DŽORDŽ GORDON BAJRON (1788–1824)

Smatra se najboljim pesnikom romantizma, koji je na ostale pisce uticao svojim

revolucionarnim stavom. Najpoznatija dela su mu poeme Putovanje Čajlda
Harolda i Don Žuan. Veliku slavu postiže nakon objavljivanja prva dva dela
poeme Putovanje Čajlda Harolda. Umire od malarije u grčko-turskom ratu.
Izuzetno je uticao na Puškina kao pisca.

PUTOVANJE ČAJLDA HAROLDA

Ovo delo je poema, napisana kao putopis, i njegova odlika su utisci glavnog
lika, Čajlda Harolda, opisi onoga što vidi u toku putovanja. Opisano putovanje
je pustolovina glavnog lika, na koju on kreće sa svojom posadom bez cilja, više
kao otpor životu na jednom mestu, u ustaljenom društvu koje prezire.
Njegova najveća želja je potpuna sloboda. Dijalozi koji postoje na početku
treba da ukažu na njegovu razliku od ostalih ljudi. Svi pate za nekim koga
ostavljaju, a on ne pati ni za kim. Ništa ga ne vezuje za Englesku koju napušta i
izgleda da ne želi da se vrati životu koju je vodio u toj zemlji.
On emocija nema. Nema ženu koju voli, roditelje za kojima pati, prijatelje…
Potpuno je odvojen u emotivnom smislu od drugih. Kreće na put po zemljama
Sredozemlja, i glavna tema je prošlost, i slavna istorija prostora po kojima
putuju.
Bajron je ovo delo pisao čak 9 godina – od 1809. do 1818. godine. Primetna je
razlika u pesničkom stilu među pevanjima jer je pisac imao višegodišnje pauze
u pisanju.
Međutim, te pauze su bile opravdane – Bajron je pisao nakon što određene
zemlje poseti u stvarnom životu. Svoja iskustva nakon putovanja prenosi na
glavnog lika i pripovedača unutar svog speva – Čajlda Harolda.
Bajron postaje slavan pesnik nakon što su 1809. i 1810. objavljena prva dva
pevanja poeme. Za pisanje trećeg i četvrtog pevanja inspirisalo ga je to što
je prisiljen da napusti Englesku.

“Putovanje Čajlda Harolda” Laku noć

Jako je bitno izdvojiti ovaj lirski fragment koji se nalazi između XIII i XIV strofe
prvog pevanja u poemi “Putovanje Čajlda Harolda”. “Laku noć” je fragment
posvećen upravo trenutku kada se pesnik sprema za odlazak u nepoznato.  Za
razliku od ostatka dela Putovanje Čajlda Harolda odlomak se sastoji od 10
strofa sa po 8 stihova:
#1 Opraštanje od domovine obuhvata dosta motiva: plave vode, vetrove,
valove i sunce. Tuga zbog napuštanja domovine izražena je ponavljanjem reči
“zbogom”. “Laku noć” u naslovu znači želju da domovini ‘bude miran san’, tj.
da ostane u miru i spokojstvu.
#2 Naredni dan donosi promenu jer je sve dalje i dalje od kuće i vidi more i
nebo, ali ne i “majku zemlju”. I nekada je bio sam, ali se sada Čajld Harold
oseća još usamljenije jer su “njegovi dvori osuđeni na propadanje” i od
putovanja očekuje da ga ispune novim i boljim osećanjima i doživljajima.
#3-5 Slugu kog je poveo sa sobom obuzima tuga, ali glavni junak misli da se on
samo plaši talasa i jakog vetra pa pokušava da ga ohrabri. Ovaj mu kaže da je to
ustvari tuga “što mi mila majka osta, što napustih oca svog”.
#6-7 Kao i kod sluge, i kod pratioca primećuje istu tugu – on pati za svojom
ženom i ocem koji su ostali jecajući. Harold je za sobom ostavio samo praznu
kuću i psa, što znači da njemu u tom trenutku usamljenost nimalo ne smeta.
#8-9 Čajld Harold ne veruje nikome – sve je lažno i varljivo, bez trunke
ljudskosti i morala. Niko za njim nikad ne plače, pa tako ni on ne žali za onim
što je otavio.
#10 Na kraju pesme se obraća svom brodu i odlazi u susret pećinama i
pustinjama koje će mu pružiti nove doživljaje i još jednom ponavlja “Rodna
zemljo – Laku noć!”.
U ovoj pesmi se stapaju lirski subjekt, Čajld Harold i pesnik Bajron. Pisac je
slugu zapravo vratio sa puta jer je patio za porodicom. Pesmom “Laku noć!”
glavnom liku predstavlja način da se oprosti od svoje domovine.