You are on page 1of 2

Лија и Рода

(По мотивима руске народне приче)

Ликови: (приповедач), Лија и Рода

СЦЕНА 1: На паравану травица, шумско цвеће. На хоризонталном декору иза паравана


шумско дрвеће, облаци, сунце. На дрвећу птичице, веверица... Прву сцену најављује весела
музика. Лија и Рода су гињол лутке.

На сцену излази приповедач


Приповедач: У једној лепој, зеленој шуми,
решила Лија да се са Родом скуми.
Ручак је био уз многе званице
и гости су им изрекли здравице.
Кумица Лија, љубазна, мила,
позвала Роду на јела фина.

ЛИЈА: Дођи кумице, дођи Родице


на вечерицу код куме драге,
скуваћу топлу и лепу кашу,
па ће кумови лепо да се сладе.
РОДА: Долазим кумо, драга моја,
баш ми годи љубазност твоја,
биће ми драго, да се дружимо
и лепу реч једно другом пружимо.

СЦЕНА 2: Лијина кућа.


ПРИПОВЕДАЧ: Дошао кумић, понео цвеће,
а кума Лија упалила свеће,
сипала кашу у два тањира
и пустила музику да свира.
(Пустити неку лагану музику.)
ЛИЈА: Једи кумице, једи голубице
сама сам кашу скувала,
једи драга, једи птићу
то сам теби сачувала.
РОДА: Једе Лија све се слади,
а куми крче црева од глади.
Туп- туп, луп- луп кљуном по тањиру,
па гледа у куму Лију.
Кума Лија све појела
задовољна, Роду гледа.
ЛИЈА: Извини кумо, немам ништа више за част,
ал' појела сам кашу у сласт.
ПРИПОВЕДАЧ: Оста гладна Рода
и захвали Лији сад:
РОДА: Хвала драга, кумо моја,
лепа беше каша твоја.
Добро си се ти најела,
нек ти прија каша врела!

СЦЕНА 3: Родина кућица.


ПРИПОВЕДАЧ: Скувала је кумица чорбу,
ставила меса пуну торбу.
Замириса цела шума,
Лија се обрадова још са друма.
Мисли Лија, биће части,
поче јој апетит расти.
Рода је ручак поставила,
гошћи место оставила,
изнела је бокала два,
у њих стала, чорба сва.
Мирише кућа од чорбе сад
а Лија лиже врх бокала, кад,
домаћица Рода увуче кљун
и поједе бокал пун.
РОДА: Не љути се, кумо моја,
лепа беше чорба твоја!
Тањира у кући немам,
зато у бокалу спремам.
Немам више ништа за част,
појео сам чорбу у сласт.
(Одлазе са сцене Лија и Рода.)

СЦЕНА 4: Излази Приповедач


ПТИЦА: Оде кума стомака празна,
ал' то јој је била казна.
Што узајмиш то се врати.
Ово мора да се памти:
Пријатељство се негује.
Пријатељу се свако радује.

You might also like