VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet – Upravljanje fondovima

Analiza i karakteristike otvorenih i zatvorenih

fondova u Srbiji

Mentor Student

Dr Milan Gavrilović Irina Todorović

303-008-20
 Beograd, 2021

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................2

1. INVESTICIONI FOND I NJEGOVE KARAKTERISTIKE..........3

2. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA.........................................4

2.1. OTVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE........6

2.2. ZATVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE.....8

3. RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI..........................9

4. ČINIOCI RAZVOJA INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI.....10

ZAKLJUČAK...........................................................................................13

LITERATURA..........................................................................................14

1
 UVOD

Investicioni fondovi predstavljaju jednu od najvažnijih finansijskih institucija na

finansijskom tržištu.
Oni predstavljaju poseban vid ulaganja sredstava u okviru koga investitori deo svoje
imovine poveravaju specijalizovanim institucijama – društvima za upravljanje investicionim
fondovima. Postojanje investicionih fondova je važno zato što pružaju mogućnost malim
investitorima da investiraju u hartije od vrednosti a da pri tome svaki dan mogu unovčiti svoje
uloge.
Poslovanje investicionih fondova u Republici Srbiji definisano je Zakonom o
investicionim fondovima i podzakonskim aktima komisije za hartije od vrednosti Republike
Srbije kao regulatornog dela zaduženog za kontrolu rada društava za upravljanje investicionih
fondova.

2
 1. INVESTICIONI FOND I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

Investicioni fondovi su institutcije kolektivnog investiranja u okviru kojih se

prikupljaju novčana sredstva. Prikupljena novčana sredstva se ulažu u različite vrste imovine,
u skladu sa propisima koji uređuju investicione fondove, kao i investicionim ciljevima
navedenim u pravilima poslovanja i prospektu, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja
radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.
Prema Zakonu o investicionim fondovima, investicioni fond je institucija kolektivnog
investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa
ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Investicioni fondovi su važni učesnici
na razvijenim finansijskim tržištima a njihov izraziti rast počinje sedamdesetih godina prošlog
veka od kada predstavljaju sve atraktivniji vid ulaganja kako za individualne tako i za
institucionalne investitore. Ovi fondovi predstavljaju posebnu vrstu profesionalnih ulagača
koji svojom delatnošću prikupljaju od građana i privrednih subjekta slobodni kapital koji
potom ulažu u akcije raznoraznih kompanija kao i u dužničke hartije od vrednosti i depozite.
Investicionim fondovima upravlja društvo za upravljanje investicionim fondovima
koje je organizovano u formi zatvorenog akcionarskog društva a koje organizuje osniva i
upravlja investicionim fondovima i čiji je osnovni zadatak da za investitore omogući
maksimalni prinos za dati rizik. Investicioni fondovi prikupljaju novčana sredstva od svojih
ulagača koja potom ulažu u raznovrsne kratkoročne i dugoročne investicije vrhove stvarajući
diverzifikovni investiconi portfolio.
Prihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili
štedišama fonda srazmerno njihovom učešću umanjeno za proviziju na ime portfolio
menadžment usluga. Upravljanje portfoliom investicionog fonda vrši specijalizovana
kompanija koja se zove društvo za upravljanje inveticionim findovima. Ova društva imaju
zaposlene usko stručne specijalizovane ljude koji se zovu portfolio menadžeri. Kada društva
upravljaju velikim investicionim fondovima onda se angažuje stručna ekipa portfolio
menadžera koja predstavlja portfolio menadžment fonda.
Upravljanje portfoliom investicioni fond vrši se u ime i za račun ulagača u cilju
postizanja optimalnog profita i tako ulažu u čitav niz hartija od vrednosti. Međutim ulagači
podnose celinu investicionog rizika koji proističe iz poslovnih aktivnosti fonda, zato što
ukoliko portfolio menadžeri nekog fonda izaberu loše akcije i druge hartije od vrednosti u

3
koje će ulagati to će se negativno odraziti na ukupnu vrednost investicionog fonda koja će se
smanjivati pa samim tim će se smanjivati i vrednost ulagačevog uloga u investicioni fond.
Ulagač relativno jeftino dobija uslugu kompetentnog upravljanja svojim sredstvima
kao i minimiziranja pratećih troškova računovodstva čuvanja hartija od vrednosti
transakcionih. Ako tome dodamo i mogućnosti različitih plaćanja i programirane štednje i
isplata koje nude neke investicione kompanije jasno je da dinamičan rast popularnosti i
finansijskog značaja ovih institucija nije slučajan.

2. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Investicioni fondovi se mogu različito klasifikovati u zavisnosti od kriterijuma koji se

koristi.
Po načinu investiranja u njih i povlačenju sredstava iz njih, mogu se podeliti na
otvorene i zatvorene. Otvoreni su uvek spremni da emituju dodatne „akcije“ – investicione
jedinice zainteresovanim investitorima i da od njih otkupljuju iste „akcije“-investicione
jedinice na njihov zahtev.
Zatvoreni investicioni fondovi posluju kao i sva druga akcionarska društva, tj. emituju,
po pravilu, fiksni broj akcija i ne otkupljuju svoje akcije od investitora.
Na osnovu toga da li njihovi akcionari plaćaju proviziju ili ne, fondovi se dele na
opterećene i neopterećene. Opterećeni fond karakteriše da investitori prilikom kupovine ili
prodaje akcija plaćaju proviziju iz koje se pokrivaju troškovi prodaje i davanja investicionih
saveta. Ukoliko se prodaja ne vrši preko posrednika nego direktno, troškove prodaje snosi
fond. Tada je reč o neopterećenom fondu.

Prema onome u šta ulažu, odnosno prema investicionim ciljevima, fondovi se dele na:
fondove koji ulažu u akcije, fondove koji ulažu u obveznice i fondove koji ulažu u
instrumente na tržištu novca.
U zavisnosti od investicionih ciljeva, investicioni fondovi koji investiraju pretežno u
akcije mogu se podeliti u više grupa. Nekima je cilj investirati u preduzeća koja „brzo rastu“
tj. donose kapitalne dobitke, drugi ulažu u akcije preduzeća koja donose stabilan prihod.
4
 Neki se opredeljuju samo za neke privredne grane, a drugi pak investiraju u male
kompanije za koje se očekuju da će im imovina i neto dobit rasti po visokoj stopi.
Postoji i podela ovih fondova prema odnosu kriterijuma razvoja i prihoda, odnosno da
li će se dobit reinvestirati ili podeliti kao dividenda i u kom odnosu. Tako se mogu razlikovati
razvojni, razvojno-prihodovni i prihodovni fondovi.

Kod fondova koji ulažu u obveznice jedan od najvažnijih pokazatelja rizičnosti jeste
prosečan rok dospeća. Fondovi koji drže obveznice sa dužim rokom dospeća izloženi su
većem kamatnom riziku. Uz prosečan rok dospeća obveznica iz portfolia koristi se još jedan
pokazatelj a to je prosečna kamatna stopa. Ovaj pokazatelj ukazuje na nekoliko stvari. Prvo,
viša kamatna stopa znači manji kamatni rizik. Drugo, ukoliko je visoka kamatna stopa
udružena sa kratkim rokom dospeća, kamatna osetljivost i rizik su minimalni, i obrnuto.
Treće, visoka kamatna stopa na obveznicu, takođe, dovodi fond u opasnost da kada tržišna
kamatna stopa značajnije padne, emitent opozove obveznice. I četvrto, više kamatne stope
često znače da je reč o slabo rejtingovanom emitentu, jer su visoke kamatne stope jedini način
da privuku kreditore.
Izbor fonda zavisi od toga da li su investitoru bitniji likvidnost i sigurnost ili prihod.
Sa druge strane, obveznice su manje rizične od akcija i njihove cene manje osciliraju, s tim da
su oscilacije manje što je rok dospeća kraći. Pored toga što je sigurniji, prihod od obveznica
može biti i viši nego onaj od akcija zahvaljujući poreskim olakšicama ili oslobođenjima.
Treću grupu čine takozvani fondovi koji ulažu u instrumente na tržištu novca.
Osnovne vrline ovih fondova su potpuna likvidnost i zanemarljiv rizik, dok je najveća slabost
vrlo niska stopa prinosa. Zbog toga investitori ulažu u ove fondove onaj deo sredstava koji
žele da u vrlo kratkom vremenskom periodu, imaju na raspolaganju u novčanom obliku.
Samim tim, investitori skoro nikada ne ulažu sva sredstva samo u ovaj fond, već se on, u
inevstitorovim portfoliima, javlja najčešće u kombinaciji sa nekim drugim (akcijskim i/ili
obvezničkim) fondom.
U mnoštvu različitih investicionih ciljeva koji se stalno menjaju i upotpunjuju,
investicioni fondovi postaju sve aktuelnija kategorija učesnika na finansijskom tržištu.

2.1. OTVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

5
 Otvoreni investicioni fond posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem
emitovanja investicionih jedinica. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost
imovine fonda se permanentno menjaju.
Imovina ulagača se ulaže u različite hartije od vrednosti: akcije, obveznice,
blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti.
Celokupna imovina je podeljena na jednake delove - investicione jedinice. Svaka
investiciona jedinica je proporcionalan deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda.
Vlasnici otvorenog investicionog fonda su investitori, koji ulažu novac i na taj način
kupuju jedinice otvorenog investicionog fonda. Vrednost jedinice se menja zavisno od
promene kursa hartija od vrednosti koje su u portfoliju otvorenog investicionog fonda. Merilo
uspešnosti otvorenog investicionog fonda je ostvareni prinos, tj. rast vrednosti jedinice. Cilj
poslovanja je povećanje ukupne imovine otvorenog investicionog fonda i time povećanje
imovine ulagača.
Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje
visoke stope prinosa na duži vremenski period investiranjem na domaća i strana tržišta hartija
od vrednosti.
U zavisnosti od odabranog investicionog cilja, otvoreni investicioni fondovi se mogu
deliti na:
 Fond očuvanja vrednosti imovine,
 Fond prihoda,
 Balansirani fond,
 Fond rasta vrednosti imovine.
Fond očuvanja vrednosti imovine ulaže u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i
novčane depozite. Ovi fondovi imaju najmanju stopu rizika, i kao takvi ostvaruju najniže
prinose u odnosu na ostale vrste otvorenih fondova.
Fond prihoda ulaže najmanje 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti
(obveznice). Ulaganje u fond prihoda nosi nešto veći rizik od ulaganja u fond očuvanja
vrednosti imovine, a time i ostvaruje nešto veće prinose.
Karakteristika fonda prihoda je da je izložen riziku kretanja kamatnih stopa, drugim
rečima: kada kamatne stope rastu, vrednost imovine fonda prihoda se smanjuje.
Balansirani fond ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što
u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% ukupne imovine fonda.
Ovaj fond nosi umerenu stopu rizika i umerene prinose.
6
 Fond rasta vrednosti imovine ulaže najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasničke
hartije od vrednosti (akcije). Ovakvi fondovi su najrizičniji, i najprimerniji osobama koji su
spremni da prihvate visok rizik investiranja. Većina investicionih fondova u Srbiji su fondovi
rasta vrednosti.

Otvoreni investicioni fond funkcioniše po principu prikupljanja novčanih sredstava

putem izdavanja investicionih jedinica (srazrnerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini
investicionog fonda) i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda.

Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica. Minimalna sredstva za otpočinjanje

poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od l0000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Imalac investicione jedinice ima pravo na srazmerni deo prihoda, na otkup, na

srazmerni deo imovine u fondu u slučaju njegovog raspuštanja, i druga prava u skladu sa
zakonom. Sticanje iuvesticionih jedinica može se vršiti isključivo kupovinom u novcu.
Otvoreni fond je dužan da otkupi investicionu jedinicu najkasnije u roku od pet dana od
podnošenja zahteva člana fonda. Otkupna cena sastoji se od neto vrednosti imovine
investicionog fonda po investicionoj jedinici, umanjenoj za eventualnu naknadu za otkup.
Društvo za upravljanje može preneti pravo upravljanja na drugo takvo društvo uz saglasnost
Komisije za hartie od vrednosti.

Članovi otvorenog fonda nemaju pravo da zahtevaju njegovo raspuštanie. Otvoreni

fond se raspušta oduzimanjem dozvole za rad društvu za upravljanje ili po isteku roka, ako je
fond organizovan na određeno vreme

2.2. ZATVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

Zatvoreni fond svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj
akcija. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda njima mogu

7
trgovati na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni tih akcija koja može biti niža ili viša od
vrednosti imovine fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije fonda na organizovano tržište u roku
od 3 dana od dana prijema rešenja o izdavanju. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu
otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine, kao i u privredna društva
kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova.
Zatvoreni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na
sekundarnom, berzanskom ili vanberzanskom tržištu.

U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulažu, zatvoreni fondovi se dele
na:
 Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u hartije od vrednosti
kojima se trguje na organizovanom tržištu;
 Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u akcije preduzeća
kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i
društava sa ograničenom odgovornošću u Republici Srbiji;
 Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% imovine ulažu u
nepokretnosti.
Na tržištu kapitala Srbije postoje i privatni fondovi organizovani kao društva sa ograničenom
odgovornošću. Namenjeni su iskusnim investitorima, i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR.

3. RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI

8
 Investicioni fondovi u Srbiji pojavili su se pred sam udar svetske krize. Započeli su
svoje poslovanje 2007. godine nakon što je juna 2006. godine donet Zakon o investicionim
fondovima čime su stvoreni uslovi za njihovo osnivanje.
Samim tim tržište u Srbiji postaje modernizvano i približeno evropskim tržištima.
Komisija za hartije od vrednosti nadležna je za kontrolu i poslovanje investicionih fonova.
Komisija je odmah 2007. godine izdala dozvole za rad za 9 investiconih fondova čija ukupna
bilansna aktiva na kraju 2007. je iznosila 4012,1 miliona dinara.
Svetska ekonomska kriza se negativno odrazila i na naše tržište investicionih fondova
te je u toku 2008 godine, došlo do velikog pada imovine fondova iako se njihov broj uvećao.
Vrednost investicioni jedinica većine fondova je pala znatno ispod početnih 1000
dinara, pri čemu je onda kod mnogih fondova prepolovljena.
Imovina većine fondova je znatno smanjena i tokom 2009. godine zbog povlačenja od
strane članova fonda. Većina fondova je bila i dalje u velikim gubicima. Urušeno poverenje u
fondove polako se popravljalo tokom 2011. i 2012. godine. Dolazi do oporavljanja starih
fondova i otvaranja novih što je najavljivalo bolja vremena za investicione fondove.
Naš zakon o privatizaciji nije predvideo vaučere te investicioni fondovi nisu imali onu
ulogu kakvu su imali u većini zemalja u trazniciji.
Prosces privatizacijie nije doveo do razvoja tržišta kapitala koje je još uvek
nerazvijeno i plitko. Finansijska berza je odigrala važnu ulogu samo u završetku insajderske
privatizacije te se finansijski posrednici, poput investicionih fondova nisu ni razvili. Zbog
nedostatka sredstva i niskog životnog standard građani su prodavali na berzi akcije koje su
dobili, bez interesovanja za dalje investiranje.
Novi vlasnci nakon kupovine većinskog dela se zatvaraju i sklanjaju kompaniju sa
tržišta. Velike firme se ne pojavljaju na tržištu hartija od vrednosti a male odustaju od
emitovanja sopstvenih hartija i okreću se drugim izvorima finansiranja. Zakasnelo uvođenje
Zakona o investionim fondovima dodatno je smanjilo podsticaj domaćinstava da investiraju
svoju štednju u fondove.
Nizak životni standard i odsustvo srednjeg sloja stanovništva te omogućava veću
štednju i investranje. Razlog što je poslovanje hartija od vrednosti nedovoljno korišćena
alternativa investiranja nalazi se u činjenici da su očekivani prinosi na domaće hartije od
vrednosti povezani sa brojnim rizicima.

9
 Politička nestabilnost, inflacija, odsutvo poreskih stimulansa su još neki razlozi koji
doprinose postojećem stanju. Uz veliko kašnjenje zakonom je omogućeno emitovanje
municipalnih obveznica te su opštine započele sa izdavanjem ovih hartija od vrednosti.

4. ČINIOCI RAZVOJA INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI

S obzirom na značaj investicionih fondova za razvoj finansijskog sistema, kao jednog

od najbitnijih podsistema, privrednog sistema, značajno je ukazati na faktore koji doprinosu
razvoju investicionih fondova, kao i njihovom funkcionisanju.
Globalna podela faktora koji određuju funkcionisanje investicionih fondova može se
posmatrati u dve grupe faktora i to:
 Eksterni i
 Interni činioci.

U eksterne činioce funkcionisanja investicionih fondova spadaju:

 Štednja – je jedan od najznačajnijih faktora koji omogućuje
opstanak i funkcionisanje investicionih fondova, jer zapravo štednja
predstavlja osnovu daljeg ulaganja
 Privredni rast – je činilac koji privuče osnivače investicionih
fondova, da osnuju investicioni fond u određenoj zemlji, ali takođe privuče i
investitore da plasiraju svoja suficitarna sredstva.
 Finansijska pismenost stanovništva – edukacija građana i
transparentnost finansijskih usluga, jača poverenje građana u investicione
fondove.
 Zakonska regulativa – se zasniva na stvaranju povoljnih uslova
za domaća i strana ulaganja, kako bi se poboljšalo ukupno poslovno
okruženje.
 Poreska politika – je značajna mera pospešivanja investiranja.
Ukoliko se poreska stopa smanjuje dovelo bi do porasta investitora, što bi
doprinelo razvoju finansijskog tržišta.
10
  Alternativni oblici ulaganja – daje mogućnost investitorima da
svoja finansijska sredstva plasiraju i u druge vidove ulaganja.
Pored eksternih činioca, koji su pretežno makroekonomskog karaktera, interni činioci
su više orijentisani na konkretne investicione fondove.
U interne faktore spadaju:
 Portfolio menadžeri – su lica koja su odgovorna za investiranje
imovine fonda, primenu investicione strategije, kao i za svakodnevno
upravljanje portfoliom fonda. U Srbiji je do sredine 2008. godine bilo ukupno
62 portfolio menadžera. Uspeh portfolio menadžera meri se relativnom dobiti
portfolia.
 Tehnički analitičari – su osobe koje vrše analizu domaćih i
stranih preduzeća, analiziraju i proučavaju stanje na tržištu, i pripremaju
osnovu u koje hartije od vrednosti da se vrši ulaganje. Prvo se analizira
određena zemlja, zatim industrijska grana, a potom kompanija u kojoj se
namerava ulagati. Kratkoročna procena se zasniva na oceni faze privrednog
ciklusa u kojoj se ekonomija nalazi. Dugoročno, se posmatra kroz ekonomski
napredak, meren kroz rast u domaćem bruto proizvodu po glavi stanovnika.
 Prodajna mreža – je ključ uspeha poslovanja investicionih
fondova. Perspektiva i budućnost investicionih fondova u Srbiji se ogleda da se
investicione jedinice nude građanima preko bankarskih šaltera. Sinergija sa
bankom je svuda u svetu trend, pa će tako biti i kod nas, jer će građani ovaj
posao moći da završe na šalterima banaka. Međutim, mnoge banke u Srbiji ne
prihvataju da u svojim filijalama prodaju jedinice drugih fondova. To je velika
greška, jer na takav način gube potencijalne investitore.
 Baze podataka – upravljanje kapitalom fonda zahteva
dugoročne vremenske serije u cilju uspostavljanja adekvatnih analiza podataka
i prognoza. Pored podataka o privrednim kretanjima, istorijskim vrednostima
hartija od vrednosti, podaci o navikama stanovništva imaju značajnu ulogu u
investicionom odlučivanju. Analitika predstavlja glavnu stvar u ovom poslu.
Ona je preduslov uspešnog predviđanja i pridobijanja investitora

Definisanjem faktora koji neposredno ili posredno utiču na razvoj investicionih
fondova, pruža se mogućnost smanjenja rizika investiranja u investicione fondove.
11
 Smanjenje rizika investiranja u investicione fondove značajno povećava poverenje
štediša da svoja suficitarna sredstva plasiraju u investicione fondove. Investitori obično
kombinuju hartije od vrednosti u cilju formiranja diversifikovanog portfolia sa maksimalnim
prinosom za dati nivo rizika. Za vlasnike hartija od vrednosti veoma je važno da se smanji
rizik i da se pri tome ne smanji prinos. Redukcija stepena rizika svota obavlja se pomoću
pooling-a i hendginga-a.

Pooling (udruživanje) i hendging (pokrivanje) jesu sredstva za minimiziranje rizika.

Investitori obično udružuju svoj rizika da bi osiguravajuće kompanije i investment trusts-ovi
pojedinačno snosili manji rizik.

Kombinacija hartija od vrednosti, koju investitor ima u svom portfoliu, biće isplativa
ukoliko ukupni rizik bude smanjen, tako da bude manji od prosečnog rizika hartija od
vrednosti od kojih se sastoji. Za razliku od pooling-a, hedging se odnosi na smanjenje rizika,
koji se odnose na specifične vrste rizika. Rizici se hedžuju na tržištima koja podrazumevaju
postojanje špekulanata. Špekulanti na tržištu rizik hedžuju i prevaljuju na investitore koji su
spremni da prihvate rizik. Bitan aspekt smanjenje rizika investiranja u investicione fondove
predstavlja poznavanje vrsta investicionih fondova u kojima se vrši plasman finansijske
štednje.

ZAKLJUČAK

Investicioni fondovi su profesionalno vođene finansijske institucije koje mobilišu

kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti različitih izdavalaca. Oni nisu
ništa drugo do skup akcija i/ ili obveznica. Ovi fondovi dolaze do kapitala tako što prodaju
svoje akcije ili udele, i dalje ta sredstva koriste za investiranje u mnoge i različite segmente
tržišta. Osnivanje velikog broja investicionih fondova dovelo je do obogaćenja institucionalne

12
strukture bankarsko – finansijskog sektora i do povećanja konkurentnosti. Osim toga,
izvršeno je i produbljivanje finansijskog tržišta.. Svaki investitor čiji je primarni investicioni
cilj da zaštiti svoj kapital, a da uz to ostvaruje relativno visoku stopu prinosa uz minimalan
rizik, trebalo bi da razmotri mogućnost investiranja u investicione fondove.
Da bi se desio povratak poverenja investitora u tržište kapitala Republike Srbije, bilo
bi neophodno obezbediti potpuno poštovanje standarda korporativnog upravljanja, poslovanje
preduzeća učiniti transparentnijim i ubrzati rešavanje sudskih sporova. U poslednjem
vremenskom periodu tržište kapitala Republike Srbije, kao i tržišta kapitala zemalja okruženja
postajala su nestabilnija i zahtevaju permanentne analize emitenata i sveobuhvatnog rizika
koji prati ulaganja. Ulaganje u investicione fondove donosi dosta izbalansiran odnos prinosa i
rizika, uzimajući trenutne okolnosti na tržištu kapitala Republike Srbije, po pitanju odnosa
prinosa i rizika. Međutim, bez obzira na to investitori na ovim prostorima još nemaju naviku
da investiraju na berzi i većina njih će se pre odlučiti za neki drugi vid ulaganja kao što su
nekretnine, jer još uvek postoji strah nasleđen iz prošlosti.
Ono što je sigurno jeste da će investiranje u investicione fondove u skoroj budućnosti
sigurno dobiti na značaju, jer Evropa i svet se sve više integrišu, informacije se šire brzinom
svetlosti, tako da je neizbežno da se i tržište kapitala Republike Srbije i njeni građani sve više
uključuju u tokove savremenog sveta.
Pošto je Srbija tržište koje ima potencijal uz nizak nivo znanja pojedinih malih
investitora, investicionim fondovima je lakše da pridobiju poverenje malih investitora, jer su
to institucije kolektivnog ulaganja. Investicioni fondovi pružaju mogućnost da građani svoj
deo sredstava plasiraju na finansijsko tržište sa ciljem da ostvare znatno veći prihod od
bankarske kamate u odnosno na direktno berzansko ulaganje.

13
 LITERATURA

 Bodie, Z., Kane, A., Mareus, J. (2009) Osnovi investicija. Beograd: Data status
 Ivanišević, M. (2008) Poslovne finansije. Beograd: Ekonomski fakultet
 Šoškić D. (2000), ,, Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni
fondovi“, Beograd
 Zdravković D. (2011), ,,Finansije i finansijska tržišta’’, Bar, Pobjeda a.d.
 dr Vunjak, Nenad, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Subotica,
1991.
 dr Pušara, Kostadin, Poslovne finansije, VPŠ, Novi Sad, 2000.

 https://www.kamatica.com/vodic/investicioni-fondovi-sve-sto-treba-da-znate/
 https://psinvest.rs/sr/investicioni-fondovi/
 http://www.sec.gov.rs/index.php/sr
 http://www.economic-themes.com/pdf/

14