouzdanje vam
je upropašćeno, sumnjate u sopstveni zdrav razum i samo želite da se sve one lepe stvari sa
početka veze vrate. Niste u stanju da povežete osobu koju ste upoznali sa osobom sa kojom
ste raskinuli. Osećate se zbunjeno, a u glavi vam je magla – tipičan znak da ste prošli
emotivno zlostavljanje, manipulaciju i suptilno ispiranje mozga. U vezu ste ušli kao relativno
zadovoljna, optimistična i stabilna osoba, a sada se osećate kao olupina. No, vi i dalje žudite
za manipulatorom i osećate se kao da ćete umreti bez njega. Da li je to ljubav?

Ne. To NIKAKO, ni pod razno nije ljubav. To što osećate je traumatska povezanost sa
zlostavljačem (trauma bond). Kako se formira ova povezanost? Formira se tako što postajete
navučeni na posebnu kombinaciju hormona koje vaš mozak proizvodi kada je osoba koju
volite istovremeno i osoba koja vam nanosi bol. Kombinacija oksitocina i kortizola čini vas
zavisnim od zlostavljača, a oporavak od takvog odnosa je poput skidanja sa droge. Pritom,
ukoliko ste u detinjstvu prošli sličnu vrstu emotivnog zlostavljanja, invalidiranja sopstvenih
osećanja i devalviranja od strane roditelja, dodatno ste podložni formiranju ove traumatske
veze. Vaše detinjstvo  vas je ostavilo sa dubokim osećanjem neadekvatnosti i nedovoljnosti i
velikom željom za prihvatanjem, a odbacivanje koje ste doživeli od strane manipulatora
direktno otvara sve vaše stare rane. Da stvar bude još gora, manipulatori često imaju običaj
da pokušaju da vas ponovo uvuku u odnos. Ukoliko bi se u ovom trenutku vaš manipulator
vratio i zasuo vas ljubavlju i obećanjima, vi biste poželeli da mu se bacite u zagrljaj, a onda
biste još jednom prošli sve ovo isto. Zato je manipulatore neophodno iseći iz života, a
ukoliko to nije moguće, svesti kontakt na minimum. Jako je važno da manipulatoru ne pružite
nikakvu emotivnu reakciju i nikakve informacije o vama. Setite se, manipulator želi kontrolu,
a svaka vaša reakcija, makar i negativna, mu daje do znanja da i dalje ima kontrolu nad vama.
Manipulator se najviše od svega plaši napuštanja, koliko god to paradoksalno zvučalo. U
nekom od narednih tekstova objasniću kako manipulatori uopšte postaju to što jesu, no za
sada, hajde da odgovorimo na pitanje šta je to što nas čini tako bolno podložnim za ovu vrstu
zlostavljanja i kako nas manipulatori uopšte namirišu?

Kozavisnost

Manipulatori vole optimistične, nasmejane, vedre, saosećajne, tople i empatične žrtve.

Neretko izaberu nekoga ko je mlađi, lepši ili uspešniji od njih, jer im imponuje ukoliko
uspeju da ostvare kontrolu nad nekim takvim. Međutim, manipulatori najviše vole ljude koji
su pomalo nesigurni, ljude koji ne misle da su dovoljno dobri i ljude koji su skloni da druge
stavljaju na prvo mesto. Manipulatori biraju ljude koji ne vole sebe, zato što su takvi ljudi
savršen materijal za disfunkcionalne odnose koje manipulatori formiraju. Nekome ko je
fokusiran samo i isključivo na sebe potreban je neko ko je fokusiran samo i isključivo na
druge. Nekome ko razmišlja samo o svojim osećanjima potreban je neko ko razmišlja samo o
tuđim osećanjima. Zbog toga, manipulatori uglavnom biraju specifičnu vrstu ljudi, ljude koje
nazivamo kozavisnim. Ovaj tip ljudi, takođe, iz nekog naizgled neobjašnjivog razloga, uvek
privlače emotivni manipulatori.

Ko su uopšte kozavisni ljudi? Termin kozavisnik je prvobitno označavao sve ljude koji su
pod uticajem neke osobe koja pati od alkoholizma, narkomanije ili nekog drugog
kompulsivnog poremećaja, uglavnom podrazumevajući članove porodice. Primećeno je da
alkoholizam ne oštećuje samo zavisnika, već i ljude koji su mu bliski i koji pokušavaju da
brinu o njemu. Takođe, primećeno je da deca koja su odrastala uz alkoholizam u porodici,
kasnije završe u braku sa alkoholičarima ili nekom drugom vrstom zavisnika. Sve
kozavisnike povezivao je jedan tipičan obrazac ponašanja, razmišljanja i emotivnog
reagovanja, obrazac koji je karakterističan i za ljude koji su preživeli neku vrstu zlostavljanja.
Zbog toga, definicija kozavisnika je proširena i danas se odnosi na sve ljude koji su bili na
neki način oštećeni od strane osobe koja ima bilo koji vid zavisnosti, kompulsivni poremećaj
ili bilo kakav mentalni poremećaj.

U ovom tekstu se nećemo detaljno baviti time šta je kozavisnost i kako nastaje – to ćemo
sačuvati za neku narednu priču. Za sada je važno je da prepoznate ukoliko imate crte
kozavisnosti, posebno ukoliko ste primetili da se u vašem životu iznova i iznova ponavlja
obrazac zlostavljačkih odnosa iz kojih izlazite samleveni i istrošeni. Ukoliko ovakav obrazac
postoji, to nije slučajno.

Najverovatnije ste, još u ranom detinjstvu, preživeli neki oblik kontinuiranog eksplicitnog ili
suptilnog zlostavljanja od strane vaših roditelja ili staratelja. Da biste preživeli, jako rano ste
naučili kako da prepoznate zlostavljačeva osećanja i potrebe i kako da mu udovoljite da biste
izbegli zlostavljanje. Vaša strategija je bila uspešna i uspela je da vas sačuva, ali takođe je od
vas napravila ono što ste sada: osoba koja sve druge stavlja na prvo mesto, osoba kojoj su
tuđa osećanja i potrebe važniji od sopstvenih i osoba koja će, kako bi dobila prihvatanje i
zahvalnost drugih, raditi i na sopstvenu štetu. Ukoliko ste odrastali u neprijateljskoj sredini
koja je pred vas postavljala nemoguće zahteve, naučili ste da niste dovoljno dobri, da vaša
osećanja nisu važna i da vredite onoliko koliko možete da učinite za druge. Pomirili ste se sa
time da vas niko nikada neće voleti, ali da ćete, ako ništa, bar nekome biti potrebni. Zbog
toga padate na tuđe tužne priče u kojima je neko drugi uvek kriv i stalno ulazite u odnose sa
idejom kako ćete nekome pomoći i kako ćete nekoga promeniti. Vaša fokusiranost na druge
dovodi do toga da završite iskorišćeni. Osoba kojoj ste želeli da pomognete postaje osoba
koja vas povređuje, a osoba koju ste mislili da ćete moći da iskontrolišete, kontroliše vas.

Na kraju teksta naći ćete listu tipičnih znakova kozavisnosti koja vam može pomoći da
utvrdite da li i vi imate ovaj problem. Dobre vesti su da je kozavisnost moguće prevazići i to
na način koji je jako sličan borbi protiv bilo koje zavisnosti. Lečenje kozavisnosti
podrazumeva čišćenje uma od ideja nedovoljnosti i bezvrednosti koje su nam usađene u
detinjstvu, prevladavanje patološke usamljenosti tako što ćemo biti dobar prijatelj sami sebi i
ponovna izgradnja samopouzdanja i samopoštovanja kroz praktikovanje ljubavi prema sebi i
brige o sebi. 

Prepoznajte manipulatora

Kako možete znati da li je neko emotivni manipulator, kada su svi oni toliko vešti u
pretvaranju? Postoji par načina.

1. Postavite granicu ili kažite "ne" za neku sitnu stvar. Ukoliko osoba previše tvrdoglavo
insistira da bude po njenom i služi se svim sredstvima, uključujući i nabijanje krivice,
pasivnu agresiju ili tretman ćutanjem, postoji mogućnost da imate posla sa
manipulatorom.
2.  Testirajte nečiju empatiju. Manipulatori se uglavnom pretvaraju u situacijama u
kojima je društveno poželjno pokazati saosećanje. Manipulatori znaju da treba da se
razneže kada vide slatku životinju i da izraze saučešće nekome ko je u žalosti.
Međutim, ukoliko pokušate da sa manipulatorom podelite neki svoj problem ili neku
muku koja vas mnogo tišti, naići ćete na pomalo čudne i neprimerene reakcije. Svaka
normalna osoba kojoj je stalo do vas bi u ovoj situaciji poželela da vas zagrli ili uteši,
 međutim, manipulator će uraditi nešto drugo. Šta god to bilo, delovaće vam pomalo
čudno i neiskreno.
3. Pitajte osobu da vam kaže zašto vas voli ili da vam objasni šta je za nju ljubav.
Budući da su manipulatori u suštini emotivno nezrele osobe koje ne razumeju ljubav,
objašnjenje koje ćete dobiti biće čudno, nezgrapno i podsećaće na nešto što bi vam
reklo dete, a ne odrasla osoba. 
4. Ukoliko mislite da osoba nešto krije od vas, postavljajte pitanja vezana za tu stvar.
Manipulatorovi odgovori će biti magloviti, nejasni i imaćete utisak da je u pitanju
neka zabranjena tema. Ukoliko ste imali priliku da otkrijte nešto što mislite da vaš
partner ne želi da znate, postavite mu par pitanja i gledajte kojim se tehnikama služi
kako bi izbegao da vam odgovori. Da li vas laže? Da li menja temu? Da li počinje da
vas suptilno napada? Da li vas ubeđuje kako je to za njega bolna tema i kako ne može
da priča o tome? Možda je vaš partner prosto neiskren, a možda je i emotivni
manipulator. U svakom slučaju, ne treba da budete u odnosu u kom vas neko laže.

Zaključak

I sam bio u problematičnim odnosima koji su mi dosta poljuljali samopouzdanje i sliku o

sebi. U pokušaju da prebolim ove odnose, počeo sam da istražujem ove teme. Kada sam
shvatio kako izgleda prikriveno emotivno zlostavljanje, verovali ili ne, osetio sam olakšanje.
Istina, u početku mi je bilo potpuno nepojmljivo da sam bio u tako nezdravim odnosima, ali
previše znakova se poklapalo. Nakon dugogodišnjeg samobičevanja krivicom, shvatio sam
da, po prvi put, nisam ja kriv za sve. Iako sam naveden da verujem u suprotno, problem nije
bio samo u meni.

Niko od nas nije cvećka, ali niko od nas nije ni apsolutni krivac za sve probleme u odnosu.
Smatram da, ukoliko želimo da idemo dalje, moramo da preuzmemo odgovornost za svoj
udeo u nekom problemu, bilo da je taj udeo 97% ili 3%.

Kako sam nastavio da otkrivam sve nuspojave zlostavljanja, uključujući i traumatsko

vezivanje, olakšanje se ubrzo pomešalo sa drugim emocijama. Traumatska veza. Kakva
jeziva pojava. Ideja o traumatskoj povezanosti naterala me je da pogledam unazad i dođem
do jednog ne tako lepog zaključka. Svi mi smo bili nekad povređeni, ali nisu nas svi odnosi
proganjali još godinama kasnije, budeći u nama ključalu mešavinu tuge, očajanja, besa,
prezira, krivice i nostalgije. Shvatio sam da postoje teški, nevidljivi i praktično neraskidivi
lanci koji me povezuju sa svakom osobom koja me je ikada povredila na taj način. Nažalost,
takvih ljudi u mom životu nije bilo malo. To su bili ljudi koji su mi najviše značili. Svako od
njih mi je oduzeo deo samopouzdanja. Svako od njih me je naterao da poverujem u laž o sebi.
Zašto sam to dozvolio? Zašto toliko puta? 

Kao i mnogi ljudi koji su preživeli neki oblik zlostavljanja u detinjstvu i ja sam nastavio da se
iznova i iznova vraćam u odnose koji me povređuju.  Uvek sam osećao neku vrstu magnetske
privlačnosti prema ljudima koji bi me iskoristili i odbacili kao krpu. Lepio sam se za određeni
tip ljudi i pokušavao da ih usrećim i da im pomognem, jer sam očajnički želeo da neko od
njih pomogne meni. Nikad nisam mislio da mogu bolje od toga. Nisam mislio da zaslužujem
bolje od toga. Mislio sam da ljubav treba tako da izgleda. 
Sve ovo mi je pomoglo da uvidim da sam ja taj koji to mora da prekine. Tek kada sam
shvatio i prihvatio da sam mnogo puta bio žrtva manipulacije, mogao sam i da odlučim da ne
želim više da budem žrtva. Ne mogu pomoći ljudima koji ne žele pomoć. Ne mogu naterati
ljude koji su nesposobni za ljubav da me vole i cene. Jedino što mogu je da pomognem sebi.
Da pobedim sopstvenu kozavisnost i prestanem da budem laka meta za ljude koji su skloni
manipulaciji. Da cenim sebe. Da poštujem sebe. Da zavolim sebe. I ovo je prvi korak.