VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet – Korporativne finansije

KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA

Mentor Student
Doc. dr. Nikola Radić Irina Todorović
303-008-20

Beograd, 2020
 SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................................... 2

1. SPONTANI IZVORI FINANSIRANJA.......................................................3

1.1. Trgovačke obaveze tj trgovački kredit.....................................................3

1.2. Akumulirani rashodi................................................................................4

2. KRATKOROČNI NEOBEZBEĐENI IZVORI FINANSIRANJA..............5

2.1. Kratkoročni krediti.............................................................................................5

2.1.1. Krediti sa jednokratnom otplatom.........................................................6

2.1.2. Krediti sa otplatom putem anuiteta.......................................................6

2.1.3. Kreditne linije.......................................................................................6

2.1.4. Revolving kredititi................................................................................7

2.2. Kratkoročne dužničke hartije od vrednosti.........................................................8

2.2.1. Kompercijalni zapisi.............................................................................8

2.2.2. Bankarski akcept...................................................................................8

3. OBEZBEĐENI IZVORI FINANSIRANJA..................................................9

3.1. Obezbeđenje kredita potraživanjima......................................................10

3.2. Obezbeđenje kredita zalihama...............................................................10

ZAKLJUČAK......................................................................................................... 11

LITERATURA........................................................................................................12

1
 UVOD

Finansiranje kompanije podrazumeva korišćenje različitih izvora sredstava, a osnovni

izvori su sopstvena i pozajmljena sredstva. Sopstvena i pozajmljena sredstva mogu imati više
oblika, a pozajmljena sredstva i različitu cenu, različite rokove vraćanja i različit uticaj na ukupno
poslovanje kompanije.
Kratkoročni izvori finansiranja su od velikog značaja za poslovanje preduzeća, za trajnu
egzistenciju preduzeća. Oni predstavljaju novčane obaveze preduzeća koje će za plaćanje dospeti
za manje od godine ili do godine. Kratkoročni izvori finansiranja koriste se za nabavku obrtnih
sredstava u obliku gotovine, kratkoročnih hartija od vrednosti, zaliha, potraživanje od kupaca.
Veći deo tih obaveza u toku redovnog poslovanja nastaje spontano, a ostatak se javlja kao
ugovoreni kratkoročni izvori finansiranja. Spontane kratkoročne obaveze se javljaju kao
neosigurani dug. U razvijenijim tržišnim privredama kratkoročne kredite obezbedjuju
komercijalne banke i oni predstavljaju osnovni oblik ugovorenih kratkoročnih izvora finansiranja.
Ciljna funkcija banke kada govorimo o kreditima, je postizanje prihvatljive stope
povraćaja na plasirana sredstva kao i minimizacija kreditnog rizika. Da bi ostvarile svoje ciljeve,
banke vrše kreditnu analizu pri čemu imaju u vidu postojeću privrednu i finansijsku strukturu
procenjene potrebe privrede za kreditnim resursima kao i sopstveni nivo kreditnog potencijala.
Politika očuvanja finansijske sposobnosti nalaže da kompanija ne sme da se zadužuje više
od nivoa koji omogućuje ugovorenu dinamiku vraćanja sredstava
Potreba poštovanja pravila finansiranja jeste veoma značajan element prilikom
konfigurisanja strukture kapitala. Ovde je reč pre svega o poštovanju zlatnog bilansnog pravila
finansiranja koje podrazumeva da se dugoročno vezana sredstva finansiraju iz dugoročnih
sredstava, a kratkoročno vezana sredstva iz kratkoročnih izvora
Kratkoročni izvori finansiranja predstavljaju takav vid finansiranja čiji je rok dospeća
kraći od godinu dana.
Oni mogu biti:
 Spontani,
 Obezbeđeni,
 Neobezbeđeni.
Spontani izvori finansiranja nastaju u procesu redovnog poslovanja kompanija i oni se ne
planiraju.

2
 Obezbeđeni i neobezbeđeni kratkoročni izvori finansiranja razlikuju se po tome da li je za
njihovo korišćenje obezbeđeno ili nije obezbeđeno neko sredstvo obezbeđenja. Obezbeđena i
neobezbeđena finansiranja ne nastaju spontano već se planiraju..

1. SPONTANI IZVORI FINANSIRANJA

Spontano finansiranje je vid finansiranja koje nastaje spontano u toku redovne delatnosti
kompanije, vezano je za odložno plaćanje poreskih obaveza, izostanak plaćanja zarada
zaposlenima o roku, izostanak plaćanja dividendi akcionarima. Važno je napometnu da iako se iz
sopstvenih izvora obezbeđuju sredstva, ona često imaju negativan efekat.
Npr. ako kompanija prekorači rok plaćanja obaveza prema dobavljačima, oni mogu da
odustanu od narednog snabdevanja što će za posledicu imati nabavku od drugih dobavljača po
višim cenama uz avansno plaćanje. Što znači da nije svaki put isplativo obezbediti sredstva na
način da se izbegne plaćanje o roku obaveza prema dobavljačima.
Ako se neuredno plaćaju poreske obaveze, dolazi do plaćanja kamata i kazni, tako da ni taj
vid finansiranja nije preporučljiv.

1.1. Trgovačke obaveze tj trgovački kredit

Trgovačke obaveze su model po kojem se sponatno finasniranju skoro sve kompanije i

one jesu najveći i najčešći izvor kratkoročnog finansiranja.
Kupci ne moraju odmah da plate robu već im prodavci daju određeni rok, taj rok je ustvari
kredit koji prodavci daju kupcima.
Najčešće se sreću tri tipa ovog kredita:
1. Otvoreni račun,
2. Obaveze po izdatim vlastitim hartijama od vrednosti
3. Trgovački akccept

Otvoreni račun predstavlja najčešći vid spontanog finansiranja. Ime ovog kredita potiče od
činjenice da se od kupca ne zahteva da potpiše bilo kakav formalni dokument o zaduženju. Ovde
kupac nema obavezu da pri kupovini preda pismenu priznanicu, odnosno menicu koja bi služila
kao dokaz novčane obaveze prema dobavljaču. Procedura kod otvorenog računa teče tako što
prodavac isporučuje robu kupcu, pri čemu mu ispostavlja predračun sa specifikacijom poslate

3
robe, ukupnom svotom koju treba platiti i uslovima prodaje. Prodavac ovaj kredit odobrava na
osnovu vlastitog istraživanja o kredibilnosti kupca. Na kupčevom bilansu ovaj kredit se svrstava
pod stavkom obaveza prema dobavljačima
Kod stalnih kupaca prodavac često kupca kreditira putem kredit limita. A to podrazumeva
da kupac prodavcu može dugovati određenu sumu novca u dogovorenom vremenskom periodu.
Vrednost kredit limita isto ima rok plaćanja.
Kredit limit se najčešće koristi u slučaju zastupanja proizvođača, povezanosti dve vrste
proizvodnje, servisnih usluga, pa čak i u slučaju advokatiskih usluga.
Kod otovrenog računa može se koristiti i menica kao obezbeđenje plaćanja. U Srbiji
postoje takozvane blanko menice koje kupac prodavcu dostavllja balnko što znači da je ona
registrovana, potpisana i overena ali nisu uneti podaci o iznosu i datumu plaćanja. Prodavac tu
menicu može podneti na naplatu ako kupac u ugovorenom roku ne plati svoju obavezu, prodavac
sam upisuje vrednost na menici koja ne sme biti veća od visine njegovog potraživanja.
Postoji i popust za plaćanje robe pre roka prodavcu i to se naziva kasa skonto.
Pored popusta za prevremeno plaćanje, prodavac kupcu može odobriti količinski popust
takozvani rabat. Rabat se može odobriti periodično ili godišnje.

1.2. Akumulirani rashodi

Akumulirani rashodi predstavljaju jedan od vidova spontanog finansiranja. Ukalkulisane

obaveze predstavljaju besplatni izvor kratkoročnog finansiranja preduzeća. To su akumulirani
troškovi koji još nisu plaćeni. Ti neplaćeni troškovi najviše se odnose na zarađene plate i
neplaćene poreze. Radnici u preduzeću rade a zarade im se isplaćuju periodično pa zarade se
akumuliraju kao trošak poslovanja i može se koristiti u ulaganja u proizvodnju i prodaju
proizvoda i usluga, a i ujedno da predstavlja kratkoročnu obavezu preduzeća sa rokom dospeća.
Mada se akumuliranjem tih troškova, odnosno obaveza, preduzeće ne izlaže nikakvim troškovima
finansiranja ono može izvući dodatne koristi u granicama koje omogućuju izvesno odlaganje
ukalkulisanih obaveza. Prilikom korišćenja ukalkulisanih obaveza kao izvora kratkoročnih
finansiranja treba se vodti politikom plaćanja računa što kasnije, tj. sve dok to ne ugrožava
kreditni banitet preduzeća.
Kada se radi o odlaganju plata zaposlenih mora se voditi računa o zadovoljavanju potreba
samih radnika odnosno na moral samih zaposlenih. Odlaganje obaveza plaćanja poreza je skoro
nemoguće jer državni rashodi zavise od toga. Plaćanje zakupnine tako mogu biti ukalkulisane
obaveze kada se plaćaju krajem zakupnog perioda.
4
 Svi ovi oblici ukalkulisanih obaveza mogu biti veoma rizični za poslovanje preduzeća ako
se nerazumno koriste, ali ako se ta sredstva koriste u prave svrhe preduzeće treba da ih koriste kad
god ima priliku za to.

2. KRATKOROČNI NEOBEZBEĐENI IZVORI FINANSIRANJA

Kratkoročni, neosigurani bankarski krediti obično se smatraju „samolikvidnim“ zato što

obezbeđuju pribavljanje imovine koja će doneti prihod tj. obezbediti dovoljan tok gotovine za
otplatu kredit.
Značajno za kratkoročne izvore finansirnaja je to da se radi o formalnim ugovorima koji
imaju jasno definisane iznose, uslove prenosa, rokove vraćanja tj dospeća, cenu.
U neobezbeđene izvore finansiranja preduzeća spadaju: kratkoročni krediti i kratkoročne
hartije od vrednosti.

2.1. Kratkoročni krediti

Kratkoročni krediti su oni krediti koje banke odobravaju kompanijama s rokom vraćanja
do godinu dana. U Srbiji ovi krediti su najzastupljeniji kako kod malih i srednjih preduzeća, tako i
kod velikih preduzeća. Iako na svetskom finansijskom tržištu krktoročni krediti spadaju u kredite
za koje se ne traži posebno obezbeđenje, kod nas su ovo krediti sa obezbeđenjem i to npr menica,
jemstvo, hipoteka, zalog..
U osnovne oblike neosiguranih kratkoročnih izvora finansiranja koje odobravaju
komercijalne banke spadaju:
 Krediti sa jednokratnom otplatom
 Krediti sa otplatom putem anuiteta
 Kreditna linija
 Revolving kredit

2.1.1. Krediti sa jednokratnom otplatom

Krediti sa jednokratnom otplatom su krediti koje banka odobri a za koje se definiše visina
kredita, rok dospeća, kamatna stopa i vrsta obezbeđenja. Pošto su ovo namenski krediti, onda se

5
završetkom projetka ili prodajom zaliha stiču uslovi za vraćanje kredita, i za njih postoje razlićite
vrtse obezbeđenja.
Obično se daje onim preduzećima koja poseduju dobar kreditni bonitet. Formalna
realizacija kredita je u vidu menice koju potpisuje preduzeće dužnik. Menična obaveza precizira:
uslove kreditiranja u pogledu roka trajanja i ugovorene kamatne stope. Rok dospeća ovog kredita
je obično između 30 i 90 dana a kamatna stopa je fiksna.

2.1.2. Krediti sa otplatom putem anuiteta

Banka moze odobriti kratkoročni kredit bez namene sa otplatom putem anuiteta, što
podrazumeva ratu plus kamatu. Kod ove vrste finansiranja podrazumeva se da se kompaniji
odobri kredit kojim je definisan iznos, uslovi plasmana, rok dospeća, kamatna stopa, vrsta
obezbeđenja i visina anuiteta sa otplatnim planom.

2.1.3. Kreditne linije

Kreditne linije predstavljaju ugovor između privrednog preduzeća i komercijalne banke

kojim se utvrđuje iznos kratkoročnih finansijskih sredstava koje će banka staviti na raspolaganje
preduzeću. Koriste se od strane debitora radi pokrivanja sezonskih potreba preduzeća. To je dakle
ugovor o aranžmanu kratkoročnog finasiranja tekućih potreba preduzeća kojim se definiše
godišnji obim raspoloživog kredita debitoru, automatsko korišćenje sredstava u okviru
ugovorenog limita, automatski povraćaj korišćenih sredstava i kamatno opterećenje samo za iznos
neto zaduženja. Ovaj ugovor ne označava garantovan kredit već samo nagoveštaj da će banka
ukoliko bude imala dovoljno sredstava omogućiti preduzeću da ga koristi do odrećenog limita.
Ugovor o kreditu se sklapa obično za period od godinu dana.

Kamatna stopa za kreditni liniju ugovora se na nivou primarne kamatne stope uvećane za
neki procenat u zavisnosti od stepena rizika kome je preduzeće izloženo.

Kreditna linija određuje maksimalan iznos kredita koji preduzeće može da koristi u bilo
kom trenutku. Iako je tehnički moguće da ukupna zaduženost preduzeća bude veća od
maksimalnog iznosa, ipak saldo kredita ne sme da bude veći od od kreditne linije. Ako bi
prosečan saldo bio veći od kreditne linije to bi značilo da je u toku perioda u nekom izvesnom
trenutku preduzeće pozajmilo više nego što je to ugovoreno kreditnom linijom i obratno.

6
 2.1.4. Revolving kredititi

Revolving krediti su garatovana kreditna linija.Garantovana u smislu da banka kod

sklapanja ugovora sa preduzećem o kreditu obećava da će mu finansijska sredstva biti stavljena na
raspolaganje bez obzira na obilje ili nedostatak novca. Ovi krediti se odobravaju na duži
vremenski period od jedne godine i zbog toga često predstavljaju dugoročne izvore finansiranja.
Revolving krediti su interesantni preduzećima koja finansiraju razvojne programe u periodu kada
nisu u mogućnosti da preciziraju razvojne programe niti potreban obim finansijskih resursa.
Odobreni kredit se može koristiti u punom iznosu u bilo kom trenutku u periodu dospeća, a banke
su u obavezi da drže povećane rezerve u odnosu na prosečne.

Banke zahtevaju plaćanje pored redovne i dodatni iznos kamatne takse od ½ % do 1 % na

neiskorišćen deo odobrenog kredita.
Specifičnost revolving kredita ogleda se i u opreznijoj proceni poslovanja preduzeća:
 vrši se procena dugoročnih stopa profitabilnosti
 kompetitivnost
 tehnološke inovacije
 ukupne poslovne perspektive debitora

U tu svrhu se koriste analize novačanih tonova i očekivane stope prihoda. Banke se

obezbeđuju od kreditnog rizika ugovaranjem kraćih rokova reagovaranja kredita i ugovaranjem
promenjivih kamatnih stopa.
Revolving krediti iako skuplji od kreditne linije predstavljaju sigurniji izvor kratkoročnog
finansiranja jer njegovu raspoloživost garantuje banka .

2.2. Kratkoročne dužničke hartije od vrednosti

Pored kratkoročnih kredita zaduživanja, kompanije imaju mogućnost da kratkoročna

sredstva prikupe izdavanjem kratkoročnih hartija od vrednosti. Tu se podrazumevaju sve hartije
od vrednosti s rokom dospeća do godinu dana.

7
 Izdavane kratkoročnih hartija od vrednosti postoji samo na razvijenim finansijskim
tržištima, nažalost srpsko tržište nije na takvom nivou razvijenosti.

Najčešće vrste kratkoročnih hartija od vredosti su

 Komercijlni zapisi
 Bankarski akcept

2.2.1. Kompercijalni zapisi

Komercijalni zapisi su kratkoročne hartije od vrednosti koje preduzeće može emitovati

kako bi bile zadovoljene kratkoročne potrebe za sredstvima. To je kreditna hartija od vrednosti
koja investitoru garantuje povrat uloženih sredstava uz određenu kamatu u određenom roku.
Preko ovih zapisa preduzeća prikupljaju slobodna novčana sredstva kupcu, odnosno donosiocu
tog papira, i obećavaju da će isplatiti posuđena novčana sredstva uz određenu kamatu i u
određenom roku, koji se obično kreće od 1-6 meseci. Prednost ovog zapisa je što je jeftiniji oblik
kredita od drugih oblika koji se uzimaju od drugih finansijskih institucija.

2.2.2. Bankarski akcept

Bankarski akcepti su najstarije hartije od vrednosti na tržištu novca. To je, u stvari,

menica trasirana na poslovnu banku koja je akceptirana i koja time preuzima neopozivu obavezu
da iznos na koji menica glasi isplati njenom donosiocu na dan dospeća. Kreditni bonitet bankarsih
akcepata se ocenjuje u odnosu na banku koja akceptira menicu. Međutim, emitent menice ostaje
sekundarno odgovoran vlasniku menice u slučaju da banka ne plati.

Rok dospeća bankarskog akcepta iznosi od 30 do 270 dana. U praksi ovaj rok dospeća
najčešće iznosi 90 dana
Bankarski akcepti su obično vezani za spoljnu trgovinu, kada izvoznik (prodavac) nije
spreman da odobri kredit nepoznatom stranom kupcu (uvozniku). U tom slučaju, prodavac se
obraća poznatoj međunarodnoj banci za bankarski akcept, odnosno jemstvo, da bi se otklonila
svaka strepnja oko naplate duga. Dakle, sa tog aspekta, Bankarski akcept je pismeno obećanje
(inostrane) banke uvoznika da će pozajmljeni iznos biti otplaćen banci izvoznika, koja osigurava
izvoznikovu naplatu. Bankarski akcept se može prodavati neograničenom broju investitora pre

8
nego što zajam bude otplaćen. Bankarski akcept je hartija od vrednosti bez rizika, jer iza te hartije
od vrednosti stoji međunarodno priznata banka. Osim toga, u zemljama sa razvijenim tržištem
hartija od vrednosti, postoji sekundarno tržište ovih hartija od vrednosti.

3. OBEZBEĐENI IZVORI FINANSIRANJA

Najveći broj preduzeća nije u mogućnosti da koristi neobezbeđena kreditna sredstva jer to
mogu samO najkredibilnije i najlikvidnije kompanije. Obezbeđenje ima funkciju da smanji rizik i
eventualno gubitak kreditora.
Granica sigurnosti predstavla vrednost obezbeđenja iznad visine kredita. Prilikom
uzimanja kredita obezbedjenje može da ima jednu vrednost, a nakog nekog vremena vrednost tog
obezbeđenja može biti smanjena. Zato kreditori zahtevaju da iznos obezbeđenja bude veće
vrednosti od kredita, to se kreće u iznosu od 1,3 do 1,5 % vrednosti kredita.
Ako zajmoprimac ne plati dospele obaveze u definisanim rokovima zajmodavac može
prodati sredstvo obezbeđenja. Ako to sredstvo obezbeđenja proda u vrednosti dospelih a
neplaćenih obaveza onda je on svoje potraživanje izmirio i vše nema potraživanja prema
zajmoprimcu. Ako tu vrednost proda ispod vrednosti dospelih obaveza, onda nastaje gubitak, ili
ako proda iznad onda razliku zajmodavac vraća zajmoprimcu.
Za zajmodavca je veoma važan kvalitet obezbeđenja. Najvažniji elenement kvaliteta
obezbeđenja je njegova utrživost, to podrazumeva da može vrlo brzo biti prodat najmanje u
vrednosti pozajmljenih sredstava. Važan je i rok obezbeđenja, što podrazumeva da njegov
novčani tok treba da bude paralelan novčanom toku zajma. Postoji i rizik kolaterala to znači da
sredstvo obezbeđenja u trenutku zaloga može imati jednu vrednost koja je dovoljna da obezbedi
granicu sigurnosti, ali da u momentu prodaje može imatu drugu vrednost.
Postoje obezbeđenja kredita potraživanjima i zalihama.

3.1. Obezbeđenje kredita potraživanjima

Potraživanja spadaju u red veoma likvidne imovine i sledstveno tome predstavljaju veoma
poželjno obezbeđenje za kredite. Ali, nisu sva potraživanja podesna za obezbeđenje kredita. Za
obezbeđenje kredita važna su samo ona potraživanja od kredibilnih kupaca i kupaca sa visokim
kreditnim bonitetom. Naime, za zajmodavca su potraživanja kao sredstvo obezbeđenja rizična, jer
zajmoprimac može da zajmodavcu ponudi potraživanja koja su veoma teško naplativa

9
 3.2. Obezbeđenje kredita zalihama

U odnosu na potraživanje zalihe repromaterijala i gotovih proizvoda predstavljaju manje likvidnu

imovinu, ali su i pored toga prihvatljive za obezbeđenje kredita. Kao i kod potraživanja kvalitet
zaliha je veoma važan prilikom razmatranja odobrenja kredita, koji se obezbeđuje zalihama.
Za banku je veoma važno da se sredstva obezbeđenja u slučaju potrebe mogu veoma lako prodati
bez posebnih prodajnih i marketinških usluga za koje treba izdvajati dodatna sredstva.
Postoji više načina sticanja prava na zalihe, neke od njih su:
 promenljivo pravo zaplene – predstavlja način zaloga gde zajmoprimac založi
zalihe bez specifikacije na koje se zalihe odnosi zalog, oni se idalje nalaze u
posedu zajmoprimca a u slučaju neplaćanja duga zajmodavac ima pravo da
zapleni sve zalihe koje se nalaze u posedu zajmoprimca.
 hipotekarni zajam na pokretnu imovinu, podrazumeva da zalozi koji se daju za
obezbeđenje indentifikuju serijskim brojevima ili na neki drugi način na koji se
razlikuju.
 Priznanica predstavlja vid obezbeđenja prema kojem zalihe ostaju kod
zajmoprimca koji ih prodaje a prihode od prodaje doznačuje zajmodavcu.

10
 ZAKLJUČAK

Kreditiranje privrede od strane banaka može se posmatrati sa tri aspekta. Prvo, banke
obezbeđuju finansijske resurse u kvantitetima i rokovima prihvatljivim za privredu radi
finansiranja privrednih aktivnosti. Drugo, kreditna aktivnost banaka u odnosu na privredu
predstavlja transmisioni mehanizam preko kojeg monetarna vlast realizuje usvojenu monetarnu –
kreditnu politiku. Treće, krediti su najznačajnija bilansna pozicija u strukturi aktive svake banke
kao i najznačajniji deo poslovne politike banaka.
Ciljna funkcija banke je postizanje prihvatljive stope povraćaja na plasirana sredstva kao i
minimizacija kreditnog rizika. Da bi to postigle, banke vrše kreditnu analizu pri čemu imaju u
vidu postojeću privrednu i finansijsku strukturu procenjene potrebe privrede za kreditnim
resursima kao i sopstveni nivo kreditnog potencijala. Shodno tome banke razvijaju rigorozne
metode analiza kreditnih rizika i kreditne sposobnosti debitora da bi se sačuvala stabilnost
poslovnog sistema svake banke. Zainteresovanost centralne banke ogleda se u poboljšavanju
koncepta kreditne politike svake banke.

11
 LITERATURA

 Doc. dr Anđelić G., Osnove finansijskog menadžmenta, (2007) Novi Sad

 Dr. Beslać M., Korporativne finansije (2019), Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd
 Dr Vunjak, N., Finansijski menadžment, (2005), Ekonomski fakultet, Subotica,
 Živković A., Šikanjić B., Finansijski menadžment u turizmu, (2007), Beograd
 http://project-management-srbija.com/upravljanje-troskovima/kratkorocno-i-
dugorocno-finansiranje
 http://wmep.rs/wp-content/uploads/2018/03/Izvori-Finansiranja-Malih-i-Srednjih-
Preduze%C4%87a-u-Srbiji.pdf

12