Zane Grey - utokljunac

Predstaviæu se kao kauboj! - Ernest Selbi je bio toliko uzbuðen da je ovu misao glas
no izgovorio. Brzo se obazreo da vidi nije li ga mo da neko èuo. Njegovi saputnici n
isu obraæali posebnu pa nju na njega, pa je odahnuo. Ernestovo odu evljenje je sve vi e
raslo otkako je vlak za ao u Reton klanac. Sada je praktièno bio u Arizoni. Ovo je b
io Zapad, stvarni Zapad, koji je oduvijek povezivao s pustolovinama, a sada mu s
e na èudesan naèin pru ila prilika da bude dio njega. Otkako je napustio svoj dom u Aj
ovi, svaki Èas je vadio papire i pismo od advokata u Èikagu u kome je pisalo da je n
jegov stric Silas Selbi, koji je iznenada umro, ostavio svom neæaku u nasljedstvo
ranè u Arizoni koji se zvao Crvena stijena. Advokat je, takoðe, obavje tavao nasljedni
ka da je gospodin Silas Selbi namjeravao otputovati na ranè da bi provjerio za to je
prihod opao. Izvje taji upravnika Hepforda oèito su bili uredni. Obja njavali su za to
je u posljednje tri godine broj goveda sa dvadeset hiljada spao na est hiljada. M
eðutim, gospodin Selbi je osjeæao da tu ne to nije u redu. Sada je novi vlasnik, Ernes
t Selbi, trebao da nastavi istragu. Iako advokat nije direktno govorio o nepo tenj
u tog Hepforda, same èinjenice bile su dovoljno jasne da bi se stekao taka^' utisa
k. I Ernest je o svemu porazgovarao sa ocem i majkom i onda, nimalo ne oklijevaj
uæi, smjestio se u voz koji je i ao na Zapad. Bio je zahvalan stricu Silasu to mu je
ostavio ranè, a jo vi e to mu se pru ila prilika da napusti svoj prilièno ogranièen ivot n
aloj farmi u Ajovi i prepusti se romantici i pustolovini koje je obeæavao Zapad. A
li, mora biti razborit, govorio je sebi; mora malo obuzdati svoj ar i potruditi s
e da iznaðe najbolji naèin kako sve to da provede. Znao je malo ili gotovo ni ta o ivot
u na rancu i bio je potpuno nespreman da preuzme rukovoðenje imanjem. Morao bi da
nauèi posao na licu mjesta, da stekne iskustvo u razlièitim poslovima vezanim uz uzg
oj stoke, da otkrije ta se dogaða. Nije èak znao ni kako da otkrije nepo tenje ili lo e r
ukovoðenje rancem. A onda mu je sinulo: za to se ne bi pod nekim drugim imenom pojav
io i zatra io zaposlenje kao kauboj na vlastitom rancu? To bi, izvjesno, bilo vrij
edno iskustvo. Naravno, za njega æe novina biti i status kauboja, ali je Ernest im
ao dovoljno iskustva s konjima i radom na farmi; bio je sna an i ilav i vjerovao je
da æe biti u stanju da savlada poèetne te koæe. Na taj naèin æe moæi uæi i u trag poslovanju
imanju. Mo da æe biti problema da ubijedi Hepforda da ga zaposli, ali Ernest se tre
nutno o tome nije brinuo. Vidjeæe ta æe biti kada se naðe na licu mjesta. Sada kada je
stvarno bio na Zapadu sa svim njegovim misterioznim i blistavim moguænostima, osjeæa
o se dorastao svakoj situaciji. Selbi je napustio voz u Holbruku. Pa nju mu je pri
vukla nekolicina kauboja koji su dokolièili preko puta stanice. Kauboji su bili ml
adi, rumenih obraza, o trog pogleda, lijeno su se kretali i bili su obuèeni u uobièaje
nu odjeæu, nosili su velike e ire, flanelske ko ulje i traperice uvuèene u ko ne èizme s vis
kim potpeticama na koje su bile prikaèene nevjerovatno duge mamuze. Uputio se prem
a njima, zadovoljan to je jednostavno obuèen. - Mo e li se negdje ne to pojesti? - upit
ao je. Moglo bi se reæi da su gledali kroz njega. - Kako da ne - odgovorio je ipak
jedan od njih pokazujuæi preko ulice. - Tamo je hotel. A i u stanici se mo e ne to vak
nuti. Ako ti ni to nije dovoljno, mo e da svrati kod jednog utog na kraju ulice. - Ka
da kreæe koèija za Springertaun? - Ernest se usudi o da postavi j o j ed n o pi ta nj
e. - Pa, u jedanaest, a mo da i neæe - dobio je odgovor. - Hvala na ljubaznosti - o
dgovorio je Selbi ne mijenjajuæi ni boju glasa, ni izraz lica. Njegov govor privuk
ao je sumnjièave poglede. Ali, vi e ni ta nije reèeno i on je krenuo prema hotelu. Tamo
je ostavio torbu i, nakon to se jo malo raspitao, po ao u obilazak. Pogled mu je naj
prije privukla jedna crvenokosa djevojka. Dok je prolazio pored nje, malo se osv
ræuæi da bolje pogleda lice te djevojke, èuo ju je kako govori svom pratiocu: - ao mi j
e, Poli, ali jutros se koèijom vraæam na Crvenu stijenu. Stari mi je rekao da iz ban
ke podignem prilièno novca, te moram da urim. Ova primjedba je zainteresovala novog
vlasnika ranca Crvena stijena. Impuisivno se okrenuo i dotakao e ir. - Izvinite, g
ospoðice... - poèeo je, ali se naglo zaustavio shvativ i da se htio predstaviti. Pogle
dale su ga radoznale zelene oèi. Mladiæ iz Ajove je zamucao, ali je nekako uspio da
nastavi: Ho... hoæete li... mo ete !i... da me uputite do prodavnice gdje bih mogao
kupiti opremu za jahanje? - Zar ne znate èitati? - odgovorila je prilièno neuljudno
dok je pokazivala prema natpisu sa krupnim bijelim slovima iznad izloga direktno
preko ulice. Selbi joj se zahvalio i, dok je prelazio ulicu, èuo je opasku da je
zgodan utokljunac. Ova podrugljiva primjedba mu se i dopala i nije. Bio je osjetl
jiv na to to ga srnatraju utokljuncem jer je bio svjestan svog izgleda i neiskustv
a. Odluèio se za restoran koji je dr ao Kinez i tu doruèkovao. Bio je tu dugaèak ank, iza
kojeg je bila kuhinja i nekoliko stolova. Ernest je izabrao sto pored da èanog zida
koji je dijelio restoran od neke radnje na sljedeæem ulazu. Postoje pregrada oèito
bila nedovoljno debela, njegove osjetljive u i uhvatile su tihe glasove s druge st
rane. Svaka rijeè je bila razgovjetna. - Vidio sam da je Hepfordova cura uzela. -
U banci? - Aha. I nosi veæ ovog jutra koèijom za Springer. - A ako bude drugih? - Hm
, Bad æe se dokopati ako mi ne uspijemo. Oti ao je naprijed. Ali, i mi æemo pokucati d
a iskoristimo ansu. Zatim se æula kripa stolica, pa koraci. Selbi je pogledao kroz p
rozor i trenutak kasnije vidio dvojicu koji su iza li iz susjedne prostorije. Pa lji
vo ih je osmotrio. Ne bi ih mogao zaboraviti. Brzo su krenuli niz ulicu, a Ernes
tovo uzbuðenje je bilo toliko da je jedva mogao objasniti Kinezu ta eli da jede. A k
ada je konaèno dobio jelo, nije vi e imao apetita. Pred njim je bila divna prilika!
Djevojka kojoj se obratio bila je kæerka Heptorda, upravnika ranca Crvena stijena,
i bilo je oèito da je namjeravaju orobiti. Po to je za to znao, sa uzbuðenjem je shva
tio da je njegova du nost da sprijeèi pljaèka e. Bandit o kome su govorili kao o nekom B
adu sigurno je namjeravao da uleti u koèiju negdje usput, dok æe dvojica lupe a koje j
e prislu kivao krenuti koèijom i saèekati da im se uka e povoljna prilika. Pa, on æe biti
u koèiji i dobro paziti da osujeti zavjeru, po moguænosti bez rizika. Ako se s takvi
m podvigom predstavi na Crvenoj stijeni, biæe mu osigurani i dobrodo lica i moguænost
da se zaposli kao kauboj. Pokazaæe da nije utokljunac! Ta misao ga je do te mjere z
aokupila da je potpuno prigu io unutra nji glas koji mu je savjetovao da obavije 8 s
ti gradske vlasti. On je mogao sa ovim izaæi nakraj. Pustolovina bi privukla Ernes
ta i da djevojka nije bila upletena, pa èak i da ona nije tako zgodna. Nabaviæe revo
lver. Odu evljen svim to ga je oèekivalo, krenuo je da nade radnju. U radnji Ernest j
e bio uzbuðen velièinom i izborom robe koji bi se mogao mjeriti i sa veæim gradom. Pa lj
ivo je razgledao, iduæi od police do police, sve dok mu napokon nije priSao prodav
aè i upitao ga ta eli. Ernest je odgovorio: - Obiènu kaubojsku opremu. Nije mu trebalo
dugo da kupi ono to eli. Prodavaè je, oèito, pretpostavljao da je njegova mu terija utok
ljunac, to je nagnalo Ernesta da pokupuje i marame, æebe i, napokon, revolver, opas
aè i metke. Nije elio cia izaziva pa nju i, u svojoj urbi da to prije nestane iz radnje
sa velikim zamotuljkom, skrenuo je tako naglo iza ugla da se sudario s nekim na
nogostupu. Bila je to djevojka koja se od sudara malo zateturala i gotovo bez d
aha sjela na vreæu s bra nom. Na svoj u as, prepoznao je Heptordovu kæerku. Njene prelij
epe zelene oèi posmatrale su ga s neprikrivenom dosadom. Sjedila je rumenog lica,
Iju ti to namje tajuæi e iriæ. - }a... ja... izvinite - zamucao je Ernest. - Nisam gledao
gdje idem. Ba sam nespretan, jeste li u redu? Ustala je i o inula ga pogledom koji
mu je natjerao rumenilo u obraze. Dok je prolazila pored njega, Ernest je opazi
o da je i ona porumenjela. Instinktivno je htio da krene za njom i objasni joj d
a ga ni njegovo iskreno divljenje prema zgodnoj djevojci ne bi navelo da se s nj
om namjerno sudari. Odustao je. Ernest se vratio u hotel, uzeo sobu, obukao u ka
ubojsku odjeæu i postao toliko zadovoljan sam sobom da je potpuno zaboravio na neu
godan susret. Pristajala mu je gruba odjeæa. Vi e nije podsjeæao na kico a. Odluèio je da
za sada ne stavlja mamuze dok ne nauèi kako se hoda s njima. Ako bi ih sada stavio
, bilo je izvjesno da bi se sapleo i tako se odao. Revolver je bio velik i te ak.
Napunio ga je i nadjenuo za pojas. Kada se spakovao, uputio se pre- y ma mjestu
gdje su mu rekli da æe stajati koèija. Tamo je, i' '¦> pored pesimistièke obavijesti ono
g kauboja, saznao da koèija uskoro kreæe. Vozilo je Ernesta podsjeæalo na veliki vagon
, sa èetiri iroka sjedi ta iza vozaèevog, umjesto krova nalazila se cerada koja je sada
bila uvijena. Bila su upregnuta èetiri konja koja su nestrpljivo èekala da krenu. -
Gdje ide , kauboju? - upitao je vozaè, pedesetogodi njak grubog lica, blistavih plavi
h oèiju. - U Springertaun - odgovorio je Selbi najkraæe to je ' mogao. Osjeæao je zadov
oljstvo to ga je koèija oslovio ' kao kauboja. - Deset... unaprijed - zatra io je vozaè
grubo, ne dovodeæi tako u pitanje svoje iskustvo sa gospodom na granici. - Èega dese
t? - upitao je Ernest. - Hej, momak, odakle ti dolazi ? - upitao je vozaè koèije pretv
arajuæi se da je iznenaðen. - Deset somova! - Oh, mislio sam da je karta deset centi
- odgovorio je Ernest naivno i izvadio novèanik iz kojeg je pa ljivo izvukao zelemb
aæa. - Auh - progundao je vozaè uzimajuæi novac. - Sjedni na stra nje sjedi te, a torbe st
avi ispod. Ernest je lijeno uèinio kako mu je reèeno, nakon èega se smjestio da u iva u
situaciji. Sjedi te ispred njega je bilo prazno, a sljedeæe su zauzimala ona dvojica
grubijana èije je planove prislu kivao. Na nogostupu je primijetio crvenokosu djevo
jku koju je onako nezgodno sreo dvaput tog jutra. Iza la je iz hotela s jednom sre
dovjeènom enom i kaubojem pretovarenim torbama i zamotuljcima. Kada su stigli do koèi
je, Ernest je okrenuo glavu, iako bi vi e volio da vidi njen izraz lica kada ga pr
epozna. - Do viðenja, D efe, i hvala ti na svemu - govorila je 10 djevojka. - Ba mi j
e ao to ranije nisam saznao da si u gradu, jo mi je zalije to ide - odgovorio je kaub
oj ote uæi. - Ali, sigurno æe doæi èetvrtog. - Bojim se da neæu, D efe - odgovorila je sa a
em. - Au! Neæe valjda propustiti igranku! - Mislim da æu propustiti mnogo vi e. Da nisa
m morala obaviti posao za tatu, ne bih ovog puta ni do la u grad... U stvari, D ete,
stra no smo ovih dana uznemireni na rancu. - Ma, ta mi ka e , Ana! A zbog èega? - Pa, vj
erujem da mogu reæi svim mojim prijateljima rekla je djevojka rezignirano. Govoril
a je ti e, ali su njene rijeèi ipak jasno doprle do Ernestovih u iju. - Ti zna da mi u
stvari nismo vlasnici Crvene stijene, iako je uvijek izgledalo da jesmo. Tata sa
mo vodi ranè za onog starog krticu Selbija. I sada, èini se, Selbi je umro. Ni ta nismo
znali dok nije do lo pismo od advokata. Ono nas je upoznalo sa èinjenicom da moramo
oèekivati da u Arizonu stigne neko ko æe, prije ili kasnije, preuzeti ranè. - Proklet
stvo! Ba gadno - uzviknuo je kauboj. - Kome je stari Selbi ostavio ranè? - Advokat
nije rekao. Vjerujem nekom utokljuncu, sinu ili neæaku. Tata ne misli tako. Selbi i
ma i brata - odgovorila je djevojka s gorèinom. - Razvedri se, Ana - D ef se nasmija
o. - Sigurno æe sve opet biti po starom. Taj tip se neæe pojaviti, a ako doðe, mo e se ud
ati za njega. Ha... ha... ha! - kauboj se zagrcnuo od smijeha. I ene su se poèele s
mijati. - Tako me je posavjetovala i gospoda D ons - nastavila je djevojka. - To n
ije smije no. Zar mo e i zamisliti da bih se mogla udati za nekog bljedunjavog utoklju
nca ili pak æelavog tipa sa Istoka? Ne bih ni po cijenu ranca! - Svakako, to je sr
eæa za nas kauboje - odvratio je D ef arko. - Pa, adios. Ipak se nadam da æe doæi èetvrtog.
I, slu aj, pozdravi onu tvoju malu roðaku Dejzi Bruks. - Kako da ne, D efe Martine - o
dvratila je. - Ah, vi kauboji!... Adios. Neæak Silasa Selbija se potpuno slo io sa o
vom crve- ;¦ nokosom curom da nimalo nije smije no ovo sa nasljed- ( st'om. Ernesta
je prilièno uzdrmala èinjenica da je j privlaèna djevojka, èiji se temperament mo e mjerit
i s njenom kosom, kæerka D ona Hepforda, koji je godinama vodio ranè Crvena stijena za
njegovog strica Silasa. Na prvi pogled privukla ga je Ana Hepford, ali na drugi
ga je veæ prilièno odbijala. Vagajuæi njenu zajedljivu opasku o Silasu Selbiju, zaklj
uèio je da mu se uop te ne dopada. Kada je sa svojom pratiljom sjela ispred njega i
vidjev i iz blizine njenu plamenu kosu i vitak bijeli vrat, shvatio je da, ipak, p
obuðuje njegovo zanimanje. Prepoznao je simptome. Napadali su ga povremeno sve dok
nije napunio dvadeset i jednu godinu, i jednom ili dvaput tokom naredne tri god
ine. Ovo je bilo ne to drukèije. Pa, kada je uop te vidio neko tako divno stvorenje ka
o stoje Ana Hepford? - Ana, nisi mi isprièala te novosti o rancu - obraæala se stari
ja ena djevojci uzbuðenim glasom dok se smje tala. Zaboga, svi u Springeru gledaju na
ranè kao da je va ... po to si ti jedino dijete. A toliko dugo je tvoj dom! - Pa, sad
a je sigurno da nije ni moj, ni tatin - djevojka je kratko odgovorila. - Pobjesn
ila sam kada sam èula novosti, a tata mi je odmah rekao na èemu smo. Oh, bio je uzne
miren! Sada su poèele da apuæu i, mada je Ernest besramno prislu kivao, vi e nije mogao u
hvatiti ni rijeè. A kada je koèija krenula, tandrkanje toèkova i udaranje kopita potpu
no su ga onemoguæili da prislu kuje. Ernest se predao sanjarenju koje nije iskljuèilo
ni njegov problem, ni budnu pa nju na dvojicu zavjerenika na sjedi tu iza vozaèa. Ipak
je iskreno u ivao u pejza u. Konji su brzo odmicali, a izgledalo je da svaka nova m
ilja vo 12 di u jo fascinantniji kraj. Zeleni pa njaci, sivkasta polja naèièkana stokom
, pokoja ranèerska kuæa smje tena u dolini ili na umovitom bre uljku, valovita brda s ked
rovima godili su pogledu momka iz Ajove, ali su ga jedva pripremili na ovo gorje
. Bio je navikao na neogranièen vidik. Ovo prostranstvo valovitog sivila sa ivicam
a bijelog i crvenog, oduzimalo mu je dah. Arizona! Sve do sada to ime je za njeg
a bilo mit. Nije se sjeæao strica Silasa, iako su mu kod kuæe prièali da ga je njihao
na krilu i govorio da æe jednog dana od njega napraviti zapadnjaka. Koèija se kotrlj
ala. I dame ispred njega vi e nisu razgovarale. Gospoðica Hepford je bila zami ljena.
Bio je siguran da ga nije primijetila. Radoznalo je oèekivao trenutak kada æe ga pre
poznati; nije znao za to je zami ljao da bi se iz toga moglo ne to izroditi. Sluèaj je s
pojio stvarnog vlasnika ranca Crvena stijena i djevojku koja je sanjala da ga po
sjeduje. Ovdje je Ernest, dokazujuæi da je i sam sanjar, zami ljao sebe kako je inko
gnito krenuo na Crvenu stijenu i kako je, kao siroma an kauboj, spasio crvenokosu
curu od pljaèka a i na kraju zadobio njenu ruku i kao vjenèani dar poklonio joj ranè koj
i je toliko voljela. Taj san ga je dr ao miljama, daleko preko doline koja ga je oèa
rala i uz dugu strminu do neravnog vrha. Prizor koji mu se na tom mjestu ukazao
raspr io je Ernestovo sanjarenje. Sa strahopo tovanjem je zurio u daleke visoravni i
ta zaèaranost ga nije napu tala sve dok se koèija nije spustila u drugu dolinu. Zaust
avili su se u malom naselju ispred niske krème. - Konaèno - najavio je vozaè. - Pauza
za ruèak. Gospoða D ons se probudila, a i gospoðica Hepford se trgnula iz sanjarenja. Er
nest je navukao obod sombrera preko oèiju. Kada se djevojka okrenula, naslutio je
da æe se njemu obratiti. II Ispod irokog oboda svog sombrera Ernest je mogao 13 vid
jeti jedino ruku u rukavici na èijem se dlanu nalazio srebrni novèiæ. - Hoæete li mi, mo
lim vas, donijeti sendviè sa unkom - rekla je. Ernest je uzeo novac, mrmljajuæi da mu
je zadovoljstvo i, iskoèivSi iz koèije, u ao u krèmu. Sredovjeèna ena bujnih grudi dala mu
je sendvièe, ali uputila i znaèajan pogled. Mladiæ je razmi ljao o tome kako vi e ne bi t
rebalo da obmanjuje djevojku u koèiji, pa je iza ao sa podignutim e irom i irokim osmije
hom na licu. Gospoðica Heprord nije ga primijetila sve dok joj nije pru io sendvièe. T
ada su joj se zelene oèi irom otvorile. Izraz iznenaðenja zamijenila je ozarenost. -
Hej! - uskliknula je i nasmijala se. Laskalo je njenoj ta tini. Ernest je odmah sh
vatio da ona zami lja da je on prati i da je ne to slièno uobièajeno u njenom ivotu ovdje
. To ga je naljutilo. Posmatrao ju je kako apuæe ne to svojoj dru benici koja je usklik
nula: - Zaboga! - Nakon toga je gospoda D ons zainteresovano pogledala Ernesta. Se
lbi je uzvratio kompliment sa osmijehom, namignuv i. U tom trenutku dvojica lupe a n
a drugom sjedi tu pobudili su Ernestovu pa nju. Sinulo mu je da je njegov povratak d
o ao u za njih nezgodan èas. Po to su bili odsutni i on i vozaè koèije, vjerovatno su smis
lili da je pogodno vrijeme za njihov plan. Krupniji od njih dvojice, tvrdih oèiju
i s bradom koja nije skrivala tanke usne i kvrgavu bradu, gurnuo je dolar prema
Ernestu. - Hej, sinak, donesi i nama isto - rekao je. - Ernest je odgurnuo prlja
vu ruku. - Slu aj ti! - javio se sada drugi tip. - Kakvo je to pona anje. Natjeraj g
a da donese sendvièe, Bile, ili razbij njegovu zgodnu nju ku. Na to je Bil bacio sre
brni dolar na Selbija, koji je stajao pored stra njeg toèka. Sna no ga je pogodio i ot
kotrljao se na tvrdu zemlju. 14 - Pokupi to i donesi sendvièe - naredio je. - Hej,
vas dvojica ste lijeni tvorovi - odgovorio je Er~ nest bijesno. Bil je preskoèio
preko toèka umjesto da proðe pored ena koje su postale svjesne prepreke i pa ljivo posm
atrale trojicu mu karaca. Selbi je krajièkom oka vidio da ga gospoðica Hepford gleda i
ta èinjenica je bila dovoljna da ne ustukne. Potpuno je zaboravio da ima revolver
, inaèe bi ga u tom trenutku izvukao. Nasluæivao je bitku i, po to ga je djevojka posm
atrala, jedva je èekao da ovoj dvojici oèita lekciju. Èim je si ao, Bil je pokupio dolar
i stavio ga u d ep. Zatim je naglo ispru io ruku da zgrabi Ernesta za ko ulju. - Poka
zaæu ja tebi ko je tvor - zare ao je i onda se okrenuo da svom drugaru uputi znaèajan
pogled. Ovaj je shvatio i ustao. Bio je nizak, nabijen tip, utih oèiju i isturenih
zuba. - Pu taj - o tro je naredio Selbi i sna nim trzajem se oslobodio. Isto tako brzo
je ispru io pesnicu. Pogodio je Bila u vilicu i ovaj je tresnuo na zemlju s tupim
izrazom na bradatom licu. Le ao je trenutak s rukom na licu, oèiju ispunjenih mje avi
nom oka i mr nje. - Jesi li to ti mene udario, ulickani? - zaurlao je. - Ha, kako j
e bilo? - Ernest se smijao. - Hoæe li da ti pomognem da ustane i da ovo ponovim? Kav
gad ija je skoèio i pojurio kao razjareni bik, vièuæi ne to svom drugu. Selbi je, jednosta
vno izmaknuv i se, izbjegao divlji napad. Sna an udarac ljevicom zaustavio je Bila,
a jo sna niji zamah desnice bacio ga je meðu toèkove koèije. - Uzmi lovu, Bile - vikao je
tip iz koèije. - Ja èu se pobrinuti za tog mangupa. Zatim je skoèio iz koèije, baciv i se
na leda momka iz Ajove i oboriv i ga na zemlju. Da li je namjeravao da samo zadr i
Ernesta ili da ga prebije, to dvije ene u koèiji nikad neæe saznati. Jer, sna ni i pokr
etni mladiæ se otkotrljao s 15 njim i, brzo se osloboðiv i stiska, uspravio se. Bil se
upravo di^jo, ali prije nego to se i sna ao, Selbi ga je ponovo bacio na zemlju. U
to je i onaj ni i tip opet skoèio na Ernesta. Uslijedila je estoka borba i mladiæ iz Aj
ove je imao podosta posla izbjegavajuæi banditove ruke dugaèke kao kod gorile. - Bil
e... uzmi curi... ta nu! - dahtao je Selbijev napadaè. - Koèija je... Ernest se otrgnuo
i sna no zamahnuo nogama. Razbojnik se zavrtio i tresnuo. Mladiæ je èekao da se ovaj
podigne. Izgledalo je da je njegov protivnik za sada o amuæen. - Daj tu ta nu! - Ernes
t je èuo kako Bil re i. Okrenuv i se brzo, ugledao je Anu Hepford, koja je vri teæi ustala
sa svog sjedi ta dok je objema rukama èvrsto dr ala torbicu koju joj je otimao bradon
ja. - Pu taj... lopove! - bijesno je vikala. U tom trenu Selbi se sjetio svog oru ja
. Naglo ga je izvukao iz d epa i naciljao u razbojnika. - Ostavi to! - povi kao je
. Prije nego to se èovjek okrenuo, revolver je sna no odjeknuo. Pucanj. Neiskusni Sel
bi je èvrsto stisnuo obaraè, a uop te nije imao namjeru da puca. - Ne pucaj! - povikao
je razbojnik promuklim glasom, ispustiv i djevojèinu torbicu i podi uæi ruke. Njegove z
akrvavljene oèi divlje su buljile u Ernesta. - Kidaj, Bile - povikao je oni i tip ka
da se uspravio. I ne osvrnuv i se, pojurio je kao da ga svi ðavoli gone. Uto se i Bi
l sna ao i skoèio s koèije jurnuv i prema grmlju iza stijene. Selbi, upla en koliko i razb
ojnik, ponovo je, naciljao prema dvojici bjegunaca koji su upravo ula-; ili u grm
lje i povukao obaraè. Beng! Beng! Beng! Meci su? pogodili zemlju i uskovitlali pra i
nu i natjerali razbojnike; da br e potrèe. Prije nego to je Ernest uspio i èetvrti put>
da opali, nestali su. Na zvuk pucnjave, iz krème je izjurio vozaè koèije u ' 16 pratn
ji sna nog mu karca u èizmama. Na vratima se poja- . vila i ena. Ni e na ulici prolaznici
su se brzo sklanjali s puta. - Kakva je to pucnjava? - pitao je vozaè pribli avajuæi
se Selbiju èiji se revolver jo. pu io. - Ona dvojica su poku ali da me opljaèkaju - izjav
ila je gospoðica Hepford ljutito, pru ajuæi torbicu u znak dokaza. - Prokletstvo! - uz
viknuo je èovjek koji je istrèao za vozaèem. Ernest je vratio revolver u d ep i nije vad
io ruku da ne bi primijetili da drhti. Inaèe, uspio je da na licu poka e ravnodu nost.
- Prokletnici! Nisu me mogli zavarati - govorio je vozaè. - Nisu mi platili vo nju!
Gospoðica Hepford je smireno sjela, iako je bila blijeda. Zelene oèi, sada blje tave,
radoznalo su poèivale na mladiæu u novom kaubojskom odijelu. - Hvala, kauboju - rek
la je usiljeno. - Uèinili ste mi uslugu. Za to ste pucali? - Pa, izgledalo mi je da
je to jedini naèin - objasnio je Ernest. - Nisam ih obojicu mogao savladati. A ona
j tip je dr ao va u torbicu. - Oh, ali vi ste savladali obojicu - javila se i starij
a ena. - Da li ste pucali da ubijete? - pitala je gospoðica Hepford sve radoznalija
. - Nisam, zaista. Samo... samo sam htio da ih upla im... Ali, da nije pustio, mis
lim da bih ga napunio olovom - Ernest je zavr io prilièno hladnokrvno. - Oh - usklik
nula je. - Ipak mi je drago da ih niste zbog mene morali napuniti olovom. -1 da
jeste, trebalo bi da bude zahvalna - ivahno je dodala njena pratilja. - Gospodo D on
s, dosta mi je kauboja koji koriste i najmanju priliku da pucaju jedan na drugog
samo zbog 17 mene, to mi se ne dopada. - Ana, ovo je ne to drugo - gospoða D ons je b
ila zapanjena zbog djevojèinog dr anja. - Ona misli da sam nezahvalna, gospodine Rev
olveraSu - obratila se gospoðica Hepford Ernestu, a topao, blistav osmijeh iznenad
a joj je obasjao lice - ali zaista nisam. Tako izgleda samo zato to mrzim ogovara
nja, a sada æe opet krenuti nova prièa o meni. - ao mi je ako sam vas, èini se, komprom
itovao - odgovorio je Ernest ukoèeno. - Ana, ovo ti nimalo neæe na koditi - nasmijao s
e krupni mu karac. - Èika Bruk, kladim se da vjeruje da je ovaj kauboj unajmio dvojic
u tipova da me kao bajagi opljaèkaju - bunila se djevojka. - Ha! Ha! Ha! - Ah, ti
kauboji! - uzviknula je gospoða D ons odmahnuv i nemoæno rukama. Selbi je, ipak, uhvatio
pogled divljenja starije ene. Hepfordova kæerka je gledala u pravcu u kojem su se
izgubila dvojica razbojnika. Ponovo je u ao u koèiju, na posljednje sjedi te. Krupni m
u karac, neobrijan i s mirisom uzoranih polja i konja, prijateljski je odgurnuo Er
nesta i sjeo pored njega. - Samo se vi raskomotite - rekao je Ernest sa osmijeho
m. - Dragi moj mladiæu, starost ispred ljepote - bio je od govor, ljubazne oèi dobro
su osmotrile momka. Vozaè je o inuo bièem i koèija se otkotrljala iz Konce, crvenokosa
djevojka je naslonila glavu na rame gospoðe D ons, a krupni mu karac pored Ernesta pok
azao je elju da se sprijatelji. - Gdje si se uputio, mali? J - Springertaun : odg
ovorio je Ernest, zainteresovanj da otkrije koliko odjeæa èini Èovjeka. j - Nisi dugo
u ovim krajevima i pored tvoje igre s pu~f 18 caljkom? - Nisam. - Odakle si? - I
z Ajove. Dodao je da tra i posao. Bilo mu je drago to mo e da razgovara, osjeæajuæi se po
malo nesiguran sada kada je uzbuðenje i èezlo. Ko a na rukama mu je bila zguljena, osjeæao
je o tar bol i napipao èvorugu na zatiljku, a novo odijelo bilo mu je prljavo od pr
a ine i krvi. - Pa, vjerujem da æe to biti lako. Hok Sibert, predradnik na rancu Crv
ena stijena, tra i jahaèe. Ima problema sa dru inom. Hepford ne mo e da zadr i ljude. Ako
tamo ne uspije , ja æu te uzeti. Naravno, ne mogu platiti mnogo, ali va an je posao. -
Hvala - odvratio je Ernest, kojeg je privlaèio ovaj jednostavni, ljubazni ranèer. -
Ipak æu prvo poku ati kod Hepforda... èuo sam dosta o Crvenoj stijeni. Za to ne mo e da z
adr i ljude? - Pa, davno nekad je bio drugaèiji, ali posljednjih godina postao je st
oèar za kojeg kauboji ne ja u ako ne moraju. I sam æe to otkriti. - Nije ba ohrabrujuæe...
a novajlija sam na Zapadu. U stvari, i ja sam èuo neke... hm... nezgodne stvari o
 tome kako vodi ranè. - Hm. On je zaista uni tio ranè, to svako ovdje veæ zna - odgovorio
je ranèer, s prilièno gorèine. - Bio je to veliki ranè kada sam ga ja vodio. Ernest je
uspijevao da prikrije zaprepa tenje. Ne pokazujuæi preveliku radoznalost, nastojao j
e da poka e prirodno interesovanje ka u boj a bez posla. Saznao je da se njegov po
znanik zove Sem Bruks i da je godinama radio za Selbija. Rekao je da je nekad bi
lo ezdeset hiljada grla stoke. Bruksova ena bila je roðaka Hepfordovih. Kada je Selb
i kupio ranè, dao je Bruksu stotinu ari zemlje u dnu doline koje se Hepford, kada
je oslobodio Bruksa od posla, nije mogao dokopati. 19 - Nikad nije prestao da me
zastra uje - nastavio je Bruks. - Ja imam tu zemlju i jednog dana æe biti vrijedna.
Zna , potok izvire na mojoj zemlji i u vrijeme su e Crvena stijena bi usahnula da n
ije mog izvora. Nikad Heptordu nisam pravio probleme. Selbi mi je dao zemlju i n
e bi valjalo da sam uskraæivao svoju vodu. Ali, jednog dana... Bruks nije zavr io reèe
nicu, lice mu je zato otvrdnulo. A onda, nagnuv i se prema Ernestu, prstom je poka
zao na Anu Hepford i apnuo: - To je Hepfordova mala. Ona misli da posjeduje Crven
u stijenu. Ernest je, zbog Bruksove blizine, osjetio da je ovaj prilièno popio èemu
je i mogao zahvaliti na njegovoj razgovorljivosti. Èinilo mu se da je imao sreæe sto
je upoznao Bruksa. Tokom sljedeæeg sata saznao je jo vi e o rancu i okolici. Èak je Bru
ks nagovijestio da ne to nije u redu sa poslovanjem D ona Heptorda i u njegovom glas
u se osjeæala gorèina, tako da je novi vlasnik ranca Crvena stijena sada bio ubijeðen
da je neèemu na tragu. Milje su brzo odmicale uz Bruksovo prièanje i promicanje zani
mljivog pejza a sve dok koèija nije do la do vrha dugaèkog uspona s kojeg se pru ao pogled
u dolinu. - Èudesno! uzviknuo je Ernest. - Vidi li one crvene stijene i litice tam
o pod onim drveæem? - pitao je Bruks. - Pj, kada ih je Selbi vidio, nazvao je svoj
ranè Crvena stijena... Jo ne mo e vidjeti moju zemlju. - Koliko ove doline posjeduje
Hepford... htio sam reæi... pripada rancu Crvena stijena? - Svaki djeliæ i jo vi e, osi
m mojih stotinu ari! - Uh! - uskliknuo je mladiæ ureæi zadivljeno. Pogled na veliki r
anè oèito je imao sna an efekat i na Bruksa, drukèiji pak nego na Ernesta. Mo da je i Bruk
s nekad gajio nadu da posjeduje Crvenu stijenu. Zaæutao je. Koèija se kotrljala iroko
m cestom koja je krivudala niz planinu i kroz pojase borovine, kedra, hrasta i j
avora do doline. Ernest je vidio blistavi potok koji je jurio kroz ze» 20 : lene p
a njake i polja i vodio do bijele kolibe ispod crvenog grebena, gdje se dolina su av
ala. Koèija se zaustavila na stazi koja je vodila pravo do kolibe. Tada je Ernest
ugledao djevojku koja se naginjala preko kapije. - Stigao si, Seme - povukao je
vozaè koèije. - Izlazi. Bruks se te ko izvukao i Ernest mu je pru io pakete. Pa, mali, o
vdje silazim. ta ono reèe kako se zove ? - Zaboravio sam da vam ka em. Ja... zovem se E
rnest Hauard - odgovorio je mladiæ, sretan to se sjetio i svog srednjeg imena. - Ja
sam Sem Bruks. Doja i do mene ako se zaposli u susjedstvu. - Bogami, hoæu. A mo da æe mi
i zatrebati taj posao... ako me ne uzme gospodin Hepford - odvratio je Ernest,
malo preglasno zbog gospoðice Hepford, koja se bila trgnula iz drijeme a i sada se o
bazirala oko sebe. U meðuvremenu se djevojka s kapije polako pribli avala koèiji. Imal
a je oko sedamnaest godina i stidljive, krupne i tamne oèi. Bila je bosonoga. - Zd
ravo, Dejz, evo me, natovaren sam kao mazga pozdravio ju je Bruks i poèeo da joj d
odaje zave ljaje. - Kako si, Dejzi - javila se i gospoðica Hepford. - Nisam te odavn
o vidjela. - Kako si, roðako - odgovorila je djevojka. - Ne izlazim mnogo u poslje
dnje vrijeme. Slu ajuæi ih i posmatrajuæi, Ernest je zakljuèio da meðu roðakama nema mnogo l
jubavi. 1 upravo kada je koèija ponovo krenula, Bruksova kæerka je podigla glavu i s
usrela njegov radoznao pogled. Sna no se zarumenjela da je po alio to je tako zurio.
Gospoðica Hepford je opazila djevojèinu zbunjenost, pa se veselo nasmijala. Kada se
koèija malo odmakla, mladiæ se ponovo osvrnuo. Ovog puta se nasmije io, kao da je elio
ubla iti malopreða nju uvredu. Dolina je bila du a i ira nego to je to izgledalo s 21 vrha
. Prirodno, nakon prvog posjednièkog uzbuðenja, Ernest je poèeo detaljnije i pa ljivije
da osmatra imanje koje mu je pripadalo. Da nije bilo papira u njegovoj torbi, si
gurno bi posumnjao u svoja èula. Cesta je zavijala ispod po umljene padine kroz umara
k i uz bistri brzi potok èija ga je velièina, po to se prisjetio Bruksove tvrdnje da i
de od malog izvora na njegovoj farmi, uveliko èudila. U isto vrijeme, Ernest je ra
zmi ljao o tome da je stric Silas pogrije io to se odrekao izvora. Pomislio je da bi
mo da mogao otkupiti taj komad zemlje ili se dogovoriti sa Bruksom oko kori tenja vo
de. Otkrio je mali broj goveda s obzirom na prostranstvo i zakljuèio da stoka vjer
ovatno pase i iza brda. Nije vidio nikakvu ogradu sve dok nisu do li do samog ulaz
a u dolinu. Tada je postalo oèito da je dolina prelazila u jedan od prostranih val
ovitih perivoja po kojima je ovaj dio zemlje bio poznat. Vjerovatno je to bilo p
ravo carstvo za uzgoj stoke. Sve stijene i litice na suprotnoj strani irokog peri
voja stajale su u zapanjujuæim sjenama i nijansama crvenila iznad zelenila gorja.
U zaobljenoj okuci doline, gotovo kao u amfiteatru, koèoperila se èistina, a izmeðu ra t
rkanih borova i èvornovatih starih hrastova stajala je niska, dugaèka ranèerska kuæa, sm
je tena u slikovitom ambijentu uz ambare, sjenike, korale, sve do ispod padine. Er
nest je uzdahnuo duboko, gotovo bolno. Ovo sve nije moglo da bude njegovo! Ali b
ilo je! I veæ je osjeæao da æe iskusiti i zabavu i pustolovinu prije nego to otkrije da
je stvarni vlasnik. Pitao se ta bi ova drska djevojka, ova zelenooka Ana Hepford
, rekJa da to zna. Gledajuæi je kako sjedi ispred njega, lica okrenutog prema ranèer
skoj kuæi, pitao se kako æe ovo oholo stvorenje reagovati kada sazna istinu. - Hej!
- povikao je vozaè i zaustavio koèiju na ivici puta gdje je gusti umarak zaklanjao po
gled na dolinu u oba pravca. 22 Na cesti se iznenada pojavio neki mu karac. U isto
m trenu Ernest se sjetio razgovora pljaèka a koji su nagovijestili da æe treæi èlan njihov
e dru ine po imenu Bad doæi do novca koji je nosila gospoðica Hepford, ako oni u tome
ne uspiju. Selbi se naglo uspravio, a ruka mu je sama po la ka d epu. Lupe ima na gran
ici oèito nije nedostajalo drskosti. Ovaj tip je bio mlaði od svojih drugara, a lice
mu je bilo tamno, vilice sna ne. Po izgledu bi mogao biti ranèer ili kauboj, mislio
je Ernest, ali je imao tvrde oèi to ga je podsjetilo na one kauboje koje je tog ju
tra vidio na stanici. - to hoæe ? Otkud si ovako naglo izbio? - upitao je vozaè sumnjièav
o. - Moram do Springera. Konj mi je povrijeðen - dobio je smiren odgovor. - Gdje t
i je konj? - Vezan malo ni e - odvratio je nepoznati glavom pokazujuæi unazad. - Vra
tiæu se po njega. - Pa, u redu, upadaj - nevoljko je odgovorio vozaè. Mladiæ je skoèio n
a stepenik i u tom trenutku Ernest je osjetio da je podvrgnut najprodornijem pog
ledu koji je ikad sreo. To je mladiæ iz Ajove protumaèio kao drsku procjenu njega ka
o utokljunca, to ga je zapalilo. tavi e, to ga je ubijedilo da je tip koji se upravo
ukrcao na koèiju treæi razbojnik. Hladno je prihvatio izazov u oèima nepoznatog. Nije
spustio pogled. Bio je sretan to u revolveru ima jo dva metka. Gospoðica Hepford bi
uskoro mogla vidjeti ne to to nije bilo sraèunato da potakne njenu sumnjièavu ta tinu, ok
o trikova koje koriste kauboji da bi pridobili njenu naklonost. Selbi se nagnuo
naprijed kako bi to prije reagovao kada je tip zakoraèio kao da eli sjesti izmeðu ena.
Ipak, nije sjeo. Brzo, poput munje, nagnuo se nad gospoðicu Hepford i zgrabio joj
torbicu koju je dr ala u krilu. - Pustite! - vrisnula je. - Upomoæ! - Pomamno se oti
mala da vrati torbu. Nije u tome uspijevala. Ernest je skoèio sa izvuèenim revolvero
m tako da se 23 razbojnik, kada se okrenuo, na ao pred njegovom cijevi. - Stani il
i pucam! - Selbi je povikao promuklo i sam se naje iv i dok je dr ao prst na okidaèu. Ta
mno lice razbojnika se promijenilo, vi e od iznenaðenja i zlovolje nego od straha. -
U redu je - promrmljao je. Ernest nije napravio pogre an korak. Znao je ta radi ka
da je lijevom rukom istrgnuo torbicu od lopova. - Okreni se... Sada sjedi... Ne
spu taj ruke! Njegova nareðenja su izvr ena. Zatim je Selbi naredio enama da preðu na sje
di te ispred njih. - Mo da æu morati da pucam na ovog razbojnika - dodao je - i ne elim
da reskiram da pogodim jednu od vas dvije. Nisu gubile vrijeme. Gospoða D ons se go
tovo onesvijestila i klonula na rame gospoðice Hepforð. Lice crvenokose djevojke bil
o je blijedo i ljutito. - Nemojte ga... ubiti! - povi kala je, ali u njenom glas
u nije bilo sa aljenja. - Ako budem morao, pripaziæu da mu se mozak ne raspe po vama
- Ernest je hladno odgovorio. Zatim je sna no pritisnuo cijev revolvera na zatilj
ak lopova. - Dakle, ti si Bilov drugar - promrmljao je. - Mo da te interesuje da j
e ova pucaljka prije izvjesnog vremena sama od sebe opalila. Uto se i vozaè sna ao i
poèeo da psuje. - Izgleda da su ume pune ovih jeftinih razbojnika! Kauboju, ti si
pravi! Pazi ga dobro! - Vozi na ranè! - o tro je naredio Ernest. Veæ u sljedeæem trenutk
u koèija je krenula. Kada je zaokrenula nadesno, konji su do li do blage strmine izn
ad koje je bio borik sa ranèerskom kuæom. Vozaè je, zatim, zaustavio koèiju na zelenom t
ravnjaku ispred kuæe. Psi su zalajali u znak dobrodo lice. Niz iroke stepenice si ao je
visok mu karac u ko ulji kratkih rukava, tamne picaste brade i o trih oèiju. Nosio je vi
soke ko ne èizme s mamu 24 ' -tama i Ernest je odmah pomislio da je to D on Hepford. -
Kog ðavola... - iznenaðeno je rekao buljeæi u putnike. - Oh, tata, dvaput su me orobi
li - povikala je njegova kæerka. - Orobili? O èemu govori ? Je li ovo jedan od tvojih
drumskih razbojnika? - upitao je pokazujuæi prema Ernestu i njegovom zarobljeniku.
- Bogami, Hepforde, dvaput su napali - progovorio je i vozaè bijesno. - U Holbruk
u sam primio dva tipa. U Konci bi uzeli ta nu gospoðice Ane da nije bilo ovog mladiæa
ovdje. On ih je otjerao. A onda nas je tamo iza umarka presreo ovaj lupe koji je t
akoðe uzeo ta nu. Kako vidi , ovaj momak ga je omeo. - Smiri se, kauboju - rekao je ra
nèer hladno. - Prsti su ti nervozni. - Jesu - odgovorio je Selbi. - Evo torbice ko
ju su ti razbojnici tako eljeli. - Ernest je dobacio ta nu Hepfordu. - Rekla sam ti
da me ne tjera da uzimam toliko novca - procijedila je djevojka silazeæi. - Doðite i
vi, gospoðo D ons. Kasnije æemo vas odvesti u Springer. Neke od mojih ljudi poslaæu sa
ovim lopovom kod erifa. I dok su upla enoj gospoði D ons pomagali da siðe iz koèije, nekoli
ko radnika dotrèalo je na ranèerov poziv. - ta je bilo, gazda? - Ana je napadnuta. Mo
mci, odvedite ovog tipa u Springer i predajte ga erifu Vokeru. Tri momka su se od
mah popeli na koèiju i zauzeli razlièita mjesta. - Nije bilo lako, ha? - rekao je je
dan. - Pa, mo e se opustiti. Mi æemo se sada pobrinuti za njega. Ernest je vratio oru j
e u d ep i iskoèio iz koèije. Vo zaè mu je pritekao u pomoæ. - Velika hvala, kauboju. Ovdj
e silazi . Èuo sam ta si rekao Semu Bruksu... Ne zaboravi svoje stvari. 25 Mladiæ iz Aj
ove je iznenada postao svjestan èinjenice da ga posmatraju hipnotièke zelene oèi. - eli
m da se izvinim, gospodine Revolvera u - rekla je gospoðica Hepford. - Mislila sam d
a je to trik kauboja... Ja sam Ana Hepford. Ovo je moj tata. - Kako se zove ? - pi
tao je ranèer. - Ernest... Hauard - zamucao je Ernest. - Odakle? - Ajova. - Jesi l
i pratio moju kæerku otuda? - nastavio je ne spu tajuæi pogled svojih hladnih i o trih oèi
ju sa Ernesta. - Nisam, gospodine - odgovorio je Ernest ukoèeno. Ba me briga za va e
aluzije. Sasvim mi je svejedno, ali imali ste sreæe to sam se na ao u koèiji. - Svakako
. - Nestalo je sumnjièavosti u ranèerovom glasu. - Neæu to zaboraviti. Vjerujem da tra i
posao. - Da, gospodine. - Pa, potra i Hoka Siberta i vidi da li æe te uzeti - zakljuèi
o je ranèer mahnuv i rukom. - Gospodine Erneste Hauarde - zacvrkutala je Ana mo ete reæi
Sibertu da sam mu ja poruèila da vam naðe posao. III Selbi je pokupio svoje stvari
i urno krenuo u pravcu koji mu je pokazao Hepford. Pro ao je pored kuæe, ne usuðujuæi se
da pogleda stepeni te koje je vodilo prema irokom trijemu. Na stazi koja je vodila
do kaubojske spavaonice sreo je zgodnog d ina nemirnih oèiju. - Gdje mogu naæi Hoka Si
berta? - upitao je Ernest. - Samo bog zna - otegao je visoki kauboj i oti ao dalje
. Ernest je zastao neodluèan. Bilo mu je te ko da shvati ravnodu nost, nepovjerenje, èak
otvoreni antagonizam tih zapadnjaka. Instinkt mu je govorio da bi bilo najbolje
da okrene leða ovom negostoljubivom mjestu. Ali, izgledalo je da su mu noge veæ sra
sle s tlom koje mu je pripa26 dalo. Valjda i èudna oèaranost Anom Hepford ne bi ga p
ustila da ode. Krenuo je. Mladiæ iz Ajove veæ je poèeo da shvata da kauboj utokljunac n
e u iva nikakav ugled na velikom rancu. Ovo je bilo upravo ono to je elio, ipak je r
eagovao na ovu situaciju sa osjeæajima Ernesta Selbija. Mo da Ana Hepford neæe biti on
akav snob kada sazna ko je on u stvari. Slutio je da ona neæe pokazati mnogo zadov
oljstva kada sazna da je on vlasnik ranca Crvena stijena. Nije znao ta mu je manj
e va no - njeno sada nje snobovsko pona anje ili osjeæaj mr nje i neraspolo enja koje æe, bio
je siguran, pokazati kada otkrije ko je on. talski momak je uputio Ernesta do spa
vaonice i rekao da æe tamo naæi Siberta. Stigav i do duge jednospratne zgrade, primije
tio je da na trijemu sjedi nekoliko mladih kauboja i jedan stariji. - Tra im Hoka
Siberta - poèeo je Selbi. - Tu sam. Ne sjeæam se da sam ikad i ta imao s tobom - odgov
orio je predradnik sumnjièavo. Ernestu se dopalo njegovo lice i oèi. - Tra im posao -
rekao je Ernest. - Gdje? - pitao je Sibert, sada pa ljiviji. I drugi kauboji posta
li su svjesni stranèevog prisustva. - Ovdje... na rancu Crvena stijena. - Kakav po
sao? - Bilo kakav. Nisam izbirljiv. - Nadam se da nisi jedan od onih teksa kih jah
aèa koji nose pucaljke? - Ja sam iz Ajove... Da, nosim pucaljku. U tom trenutku, v
isoki zgodni kauboj kojeg je Ernest prvog sreo, stigao je na scenu pjevajuæi: - Re
volvera iz Ajove Moju curu ukrao je... Sada je Hok Sibert malo pa ljivije zagledao
momka koji tra i posao i nakon nekoliko trenutaka, kada se pjevaè odgegao preko trij
ema i u ao u spavaonicu, upitao. 27 - Dojahao si sa gazdinom kæerkom? - Ona je bila
u koèiji - odgovorio je Ernest. - Njen si prijatelj? - Ja? Nikad ranije nisam vidi
o gospoðicu Hepford. Po sumnjièavim pitanjima i pogledima Hoka Siberta, Selbi je zah
valjivao sretnoj zvijezdi to se nije predstavio onako kako mu je Ana Hepford nare
dila. Sibert je procjenjivaèkim pogledom osmatrao prido licu. Ernest se nije pla io re
zultata tih pogleda. Udaljeni i uporni pogled kauboja, meðutim, natjerali su ga da
poène da se rumeni. - Izgleda da si bio u gu vi - primijetio je Sibert. " - Hm. Ali
, nije za prièu. - Auh. Zavisi kako na to gleda . - Slu aj, Hok - javio se kauboj koji
je u ao u spavaonicu. - Ajova je plodno tlo za lutalice, kavgad ije, revolvera e i ud
varaèe koji unajmljuju grubijane da bi organizovali la nu pljaèku. Sibert se nije obaz
irao na ovu iznenaðujuæu primjedbu. - Kako se zove ? J - Ernest Hauard. - Pa, nije mi
potreban jahaè, ali bi mi trebao momak koji je uvijek pri ruci. '. - Sigurno sam t
aj - odgovorio je Ernest sa osmijehom. - Kopati rupe za ogradu, stavljati bodlji
kavu icu,; skupljati sijeno i tako to? - otegao je predradnik. Selbi tada nije zn
ao da kauboj koji dobrovoljno pristane da obavlja proste poslove na rancu odmah
detini e svoj status kao najni i. - Treba mi posao i ne biram - odgovorio je osmjehu
juæi se. I nije bio siguran da li njegov ar i osmijeh pale kod Hoka Siberta. - Prim
ljen si. Èetrdeset mjeseèno. Smjesti se kod Nebraske Kempa - zakljuèio je predradnik p
okazujuæi na otvorena vrata u dnu trijema. Ernest mu se zahvalio i okrejiuo.se da
uzme stvari. Je 28 dan od kauboja je zacvilio. - Zaboga, Hok, to si mene izabrao?
Ubaci ga kod Duda ili Lenkija. - Èuo se protest i drugog kauboja i, prije nego to
je Ernest odmakao, u i su mu gorjele. Uz crvenokosu Hepfordovu curu i ove kauboje
imaæe dosta neugodnosti ovdje na Crvenoj stijeni. Ipak, i pored nadmenog dr anja dje
vojke i oèite antipatije kauboja, priðo lica je poèeo da sagleda i zanimljive okolnosti
u svojoj ulozi najamnog radnika na vlastitom rancu. Ernest je do ao do kraja spava
onice, kako mu je reèeno, i otkrio da su vrata sobe otvorena. Kauboj djeèaèkog lica mr
zovoljno je bacao svoje stvari. - Ti si Nebraska Kemp? - upitao je Ernest iroko s
e osmjehujuæi. - Ja... ba sam imao sreæe - odgovorio je drugi. - Bogami, ja sam sreta
n. Pla io sam se da æu za cimera dobiti onog ljepu kastog pjevaèa. Ti mi lièi na ljudsko biæ
. - Pa, nisam siguran da ti mogu uzvratiti kompliment zagundao je Nebraska, ipak
je krupnim plavim blistavim oèima odmjeravao svog novog cimera. - Slu aj, ako ovdje
nisam dobrodo ao, radije æu spavati u ambaru. Nisi ba bio duhovit... mislim ono to si
rekao Sibertu kada sam oti ao. U stvari, otkud zna ko sam ili ta sam? - U pravu si
- slo io se Nebraska. - Ali, morao sam da... nema veze. Hajde, ulazi. Ernest je un
io stvari i spustio ih. Mislio je da je najbolje da sa ovim kaubojem bude naèisto.
- Staviæu karte na sto. Ja jesam neiskusan. Gadno mi je potreban posao... ali i p
rijatelj. Vjerovatno æu na ovom rancu biti jagnje medu vukovima. Ali... otkud zna d
a nisam vrijedan da bude uz mene? - Ne znam. I odao si se onako kako se ne bi oda
o ni kauboj, ni zapadnjak kada ti je Sibert dao posao koji poni ava kauboja. Nijed
an stranac nije dobar dok ne doka e suprotno. 29 - U redu, ne tra im vize - odgovori
o je Ernest jednota no i pru io ruku. Zbunjeni Nebraska ju je nerado prihvatio. -
Lo e si startao, momak. Kad god neki tip doja e sa gospoðicom Anom ili za njom... pa,
baca crvenu maramu u lice Dudu Hajslipu. A Dud je odmah iza Hoka. - Kladim se da
je Dud onaj uobra eni kauboj to pjeva - primijetio je Ernest. - Bogami jeste. Ali,
nemoj da te Dud èuje da ga zove pjevaè. - Nebraska, nisam do ao sa gospoðicom Hepford ni
ti za njom. Niko nije æorav da ne vidi da je zgodna cura. Ali, ja sam do ao zbog pos
la i molim te da to ne ka e Hajslipu. Neka misli ta god hoæe. Samo... ako i dalje bude
pjevao onu pjesmu o revolvera u iz Ajove... biæe nevolje. - Auh. ta reèe kako se ono z
ove ? - Ernest Hauard. - Pa, ostaæe ti nadimak Ajova kao to je meni Nebraska... I, Aj
ova, mo e se kladiti u svoj slatki ivot da æe Dud i dalje pjevati onu pjesmu. - Onda æu
morati da ga nalemam - odluèno je rekao Ernest. - ta æe ? - prasnuo je Nebraska. - Izle
maæu ga. I nemoj misliti da to ne mogu? Mo da je on dobar na konju, ali hoda k'o da
su mu bagave noge. A ja se dobro snalazim na zemlji. - Ajova, ako ti izlema Duda
Hajslipa, bogami æe biti za tebe anse da du e ostane na Crvenoj stijeni. - Ne brini. O
staæu ja dovoljno dugo - rekao je Ernest slatko se nasmijav i. - Do vraga, èini mi se
da mi se dopada - uzvratio je Nebraska mrzovoljno. - Dobro, uzmi gornji le aj i slo i
svoje stvari. Deset minuta kasnije, dok je Ernest raspakivao stvari, u sobu je
u ao predradnik Sibert. - Hauarde, mogu li slobodno da govorim pred Nebra 30 I sko
m, ha? - upitao je. - Svakako. Nebraska æe biti moj prijatelj. - Pa, sretan si ako
hoæe... Veæ se uveliko prièa ovuda. Ili je Dud Hajslip negdje saznao, ili je izmislio
. Kakva su to trojica napala koèiju? Selbi je ovo oèekivao i jedva je doèekao ovo nima
lo neljubazno pitanje. - Sve je èisto k'o suza - izjavio je otvoreno gledajuæi predr
adnika i radoznalog kauboja. - Slu ajte. Evo kako se sve dogodilo. - Ernest im je
detaljno sve isprièao, ne bje eæi od priznanja za to nije upozorio erifa u Holbruku. - Zn
aèi, tako je bilo - rekao je Sibert, oèito ubijeden. Èini mi se da ti vjerujem, Hauard
e, ali, ako si se na alio, j budi sada iskren. > - Rekao sam istinu... èasna rijeè - i
zjavio je Ernest raz- , i dra ljivo. - Hok, nema smisla, ali, do vraga... ja mu vj
erujem rekao je Nebraska. - Pa, i ja mu vjerujem. O tome neæemo trubiti... Ha- uar
de, Hajslip je isprièao da si u Holbruku unajmio trojicu l kavgad ija da kao bajagi
opljaèkaju gospoðicu Hepford > kako bi je ti mogao spasiti. Ona ka e da su momci tako
i ranije èinili. - Hajslip je prokleti la ljivac - uzbudio se Ernest. - Rekao sam Ne
braski da æu izlemati Hajslipa ako jo jednom zapjeva onu pjesmu. Nije mu potrebno d
a pjeva. Idem odmah... - Stani, momak - prekinuo ga je Sibert. - Ne treba da uri .
Ako namjerava da se ovdje zadr i , onda mora malo prièekati... A to se tièe prepada, sluèa
sam saznao ne to to æu jednog dana morati isprièati gospoðici Ani. Tip kojeg si zgrabio
u koèiji bio je Bad Miler, a on je, bogami, pravi lupe . - Za to mi ne date da se pobr
inem za ovu smije nu optu bu? - pitao je Ernest. 31 - Pa, sve u svoje vrijeme. Ti si
nagao momak... ta ti ka e , Nebraska? - Mislim da bih sada malo popustio - odgovorio
je Kemp zami ljeno. - U svakom sluèaju, niko ti neæe vjerovati da ovdje nisi do ao zbog
Ane. Sljedeæeg jutra, u cik zore, novi radnik je najprije poèeo da poma e Meksikancim
a da pokriju sjenik. Kauboji su jahali pored njih i Dud Hajslip je pjevao iz dub
ine pluæa: "Revolvera iz Ajove". U vrijeme obroka nisu prestajali sa izazivanjem, a
li se Ernest pravio gluh. Taj dan bio je samo uvod. Sljedeæi, a i oni naredni, bil
i bi mora za Ernesta Selbija da nije osjeæao unutra nje zadovoljstvo to radi za sebe
i uèi o rancu i to je svakog dana mogao da vidi Anu Hepford. Ernestovom pogledu ni ta
nije promicalo. Trikovi koje su kauboji izmi ljali da mu napakoste rasli su propo
rcionalno s njegovim naporima da ih ignori e. Neki su bili bezazleni i smije ni, dru
gi ni jedno, ni drugo. Ernest je sve prihvatao dobrodu no. Mogao je sebi dozvoliti
da bude strpljiv, ne samo zato to nije urio da poka e ko je nego i zbog crvenokose
djevojke. Ako je bila privlaèna u obiènoj putnièkoj odjeæi, pla io se i d^ pomisli kako iz
gleda kada je, recimo, obuèena za igranku koja se trebala odr ati u Springertaunu. S
elbi je odluèio da ode, makar da posmatra. Onaj nepodno ljivi Dud Hajslip! Iz govork
anja kauboja saznao je da Dud ozbiljnije razmi lja o ljepotici sa Crvene stijene.
Vi e od nedjelju dana novi radnik nije imao prilike da uzja e konja, a i kada mu se
ukazala, nije to bio jedan od rasnih konja koji su pasli na pa njacima ili jurcali
u ko-' ralu. Ernest je volio konje i morao je da skreæe pogled kad god bi pored n
jega, dok je obavljao neki sitni posao, projahao neki kauboj. Nije mogao prikrit
i uzbuðenje to svaki od tih predivnih konja pripada njemu. Kako æe se samo 32 provest
i gospodin Dud Hajslip onog dana kada otkrije da je revolvera iz Ajove njegov gaz
da! Ernest nije dozvolio da ga èe nja za Anom i Hajslipova ljubomora ometu u njegovo
m glavnom cilju - da otkrije kako to D on Hepford vodi ranè. Springertaun je bio nek
oliko milja udaljen od ranca Crvena stijena. Bio je sredi te grupe ranèeva i veæi nego
Stoje Selbi zami ljao. Projahao je glavnom ulicom pa ljivo gledajuæi natpise iznad duæa
na, salune i prolaznike. Bila je subota i dosta gu ve na ulici. Nebraska mu je rek
ao da kauboji imaju slobodno popodne, ali da se ta privilegija nije odnosila na
najamnike medu koje je spadao i Ernest. Ajova je sjahao i vezao konja za preèku, o
sjeæajuæi veliko zadovoljstvo zbog toga. Imao je zadatak da preda narud bu u jednu rad
nju i, dok je èekao, pro etao je ulicom zagledajuæi u salune, zaustavljajuæi se da prija
teljski poprièa s nekim farmerom ili mladiæem. Izbjegavao je kauboje jer je primijet
io da su Stiv Monel, Bouns Megil i ep Dejvis iz dru ine sa Crvene stijene veæ prilièno
pod gasom. Predveèe, po rijeèima Nebraske, ti kauboji æe urlati po gradu. Ispred jedno
g duæana sreo je djevojku pretrpanu paketima. Ispao joj je jedan zave ljaj dok je st
avljala stvari u kola i popela se na prednje sjedi te i ne primijetiv i to. Ernest j
e brzo podigao paket i pru io joj ga rekav i: - Gospoðice, ne to ste ispustili. - Hvala
- odgovorila je zbunjeno. Za trenutak, Ernest se pitao gdje ju je vidio. Onda se
sjetio tamnih oèiju. Bila je to Dejzi Bruks. Ovdje su mu se pru ile dvije prilike u
jednoj, pomislio je Ajova, i to nije smio propustiti. - Skoro vas nisam prepozn
ao - rekao je ljubazno, svjestan koliko je drukèiji utisak zbog zgodne haljine i e ir
a. - Ja sam Ernest Hauard. Nisam li vas sreo onog dana kada sam stigao koèijom i u
poznao va eg oca? Zamolio me je da doðem da ga posjetim, ali do sada nisam imao vrem
ena. 33 Volio bih da mu ka ete da smo se sreli. Mo da æu prihvatiti onaj posao koji mi
je ponudio. Ubijaju me na Crvenoj stijeni. - Èuli smo o tome - rekla je stidljivo
. - Oh? Onda ne treba da vas gnjavim svojim alopojkama - odgovorio je smijuæi se. -
Nisam znao da se o meni veæ prièa. - Pa, kauboji obièno prièaju... kada idu na Crvenu s
tijenu -rekla je. Ernest je primijetio ne to duboko i skriveno u njenim tamnim oèima
prije nego to je spustila pogled. Uto im je pri ao njen otac i srdaèno potap ao Ernest
a. - Ha, uhvatio sam te kako se udvara mojoj curi, ha? nasmijao se i sjeo u kola.
- Isti si kao Dud Hajslip. - U stvari, gospodine Bruks, nisam joj se ni predsta
vio. Ali, ne mo ete okriviti momka ako razgovara sa zgodnom djevojkom. Ja sam toli
ko usamljen... i ugledav i gospoðicu Dejzi sjetio sam se... kako ste bili ljubazni p
rema meni od Holbruka. - Ne ljuti se, momak. Samo sam zadirkivao Dejz - rekao je
pokazujuæi na djevojku koja se zarumenjela. - Mo e li doæi sutra na ruèak? Nedjelja je.
Sibert æe te pustiti. - Hoæu. Velika hvala - odgovorio je mladiæ gledajuæi u Dejzi. Erne
st se s njima pozdravio i krenuo niz ulicu prilièno nezadovoljan. Nije li cijeli k
raj mislio da je postao radnik na Crvenoj stijeni samo da bi bio u blizini mlade
gospodarice? Nije mu se dopadala ta pomisao, ali je znao da u njoj ima pola ist
ine. Nije bio previ e ta t, ipak, bio je siguran da nije uèinio neki naroèit utisak na A
nu Hepford. Stoga se nakon susreta sa Bruksovim i ovih misli vratio na ranè prilièno
neraspolo en. U ambaru je sreo Hoka Siberta. - Mogu li sutra dobiti slobodan dan?
- upitao je Ernest. 34 - Svakako. Za to nisi ostao u gradu na igranci? - upitao j
e predradnik dobrodu no, pa ljivo osmatrajuæi svog novog radnika. - Ma kakvi. Va i ljudi
bi me izbacili iz sale - odgovorio je Ernest gorko. - Bogami i bi - odvratio je
Sibert. - Hauarde, ne izgleda mi kao neko ko bje i. Mo da nisi shvatio, ali sve mi s
e èini da æe ovdje imati neprilika. Tako je sa svakim obo avateljem gospoðice Ane... Pa,
nisi ba visoko stao kod te mlade dame. A nisi dobro stao ni kod mojih kauboja. Me
ni se dopada , mladiæu. I u ponedjeljak idemo u obi- lazak imanja. f IV U nedjelju u
jutro Ernest se malo vi e posvetio svom izgledu, prvi put nakon dolaska na ranè, to n
ije promaklo o trom pogledu Nebraske. - Oho! Ide danas sa Anom u crkvu? - upitao je
sa mje avinom iznenaðenja, radoznalosti i ljubomore. - A htio bi da zna , je li? - bo
ckao ga je Ernest. - Pa, to nema veze sa mnom nego pripazi na Duda. Jutros je ne t
o nao tren. Ana ga je sinoæ izradila za ples. Ako ta cura nije najveæa namigu a u Arizon
i, poje æu ko ulju. - Nebraska! - uzviknuo je Ernest, zapanjen zbog uvrede predmeta nj
egovom divljenja. - Nemoj ti mene obmanjivati. Zar te sinoæ nije tra ila: "Gdje je m
oj novi kauboj?"... Ne bih da ti solim pamet, Ajova, ipak okanio bih se te cure.
Ernest je bio kivan na Nebrasku, ali je u isto vrijeme bio u oblacima. Znaèi, gos
poðica Heptorð ga nije zaboravila! Selbi je pje aèio do farme Bruksovih, punih pet milja
, i ne primjeæujuæi daljinu. Da mu Nebraska nije spomenuo Anu, vjerovatno bi bio vi e
impresioniran s Dejzi Bruks. Uredna koliba i ukusan ruèak svakako su svjedoèili o sp
osobnosti domaæice 35 Sema Bruksa. Osim toga, u svakoj drugoj prilici sigurno bi o
bratio vi e pa nje na Dejzinu ljepotu. Oèi su je izdavale i jednom, dok ga je poslu ival
a za stolom i dotalda ga rukom, brzo se odmakla, porumenjev i. U poreðenju sa procva
Jom ru om na Crvenoj stijeni, ona je izgledala samo kao skromni razlièak. Nakon ruèka
Bruks je poveo Selbija da mu poka e ranè, posebno izvor koji je navodnjavao dolinu i
tokom su nog perioda spa avao stoku. Ernest nikad nije vidio takav izvor. Izbijao j
e ispod mahovinom obrasle stijene i bilo je oèito da nikad neæe presu iti. - Kada bih
imao ne to gotovine, mogao bih mnogo uèiniti s tom vodom - govorio je Bruks. - Mo da j
ednog dana... - Bruks, da Ji biste ikad prodali... ako bi vam bila ponuðena dobra
cijena? - Ernest je nemarno upitao. - Ni ta ne bih prodao - odvratio je Sem. - Mis
li dayne znam Sta imani? jednog dana mo da æu biti partner D ona Hepforda ili nesretnog
kauboja koji konaèno ugrabi Anu. - Za to nesretnog? - Hej, Hauarde, neæe mi reæi da za s
ve ovo vrijeme otkako si na Crvenoj stijeni jo ni ta ne zna ? - Bojim se da je tako.
- Pa, jedino mogu da ka em da si slijep i dobrodu an momak. Ernest je obilazio mali
rani sa Bruksom pokazujuæi takvo interesovanje da je ranèer bio odu evljen i, kako je
raslo njihovo prijateljstvo, tako je i on postajao razgovorIjiviji. Razgovor je
tako skrenuo i na Hepforda i Crvenu stijenu. Semov gost je otkrio da je vjerovat
no jedini radnik koji ne zna da æe uskoro biti otjerano veliko krdo. Izgleda daje
Hepford prodavao veliki broj stoke, ali je samo nekoliko puta tokom posljednjih
godina gonio toliko krdo. Selbi je bio radoznao, kako i prilièi zelembaæu. Kakva je
razlika izmeðu tjeranja manjeg i veæeg broja stoke? Bruks nije otvoreno govorio o ne
pravilnosti, ali je njegova 36 aluzija bila nepogre iva. - Hepford alje dvogodi njake
u Holbruk - objasnio je Bruks. - Ali, kada prodaje iz ovako velikog krda, onda
ne ide na eljeznicu, idu izvan Pajna, do Blu Rid a, do rezervata. Vladin kupac po i
menu D ons. posljednji put su tjerali stoku u junu prije godinu dana. Èudno je to...
Ba bih volio da vidim kakve je izvje taje slao vlasniku, Selbiju. - Seme, èuo sam da
je Sihis Selbi umro - rekao je Ernest ne gledajuæi u njega. - ta? Ma nemoj! Pa: Gd
je si to èuo? - uzvikivao je Bruks uzbuðeno. - Zna se na rancu. Sibert je to spomenu
o... govoreæi kaubojima da æe mnogi otiæi kada se pojavi novi vlasnik. - Hauarde, boga
mi i ne moram da ti govorim da na rancu ima i poganih ljudi. Na primjer, onaj Du
d Hajslip. Proklet bio! Volio bih da ga isibam, ako ne i ne to vi e. - ta vam je urad
io, Seme? - Povrijedio je osjeæanja Dejzi. Bila je djevojka Kempa Nebraske dok ga
Dud nije otjerao. A Nebraska je mislio ozbiljno, dok je Dud samo tjerao kera. -
Nebraska!... OhoL. Seme, upamriæu to kada budem izmlatio Duda - rekao je Ernest oz
biljno. - Nadam se da hoæe . Hauarde, pazi da izabere trenutak kada je Hajslip bez re
volvera. Izgledalo je da je Bruks uznemiren vije æu o Selbijevoj smrti, jer je posta
o zami ljen. Ernest se, stoga, pozdravio i krenuo natrag, sretan zbog samoæe i moguæno
sti da razmi lja. Kada je do ao u spavaonicu, jo je bilo sat vremena do sumraka. Erne
st je otkljuèao svoju torbu, izvadio dragocjene papire nad kojima se dobrano udubi
o i, sakriv. i ih ispod ko ulje, iza ao iz sobe, uspeo se uz strminu do po umljenog greb
ena - jednog od crvenih stijena. Pogled odatle je bio velièanstven, ali u tom mome
ntu Ernest nije bio raspolo en da u iva u ljepoti doline. Ponovo je 37 proèitao zakons
ke papire, korespondenciju, godi nje izvje taje. Neki su bili stari i deset godina.
Bilo je zanimljivo, meðutim, nije bilo izvje taja iz godine kada je Hepford preuzeo
upravu nad ranèom. A, jo znaèajnije, uop te nije bilo izvje taja o velikim prodajama stok
e. Ovdje je bio dokaz kako se brojka od dvadeset hiljada grla spustila na sada nju
od est hiljada. Oèito, Hepford je bio kradljivac stoke. Hepford je vjerovatno raèuna
o da nikad neæe posjedovati ranè, ali æe zato, dok je u njegovim rukama, iskoristiti s
ve to mo e. Posljednjih deset godina nisu bile jalove, naprotiv, cifra od dvadeset
hiljada grla, raèunajuæi i èeste prodaje dvogodaca, mogla se jo uvijek vrtjeti, pa èak bi
ti i veæa. Tako se D on Hepford oslobodio petnaest hiljada grla i sigurno je negdje
sakrio najmanje dvije stotine hiljada dolara. Da li je mogao prikrivati svoje tr
agove ili je raèunao da bolesni Selbi nikad neæe posjetiti ranè? Ako je bio nepo ten, to
je bilo jasno, da li je Hok Sibert namjerno zatvarao oèi pred onim to je moralo bit
i jasno svakom starom stoèaru? S druge strane, bilo je moguæe da Sibert nikad nije v
idio izvje taje koji su upuæivani na istok. Vjerovatno ih je pisao sam Hepford. Erne
st je sjedio na stijeni razmi ljajuæi i do ao do jedinog moguæeg zakljuèka uèiniæe sve kako b
poku ao sprijeèiti tu posljednju proda-;' ju stoke. Prije nego to optu i, morao je ima
ti ne to u ru-? kama, a za sada nije mogao reæi ta je to. I Svanuo je ponedjeljak, da
n odluke za Selbija. Zbacila su ga tri konja prije nego to je na ao jednog na kome
se -: mogao odr ati, a tog je sam izabrao. Ponedjeljkom ujutro, I nakon pijanèevanja
preko vikenda, kauboji su gadno ma- i, murali. Èak je i njihova elja da se tuku bi
la ogranièena. Ernest je imao izuzetnu priliku da se potuèe s Dudom, ali i je odusta
o po to je bio prilièno ugruvan nakon to ga je ;, 38 }l prvi konj zbacio. Stoga se za
dovoljio glasnim zadirkivanjem. - Hajslip, ti si spretan jahaè, i to ti priznanjem
. Ti si i zgodan momak, ali te to samo uljuljkuje u praznim snovima koji te nigd
je neæe odvesti. Shvata li ta govorim? Kladio bih se u milion dolara da æu te vidjeti
kako dobija otkaz na ovom rancu. - Ha! Ha! Slu ajte ga samo - rugao se Hajslip, iak
o mu je zgodno lice plamtjelo. - Ne mo e ponuditi ni dvije glave, ti bijedni seljaèiæu
iz Ajove. - Pazi da ne vrijeða Ajovu - rekao je mladiæ. - A otkud zna da nemam milion?
- Momci, on je enuo - prasnuo je Hajslip u smijeh, a ostali kauboji su mu se pri
dru ili. Ernest je æutao shvativ i da bi mogao izazvati kavgu kad god po eli i mrgodno k
renuo na posao. A bilo ga je dosta. Ne bi bilo prijatno jahati na vrelom junskom
danu u pra ini i da nije trebalo prebrojavati stoku. Stoga nije bilo èudno to je ovo
g prvog dana, ganjajuæi junad, mladiæ bio iscrpljen. U veæe se samo svalio na krevet i
zaspao kao zaklan. Nebraska ga je ujutro morao dobro prodrmati da ga probudi. D
rugi dan je bio jo gori. Treæi je bio isti. Nakon toga, situacija je poèela da popu ta.
Trebalo je svakog dana okupiti to vi e èetverogodaca i s pa njaka ih dotjerati na ranè.
Kada je to izgledalo prirodno, Ernest je upitao ko provjerava broj grla? Nebrask
a je odgovorio: - Niko. Mislim da ih Hepford prebrojava kada prodaje. Selbiju ni
je trebalo govoriti za to se stoka ne prebrojava na rancu. Stoga je on brojao to je
taènije mogao. Ovo je bila pukotina u Hepfordovim proraèunima. Nijedan kauboj se ni
je mogao, i da je htio, sjetiti koliko je grla otjerano. Ernest je to provjerio
postavljajuæi tu i tamo naoko naivna pitanja. Krajem juna na ogromnom pa njaku ranca
Crvena stijena bilo je vi e od petnaest stotina èerverogodaca spremnih za pokret. S
elbi je èuo kada je Hepford rekao Si 39 bertu: - Ovo æe biti dovoljno do iza èetvrtog.
Neke æemo posla:! u i iolbruk. D onsovi ljudi æe doæi po ostatak. Na osnovu ovog, Hepfo
rdove muæke se ne bi mogle otkriti kada bi pro lo izvjesno vrijeme. U ovom sluèaju Ern
est je imao dovoljno podataka ako bi do lo do suda, u stoje sumnjao. Selbi je pril
ikom pada povrijedio ruku, to mu je bilo opravdanje da dobije dozvolu za odlazak
u Holbruk. Putovao je koèijom, koja se zaustavila pored ranèerske kuæe dok ga je Ana H
eptord radoznalo pratila pogledom. U posljednje vrijeme ona je poèela primjeæivati E
rnesta, i zbog to malo pa nje on je bio prilièno ushiæen. Zbog Ane je odluèio da ne tra i
hap enje Heptorða, ali je elio da doðe do onog to je bilo njegovo. U Holbruku je na ao adv
okata kome je povjerio sluèaj. Advokat po imenu D etorð Smit bio je zapadnjak i stoèar.
Advokatura mu je bila sporedna i prihvatao ju je kao ne to to je potrebno za okrug.
Smit je klimao glavom i zviznuo kada je pregledao Ernestove papire. - Jasno kao
na dlanu - rekao je kratko. - Sluèajno znam da Heptord ima u Holbruku novaca vi e n
ego to je ikad platio Selbiju. Hepford je ovdje direktor banke. Takoðe, ima udjela
u banci u Globu, a sigurno i u drugim gradovima... Mladiæu, izvjesno je da æete ga s
tjerati u æo ak ako budete mogli sve to da doka ete. Pametno ste uèinili to ste ovdje do li
kao nepoznat kauboj da biste se .sami uvjerili. Ali, ne urite. Nastojte da naðete
dokaze. Budite oprezni. Ako naðete dokaze, Hepford æe polomiti noge da se sporazumij
e... da ovo zata ka, da ne ka em da kupi nekog da bi izbjegao zatvor. Ernest je osje
tio bubnjanje u u ima i morao je duboko da udahne prije nego to je mogao govoriti.
Trenutno je u rukama dr ao sudbinu Ane Heptord. Sada je osjeæao samo nje nost prema dj
evojci sa zelenim oèima. Sigurno je da nije elio uni titi joj sreæu i vi e nego ikad bio
je sklon da joj uz sebe podari i ranè. Ali, vi e je volio da je pridobije 40 kao Ern
est Hauard, kauboj iz Ajove. - O ovome, nadam se, neæete nikome govoriti - rekao j
e advokatu. - Upamtiæu va savjet. Neæu uriti. Selbi je noæ proveo u Holbruku i sljedeæeg j
utra krenuo nazad. Vrijeme mu je brzo odmicalo. Èinilo mu se da i nema vremena za
razmi ljanje. Uglavnom je sanjario. Na povratku, zastao je na stazi koja je vodila
do Sema Bruksa. f Nimalo nije bio iznenaðen to je na kapiji zatekao Dejzi. f Doèekal
a je koèiju da bi uzela stvari koje je naruèila iz [ Holbruka. Njeno rumenilo i Erne
stova zbunjenost aba- i. vljali su vozaèa, a da i ne spominjemo druge putnike. Tako
se desilo da je krenuo sa Dejzi do njihove kuæe. t Nije bio neosjetljiv na njen ar
m i naivno zadovoljstvo to je u njegovom dru tvu. Ne to nije bilo u redu i, prije neg
o to su stigli do kolibe, njena ivahnost je pre la u sjetu. i Nejasno nezadovoljstvo
samim sobom muèilo je posjetio- [ ca. Nije mogao zaboraviti na èinjenicu da æe jednog
dana f biti gospodar Crvene stijene. ; Kada su stigli do kolibe, Bruks nije kri
o zadovoljstvo to ih vidi, tako da je ponovo osjetio neugodnost. - Bio sam u Holb
ruku - poèeo je Ajova bez uvoda. Bojim se da sam u nevolji i elio bih da vas pitam
da li æete biti uz mene ako mi bude potrebna pomoæ. - Ne to u vezi sa Heprordom? - upi
tao je Bruks, èije su oèi odjednom otvrdnule. - Mo da. Sve mi se èini da æu izgubiti posao
. Hoæete li me vi uposliti? - Svakako. I ne pitaj vi e ni ta - odgovorio je ranèer toplo
. - Velika hvala. Dobro je znati da imam prijatelja na koga mogu raèunati. Do viðenj
a, Seme, idem - rekao je Ernest naglo i okrenuo se. Nije daleko odmakao kada je èu
o Dejzin glas. Pratila ga je do ograde. Bio je zabrinut, ali ga je interesovalo t
a djevojka eli. Lice joj je bilo rumeno kada se okrenuo i blijedo kada ga je dost
igla. 41 - Ja... nisam mogla da govorim pred ocem... ali imate dva prijatelja -
rekla je odva no. - Upamtiæu to, Dejzi - odgovorio je, suzdr av i se da je ne uzme za ru
ku. I budala je mogla primijetiti kako su njene tamne divne oèi rjeèite. - ao mi je,
Erneste. Ja... mislim da znam o kakvoj nevolji govorite - nastavila je Dejzi. -
Juèe smo se odvezli na ranè i ja sam srela Nebrasku. Ja... on... mi smo se... pa, ta
ta vam je rekao. Èini mi se da vas Nebraska ne mrzi. Vas ne vole drugi kauboji, po
sebno Dud Hajslip. Nebraska mi je kazao... kada je Ana rekla da s vama ide na pl
es u Springer... pa, Dud je pobjesnio... Najmanje to mo ete oèekivati jeste tuèa. To se
i prije de avalo zbog nje. Ja... voljela bih... da... ali, nema veze. Ernest je b
io zbunjen. Oèito se za njegovog odsustva sva ta de avalo. A onda je odu evljenje zamije
nilo èuðenje, to je jedva prikrivao. - Hvala vam to ste me upozorili, Dejzi - rekao je
zahvalno. - Nadam se da æemo se vidjeti na igranci. - Mislim da æu doæi. D o Springer m
e pozvao - odgovorila je. - On je... tek momèiæ. Biæe to velika igranka... Ali, ja...
nisam trèala za vama da vam to ka em. - Dejzi, ta hoæete da ka ete - upitao je Ernest bla
go, iznenada shvativ i koliko joj znaèi to to je imala da ka e. Uzeo ju jeza ruku. - Ak
o oni... oh, doðavola... ne dopustite mojoj roðaki da od vas... napravi budalu! - st
rasno je uzviknula i istrgnuv i ruku pojurila nazad. - Oho! - uskliknuo je Selbi. t
a li je to prijetilo njegovom raju? Nije mogao da odgonetne. Oèito se ne to spremalo
, i to vrlo nepovoljno. Za njega je bilo iznenaðenje Dejzina stidljiva uzdr anost. N
asluæivao je njenu iskrenost. Samo, staje znaèila ta njena aluzija? Prije nego to je
i shvatio, do ao je do kraja puta. Sunce na zalasku pozlatilo je crvene grebene. B
io je umoran od putovanja i razmi ljanja. Kada je zaobi ao veliki 42 ambar, primijet
io je arca ispred trijema spavaonice. Ernest se naglo zaustavio jedva vjerujuæi svo
jim oèima. Ana Hepford je sjedila na trijemu pored Nebraske. Mahnula mu je i pozva
la ga: - Zdravo, Ajova. Doði odmah ovdje! V Selbi je odgovorio na veseli Anin pozi
v kao na poziv vojnièke trube. Bez daha, sa sombrerom u ruci, do ao je do nje i potp
uno zaboravio da pozdravi Nebrasku. - Nebraska je rekao da æe se vratiti koèijom. Ali
nisi... a ja sam cijelo vrijeme èekala - rekla je prijekorno. - Svratio sam kod B
ruksovih... i vratio se... pje ke odgovorio je Ernest. - Primijetila sam da èesto sv
raæa kod Bruksovih drsko ga je pogledala. Ajova je potpuno zaboravio na Dejzino upo
zorenje. Meðutim, primijetio je nezadovoljstvo Nebraske. - Bio... bio sam samo nek
oliko puta - promucao je porumenjev i. - Bruks je... jedini prijatelj kojeg ovdje
imam... osim Nebraske... - Bruks? Pih, sigurno misli na Dejzi Bruks. Nemoj da la e .
Moja roðaka je slatka mala. Nadam se da je nisi pozvao na ples. - Ne, nisam - odgo
vorio je Ernest i, uprkos naporu da bude ravnodu an, i njemu samom je izgledalo da
gleda i govori poput kakvog nestrpljivog ðaka. - elim da me povede - rekla je slatk
o. I, ako je dotad bilo imalo nade da bi Ernest razumno reagovao na takvu situac
iju, ta nada je zamrla pred njenim osmijehom. - Ja... biæe mi... zadovoljstvo - pr
omucao je. - Hvala, Ajova - odgovorila je iroko se osmjehujuæi. Kasno je, znam. Zai
sta nisam oèekivala da æu iæi na taj ples. Nagovarala sam tatu da me pusti u Holbruk,
zbog velike igranke. On mi je rekao: "Ne." Ovih je dana ljut... Molim te, nemoj
obuæi kaubojske èizme. - Neæu... ni mamuze - rekao je nasmijav i se. Skliznula je s trij
ema i zastala pred njima u svom pu 43 nom sjaju i, milo se nasmijav i, pogledala N
ebrasku. Zatim je uzjahala. - U srijedu uveèe... i, ah, skoro sam zaboravila. Doði r
ekla je. Selbi je pri ao do njenog konja. Ana se sagnula tako daje svojim e irom okrz
nula njegovo uho. Dotakla mu je rame. - Ako eli da me zabavi , pjevaj onu pjesmu "Re
volvera iz Ajove" da Dud èuje. - Hoæu - povikao je Ernest glasno. Stisnula mu je ruku
i uspravila se u sedlu sa sjajem u oèima. Zatim je odjahala. Ernest ju je pratio
pogledom sve dok nije i èezla. Èesto je to isto èinio, ali nikad sa osjeæajima koji su ga
sada bili obuzeli. Zatim se spustio pored namr tenog Nebraske, i tek tada primijet
iv i njegov kiseo izraz lica. - SJabiæ. Ako nisi najveæi koji se pojavio na ovom rancu
, onda æu progutati svoje mamuze. Do vraga, razoèarao si me, Ajova. - Ja... prokleto
mi je ao, Nebraska - odgovorio je Ernest iskreno zbunjen. Njegov cimer je stvarn
o izgledao alostan. - Nisam znao da me toliko voli . - Pa, volio sam te. I ba danas
sam stao na tvoju stranu i svu dru inu zgranuo. - Jesi li? Nebraska! Èasna rijeè!? - K
unem se da jesam. Mo e pitati Hoka. I on se zakleo u tebe. To je uzdrmalo Hajslipa.
Pa, morali smo. Sada æe se morati potuæi s njim ili otiæi odavde. - Nebraska, ja æu ovdj
e ostati - rekao je Selbi polako ali odluèno i ispru io ruku. - Ti si najbolji èovjek
ovdje i, ako si moj prijatelj, svi mogu da odu do vraga. - Pa, sprijateljio sam
se s tobom, Ajova - odvratio je Nebraska kao da priznaje stra nu slabost i nerado
je prihvatio ruku. - Ti si, bogami, dobar drugar. Avaj, da bar nisi dopustio ovo
j zelenookoj namigu i... - Nebraska! Pazi... ako si mi prijatelj - prekinuo ga je
Ernest. 44 's - Prokletstvo! Crno mi je pred oèima zato to sam ti prijatelj. Ja ozb
iljno mislim to o njoj. Zna li to? Od tebe je napravila slabiæa. A sve sam se nadao
i vjerovao da joj neæe popustiti... Slu aj, Ajova, Ana Hepford nas, kauboje, koristi
samo za svoju zabavu. A Dudu je dopustila vi e nego ostalim. I ba me briga za tog
uobra enog tipa. Trebalo je da ide na igranku u Holbruk s tipom iz Sent Luisa. Sta
ri je to sprijeèio. Zatim se porjeèkala s Dudom. A kako svi mi imamo curu za ples...
pa, zato je izabrala tebe. I bogami, bilo joj je lako!... Zato je ovdje u spava
onici sinoæ i bila svaða. Izgleda da je Ana rekla Dudu da æe te pitati, a Dud je pomah
nitao. Ustao sam i rekao da te Ana Hepford neæe smotati. Dobro smo se posvaðali. Uto
je i Hok Sibert stao na tvoju stranu. Hajslip nas je ismijao. " ta?" - urlao je.
"Zar æe taj seljaæiæ iz Ajove odbiti Anu? Momci, vi ste ludi. Taj æe slomiti vrat da bi
joj jeo iz ruke!" - Znaèi tako - zare ao je Selbi. - Ne mogu da vjerujem, Nebraska.
- Pa, Hok i ja smo rekli da ima snage da je odbije odvratio je Nebraska. -1 stoga
si me razoèarao. Ernest se digao. - Zaista mi je ao - rekao je. - Nemoj biti suvi e r
azoèaran u mene. - Ispunilo ga je posebno zadovoljstvo kada su se kraticom iza amb
ara pojavili Dud Hajslip, Bouns Megil i Lanki Polard. - Bolje ti je da se uvuèe - p
osavjetovao ga je Nebraska. Ernest nije bio raspolo en ða prihvati savjet. Èekao je da
trojica razdraganih drugara stignu na trijem, pa ih je veselo pozvao. - Hej, mo
mci, kako ste. Vratio sam se i sigurno æu iæi. - Èuli smo te - odgovorio je Bouns zaje
dljivo. - A gdje æe to iæi? - Pa, zaboga... na ples, naravno. Dud Hajslip je izgledao
smrknut, a rumenilo na licu mu nije bilo od sunca. Nije ni pogledao Ernesta, na
cerio se svojim prijateljima: - Pa, mo da i ide na ples, ali æe se si 45 gumo epotaæi
prije nego to zasvira. Na to je Nebraska oti ao do vrata svoje sobe i osvrnuo se pr
eko ramena. - Samouvjeren si, Dud. - Nebraska, ti si sinoæ svoje rekao - prosiktao
je Hajslip. - Izjasnio si se za Hauarda. I svi su ti na tome zamjerfli. Kada ot
jeramo stoku, obojica æete biti otpu teni. - Ma ta mi ka e ! - odvratio je obièno smireni N
ebraska. Selbi se pridru io Nebraski na dovratku. - U pravu si, Hajslip - rekao je
veselo. - Uskoro æe sa ranca otiæi neki lo i kauboji, sluèajno to znam. Onda je u ao i poèe
o da pjeva: - Revolvera iz Ajove... Moju curu ukrao je Onda je ponovio jo glasnije
: - Revolvera iz Ajove Moju curu ukrao je... Nebraska se skamenio nakon prve stro
fe, nakon druge pokazao je Ernestu da stane. Treæi put, meðutim, ovaj je zapjevao iz
sveg glasa. Ajova se presavio od smijeha. Pucanj i lomljava stakla brzo su se u
ti ali. Nebraska se zavukao ispod le aja. Ernest je za trenutak mirno stajao, a kada
je drugi metak pro ao kroz vrata, skupio se iza dimnjaka. Beng! Treæi metak proleti
o je kroz prozor i probio tanki drveni zid. Uto su Hajslipovi drugovi poku ali da
zaustave ovu pucnjavu, ali je pobje njeli kauboj nastavio da prazni revolver. - Sl
u aj, Hauarde, pusti ovo za sada - Nebraska se izvukao ispod le aja, zapla en i ljut.
- Ja primam metke umjesto tebe. - Nebraska, neæe proæi dugo i mi æemo sami imati ovu b
rvnaru i neæemo morati odbijati metke - rekao je Selbi. - Bogami, ti si enuo. Sada
bar prestani da pjeva . - Neæu - rekao je Ernest. - I, drugar, kada uhvatim onog nad
uvenka bez pucaljke, sravniæu ga sa zemljom. 46 Ernest je nakon toga nastavio da p
jeva, ni melodièno ni preglasno, ali dovoljno drsko. Ti ina je doèekala ovaj njegov iz
azov. Oèito, drugovi su odvukli Hajslipa. Uslijedila su dva dana napornog rada, to
kom kojih je Ernest radio kao u transu. Zatim je osvanuo dan plesa, sunèan i topao
. Ajova je sebe ubijedio da su Dejzine i Nebraskine sumnje bez osnova. Gotovo je
uspio da uti a tihi, nezadovoljni glas. Mora da je bio te ak strpljivom Nebraski to
g toplog ljetnjeg dana. Oko èetiri sata, dok je ljenèario na svom le aju èekajuæi da proðu p
redugi sati, Nebraska je u ao po deseti put tog popodneva. - Slu aj, Ajova - poèeo je.
Ernest je osjetio lo predosjeæaj. - Pa, mrzim to ti moram ovo reæi, ali sam te upozor
io. Pojavio se onaj Anin kico iz Sent Luisa i odvezao je u Springer. Obukla se da
ti stane dah... ili, taènije, skinula. Nikad je takvu nisam vidio. Imala je al kad
a je iza la, pustila je da joj sklizne pa smo je dobro vidjeli. - Sent Luis? Kico ! a
l! - dahtao je Selbi, ne shvatajuæi. - Zavuæi se pod krevet. Zar ne shvata da si pora e
n? Ana Hepford te izradila, kao to je svako predvidio... èim je dobila nekog drugog
da je odvede na ples. U Ernestu je ne to puklo. Nebraska je s gorèinom saop tio ove v
ijesti i ne gledajuæi prijatelja. Ajova se digao bez rijeèi i iza ao krenuv i prema ranèer
skoj kuæi. Misli i emocije su mu se ispreplitali. Uspeo se uz stepenice i pokucao.
Vrata su bila otvorena i slu avka ga je pozvala da ude. U dnevnoj sobi je ugledao
gospodina Hepforda u razgovoru sa nekim tipom. - Hej, Ajova, ta eli ? - upitao je H
epford. - Do ao sam da pozovem gospoðicu Anu na veèera nju igranku - odgovorio je Ernest
. - Ana je oti la maloprije s mladim Sinklerom iz Sent Luisa. 47 - Hoæe li se vratit
i? - Neæe. Obukla se za ples. Ruèaæe u gradu. - Gospodine Hepforde, oèekivao sam da æu pov
esti gospoðicu Anu na ples. Ona me zamolila da poðem s njom. - Tako? ao mi je to si is
pao iz igre, Hauarde - odgovorio je Hepford razdra ljivo. - Ana se samo zabavljala
. Uvijek se ali, to bi vi ka u boj i trebali da znate. Sigurno nikad nije ozbiljno
ni pomislila da pode s tobom. - Kako biste vi to prihvatili, gospodine, da ste
na mom mjestu? - upitao je Ernest o tro. Hepford se nasmijao. - Priznao bih da sam
utokljunac. - Ali, gospodine Zapadnjaèe, i utokljunac je ljudsko biæe - uzvratio je E
rnest, prvi put dopustiv i sebi, otkako je do ao na ranè, da iska e svoja osjeæanja. Kako
ga je samo ovo pogodilo! - Mo ete reæi va oj kæerki da se bojim da æe me ipak morati shvat
iti ozbiljno. Dok je govorio, nije skidao prodoran pogled sa zbunjenog Hepforda,
a onda je iza ao iz kuæe. Njegova iluzija se raspala. I u tom trenutku je shvatio z
a to nije nikad vjerovao da mo e biti stvarna. Bio je gadno povrijeðen, ali se sve mog
lo izlijeèiti. Malo je nedostajalo da se do u iju zaljubi u Anu Heptord. Sada je shv
atio daje samo bio zanesen zalenim oèima i crvenom kosom. Kada je malo kasnije pop
ut vjetra naletio na Nebrasku, ovaj je rekao ote uæi: - Dobro! Sada vi e lièi na mu karca.
- Zave i, blesane, ili æu te zviznuti - povikao je Ajova. Zatim je brzo spakovao tam
no odijelo, crne cipele i druge stvari i iza ao. - Bolje ti je da spakuje revolver
- povikao je Nebraska za njim. Po to nije dobio odgovor, dodao je: - Vidjeæemo se na
igranci, Ajova, i biæu uz tebe dok se ovo ne ohladi. Ernest se nije mogao oduprij
eti takvom izljevu oda 48 nosti, pa je odvratio: - Mebraska, drugarèino, nikad zbo
g toga neæe za aliti. Tri milje do Springera uèinile su se Ernestu prekratke. Kada je s
tigao u grad, veæ se bio pribrao. Ba je ispao pravi magarac! Springer je bio ukra en
za praznik Èetvrti juli i u gradu je bilo mnogo ljudi. Radnje su bile otvorene, ia
ko je bilo pro lo est i djeèaci su jo bili zabavljeni bacanjem prskalica. Oti ao je u je
dini hotel u gradu i prijavio se kao Ernest Hauard sa ranca Crvena stijena. U ao j
e u sobu i zadovoljno zbacio sa sebe sombrero, ko ulju, kombinezon i èizme. Zatim se
posvetio svom izgledu. VI Ernest se sam sebi nasmijao. Ta tina nikad nije bila nj
egov uroðeni grijeh. Istina je bila da ne eli dopustiti Ani Hepford da ga smatra se
ljaèiæem iz Ajove. Kod kuæe je u ivao popularnost kod djevojaka. I zami ljao je da æe se pri
je ili kasnije utje iti kada gospoðicu Hepford upozna s pravom istinom. Kakvo æe mu bi
ti zadovoljstvo da vidi njeno lice kada shvati da je on Ernest Selbi! Kasno je i
za ao iz sobe. Foaje je bio prepun. Poèeo je bal za praznik Èetvrti juli. Hladan i smi
ren, Ernest je oti ao na veèeru. Prvi put otkako je do ao u Holbruk osjeæao se kao onaj
stari Ernest. Trpezarija je bila poluprazna. Njegova sreæa se promijenila. Skoro i
stog trena ugledao je Anu Hepford, koja je za susjednim stolom sjedila u dru tvu j
edne djevojke i dvojice mladiæa. Za djevojku koja ivi na selu i to na Zapadu, na se
bi je imala haljinu sa prilièno smjelim dekolteom i bez rukava. To je sada jo v' e is
ticalo njenu ljepotu. Ernest je progutao pljuvaèku i zahvaljivao svojim sretnim zv
ijezdama da ju je prozreo prije nego to ju je vidio u ovom izdanju. Brzo se opet
pribrao i poèeo nemarno da gleda oko sebe. 49 Oèito ga Ana u prvom trenutku nije pre
poznala i to je bio melem za Ernestovu ranjenu du u. Kada joj je pogled ponovo skr
enuo prema njemu, vidio je kako je od iznenaðenja razgoraèila oèi. Porumenjev i, lako mu
je klimnula. Ernest se pravio da je uop te ne primjeæuje. Veèerao je, iza ao i pro etao b
uènom ulicom, provirio u plesnu dvoranu gdje su se mladi skupljali, a onda se vrat
io u hotel. Noæ je bila topla. Sjedio je na terasi oko jedan sat i u ivao. Konaèno je
oti ao na ples, nimalo uznemiren to dolazi sam. Igra je bila u punom jeku. Na vrati
ma ga je zaustavio jedan mu karac koji je sjedio za stolom i tra io dolar za ulaz. E
rnest bi rado dao sav novac koji ima kod sebe. Selbi je sebi krèio put u dvoranu.
Bila je to graðevina poput ambara, ali ukra ena zastavicama i zelenim granjem. Prozo
ri su bili irom otvoreni, pa nije bilo zagu ljivo. Prolazio je pored plesaèa i na ao mj
esto odakle je mogao da posmatra. Jedan dio dvorane otvarao se prema natkriljeno
m trijemu koji je vodio u vrt. Ajova je na ao sjedi te pored vrata. Primijetio je da
su djevojke ne samo zgodne nego i izuzetno obuèene. Kauboji su bili upadljivi po
sjajnim licima, zalizanoj kosi, blistavim maramama i struganju èizama. Plesali su
poput razigranih nilskih konja. Ernest je ugledao Anu i njenog partnera. On nije
bio lo plesaè, iako ju je èvrsto dr ao. Ona je bila izuzetno zgodna. U istom trenu Ern
estu je pala divlja pomisao na um. Zamoliæe je za ples. I kada se valcer zavr io, a
parovi oti li prema stolicama poredanim uz zidove, Ernest je krenuo prema AniVidje
la ga je kako prilazi i njena zbunjenost je bila oèita. Galantno se poklonio i upi
tao da li bi mogao imati èast da ple e s njom. - Ajova, za to mi se nisi obratio u hot
elu? - upitala je tupo. - Niste me prepoznali... nisam bio u kaubojskom odi 50 j
elu... a osim toga... - Znam da nisam. 1 sada te jedva prepoznajem - rekla je gl
edajuæi ga blistavim pogledom. - Da, plesaèu s tobom. Nakon ove igre. Selbi se zahva
lio promrmljav i ne to, potpuno Svjestan iznenaðenja njenog partnera i vratio se na sv
oje mjesto. Sljedeæi ples bila je igra iz Vird inije to mu je dalo priliku da malo bo
lje osmotri igraèe. Jedan od njih bio je i Dud Hajslip i Ernest je morao priznati
da dobro izgleda. Lice mu je, ipak, bilo suvi e crveno, radost prenagla ena, ruke pr
evi e slobodne, a èizme suvi e ivahne. Dud se oèito dru io s bocom. Plesao je s vitkom djev
ojkom u bijelom èija je skromna gracioznost privlaèila poglede. Bio je iznenaðen kada
je prepoznao Dejzi Bruks. Do kraja plesa i za vrijeme pauze, dok je hodao uokolo
, i tokom sljedeæeg plesa nikog drugog nije vidio osim Dejzi. Nekoliko puta uèinilo
mu se da je uhvatio njen pogled, ali se prevario. Brzo je primijetio da je stidl
jivost koja joj je toliko pristajala jo upadljivija u ovoj plesnoj dvorani. Sljed
eæi ples bio je valcer i, kada su violine zasvirale, Ajova se pripremio za te ko isk
u enje. Ana se nalazila u jednom uglu okru ena udvaraèima i prijateljicama koje je Ern
est jedva primijetio. - Moj ples, gospoðice Heptord? - rekao je, gledajuæi je u oèi. U
njima je proèitao ne to to ranije nije primjeæivao. - Nisam zaboravila, Ajova - odgovo
rila je ustajuæi. Osjetio je kako je uzdrhtala od uzbuðenja kada je zaplesao. Ernest
je bio talentovan igraè i sada se, vi e nego ikad ranije, trudio da prevaziðe samog s
ebe dok je èvrsto dr ao crvenokosu djevojku sa dubokim dekolteom. - Oh... Ajova! Odl
ièno ple e - pro aputala je, gledajuæi ga blistavim pogledom. - Tako su mi rekle i djevoj
ke u Sent Luisu, De Moenu, riji i mnogim drugim seljaèkim gradovima - odgovorio )e
nemarno gledajuæi je. - Ne kvari sve ovo hvalisanjem... Pitam se...- eoèela je 51 n
esigurnim glasom. Ernest ju je gledao i vidio njeno lice kao cvijet naslonjeno n
a njegovo rame. Kroz guste duge trepavice uhvatio je izraz njenih oèiju i u tom tr
enu elja za osvetom potpuno se ugasila. Postepeno se predavala u ivanju u igri. Upr
avo tada i muzika je utihnula. Kroz irom otvorena vrata pozivala ih je mjeseèina. P
oveo je Anu u blagu noæ, pod srebrnastim sjajem koji je, tako mu se èinilo, uhvatila
i dr ala njena kosa. - Ana, postupili ste prema meni prilièno ru no, zar ne? - upitao
je malo ukoèeno. Trgnula se iz sanjarenja. - Rðavo sam se poigrala s tobom. ao mi je
. To sam vi e uèinila stoga da bih naljutila Duda Hajslipa nego da budem sa Sinklero
m. U stvari, nimalo me ne privlaèi, priznajem... Ti mi se dopada . Radije bih plesal
a s tobom nego s nekim drugim. Kao da si noæas drukèiji... Hoæe li opet sa mnom plesati
? - Svakako. Biæe mi zadovoljstvo - odgovorio je oklijevajuæi. Nije znao kako da opi e
ovu djevojku. Njena privlaènost je bila stvarna, neodoljiva. Imala je mnogo raspo
lo enja i mu ica. Da li ju je ikad vidio zami ljenu, iskrenu, alosnu? A mo da je samo glu
mila? Ta pomisao je bila samo dodatak njegovoj gorèini. Vidjeæe. Kada su ulazili u s
jenu ispod mjesecom obasjanih stabala, smjelo, ali ipak sa strepnjom, obuhvatio
ju je oko pasa znajuæi da ga je potakla njegova sumnja. Na njegovo iznenaðenje nagnu
la se prema njemu, nije ga odgurnula. 1 izgledalo je da su njih dvoje sami. - An
a, od prvog trena znate da vas volim zar ne? glasno izgovori misao koju je htio
sakriti. - Mislim da je tako - rekla je kratko se nasmijav i. -1... samo ste se ig
rali? - nastavio je s gorèinom. - Mislim da je tako. Ali, nisi me smio pustiti. -
Dakle, ja sam kriv... Ana, htjeli ste da me ponizite, kako mi reèe Nebraska. 52 -
Nisam - odvratila je. - ta sam mogla ako juri za mnom... kao svi drugi? - Oh, budi
te po teni! Mu karac mo e oprostiti djevojci sve osim neiskrenosti. - Oh, Ajova, ne mo
gu da budem iskrena prema sebi, a kamoli prema nekom mu karcu - priznala je. - Kak
o to? Odmahnula je glavom. Osjeæao je da mora priznati da sada ne koketira s njim.
Okrenula je lice. Primijetio je njeno ubrzano disanje. Iznenada je odgovorio na
impuls roðen iz strasti ali i poruke, zgrabio ju je u naruèje i privio uz grudi. 1
- Stani malo... kauboju... oti ao si predaleko - uskliknula je ostav i bez daha. Obj
ema rukama se oprla o njegove grudi, ne i dovoljno sna no da bi se i oslobodila st
iska. On sam je sigurno poludio, mislio je, u njenim oèima nije vidio vragolasto i
zazivanje. - Ovo za tebe... nije predaleko - rekao je. - Ni jednom kauboju nisam
ovoliko dopustila - odvratila je. - Zelenooka la ljivice! - Ajova! Izgledalo je d
a je vi e iznenaðena nego ljuta ili uvrijeðena. Ernest ju je èvr æe stisnuo, obasipajuæi joj
oljupcima oèi, obraze i onda usne. Sam nije bio toliko zanesen da ne bi primijetio
njeno popu tanje. Bila je nje na i podatna u njegovom naruèju. Oèi su joj bile zatvoren
e. Glava joj je le ala na njegovom ramenu. On se prvi trgnuo iz ovog zamamnog tren
utka. Smijeh i koraci koji su se pribli avali natjerali su ga da je pusti, da je m
alo prodrma. Nasmijala se. - Ajova, ti si veèeras neobièan... Zaslu ila sam to. Nemoj
o ovome prièati. - Za koga me dr i ? - upitao je. - Nisam ja od onih koji nekog poljub
e i to odmah rastrube. - Hajdemo prije nego to nas neko vidi. Æutke su se vraæali mje
seèinom obasjanom stazom. Ernest je bio kao u 53 vatri. Samo kada bi ona manje fle
rtovala! Prolazili su pored drugih parova, koji su bili zabavljeni sobom. - Ajov
a - rekla je. - Vjerujem ti to si rekao da neæe nikome prièati. - Hvala - odgovorio je
ukoèeno. - Kada bi bila potrebna ikakva potvrda tvoje povr nosti, ta bi opaska posl
u ila. Na stepenicama se okrenula i radoznalo ga pogledala. - Veèeras si za mene pot
puno nov. Pokazaæu ti, gospodine, da nisam povr na. I te kako sam duboka. Ti si uèinio
da se tako... uh... osjeæam. Nisam navikla da dopu tam kaubojima da me grle i ljube
. A tebi jesam. Nisam podigla ni prst... Eto, gospodine Erneste Hauarde. Ustrèala
je uz stepenice i ostavila ga na mjeseèini, poput rtve prepune konfliktnih misli i
emocija. Tek nakon nekoliko trenutaka Ernest je uspio da se dovoljno pribere da
bi mogao razmi ljati povezano. Shvatio je da je oti ao predaleko. Prekoraèio je preko
ambisa. Da dr i Anu u naruèju, da osjeæa kako se ona opu ta, da je ljubi bez protivljenj
a - to je bila slabost. Kakva god da je bila, on je sada bio ludo zaljubljen u n
ju. ta s njenim rijeèima i pona anjem? Ona je priznala neiskrenost, zloæu... a onda se
slatko popravila. Morao je priznati da flertuje ali, kada je bila s njim nasamo,
pokazala je da joj se dopada. Ernest se nije usuðivao da dalje o tome razmi lja. Da
li je zaista imao neku moæ nad Anom Hepford? Ne to je tu bilo pogre no. Obrisao je vl
a no èelo i polako odmahnuo glavom. Izgledalo je kao da je iz tave iskoèio u vatru. Sa
mo je u jedno mogao biti siguran - u njen arm i fizièku privlaènost kojima nije mogao
odoljeti. Okrenuo se od trijema i opet krenuo ka vrtu. elio je da bude na otvore
nom kako bi mu svje i povjetarac rashladio krv. Izbjegavao je plesaèe i skrenuo na d
rugu stazu, ka klupi skrivenoj u sjeni. Vidio je vitku priliku u bijelom gotovo
obavijenu visokom prilikom u crnom. A onda poznato otezanje. - Pa, Dejz, ne mo e ta
ko sa mnom. 54 - Ne... nemoj... - dahtala je djevojka otimajuæi se od svog pratioc
a. Ernestu je trebalo samo nekoliko koraka da doðe do njih. Sna nim pokretom razdvoj
io ih je i stao pred HajsliPa - Hej, nije li to Ajova! - uzviknuo je kauboj izne
naðeno. A onda mu je do mozga doprlo ta je ovaj uèinio. - Vidi ti, nalickana seljaèino.
.. Ni ne razmi ljajuæi, Ernest je skoèio na njega. Udario ga je preko brade. Hajslip j
e pao natra ke, slomio naslon na klupi, tresnuo na zemlju i vi e se nije maknuo. - E
to ti, kico u! - promrmljao je Ajova beskrajno zadovoljan. Zatim se okrenuo prema
Dejzi. Skljokala se na klupu, a oèi su joj bile neprirodno velike i tamne na blije
dom licu. - Oh, to si ti, Ajova. Bilo je to... - htjela je da nastavi, ali nije
mogla od jecaja. - Idemo, Dejzi. Pro etaæemo - odgovorio je i pomogao joj da ustane.
Iza li su na mjeseèinu i dalje od tog dijela vrta. - Mo da bi bilo bolje da uðemo - rek
ao je kada je bolje razmislio. - Hajslip mo e doæi sebi i onda... Hoæe li da ple emo, Dej
zi? - Molim te - odgovorila je veselo. - Moj partner, Nebraska, veèeras nije od pl
esa. Pije i svadljiv je. Ovo sa Dudom, bilo je posljednji put... Ajova, ja... mo
rala sam triput da te pogledam prije nego sto satrt te prepoznala. Drukèiji si! Iz
gleda da su te svi primijetili... vidjela sam kada si plesao sa Anom. Bila je sr
etna da je on jo Ernest Hauarð, iako nekako drukèiji. Umije ali su se meðu plesaèe. Dejzi j
e bila tako nje na i laka da je jedva osjeæao njeno tijelo uz sebe i stoga ju je mo da
jaèe privio. Nije prièala dok je muzika svirala. Kasnije, kada su iza li na trijem, p
rimijetila je: - Ti si najbolji plesaè kojeg sam upoznala. - Hvala, Dejzi, elim da
ti ne to priznam - poèeo je. Ana Hepford je napravila budalu od mene. Nisam slu ao 55
ni tebe ni Nebrasku i... pa, uvalio sam se u ne to i ne znam kako æe se sve svr iti. -
Ne brini, Ajova. Sve je u redu... - rekla je saosjeæajno. - Ne, nije u redu - bio
je uporan. - elim da ti ka em da veæ vidim svoju gre ku i... slabost. Ana je... pa, on
a je divno stvorenje, ali nije za mene. - Zaboga, Ajova! - uzviknula je. - Nisi
se valjda nadao... da ona misli ozbiljno. Ona ne zna da bude ozbiljna... ni s je
dnim mu karcem. - Sada sam zaboravio. Zanosio sam se. I sada sam bijesan kada pomi
slim kakav sam ispao magarac dopustiv i joj da se igra sa mnom. Ernest je opet s n
jom plesao i kasnije etao okolo, naoèigled sviju. Dejzi je blistala. Oèi su joj sjale
poput zvijezda. Sjedio je pored nje na pauzama i poklanjao joj pa nju. Poslije jo
jednog plesa poveo ju je do otvorenog prozora. Sjela je na stolicu pored njega i
zagledala se u mjesec. - Dejzi, bojim se da je Dud Hajslip enskaro - poèeo je Ernes
t. - Ajova... nemoj mene kriviti - molila ga je. - Nebraska je dovoljno lo . - Neb
raska je ljubomoran. On je zaljubljen u tebe, zar ne? Okrenula je glavu i kada j
u je Ernest blago vratio, bio je iznenaðen to nije otkrio stidljivost, kako je oèekiv
ao, nego suze. $ - Dejzi! ta ti je? -Ja... mo da æu ti jednom isprièati. Ali nemoj... n
e mogu sada... ne ovdje - pro aputala je. -Ja sam prijatelj Nebraske. elim da budem
i tvoj. - Znam. Nebraska se kune u tebe. Ali odnedavno te optu uje da... juri za m
nom. - Hm! Svadljivac jedan!... Budi iskrena sa mnom, Dejzi. Zar se ti i Nebrask
a ne simpati ete? 56 - Pa, jesmo... dok Dud... - rekla je oklijevajuæi. - Ajova, sad
a ti vi e ni ta neæu reæi. Ako si mi stvarno prijatelj, odvedi me odavde. Nadi Nebrasku.
Mora me vratiti kuæi. A bolje da i ti pode . Dud Hajslip je veæ dvaput pro ao kroz salu
. Dud Hajslip nije jednom napravio d umbus na plesu. - Je li? Pa, nisam raspolo en d
a se sada s njim kaèim. Uèinio je to neki dan. Ali, Dejzi, osjeæam da æe uskoro ostati b
ez posla. - Mislila sam da dobro stoji kod Hepforda. A i da nije tako, moja roðaka
bi ga zadr ala na rancu... Erneste, molim te, izvedi me odavde. - Svakako. Ne kri
vim te to hoæe da ide . Uzeæemo tvoj e ir i mantil. Onda æu naæi Nebrasku. Ernest je odahn
nisu nai li ni na Hajslipa ni na Anu, zato su naletjeli na Nebrasku Kempa. VII Djeèaèk
o Nebraskino lice bilo je crveno kao krv i smrknuto. Njegove krupe plave oèi gorje
le su neprirodnom vatrom. Isprsio se ispred Ernesta i Dejzi i podboèiv i se pogledao
ih kao da su najveæi krivci. - Hajdemo odavde, drugar - rekao je Selbi. - Pih! Ti
nisi moj drugar, Ajova Hauarde. Ti si guja, ba kao to sam i pomislio kada sam te
prvi put vidio - odgovorio je Kemp s gorèinom u glasu. Njegove rijeèi privukle su pa n
ju i ostalih. - Dosta s tom glupom prièom, kauboju. Izgleda da si dobro potega- od
vratio je Ernest o tro. - Nebraska, pijan si. Izaði ovog trena... ili æu zamoliti Ajov
u da me odvede kuæi - rekla je Dejzi oèajna. Nervoznu ruku stavila je Kempu na rame
kao da se pla ila da bi mogao navaliti na svog prijatelja. Njen gest je imao oprav
danja. - Razbiæu tu tvoju ljepu kastu... nju ku - mrmljao je Nebraska zapliæuæi jezikom. 5
7 Selbi se nasmijao. Bilo mu je smije no to inaèe dobroæudnog Nebrasku vidi tako ratobo
rnog, iako je oèito prizor bio neprijatan za Dejzi. Èvrsto je uhvatio Nebrasku. - Uh
vati ga, Dejzi. izvuæi æemo ga. Drugi su se smijali dok su ga vukli. Prilièno su se na
muèili dok su izvukli Kempa na ulicu. Kada su do li do parka, istrgnuo im se. - Sada
æemo ovo ra èistiti... evo, ovdje - rekao je kauboj. - U redu, ako eli da se tuèe . Ali, z
og èega? - odvratio je Ernest strpljivo. - Ti si mi ukrao curu. - Zave i, ti velika
ludo! - povikala je Dejzi. - Vidi... vidi... ona vièe na mene - podigao je mlitavu
ruku prema Dejzi. Ernest se osvrnuo uokolo, zadovoljan to nema nikog na ulici. S
pustio je prijateljsku ruku na Kempovo rame. - Drugar, ja sam tvoj.i Dejzin prij
atelj. - Auh. Njen jesi, to se vidi. Mo da si i njen dragan. Vidio sam kako ple ete.
Sramota kako si je stisnuo... Proklete ene... Sve su iste... Odmah lete za ljepo
tanima... Hauarde, moram te udariti. Mrzim to, ali... -1 ja to mrzim, Nebraska,
i veæ gubim strpljenje. Dejzi hoæe da ide kuæi a ti se ovdje prsi ... Hej, stani!... Faz
i... Kemp je zamahnuo, ali ga je Dejzi brzo uhvatila za ruku. - Nebraska, ako ud
ari Ajovu, ja... nikad vi e s tobom neæu progovoriti - rtkJa je sa suzama u oèima. - Op
tu uje svog najboljeg prijatelja. Pa, samo prije pola sata on je... nokautirao Duda
Hajslipa zato to... zato to me je uvrijedio. Kakav Hajslip? - pobjesnio je Kemp.
- Nisi ga valjda opet pogledala? - Ja... jesam. Ja... plesala sam s njim - prizn
ala je Dejzi. - Znam, obeæala sam ti. Ali, nisam mogla odbiti. Pozvao me je pred A
nom i... i drugim. Nije èekao... poveo me je. 58 Nakon toga... - Nebesa... ta ti o
ovome misli ? - povikao je okrenuv i se Selbiju. - ene su pokvarene! Ernest je poèeo da
shvata da postoji ne to vi e od apsurdne ljubomore pijanog kauboja. Dejzi je poèela d
a plaèe. Ovo je bilo oèito vi e nego to je Nebraska mogao podnijeti. - Dejz, ne cmizdri
. To ne mogu izdr ati. Neka te Hauard odvede kuæi. A ja æu pronaæi onog hvalisavca. - Ne
... ne... elim da ode iz grada. Ako vidi Hajslipa... - Auh! Pla i se da æu ga ustrijelit
i, je li... Dejzi je jecala. - Oh, Ajova... mo e li... uèiniti..-. ne to? Ljudi... dola
ze... ja... ja... ne mogu ovo podnijeti. Hoæu... kuæi. i Ernest je klimnuo smrknuv i s
e i poèeo da vuèe Kem- .1 pa niz ulicu, psujuæi ga i grdeæi. Kauboj je poku avao da se otr
gne ili zastane, govoreæi nepovezano, oni su ga sve br e i sna nije vukli. Noæni vazduh,
koji se spu tao sa planina, bio je hladan i o tar. Dejzi je zakopèala kaput. Prestala
je da plaèe. Ernest je pomislio kako izgleda veoma tu no i nesretno. Opet se pitao.
Konaèno su stigli do korala. - Nebraska, pomiri se s Dejzi dok ja dovedem konje r
ekao je Ernest. - Nemam ja ta da se mirim - re ao je Kemp. - Nikad vi e. Previ e sam po
pu tao. - Ne truæaj vi e - planuo je Selbi - inaèe mi se èini da æu te odalamiti kao to sam
dalamio Duda Hajslipa. - Odalamiti! ta to govori ? - Pa, Dejzi ti je veæ rekla. Razbi
o sam ga. - A za to? - Oti ao sam u vrt i èuo plaè djevojke. Bila je to Dejzi. Sjedila j
e na klupi sa Hajslipom. Poku avao je da je privuèe, a ona se opirala... ili tako ne t
o... pa sam je odmaknuo od njega... i tresnuo ga... Pogledaj moju pesnicu... 59
Natekla je! ' Nebraska je gledao u nateèenu ruku pa u Ernestovo lice, a onda u Dej
zi. Poèeo se trijezniti. - Dejz, ako si oti la s njim... - Rekla sam ti kako se desi
lo... nisam eljela da idem... on me je odvukao. Sna an je. Nisam eljela da vièem. ta sa
m mogla drugo?... Kada je poku ao... ja sam vrisnula... - Èasna rijeè, Dejzi? - Èasna ri
jeè. - A zar je bilo normalno da... da ode s njim u vrt... kada to nisi htjela? - O
h, ja sam blesava! - povikala je djevojka strasno. Mogla sam to izbjeæi. Ali ja...
bila sam van sebe. Dud uvijek tako... - Slu aj, Dejz - prekinuo ju je Kemp mrko -
mogao bih ti oprostiti zbog te male etnje po mjeseèini. Ako je Dud stavio svoju ru
ku na tebe... protiv tvoje elje... Na to je Kemp zgrabio djevojku za ramena i pro
drmao je, ureæi joj u lice. - Nebraska... nemoj... boli me drhtala je. - Ne brini z
bog Ernesta. Ako mi je prijatelj, kako se oboje kunete, ba me briga ako zna za na
s... Sada mi reci... - Naravno da sam ti prijatelj - prekinuo ga je Selbi. Prokl
etstvo, Nebraska, ne sviða mi se kako postupa s Dejzi. Pijan si, èovjeèe. - Nisam vi e pi
jan! Ernest nije htio da se dalje upliæe. Iako je osjeæao sa aljenje prema Dejzi, bilo
mu je jasno da je djevojka zbog neèeg kriva. Nebraska ju je napokon pustio. - Ide
m po konje - rekao je i odgegao se. Ernest je posmatrao tu okretnu priliku kako
se kreæe na mjeseèini, preko tamne strane korala, gdje su ograda i drveæe bacali sjene
. Okrenuo se, zatim, Dejzi. - ta sve ovo znaèi, Dejzi? - upitao je ozbiljno. - Je l
i Nebraska bio u pravu to je onako s tobom govorio? - Jeste. Ima pravo i da me is
tuèe... i voljela bih da to i 60 uèini - odgovorila je s gorèinom. - Dejzi Bruks? Kako
mo e to da ka e ? - To je taèno. Poni avala sam Nebrasku - nastavila je urno. - On je najb
lji momak kojeg sam... Bili smo vjereni. A onda... onda se umije ao Dud Hajslip...
I ja sam prekinula. - Otkud, onda, Nebraski pravo da se onako pona a? - Pa, Nebra
ska jo dr i do mene iako ga nisam dostojna. - Gluposti. Da li ti je jo stalo do Nebr
aske? - Oh, to me i boli. Jeste, stalo mi je. Vi e nego ikad! - Fino! Sada budi is
krena prema njemu, Dejzi. I onda æe se sve srediti. - Bojim se da neæe. Ja bih da ni
sam sigurna da æe ubiti Duda. - Ubiti Duda?... Zaboga! Dejzi, govori li to ozbiljno
? - Svakako. - Onda tu ima i ne to vi e od obiène ljubomore? Nije odgovorila, to je bil
o dovoljno Ernestu da potvrdi njegovu zebnju. Zaista je alio ovu bespomoænu djevojk
u. - Zar neæe ne to vi e da mi ka e ? - upitao je blago, uhvativ i je za ruku. - Neæu sada.
gi put. Uto je kloparanje kopita prekinulo njihovo aputanje i trenutak kasnije ta
mne prilike izronile su na mjeseèini. Nebraska je vodio tri konja. - Ajova, ve i svo
g konja iza kola i odvezi Dejzi kuæi, hoæe li? - pitao je. - Ja æu ti donijeti stvari i
z hotela. - Svakako. Ali mislim da i ti treba da poðe s nama odgovorio je Ernest. -
Imam nekog posla - rekao je i upregnuv i konje bacio uzde u kola. Lice mu je bilo
mraèno ispod irokog oboda sambrera. Èekao je. - Nebraska, povedi me kuæi - molila je D
ejzi. - Penji se, curo. Ajova æe se za tebe pobrinuti. 61 - Molim te, nemoj ostati
. - Slu aj, Dejz. Bio sam ljut na tebe. Ali me je pro lo, ba kao to sam se i otrijezni
o. Ako eli da zna , vi e neæu piti. Potrebna mi je bistra glava ako elim da uèinim ono to
ram. Dosta mi je vi e tog Hajslipa i njegove petljavine oko tebe. - ta æe uraditi, Neb
raska? - tiho je upitala. - Pa, sve zavisi od Duda. Ako povuèe, u redu. Poka e li se
kao kukavica, isprebijaæu ga. - Dud je kukavica. Nikad se neæe sukobiti s tobom iak
o ga bije glas revolvera a. Ne pla im se toga. Znam tvoju narav. Mo da ima dobru namjer
u, ali bi mogao ne to uprskati kada ga vidi . Nemoj ostajati, Nebraska. Zbog mene. I
Ernest ga je zadr avao. - Mislim da neæu pogrije iti - rekao je Kemp gledajuæi Dejzi. -
Vjerujem da imam dobar razlog da izlemam Duda, ako ne i vi e. - Ima dobar razlog,
Nebraska. Ali, nemoj zbog mene. - Auh. Slu aj, Dejz. Zini veæ jednom. Imaæu bolje mi lje
nje o tebi, a i Ajova. Djevojka je jadno izgledala. Ipak je hrabro odgovorila. -
Nebraska, on mo e da me vrti oko malog prsta kada je sa mnom. Samo tada. Kada nij
e blizu, mrzim ga. Mrzim ga. Mora mi vjerovati. -Jeli? - Mrzim ga - ponovila je.
- Igra se sa mnom. Dolazi kuæi i tatu potkupljuje s bocom piæa. Ti zna tatinu slabost
. A onda... onda se igra sa mnom. - Dejz, ako ti nije stalo, mogla bi se uklonit
i s puta kada je on u blizini - mr tio se kauboj. -1 sklanjam se... èesto. Nekad mu
ne mogu izmaæi... I kada me zgrabi ja... ja... - Ti ga voli , je li? - Ne! Ne!... Mo d
a jesam u poèetku. Ali vi e ne. To nema veze. Ja sam kao ptiæ sa zmijom i mislim da on
to 62 zna. Zato i dolazi. Oh, stidim se. - AuuhL. Pa, Dejz Bruks, kakvi su tvoj
i osjeæaji prema meni? - Nikad se nisam promijenila, Nebraska. I pored svega... st
alo mi je... sve vi e i vi e... i sada... Opet je bila blizu plaèa. Nebraska ju je pri
vio na grudi. Sombrero mu je skliznuo kada je podigao glavu. Lice mu je blistalo
na mjeseèini. - Drugar, èuje li? - upitao je prijatelja. - Da, èuo sam, Nebraska. 1 mi
slim da je sada sve u redu - rekao je Ernest sa olak anjem. Nebraska je nagnuo gla
vu nad nje nom prilikom u naruèju. - Dejz, hvala ti to si bila iskrena. Mislim da sve
ba i ne shvatam, ali nije va no. Ti si jo dijete. Obeæaj mi i ja æu se dr ati dalje od Ha
jslipa. - Da... to god hoæe - pro aputala je djevojka. - Od sada budi iskrena prema me
ni. - Oh, Nebraska, kunem se da hoæu. Stidljivo ju je poljubio u obraz i onda je p
odigao u kola. Zatim je pru io ruku Ernestu. - Pa, nisam se ne to pokazao noæas, Ajova
. Odsad æe biti drukèije. - Nebraska, drago mi je zbog vas oboje - Ernest je prihvat
io ruku prijatelja. - I zbog mene. Trebaæe mi prijatelji. Krenuli su prema rancu C
rvena stijena. Ernest je kaskao za kolima. Uskoro su iza li iz grada i jahanje je
za Ajovu bilo prijatnije. Vazduh mu je zagrijao krv. Noæ je bila tiha, hladna i ve
dra. alosni urlik kojota dolazio je s brda. U poèetku, Ernest nije volio te pustinj
ske zvijeri. Sada je osjeæao da su i one dio ove samotne zemlje. Dok su i li putem,
daleki urlici povremeno su dopirali do njih. Divlji zeèevi su poput sivih zraka pr
etrèavali cestu. Postepeno se ravnica pretapala u klanac kroz tamne, neravne bre ulj
ke. Daleko iza njih uzdizali su se blijedi vrhovi. I oni su poèeli ostavljati neob
ja njiv utisak na Ernesta. 63 Sada je svrnuo pogled prema kolima ispred sebe. Nebr
aska je slobodnom rukom zagrlio Dejzi, a ona se sva privila uz njega. Ovaj prizo
r ga je dirnuo, a u isto vrijeme bocnuo. Samo prije sat ili dva i on je u svom n
aruèju dr ao Anu Hepford. Preplavio ga je talas vreline. Osjetio je da se gubi. Pa,
zar je mogao imati razuma kada je u pitanju bila Ana? elio je da se jasno sjeæa, da
analizira njenu reakciju na njegovo pona anje, da naðe ne to opipljivo to bi pothranil
o njegovo apsurdno ubjedenje da je Ana bila iznenaðena njegovim arom i po prvi put
prisiljena da bude iskrena. Mo da je to bila samo pusta nada. Uzalud je Ernest alio
Sto je i ao na ples. Predao se. Bilo je prekasno. Strasno je u sebi poricao da je
zaljubljen u Anu. Znao je da je suprotno. Nije se mogao sjetiti ta je bilo prije
tog ludog trenutka: bio uhvaæen u mre u strasti, gore nego ikad dosad, i to zbog ene
u koju nije mogao vjerovati. To saznanje mu je u obraze nagnalo krv od stida. V
rijeðalo je njegov ponos, ta tinu. Morao je stalno da se bori za Anu. Da tra i izvinje
nja za nju! Da se zavarava uvjerenjem da je duboko u srcu ipak dobra! Ernest je
jahao kroz noæ kao plijen konfliktnih emocija. Nebraska je èekao na okuci. Stigli su
do Crvene stijene. Zvijezde su blijedjele. Zora nije bila daleko. Kojoti su pre
stali da zavijaju. Mjesec se spustio iza planina. - Gotovo je svanulo, drugar -
rekao je Nebraska tiho. - Uh, kakav dan! Najgori i najsretniji u mom ivotu!... De
jzi je zaspala. Jadno dijete. Morala je dosta toga da izdr i. Mu karci nisu dobri, A
jova... Vratiæu se rano ujutro. Zdravo, prijatelju. - Zdravo, prijatelju - rekao j
e i Ernest. Uèio je dosta i ono to je nauèio te noæi jo ga je vi e pribli ilo prijatelju. G
edao je kako Nebraska posmatra malu glavicu na svom ramenu i grlo mu se steglo.
Kauboj je krenuo i nestao meðu kedrovima. Ernest je poveo svog konja prema koralu.
64 VIII Cijeli sljedeæi dan kauboji su se dovlaèili na ranè, svaki otkrivajuæi vi e ili m
anje posljedice veselog Èetvrtog jula. Dud Hajslip se uop te nije pojavio, niti neko
licina jahaèa koji su do li preko Plavih planina da preuzmu tjeranje velikog krda za
Hepforda. Kasno popodne Nebraska je jo spavao na svom le aju. Ernest nije ni oka s
klopio i na licu su mu se vidjeli i fizièki i duhovni zamor. Bio je nemiran, nervo
zan, oprezan i veliki dio vremena proveo je na trijemu. Predveèe ga je tu sreo Sib
ert. - Hej, Ajova, praznik je pro ao a ti jo mamura - rekao je iznenaðeno odmjeravajuæi
Ernesta. - Da, gazda, ali ima jo stvari koje nisu - odgovorio je Ernest, trudeæi se
da se osmijehne. - ta, na primjer? - Problemi. - Ajova, kladio bih se u deset so
mova da si ti zatvorio Dudu oko - rekao je Sibert odjednom se razvedriv i. - Nisam
mu vidio oko. jesam ga dovoljno sna no odalamio da mu zatvorim oba oka, samo to mi
se èinilo da sam ga zakaèio po bradi. - Pogledao je oteèenu aku. - Mislio sam da je to
uèinio Nebraska. Pa, Ajova, prikaèi svoju pucaljku... Dud je sinoæ bio gadno popio. B
jesnio je i psovao uokolo tra eæi tipa koji ga je tresnuo. Najsmje nije je to ne zna. -
ta? Obratio mi se po imenu prije nego to sam ga udario - rekao je Ernest ne vjeru
juæi. - Pa, izgleda da je zaboravio. I ako mu ti ne ka e , nikome neæe ni pasti na um da
si to ti bio. Nadam se da nikome nisi rekao. - Samo Nebraski. - Pa, on æe æutati. O
nda skloni revolver. - Hok, zar iskreno mislite da bih odsad nadalje trebao da s
pakujem revolver i vje bam gaðanje kad mi se za to 65 uka e prilika? - Hm, Ajova, nada
o sam se da na rancu imam bar jednog èasnog kauboja - izjavio je Sibert sa aljenjem
. - A tebe sam zavolio. - Ja sam èastan, gazda. I slu ao sam vas i prihvatao va savje
t u svemu. Uz Nebrasku, vi ste mi ovdje jedini prijatelj. - Pa, ako je tako... u
redu onda - predradnik je nevoljko priznao. - Osjeæam da je nevolja blizu. - U pr
avu ste, gazda. Ne mogu vam se potpuno povjeriti, reæi svu svoju nevolju - rekao j
e Ajova ozbiljno. - Sinoæ sam malo provirio na ples. Vidio sam da ple e sa zamamnom A
nom. Ajova, oèito je da si sviju pretekao i... - ta i, gazda? -Ajova, jesi li pio?
- Ni kapi. Nije mi bio potreban nikakav stimulans da bih se odva io. - Prokletstvo
! Sviða mi se tvoja hladnokrvnost... Ajova, ima li nekog bliskog... nekog kome je s
talo do tebe? - Nemam. Sam sam na svijetu - lagao je Ernest ni ne trepnuv i. - Momèe
, ao mi je to je ovako krenulo. Jer, ta cura æe te navesti i da pije i da puca . I, bog
ami, neæe se onda ovdje zadr ati. - Neæe me ona ni na ta navesti - Ernest je gotovo povi
kao i osjetio kako mu krv oblijeva obraze. U tom poricanju odgovorio je na drugu
optu bu. - Hoæe. Ako postoji ijedna cura koja uzima mu ke skalpove, onda je to Ana He
pford. Pa, Ajova, ona je bila bacila oko i na mene. Ali, ja sam stari lisac. - A
uuh! Hok, zar ne govorite s nepo tovanjem o kæerki na eg poslodavca? - Mislim da si u
pravu, Ajova. I sigurno je da ni pred kim drugim ne bih ovako govorio. Stvarno t
e puno volim i sve se nekako nadam da te mogu izvesti na pravi put. 66 ..:; Reæi æu
ti jo ne to. Ne sla em se sa Hepfordom. Uskoro odlazim i, kada krenem, volio bih da t
i i Nebraska poðete sa mnom. - Hvala, Hok. To je fino od vas. A i priznajem da sam
iznenaðen. ta nije u redu izmeðu vas i ranèera? - Ne sviða mi se to radi sa stokom - odgo
vorio je Sibert namr tiv i se. - Auuh. Pa, ne znam mnogo o stoci. Vratimo se djevojc
i... niste li malo prestrogi prema njoj? - Pa, proklet da sam ako znam - odgovor
io je Sibert. Mo da u njoj ima i ne to drugo. Naèin kako se oblaèi... ili bolje reæi razgo
liæuje... pa, kako flertuje s momcima... bogami, to je skandalozno. A ljuljkao sam
tu curu u krilu kada sam tek do ao na ranè. Èini se da je bilo davno, a nije. Cak i t
ada je znala da obrlati svakog onim svojim zelenim ti okicama. Samo se nadam, Aj
ova, da ne misli ozbiljno. II Ako misli , onda idi kod nje i zaprosi je. Zvuèi ludo,
ali "1 poslu aj me. Jednom mi je rekla da joj svi momci izjavljuju ljubav, ali je
nijedan nije zaprosio. - Hm. Nisu se usudili. Bili su svjesni da nije ozbiljna.
- Svakako, i zato ih nije mogla prihvatiti ozbiljno. Uèini kako sam ti rekao. I ja
bih to isto uèinio. Biæe to za nju ne to novo. A, bogami, nikad se ne zna sa enama...
Mo da æu vas i poslu ati, Hok. - Idi odmah. Upravo sam do ao od kuæe. Ona je na trijemu, l
je kari. Stari je sa Andersonom, onim kupcem s druge strane planine. Ne to, bogami,
kuhaju. Hepford me odmah otjerao. Poslu aj me, Ajova, i odmah kreni. Ernest je skoèi
o kao oparen. Nije imao pojma ta ga je ubijedilo da prihvati savjet Hoka Siberta.
- Hok, kreæem - rekao je i po urio. - Cekaæu te - povikao je Sibert za njim. Ernest j
e i ao prema ranèerskoj kuæi kao u transu. Uop te nije razmi ljao. Samo je elio da je vidi.
Najvi e rou se dopadalo to æe se razlikovati od drugih kauboja koji su obo avali Anu,
ali je znao da je situacija bezna 67 de na. Bilo je kasno popodne i postajalo je s
vje ije. Zlatni sunèevi zraci probijali su se kroz borove. Jedan orao je nadlijetao
iznad crvenih stijena. Ajova je bio potpuno nesvjestan okoline. Stigao je do kuæe.
Prednji dio i lijeva strana trijema bili su pusti. Ernest se tiho uspeo uz step
enice. Vrata su bila otvorena pa je mogao èuti o tri Hepfordov glas. - To je moja ci
jena, Andersone. I mo e tjerati stoku. Ernest je zaobi ao lijevo krilo trijema odakle
je vidio Arru kako le i u mre i pod dubokom sjenom borova koji su rasli odmah uz kuæu
. Pribli io se i vidio da spava. U istom trenu kada ju je pogledao, po elio je da je
ljubi dok se ne probudi. Bila je obuèena u bijelo, to je jo vi e isticalo njenu zlata
stu boju ko e i blje tavilo crvene kose. Odjednom je primijetio da zuri u irom otvore
ne sanjive zelene oèi. mirkale su. Sanjivost je ustupila mjesto laganom èuðenju. - Zdra
vo, Ajova. Otkud ti ovdje? - Samo... sekundu - odgovorio je Ernest te ko progutav i.
Skinuv i sombrero, sjeo je u pletenu stolicu pored mre e. Najvi e se èudio to ona nije n
i uvrijeðena, niti zapanjena njegovim prisustvom. Mo da se jo nije sasvim razbudila.
A onda je Ernesta odjednom preplavilo osjeæanje hladnoæe i dostojanstva, a ni sam ni
je shvatao otkud to odjednom. - Ana, do ao sam da se izvinim zbog mog sinoænjeg pona a
nja i da objasnim - èuo je sebe kako govori. - Oh, je li! Ba zanimljivo - rekla je
ote uæi. Ali, slabo rumenilo koje joj je oblijevalo obraze poricalo je ravnodu nost nj
enih rijeèi. Ernest nikad nije vidio takvu Anu Hepford i po prvi put otkako ju je
upoznao gledao ju je bez imalo sumnjièavosti. - Nisam bio pijan - nastavio je. - J
ednostavno sam dao odu ka neodoljivoj ljubavi prema tebi. To nisi znala. Nisam ni
ja... tada. Ali, mora shvatiti da nisam mislio da te 68 I uvrijedim. Nisam htio d
a iskoristim situaciju. Izvinjavam se zbog moje plahosti... I molim te da se uda
za mene. Zurila je u njega. Sada joj je boja lica postala ru ièasta. Oèi su joj se jo v
i e ra irile i postale ljep e od misli i emocija koje su ih zatamnile. - Erneste Hauar
de! - promrmljala je. - To je ok, znam. Ali se zbog toga ne izvinjavam. Samo zbog
mog pona anja pro le noæi. - Ti... ti me voli , Ajova? - Bojim se da je tako - odgovori
o je kroz èvrsto stisnute usne jer je tek sada shvatio beznade nu istinu i prirodu s
voje zaslijepljenosti. -1 hoæe da se o eni sa mnom? - nastavila je gotovo sanjivim gla
som. - Upravo tako. A onda se naglo preobrazila u Anu Hepford koju je poznavao.
- Luckasti kauboju! Da te tata èuje, bacio bi te preko ograde - odgovorila je, ves
elo se nasmijav i. - Vjerujem. Kakav je tvoj-odgovor, Ana? - Jesi li poludio, Ajov
a? Da se udam za tebe, bezveznog kauboja s platom od èetrdeset dolara!? - Nije rij
eè o mojoj finansijskoj situaciji - odgovorio je s dostojanstvom. - Pitao sam te j
er to dugujem i tebi i sebi. Vjerovatno to ne mo e da razumije . - Ja razumijem da si
ti najneobièniji kauboj koji je ikad jahao na rancu Crvena stijena. A to je kompl
iment, Ajova. - Hvala i na tome - odgovorio je Ernest ustajuæi. - Do viðenja, Ana. V
i e ti neæu dosaðivati. - Ko je rekao da mi dosaðuje ? Sjedi, Ajova. Hoæu da te ne to upitam.
- Oèi su joj blistale i samo uloga koju je odabrao da igra spreèavala ga je da im se
potpuno preda. Nije sjeo nego je ostao na nogama i gledao je. - Reci mi jesi H
se sinoæ potukao sa Dudom Hajslipom? - Nisam. - Do vraga! - uzviknula je iskreno al
eæi. - Nadala sam 69 se da si to bio ti. Neko mu je divno zatvorio oko. - Pa, zatv
orio sam mu oko, ali nije bilo tuèe. Samo dva udarca. Jedan kada sam ga pogodio i
drugi kada je tresnuo na zemlju. - Ajova! Znala sam da si to ti uèinio. I znala sa
m za to. - Jesi li? - upitao je Ernest kome je bilo jasno da ona ni ta ne zna. - Bil
o je to zbog mene. Bio si tamo u vrtu. Kladila bih se da si nas pratio. Zna , Dud
je bio polupijan. Mora da si vidio kada je postao nasrtljiv. I kada sam otrèala, s
igurno si skoèio da mu poka e . - Vrlo dobro, ako zna ta se desilo, za to me pita ? - Sada
am sigurna da si to uèinio ti... Osim toga, Ajova... mo e me poljubiti ako eli . - Pru ila
je ruku. Nije opazio nikakav znak osjeæanja osim lakog nadimanja njenih grudi, al
i )e u tom trenutku bila prelijepa. Vatra koja mu je jurila venama upozorila je
Ernesta na opasnost tog trenutka. Ne to ga je upozoravalo da to nije trenutak da s
e Ernest Selbi preda Ani Hepford. - Plemenita si, Ana - odgovorio je boreæi se da
obuzda emocije. - Samo, ne bih ugro avao tvoje dobro ime po drugi put. Sinoæ je bilo
dovoljno. Nisam do ao da tra im jo . Do ao sam da te zaprosim. Vidim da te tako ne to ne
interesuje. - Ajova, u pravu si. I ja sam prokleto blesava. Hvala ti. - U redu j
e. Do viðenja. Sada idem - rekao je Ernest i, nakloniv i se, krenuo natra ke. - Ajova.
.. ti... - nije zavr ila. Ajova je vjerovao da vidi kako se ugrizla za jezik. Njen
e krupne oèi su plamtjele. Okrenuo se. - Ajova... - pozvala ga je vragolasto - pon
uda ipak va i. Ernest je osjeæao da bi po elio da trèi. Brzim korakom je si ao niz stepeni
ce i krenuo stazom. Usporio je kada se na ao u umarku. Uh! - pro aputao je. - Kakva c
ur?!... Sada mi je jo gore. Ali sam sretan... tako mi svega! Ako Ana Hepford nije
be æutna koketa, ovo æe je natjerati da raz 70 misija. - I dok je do ao do trijema spav
aonice, gdje ga je èekao Sibert, izgledao je potpuno pribran. -1, ta bi, kauboju? J
esi li imao sreæe? - pitao je blago, sa sjajem u oèima. - Ma kakvi! Mislim da sam im
ao sreæe to sam iv utekao - odgovorio je Ernest sa arom. - Hej, Ajova, ti nisi pitao
Anu, je li? - nastavio je Sibert ne vjerujuæi. - Bogami jesam. Nasmijala se. Hok,
drago mi je to ste me u ovo uvukli. Èasna rijeè. Bilo je to iskustvo koje neæu nikad za
boraviti. - Auuh! Slu aj, Ajova, tjera me na razmi ljanje. Ima ne to èudno s tobom u vezi
. U to se na vratima sobe pojavio Nebraska. Njegovo rumeno lice razvuklo se u to
pao osmijeh, krupne plave oèi su s ljubavlju gledale Ernesta. - ta se to ovdje dogaða
? - upitao je. - ta si pitao Anu Hepford i za to nosi tu pucaljku? - Sibert se kratk
o nasmijao dok je silazio s trijema. Ajova, mislim da æu te sutra poslati sa Ander
sonovim ljudima. - To bih volio - odgovorio je Selbi brzo. - efe, moj drugar ne m
o e nigdje bez mene. Jasno? - U redu, poslaæu obojicu. Andersonu nedostaju jahaèi. Pol
azak je u cik zore. - Odlièno, Hok. To nije lo a ideja - primijetio je Nebraska. - A
i za nas dvojicu je bolje da se malo uklonimo. Koliko æemo ostati? - Pa, tri dana
tamo i dva za povratak - odvratio je predradnik. Nakon toga je Nebraska dohvati
o Ernesta i gotovo ga unio u njihovu malu sobu, a onda zatvorio vrata. - Ejr^gar
, le ao sam ovdje i èuo svaku rijeè to si rekao Hoku - rekao je. - I ta onda, Nebraska?
- upitao je Ernest, lukavo se 71 smje kajuæi. - Oh... ti pokvarenjake jedan! Bogami,
divim ti se. Ernestu je sinulo da treba da uzvrati osjeæanja Nebraski. - Zaista m
i je drago da smo napokon pravi prijatelji rekao je Ajova duboko u to ubijeðen. Dv
a dana kasnije, u sumrak, Ernest Selbi je èuèao uz logorsku vatru sa Nebraskom i And
ersonovim ljudima na pola puta preko Plavih planina. Iako je jahanje bilo naporn
o, Ajova je postajao sve zaljubljeniji u divljinu Arizone i ivot koji je vodio. V
eæ se navikao na sedlo i zavolio svog konja iako je bio i spor i star. Andersonovi
ljudi su bili uljudni, ali suzdr ani. Nisu se smijali Ernestu, niti se rugali nje
govim naporima ili izmi ljali trikove, te je putovanje bilo sve ugodnije. Tokom ov
ih nekoliko posljednjih sati on i Nebraska zbli ili su se kao braæa. - Pa, Erni, mog
u reæi da si pravi drug - Nebraska je stalno ponavljao. Anderson je jahao sa svoji
m ljudima. Bio je predradnik za veliku stoèarsku kompaniju s druge strane Planina
i Ernest je u njemu gledao tvrdokornog i æutljivog gazdu, uvijek opreznog i budnog
. Nikad se nije obraæao momcima sa Crvene stijene osim da im izda naredbu koja je
uvijek znaèila najgori zadatak. Nebraska se uveliko alio i davao odu ka svom nezadovo
ljstvu psovkama, ali je izgledalo da je njegov drugar izuzetno zadovoljan. U stv
ari, uvijek je izgledao bezbri an i sretan osim kada bi mu misli bile zaokupljene
Anom Hepford. Lukavstvo koje ga je dovelo na ranè Crvena stijena bilo je bolje neg
o to je oèekivao. Gotovo je i sam povjerovao u ono to su drugi o njemu mislili - da
je kauboj utokljunac a ne Ernest Selbi, vlasnik Crvene stijene. Ponekad i nije eli
o da doðe do neizbje nog otkriæa. Nastojao je da o tome to manje misli. Saznao je dosta
toga to kao vlasnik ranca sigurno ne bi otkrio. I bio je na tragu Hepfordovim ma
hinacijama. 72 Stoka je mukala. Vazduh je bio topao i te ak i grmljavina je prijet
ila iza Plavih planina. Vrhovi su bili sakriveni crnim oblacima. Nisko na zapadu
zlatni i purpurni sunèevi zraci su gorjeli. Noæ se spu tala i hladan povjetarac se pr
ivlaèio sa zelenih padina. Kojoti su zavijali oko podno ja. - efe, koga alje na stra u -
upitao je jedan od jahaèa. - Dogovorite se izmeðu sebe. Mo ete odrediti Hepfordove lju
de da stra are u tri - odgovorio je Anderson. - Izgleda da æe oluja - primijetio je
jedan drugi jahaè. Stoka je nemirna. Moguæ je i stampedo. - Sigurno, ako doðe do grmlj
avine i sijevanja - dobio je odgovor. - Sve mi se, ipak, èini da neæe biti. Èuv i nareðenj
a, Ernest i Nebraska su se odmakli od vatre do stabla omorike gdje su namjestili
le aj. Nebraska je sjeo na svoje æebe i poèeo da skida èizme. - Drugar, ne dopadaju mi
se ni ovaj Anderson ni njegova dru ina. ta ti ka e ? - Uh, meni izgledaju u redu - odgo
vorio je Ernest. Onaj Li je dobar tip. - Pa, sla em se da je Li drukèiji. Ali, ostal
i... Erni, ti si novi na Zapadu. Ti misli da je sve onako kako vidi . Pravi kauboj
kao tvoj èika Nebraska vidi malo bolje. - Ja sam sigurno glup, Nebraska - priznao
je Selbi smijuæi se. - Ti treba da me poduèi . -1 jesi neko èudno èeljade. Zbog toga te i
volim. Da si iskusniji i radoznali) i, vidio bi da ovaj posao smrdi. - Smrdi? ta
hoæe da ka e , drugar? - pitao je Ajova. ta nije u redu? - Pa, i sam se malo upitaj. Za to
Hepford tjera ovoliko krdo, vi e od hiljadu pet stotina grla, koliko mi se èini, ka
da je u Springertaunu mogao da proda za èetrdeset dolara po glavi ili èetrdeset i pe
t na eljeznici? Tamo preko ne mo e dobiti tu cijenu. Naravno, ja to ne znam, ali bi
h se mogao opkladiti. I otkud ovoliki zaobilazni put da bi pro 73 dao stoku? - K
ada ti tako ka e , onda i izgleda èudno - odgovorio je Ernest zami ljeno. - Jo ima èudnih s
tvari na rancu. - Ja sve dobro vidim - Nebraska je bio ozbiljan. - Moj otac je b
io ranèer. Cijelog ivota ivim sa stokom. I kada bih imao dovoljno novaca da kupim ba
rem nekoliko stotina grla... siguran sam da bih brzo uspio. Ali, do ðavola, nemam
dovoljno novaca ni da kupim prsten za Dejz. - Imaæe jednog dana, Nebraska. Ili æu ti
ja posuditi. - Uh! Od tvojih èetrdeset pi ljivih dolara! Ali, zakleo bih se da bi mi
dao ako bi se jednog dana obogatio. -1 bih, drugar. I ta misli za to Hepford prodaj
e ovdje ako je u gradu mogao dobiti vi e? - Osjeæam ne to. A poku ao sam da isku am i Hoka
neki dan. Èudno me je pogledao, ali ni ta nije rekao. - Ranèeri tu i tamo poma u jedni
drugima, zar ne? pitao je Ernest. - Svakako. Ovo je esti put da Hepford tjera vel
iko stado otkako sam s njegovim jahaèima. I mogao bih se kladiti u sve to imam da n
e poma e nikom drugom osim sebi. - U ta sumnja , prijatelju? - nastavio je Ernest. -
Vjerujem da se Hepford slu i trikom koji je star koliko i kraða stoke. Samo je sigur
niji. Prikriva prodaju, to je prokleto lako ako vlasnik ranca nije u blizini. - P
rikriva prodaju? ta to znaèi? - Pa, to znaèi da prodaje mnogo stoke a izvje tava da je
prodao manje. Sigurno da Hepford mora da izvijesti nekog. Èuo sam da je taj negdje
na istoku. - Oh - rekao je Ernest sumnjièavo, kao da mu nije jasno. - Pa, ta tu ni
je u redu? - Te ko je povjerovati, naroèito nakon izvjesnog vremena. Na primjer, i j
a sam dvaput bio meðu momcima koji su tjerali krdo i proklet da sam ako bih se mog
ao sjetiti koliko je bilo grla. Pretpostavimo da moram svjedoèiti na sudu, ne bih
se mogao zakleti da li je bilo dvije stotine ili 74 hiljadu grla tom prilikom. A
veæina kauboja u tome bi bili jo gori od mene. Shvata li sada, Erni? - Jasnije mi j
e. Ako je tvoja pretpostavka taèna, Hepford æe prodati ovo krdo i poslati izvje taj da
je prodao manje i razliku strpati u svoj d ep. - Taèno. - Znaèi, Hepford tako radi. -
On petnaest godina vodi ranè, otkako je Bruks oti ao. Pravi gazda nikad nije dolazi
o. Vjerujem da neæe mnogo ostati od Crvene stijene kada konaèno doðe. Ernest je pognuo
glavu da sakrije lice. - Nebraska, hajde da onako, iz ale, prebrojimo ovo krdo -
predlo io je. - Nemam niSta protiv. Ipak, moram ti reæi da je to opasno. Oni ubijaj
u momke zbog toga... Uostalom, ne bi bilo ni svrhe osim ako se ne dokopamo citar
a koje æe Hepford poslati u izvj e taj u. - Svejedno, mo emo to uèiniti zbog sebe. - Sib
ert æe povesti nas dvojicu kada krene. Biæe ti te ko, Erni, da se oprosti od zelenooke
cure. - Hoæe, bogami, prijatelju moj. - Zar si se toliko zatreskao? - Ne mogu ti o
pisati. Nebraska je uzdahnuo i ostao zami ljen dok je polako zamotavao cigaretu i
palio je. Konaèno je progovorio: Ljubav je stra na boljka. Ponekad se osjeæam kao bole
sna krava koja se prejela. Ali se uvijek oporavim. To je jedino dobro u ljubavi.
Uvijek preboli i odmah si spreman za nova osvajanja. - Da li bi mogao voljeti ne
ku drugu djevojku osim Dejzi? - Sada ne znam. Ali sam prokleto svjestan toga da
bih mogao. - Onda je ne bi ni smio koriti zbog njenog pona anja. - Pa, neæu joj prig
ovoriti sljedeæi put - odgovorio je Nebraska smrknuv i se - ali æu je tako izdevetati
da æe vid 75 jeti sve zvijezde. - Fino! To je originalna ideja. ta misli da isto pok
u am sa Anom? Nebraska je sinuo. - Oho, to bi bilo ono pravo! I mo da bi uspjelo, Er
ni. Bojim se jedino da bi ti Ana mogla uzvratiti. A bogami, sna na je... S njom mo
ra upotrijebiti drukèiju taktiku. Samo budi iskren prema njoj, Erni. - Ona nije isk
rena. Siguran sam u to. - Ne zavaravaj se. Ta cura je iskrena. Ne mislim u flert
ovanju. Ne tako zgodna cura. Ona je u stanju da obmane stotinu momaka i ismije i
h. To je enama u krvi. Siguran sam da Ana nema pojma da Hepford ne to muti. - Nebra
ska, drago mi je da tako misli - rekao je Ernest toplo dok je savijao svoj kaput
da ga stavi kao jastuk. - Jer, kada se o enim sa Anom, ne bih te pozvao u na u kuæu ak
o si imalo u nju sumnjao. - Hej, ti, blesane, spavaj - rekao je Nebraska prezriv
o. - Sanjaj o ljubavi i Ani i velikom rancu i drugim glupostima. A kada te u tri
ujutro bubnem da ustane , shvatiæe da si samo siroma ni kauboj. Ernest se nasmijao. Ni
je mogao prihvatiti prijateljev savjet. U glavi mu je brujalo. Noæ se spustila. Ol
uja vi e nije prijetila. Blijede zvijezde svjetlucale su kroz tamno granje iznad n
jegove glave. Ljetna toplina odlepr ala je na krilima noænog vjetra. Stoka se smiril
a, a kojoti su jo alosno zavijali u daljini. Vjetar je bio pun mirisa borovine. Ta
mne prilike kauboj a sa velikim sombrerima prolazile su tamo amo izmeðu njega i tr
eperave vatre. Glasovi su im bili tihi, a poneki je glasno zijevao. Sve je bilo èu
desno stvarno i primamljivo za neiskusnog mladiæa iz Ajove. A ipak je nekako bio s
iguran da bi mogao biti sretan u ovom kraju èak i kada bi mu Ana Hepford slomila s
rce, ako je to namjeravala. Odjednom je odluèio da jo vi e odgodi preuzimanje ranca.
Tako bi mogao malo du e da ivi u varljivim iluzijama. Zatim je tok njegovih misli s
a Ane skrenuo na njenog 76 oca i primjedbe Nebraske. Moraæe se dobro potruditi da
zadr i mir ako eli da sprijeèi od propasti ranè koji mu je stric ostavio. ta li æe mu doni
jeti sljedeæe sedmice? Prije nego to padne snijeg sigurno æe doæi do velikih promjena n
a Crvenoj stijeni. Ernest je razmi ljao o tome da bi volio da zadr i Hoka Siberta i,
naravno, Nebrasku. Kako æe se razvijati Nebraskina ljubav? A tek njegova? I opet
je bio na istom mjestu kada je poèeo da razmi lja o ljepotici, njenom armu, sumnjivim
vrlinama, neogranièenim moguænostima Ane Hepford. IX Grubo drmusanje nasilno je pre
kinulo Ernestove snove. - Di i se, Ajova - otezao je Nebraska. - Probudi se da vid
im kako ti se sviða ustajanje u hladno i mraèno jutro. Selbi se trgnuo ni ne primjeæuj
uæi mrke oblake, niti osjeæajuæi ledeni vazduh. Navukao je èizme, kaput i rukavice, ali
nije mogao da naðe sombrero. - Jesi li ti ukrao m...m...moj e ir? - upitao je krguæuæi zub
ima. - uti! Ako probudi one tipove, ubiæe te - upozorio ga je Nebraska. - Sigurno si
ga stavio u ifonjer. Ernest se uzdr ao od odgovora na ovu zajedljivost. Na ao je som
brero nedaleko od mjesta gdje je spavao. - Hej, popio bih kafu i ne to gricnuo - r
ekao je, zaboravljajuæi da je ovakvu stra nu zoru veæ dvaput iskusio. - Ha! Ha! - nasm
ijao se Nebraska. - Ti si stvarno lud. I ja bih pitu od jabuka i... Hej, ta ti je
? Di i se! Uskoro se Ernest na ao sam, u divljem sivilu gdje su se u jutarnjoj izmag
lici vidjele samo nepomiène sablasne prilike stoke. Stra ario je u zavjetrini. Nebra
ska je zaista bio plemenit. Ipak, vjetar mu je prolazio kroz kosti. Sjahao je i
vodio konja gore-dolje. Stoka se skupila i nije davala glasa od sebe. I zvijezde
su ugasle. Ernest je zaboravio da 77 ponese deblji kaput i neko vrijeme se ba bi
jedno osjeæao. Meðutim, entuzijazam ga nije napu tao iako mu nikad u ivotu nije bilo ta
ko hladno. Jedan sat je jedva pro ao. A onda se na istoku poèelo pomaljati slabo blj
edilo. Dan je svitao. Odnekud je doprla i pjesma kauboja. Nije to bila vesela pj
esma, nego jadikovka kauboja zbog neuzvraæene ljubavi. Pro ao je jo jedan sat i Ernes
t je bio ushiæen ljepotom izlaska sunca u Arizoni. Pomaljalo se polako, preko besk
rajnih gorja, kao da nerado odjednom otkriva svu svoju ljepotu. Ru ièasti i ljubièasti
tonovi oslikavali su se na horizontu. Veliki zlatni luk svjetlosti uslijedio je
nakon pojave blje teæeg sunca. Sjene su se iskrale. O tri vazduh bio je pun svje e slat
koæe, pjesme ptica i mukanja stoke. Nebrasku i Ernesta su posljednje pozvali na do
ruèak, pa su se morali zadovoljiti mrvicama. I dok su pojeli ono malo to im je osta
vljeno, stoka je veæ bila u pokretu. Po urili su i uskoro dostigli posljednje jahaèe.
Nalazili su se u velièanstvenoj dolini, posivjeloj od izblijedjele trave i naèièkanoj
zelenim skupinama drveæa. Iza doline su se izdizale planine i bilo je lako shvatit
i za to se zovu plave. Ernest je uskoro ugledao ranè koji se nalazio nekoliko milja
dalje i ocijenio da æe im trebati nekoliko sati da doðu do njega. Preko iroke doline
krivudavi put, bijel na sunèevoj svjetlosti, vodio je prema jugu u klanac kroz pla
nine. Znao je da iza tog gorja le i jo jedna, drukèija stoèarska oblast. Uskoro su sunc
e, vrelina i pra ina, ne raèunajuæi naporno jahanje, natjerali Ajovu da zaboravi na sv
e osim na umor koji je tog trenutka osjeæao. Pitao se za to su on i Nebraska stalno
podalje od ra trkanog krda. Ipak, bio je siguran u jedno; neæe imati priliku da se u
vjeri u njihov broj kada stoka proðe kroz iroke kapije u ogromni ograðeni pa njak. Stav
i e, znao je da ni Nebraska neæe biti u boljoj situaciji. Putovanje je okonèano kasno
popodne. Ernest je do 78 jahao do Nebraske i zajedno su do li do kuæa ranca koje su
se uveliko razlikovale od onih na Crvenoj stijeni. Zgrade su bile stare, sive i
oronule, kaubojske spavaonice bile su neuredne brvnare, dvori ta i korali suhi, be
z zelenila. Na vidiku nije bilo tekuæe vode. Nebraska je primijetio da je to velik
i ranè, ali ne i mjesto za dvojicu Romea. - Pa, ovdje, izgleda, nismo nimalo dobro
do li - nastavio je. - Prokleti bili, morati barem da nas nahrane. - Hoæemo li ovdje
prenoæiti? - pitao je Ernest. - Momèe, ponovo æemo spavati pod zvijezdama, to ne smij
e zaboraviti. A meni to vi e odgovara. Vrtiæemo se ovuda dok nam se konji ne odmore,
a onda se povuæi èim se smrkne. Ernest je opona ao Nebrasku i nije pokazivao da primjeæu
je izdvojenost Andersonove dru ine. Izuzetak je bio kauboj Li, koji je izgledao pr
ijatno i prijateljski. Uvijek je bilo ljubavi izmeðu Crvene stijene i Plave doline
primijetio je Li suho, znaèajno se osmjehnuv i. - Ne bih znao o tome ni ta reæi. Novi s
am ovdje - rekao je Selbi osmijehnuv i se. - Primijetio sam - otegao je Li. - Prvi
put sam sa kaubojima koji tjeraju ovoliko krdo nastavio je Selbi odu evljen. - Mo
ra da ima preko dvije hiljade grla. - Kauboju, nisi ba dobar u brojanju - nacerio
se Li. - Ne bih volio da ja em za tebe ako bi ikad postao ranèer - upao je Nebraska
, koji je sjedio s njima naslonjen na ogradu korala ispred koliba. - Pa, ta ti mi
sli koliko ima? - upitao je Li. - Ne bih znao reæi. Ni jednom nisam bio u prilici d
a vidim cijelo stado. - Taèno petnaest stotina osamdeset i est grla - izjavio je Li
. - Èuo sam kada je to Boldi rekao Andersonu. Dot je raèunao da ih je oko petnaest s
totina ezdeset i dva grla. Ali, Boldijev raèun æe uzeti novac, u to se mo ete kladiti.
Ernest je pognuo glavu, to mu je u lo u naviku kada 79 se nije pouzdavao u svoje oèi.
- Oh, bilo bi sjajno imati toliko stoke. - Li, ko je onaj tip u ko noj jakni to ra
zgovara sa Andersonom i Vilkinsom? - interesovao se Nebraska, pokazujuæi na grupu
mu karaca u pra njavim èizmama ispred ranèerske kuæe. - Èuo sam da je to kupac iz Maripoze.
Nisam saznao njegovo ime. Ovdje je bio i ranije. Vjerujem da æe se Vilkins brzo os
loboditi veæeg dijela krda koje smo dotjerali. Ernest se vi e nije uplitao u razgovo
r. Njegove misli ponovo su se uskovitlale, a srd ba na Hepforda poveæala. Ipak je bi
o dovoljno priseban da slu a sve ono to se oko njega prièalo, posebno kada su bili po
zvani na veèeru koja je jahaèima bila poslu ena u velikoj kuhinji ranèerske kuæe. Kuhar je
bio Meksikanac, a hrana odlièna. Ernest je bio pregladnio. Nebraska takode. Posli
je veèere, Li se od njih oprostio rekav i da ima djevojku i oni su ostali sami. Selb
i je predlo io da malo procunjaju oko ranèerske kuæe. Nije bilo trijema. Vrata prema d
nevnoj sobi su bila otvorena. Po to se veæ uveliko smrklo, Ernest nije mogao nikog d
a prepozna u sobi, ali je mogao da èuje glasove. - Nebraska, privuæi æu se tamo i malo
osluhnuti - rekao je. - Za to? - Ne znam. Mo da sam radoznao. - Uh, jo ima svjetla. Èe
kaj dok se smrkne. Samo, dobro osmotri uokolo, kako bi prepoznao okoli . I ja sam
nekako radoznao... Oti li su do korala, lijeno natovarili mazgu i osedlali svoje k
onje. U meðuvremenu se i smrklo. Brvnare su postale nejasne. Odveli su konje do kr
aja staze. - Pametnije ti je da skine èizme - posavjetovao je Nebraska. - Dobro paz
i. Trèi k'o sam vrag ako te vide ili èuju. Ovo nije zdravo mjesto za kauboja s Crven
e stijene koji prislu kuje. 80 - Budi siguran da me neæe uhvatiti - odgovorio je Ern
est. Skinuo je èizme i e ir i poèeo da se prikrada stazom, dobro otvoriv i oèi i naæuiiv i u
rovukao se kroz ogradu prije nego to je dospio do korala i onda odluèno krenuo do p
rednjeg dijela kuæe. Ovdje se osjeæao prilièno siguran. Blje tava svjetlost izvirala je
kroz otvorena sobna vrata, a isto tako i kroz prozor koji Ernest ranije nije bio
primijetio. Kako nije bilo zvijezda, noæ je bila mrkla. Bilo je i tiho i morao se
osigurati da napolju nema nikoga. Polako se privukao do duboke sjene kuæe. A onda
se spustio i èetverono ke dovukao do otvorenog prozora. Nije mogao odoljeti. Nastoj
ao je da suzdr i disanje dok je oslu ki- . vao. - Mogao sam mu se nasmijati u lice k
ada me je upozorio na kradljivce stoke - govorio je Anderson. - Nema razloga za
smijanje - èuo se osoran odgovor. Ima dosta kradljivaca. - Svakako. Ti zna na ta mis
lim - nastavio je Anderson. - Hepford je nastojao da mi usadi u glavu gubitak ko
ji u stvari ne postoji, i to zbog uèestalih kraða. - A ta je sa onim tipom Sibertom?
- Pitanje je uputio neko treæi, tip irokih prsa i promuklog glasa. Vjerovatno kupac
 iz Maripoze. - Zaboravi na njega - odgovorio je Anderson o tro. Nije mi se svidje
lo kako me gleda. A nije bio uètiv, èak ni pred Hepfordom. r - Taj Sibert je dobar s
toèar. Èuo sam za njega. i - Andersone, nema razloga za brigu - rekao je Vil- kins. -
Ako ima neke muæke, mi sigurno nismo u to uplete- j ni. Mi kupujemo stoku od Hepf
orda. Da. Pa ta ako za nju ( dajemo manje nego to bi on mogao dobiti u Maripozi il
i ¦ Holbruku? i - Ne znam o tome, D one - odvratio je Anderson. Mogli bismo doæi do su
da. Nikad nisam bio zadovoljan sa ' Hepfordom do ovog posljednjeg razgovora s nj
im. Spre 81 tan je. I predlo io je jo jedno, posljednje veliko krdo u oktobru. -Jes
te vraga! - Nisam smio biti iznenaðen - nastavio je predradnik. - Kada sam bio u S
pringeru, èuo sam govorkanja o Crvenoj stijeni. Hepford je zapustio ranè. Nikad ga i
nije posjedovao. A mislim da on ne posjeduje ni stoku. Bio je tamo godinama pri
je nego to sam do ao u Arizonu. Sada mi se sve èini da je do lo ili æe uskoro doæi do promj
ene vlasni tva. Mogu se kladiti da æe Hepford klisnuti. - Aha. Takvi poslovi su i ra
nije obavljani u Arizoni. To neæe nikome dobrog donijeti. Savjest mi je èista to se t
ièe kupovine ove stoke. Sve mislim da neæu prihvatiti onu u oktobru. - Za to, èovjeèe? ta t
e briga? Ako ti neæe , onda æe u iæariti neki drugi stoèar. - Mo da grije im. Hepford svuda s
ra neprijatelje umjesto prijatelje. Mo da ima svoje razloge to ne prodaje u Holbruk
u ili na istoku... Hej... koji je to vrag? O tar glas trgnuo je Andersona kao to je
okamenio i Ernesta koji je bio toliko zainteresovan za razgovor da nije èuo pribl
i avanje koraka. - Nju ka , kojotu! - grmio je o tar glas. Sna na ruka podigla je Ernesta
na noge. Onda se ne to tvrdo zabilo u njegova leða. - Di i ape, kauboju... Sada, mar nap
rijed! Sa tako odluènim nareðenjem prislu kivaè se trgnuo iz svog transa i ne gubeæi vrije
me podigao ruke. Bio je uhvaæen na djelu. Strah je zamijenio èuðenje kada je gurnut pr
eko praga pred trojicu ljudi koji su bili zapanjeni koliko i on. Po to je bio pris
iljen da se suoèi s njima, uspio je da povrati moæ rasuðivanja. - ta ovo treba da znaèi,
Boldi? - zare ao je predradnik. - Proklet bio ako znam, efe - odgovorio je medvjed
iza Ernesta. Otezao je u govoru. - Pu io sam dolje na stazi kada sam opazio ovog t
ipa kako se unja poput sjene. Sto 82 ga sam ga slijedio. Izgubio sam ga u mraku,
ali sam hodao uokolo sve dok nisam nai ao na njega. Le ao je ispod prozora i prislu ki
vao. - Dakle! - povikao je ranèer Vilkins dok mu se lice smraèivalo. Treæi èlan te dru ine
, krupni kupac iz Maripoza, naglo je problijedio. - Slu aj - odjednom je procijedi
o Anderson - to je jedan od kauboja sa Crvene stijene. Pomogao nam je tokom puto
vanja. Zovu ga Ajova. - Ukloni revolver, Boldi - upao je ranèer i crne prodorne oèi
upravio na Ernesta. Selbi je odahnuo kada je popustio sna an pritisak na njegova l
eda. - Mladiæu, kako se zove ? - Ernest Hauard - odgovorio je gledajuæi svog sagovorni
ka pravo u oèi. - Odakle si? - Iz Ajove. - Ja e za Hepforda? - Da, gospodine. - Sigur
no nisi pijan. A ne lièi ni na lopova... I za to si, onda, pijunirao ispod mog prozora
? - Nisam ni ta lo e mislio, gospodine. Samo sam bio radoznao - odvratio je Ernest s
a" naivnim osmijehom na licu. - Radoznao, zbog èega? - Zbog vas zapadnjaka. - Ovdj
e je Ernest odluèio da nade izgovor. - Sa mnom ne postupaju dobro na Crvenoj stije
ni. I tra im novi posao. - Pa, nama ovdje ne trebaju takvi radoznalci - odvratio j
e ranèer hladno. Kupac iz Maripoze je pokazivao prstima u kojima je podrhtavala ci
gara. - Gospodine, jeste li primijetili da je ovaj posjetilac samo u èarapama? - N
e, nisam. - Prokletstvo! 83 Uslijedila je ti ina. Ernestu nisu promakJi rjeèiti pogl
edi trojice prisutnih, lako situacija nije bila ugodna, Ernest nije bio upla en. D
obro ih je prouèio. Nijedan od njih ne bi mogao naslutiti da je on lièno zainteresov
an za prodaju stoke sa Crvene stijene. - Gazda, trebalo bi ga zatvoriti i neka o
nda obja njava erifu - rekao je Anderson. - Vjerovatno je tako najbolje. Na to je E
rnest spustio ruke i uèno prorestvovao da to ne uèine. Bio je odluèio da izjuri ako iko
uèini ikakav pokret da ga zadr i. - Pa, dragi moj radoznali utokljunèe, svakako æu te za
tvoriti i onda ti pokazati ta ti sljeduje - otegao je jahaè koji je uhvatio Emesta.
- Hej, vi tamo! Neka niko ne mrda! - èuo se bijesan, ali poslovan glas kroz prozo
r. Ernest ga je odmah prepoznao. Bio je to Nebraska. Drugi su se ukoèili, a oèi su i
m nemirno lutale. - Baci revolver na pod, Boldi... Brzo, ti smrdljivi kradljivce
stoke, ili æu poslati metak! Glas je bio ubjedljiv. Boldi je brzo ispustio revolv
er. - A sada, Ajova, izlazi! Ernest nije gubio vrijeme prolazeæi preko praga. Sa s
tepenica je ugledao blje tavo lice Nebraske, koje se sijalo na svjetlosti to je dop
irala kroz prozor. - Boldi - nastavio je o trim tonom - nije neka hrabrost uperiti
pucaljku u utokljunca. Ovaj momak ovdje nije lopov. On je samo radoznali momèiæ iz A
jove. Sigurno je bio radoznao zbog va e negostoljubivosti. Zaista ste bili neprija
tni prema dvojici radnika koji su vam pomogli tokom puta. - Neprijatni! - prasnu
o je Boldi. - Ne mo e mi to pri iti a da mi ne plati zbog toga! - Eto ti Andersona...
I, gospodine Vilkinse, vjerujem da æe ova mala Boldijeva igra malo pogor ati odnose
izmeðu na ih i va ih ljudi. 84 - Pobrinuæu se da Hepford obojicu otpusti - odvratio je V
ilkins bijesno. - Samo naprijed. Selbi je pojurio u tamu zaustaviv i se nekih dese
tak metara dalje da saèeka Nebrasku. Èuo je opor smijeh, a onda te ki bat èizama. - Nju ka
la! - vikao je Anderson s vrata. - Da se vi e nikad niste ovdje pojavili! - Idi do
ðavola, pokvarenjaèe jedan! - grdio je Nebra- ska. Ernest je ugledao crvene odbljes
ke. Revolver je grmio. Pa jo jednom. Beng! Beng! Meci su udarali u zemlju nedalek
o od mjesta gdje je stajao. Srce mu je zastalo, a onda je naglo zatutnjalo od ol
ak anja kada je izronila vitka prilika Nebraske. Jezik kauboja bio je nepovezan, a
li oèito prost. - Ovuda, Nebraska - pozvao ga je Ernest. Dok mu se Nebraska pribli a
vao, iz ranèerske kuæe odjeknulo je jo nekoliko pucnjeva. Dva metka su, izvjesno, do la
iz saèmarice. A ki a metaka dala je krila Ernestovim bosim nogama. Do ao je do staze
prije Nebraske i pojurio do otvorene kapije gdje se zaustavio i navukao èizme. Èuo j
e nji tanje konja. Onda je doteturao Nebraska te ko dahæuæi. - Uh... pun sam... saème - da
htao je sipljivo. - Hajde, drugar. Nisi pogoðen! - tje io ga je Ernest dok se naginj
ao da pogleda prijatelja. - Ona saèmarica... zabiberila me je... uh... Ajova!... P
ratio sam te... jer sam... pla io se da æe ... uèiniti ne to... ludo... Zamalo... nisi...
dospio iza re etaka. - Neka te to ne brine, prijatelju - brzo je odvratio Ernest.
- Zahvalan sam ti to si do ao. Ali, ako si pogoðen... - Nije to ni ta. I ranije sam dob
ijao. Dodu e, nikad u stra njicu. Ha! Ha! A i ti si ba morao da prislu kuje ... ErniL. Sk
aèi na konja! Ernest je morao da prièvrsti sedlo, te je u poèetku 85 zaostao za Nebras
kom, koji je brzo odjahao vukuæi i tovarnu mazgu. Ipak, brzo ga je dostigao. Nekol
iko milja su dobro napredovali, sve dok nisu do li do uspona. - Konji su umorni -
rekao je Nebraska. - Moraæemo do potoka, onda æemo se ulogoriti... Prokletstvo, Erni
, u cijelom kraju æe se proèuti da smo otjerani s Plave doline. - Pa, ta? - Èudan si ti
stvor. Ponekad se pitam jesi li sav èitav. - Otpustiæe nas... to je sigurno - slo io
se Ernest sa aljenjem. - Ba se pitam. Mo da bi nas Vilkins potjerao, ali æe ga Anderso
n zadr ati... ta si èuo, ha? Nakon to je malo razmislio, Ernest je zakljuèio da bi Nebra
skino mi ljenje bilo vrijedno, pa je pa ljivo ponovio razgovor stoèara, gotovo doslovn
o. - Pa, èini mi se da stari Nebraska nije pogrije io - uzviknuo je kauboj zadovoljn
o. - Ajova, na gazda je pokvarenjak. - Izgleda tako. Kako æemo to dokazati? - Zabog
a, kauboju, za to bi elio da to doka e ? Nije na e da se mije amo. Osim ako to neæe da isko
ti da ti crvenokosa cura padne pred noge. Ha! Ha! - Nebraska! Zar misli da sam tol
iko kvaran? - Sve je dozvoljeno u ljubavi. Prijatelju, kada dobro razmislim, ne
bi to bila lo a ideja. Mogao bi spasiti Anu od sramote. - Kako to? - Pa, samo mi j
e palo na um. Da vidim... Prvo, rasvijetli Hepfordovo poslovanje. Onda isprièaj dj
evojci. Tada ga oboje prepla ite da mora otiæi s Crvene stijene pije nego to neko ne
doðe sa istoka i potpuno ga uni ti. Ako voli Anu, onda tako i uèini. Ha, ta ka e ? - Nebras
a, ti si pravi Makijaveli - rekao je Ernest zadivljeno. - Ko ti je sad taj? - up
itao je kauboj sumnjièavo. - Prijatelju, ne bi mi smetalo da Anu dobijem i na taj
86 naèin - rekao je Ernest odluèno. - Zna , momak, nije va no kako æe pridobiti enu, va no
da je dobije . Dok su jahali kroz noæ, Ernest je razmi ljao. Kako god gledao i zakljuèiv
ao, shvatio je da æe se uskoro sve saznati. U njegovim proraèunima nije bilo mjesta
za naèin kako stvarno pridobiti srce Ane Hepford. Na prvom mjestu, sve mu je izgle
dalo besmisleno, a s druge strane, nije bio sigu ran da je sada eli. Imao je lo e s
lutnje. Mogao je preæi preko nesumnjive zloæe djevojèinog oca, mogao joj je oprostiti
na ta tini, na koketeriji, ako je oti la predaleko s drugim momcima kako se govorkal
o, onda ona nije bila djevojka o kojoj bi trebalo ozbiljno razmi ljati. - Bolje bi
bilo da se dr im dalje od nje - glasno je re kao. - ta to? - upitao je Nebraska. -
Do vraga, govorim sam sa sobom. - Pa, èini mi se da si govorio istinu... Evo poto
ka, Ajo va. Nanju io sam vodu prije nego to sam je èuo. Skre nuæemo meðu kedrove, rasedla
ti konje i prièekati da svane. I Ernest se budio nekoliko puta tokom noæi, svaki put
sa nejasnim osjeæajem zadovoljstva zbog dogaðaja od prethodne noæi. Stajao je pred re
volverom kauboja; gaðali su ga, znao je kako zvuèi fijuk metka. A postojala je i mog
uænost da njihovim tragom sutra krene i potjera. Nije èudo to je Ernest ustao prije z
ore i brzo osedlao konje. Dok je pripaljivao vatru, probudio se i Nebraska. Sjeo
je. Namr tiv i se, pa ljivo je dotakao stra njicu i uzviknuo: - Do ðavola, nekoliko zrna
se zaustavilo. Moraæe mi ih izvaditi kada doðemo kuæi. - Po uri, ljenèugo - veselo je pjevu
o njegov prijatelj. - Svanulo je, a mo da æe za nama krenuti i potjera. - Zaboga, ti
samo ne to sanjari - otegao je Nebraska. 87 - Ba je pravo èudo da se Ana nije do u iju
zacopala u tebe. A kladim se da hoæe. - Nebraska, zaboga, daj mi priliku da zabora
vim tu curu - Selbi je planuo. - Hajde, drugar, smiri se... Gdje smo, do vraga?
Ah, znam. Nebraska je spavao obuèen i samo je trebao da na glavu stavi sombrero. S
motao je svoj le aj, vezao ga i stavio na mazgu. I ne oprav i lice ili ruke poèeo je d
a guli krompir. Ernest je to odmah primijetio. - Operi ruke - posavjetovao ga je
. - E, pa da sam proklet! - Nebraska se zabuljio u njega. - Postao si mi nekako
probirljiv. - Izbacio je krompir iz lavoriæa i oti ao do potoka zvi duèuæi. Doruèkovali su p
r ene krompire, kafu i tvrd hljeb koji su namoèili u svojim limenim oljama. Zatim je
Nebraska stavio stvari na mazgu, dok je Ernest oprao posuðe. Nekoliko minuta kasni
je veæ su jahali meðu kedrovima u susret suncu. Kada su pre li uzvisinu, krenuli su br e
. Nebraski nije ni padalo na pamet da se osvrne, ali je Ernest to uèinio vi e nego j
ednom. U dugom klancu nije se pojavio ni oblaèiæ pra ine. Prije nego to je sunce ugrija
lo, u li su u umu, iduæi lijevo od puta kojim je i la stoka. - Ajova, mo emo jahati i noæas
ako elimo - rekao je Nebraska prekinuv i dugu ti inu. - Èemu urba? - usprotivio se Erne
st. - Imamo dva dana. A onda æe me Sibert poslati u Holbruk po ito. - I to mi je ne
ki posao - nacerio se Nebraska. - Cijeli dan i noæ u gradu... Cure... Hej, zna ta...
Mo e odnijeti pismo Dejz. Hoæe li, drugar? - Svakako. I natjeraæu je da me zbog toga po
ljubi - rekao je Selbi zadirkujuæi ga. - Erni, molim te, ne igraj se s mojom curom
. Ona je jo dijete. A ti si zgodan ðavolak, to dobro zna . Kada bi htio, u tome bi mo
gao preteæi i Duda. - Pa, dobro onda. Nastojaæu da se oduprem isku enju. 88 ao mi je za
ista to nisam ranije upoznao Dejzi. -1 meni. Onda ne bih imao toliko problema. -
Problema? Slu aj, Nebraska, tvoji problemi se i ne mogu porediti s mojim. - Zar ni
si èuo Dejz kada je priznala kakav uticaj ima onaj ljepu kasti smrdljivko na nju? - Èu
o sam i, da ti pravo ka em, to me brine. Razgovaraæu s Dejzi. Moramo se potruditi da
je izvuèemo iz Hajslipovih kand i. On je zaista lupe . - Èudno, ali izgleda da se veæini e
na sviðaju ba lupe i. Selbi je upravo htio da to porekne kada se sjetio da je prvi i
jedini put upotrijebio silu prema Ani to je donijelo iznenaðujuæe i nezaboravne rezul
tate. Mo da je Nebraska bio u pravu. On se zbog te svoje grubosti i postidio. Ali
su nekako Nebraskine neotesane rijeèi imale snagu da ga pokrenu naprijed. I kada j
e to sebi priznao, shvatio je da æe ponoviti svoje silovito pona anje prema Ani Hepf
ord ako doðe u sliènu situaciju. Jahali su dalje, uz sjenoviti put, ispod visokih gr
ebena i niz kanjone gdje je voda milozvuèno zapljuskivala obale i gdje je sve bilo
svje e i mirisno. Zatim su jahali preko suhog prolaza gdje su po utjeli borovi bili
ra trkani i srne promicale poput crvenih aveti preko èistine. Od klanca put je vodi
o uz cn'ene litice, odakle se pru ao pogled preko crvenih stijena ispod njih, sve
do prostranog zelenog ranca, snenog na suncu. Ernest je zaustavio konja i zagled
ao se u prizor koji se pred njim pru ao. Da, on je volio ranè Crvena stijena. To osj
eæanje ga je postepeno osvajalo. elio je da tu radi cijelog ivota. Ali, ta æe sa. Anom?
Da li je tu mogao biti sretan bez nje? Odgovor mu je bio tvrdokoran, bolan, i g
ovorio je da ima nade i izvjesnosti da negdje postoji i neka druga zgodna djevoj
ka, mo da s crvenom kosom i zelenim oèima, djevojka koja mo e biti iskrena koliko je A
na nepostojana. U srcu je znao da za njega postoji samo jedna 89 crvenokosa cura
. Na zalasku sunca ulogorili su se kod izvora Zlatna voda, koji je za Ernesta pr
edstavljao najdivljije ali i najljep e mjesto koje je vidio. - Kako je ovo mjesto
dobilo ime? - pitao je. - Pa, neki ka u da je jedan Meksikanac tu na ao zlato. A dru
gi da je izvor dobio ime po boji vode - odgovorio je Nebraska. - Nije daleko od
ranca? - Oko milju, ako bi skoèio s litice. A tri putem. - Zaboga, onda pripada He
pfordu, u stvari rancu Crvena stijena? - Naravno. - Pa, za to, zaboga, Hepford nij
e sproveo vodu do kuæe, spavaonica i konj usnice? - Veliki je to tro ak, a Hepford n
ije zainteresovan za pobolj anje zemlje. Èinjenica je, Ajova, da upravnici rade u sv
om vlastitom interesu. - Nebraska, ako bih ja... ako bih ja posjedovao taj ranè, o
dmah bih sproveo tu divnu vodu do kuæe. - Hmmm.... Izvini, drugar, to se s tobom ne
sla em. Prvo bi morao da klekne pred svoju crvenokosu ljepojku. A to bih ba volio d
a vidim. Ha! Ha! Na to je Ernest bacio prvi predmet to mu je bio pri ruci, a bila
je to kantica za mlijeko. Pogodio je Nebrasku, koji je estoko opsovao. A onda su
obojica prasnuli u srnijeh Ruèali su, nahranili konje i onda opet krenuli ivicom
litice odakle su mogli posmatrati dolinu. Suton je ispod njih bacao tajanstvene
sjene. Obronak je bio tamnoplave boje. A preko, na drugoj strani, uzdizale su se
 crvene stijene obasjane rumenilom sunca na zalasku, nevjerovatno lijepe. Ti ina j
e bila duboka. Ernest nije mogao otkriti nijedan zvuk osim udaranja vlastitog sr
ca. Slatka samotnost te visine ovijala ga je poput najnje nijeg ogrtaèa. Odluèio je da
èesto dolazi na to mjesto - da mu on sam da 90 ime. - Pravo mjesto za ljubavne sa
stanke - primijetio je Nebraska. - Prijatelju, u pravu si. Jedino nikad ne mo e spo
jiti i vrijeme, i mjesto, i voljeno biæe. - Nije to gre ka djevojke. Kauboj je oèito i
zra avao dosta drskih i izazovnih pomisli. Ali, u tom trenutku Ernest je elio samo
da posmatra, osjeæa i sanjari, pa je uæutkao Nebrasku tu nim proroèanstvom da ni Dejzi n
i Ana nisu za njih. Iz sanjarenja ga je trgnuo Nebraskin glas. - Hej, misli li ti
sanjariti cijelu noæ? - Nevoljko se vratio svom prijatelju i uskoro se uvukao pod
æebad, vi e se ne odupiruæi snu. Sljedeæeg jutra Nebraska ga je pretekao jer je ustao r
anije i, kada se izvukao ispod æebadi, ugledao je osedlane konje, kafa se pu ila na
ognji tu a slanina cvrèala. - 'bro jutro, mali - otegnuo je Nebraska. - Razbudi se i
poèuj ptice. Savi svoj le aj i doði da togod pojede . A onda æemo po uriti da otkrijemo koj
se mangup posljednji I udvarao Ani. t - Samo se ti zavitlavaj - dobio je odgovo
r. Bili su veæ na pola krivudavog puta kada se sunce uz- :, diglo iznad istoènih bre u
ljaka. 1 do li su upravo u vrijeme kada je kuhar D et pozivao dru inu na doruèak. - Prij
atelju, ti rasedlaj konje dok ja naðem Hajslipa rekao je Nebraska kada su se zaust
avili ispred spavaonice. - Uh - progundao je Selbi. Poèeo je osjeæati da se njegov d
rugar u posljednje vrijeme promijenio. Vi e nije bio bezbri an jahaè. Mo da su problemi
izvukli iz njega skrivenu snagu njegove liènosti. Shvatio je da bi Nebraska mogao
biti i ljut neprijatelj. Ne ureæi, rasedlao je konje i pustio ih u koral. Kada se v
ratio, Nebraska ga je èekao. - Izgleda da nema razloga za brigu - rekao je. - Ali
je dru ina ne to napeta. Hok nije raspolo en. Èini se da ih je Hepford dobro naribao. 91
U li su da doruèkuju i sjeli na drugu klupu za drve nim stolom. Ernest je sasvim ve
selo za elio dobro jutro. Sep Dejvis i Stiv Monel su odgovorili, kao i Sibert. Haj
slip i njegovi pajda i Lanki Polard i Bouns Megil nisu ni okom trepnuli. Hajslip n
ije ni mogao trepnuti po to mu je jedno oko bilo skoro zatvoreno. Pravilne crte to
g zgodnog lica bile su tu no pomjerene. Ajova je bio zadovoljan, pa se sa gnuo nad
svoj tanjir. - Hej, Nebraska, izgleda da je ova dru ina presretna to smo se vratil
i - primijetio je malo glasnije da bi nad jaèao zveckanje posuða. - Naravno da smo s
retni - odvratio je ep. - Danima nismo vidjeli nasmije eno lice. Hok Sibert je upra
vio svoj prodorni pogled prema Er nestu. - Ti uzmi velika kola i odmah poslije d
oruèka kreni u Holbruk. Poslaæu narud bu Bebitu. - Odlièno, gazda. Ba se radujem. Biæe fino
opet vidje ti grad. I radnje... i sve one zgodne cure. - Ha! Ha! - nasmijao se
Hajslip nasilu, ne di uæi po gled. Bio je to hladan, usiljen smijeh, pun prezira. Kr
v se odmah uzburkala u Ernestovim ilama. Nasmijali su mu se i neki drugi kauboji,
ali bez uvrede. - Nebraska, ta ti misli o ovome? - upitao je prijatelja. - Prilièno
gadno. Ti si kriv. Ne raduj se previ e. - Ne to ste se uzjogunili, je li? - upitao
je Sibert o tro. - Sta se desilo tamo na Plavoj dolini. - Pucali su u nas i otjera
li nas s ranca - odgovorio je Selbi lakonski, poprimajuæi ulogu koju su on i Nebra
ska smislili. - Eh, mali, ti si zaistav blesav - optu io ga je predrad nik. - O èemu
on to prièa, Nebraska? - Istinu, gazda. A ako ne vjeruje , pokazaæu ti o iljke na mojim
nogama. - O iljke od saème! - Pa da. A prije toga smo èuli lajanje pravog kolta. Ti I
" pozna taj zvuk, Hok. Hok se nagnuo prema njima. Sada su i svi drugi kauboji bi
li zainteresovani. - Za to? Ko je pucao u vas? - Ni zbog èega, gazda - odgovorio je
Nebraska hladno. - Anderson i njegovi ljudi bili su gadni prema nama tokom cijel
og puta. I kada smo veæ tamo stigli pa... nisu nam èak dali ni da èestito jedemo. Ne to
slièno u gostoljubivom kraju bilo je za stoèare nezamislivo. Èule su se prigu ene psovke
. - Pa, ta ste oèekivali? - upao je Hajslip znaèajno. - Dud, ja ovdje pitam. Stoga uæut
i - rekao je Sibert o tro. - Nastavi, Nebraska. - Pa, Ajova i ja smo ipak upali u
kuhinju i sjeli. Morali su da nas nahrane. Poslije smo hodali po rancu, pu ili i p
rièali o na im curama... a to se mom drugaru i te kako sviða - i do li smo do otvorenih
vrata ranèerske kuæe. Ajova je zastao da oslu ne, a i ja sam isto uèinio... I uhvatili s
u nas, pa je bilo ili uteæi ili potezati revolvere. Mi smo potrèali... Jesu li pucal
i u nas? Bogami, jesu. Sibert je akom lupnuo o sto da su sve èa e poskoèile. Oèi su mu go
rjele kao eravice. Ali to njegovo osjeæanje nije skrivalo znati elju i iznenaðenje. - N
ebraska, ta ste to èuli? - pitao je. - Pa, gazda - otegao je kauboj - izvini, to je
na posao. Tièe se gospodina Heprorda i, ako mu pridoðe da nas otpusti, onda æemo mu mo d
a reæi. brnest je primijetio kako je Sibert neznatno poblijedio. Krv mu je uzavrel
a. Znaèi da ni predradnik nije bio slijep kada je u pitanju bio Heprord. Mo da je i
on u svemu imao udio. Na to se Ernest ra alostio. Sviðao mu se Sibert i nije elio da
ga izgubi. - Ah, tako - odvratio je Hok polako i bilo je izvjesno da je uspio da
se suzdr i. - Pa, ako se to ne tièe mene, nemam vi e ta da ka em. Pola sata kasnije nagl
o je otvorio vrata Ernestove so 93 be, u ao i brzo zatvorio vrata. - Gdje je Nebra
ska? - Kod konja. - Ajova, da stavimo karte na sto - poèeo je Sibert bez ikakvog u
voda. - Kakve karte, gazda? - pitao je Ernest naivno. - One karte o kojima je Ne
braska blebetao. - Hok, dobar ste mi prijatelj i sviðate mi se - rekao je Ernest t
rudeæi se da ocijeni predradnika i da malo razmisli kako da rije i ovu situaciju. Si
bert se svalio na klupu. Bio je uznemiren. Ernest je skrivao iznenaðenje. - Svakak
o da sam ti prijatelj, i vi e od toga. Ostavio sam te ovdje iako je dru ina bila pro
tiv tebe. I sigurno æu povesti tebe i Nebrasku, kao to sam vam veæ jednom rekao. - Gd
je æemo? - Jo ne znam, ali, vjeruj mi, biæe to podalje od ovog mjesta. - Auli! Za to na
s vodite, Hok? - Pa, vi ste dobri momci. Sviðate mi se. A ovdje ima zle krvi. Boga
mi æe biti i prolivena ako ostanete ovdje. - Hoæete reæi da su Hajslip i njegovi pajda i
protiv nas? - Jo juèe se Dud zakleo da vas moram otpustiti ili æe on, Bouns i Lanki
otiæi. - ta ste vi rekli, Hok? - Rekao sam mu da ide do ðavola. Ne bi bilo koristi da
ga otpustim, Ajova, Heptord bi ga odmah vratio. - Znaèi tako? Toliko ga voli? - N
ije to ljubav. Dud dr i ranèera u aci. - Mislite preko Ane? - Nisam na to mislio. U t
om trenutku Ernest je odluèio da otkrije karte. Uporno gledajuæi u Hoka naglo je upi
tao: - Da li napu ta^ te ranè zato to je Heptord lopov? 94 Bio je to pun pogodak. Sib
ert je bio stari lisac odrastao u ovom kraju. Bio je siguran da Ernest ne to zna.
- Otkud ti ta ideja, kauboju? - upitao je hladno, a onda je sa smije kom poèeo da za
motava cigaretu. - Nebraska mi je rekao. - Ma nemoj!... Znaèi, vas dvojica ste pam
etnjakoviæi? Rekao sam gazdi da je grdno pogrije io to je otjerao ovo posljednje krdo
. Prekorio me i rekao da je moje da vodim ljude a ne da njega savjetujem. - Hepf
ord je svakako gadno pogrije io s ovim posljednjim poslom. Jo je veæu gre ku napravio S
to je poslao mene i Nebrasku. - AuuhL. Pa, ta ste tamo èuli? - Pitajte Nebrasku kad
a odem. Ako on eli da ka e, nemam ni ta protiv. - Ajova, drago mi je to slu a Nebrasku. O
n nije blesav. I on pozna stoèare. Na tankom si ledu ako misli da æe zapla iti Hepforda
ili ga izraditi. Mudar je i brzo misli, i pucaæe u tebe prije nego to i zine . A u ov
om poslu tvoje rijeèi neæe imati mnogo te ine protiv njegovih. r i - Hvala, Hok. Cijen
im va savjet. Siguran sam da neæu JI pogrije iti... Koliko je tanak led po kojem vi g
azite? "' Ernest je munjevito postavio to pitanje. Hok nije ni trepnuo. Zadivlje
no je gledao svog mladog jahaèa. - Sada znam za to si mi se dopao. Jednostavno sam o
sjetio da nisi obièan kauboj. Mislim da bi najbolje bilo da ti, Nebraska i ja odma
glimo odavde dok smo jo èitavi. - Èemu urba, Hok? Postaje interesantno. - Pa, prokleto
interesantno... Ajova, led ispod mene jo nije otvrdnuo. - Hok, nemojte mi reæi da
ste sa Hepfordom u ovom poslu sa stokom - rekao je Ernest staviv i ruku na Hokovo
rame. Taj gest i njegov pogled dokazali su ne to Sibertu. - Nisam, bogami, ne brin
i - rekao je tonom koji je otkrivao da su rijeèi dugo, predugo bile zadr avane u nje
mu. - Ovdje sam nekoliko godina. I Hepford je poèeo da 95 sumnja u mene. Naravno,
ako novi vlasnik Crvene stijene iznenada doðe, Hepford æe mene okriviti. I? Ajova, t
rebaæe mi prokleto dugo vremena da doka em suprotno. Ne vjerujem da bih rizikovao da
izaðem pred sud. - ta biste uradili, Hok? - Pa, jednom sam veæ potegao revolver da n
e bih zavr io u zatvoru. Uèinio bih to opet. - Hok, ta vas je ovdje zadr alo ako ste veæ
bili sigurni da Hepford nije ranèer koji se mo e po tovati? Sibert se nasmijao, a rume
nilo mu je preplavilo inaèe tamno lice. - Ajova, bio sam stara budala. Kao i svi o
stali, i ja sam bio zanesen Anom. - Zaboga! Zar i vi? - Svakako. Bila je djevojèic
a kada sam do ao, ali kada je napunila esnaestu... Nemoj me tako prezrivo gledati.
Pro lo je to mene, Ajova. I, eto, tako sam ostao. - Mnogo volite Crvenu stijenu? -
nastavio je Ernest prilazeæi prozoru. - Veoma, Ajova. Svejedno, moraæemo da odemo.
Ernest se okrenuo, potpuno stalo en i siguran u sebe. - Nadam se da neæemo morati od
mah otiæi. Volio bih da jo koji put vidim Anu. - Zaboga, ta li æe na to reæi crvenokosa?
- Hok, da li mislite... da li je ona kvarna? - pitao je Ernest gotovo ne di uæi. -
Ana je u redu. Samo je luda za momcima. Ako ikad nade pravog, biæe ena kakva se na
Zapadu samo mo e po eljeti. - Uh kako bih volio da ja budem taj - uzdahnuo je Ernest
. - Ali, priberimo se malo... Nebraska i ja smo dosta razgovarali. Mi smo jednos
tavno dvojica kauboja koji su nai li i shvatili neke nepravilnosti. Stoga mi recit
e da li je ikako igdje moguæe iznijeti to to Hepford muæka? - Pa, sumnjam da bismo i ta
 mogli dokazati - odgovorio je predradnik neodluèno. - Kada se doðe do suda, sve 96
ode u vjetar. ta mo e sud zakljuèiti ako se jedan svjedok i I zakune da je bilo proda
to ili ukradeno dvije stotine grla, a j drugi se zakune da nije. Ali, siguran sa
m da bi za Hepfor- Vi da bilo veoma gadno kada bismo mogli uporediti njegov izvj
e taj upuæen na istok sa brojkama koje su sada nama poznate. Propisao bi krv. Uto je
u ao Nebraska blistavih oèiju. - Izlazite odavde, smutljivci. Moram da pi em mojoj cu
ri. Erni, odreðen si da bude Anin pismono a. Poruèila je D efu da doðe i uzme njena pisma.
neke narud be. - Ana! - Da, to sam i rekao. Ne bulji kao da sam te zviznuo u gubic
u. Sibert se nasmijao i iza ao. I dok se Nebraska spremao da pi e pismo, Ernest je b
rzo poèeo da se umiva i brije. Obukao je novu ko ulju i stavio svijetlu traku, i po to
se zaèe ljao, izjurio na trijem. Sibert je tamo razgovarao s nekim kaubojima meðu koj
ima su bili Dejvis i Hajslip. - Hej, ep, ta to gospoðica Hepford eli da uèinim? upitao
je ravnodu no, kao da je i inaèe bio kurir te mlade dame. - Da po alje pisma i ne to poku
puje u gradu. A sve to ti je u stvari mig da joj donese kutiju slatki a - odgovorio
je Sep kome nije nedostajalo smisla za humor. Ernest je èuo kako je Hajslip izusti
o psovku. Nikad za kraæe vrijeme nije pre ao put do ranèerske kuæe. Èim je iza ao iz borika,
opazio je Anu kako sjedi na stepenicama. Srce mu je poskoèilo. Nije podigla pogle
d sve dok nije stao ispred nje. Osmijehnuo se po eljev i joj dobro jutro, kao da od
nje uop te ni ta ne oèekuje. - Dobro jutro, Ajova - odgovorila je, pomalo zami ljeno. -
Po izgledu ne bi se reklo da si previ e radio. - Oh, odlièno sam. Putovanje je bilo
divno. Ovo je èudesna zemlja. Da li si ikad vidjela izvor Zlatne vode? - Jesam, al
i nisam odavno odlazila tamo. Tamo je zaista divno. Voljela bih da opet ponekad
tamo odja em. 97 Otiæi æemo kada tata negdje ode. - Znam da ne spadam medu njegove mil
jenike - odgovorio je Ernest suho. -1 nisi. Meni si drag - rekla je zagonetno se
smje kajuæi. Zatim je klimnula da joj priðe. - Voljela bih da po alje ova moja pisma. 1,
naravno, donesi pisma iz po te ako ih bude. Druga po ta i nije va na. Tata je osjetlj
iv na svoju po tu. On æe otiæi sljedeæe nedjelje. A ovdje je i lista stvari koje bih elje
la da mi kupi . Tu je i novac. Ernest je uzeo sve anj pisama i podeblju kovertu prij
atno se naje iv i kada su Anini hladni prsti dotakli njegove. -1 jo ne to? - upitao je
gledajuæi je. - Pa, ta ti misli ? Ti ide u grad - rekla je ote uæi, ne spu tajuæi pogled s
govog lica. Zaista nije bilo pomoæi, Ernest je tiho zajeèao. - Vidjeæu... ako ne to bude
- odgovorio je tiho. Za to nije bio smjeliji? Kad god bi se na ao pred Anom, bio je
upravo onakav kakvim ga je smatrala. - Da se nisi usudio da svrati i oèijuka s mojo
m roðakom Dejzi - upozorila ga je. - Moraæu joj odnijeti pismo od Nebraske. - Je li
jo lud za njom? - Vjerujem da jeste. Nije èudo. Mila je i slatka. - Da, primijetila
sam da si to zapazio dok si neku noæ s njom plesao - rekla je razdra ljivo i porume
njela. - Pa, zbog toga se ne sramim - odvratio je odva no. - Trebalo bi... nakon o
nog kako si sa mnom postupao. Sto vi e o tome razmi ljam, sve sam vi e ljuta. - Izvini
o sam se i poku ao da objasnim. - Jesi i... malo sam ti oprostila, ali... Ajova, v
jerujem da se poigrava s mojim nje nim osjeæajima. U oèima joj je bilo nesta luka i smije
ha, tako da je njena primjedba izgubila ozbiljnost. Po elio je da joj se nasmije u
lice. - Tvoje nje ne osjeæaje! Bogami, ova ti je dobra! - ta hoæete da ka ete, gospodine
? - upitala je iznenada, sumnjièava i ohola. - Mora da zna da postoji velika razlika
izmeðu mukanja mnogih kauboja i mojih osjeæaja. - Nadam se. Pa, ja ionako nisam muk
ao - odvratio je vragolasto. - Ka e da nisi. Pogledaj samo ovo! - Zavrnula je rukav
jakne i otkrila prelijepu ruku, oblu i èvrstu, èija je bjelina bila umrljana crnim
i tamnim modricama. - Ovo si ti uèinio! - Ne!... Nisam mogao biti toliko grub - bu
nio se. - Pobrkala si me s nekim drugim... - Erneste Hauarde! Reci da tako ne mi
sli ... da u to ne mo e vjerovati! - Njene strasne rijeèi nisu ubijedile Ernesta jer je
nekako uvjeravao sam sebe da je sve ono to je rekla neiskreno. Ovog puta ubijedi
le su ga njene oèi. Bile su krupne, bijesne, srdite. - Izvini... ne vjerujem u to
- odgovorio je Ernest urno. - Ti si jedini kauboj koji se usudio da me uvrijedi -
rekla je drhtavim usnama. - To sam dobila zato... zato to te nisam otjerala... T
i vjeruje da svaki kauboj mo e tek tako da mi se pribli i. - Vjerovao sam - odvratio
je oprezno, susrev i njen pogled. - A ipak si me zaprosio - nastavila je puna èuðenja
i prezira. - Naravno, trebalo je da pomislim da ne bi po elio djevojku koja je slo
bodna s drugim mu karcima. -1 ne bih. Ali, tebi bih mogao oprostiti i zaboraviti.
- Pa, gospodine, pogrije ili ste to se tièe mene, koliko i ja to se tièe vas - odvratila
je. - Pa, ta ste, gospoðice Hepford, mislili o meni? - upitao je ozbiljno. - Znam
da sada govorite o na em susretu u Holbruku. - Mislila sam da si obièan utokljunac ko
ji se pretvara da je kauboj. -1 bila si savr eno u pravu. 99 - Pa, barem si iskren
- odgovorila je i opet otkrila svoje interesovanje za njega. 1 opet je ovaj èudni
mladiæ iz Ajove dobio rundu. Nije bilo te ko primijetiti da Ana nije bila navikla n
a iole obrazovane kauboje. - A ta si ti onog dana mislio o meni? - Da si èudesna dj
evojka, iskrena i slobodna koliko i lijepa. - Hm! Pa, ni ta slièno nisi pokazao... A
kakvo je tvoje mi ljenje bilo nakon dolaska na Crvenu stijenu... nakon svih onih
govorkanja? - Da si nezasita koketa! Naduta kao paun! eljna da natjera svakog mu kar
ca da pu e pred tobom! Cura koja nimalo ne tedi svoje èari za onog pravog ljubavnika
koji bi mogao doæi i probuditi ono najbolje u njoj!... Mlada ena koja jednostavno n
e misli! Dok je Ernest dr ao ovaj drzak govor, opazio je kako je rumenilo oblijeva
od vrata do sljepooènica, a vatra zahvata zelene oèi. - Nikad ti ovo neæu oprostiti.
Mrzim te - povikala je bijesno i skoèiv i, kao da ju je guja ujela, utrèala u kuæu. Erne
st je bio toliko zbunjen da je krenuo zaobilaznim putem oko kuæe, udvostruèiv i tako r
azdaljinu do korala gdje su bila kola. To je bilo i dobro jer je mogao izbjeæi sus
ret sa kaubojima. Ne bi mu bilo milo da ih sretne. Srce mu je bubnjalo. Lice mu
je blistalo od znoja, a krv mu je kljuèala. Kako je samo Ana bila bijesna... i kak
o lijepa u tom bijesu! Nikad mu neæe oprostiti... mrzi ga! Da je pogled mogao ubit
i, on bi sada le ao pod borovima. Pa, sada joj je rekao istinu i tako zavr io svoju
malu romansu. Nastojao je da ubijedi sebe kako mu je zbog toga drago. Bilo je to
jadno ubjeðivanje. Ernest je do ao do velikih kola i popeo se na visoko sjedi te. Neb
raska je dotrèao do njega. - Evo ti moje pismo, prijatelju - rekao je pru ajuæi zapeèaæenu
kovertu. - Daj to Dejzi odmah, a na povratku joj kupi kutiju slatki a. Hoæe li? - Sv
akako. Reæi æu i koju dobru rijeè za tebe, Nebra 100 ska. - Dobro... Hej, ti si mi ne to
slab s curama. Auh... upravo sam vidio Anu!... Razvedri se, drugar. Ima i drugi
h riba, ako ovu ne prizemljimo. I to crvenokosih. Sretno i brzo se vrati. Pet mi
lja puta do Bruksovih pro lo je prebrzo za Ernesta èije su misli bile uzburkane i i le
èudnim nekim tokom. Prije nego to je stigao do kraja staze, opazio je Dejzi koja j
e potrèala preko dvori ta èim ga je primijetila. Ernest se zaustavio i sakrio pismo iz
a leða. Kako je bila mila! Oèi kao u srne, tamne, meke, velvetne, sada nisu bile mel
anholiène nego pune elje i predivne. - Zdravo, Ajova - pozdravila ga je veselo. - I
de u grad? - Da, Dejzi, i imam ne to za tebe. Pogodi. - Te ko pogaðam. - Jedno va no pism
o od Nebraske. ta æe mi dati za njega? - ta eli ? - Pa, ne bih mogao uzeti ne to manje od
poljupca. Da li pismo toliko vrijedi? - Vjerujem, s obzirom na glasnika - odgovo
rila je porumenjev i. Pa, i Dejzi je voljela da koketira. - Hvala - odgovorio je E
rnest, veselo se nasmijav i dok joj je pru ao pismo. - Pokupiæu moju nagradu nakon to v
idim Nebrasku. - Onda je nikad neæe dobiti - odvratila je ljupko. Do viðenja, Ajova.
Krenuo je stazom i sa svog sjedi ta osmotrio Dejzi, koja je sjedila na ogradi. Mah
ala je pismom. Ernest joj je uzvratio. - Slatka mala. I voli Nebrasku... onog sr
etnika. Pa, mogla mi je dopustiti da je poljubim! Do vraga sa enama! Dosta mi ih
je! XI Selbi je vozio do sumraka i onda zaustavio u jednom 101 gaju gdje je bilo
dovoljno trave i vode. Stoèari i vozaèi zaprega obièno su se, na putu u grad, zaustav
ljali na usputnim ranèevima. Kapije su uvijek bile otvorene. Ernest je vi e volio da
bude sam; nije elio da slu a ogovaranja, niti mu je bilo do prièe. Da je imao i dvos
truko vi e vremena, ne bi mu bilo dovoljno za razmi ljanje. Bio je siguran da nijeda
n mladiæ nije bio u sliènoj situaciji kao on. Ispregao je konje i dao im ito. Njegov
sljedeæi zadatak bio je da potpali vatru i otvori paket koji mu je Sibert spremio.
Pojeo je obilnu veèeru i ubrzo nakon toga namjestio le aj u kolima, ali jo nije bio
spreman da zaspi. Tama se spustila nad pustinju i bilo je veoma tiho. Vazduh se
jo nije bio ohladio. Ernest je sjeo pored vatre. Volio je ovu samoæu i osjeæao se va ni
m zbog odgovornosti to vozi sam zapregu. - Svaki farmer iz Ajove treba da bude u
stanju da sam goni zapregu - rekao mu je Sibert. Miris dima od kedrovog pruæa bio
je prijatan, ali su mu oèi suzile. Dok je tu sjedio, oslu kujuæi kapanje vode preko ka
menja i povremeno tapkanje kopita, kroz kedrove je doprlo uzdisanje. Vatra se ra
splamsala i varnice su poèele da lete uokolo. Izgledalo je da se podi e topli sanjiv
i vazduh i ustupa mjesto hladnom vjetru s bre uljaka. Ernest se popeo u kola, skin
uo èizme i zavukao pod æebad. Nebeski pokrivaè iznad njega bio je svjetlucava mre a zvij
ezda. Nastojao je da to du e ostane budan, ipak, napokon je usnuo. Kada se probudio
, nebo je bilo sivoplavo i prazno. Èinilo mu se da je spavao samo koji minut. Sjeo
je. Na istoku se pomaljalo rumenilo. Hladna svje ina i miris pustinjskog vazduha
bili su ne to najvedrije to je iskusio. Problemi koji su ga pro le noæi muèili kao da su
i èezli. ivot je bio bogat, sladak, pun obeæanja. Izgledalo je kao da se Zapad oko njeg
a odmotava i pokazuje svoj sjaj i slavu. Sredinom treæeg dana Ernest se dovezao u
grad i, ra spitav i se uokolo, brzo na ao radnju gdje je trebalo oba102 viti kupovin
u za Siberta. Kola su uskoro bila natovarena. Zatim se Ernest odvezao do korala
izvan grada, ispregao i nahranio konje, nakon èega se ponovo vratio u grad. Njegov
sljedeæi zadatak bio je da posjeti advokata Smita, koji ga je primio s velikim in
teresovanjem. Razgovarali su oko jedan sat, nakon èega se Smit slo io da pi e Ernestov
om advokatu u Ajovi i nalo i mu da Hepfordu uputi hitan zahtjev za izvje taj o proda
ji stoke i o svim potrebnim detaljima va nim za novog vlasnika koji æe uskoro preuze
ti ranè. Zatim je krenuo da obavi kupovinu za Anu. U koverti je bilo èetrdeset dolar
a i dugaèka lista artikala od kojih se Ernestu dizala kosa na glavi. Mo da æe naiæi na p
rodavaèicu koja æe mu pomoæi. Ispod posljednje rijeèi Ana je ostavila malo prostora, zat
im je stavila podu u crtu i uz nju znak pitanja. - Sta li joj ovo znaèi? - pitao se.
Ubrzo je Ernest povezao te izazovne znake sa Aninim odgovorom kada ju je upitao
mo e li jo ne to za nju uèiniti. "Pa? Ide u grad." Kakav odgovor. Providan kao staklo!
Nasmijao se. Ona je napisala listu i to rekla prije nego to ju je uvrijedio. Ipak
æe udovoljiti njenim eljama iako ga je sada mrzila. Ernest nikad nije obavio tako
neugodan zadatak kao ovaj to mu je nametnula Ana. Imao je pun naramak zave ljaja pr
ije nego to je do ao do radnje sa tekstilom gdje mu je pri la zgodna djevojka kose bo
je lana koja je odmah shvatila da je ono to i jeste - neiskusan. Najgori je bio p
rvi sat. Ova cura ga nije ba ismijavala i, kada su se pojavile njene prijateljice
, bila je dovoljno pristojna da po tedi mu teriju, ali se sama izuzetno zabavljala.
Konaèno je Ernest postao oèajan. - Da li se veèeras mo e negdje otiæi na igranku? - upitao
je. - Ja... ne znam - odgovorila je iznenaðena. 103 - ao mi je. Volio bih da vas p
ozovem. Mislim da sam vidio sve djevojke u gradu, ali vi ste najljep i. Sna no je po
rumenjela i od tog trenutka Ernest je vladao situacijom. Kada je platio raèun i po
kupio stvari, djevojka je vragolasto rekla: - Igranka je u subotu uveèe. - Zaista
mi je ao, neæu biti ovdje - odgovorio je i iza ao, zadovoljan to je preokrenuo karte.
Odnio je pakete do kola i pa ljivo ih smjestio ispod sjedi ta. Zatim se vratio da do
vr i svoju kupovinu. Potro io je sav Anin novac, èak je bio u isku enju da svojim novcem
plati ono to je naruèiJa. Nebraski nije ni palo na pamet da mu da novac da kupi sl
atki e za Dejzi. U treæoj radnji Ernest je na ao dvije ogromne kutije Èokolade umotane u
areni papir i vezane crvenim trakama. Kupio je obje i ponovo oti ao do kola. Popod
ne jo nije bilo odmaklo. Prilièno brzo je obavio sve poslove. Stoga je odluèio da pro e
ta gradom, da veèera i da krene èim sunce zaðe. Najednom uglu Ernest je sreo dvojicu k
auboja njegovih godina koji su ga prijateljski pozdravili. - Vozim zapregu za He
pforda sa ranca Crvena stijena. Vraæam se veèeras - rekao je Ernest upoznavajuæi se s
njima. - Èuo sam da je tamo gadna dru ina. Najgori je neki jahaè po imenu Hajslip - re
kao je jedan od kauboja. - On je iz Teksasa. I ja sam otud. Ernest se zaintereso
vao i sjeo s njima, slobodno razgovarajuæi i postavljajuæi naizgled naivna pitanja.
Nastojao je da otkrije togod iz Hajslipove pro losti. - Pa, strance, saznao bi dost
a o Hajslipu kada bi oti ao do Milforda ili Brazosa - odgovorio je Teksa anin prilièno
osorno. Ernest je uoèio da je radoznalost opasna. Pro etao je malo s kaubojima, nap
ustio ih je kada su u li u salun. Zatim je sam krenuo uokolo i razgovarao sa svaki
m ko bi ga pogledao ili mu se obratio. Tako je oslu nuo i razgovor iz 104 I meðu dvo
jice stoèara, jedan je bio u dvokolici a drugi na al konju. Zastali su da izmijene
pozdrave ba u blizini mjesta SI gdje je Ernest sluèajno zastao i naslonio se na st
ub. r, I - Dobio sam èetrdeset i osam po grlu - govorio je onaj na konju. - Najbol
ja cijena ove godine - odgovorio je drugi. - Dobro bi se zaradilo kada ne bi bil
o kradljivaca. - Zar ih ima? Pa, kod nas nema mnogo kraða. Mo da zato to kod nas i ne
ma mnogo stoke. Èujem da je u Plavu dolinu dotjerano poveliko krdo. Ukradeno, nara
vno. Ranèeri su se pozdravili, a Ernest je ostao zami ljen. Bio je ranèer i gubio je s
toku. Trebalo je uzeti u obzir kradljivce. Bio je to rizik za svakog ranèera. Uvij
ek ga je zbunjivao termin kradljivac. Bili su to lopovi, a ipak je shvatio da su
neki kradljivci i stoèari koji vode ranèeve; drugi su bili i kauboji koji su krali
od poslodavaca; a bilo je grupica razbojnika koji su upadali tu i tamo. Pitao se
da li i Hepforda mo e nazvati kradljivcem, ali je zakljuèio da ne mo e. On je bio pro
raèunat lopov. Zakleo se da æe ga razotkriti prije nego to i pomisli da u oktobru pon
ovo potjera stoku. Tada se sjetio Ane. Ako njenog oca izvede na sud, hoæe li je to
uni titi? Ova pomisao ga je uznemirila, pa je odluèio da se vrati to prije. Do av i u ko
ral, uhvatio je svoje konje, napojio ih, upregao i krenuo iz grada dok je sumrak
padao. Put je vodio nizbrdo tako da je i ao èetiri do pet milja na sat. Dobro je od
makao prije nego to je odluèio da se ulogori. Sljedeæeg dana vozio je èetrnaest sati, n
ekoliko puta se kratko odmarajuæi. Sljedeæeg dana, rano popodne, s vrha dugog brda s
kojeg se vidjela predivna dolina Crvena stijena opazio je dvokolicu u koju su b
ili upregnuti njemu poznati crni konji. Kroz glavu su mu pro le razne misli. Hepfo
rd sigurno nije na rancu i mogao bi vidjeti Anu samu. Odmah je odbacio tu pomisa
o. Nije htio da vidi Anu samu. Zaustavio je zapregu na irem dijelu puta da bi pro
105 pustio Hepforda. Ranèerov vozaè je bio mladi Meksikanac, koji je poslu ao ranèera i
zauzdao konja. - Zdravo, Hauarde. Brzo si se vratio. Sibert te nije oèekivao prij
e sutra uveèe - rekao je Heprord sa zadovoljstvom osmotriv i konje. Ernest je bio sr
etan to ivotinje nisu pokazivale da su brzo tjerane. - Nisam se zadr avao u gradu, g
ospodine. - Ima li po te za mene? - Nema, gospodine. Reèeno mi je da tra im samo po tu z
a gospoðicu Anu - odgovorio je Ernest. - To je u redu. A sada po uri - rekao je Hepf
ord i okrenuo se ostavljajuæi Ernesta pred isku enjem s kojim se trebalo suoèiti kada
se vrati na Crvenu stijenu. Toliko je razmi ljao o Ani da je pro ao pored puta za kuæu
Bruksovih prije nego to se sjetio da ima paketiæ za Dejzi. Zaustavio je zapregu i,
uzev i kutiju sa slatki ima, iskoèio iz kola i krenuo prema kuæi. Misli su mu opet bile
prijatne. Poku aæe isti trik - sakriæe kutiju iza leda i tra iti istu nagradu. Sada vi e
nije bio siguran da neæe izvuæi poljubac. Neko je ostavio otvorenu kapiju. Ernestov
o tar pogled brzo je uoèio svje e konjske tragove u pijesku. Tuda je nedavno pro ao jahaè
i nije se vratio. Mo da je to bio Nebraska. A onda je pored potoka, u gaju, ugleda
o bijelog mustanga. Mogao bi ga prepoznati i na milju udaljenosti. Bio je to kon
j Duda Hajslipa! Ernestu se ovo nije nimalo dopalo. Ubrzao je korak, nestalo je
njegovog malopreda njeg zadovoljstva. Nije trebalo kriviti Dejzi, ali ju je trebao
urazumiti. Nije sebi smjela dopu tati da bude sama sa onim zgodnim lupe om. Vrata s
obe bila su otvorena. Ernest je pokucao i pozvao. Nije dobio odgovor, pa je pre ao
preko praga. Na prvi pogled, pomislio je da je soba prazna. A onda je èuo sna no di
sanje. U ao je. Soba je bila neuredna. Zaudarala je na viski. Na stolu su bile dvi
je prazne boce, a pored njih treæa, dopola puna. Ajova se osvrnuo po sobi. Na podu
je 106 ugledao Bruksa obamrlog od piæa. Ernest je elio da ga utne, brzo se pribrao
i poèeo sna no da ga drmusa. Bruks je samo gunðao i mrmljao. - Prokleta pijanduro! Gdj
e je Dejzi? - upitao je zabrinuto. Nije ni mogao dobiti odgovor. Iza ao je iz sobe
namr ten i pozvao Dejzi. U kuæi su bile samo tri prostorije. Provirio je u kuhinju
koja je bila prazna. Treæa soba je imala zastor preko dovratka. Ernest je ponovo p
ozvao, a onda provirio. Bila je to uredna sobica koja je sigurno pripadala Dejzi
. Govorila je o njoj. Ali, i ona je bila prazna. Iza ao je vani. Mo da je oti la do Cr
vene stijene. Nije! Ernest je odbio da se zavarava. Vazduh je bio pun napetosti
i nagovje taja. Uhvatio je sebe kako opona a obièaj kauboja koji su uvijek gledali u z
emlju da otkriju tragove. Ispred kuæe je vidio samo svoje i iroke otiske Bruksovih èi
zama. Tada je oti ao iza kuæe. Na tlu u blizini kuhinjskih vrata opazio je jasne tra
gove koji ostaju od peta kaubojskih èizama. Sagnuo se da bolje pogleda. Hajslip! B
io je to otisak komadiæa metala u obliku srca koji je Hajslip prikovao za svoje èizm
e. Svuda u okolini znali su ga po tom znaku. Ernest se namr tio i poèeo da slijedi t
ragove èizama. Ljutio se na Dejzi to je sebi dopustila da krene uz potok ili u umu s
a Hajslipom. Ta zvijer je bio u stanju da je silom odvuèe od kuæe. Ernest je osjetio
kako u njemu bijes polako raste zbog Hajslipa. Uvjeravao je sebe da se to tièe i
njega po to je bio Nebraskin prijatelj, a Nebraskina sreæa, ako ne i èast, bili su ugr
o eni. Ernest je vi e puta sa Bruksom obilazio imanje. Dobro ga je upamtio zbog ljep
ote. Kedrovi i smreka du obale pru ali su ugodnu sjenu. Ali, Dejzi nije bila u bliz
ini kuæe. Nastavio je dalje, okolo i iznad izvora gdje je voda huèala ispod sive mah
ovinom pokrivene stijene i sve do bre uljka sa borovima. Iza av i naglo iz gu tika na pr
oplanak posut cvijeæem, ugledao je par koji je tra io. 107 Ernest je stao ispred nji
h. Dejzi je sjedila na mahovinom pokrivenoj stijeni. Lako je kriknula kada ga je
ugledala. Bljedoæa njenog zgodnog lica bila je obilje ena prljavim tragovima. Kosa
joj je bila neuredna, a jedno rame otkriveno. Ali, njene oèi su jo jasnije o svemu
govorile. Bio je dovoljan jedan pogled na Hajslipa. Njegovo ljepu kasto lice bilo
je zajapureno i oznojeno.. Brada opu tena. S prezirom izustiv i psovku zbog neuspjeh
a, okrenuo je leda Ernestu. - Dejzi, ovo su slatki i koje sam ti donio jer me je N
ebraska zamolio - progovorio je Ernest pru ajuæi joj kutiju. Nije se pokrenula da je
 uzme, iako je promrmljala zahvalnost. Ajova je ispustio paketiæ. Bio je ljut i po
malo zgaðen na djevojku koja je bila drukèija sa Nebraskom, a potpuno njemu nepoznat
a sa ovim zgodnim i pokvarenim kaubojem. Od pogleda na Dejzino lice, bilo mu je
zlo od sumnje, tuge, razoèarenja. Osjeæao je da treba da se okrene i ostavi je s tim
lupe om. Zbog prijatelja uèinio je jo jedan poku aj da je dozove razumu. - Dejzi, poga
zila si rijeè datu Nebraski - rekao je bla Klimnula je. - Ti... treba da se srami !
- nastavio je. Bile su to smije ne rijeèi, jer djevojka nije mogla pokazati dublji s
tid. - Erneste... ja... ja... nisam mogla - zamucala je, kr eæi ruke. - Kada je do ao.
.. nisam htjela da ga vidim. Oti la sam u kuhinju. On i tata su poèeli da piju... ja
... trebalo je da pobjegnem... ali nisam mislila na to... kada... U ao je u kuhinj
u... zgrabio me... pokupio me... Oh, Erneste... ta sam mogla da uèinim? Ernest je o
sjeæao kako mu se zate e svaki nerv. Sna no je spustio ruku na Hajslipovo rame i okren
uo ga. - Da imam revolver, ubio bih te kao psa, to i jesi - rekao je hladno. - Ba
h! Ti ne bi ubio ni kojota. utokljunac! Odlazi 108 odavde! Hajslipovo prvobitno i
znenaðenje pretvaralo se u bijes. - Hoæu vraga. Tebi treba ne to utuviti u glavu, Dude
Hajslipe. A onda... - ta se tebe sve ovo tièe? - prekinuo ga je Dud sav crven u li
cu. - Nebraska je moj najbolji prijatelj. -1 onda? ta ako Dejzi vi e voli mene nego
njega? Izgledalo je da se Ernest povlaèi. - Pa, prijatelj ili ne, ako je tako, on
da nemam razloga da se mije am. Ali, ne vjerujem ti. - Pa, pitaj nju, pametnjakoviæu
. Ernest se okrenuo Dejzi. Nije morao da pita. Lice joj je plamtjelo, oèi su pokaz
ivale strah i tugu. - Jednom je... imao je... moæ nada mnom - drhtala je. Ja... ni
kad nisam... voljela... njega.... 1 sada... ja... ja ga mrzim! Oh, Erneste, drag
o mi je da si do ao na vrijeme... - Èuje li ovo, Hajslipe? - procijedio je Ernest. -
Ah, gluposti. Ona ne zna ta govori. Pa, kada sam je pokupio... i ljubio... uzvrat
ila mi je poljupce... ta ka e na to, Dejzi Bruks? - jesi li ga poljubila, Dejzi? - u
pitao je Ernest mirno. Pognula je glavu. - Ja... ja... priznajem da jesam... Jaj
a... rekla sam ti... ima neku moæ... Ernest se vi e nije brinuo o njoj. Mislio je da
je sada shvatio situaciju. I dao je sebi odu ka. Oduvijek je pri eljkivao da se suk
obi sa Hajslipom. - Dud, ljepotan! Grmalj to slama enska srca! Ti si mi neka mustr
a. Zaboga, ti si smrdljiva kukavica! - Hauarde, neæu vi e da slu am - odvratio je Hajs
lip, dok mu je lice postalo jo rumenije. - Dosta sam ti veæ dopustio. - Èuæe ti jo vi e od
mene, Dude Hajslipe - odvratio je Ernest. - Prije nego to ti dam ono to zaslu uje , eli
m da ti ka em, kao mu karac mu karcu, da je tvoje pona a 109 nje prema ovoj djevojci suv
i e kukavièko da bih te pustio neka njenog. Kada se o ovom proèuje, sa psima æe te protjer
ati u Teksas. - Ona voli batine i grubosti. Isto kao i druge cure. -1 ti si mi n
eki mu karac! Ma, ti si samo gomila kostiju i mesa koja pru a prijatan efekat. Dopad
a se enama i' misli da ti to dozvoljava da uzima sve to ti doðe pod ruku. - Pa, znam on
o to znam - Hajslip je bio tvrdoglav i èinilo se da je iznenaðen sam sa sobom to ni ta n
ije uèinio da se odbrani od ovih napada. - Okomio si se na djevojku kakva je Dejzi
koja nema snage vi e od kakvog maèeta. ta bi dobio kada bi isto poku ao sa Anom Hepfor
d? Hajslipovo zgodno lice je buknulo. - ta bi dobio? - nastavio je Selbi bezdu no,
koristeæi svoju prednost. - Znam ta si dobio. Ana mi je rekla! Morao sam da se nasm
ijem, Dude Hajslipe. A kladim se da znam ta æe dobiti ako jo jednom na nju spusti ruku
. tavi e, i sam to zna . Èinilo se kao da rasprava sa Ernestom poèinje da trijezni Hajsli
pa. Jer, zaista je bio pripit. A posljednja Ajovina reèenica ga je uæutkala. Pogled
na njegovo lice poticao je u njegovom tu iocu elju da ga udari. Da nije bilo njegov
e ogromne elje da ka e istinu ovom uobra enom kauboju, odavno bi skoèio na njega. - La e !
- povikao je Hajslip bijesno. - Kako bih znao da mi Ana nije isprièala? - Doka i to.
.. ti... ti... - planuo je Hajslip koji nije mogao sakriti sram i bijes. Bilo je
jasno da je Selbi pogodio njegovu najbolniju taèku - ta tinu. Ernest je sada bio od
luèan da ga dokrajèi. -1 ta? - odvratio je Hajslip kada je Selbi zavr io. - Misli da mi
je stalo do tvojih rijeèi?... Doka i to o Ani Hepford... ili æu to izvuæi iz tebe. - Aha
! ta ka e na ovo? - Ernest se nageo prema kau 110 boju èije su usne pomodrile. - Ja sa
m ti zatvorio oko kada si jednom ranije navalio na Dejzi... one noæi na igranci. T
o sam bio ja. I ja sam isprièao Ani... A ona se toliko zabavljala... pa, ao mi je to
nisi mogao èuti kako se smije... Hajslip je poskoèio kao da ga je neko iglom ubo. -
Na to je, dakle, mislila kada mi je jutros rekla! - procijedio je zapanjen, a o
nda je planuo. - Proklet bio, Hauarde! I ti si me udario?... 1 tebe je ona... Za
gu io se, a tanina ruka koju je ispru io podrhtavala je od bijesa i uzbuðenja. - Ba ja
- procijedio je Ernest. - A da nisam ja... ubio bi te Nebraska! I ako neæu ja... u
biæe te Nebraska! - Govori o ubijanju, ha? - krgutao je Dud. Ernest nije imao revolv
er pa je brzo poput munje skoèio i zgrabio Hajslipa za ruku. - Dejzi, dograbi njeg
ovo oru je! - povikao je Ernest promuklo. Dejzi se okrenula lica blijedog, drhtavi
h ruku. Zagrebala je Hajslipovu desnu ruku koja je zgrabila dr ku revolvera. - Pro
kleta maèko! Platiæe mi za ovo! - bjesnio je Hajslip nastojeæi da se oslobodi. - Ugrizi
ga, Dejz... ugrizi ga! - vikao je Ernest svom snagom, zavræuæi ruku Hajslipu. Kaubo
j nije mogao da oslobodi desnu ruku, ali je poèeo da lijevom nogom udara Ernesta.
Dejzi je pala na koljena. Tada je Hajslip kriknuo. Aaaah... Dejzi je pala, ali j
e u ruci dr ala revolver. - Trèi s tim, Dejz. Trèi! - naredio je Ernest. Dejzi nije bi
la od onih koji trèe. Bacila je oru je daleko od sebe. Ernest je vidio kako se okreæe
u vazduhu, blje teæi na suncu i nestaje preko stijene. Pustiv i Hajslipa, odskoèio je u
stranu. Kauboj, èije je lice bilo iskrivljeno, ispru io je okrvavljenu ruku. - Dejz
Bruks, sljedeæi put æe mi za ovo platiti - procijedio je. 111 - Dude, neæe biti sljedeæeg
puta - povikao je Ernest i zamahnuo svom snagom. Godinama je vje bao sa vreæom s pi
jeskom i udarao mnoge, na ringu i inaèe. Mogao je udariti i pogoditi kada bi po elio
i gdje bi po elio. A ovaj udarac se spustio na Hajslipovo jo modro oko. Kauboj se
prevrnuo preko stijene. Zarikao je kao bik. Vukuæi se na koljenima polako se uspra
vljao plamteæi. Iznad oka mu je veæ rasla pogolema èvoruga. - Ho... ho! Da samo vidi sv
oje lijepe oèi, Dude!... A sada æemo i drugo - vikao je Ernest divlje se smijuæi. Izgl
edalo je da je ovaj susret u njemu oslobodio samog ðavola. Hajslip je odbio ovaj u
darac i onda je nastao pravi pakao. Selbi bi inaèe mogao odbiti i zaustaviti udarc
e kauboja. Ali je njegov bijes bio tako ogroman da je izgledalo da ih ne eli izbj
eæi. Rado ih je primao. Samo je elio da svog protivnika to br e porazi. Ovo je iskljuèiv
alo znanje, prednost koju je imao nad Dudom. Hajslip je prvi pao na zemlju. Dvap
ut je pao naglavaèke i podigao se okrvavljenog lica, ali nije posustajao. Treæi put
je pod sna nim udarcem tresnuo o stablo bora to ga je spasilo od pada. Ernest je mo
gao vidjeti da je ovaj udarac bio odluèan. Njegovo samopouzdanje bilo je ne to oslab
ljeno po to je Hajslip pokazao snagu. Sada je bio siguran da mo e savladati kauboja.
Hajslip je prestao da se bori na uobièajeni mu ki naèin - da prima i zadaje udarce. P
ognuo se i pojurio, nastojeæi da sru i Ernesta koji ga je udarao po licu i ljevicom
i desnicom. Hajslip se zaletio meðu Ajovine noge, oèaj-. nièki nastojeæi da ga obori. Er
nest se ritnuo i izbjegao medvjeði juri . Opet je navalio. Ernest, èiji su udarci poèeli
da gube snagu, poèeo je da se povlaèi; tako su se borili preko cijelog proplanka, p
od borovima, do ruba brijega koji se spu tao prema izvoru. Odjednom je Hajslip doh
vatio jednu golemu granu. Zavitlao ju je svom snagom. Pogodio je Selbija u glavu
i 112 grana se raspala. Sreæom, drvo je bilo trulo. Da je bilo Èvrsto, taj udarac b
i oznaèio kraj njegovog protivnika. Ipak je neèemu poslu io - Ernest je ivnuo. Umjesto
da uzmièe pred Hajslipovim napadima, doèekao ga je ki om udaraca pred kojima je kauboj
morao da ustukne. Zateturao se za trenutak i onda te ko pao. - U redu... bori se.
.. na svoj naèin - dahtao je Ernest i nastavio da udara Hajslipa koji je le ao na ze
mlji. Dejzin glas je postao kre tav. - Udari ga... smo di ga... ubij ga! Taj divlji
povik blage Dejzi Bruks natjerao je Ernesta u posljednji pomahnitali napad. Bitk
a je sada prerasla u valjanje, rvanje i konaèno zavr ila sa kolapsom Hajslipa na rub
u obronka gdje je Ajova, kleèeæi, pesnicom udarao i udarao u okrvavljeno lice pred s
obom sve dok Hajslipovo tijelo nije omlitavilo i skliznulo niz strminu. Sjurio j
e kroz grmlje i tresnuo na stijene. I Ernest je posustao i ostao le eæi na zemlji is
crpljen i poluzaslijepljen krvlju i znojem. Dejzi je kleknula pored njega plaèuæi od
straha, nastojeæi da ga podigne, vukuæi ga za ramena. Ernest se konaèno pridigao i sj
eo. - Prebijen sam... Dejz - rekao je gotovo jecavim apatom. - Ne, nisi!... Oh, E
rneste, pokazao si mu. Vjerujem da je mrtav, tresnuo je... Ba se nadam da je mrta
v. -1... ja. Gdje je? Hajde... da vidimo. Ajova je posræuæi ustao i krenuo niz padin
u preko koje se otkotrljao Hajslip, ali ga je Dejzi odvela do staze i onda do iz
vora. Hajslip je le ao sa èizmama u vodi i glavom na kamenu. Njegova kovrd ava plava k
osa umrljana krvlju bila je prilijepljena uz glavu. Te ko je disao. - Nije mrtav,
Dejzi. I mislim da mi je zbog toga drago - rekao je Ernest sa olak anjem i naginjuæi
se nad Hajslipom podizao mu ruke i noge da vidi jesu li mu kosti èitave. Bilo je
oèito da je kauboj samo ugruvan. - Prokletstvo, mora da i sam isto izgledam! - uzv
iknuo 113 je Selbi. Jakna mu je bila izderana, a ko ulja krvava pa je Ernest oboje
bacio u grmlje. Ruke su mu bile izgrebane i krvave. - Dejz, ne vidim lice - rek
ao je skru eno - ali mogu zamisliti na to lièi. - Oh, Erneste... - suze su joj jurile
 niz obraze. - Ali oèi su ti u redu... Ta posjekotina na usnama... da oèistim... Uh,
koliko samo ima posjekotina i èvoruga! Skvasila je maramicu u potoku i oprala mu
lice. Ernest je jasno vidio da maramica ostaje krvava. Dao je Dejzi svoju maramu
i dopustio joj da mu polako opere i obri e lice. - Biæe u redu, Dejz. Hvala. Sada h
ajdemo odavde - rekao je i uhvatio je za ruku. Jedva da su napravili jedan korak
kada je Ernest opazio Hajslipov revolver na obali. Gotovo je le ao u vodi. Selbi
ga je podigao i stavio u d ep. - Pucao bi u tebe - pro aputala je Dejzi. - Vjerujem
da bi... Neka le i tu gdje je. Otjeraæu njegovog konja kuæi. I ako bude u stanju, neka
se vrati... pje ke. Zakljuèaj se u kuæu... i nikad vi e ovom tipu ne dopusti da ti se p
ribli i. Bilo bi dobro da uzme Hajslipov revolver. Zna li pucati? - Znam, Erneste -
rekla je, nastojeæi da odr i s njim korak - ali mi neæe trebati. - Ne govori ocu o ovo
me. - Neæu, Erneste. Pre li su pola puta do kuæe kada se Ernest sjetio kutije sa slatk
i ima. Zamoliv i Dejzi da prièeka, po urio je da je donese. Kada je do ao do mjesta gdje j
e ispustio kutiju, mogao je da vidi kako je mali proplanak izrovan od skora nje bi
tke. Odozdo, od potoka, èulo se jecanje. Podigao je Nebraskin poklon i vratio se D
ejzi. Uzela je paketiæ i zahvalila se. Nakon to joj se zagledao u oèi, Ajova je rekao
: - Dejzi, ma ta da se desilo izmeðu tebe i Hajslipa... ostaæe na a tajna. 114 - Ne, Er
neste. Reæi æu Nebraski - odgovorila je bez oklijevanja. - Ne... nemoj. Ubiæe Hajslipa
- molio je. - Moram mu reæi. Ne bi bilo po teno... Sigurno mi vi e nikad neæe oprostiti
. Ali to vi e nije va no... Mora poku ati da ga sprijeèi da ubije Hajslipa. - Poku aæu, Dej
Kada pobjesni, Nebraska je tvrdoglav kao bik. Neæemo rizikovati. Neæe ga povrijediti
ono to ne zna. Neka ovo ostane na a tajna. - Dragi Erneste, u pitanju je i moja èast
. Selbi je osjetio knedlu u grlu. Osjeæao je sna nu elju da je zagrli i za titi. Ovoj d
jevojci je potrebna za tita, ne i sa aljenje. - ta god da odluèi , raèunaj na mene - rekao
je. - Sada moram da krenem. Vjerujem da vi e neæe morati da strahuje od Hajslipa. Bar
ne tako brzo. Ali, zakljuèaj se dok tvoj otac ne doðe sebi... Uzeæu onu bocu viskija.
To je dokaz koji æe nam mo da biti potreban. Selbi je po urio u sobu da uzme bocu i ne
osvrnuv i se na Bruksa. - Reci Nebraski da doðe veèeras - rekla je Dejzi gotovo prekl
injuæi. - Ako... ako budem morala da èekam... pla im se... pla im se da bih mogla izgubi
ti nerve. - Poslaæu ga, Dejz. Neæe morati dugo da èeka . Kasno je - odvratio je Ernest urn
o. - Dr i se. Ajova je gotovo potrèao stazom, usporiv i tek kada je izvadio revolver i
z d epa. S tim i s bocom viskija koraèao je brzo prema kolima. Kada je sjeo, osvrnuo
se, Dejzi je u la u kuæu. Vrata su bila zatvorena. XII Nikad onih pet milja od Bruk
sove farme do Hepfordove kuæe nisu mu izgledale du e. Konji su bili umorni i nije ih
po urivao jer je elio da doðe kasnije. Programirao je dolazak u sumrak kada kauboji
budu za veèerom. Ako se to moglo nazvati sreæom, nikog nije bilo na vi 115 diku kada
je po ao do korala. Iskoèiv i iz kola brzo je na travu spustio svoje stvari i Anine z
ave ljaje i po urio u spavaonicu, skrivajuæi u jakni revolver, bocu i èokoladu za Anu ka
da su Nebraska i Sibert iza li iz trpezarije i opazili ga. - Hej, prijatelju - ves
elo ga je pozvao Nebraska. - Bogami si po urio. - Brzo si se vratio, Ajova. Zadovo
ljan sam - dodao je Sibert. Ernest ih je èekao motreæi da li jo neko ide za njima. Ne
braska je do ao do njega ispru ene ruke, a onda je naglo ustuknuo. - Za boga miloga!
- uskliknuo je - Ulazi unutra. I vi, Hok. - ta se, do vraga, desilo? - pitao je
predradnik. Krenuli su za njim u sobu gdje je jo bilo dovoljno svjetlosti, barem
pored prozora, tako da su mogli dobro da ga vide. - Drugar! - povikao je Nebrask
a o tro. - Ajova, tukao si se - rekao je Sibert istim tonom. Ajova se nasmijao. Ov
o nije ispalo tako lo e. Nije oèekivao nikakvo uzbuðenje pri susretu s njima. U njihov
im oèima i glasu bilo je topline i prijateljstva. - Zaboga, èovjeèe, sav si izubijan -
nastavio je Nebraska. Prije nego to je odgovorio, Selbi se pogledao u ogledalo.
Jedan pogled mu je bio dovoljan. Onda je na sto stavio sve osim revolvera. - Haj
slipov revolver! Poznam ko tanu dr ku - progovorio je Sibert. - Svakako, Dudovo oru je
... Erni, mogu se zakleti da su tvoji dani ovdje okonèani. Ernest je oru je pru io Sib
ertu. - Hajslip je poku ao da puca u mene - poèeo je, boreæi se da doðe do daha. - Ja...
ja sam ga uduzeo od njega... i onda smo se potukli. 116 - Ma ta ka e ? - predradnik
je zablistao. - Zbog èega? - pitao je Nebraska razdragano, tap uæi Ajovu po leðima. - Uh
. Ne diraj me. Svaka me kost boli... E, pa, èuj... oti ao sam do Bruksovih da bih De
jzi odnio tvoje slatki e. Na ao sam kuæna vrata otvorena. Bruks je le ao pijan na podu.
Dvije prazne boce i ova - napola puna - bile su na stolu. Dejzi nije bila u bliz
ini. Zaboravio sam da vam ka em da sam ugledao Hajslipovog konja vezanog u gaju...
Mora da je sada ovdje. Potjerao sam ga kuæi... Pa, iznenadio sam Dejzi i Hajslipa
. Ona je izgledala prilièno uznemirena. Upitao sam je za to je sama s njim. Isprièala
mi je... pa, Nebraska, ono to æe tebi isprièati kada veèeras ode kod nje. Psovao sam ga,
izazivao. Konaèno sam priznao da sam mu ja zatvorio oko na igranci. Potpuno je po
ludio... Onda sam... onda sam spomenuo Anu Hepford... i kako ju je taj moj udara
c razveselio. - Bogami igrao si se sa smræu - provalilo je iz Nebraske, koji je sn
a nom pesnicom udario o sto. - Ako ti nisi dokrajèio tu guju, onda æu mu ja zavrnuti ij
u! - Nastavi, Ajova - poticao ga je Sibert. - Rukom je dohvatio revolver - nasta
vio je Selbi. Zgrabio sam ga i zavrnuo mu ruku. Onda sam doviknuo Dejzi da mu uz
me oru je. Hajslip se luðaèki otimao. Dejzi ga je ugrizla za ruku pa je morao da ispus
ti revolver. Oh, hrabra je ona cura! Dograbila je revolver, a ja sam gospodina H
ajslipa pogodio u ono povrijeðeno oko... Nakon toga... Pa, bio sam suvi e ljut i suv
i e siguran u sebe. Gadno i me je izlemao prije nego to sam ga sru io niz obronak na
' stijene pored izvora. Pomislio sam da sam ga ubio. Spustili smo se i zatekli g
a ivog. Jo tamo le i. - A Dejz? - upitao je Nebraska promuklo. - Ona se pribrala. Ot
i li smo u kuæu. Rekao sam joj da se zakljuèa. Zamolila me je da te odmah po aljem kod n
je. Ona eli da ti svojim rijeèima isprièa ta se desilo. - Idem odmah - rekao je Nebras
ka ledenim glasom. 117 r - Stani - pozvao ga je Ernest kada je Nebraska do ao do v
rata. - Prije svega mora da misli na Dejzi. -1 mislim, prijatelju - odgovorio je p
romuklo. - Bez revolvera, Nebraska - dodao je Sibert - osim ako te Hajslip ne pr
iklije ti. Bilo bi gadno za tebe ako bi ga ubio. Ne bi bilo nikoga da doka e da je b
orba bila ravnopravna. A Dud je Hepfordov miljenik. To bi okaljalo djevojèino dobr
o ime, a da i ne govorimo kako bi joj slomilo srce. Muæni glavom, kauboju. - Hoæu, H
ok. I obeæavam tebi, Ajova - rekao je i iza ao u noæ. - Prokletstvo, kako je samo prob
lijedio! - uzviknuo je Ernest zapanjen. - Hok, hoæe li on odr ati rijeè? - Mislim da h
oæe, osim ako se ne to drukèije ne desi. Zavisi od Hajslipa. A po onome to si isprièao, n
ije u stanju da se sukobi ni s kim, a kamoli sa Nebraskom. - To je sigurno, bar
za veèeras. Ipak, zabrinut sam, Hok. - Pa, i ja sam. Sve je to gadno. - Molim vas,
neka neko drugi istovari ito i pobrine se za konje - rekao je Ernest prisjetiv i s
e svog puta. - Moram Ani odnijeti po tu i pakete. - Bolje ti je pusti mene. Ne mo e
joj promaæi da si se tukao. - Da pustim vas? Ne pada mi na pamet - nasmijao se Ern
est i povukav i æebe sa Nebraskinog kreveta po urio napolje. Bilo je dovoljno rrfraèno d
a bi ga mogao primijetiti neki od kauboja, a nije mario ako Ana otkrije kako je
iznaka en. Ra iriv i æebe stavio je na njega brojne zave ljaje, nasmijav i se kada je do ao d
kutije sa èokoladom. Bio je siguran da æe ih pojesti èak i ako ga jo mrzi. Povezao je
krajeve æebeta, podigao teret preko ramena i krenuo, odahnuv i to nikog usput nije sr
eo. Kako su bili odsutni i Anin otac i Hajslip, nije bilo anse da æe ikog zateæi i u
kuæi. Teret je bio te ak, a on umoran. Ipak, nije se usput 118 odmarao sve dok nije
stigao do stepenica trijema. Velika kuæa je bila tamna, samo je iz sobe na desnoj
strani hodnika dopiralo blago svjetlo. iroka vrata su bila otvorena. - Eheej - po
zvao je Ernest i saèekao. Odmah je èuo lagane korake. -Koje to? Bio je to Anin glas
koji je tako sna no uticao na Ernesta daje oklijevao, pomisliv i koliki je magarac.
- Niko, samo tvoj tovarni konj i po tanski kurir - odgovorio je Ernest. - ta! - iz
tame je izronila bijela Anina prilika. Iza la je na trijem. - Po tanski kurir?... Ni
je valjda Ajova? - Da, sve ono to je ostalo od njega - odgovorio je skru eno i podi
gav i improvizovanu vreæu odnio je na trijem i spustio. - Vratio si se dva dana rani
je! Oh, toliko mi je drago da bih... da bih mogla da te zagrlim! Ernest je jedva
vjerovao vlastitim u ima. Samo prije nekoliko dana rekla mu je da ga mrzi. A sada
... pa, nije oèekivao ovakav prijem. - Nemoj. Mogao bih se prelomiti na dvoje. - G
las ti je slab... umorio si se na putu? Pretpostavljam da si se kratko odmarao u
sput kako bi mogao to prije da doðe da bi meni ugodio? - Da, prilièno sam urio... sve d
o danas popodne, kada sam posustao. - Hvala ti, Erneste - rekla je. Srce mu je p
oskoèilo nakon ovih njenih rijeèi. Sigurno je zaboravila da ga mrzi! - Hoæe li da ti ov
o unesem u kuæu? - Da, budi ljubazan. Otpratila ga je u hodnik gdje su neki zave lja
ji poispadali iz æebeta. Na to je Ernest ispustio i ostalo, izvukao æebe i odnio ga
na trijem. Zatim je podigao s poda kutiju sa slatki ima i sakrio je iza leda. - ta
to krije , Erneste? - brzo je upitala primijetiv i njegov pokret. Pri la mu je bli e. U
polutami hodnika nje 119 ne zelene oèi izgledale su crne. Ernest je odjednom bio u
bijeðen da nema razloga da strepi zbog tih krupnih oèiju. - Oh, ne to. ta... ta æe mi dati
za ovo? - upitao je odva no. Ono to je uspjelo kod Dejzi, mo da æe imati isti efekat i
na Anu Hepforð. - Da ti dam za to? Pa, nije li to moje? - Pa nije. Nije jo . Nije do
k ti ne dam... ako ti uop te dam. - Erneste Hauarde!... Ma èuj ti njega... ta je to?
Molim te. - Kutija slatki a... Svje e... iz Kanzas Sitija - odgovorio je izazivajuæi j
e. - Za mene? - pljesnula je rukama. - Ni za kog drugog... osim... - ta bi volio
da ti dam za to? - prekinula ga je uzbuðeno. Smijao se, ali sada je stajao æutke dok
mu se njeno lice sve vi e pribli avalo. Milo se osmjehnuv i spustila je hladne usne n
a njegov obraz, suvi e blizu usana. Odmakla se staviv i ruku na usnice. - Erneste, ta
ti je to s licem? - upitala je bez daha. Nije mogao izmisliti brz odgovor. Osta
o je nijem, ne zbog njenog otkriæa nego zbog tona njenog glasa. Koraknula je do mj
esta gdje je dopirala svjetlost iz sobe i pogledala ruku koju je sklonila sa usn
ica. - Ah! Krv.'... Osjetila sam èudan ukus. Ne to slankasto, Erneste, kako si posje
kao lice? - Pa, mogao sam pasti s kola, ali nisam - poku ao je da se ali. - Kauboju
, da li si pio? - Nisam - odgovorio je, brzo uhvativ i notu nesvjesnog aljenja u nj
enom pitanju. Pomnije ga je pogledala. - Izgleda nekako drukèije... Doði ovamo. Nije
mogao izbjeæi njen dodir i, kada ga je ne ba bla 120 go uhvatila za povrijeðene ruke,
primjetno se trgnuo i brzo ih izvukao. To ju je nagnalo na odluèniju akciju. Zgra
biv i ga za mi icu, povukla ga je u osvijetljenu sobu. Èim ga je jasno vidjela, kriknu
la je. - Oh, zaboga!... Ajova, lice ti je u modricama i nateèeno... I krvari . - Auu
h - bio je zadovoljan to nije ustuknula zbog njegovog izgleda. Ovo je bilo prvi p
ut da je vidi u jednostavnoj i skromnoj bijeloj haljini. Na igranci njena haljin
a je bila izazovna i odbijala ga je. - Opet si se potukao - ustanovila je dok su
joj oèi bljeskale. -1 jesam - otegao je. - Dud Hajslip? -Da. - Oh, Ajova!... Samo
da se vidi ! Sutra te niko neæe ni prepoznati... Da ti vidim ruke... Ne trzaj se...
Okreni ih da bolje vidim... I ruke su mu jadno izgledale. Ko a zguljena, nateèene i
crvene kao sirovo meso. - Oh, Erneste, za to si dozvolio da te isprebija? - uzvik
nula je. Suze su blistale u njenim tamnim oèima. Nije ni shvatila da nje no dr i njego
ve ruke. - Bojim se da jesam - odgovorio je po teno. - Proklet bio! Vi i je od tebe.
Jaèi. Ovaj trenutak je za Ernesta bio oèajnièki drag. Jedva je mogao povjerovati i oèim
a i u ima. Koraci u stra njem dijelu kuæe vratili su ga u stvarnost. - Ana, molim te,
hajdemo napolje. Ne smeta mi to me ovakvog vidi , ali bih radije... - Ovdje nema ni
kog ko bi te mogao vidjeti - prekinula ga je. - To je Marija. Pusti da ti oèistim
posjekotine. Èini mi se da si suvi e ponosan. Biæe ti lak e. Izvela ga je vani, dr eæi ga èvr
to za ruku i povela oko irokog trijema do krajnjeg ugla gdje se u nejasnoj sjeni
njihala velika mre a. Gurnula ga je na sjedi te medu jastuke i onda tiho sjela pored
njega. 121 - Sada mi sve isprièaj - pro. aputala je. - Radije ne bih, Ana - rekao j
e zagledav i se u noæ. - Mora . Sigurno si se tukao zbog mene? - Pa, tvoje ime je ubrz
alo tok. Psovali smo jedan drugog. A onda sam se sjetio kako si se zabavljala ka
da sam ti rekao da sam mu ja zatvorio oko. I to sam mu rekao. - Erneste, blesavi
djeèaèe! Pravo je èudo da te nije ubio. - Poku ao je. Lako je uoèiti da je lud za tobom.
Posegao je za revolverom... Ana je iznenada upla eno kriknula i onda ovila ruke ok
o njegovog vrata. Sjedio je savr eno miran. Iznenaðenje i strah treperili su u njeno
m glasu; i da nije bio toliko emocionalno uznemiren, otkrio bi ne to milo i dirlji
vo u njenom pona anju. - Oh, Erneste! Nisam ni sanjala da je to tako... tako ozbil
jno - rekla je stresav i se. - Hajslip nije jednom ubio. Kad samo na to pomislim..
. srce mi zastaje... - Pa vrijedilo je iskrvariti ako si... ako ti... ako ti je
zaista ao. - ao! Svakako, a i bijesna sam. Mrzim tog Duda Hajslipa. Ako ga tata neæe
otjerati, ja æu... ja æu ga sama otjerati s ranca. Ernest je sada bio siguran da sa
nja. On je u svojoj ma ti slu ao ove mile i drage rijeèi. Pa dodir njene ruke oko njeg
ovog vrata i blagi dah na njegovom groznièavom obrazu - mora da su snovi saèinjeni o
d toga. Ali, ipak je izgledalo da se ta ruka jo vi e privija uz njega. Glava joj je
sada gotovo bila na njegovom ramenu i nastojala je da mu vidi lice u tami. - ta
se desilo... kada je poku ao da izvuèe revolver? upitala je drhtavim apatom. Ernest j
e odjednom shvatio da je upao u kripac. Nije mogao odati Dejzinu ulogu u ovoj ava
nturi. Ana bi to mo da i saznala, ali bolje da ne èuje od njega. S druge strane, vi e
nije elio da la e Ani. Izgledalo je da se ona 122 mijenja, postaje drukèija, onakva k
akvu je on eli. Poku ao je da o njoj razmi lja onako kako je ranije razmi ljao - da je
gruba i povr na i neiskrena. Iznenada je morao sebi priznati da ga stvarno voli -
da, da je zabrinuta zbog njega, da je postala mila, blaga i nesebièna. A ipak ga j
e muèilo pitanje ta æe biti sutra ili sljedeæe sedmice - kakva æe biti kada nestane èarolij
e noæi? - Ja... ja... obuhvatio sam ga oko pasa - odvratio je. Nije mogao uzeti or
u je. Skoèio sam da ga klepnem preko onog oka koje je jo uvijek bilo rovito. Moj udar
ac ga je oborio. Tada se digao i krenuo... Nisam ni na ta vi e mislio. Pa, uskoro s
mo obojica bili obliveni krvlju. Tukli smo se preko cijele... - Ernest je naglo
zastao. Ana je æutala. Ernest je osjetio kako podrhtava. Osjeæao je da bi u tom tren
utku dopustila da je uzme u naruèje kada bi to poku ao. udio je da je privije uz grud
i. Ali, hrabrost ga je napu tala. I tako je pro ao i taj slatki trenutak! - Vjerovat
no misli da je stra no to jedna djevojka kao to sam ja ne smatra tvoju tuèu sa Hajslipo
m odvratnom - rekla je. - I sigurno ne bi trebalo da se toliko radujem. Ali, Ajo
va, on... on... moram ti to reæi i ne smije reæi nikome... èak ni Nebraski... on me je
uvrijedio... i to na tako nizak naèin. Nikad nije ni sanjao da su njegova udvaranj
a ... jeftina i uvredljiva. On misli da svaku djevojku mo e obrlatiti. Od one noæi..
. bilo je to ba ovdje... nikad nisam bila s njim sama. Pla ila sam se njega kao kug
e. - Trebalo je da ka e ocu - odvratio je Ernest mrko. - Nisam. Tata je lud za njim
. Da sam ga mogla ubijediti u istinu... on bi ubio Duda. Zato sam æutala. Samo ti
to zna , Ajova... - Molim te, ne zovi me vi e tako - prekinuo ju je Ernest razdra ljiv
o. Nervi su mu bili napeti i osjeæao je da se ljuti na sebe stoje propustio prilik
u... mo da zauvijek. - Pa, mogu ti dopustiti - nastavio je, trudeæi se da bude veseo
- samo ako bude govorila "dragi Ajova". 123 Malo se trgnula, kao da se iznenada
na la iznad ponora. - Oh, zaista. U tom sluèaju, moraæu da te zovem Ernest - odvratila
je takvim tonom da je za alio to ju je upozorio da je spremna da otkrije prava osj
eæanja. Zakleo se da vi e neæe praviti sliène gluposti. I zakljuèio je da bi sada bilo naj
mudrije da razbije èaroliju, da ode. - Ana, stra no sam umoran. Mislim da je bolje d
a sada odem. Ti ima svoju po tu - mora da ima tuce pisama - i tolike pakete. Po eljeæu
ti laku noæ. Uzvrpoljila se i uèinila pokret kao da æe ustati, ali je iznenada opet ov
ila ruku oko njegovog ramena. - Erneste, ba sam sebièna to te zadr avam. Ali, ja... ne
mogu podnijeti da me sa4a napusti . Nikad nisam bila tako sretna kao noæas. Molim t
e, vjeruj mi!... Ali, pustiæu te ako æe mi obeæati da æe me sutra odvesti do izvora Zlatne
vode. - Ja... moraæu da radim - promucao je. - Ne mo e raditi kada su ti ruke tako i
zranjavane pobunila se. - Reæi æu Sibertu. I ja æu ti ih oèistiti i povezati. Hoæe li doæi?
Naravno, bio bih presretan. Ana, da li stvarno misli da bi trebalo da doðem? - Za to
ne? Èesto odlazim na jahanje s kaubojima, iako rijetko samo s jednim, to moram pr
iznati. Ali, tata je na putu. - Ono to su drugi kauboji radili ili rade ne tièe me
se. - Misli da æe nas neko vidjeti i da æe onda biti govorkanja? - Upravo tako. - Ern
este, hvala ti to o tome misli . Niko nije bio takav. I ba zbog toga nije me briga k
o æe nas vidjeti. I reæi æu tati kada se vrati. A ako te otpusti, naæi æemo se u brdima. E
to, tako ti je to, Erneste Hauarde! - Ana, tako se ponosim - rekao je promuklo.
- Ali, malo me i pla i . Osjeæao bih se kao kukavica kada bih osjetio da ne bih nigdje
mogao da odem s tobom ili da ne mogu 124 ni ta uèiniti za tebe... nakon ovog to si r
ekla. - Ja sam kukavica - promrmljala je i ustala sa le aljke. Tada je ustao i Ern
est, znajuæi da je èarolija prekinuta. Zajedno su oti li do stepenica. Si ao je stepenic
u-dvije i onda se okrenuo. Stajala je iznad njega, lica blijedog na mjeseèini, ned
okuèivih tamnih oèiju. - Ja... ja te volim - ozbiljnost kojom je to rekla uzdrmala g
a je vi e nego i ta u ivotu. - U istom smo èamcu - rekao je urno i ostavio je. - Ne zabo
ravi, sutra ujutro! - viknula je za njim. XIII Kao èovjek kojeg gone furije, Ernes
t je trèao kroz umarak do spavaonice. Otkrio je da njegova usamljenost i i tamni og
rtaè nisu dovoljna za tita protiv konfliktnih pli- i ma njegovih osjeæaja. i Tek kada
se poèeo skidati, odjednom je postao svjestan koliko ga sve boli. Zatim je le ao u t
ami, nastojeæi da " u red dovede haos u svojim mislima. Ali nije bilo reda. Iz- gl
edalo je da nema ni ta osim ljubavi kojoj se nije ! usuðivao ili nije mogao prepusti
ti. Satima se prevrtao na ' le aju, kao u ko maru. Napokon je zaspao od iscrpljeno- ¦
sti, i fizièke i duhovne. { Probudio ga je Sibertov razdragan pozdrav kroz pro- u
zor. - Hej, sine, jesi li iv? Odavno te zovem. I - Jeste li to vi, Hok? - zajeèao j
e Ernest. ' - Glavom i bradom. Hoæe li ustati i doruèkovati? Svi < drugi su oti li. - N
aravno da æu ustati... to jest, vjerujem da hoæu... .¦ Joj!... AuhL. Djavolski me sve
boli. ' - Ha! Ha! Nemoj se gledati u ogledalo, Ajova. Nikad . nisam vidio u asniju
nju ku. i I pored upozorenja, Ernest je od epao do ogledala od } kojeg je tako nagl
o ustuknuo kao da je nai ao na utvaru. f - Zaboga! - zacvilio je. - Ajova, danas æu
te osloboditi jahanja - rekao je pred 125 radnik tje eæi ga. - Ali, moram da ja em. -
Dajem ti slobodno, glupane. Vratio si se iz grada dva dana ranije, tako da ima do
voljno vremena. - Hok, jasno mi je. 1 velika hvala. Ali, danas ja em do Zlatne vod
e. - Oho! Kladim se da ide sa kæerkom na eg gazde. Bogami, hrabar si, iako te nije pr
ijatno gledati usred dana. - Hok, osjeæam da je Ana sita ljepotana. - Pa, bilo je
i vrijeme... Ajova, vjerujem da ne bi slu ao savjete. - Ne bih, ako je protiv ove e
tnje. - Ne bih ni ja da sam na tvom mjestu. Samo ne bih volio da od sebe napravi
magarca. Mi sa zapada to mo emo i da podnesemo. Ti si drukèiji, Ajova. To æe te samo u
ni titi. - Ali ta to? - pitao je Emest, muèeæi se da navuèe nove traperice. - Zna ti dobro
o èemu ja govorim. Nastojim da te lijepo upozorim. Vrlo brzo æe se zaljubiti u Anu.
I onda æe poèeti nevolje. - Zaljubiti?... Ha! Ha! Ha! Ha!... Neæu, Hok, starino. Ne, n
ikada! Neæu se zaljubiti! - Pa, moram ti reæi da sam sretan zbog toga - odgovorio je
Sibert zbunjen, ali ne i potpuno siguran. - Neæu. Neæu ni kada bih na Crvenoj stije
ni ostao godinama. Ja sam se veæ zaljubio. Zabrinuti predradnik je samo podigao ru
ke. - Toga sam se i pla io. Ni ti nisi ni ta pametniji od drugih... Ajova, mi smo pr
opali. Juèe ujutro sam se estoko posvaðao sa Hepfordom. Zakleo se da æe me otpustiti, a
ja sam rekao da se tome i nadam. Odjahao je u grad bijesan kao ris. Hajslip se
nije vratio. Njegov konj jeste. Nije do ao ni Nebraska. Bouns Megil i Lanki Polard
se estoko oko neèeg prepiru. Izgleda kao da mi je dru ina oti la doðavola. - Bilo bi to
prokleto dobro - odgovorio je Ernest veselo. - Razlog æu vam reæi jednog dana. 126 i
Sibert je samo odmahnuo glavom i iza ao iz spavaonice. Dok je Ernest oblaèio èizme, o
blio ga je leden znoj. Jo jednom se usudio da se ogleda. Oèi su mu bile irom otvoren
e i nisu bile upaljene, a ni nos, iako izgreban, nije izgledao tako ru an. Ali, po
sjekotina i modrica bilo je na svim drugim mjestima; lijevo uho mu je bilo ogrom
na nateèena masa, jedna usna je bila opu tena a druga rasjeèena, prednji zubi veoma os
jetljivi. - Pa, sve to mogu da ka em jeste; ako Ana Hepford mo e da me pogleda u lice
usred bijela dana, onda me voli - promrmljao je. - Prokletstvo, ne mogu se ni u
miti. Ni obrijati, ni poèe ljati. A kladim se da ne mogu zakopèati ni ko ulju. Ruka ga j
e ipak najvi e boljela. Ukoèeni prsti bili su mu kao smrznuti udovi. Bio je u pravu
kada je govorio o kopèanju ko ulje - ostavio ju je nezakopèanu. Uspio je da zakopèa dva
donja dugmeta na jakni. Muèio se oko ma ne i onda je ostavio i uzeo maramu. Zatim je
oti ao da doruèkuje. Ovog jutra D ef je bio nevjerovatno uljudan prema njemu, vrlo br
i an i vrlo radoznao. Nije mu bilo lako ni da jede i konaèno je odustao i oti ao do tal
e i zamolio Pedra da mu osedla konja. Vodeæi konja, oti ao je do ranèerske kuæe. Ana ga
je èekala na trijemu. Njen poni je stajao pored ograde. - Erneste, èekam te èitav sat
- poèela je razdra ljivo kada je do ao do stepenica. - Dobro jutro, Ana. Izvini to sam
zakasnio. Ali, zaista nisam bio u stanju - odgovorio je Ernest bolno se osmjehnu
v i. - Doði ovamo. Da vidim - rekla mu je. Ernest se polako peo uz stepenice. Ana je
izgledala veoma vitko u plavom jahaæem kompletu, èizmama i mamuzama. Bluza joj je b
ila siva, a nosila je i crvenu maramu. Nekako je u ovakvoj odjeæi izgledala manje
opasna. - Izgleda u asno - povikal'a je. 127 - Osjeæam se jo gore - odgovorio je. - Èini
mi se da æu morati da te lijeèim. Trebalo je da to uèinim jo sinoæ. Ulazi. Ernest ju je
pratio do trpezarije gdje mu je rekla da sjedne za sto. Napustila je sobu, ali s
e brzo vratila s rukama punim boèica, kutijica i pe kira. Meksikanka prijatnog lica
unijela je lavor tople vode. Ana je zbacila sombrero i zavrnuv i rukave do lijepo
oblikovanih laktova, uozbiljila se. - Ba neki mu karci nemaju sreæe - rekla je suho.
- Auuh. Pitam se gdje je Hajslip. - Ne bih voljela da ka em gdje je... Hajde, da p
rvo pogledamo tvoje ruke. Ernest je ispru io iznaka ene prste na sto. I bez dalje pr
ièe Ana se bacila na posao. Isprala je pra inu i pijesak iz sasu enih ranica na njegov
im èlancima. Boljelo ga je i na sam dodir i Ana bi odmah postajala nje nija kada bi
osjetila da se trgnuo. - Izgleda da boli. - Nije tako stra no kao neke unutra nje ra
ne - rekao je. - Je li te Dud udarao u rebra...? - slatko je pitala. Ali je savr e
no razumjela o èemu je Ernest govorio. - Nije. Govorio sam o emocionalnoj rani. O
neèem to ti ne bi shvatila, Ana Heprord. - Mo da zato to sam neotesana, cura sa zapada
, bez nje nih osjeæaja... - Izvini. Nisam ni ta slièno mislio - rekao je ukoèeno. - Pa, ta
si onda mislio? - Ti nema srca, bezdu na si. Uzdahnula je. - To je sve to ti zna . Pa lj
ivo je stavila melem na povrijeðena mjesta i nje no ovila zavoje. Zatim je nastavila
da mu umiva lice i stavlja mirisno ulje na brojne posjekotine i modrice. - Dokt
ore, pogledajte i ovu èvorugu na mojoj glavi predlo io je Ernest. - Auh! Velika je k
ao gu èije jaje. I tu je posjekotina, 128 Erneste. Krv se sasu ila... Ovo te sigurno n
eæe mnogo boljeti... Bol, kao to je rekla, nije bio nepodno ljiv, ali prolazio je kro
z pravi pakao dok je osjeæao njene ruke na svojoj glavi. - Ipak, ima zgodnu glavu,
Ajova... Izvini, zaboravila sam ono to je trebalo da upamtim. Da, vrlo zgodnu gla
vu i lijepu valovitu kosu. - A ipak praznu, zar ne misli tako? - Uop te ni ta nisi po
godio, Erneste - rekla je zami ljeno. - Pa, mogao bih ti pomoæi u pogaðanju? - Ne. Pri
jatnije je pogaðati... Dakle. Mogla bih dosta toga pogoditi dok ti ubla avam rane, E
rneste. Stavio je ruku na srce. - A ta je sa ovom povredom? upitao je. Spustila j
e pogled. - Nisam doktor za srce, Erneste. - Kauboji te nazivaju curom koja slam
a srca. - Laskavo!... Vjerujem da ti nisi u takvoj opasnosti. - Hvala ti na ljub
aznosti, Ana. Sada se osjeæam bolje. I ruke me manje bole. - Erneste, bolje bi bil
o da danas ne ja emo - predlo ila je. - Odgodimo to za prekosutra. - U redu - odgovo
rio je pomalo zbunjen. - Dotad æe mi biti bolje. Jesi li sigurna da odla e izlet samo
zato to ne bi mogla podnijeti da me gleda ? - Ba si dijete!- nasmijala se. - Hoæe li j
ahati sama? - Ne, Aj... Stalno zaboravljam da te ne smijem zvati Ajova... idi od
mori se, Erneste. Ako Sibert eli da radi , a on je, bogami, strog, reci mu da si sl
obodan dok tata ne doðe. Izjahaæemo u ponedjeljak ujutro. Adios. Otpratila ga je do
hodnika i zastala. Ernest je oti ao pitajuæi se ta ju je to odjednom spopalo. Iznenad
ilo ga je to je odgodila jahanje. Mislio je da stvarno eli da ide. Nije bilo lako
razumjeti ene, posebno ne Anu Hepford. 129 Kada se vratio u svoju sobu i skinuo èiz
me i ko ulju, izvalio se na krevet i otkrio da je nevjerovatno umoran i da èak ima i
manju groznicu. Mo da je Ana uoèila njegovo stanje. Bio se spremio za du i odmor i ra
zmi ljanje, uskoro je utonuo u san. Kada je ponovo otvorio oèi, ugledao je Nebrasku,
koji je na prstima hodao po sobi nastojeæi da bude to ti i. Dan je veæ bio dobro odmak
ao, to je Ernest mogao zakljuèiti po suncu koje je provirivalo kroz prozor. - Zdrav
o, Nebraska. Drago mi je da si se vratio. - Au, drugar, mora da sam te probudio
- odvratio je kauboj i sjeo pored Ernesta. - Kako si? - Dobro sam se naspavao. M
nogo mi je bolje. - Ko ti je tako fino povezao ruke? - Ana. - Oho. I ta je rekla
za tvoj izgled? - Pa... bila je tako prokleto umiljata da sam opet po a avio. - Slu aj
, prijatelju, nikad vi e i neæe doæi sebi. Ali, bogami, drago mi je. Uvijek sam vjerova
o da poznajem Anu bolje od svih onih mulaca u spavaonici. Oni misle da je... pa,
zna . Ka em ti, Erni, Ana Hepford æe te iznenaditi kada se bude najmanje nadao. Mo e od
nje ispasti prava ena. - Hm, ba si me utje io - odvratio je Ernest. - Gotovo da joj
i vjerujem. - Biæe lud ako ne bude vjerovao. Ni jedan mu karac neæe daleko odmaæi sa curom
ako misli da je ona onakva kako drugi o njoj misle. - Nebraska... da li si vidi
o Dejzi... je li u redu? - upitao je Ernest oklijevajuæi. - Jeste, ali je uzdrmana
. Nisam joj dozvolio da mi i ta ka e. Rekao sam joj da mi nimalo nije va no ta se desil
o. - Nebraska, nigdje nema takvog momka! - uskliknuo je Ernest zadivljeno. -1 ta
je Dejzi na to rekla? - Zaklela se da æe mi jednom isprièati. Onda mi je pala 130 u
naruèje i zaplakala. Zaboga... kako je samo ta djevojèica plakala! Upla ila me je, ali
mislim da joj je to pomoglo. Samo sam je dr ao, a kada se smirila, odveo sam je u
njenu sobu i spustio na krevet. Zatim sam iza ao i poku ao da ne to uèinim sa Bruksom.
Jo uvijek je bio obeznanjen. Spavao sam na njegovom krevetu dok je on hrkao na po
du. Probudio se trijezan i razdra ljiv. Rekao sam mu da pode u potragu za Hajslipo
m. Pa, oti ao je i prilièno dugo ga nisam vidio. U stvari, Dejz ga je prva ugledala.
Probudila se i oti la u kuhinju. Oti ao sam kod nje kada ga je pozvala i pokazala k
roz prozor. Bruks je pomagao Hajslipu da uzja e na njegovog konja. Bilo je prilièno
daleko ali, Erni, dobro sam vidio ta si uèinio tom lupe u. Mogao sam kliknuti kao Ind
ijanac. Dejz se samo stresla kada ga je vidjela. To me i brine... Pa, posmatrali
smo kako Hajslip odlazi pognut na sedlu, a odjahao je u grad umjesto na Crvenu
stijenu. Sigurno nije bio u stanju da odja e u Holbruk. Mo da je oti ao do Fi erove brvn
are. Tamo æe se sakriti. Nakon toga Bruks se iskrao, crven u licu i posramljen, a
ja sam ostao sa Dejz... - Nebraska, da te odavno nisam zavolio, uèinio bih to sada
zbog tvoje odanosti prema toj djevojci - rekao je Ernest toplo. - Pa, bogami, i
mamo nevolje s na im curama, ali sve æe biti dobro... Hoæemo li na veèeru? - Hoæemo. Jutro
s se nisam rano probudio pa nikog nisam vidio. Sibert mi je isprièao da se posvaðao
sa Hepfordom, koji mu je zaprijetio da æe ga otpustiti kada se vrati z Holbruka. Ka e
m ti, Sibert je uznemiren. Rekao je da su Megil i Polard razdra ljivi i da je, u s
tvari, cijela dru ina oti la do ðavola. Oti li su na veèeru. D ef, koji je stajao iza kuhinj
skih vrata, dao je Ernestu mig upozorenja. Svi kauboji su zurili u njega osim Bo
unsa Megila, koji je pognuo mrko lice iznad jela. Prije nego to je po teno sjeo za
sto, Megil je skoèio. 131 - Momci, ja æu ovo s njim sada ra èistiti - izjavio je kivno.
- Pa, ti naduveni pjetliæu, ako eli da se tuèe sa sliènim Dudu, ne mo emo te zaustaviti -
ekao je Polard prezrivo. - Slu ajte, momci, mi hoæemo da jedemo - rekao je Nebraska
suho, lako gurnuv i Ernesta. - Nakon toga biæemo spremni na sve to elite. Megil je zap
rijetio akom preko stola. - Hauarde, isprebijaæu te tako da neæe znati za sebe. - Zais
ta? Ne to novo za mene. Mogu li da pitam za to? - upitao je Ernest iskreno iznenadan
. - Zato to si iznenadio mog prijatelja Hajslipa dok je bio pijan i na smrt ga is
prebijao - odgovorio je Bouns ratoborno. - Koje to rekao? - Svi znaju, a D eri Ble
jk je dojahao da nam to ka e. Vidio je Hajslipa i èuo kako si to uèinio. - Bouns, ti s
i la ljivac. Isto tako i D eri Blejk. A neæu ni da govorim ta je Hajslip - odvratio je
Ernest. - U redu. Idemo napolje. - Vrlo rado, Bouns. Ali æe morati saèekati dok veèeram
. U ao je kuhar noseæi hranu èiji je sam miris pobudio glad u Ernestu. - Neæu jesti dok
te ne izlemam - povikao je Megil nagnuv i se preko stola. Ernest, brz kao munja, i
spru io je dugaèku ruku. Otvorenim dlanom je tako tresnuo Bounsa preko jednog obraza
da je kauboj zateturao natra ke preko klupe i pao na pod. U to je Sibert u ao. - He
j, ta je ovo? Nebraska je pokazao na Megila koji se koprcao na podu. Kada se podi
gao i otkrio zarumenjen obraz, bilo je potrebno postaviti nekoliko pitanja. 132
I - Ko te je udario, Bouns? - Onaj... onaj utokljunac Ajova - povi kao je Megil.
Obrisaæu pod s njim. - Oh, to æe biti zanimljivo - odvratio je predradnik podrugljiv
o. Zatim je pogledao Ernesta. - Hauarde, jesi li ga udario? - O amario sam ga, gaz
da. - Za to? - Optu io me je da sam prebio Hajslipa kada je bio pijan. I inaèe je poèeo
vrijeðati. Uètivo sam mu rekao da æemo se tuæi nakon veèere. Onda je nasrnuo na mene preko
stola pa sam ga o amario. - Auh... Pa, jesi li pretukao Hajslipa kada je bio pija
n? - Nisam - odgovorio je Ernest srdito. - Da li si ga inaèe pretukao? - To je veæ n
e to drugo. Osim toga, to se nikog drugog ne tièe. Ovdje je Megii pokazao da se to t
ièe njega i poèeo je gadno da psuje. Ernest je ustao. - U redu, ako tako hoæe . Idemo na
polje. Megil je krenuo za njim. Dru ina je po la za obojicom. Ono to je uslijedilo na
travnjaku ispred kuhinje, zavr ilo se brzo kao to je i poèelo. Ajova se vratio u trp
ezariju opipavajuæi svoje umotane ruke i sjeo. - E, pa, momci, da sada jedemo u mi
ru. Iz kuhinje je dopro zvuk, kao da se neko smijao. Nebraska se sageo nad tanji
r. Trojica ostalih kauboja tupo su zurili od Ernesta do vrata. Bouns Megil se ni
je pojavio. Sibert je o tro gledao Ernesta, a u oèima mu se vidio zbunjen izraz. I o
n se jednom osvrnuo da vidi ima li traga od Megila. - Pa, da me ðavo nosi... Mo da æem
o imati mira... D efe, daj mi da ne to pojedem. Veèera je nastavljena bez daljnih prek
ida i izmijenja 133 no je i nekoliko rijeèi. Ernest je upravo jeo pitu od jabuka k
ada su trojica Megilovih drugara zavr ili jelo i ustali. - Ako saèekate dok pojedem
pitu, biæe mi drago da udovoljim elji jednog ili mo da sviju - rekao je Ernest ljubaz
no. - Naravno, u sluèaju da jo mislite da sam imao prednost nad va im zgodnim drugaro
m Dudom. - Idi do ðavola, Hauarde - odgovorio je Polard. ep Dejvis mu je uputio opa
san pogled. - Hauarde, vjerujem da si ti neki va arski rvaè ili ne to slièno. Ako ne ode
odavde, biæe i pucnjave. - Dejvis, zave i - naredio je Sibert. - Da vi e nisam èuo ne to s
lièno, inaèe æu te otjerati. - Ti æe nekog otjerati? - nacerio se Stiv Monel. - Trebalo t
i je odavno dati nogu u stra njicu. - Je li tako? - procijedio je Sibert skoèiv i. - P
a, otpu tam vas prije nego to izgubim autoritet. Ovog èasa! I da vi e nisam ni jednu èuo!
Trojica kauboja su iza li. Èuli su kako Polard psuje. - Prokleti bili. Da tako popu
stite... Kada su dovoljno odmakli i vi e ih nisu èuli, Sibert se vratio na svoje mje
sto i popio kafu. Ernest je zagrizao posljednji komadiæ pite. Onda su se sva troji
ca zgledali. - Hok, biæe gu ve - primijetio je Nebraska. - Izgleda - odgovorio je pr
edradnik zami ljeno. - Ali, i ranije sam èuo sliène prièe. - Erni, ta si tamo uèinio sa Bou
nsom? - Nisam mnogo. Jedan ili dva udarca. Izduvao je odmah - nasmijao se Ernest
. - Polard ja zao. Ali, ne mora se ni zbog njega mnogo uzbuðivati - nastavio je Sib
ert. - ep Dejvis je gadan tip. Nije mi se dopao njegov pogled. - Ni meni - odvrat
io je Ernest kratko. - Pa, upozoren sam i to je mnogo. XIV Hok Sibert je jo dugo
nakon veèere ostao sa Erne134 stom i Nebraskom. Bilo je oèito da je obeshrabren i ne
raspolo en, iako je nastojao prikriti osjeæanja. Konaèno je ustao. - Pa, neæe biti mnogo
posla dok se Hepford ne vrati. A onda, nelfe ga uop te biti za nas. Kada je predr
adnik oti ao, Ernest je upitao Nebrasku ta on misli o sada njoj situaciji. - Hm! - iz
ustio je dobrièina. - Ovo sam viðao i ranije. Hajslip je oklevetao Siberta kod Hepfo
rda. A Hajslipovi pajda i su to èuli i nisu mogli da to zadr e u sebi. Vrlo brzo æemo ti
, Hok i ja morati potra iti novi posao. ao mi je. Jer, postali smo dobri prijatelji
. -1 ja ne bih volio da se raziðemo - odvratio je Ernest. - Ali, ne vjerujem da æemo
morati. - ta hoæe da ka e , prijatelju? - Zajedno æemo dobiti posao. - Volio bih da znam
gdje. Svakako, ja mogu otiæi kod Bruksa. Potreban sam mu. Ali, on ne mo e uzeti i te
be i Siberta. A ni Bruksu nije sve ru ièasto. Zabrinut je. Hepford odavno prijeti da
 æe ga otjerati s ranca. A èini mi se da je sada spreman za svaku svinjariju. - Glup
osti. Hepford ne mo e otjerati Bruksa - rekao je Ernest ljutito. - Za to ne bi mogao
? ta ti zna o stoèarima u ovom kraju? Ako Bruksa ne mo e zapla iti, ovaj ne mo e ni ta dobi
i ni na sudu. Dejz mi ka e da nema nikakve papire za onih stotinu ari zemlje. A im
a pravo na vodu. - Nebraska, ne znam mnogo o stoèarima i Zapadu priznao je Ernest
namr tiv i se. - Ja... jednostavno osjeæam da æe sve ispasti dobro. - Erni, ti si po ten m
omak - rekao je Nebraska ozbiljno. - Nekako mi ulijeva. nadu. Nikad odlazak nikom
e nije pomogao. A mo da i nije tako lo e kako Hok i ja mislimo. Barem se nadam. Erne
st je imao utisak da mu Nebraska nije otkrio glavni izvor svojih problema. Bio j
e zami ljen i tu an. Er je uskoro krenuo za njim na spavanje, ali je dugo 135 le ao bu
dan. Ponovo je razmi ljao o tome kako bi vrlo lako mogao ubrzati èas preokreta ovdje
na rancu, to bi bilo sudbonosno za njegove protivnike, a dobrodo lo za njegove pri
jatelje. Situacija meðutim jo nije bila sazrela, jo nije dovoljno znao o Hepfordovim
poslovima. Ako ne obezbijedi dokaz o nepo tenom poslovanju, sigurno æe izgubiti zna
tnu sumu novca. Ernest je odluèio da jo izvjesno vrijeme pusti da stvari miruju. Te
k ako bi Hepford poku ao da se oslobodi veæeg dijela stoke, onda bi po urio da otkrije
identitet. Bio je siguran da bi to sada mogao sprijeèiti. Osim toga, nije elio nik
akvu promjenu u sada njem odnosu prema Ani Heptord. Vjerovao je u nju i pored njen
og pona anja i rijeèi koje bi mogle pojaèati nepovjerenje. elio je da ta vjera opstane
i pojaèa se. Prije ili kasnije, biæe stavljena na ispit. Osjeæao je da bi ponovo mogla
postati hladna i zla, koliko je sada mila i ljubazna, kada otkrije ko je. elio j
e da odgodi taj odluèan dan. Ona sebe nije znala. Bio joj je potreban ok. Ernest je
to pri eljkivao, ali je oklijevao da ubrzava tok stvari. Osjeæao je da æe se situacij
a sama razvijati. Znao je da je ljubav slijepa i, priznao je, naroèito u njegovom
sluèaju. Sljedeæi dan oznaèio je èekanje na Crvenoj stijeni. Kauboji su radili ono to su
htjeli. Selbi je posebno zapazio da se Stiv Monel nije odvajao od ranca. Meðutim,
on i njegovi prijatelji izbjegavali su kontakt sa Ernestom i Hokom. Nebraska je
rano odjahao prema rancu Bruksovih. Nakon to je du e vrijeme razbijao glavu oko tog
a ta da radi, Ernest je na ao valjan razlog da ode do ranèerske kuæe. Ideja mu se tolik
o dopala da se zakikotao. Pokucao je na irom otvorena vrata i pozvao: - Ima li ik
og kod kuæe? - Ko je to? - javila se Ana iz male sobe s desne strane hodnika koja
je Hepfordu slu ila kao kancelarija. Ernest je u ao, gologlav i, ako mu oèi nj,su blis
tale prije nego to je vidio Anu, sigurno je da su zablistale tog trenutka. Izgled
ala je svje a kao ru a. - Oh, to si ti, ljepotane! To sam i pretpostavljala - rekla
je vedro. - ta eli ? Posjetilac je iznio razlog svog dolaska. Bio je toliko providan
da se nasmijala, ali nije izgledala ljuta. - E, ba si zgodan kauboj - rekla je z
adivljeno. - Kladim se da æe mi jednog dana donijeti i prsten. - Nadam se da hoæu - o
dvratio je Ernest gorljivo i nasmijao se od olak anja. - ta sada radi ? - Neka dosadn
a pisma i raèune za tatu. - Znaèi da danas neæe sa mnom na jahanje? - Ne mogu. Tata æe se
uskoro vratiti a ja sa ovim prilièno kasnim. Mo da sutra, Erneste. - Stvarno? Ali,
ti bi voljela da poðe , zar ne Ana? Osmjehnula mu se. Bio je to jedan od onih trenut
aka kada se nesvjesno otkrivala. Ernest je pogledao po kancelariji, kroz prozore
i vrata i onda se brzo sageo da je poljubi. - Erneste! Ti... ti... - bunila se,
porumenjev i i odmaknuv i stolicu. - Morao sam. Izgleda tako... tako... slatko. Odma
hnula je glavom sumnjièavo. - Nikad kauboju ne treba pru iti prst, jer on odmah zgra
bi ruku. ' - Ana, ako ne grije im, ti si mi dala vi e od prsta - Ernest je bio ozbil
jan. - Mo da jesam - rekla je spustiv i pogled. - Ali, meni nije ao... ako je ao tebi.
- Meni? Ja sam na sedmom nebu. Pru ila je ruku prema njemu. Ajova je osjeæao da joj
njegovo prisustvo nimalo ne smeta iako je rekla: - Odlazi, Erneste. Zaista nisi
normalan. A imam i dosta posla da zavr im. - Reci da me voli , pa æu otiæi. - Ma nemoj!
Ne mo e me na taj naèin potkupiti! Trebalo bi da ka em "ne"! - Da li to znaèi da neæe da m
ka e ili da me ne vo 137 li ? - Oboje. Molim te, Erneste, odlazi. Naljutiæu se. - To m
i neæe smetati. Dopusti da ti pomognem. Razumijem se u raèune. Zar ti vodi oèevo knjigo
vodstvo? - Ne ba sve - odvratila je. - On je posebno pedantan. Pogledaj ovu plavu
svesku. Zaboravio je da je zakljuèa kada je krenuo. Ne bih se usudila da zavirim
u nju. - Za to? - Zato to mi je zabranio, a ima povjerenja u mene. Ernest je dohvat
io plavu svesku povezanu gumenim trakama. Ruke su mu podrhtavale. Predosjeæao je d
a ova sveska sadr i informacije koje su mu bile potrebne da demaskira Hepfordove p
oslove. Ana je otrgla svesku iz njegovih ruku. - Ti si radoznao i bezobrazan kau
boj. Odlazi! - povikala je gotovo ljutito. - Ne ljuti se, Ana. Samo sam se alio.
Ipak, mislim da bi trebalo da malo vi e sazna o oèevim poslovima. - Za to? - upitala je
o tro. - Pa, zato to je netaèan... nemaran u svojim metodama. Mogao bih èak reæi da je n
eodgovoran. To mo e da vidi i svaki blesan. - Ti nisi blesan - rekla je zami ljeno d
ok ga je prouèavala blistavim oèima. - Hvala! To je zaista kompliment kada dolazi od
tebe. Sada idem - odgovorio je i krenuo. - Erneste! - pozvala ga je. Okrenuo se
, ali se nije vratio. - Nadam se da si se predomislila to se tièe jahanja u mom dru t
vu - rekao je. - Nisam. Bilo je to samo... nema veze. Reæi æu ti sutra odgovorila je
i nagnula se nad sto dok joj je rumenilo oblijevalo obraze. - Fino. Znaèi da mi n
eæe biti potreban izgovor da doðem sutra. - To ti nikad nije potrebno, Erneste. Samo
... ne mo 138 gu... ni ta vi e... obeæati. - Ana, i to je obeæanje. I znaèi mi mnogo. - Ti
od sitnica vidi previ e - bunila se. - Zar je poljubac sitnica? - Ti si ga ukrao.
- Jesam danas. A neki dan? - Ja... ne sjeæam se... Molim te, odlazi. Ernest je oti a
o. Krv mu se uzburkala, u glavi mu se vrtjelo. Oti ao je do umarka i sjeo ispod vel
ikog stabla nastojeæi da shvati zelenooku djevojku i - sebe. Ako joj nije bilo sta
lo do njega, ako je nije uznemiravalo njegovo prisustvo i rijeèi, onda je on najveæa
uobra ena budala ili se ona tako vje to pretvara. Jednostavno, nije mu izgledalo ra
zumljivo da bi se ona tako mogla pona ati sa svim momcima. A zar, ipak, nije imao
dokaz za to? Osjetio je ljubomoru. Kada ga je popustila ta uznemirenost, sjetio
se plave sveske u koju Ana nije smjela da zaviri. Naravno, Hepfordu nije ni palo
na pamet da bi njegova kæerka mogla otkriti njeno postojanje. Ajova je odluèio da v
idi ta ima u toj plavoj svesci, pa ako bude morao, poslu iæe se i nedozvoljenim sreds
tvima da doðe do nje. Zar mu nije pripadala kao i sve ostalo na rancu! elio je da m
u pripada i Ana Hepford. Sve misli uvijek su se vraæale njoj. Cijelo sljedeæe jutro
Ernest je bio kao na iglama èekajuæi popodne. A rano popodne vidio je kako talski mom
ak vodi osedlanog Aninog arca prema ranèerskoj kuæi. Ernest je po urio da osedla svog k
onja koji je bio spreman u koralu. Morao je proæi pored spavaonice gdje su Monel i
Dejvis sjedili na trijemu, mrkih pogleda, drskog dr anja. - Ja e u propast, utokljunèe
- primijetio je Monel. - Misli da je pametnjakoviæ - dodao je Dejvis. Ajova ih je
dobro osmotrio i zaustavio konja da im 139 dovikne: - Slu ajte, vi usijane glave!
Pogledajte malo Megilovu nju ku. I ne zaboravite da sam uvijek spreman da i vas ta
ko ukrasim. Nisu mu odgovorili, ali Ernestu nije promakao opasan sjaj u oèima epa D
ejvisa. Krenuo je zami ljen i sve dok nije opazio Anu na stepenicama trijema, nije
uspio da zaboravi zlovoljne kauboje. Po urio je do kuæe i sjahao. - Stigao si, dakl
e. Mislila sam da si opet zaboravio rekla je pretvarajuæi se da je ljuta. - Nema an
se da ikad zaboravim ne to to ima veze s tobom. - Erneste! Blijed si... ta se desilo
? - brzo je upitala razrogaèiv i zelene oèi. - Naljutili su me tvoji kauboji Monel i D
ejvis. - Oni nisu moji kauboji. Mrzim obojicu. ta su rekli? - Nema veze. Nije sad
a va no. ao mi je to me je lice izdalo. Vi e nisam uznemiren, Ana. - Erneste, molim te
, reci mi - povikala je zapovjednièki. Prvo je mislio da joj ne govori ni ta o svoji
m nedavnim svaðama, ali se predomislio i isprièao joj ta se desilo. Porumenjela je. -
Ne krivim te. ta oni misle o meni... - zastala je, a onda se brzo okrenula prema
konju. - Zaboravimo sve to, Ana - po urivao ju je. - elim da u ivamo u etnji. Mo da mi
se vi e nikad neæe pru iti nova prilika da bude s tobom. - Za to? - Prièa se da æu dobiti ot
kaz. - Zaista. Znaju mnogo... Erneste, zabrinuta sam. Ovdje se dosta toga promij
enilo. Ne razumijem ni tatu. I on se promijenio. Dosta toga se krije od mene... Èu
jem i neke stvari koje ne razumijem. Hajdemo! Ernest joj je pomogao da uzja e iako
se bunila. - Koliko sam ti puta rekla da sam ja djevojka sa Zapada? - upitala j
e napuæiv i usnice. 140 - Znam da se ti bolje razumije u konje od mene, ali ne mogu d
a se uzdr im da ti ne pomognem, bez obzira na to koliko sam nespretan. Vragolasto
ga je pogledala. - Pitam se... nije li to razlog to... mi se sviða . Jahali su jedno
pored drugog kroz umarak. Ana je postavljala pitanja o njemu, njegovoj porodici i
njegovom ivotu u Ajovi. Sreæom, Emest nije morao da la e ili da izbjegava odgovore,
jer ga nije pitala ni ta to bi ga moglo zbuniti - na primjer za to je do ao u Arizonu.
- Znaèi da tvoja porodica i prijatelji nisu tako siroma ni kao kod veæine momaka koji
pobjegnu od kuæe da bi se obogatili? - Ne, nisu tako... Ali, ja nisam pobjegao. -
Sigurna sam da nisi, Erneste Hauarde. Sigurno ima divnu porodicu. - Da. Vjerujem
da æe ti se dopasti moja majka i sestra kad ih jednog dana upozna - odvratio je gle
dajuæi je krajièkom oka. - ta to govori ! - uskliknula je. Mamuznula je konja i odgalop
irala ispred njega. Izvjesno vrijeme nije mogao da je dostigne. Otkrio je da joj
se raspolo enje opet promijenilo. Ponovo je bila èudna i kapriciozna. Nije joj se j
ahalo do izvora. Nije htjela ni da sja e da se odmori. Izgledalo je da ne eli èak ni
da razgovara. Ernestu se ipak dopadalo ovakvo njeno raspolo enje. Osjeæao je da ju j
e dirnulo ne to to je rekao i da se stidjela divlje, plitke, ta te strane svoje priro
de. Na povratku - a i to se desilo za njega prilièno brzo jahali su kroz tamni bor
ik gdje je Emest uspio da je uhvati za ruku. Otimala se, ali je on nije pu tao. Na
glo je odustala i izvjesno vrijeme jahali su dr eæi se za ruke, æutke - ona je bila za
mi ljena, a on se pitao da li mo e vjerovati i ovoj njenoj blagosti. U svakom sluèaju,
ohrabrio se i u najveæoj sjeni borika zagrlio ju je i privukao sebi. Konji su zas
tali. Ana se njihala tako da joj je glava poèivala na njego 141 vam ramenu, lica p
odignutog prema njemu, oèiju zatvorenih a usnica poluotvorenih. Ernest ju je nje no
poljubio. Pro ao je dugi trenutak ti ine. Ernest je znao da ne bi trebalo da ga prek
ida, ali je morao da progovori. - Ana, volim te - rekao je osmjehujuæi joj se. - T
o sigurno veæ zna . Ako ne, onda ti je sada jasno! Malo se trgnula i onda brzo uspra
vila u sedlu. - Oh, prekinuo si èaroliju! - povikala je i mamuznula konja. Ovog pu
ta Ajova je nije mogao sustiæi. Bio je zadovoljan to je pora en u ovoj trci, po to je u
srcu osjeæao da je gotovo pobijedio u drugoj. Kada je do ao do trijema, bio je zapa
njen videæi Anu sa ocem i Dudom Hajslipom. Hepfordovo lice bilo je zabrinuto, a ka
da je ugledao Ernesta, jo vi e se smrknuo. Kico je bio, kao i uvijek, uredan, to se n
e bi moglo reæi za njegovo lice. Selbi je brzo shvatio da je to pobudilo Anino sa al
jenje. Zbog oèite Anine simpatije, ukoèeno se naklonio Hepfordu. - Hauarde, nisam li
ti rekao da ne smije jahati sa Anom? - pitao je ranèer. - Ne sjeæam se, gospodine. -
Tata, nije va no da li si rekao ili ne. ja sam ga pozvala - progovorila je Ana. -
Dovoljno sam stara da mogu birati svoje pratioce. - Okrenula se prema Ernestu.
- Jesi li ti odgovoran za Hajslipov izgled? - Naravno da nisam - odgovorio je Er
nest jetko. - Da jesam, onda bih se sam sebe stidio. - Ali on ka e da si ga pretuk
ao! - Tukli smo se. On je odgovoran za to. Ajova nije mogao da shvati Aninu oèitu
ljutnju. Ne to joj je reèeno prije njegovog dolaska. Zatim je na trijemu opazio Megi
la, Dejvisa i Mont'a. Osjeæao se kao da je uhvaæen u kradi i zbog toga ga je obuzeo
hladan bijes. - Hajslip tvrdi da si ga.zatekao kako spava, nakon to je pio, i da
si ga isprebijao do besvijesti - nastavila je Ana optu ujuæim tonom. 142 - Gospodin
Hajslip je uvijek u besvjesnom stanju. Takav je i roðen - rekao je Ernest o tro. - I
zbjegava odgovor. - Ni ta ja ne izbjegavam!... Ana Hepforð, da li to eli reæi da treba da
porièem takvu besramnu optu bu? Tebi? Ne bih se tako nisko spustio. Vjeruj ta god hoæe
o meni odvratio je strasno - èak i gluposti koje ti prièa ovaj Teksa anin! Hepford je
si ao s trijema i stao pred Selbija. - Hauarde, da nisi malo previ e digao nos! Mo da
si hvalisavac, a mo da si samo divlji utokljunac. Ako hoæe da ostane èist, onda ti je bol
je da govori . - Od èega treba da se oèistim, gospodine? - Pa, prije svega od uve Hepf
ordove optu be. - To je prljava la - procijedio je Selbi ukoèeno sjahav i. - Neka Hajsl
ip doðe ovdje. Sada nije ni pijan, niti spava. Biæe mi zaista drago da ponovim onaj
tretman koji sam mu veæ dvaput priu tio. Hajslip se me koljio, mamuze su mu zazveckale
. U oèima mu je sijevala svjetlost mr nje. - ]a nisam rvaè - bunio se. - A kada se slj
edeæeg puta pobijemo, onda æe to biti sa oru jem. - Pih! Ti si blefer. Veæ si jednom puc
ao kada nisam imao revolver kod sebe. Uèinio bi ti to i opet. Ti si kukavica, Hajs
ltpe - zavr io je Ernest. Uto se i Hok Sibert pojavio iz borika. Nije mu mogla pro
maæi Selbijeva optu ba. - ta se to de ava? - upitao je hladnim glasom koji je oporavio
Ernesta. Nije mu trebalo govoriti da je Sibert njegov prijatelj. - Izgleda da sa
m na sudu - odgovorio je, trudeæi se da povrati kontrolu nad sobom. Hepford se okr
enuo i ponovio Hajslipovu optu bu, natuknuv i da mo e razrije iti sukob i bez mije anja sv
og predradnika. - Pa, sve dok ja vodim ovu dru inu... - poèeo je Sibert 143 mrko. -
Ti vi e ni ta ne vodi - prekinuo ga je Hepford. Mo da je to novost za tebe. - Pa, i jes
te. - Hajslip je sad predradnik. Naimenovao sam ga juèe, u gradu. - I ne obavijest
iv i mene? - pitao je Sibert èije je tamno lice postalo crveno kao krv. - Nisi bio p
risutan kada sam to odluèio. Osim toga, nije ni va no. - Hvala, Hepforde - otegao je
Sibert pribli iv i se rancem u kojeg je upravio prezriv pogled. - Drago mi je to sam
slobodan, iako moj otkaz nije regularan. A kada je o tome rijeè, Hepforde, ima do
sta toga to tebi nije va no. I ka em ti to u lice. Uvijek si bio neka èudna mustra stoèar
a i odnedavno sam te prozreo, isto kao i tvoje mraène poslove sa Andersonom. Stoga
mi i jeste jasno za to si stavio Hajslipa na moje mjesto. Hepford je pomodrio. An
a je prekinula neugodnu ti inu. - Tata! Kako mo e dozvoliti njemu... ili bilo kome dr
ugom da tako s tobom govori? - povikala je. - Hepforde - nastavio je Sibert - ne
 vidim ima li uz sebe revolver. Ako ima , ni ne poku avaj da ga izvuèe . Metkom bih ti ot
kinuo ruku. Mora progutati to to sam ti rekao. I jo vi e. Dru ina se raspala. I to treb
a da zahvali tom svom kico u. On je rastjerao na u dru inu. Ako misli opstati ovdje na C
rvenoj stijeni uz Hajslipa koji treba da vodi ljude i stoku... pa, bogami si lud
. Kladio bih se da ti to nije namjera. To je sve to sam imao da ka em. Zadr i ono mal
o crkavice to si mi du an. Biæe ti potrebno ako bude morao da pola e raèune. Ha! Ha! Siber
se prezrivo smijao. Zatim je poèeo da se povlaèi natra ke sa rukom na opasaèu i onda ne
stao. Nakon toga uslijedila je duga neprijatna ti ina. Bilo je oèito da se Hepford i
te kako trudi da prevaziðe ok. Pri 144 rodna boja poèela je da mu se vraæa u lice. Kad
a je pogledao u asnutu kæerku, veæ je gospodario situacijom. - Eto, vidi - rekao je mah
nuv i rukom. Ernestovom o trom pogledu nije promaklo da mu ruka podrhtava. Moja dru in
a se zaista raspala. Zato treba kriviti Siberta, a ne Hajslipa. Odavno ovdje pos
toje neslaganja. Sibertu se nije dopadao moj naèin upravljanja rancem. elio je kont
rolu. A sada, kada sam ga otpustio, pokazao je pravo lice i poèeo sa ru nim optu bama.
- Trebalo je da ga ubije - izjavila je Ana èije su oèi bljuvale zelenu vatru. Hepfor
d se neveselo nasmijao. - Sibert je vje tiji s revolverom od mene. Odjednom je izg
ledalo da se Ana sjetila Ernestovog prisustva. Okrenula^se i upravila u njega po
gled pun hladnoæe i optu bi. - Vjerujem Hajslipu. - rekla je, Ajova se naklonio. - T
o je prirodno... za djevojku kakva si ti. - A kakva sam to ja? - Ta ta, prazna cur
a i Dud ti je po mjeri. To mi je bilo jasno od samog poèetka. - A ta si ti to oèekiva
o? - Oèi su joj bile ponosne, tamne, pune bijesa. - Bio sam budala, naravno. Vjero
vao sam da si po tena, iskrena, dobra. Trebalo je da poslu am govorkanja. To ju je,
izgleda, porazilo, i spustila je pogled. Sada je Hajslip progovorio i Selbi je m
ogao vidjeti da se koèoperi. - Gospodine Hepforde, ovaj tip Hauard je slatkorjeèiv.
Obilazio je oko Ane, isto kao to je to èinio i sa Dejzi Bruks. Ernest je skoèio napri
jed kao da ga je neSto ubolo. Hepford mu je preprijeèio put. Stajao je tamo kao pl
ijen bijesa i boli. Ono to se desilo izgledalo mu je nestvarno koliko je bilo i n
epravedno. Nakon jednog trenutka ipak je uspio da izvuèe posljednje atome snage i
dostojanstva. 145 Dovoljno je povratio kontrolu nad emocijama tako da nije morao
otkrivati identitet i istog trenutka postupiti prema ovim ljudima onako kako za
slu uju. to se vize obuzdavao, to æe biti veæi njegov gnjev kada doðe èas da udari! - Gospo
dine Hepforde - rekao je smireno - rado prihvatam otkaz, ba kao i Sibert. Moram v
am jo samo reæi da ni pod kakvim uslovima ne bih vi e radio za èovjeka kakav ste vi. Nj
egove rijeèi ili mo da ton kojim su izreèene ili njegov izraz lica ostavili su oèit utis
ak i na Hepforda i na njegovu kæerku. Kao da je mladi Ajova odjednom postao neka d
ruga osoba. Sa aljivo je pogledao Anu, a onda se ponosno okrenuo vodeæi konja. Kada
je izmakao iz njihovog vidokruga, Ernest je gotovo zaslijepljen posniuo na stazi
- èvrsto je dr ao uzde, jer je bio gotovo obnevidio, grlo mu je bilo suho. Nakon ne
prijatne scene gotovo je obamro. Sibert ga je èekao u spavaonici i, kada se Ajova
skljokao, primijetio je: - Auh. Èini mi se da si i ti svoje dobio. A to sigurno oèek
uje i Nebrasku... Slu aj, momèe, blijed si... - Blijed sam, Hok. Zlo mi je. Toliko s
am bijesan da bih mogao da ubijem... - Ne lupetaj. Neko bi mogao da te èuje. Smiri
se. Pobrinuæu se za tvog konja. Ernest se izvalio na trijemu. Osjeæao se kao da je
sve Stoje va no i èezlo iz njegovog ivota. Sve njegove nade i planovi vrtjeli su se "ok
o Ane Hepford. I pored svih ranijih sumnji, zatvorio je oèi i otvorio joj svoje sr
ce. Sada kada je uæutkao sve svoje sumnje i uklonio ograde, ona gaje izdala. A sam
o prije sat vremena predavala mu se! Samo prije jedan sat! Njeno zaneseno lice,
sklopljene oèi, otvorene crvene usne, slatke, izazovne. I sad...! Sta ju je u tren
u spopalo da se potpuno promijeni, da podr i nacerenog, la ljivog kukavicu Hajslipa
pred ocem i grubim kaubojima? Sta ju je moglo spopasti ako ne njena prava narav?
Kako je sam sebi gorko prebacivao to je sebi dozvolio da i za tre 146 nutak vjer
uje u raj! Sibert se vratio. - Hej, Hauarde, izgleda da te vi e grize to to nisi iz
gubio samo posao, je li tako? - Posao! Ba me briga za posao! - Auh! Zatreskao si
se u Hepfordovu curu... a ona se s tobom pakleno poigrala? - Jeste. Bili su u pr
avu svi oni prokleti, nacereni kauboji - priznao je Ernest. - Rekli su da ja em u
propast... da sam roðeni utokljunac! Znali su kakva je djevojka o kojoj su govorili
. - Pa, ne znam. Ali su otkrili tvoju boljku. A Ana je lo lijek. Ipak, ne vjeruje
m da je skroz pokvarena. Mora i sebe da krivi . Sada jednostavno sve to mora nekako
sam da podnese . Ernest je sjeo. Raspolo enje mu se malo popravilo zato to je ovaj st
ari zapadnjak malo i hvalio Anu. Dok je sebe prezirao to je jo beznade no voli, osjeæa
o je stid umjesto nje zbog njene izdaje. - Ajova, mogli bismo se spakovati i pos
uditi konje i _. onda put pod noge - poèeo je Sibert. - Noæas mo emo II svratiti kod B
ruksa. Vjerujem da je Nebraska sada tamo. Ne bi valjalo da èeka da ga otpuste... A
onda... pa, mo emo o svemu porazgovarati sa Semom, ako bude trijezan. Ali sada u
ovim krajevima nema poslova... - Ha! Nema posla za tebe i Nebrasku! - provalilo
je iz Ernesta. - A mo da æe i naivko kakav sam ja uskoro doæi do posla... èim po elim da g
a prihvatim. - Pa, momèe, prirodno je to sada prièa kao da nisi pri sebi - odgovorio j
e Sibert filozofski. Blago je spustio ruku na Ernestovo rame. - Omilio si mi, Ha
uarde. I, bogami, moram na tebe da pripazim. Mogao bi ubiti Hajslipa ili uèiniti j
o neku veæu glupost. A zna da nas trojica ne bismo mogli dobro proæi kod erifa u Spring
ertaunu. - Hok, vi ste moj prijatelj... je li tako? - Naravno da jesam. A isto t
ako i Nebraska. -1 mogu vam vjerovati? ( 147 - Meni! To je glupo pitanje, sine.
- Ne to æu vam povjeriti ako mi svojom èa æu obeæate da neæete reæi Nebraski? - Svakako, Erni
sve to eli . Ali, suvi e si uzbuðen pa... - Jesam, priznajem. Svejedno znam ta govorim.
- Govori, onda, kauboju - otegao je zapadnjak toplo se osmjehnuv i. . j - Hok, ja
sam Ernest Hauard Selbi... vlasnik ranca Crvena stijena! XV Ajovino otkriæe izgovo
reno je gotovo apatom. Alko je oèekivao da æe oboriti Siberta, prevario se. Predradni
k je poèeo da se smije, a onda se naglo uozbiljio. - Sine, ti si skrenuo - rekao j
e blago. - Prokletstvo! Glupi ste kao i svi drugi zapadnjaci uzviknuo je Ernest
ustajuæi. - Udimo! Ernest je zatvorio vrata iza Siberta i zakraèunao ih; zatim je kl
eknuo i ispod le aja izvukao torbu. Otkljuèao ju je i izvukao gomilu podebljih kover
ata i ugurao ih u Sibertove ruke. - Evo! U svakoj æete naæi dokaz - rekao je. Sibert
je otvorio jednu, preletio pogledom, pa zatim pogledao Ernesta, a onda brzo poèeo
da pregleda i sadr aj drugih. - Neka sam proklet!... Ja sam lud... Erneste Hauard
e Selbi! - Ne govorite tako glasno. Da, ja sam Selbi. I sada znate za to, nakon sv
ega, vi i Nebraska niste nesretni. - Pa, ako ti prijateljstvo ne to znaèi... kao utok
ljuncu Erniju Hauardu ili kao ranèeru Selbiju! Bogami si me oborio, Erneste. Kako
ti je palo na pamet da ovako izigra Hepforda? - Hok, u poèetku nisam mislio ozbiljn
o. Kada sam poèeo da sumnjam u njegovu krivicu, onda sam odluèio 148 da odigram ulog
u utokljunca na Zapadu. «i Sibert je tiho zviznuo. Sada je sve poèelo da mu po- Jal s
taje jasnije. Poèeo je da hoda gore-dolje po sobi. Povre- r meno bi pljesnuo akom o
dlan druge ruke. Zatim bi se zakikotao. Nakon nekog vremena ponovo je sjeo. - P
ametan si ti! Uvijek mi je bilo ne to èudno u vezi s tobom. I sada vidim jasno kao d
an. elio si da naðe dokaz da Hepford krade tvoju stoku? - Da... Imam neke dokaze, al
i mi to nije dovoljno. Obojica znamo da je varalica, Hok, vi mo ete shvatiti za to j
o ne mogu zatvoriti zamku sve dok nemam crno na bijelo dokaz koji æu iznijeti pred
sud. - Pa, biæe te ko dokazati. Prikrivao je tragove. Nikad nisam radio za lukavijeg
stoèara. Vjerujem da mogu objasniti kako vodi svoje poslove. Samo, ovdje na sudu
rijeèi ne poma u. Njegovim rijeèima æe uvijek vi e vjerovati nego mojim. Tebi su potrebne èi
njenice. - Kunem se da se vi e neæe dokopati nijednog mog dolara! Ili goveda! A to m
e podsjeti da moram uzeti svoju platu. - Svakako. Idi do kuæe i zatra i. Nemoj opet
gubiti glavu, Ajova. Sada je ovo drugaèija igra. Hepford bi te ubio dok trepne okom
, posebno ako sazna ko si. A tek Hajslip... dobro pripazi na njega! - Hoæu. Spremiæu
revolver, nastojaæu da budem hladnokrvan i motriæu na njih poput maèke - odvratio je
Selbi zakopèavajuæi opasaè. - Zaboga! - odjednom je povikao Hok. - ta je sada? Ka em vam
da se mogu brinuti o sebi. - Nije to, sinak. Samo sam se sjetio kako se sada mo e p
oravnati i sa Hepfordom i sa Anom. Gadno su ti se zamjerili. Ani æe biti gore. Kun
em ti se, ona ima dobro srce. A uvijek je mislila da je Crvena stijena njen ranè.
- Pa, nije - odvratio je Ernest namr th i se. - Dobro, dobro... ako se stvarno s to
bom poigrala, onda je i zaslu ila da bude uni tena. 149 Ako je... Zaboga, Hok, ta vi e
lite? - odvratio je Ernest arko. - Samo pola sata, ma ne, èetvrt sata prije nego to
smo se vratili - ona je dopustila da je poljubim. Ona je to eljela. I to nije prv
i put... Minut kasnije - kada je naletjela na oca i Hajslipa - promijenila se. B
ila je hladna i gruba. Vjerovala je njegovim la ima. Pona ala se prema meni kao da s
am gubav. Izdala me je pred ocem i pred njim. - Èuo sam, Erneste, jer sam bio u bo
riku. I vidio sam sve. Zato sam se i pojavio. Svejedno, momèe, ja bih to polako. T
i si vlasnik ranca - i svega to je na rancu. Kad god po eli , mo e ih otjerati. Jedino p
rije nego to njega uni ti i nju ponizi , mora saznati da li joj je stalo do tebe. - Hok
, i vi mi savjetujete da ne urim! - povikao je Ernest. - Niko ne zna za to ena èini ov
o ili ono. Mo da te je Ana danas i izdala zato to te voli i ne eli da to oni saznaju
. - Mo da, ali nije tako - odvratio je Ernest gorko. - Saèekajte ovdje i razmislite
o svemu. Brzo æu se vratiti. - Upamti moj savjet. I kada bude tamo, zamoli ih da na
m posude konje. - Ha! Ha! Da posudim vlastite konje. Svakako, uèiniæu tako, Hok. Ern
est je brzo koraèao prema ranèerskoj kuæi, sigurniji i samopouzdaniji. Ipak, gorèina ga
nije napu tala. Dok je i ao izmeðu borova, odjednom je osjetio ubod u srcu. Nikad vi e n
eæe moæi da proðe kroz borik. Trijem je bio pust. Vidio je da su vrata kancelarije otv
orena i u isto vrijeme je Èuo glasove. Odva no se uspeo i pokucao. - Ko je to? Ulazi
- pozvao je Hepford. Ernest je u ao. Ranèer je sjedio za stolom, a Hajslip je staja
o pored njega. Kada su ugledali Ernesta sa opasaèem, obojica su se trgnuli. - Do ao
sam po svoju platu - smireno je rekao. 150 - Naravno, Hauarde - odgovorio je Hep
ford urno. - Koliko ti pripada? Ajova je izrekao sumu, osmjehujuæi se. Hepford je i
zbrojao novac i pru io mu. - Velika hvala. Sibert i ja bismo posudili konje, bar d
o Bruksovog ranca. - Ti i Sibert mo ete i pje ke - Hajslip se ru no nasmijao. - Ne pos
uðujem svoje konje. - Tvoje konje! - Ernest se brzo ugrizao za jezik. - Hajslipe,
kladim se u deset hiljada dolara da æe u roku od sedam dana sam otiæi pje ke sa ovog ra
nca ako te prije ne odnesu. Hepford se nasmijao, ali se i zagledao u ovog kauboj
a koji je nekako bio drugaèiji. - Deset hiljada? Ha! Ha! A ima samo dvadeset i est k
oje si sada uzeo! - cerio se Hajslip. Selbi je osjeæao da je beskorisno tro iti rijeèi
na ovu dvojicu, barem dok im ne ka e ta misli o svemu. Samo je uputio èudan pogled H
epfordu, a onda je znaèajno pogledao Hajslipa. Pogled mu se zatim zaustavio na sto
lu na kome su le ali papiri i novac. Srce mu je poskoèilo kada je ugledao plavu sves
ku. Tada se polako povukao iz kancelarije. Kada se okrenuo, pogledao je niz hodn
ik po to je èuo korake. Ana je stajala u sjeni. Za trenutak je bio kao paralizovan.
Lice joj je bilo blijedo, a za arene krupne oèi bile su ispunjene kajanjem. Brzo se
okrenuo i strèao niz stepenice, a onda kroz borik do spavaonice. Sibert je sjedio
na le aju gdje ga je i ostavio. - Zaboga... brzo si to obavio... Ernest je pokazao
novac koji je èvrsto dr ao u ruci. - Hajslip ka e da mo emo i pje ke - rekao je. - Pa, ni
sam iznenaðen. ta si ti odgovorio? - Ponudio sam opkladu od deset hiljada dolara da
æe ga za nedjelju dana ili odnijeti s ranca ili æe sam otiæi pje ke. - Fino. Ni ja ne b
ih to bolje uèinio. Pa, idem po svoje 151 stvari. - Ja imam dvije torbe, Hok... Ba
me interesuje ta æe Bruks reæi. Kladim se da æe Nebraska praskati. Ne to prije zalaska su
nca dvojica otpu tenih kauboja sa Crvene stijene umorno su se vukli stazom koja je
vodila do Bruksove kuæe. Dejzi ih je prva primijetila i mahnula im kapicom. Veæ slj
edeæeg trena na vratima se pojavila krupna Bruksova prilika. Polako je krenuo prem
a njima. Zatim se pojavio i Nebraska i zaurlao. - Seme, mo e li nas prihvatiti? - u
pitao je Sibert kada im je pri ao Bruks. - Naravno, hoæu. ta se desilo? Ili su vas ot
jerali ili ste sami oti li? - ta je ono bilo, Erneste? - Sve mi se ne to èini da smo ot
jerani i da nam je novi predradnik Hajslip rekao da idemo pje ke. Uh, ba su ove tor
be te ke! Do li su do kuæe gdje ih je doèekala zajapurena i zabrinuta Dejzi. Izgledala j
e ljupko, primijetio je Ernest. Nebraska je stajao naslonjen na dovratak, smijul
jeæi se. - Samo se ti smij, pametnjakoviæu - zaprijetio je Ernest. -1 ti si ostao be
z posla. Tako su otjerani kauboji bili prihvaæeni i nahranjeni. Naravno, pitanja n
isu nedostajala. Ernest je pustio da Sibert govori, a nakon svega Bruks je bio u
veliko zabrinut. - Biæe mi te ko da izgubim ovu kuæu - rekao je tu no. - Da izgubite kuæu?
- planuo je Ernest. - Niko sa Crvene stijene ne mo e vas odavde otjerati, Seme. -
Seme, ne obraæaj pa nju na momka - otegao je Sibert. - Malo je enuo, ali srce mu je
jo u redu. Prièali su dugo u noæ. Dejzi, koja je u kuhinji prala sude sa Nebraskom, i
za la je da im ka e da je vrijeme za spavanje. 152 - Imamo dosta æebadi - rekao je Bru
ks. - Vi momci, mo ete sa Nebraskom spavati na trijemu. Kada su svjetla uga ena i ka
da se sve smirilo, Nebraska se dovukao do Ernesta i apnuo: - Prijatelju, sigurno
ti je bilo te ko zbog Ane. -1 te kako! - Zaista mi je ao. Bila je sva med i mlijeko
, a kada ti je zatrebao prijatelj, odbacila te je zbog Hajslipa? - Nebraska, sta
ri prijatelju, bilo je ba tako. - Proklete joj bile one zelene oèi! Uvijek sam se n
adao da Ana ima dobru du u. - Obmanula je i tebe i Hoka. Ana nije dobra. Nebraska
je uzdahnuo. - Je li ti te ko, prijatelju? - Bogami, gadno je. Isto kao to je bilo
tebi sa Dejzi. - Pa, proklet bio ako bih odustao - Nebraska je rekao promuklim g
lasom i, okrenuv i se na drugu stranu, odmah zaspao. Ernest nije mogao dugo da usn
i. U poèetku je razmi ljao o ljubaznosti ovih dobrih prijatelja i kako ih voli i kak
o æe ih nagraditi kada preuzme ranè. Nakon toga misli su mu se vratile dogaðajima od t
og dana, sve je ponovo pre ivljavao, nastojao da stvari drugaèije sagleda, da pronaðe
uzroke i posljedice. Uzalud je tra io traèak nade kada je u pitanju bila Ana. I svak
a misao ostajala je bez rje enja. Satima je le ao budan, na kraju ga je umor ipak sa
vladao i on je upao u privremeni zaborav. Ujutro su Nebraska i Sibert oti li s Bru
ksom u obilazak ranca, a Dejzi je bila zaposlena u kuhinji. Ernest se vrtio tamo
amo i konaèno se uspeo uz obronak gdje je sjeo ispod jednog stabla i zagledao se
u predivnu dolinu. Pa njaci, valovita polja, zeleni grmovi gra ka, crne padine koje
su vodile do crvenih stijena - sve je to svojom ljepotom i mirom, svojom samotno æu
i divljinom donekle ubla ilo njegovu du u. Dan je pro ao a da nije do ao do nekog rje enja
svog problema. Za veèerom je jedva ubijedio Nebrasku da ne 153 ide na Crvenu stij
enu. Nije mu se dopadao njegov hladan ton, niti sjaj u oèima. Ernesta nisu mogle p
revariti njegove rijeèi da eli da ode po stvari koje su mu ostale na rancu. I Siber
t se pridru io Ernestu kako bi ga odvratio od namjere. - U redu. Dragi moji, jedno
g dana ipak æu morati da odem. Da uzmem platu, sedlo i æebad. I, naravno, da ukazem
svoje po tovanje novom predradniku. - Nebraska Kempe! - povikala je Dejzi gorljivo
. I ona je s pravom strepila kao i Ernesr. - Do vraga! Jo nisi moj gazda! - alio s
e Nebraska. - Pa, vrijeme je da postanem... zbog tebe - odgovorila je Dejzi. Sve
do sredine sljedeæeg popodneva situacija se nije mijenjala. A onda je Ernest, koj
i je sjedio napolju, opazio dvojicu jahaèa. Nije mu mnogo trebalo da prepozna Hajs
lipa i Anu. Za trenutak mu je bilo neugodno. A tada ga je obuzela ljubomora. Ule
tio je u kuæu. - Dejzi, vidio sam Hajslipa. Biæe bolje da se s njim suoèim. - Hajslip!
Oh... ja... ne mogu ga vidjeti - zamucala je. -1 ne treba da ga vidi - odgovorio
je kratko. - Zatvori vrata za mnom. Iza ao je uznemiren to se Dejzi toliko uzbudil
a i zbog samog pomena Hajslipovog imena. Mala glupaèa ga sigurno voli. Obuzet vlas
titom ljubomorom i mr njom brzo je zaboravio Dejzi. Hajslip je, naravno, izmislio
izgovor da doðe do Bruksa. Za to Ana ide s njim? Jo jedan od njenih niskih trikova. T
o nije moglo biti sluèajno. Zastala je kod kapije a Hajslip je krenuo prema kuæi. Ni
je pokazivala nikakav znak, da je vidjela Ernesta. A bilo je nemoguæe da ga nije v
idjela. Jer, nije bilo daleko, a nije bilo ni drveæa koje bi skrivalo pogled. Hajs
lip se zaustavio ispred vrata. - elim da vidim Bruksa - va no je rekao. - Niko nije
kod kuæe. Svi su u polju. 154 ' - Je li i Dejzi s njima? - Jeste. A i Nebraska. P
oslu aj me. Ne idi tamo - odgo vorio je Ernest. - Osim toga, sudeæi po tvom izgledu,
to za tebe ne bi bilo zdravo mjesto. - Ja nemam posla sa takvim bijednicima kao
to si ti odgovorio je Hajslip dok ga je oblijevalo rumenilo od bije sa. - Mo e Semu
Bruksu poruèiti od mene da se spremi da ide sa ranca. - Kakvog ranca? - odmah je
upitao Ernest. - Pa sa Crvene stijene. - Ali ovaj ranè nije Crvena stijena. Ovo je
Bruksov ranè. - On za to nema nikakve papire. - Tako sam i ja èuo. Ali, moj... star
i Selbi mu je dao zemlju. Stotinu ari. Bruks ima papire za prava na vodu. - Dost
a toga ti zna , Hauarde - cerio se Hajslip. Bruks ne mo e koristiti vodu ako ne posj
eduje ili nema dozvolu za zemlju. Hepford mu je dozvolio da ostane. Sa da sam ja
predradnik na Crvenoj stijeni. I on mora da seli! - Je li to Hepfordovo nareðenje
? - pitao je Ernest jed va prigu ujuæi bijes. - To je moje nareðenje i to je dovoljno
- odgovorio je Hajslip okrenuv i konja. Ernest je iskoristio priliku da poðe za njim
do kapije. - Prenijeæu mu poruku, iako nerado. - Mo e mi u tedjeti vrijeme da ne dolaz
im opet. - Svakako... Znam da bih ti mogao u tedjeti dosta to ga... - Zdravo, Dejz
- prekinuo ga je Hajslip mahnuv i pre ma prozoru gdje je Ernest opazio djevojèinu b
lijedu prili ku. Brzo je nestala. - Vjerujem da znam - nastavio je Hajslip, a nj
egov iz gled i ton bili su vi e nego dovoljni da Ernest plane. Stigli su do otvore
ne kapije. Hajslip je izjahao, a Er nest je stavio preèku. Zatim je pogledao prema
Hajslipu i djevojci iza njega. 155 - Znam dosta toga, Hajslipe - potvrdio je, a
glas mu je podrhtavao. - Bruks nikad neæe otiæi sa ove zemlje. A savjetujem ti da s
e i ti dr i podalje... ako eli da saèuva svoju stra ljivu stra njicu. Ana je naglo mamuzn
konja. Ernest je samo za trenutak ugledao njeno lice, ali je i to bilo dovoljno
da primijeti da je zapla ena. Hajslip je krenuo nji uæi se u sedlu i podrugljivo zapj
evao: - Revolvera iz Ajove moju curu ukrao je... Njegov smijeh je dugo odzvanjao.
Uskoro je dostigao Anu i ja uæi uz nju nagnuo se da je uhvati za ruku. Izgledalo je
da mu se rado prepu ta. Zatim su, dr eæi se za ruke, odjahali niz stazu. Ernest je st
ajao u nemoænom bijesu. Napokon je promrmljao: - Ko bi povjerovao da bi to ona mog
la uèiniti?... Ona je sve ovo smislila! Zbog ljubomore i izdaje odluèio je da ne odg
aða ono to je odavno trebao da dovr i. XVI Te veèeri, Nebraska je dojahao ranije nego o
bièno. Sa sobom je donio miris ume, a odjeæa mu je bila puna borovih iglica. - Ne izg
leda kao da si kopao rupe za ogradu - primijetio je Ernest. - Sem i Hok su to oba
vili - odgovorio je Nebraska. - Pa, gdje si ti bio? - Jahao sam uokolo. Ernest s
e pitao za to je Nebraska to radio. A onda je ovaj nemarno pitao ko su bili jahaèi k
oji su i li prema Crvenoj stijeni. - Hajslip i Ana - odgovorio je Selbi, isto tako
nemarno. Kauboj je soèno opsovao. - Ona crvenokosa namigu a! 156 Igra li ona Hajsli
povu igru? - Ne znam, Nebraska. Bio sam iznenaðen kada sam vidio kako odose dr eæi se
za ruke. Zaista je kvarna. - Prokleta bila. Mo da samo tebe izaziva i ne zna kolik
o je Hajslip u stvari zao. Neko bi morao da joj ka e. Naravno, tatica ne mo e. Zato
i Dejz uvijek zadrhti kadgod se spomene Hajslipovo ime. To me, bogami, ljuti. Al
i, Dejz je po tena. Isprièala mi je. Rekla mi je da ju je hipnotisao kao to zmija hip
noti e ptice. Da nije tako, dragi moj prijatelju, dao bih joj veæ sutra nogu. Srce j
oj je dobro. Moram ostati uz nju. Brine me to da bi Hajslip jednog dana mogao do
jahati ovdje i uhvatiti Dejzi samu. Vjerujem da je zato danas dolazio da malo os
motri i zato doveo Anu. - Mo e biti. Rekla je da ka em Bruksu da se seli odavde. - M
a ta mi ka e ! 1 uèiniæe to, Erni, ako mu dopustimo. Zakon je na Hepfordovoj strani. Bruk
s nema ni ta napismeno. - Pa, Nebraska, biæe ti drago da èuje da neæemo pustiti gospodina
Hajslipa - odgovorio je Ernest radosno. - To su prave rijeèi. Bogami, tebe je lij
epo imati za prijatelja, Erni. Zaista ne znam ta sam radio i kako sam ivio prije n
ego to si do ao! - Hvala. Sretan sam to mogu uzvratiti kompliment... A sada da malo
razmotrimo sve ovo. Neka se Bruks i Sibert pozabave ogradom. Nas dvojica æemo naiz
mjenièno paziti na kuæu. Odozgo, iz ume, odakle se pru a pogled u oba pravca. - Auuh. T
o je pametno. Neka doðe i zatekne Dejzi samu ha?... Erni, nekako slutim da æe doæi. -
Naravno da æe doæi. Kada su danas do li, Ana je ostala kod kapije. Vidio sam ih i reka
o Dejzi da zatvori vrata. Kada je Hajslip dojahao, lagao sam... rekao sam da nij
e ovdje. Rekao sam mu da je Dejzi s tobom i da mu je bolje da se ukloni. Dejzi,
luðaèa jedna, pojavila se na prozoru. Hajslip ju je vidio. 1, bogami, udarilo mu je
u glavu! 157 Odjahao je pjevajuæi onu o Ajovi. - Auuh. Drago mi je da si mi rekao,
Erneste. To je ono èega sam se i pla io. Odgegao se u kuæu, ostavljajuæi Selbija. Trenu
tak kasnije Ernest je èuo strogi glas, a zatim Dejzin plaè. Ne eleæi da prislu kuje, usta
o je i krenuo do klupe ispod bora. U to je iza ao Nebraska, bijel kao kreè. - Gdje s
i, Erneste? - pozvao je. Onda ga je opazio, oti ao kod njega i sjeo u sjenu veliko
g bora. Maramom je obrisao znojavo lice. Inaèe, izgledalo je da je miran. - Jo je g
ore, Erni - poèeo je smireno. - Zaskoèio sam Dejz. Zaklela se da se ne sjeæa da je pro
virila kroz prozor da vidi Hajslipa i ne bi znala reæi za to je to uèinila. Priznala j
e da se pla ila da bi je mogao uvaliti u nevolju. To mi je morala priznati i izgle
dalo je kao da joj je laknulo. A onda je ne to promrmljala i ja sam se ukoèio. Upita
o sam je voli li Hajslipa. Rekla je da ga mrzi i tako je izgledala. Onda sam je
upitao voli li mene. I zaklela se da me voli... Onda sam joj rekao da mi je to d
ovoljno. Uskoro æemo u grad da se vjenèamo. Onda æe je Hajslip ostaviti na miru. Ajova
je tiho opsovao i primijetio: - To isto æu i ja uèiniti, Nebraska. - Svakako, znao
sam da hoæe ... A sada, kada sam ja svoje sredio, brinem se zbog tebe. - Nema proble
ma, Nebraska. I ja æu sve brzo srediti. Dva dana nakon tog razgovora Ernest je sje
dio na brijegu i osmatrao put kada je opazio Hepfordovu dvokolicu. Ubrzo je prep
oznao i putnike. Bili su to Hepford i Hajslip, koji je dr ao uzde. Ernest je prvo
pomislio da dolaze na Bruksov ranè, ali su pro li stazu i brzo nestali iz vida. - Id
u u grad - glasno je rekao Ernest. I zamislio se. Iznenada je skoèio, uskliknuv i: -
Pa, to mi je ansa! Otiæi æe do Crvene stijene i pod okriljem tame, po to 158 nema Hepf
orda i njegovog skutono e, dokopaæe se plave sveske koja æe, bio je u to ubijeðen, potkr
ijepiti njegove sumnje u ranèera. Ernest se nije vratio u kuæu. Dr eæi se ume, napravio j
e irok krug oko Bruksove farme i do ao do puta koji je vodio do zapadne strane doli
ne. I ao je polako, oprezno. Mogao je naiæi na nekog od Hajslipovih jahaèa, a Ernest n
ije elio da ga iko vidi. Sunce je za lo kada je do ao do suprotne taèke i iznad ranèerske
kuæe. Tu je saèekao. Njegov pogled je s ponosom lutao preko prostrane zemlje po koj
oj su se prikradale dugaèke purpurne sjene. Prostrani zeleni pa njaci bili su pro aran
i sa stotinjak konja, daleko iza ovih bili su jo iri pa njaci na kojima je pasla sto
ka. Tamo negdje krave su mukale, blejanje jagnjadi dolazilo je iz ravnice iza kuæe
. Bila je to izuzetna scena i Ernestovo srce se napinjalo od ponosa. Sve to je b
ilo njegovo. U tom trenutku u njegovom srcu nije bilo milosti. Varao ga je otac,
ismijavala ga je kæerka. Pro lo je vrijeme kada je izmeðu njega i njegovog posjeda st
ajala kruna crvene kose i sjaj zelenih oèiju. Daleko iznad suprotne padine posljed
nji zlatasti zraci obasjavali su planinske vrhove. Ernest je posmatrao kako se p
rodu uju purpurne sjene, kako sumrak prelazi u tamu, tama u noæ. Tada je krenuo iz s
vog zaklona, do borika koji je, okru ivao kuæu. Postao je oprezniji. Zaustavilo ga j
e lajanje psa; gotovo se zaledio kada je èuo neèije korake niz stazu. Napokon je do ao
do gustog grmlja to je raslo sa sjeverne i istoène strane kuæe i odmah osjetio veæu si
gurnost Izvirio je iz sjene i primijetio samo svjetlo u kancelariji. Njegovo o tro
uho uhvatilo je lake korake. To je, bez sumnje, bila Ana, jer je bio siguran da
ne mogu biti ni Hajslip, ni Hepford. Ernest nije mario ni za kog drugog, ali se
pla io i od same pomisli da sretne Anu. Ako bi se desilo da naleti na Hajslipa il
i Hepforda, to bi znaèilo pucnjavu. Pripremio se i kada mu je ruka dotakla hladnu
dr ku revol 159 vera, osjetio se sigurniji. Ovo nije bila djeèija igra. Èuènuo je i prip
remio se da èeka dok se ne ugasi svjetlo u maloj sobi. Sjedio je sve dok mu se udo
vi nisu ukoèili. Vrijeme se oteglo, a on nije imao osjeæaj da treba uriti. Ipak je us
tao i krenuo preko èistine ispred kuæe, pazeæi da ne proðe ispod jedinog otvorenog prozo
ra. Sjena je bila neprobojna. Morao je da opipava oko sebe i pomalo se pribojava
o da ga ko ne primijeti. Napokon se dovukao do stepeni ta trijema i zastao da prov
iri kroz prozor. Prvo je vidio kako se Anina crvena kosa presijava na svjetlosti
. Osjetio je o tar ubod. Jo vi e se primakao. Sada je vidio da Ana sjedi za stolom s
glavom oslonjenom na prekr tene ruke. Bio je to polo aj koji je odavao oèaj. I najtvrðe
srce bi bilo dirnuto pred tom tugom i klonulo æu. Pitao se ta se to moglo desiti. Nij
e ni radila, ni pisala. Opet se Ernest pridigao da malo bolje pogleda. Pognuta d
jevojèina ramena poèela su da podrhtavaju od jecaja. Sve je ukazivalo na osobu koja
se predala tuzi i beznaðu. Ernest je napustio svoj polo aj i skliznuv i u zaklon odluèio
da jo osmatra, èeka i misli. Ne to se desilo to je donijelo tugu toj oholoj i svojegl
avoj djevojci. Da li je to bilo u vezi s njenim ocem? S njim? S Hajslipom? Bio j
e siguran da ni to ne bi ni za tren moglo poljuljati njegovu odluku. Ipak je osj
eæao da ga bijes popu ta. A znao je da je i to moglo biti moguæe. Djevojèina narav imala
je æudi aprila. Èak je sebe uhvatio kako se nada da ona pati. Ako nije tada patila,
znao je da æe patiti uskoro. Postao je nemiran, nervozan, a zatim nesiguran. Uzne
mirila ga je Anina nesreæa. Gorko je sebe optu ivao da je slabiæ. Ali nije bilo pomoæi.
Gotovo da je po elio da odustane. Da ode i njoj ostavi Crvenu stijenu. Ali, ipak,
ostalo mu je dovoljno zdravog razuma da mu ka e da su to sentimentalne gluposti. J
o se borio sa sobom kada je svjetlo uga eno. Napo 160 kon! Ernest je èuo kako se vrat
a zatvaraju i koraci udaljavaju. Saèekao je jo izvjesno vrijeme. Minuti su mu se èini
li dugi kao sati. U svakom sluèaju nije vi e mogao èekati. Sskinuo je èizme. Be umno je is
kliznuo iz grmlja, obaziruæi se uokolo, oslu kujuæi kao jelen kojeg gone. Zatim se usp
eo uz stepenice. Vrata kancelarije bila su zakljuèana. Poku ao je s prozorom. Bio je
èvrsto zatvoren. Bilo je to nezgodno, ali je bio i na to spreman. Njegov lovaèki no ,
koji je nosio za pa om, imao je otpornu o tricu. Uvukao ju je izmeðu okvira i praga i
podigao. Trgnuo se kada se èula kripa. Ponovo se ukoèio dok je oslu kivao, spreman na
sve. Ni ta se nije desilo. Opet se nagnuo prema prozoru. Lako ga je otvorio, ali j
e imao problema da ga pridr ava dok je ulazio unutra. Zatim ga je spustio. Nakon t
oga je oti ao do vrata, napipao bravu i polako i oprezno otvorio vrata. Na prstima
je oti ao do stola i nagnuo se nad njega pa ljivo pipajuæi. Odjednom su mu prsti dohv
atili ne to meko i vla no. Maramica! Ana ju je ostavila. Ernest je osjetio dobro poz
nati miris. To ga je uzbudilo gotovo vi e nego pogled na nju. Maramica je bila vla n
a od suza. Impulsivno ju je strpao ispod ko ulje. Zatim se dao na posao. Sto je bi
o prazan. Opipavao je po malim ladicama jedan predmet za drugim dok mu prsti nis
u dotakli svesku omotanu gumenim trakama. Svesku je stavio u d ep. Da bi provjerio
, jo jednom je opipao svuda po stolu i po ladicama. Imao je ono to je elio. Njegov
zanos naglo je zamro. Brzo udaranje kopita gotovo ga je paralisalo. Konji su se
pribli avali. Zatim je èuo povik, tako blizu da mu se krv zaledila u ilama. Oti ao je d
o vrata. U tami je primijetio dvokolicu. Jedan èovjek je iskoèio. - Odmah sve momke
pozovi - zvao je Hepford promuklim glasom. - Po alji Pedra po dvokolicu. Ali, reci
mu da ne ispre e konje. Po uri. 161 Èovjek je otrèao. Heprord je izlazio iz kola. Ernes
tov mozak radio je brzinom munje. Prvo je pomislio da smjelo siðe niz stepenice i
suoèi se sa Hepfordom. Ranèer je bio uzbuðen. Ne to se desilo. Ernest bi morao da ga ubi
je. Zatim je odluèio da preðe preko trijema i iskoèi u sjenu. Ni to ne bi uspjelo. Ost
alo mu je samo jedno. Skliznuo je u tamni hodnik. Namjeravao je da proðe kroz kuæu i
izaðe na stra njem dijelu. Naletio je na vrata koja se nisu otvarala. Osjeæao se kao
u zamci. Na trijemu su odjeknuli brzi Hepfordovi koraci. Ernest je i ao du zida, tr
a eæi vrata s lijeve strane. U istom momentu èuo je udaljene povike. Odjednom je njego
va ruka ne to napipala. Vrata! Na ao je ruèku. Polako je okrenuo, izvirujuæi niz hodnik
prema trijemu. Vrata su se otvorila i na ao se u osvijetljenoj sobi. Ernest je nag
lo uletio u sobu i zakljuèao vrata iza sebe. Tek tad je podigao glavu i - ugledao
Anu Hepford koja se uspravila na krevetu. XVII Ernest je brzo stavio prst na usn
e. Ali to nije sprijeèilo Anu da povièe: - Erneste! - apnuo joj je da bude mirna. - ta
ovo znaèi? - uskliknula je, a izraz iznenaðenja prelazio je u gnjev. Pribli io se dug
aèkim koracima do njenog kreveta. Svjetlost noæne lampe ga je cijelog obasjala. Anin
e krupne oèi postale su jo krupnije kada ga je odmjerila od gole glave do bosih nog
u, njegovo prijeteæe dr anje, revolver. Klonula je te ko uzdahnuv i. - Zaboga!... ta radi
u mojoj sobi? ta æe mi uèiniti? Njen strah pomogao je Ernestu. Nije mu bilo ni ta drugo
na umu osim da je uti a. - Pa, zavisi - procijedio je bijesno. Opet je sjela, a cr
vena kosa joj je padala preko blijedog lica i golih ramena. Strah i uznemirenost
uèinili su je jo ljep om. Ernest je pomislio da ona vjerovatno misli ka162 ko su nje
gov iznenadan upad i dr anje mogli znaèiti samo jedno - da je do ao da joj se osveti z
bog njene izdaje i grubosti. - Erneste... ti... ti ne bi... - poèela je i podigla
drhtavu ruku. - Uèinio bih sve, Ana Hepford - pro aputao je prijeteæi, naginjuæi se nad
krevet i gledajuæi je pravo u oèi. Imao je namjeru da je stra i sve dok mu ne pomogne
kako da rije i ovu dilemu. - Natjerala si me da te zavolim do mahnitosti. Onda si
me izdala... prezrela me pred ocem... i onim prokletim lopovom! - pro aputao je pr
omuklo. - Oh... ali, prièekaj... saslu aj! Erneste! - poèela je divlje. - Nisam toliko
opaka kako misli . Kada smo se vratili... iz one etnje... svi su me ismijavali. Bi
la sam bijesna... jer sam... poèela shvatati da mi je stalo do tebe. Nisam smjela
da popustim. Ponovo sam ohrabrila Hajslipa... I kada sam te vidjela kod Bruksa, e
ljela sam da se osjeæa bijedno kao i ja... Bilo mi je ao. To me je potreslo. Veèeras s
am ti pisala... o tome koliko sam pogrije ila to sam te povrijedila... koliko mi je
ao to sam ti sve to uèinila. Mora mi vjerovati, Erneste. - Ana Hepford, ti la e - odvra
tio je, nimalo se ne pretvarajuæi daje ljut. - Ne la em, Erneste. Imam pismo ispod j
astuka. Okrenula se i ispod jastuka izvukla pismo i pru ila mu. urno se nagnuo prek
o kreveta da ga dograbi. Jedan pogled bio mu je dovoljan da vidi da je adresiran
o na njega. Koverta je bila debela i nesumnjivo je sadr avala nekoliko stranica. P
olako je pismo spustio u d ep. Sumnja u nju bila je velika koliko i bol koji mu je
zadala. Silio se da ne podlegne njenim èarima i njenim la ima, da ne bi ponovo bio
poni en. A ipak je ostao bez daha pred tom slatkoæom dok je bespomoæna le ala u krevetu.
- Dakle, sada si poèela da pi e pisma? Za to ne pozove Duda da ih uruèi mjesto tebe? - up
itao je o tro. 163 - Molim te, Erneste - preklinjala ga je. - Znam da zaslu ujem...
oh, Erneste, bila sam bezdu na. Znam da sam pogrije ila. Ne tra im da mi oprosti ... sam
o da mi vjeruje . Sve je u pismu. Ispovjedila sam se. Napokon sam rekla istinu...
kako sam otkrila da te zaista volim... kako mrzim sebe zbog svoje zaslijepljenos
ti, tvrdoglavosti... preklinjala te da æu sve uèiniti to tra i . - Ana, to to ka e je nemo
- Zaista nije. Sve je u tom pismu... i ako ne mo e da mi vjeruje , proèitaj ga sada, o
vdje. Ne krivim te. Ja... lagala sam... flertovala... bila sam kukavica. Erneste
, ja sebe nisam poznavala... nisam. - Ako je to taèno... onda je prekasno! - rekao
je okrenuv i se da mu ne vidi lice. Uspravila se i dohvativ i ogrtaè izvukla se ispod
jorgana i krenula prema dnu kreveta gdje je sjedio. Gledala je u pod. Lice joj
je bilo crveno. - Nije prekasno, Erneste. Ne reci to... ne ako me jo ... Uæutkali su
je te ki koraci i kucanje na vratima. Ernest se povukao. Iznenada je shvatio u ka
kvom je polo aju i kako je ovo kompromitujuæa situacija za djevojku. - Ana, jesi li
budna? - èuo se glas njenog oca. - Oh! Jesi li to ti, tata? Da, budna sam, ali sam
u krevetu - odgovorila je tonom koji se Ernestu uèinio neprirodnim. - Pusti me da
uðem. Tek tada se lako promijenila. Zapla en pogled napustio je njene oèi. - Ali, tat
a, rekla sam ti. U krevetu sam. Ne elim da ustajem. - Mislim i da ne treba . Onaj n
ovac je kod tebe? - Da. Sakrila sam ga. - U redu. Sada nije va no. Vjerovatno æu bit
i vani cijelu noæ... Ana, ne to stra no se desilo. - ta? - Mladi Hauard je ubio Hajslipa
... Kauboji misle da je 164 I to èisto ubistvo. Anin u asnuti pogled ga je ukoèio. - O
h, tata... to je I stra no! - povikala je promuklo. - Pa, bilo je stra no za Hajslip
a i biæe stra no za Ha uarda ako ga uhvatimo - odgovorio je Hepford bijesno. Biæe to l
inè. ao mi je, Ana, to ti to moram reæi, ali i ti si kriva. Rekao sam ti da se okani on
og utokljunca. Od sa mog poèetka sam slutio da je drukèiji. Nije uop te kauboj, nije èak
ni zapadnjak. Bio je do u iju zacopan u tebe... Ne ma sada koristi od prièe. Prekasn
o je. Ovo æe ti poslu iti kao lekcija. Sada spavaj, ako mo e . Sve æu ti sutra isprièati. Nj
egovi te ki koraci udaljavali su se hodnikom. Èuli su se glasovi s trijema. Mnogo nj
ih. Ernestovo srce koje mu je bilo do lo u grlo, vratilo se na mjesto. Njegovo zap
repa tenje, a zatim strah, bili su upuæeni Nebraski. U trenu je shvatio ta se desilo.
Hep ford i Hajslip nisu oti li u grad. Bez sumnje se Hajslip vra tio na Bruksov r
anè i tamo naletio na Nebrasku. A onda je Hepford, a mo da i neko drugi, namjerno uv
ukao Erne stovo ime u cijelu gu vu. Odjednom je Ernest postao svjestan Aninog pris
u stva. Dok su mu te misli prolazile kroz glavu, potpuno je zaboravio na nju i g
dje se nalazi. Do la je nesigurno do I Ernesta i ledenim rukama obuhvatila njegove
. Lice joj je bilo avetinjski bijelo, oèi irom otvorene i pune straha. " - Oh, bo e,
sada znam... za to si rekao da je prekasno ' - jeèala je. - Ja sam te na to navela.
Ne krivim te. Ja sam kri- va. Oh, Emeste, za to, za to nisi èekao? Za to nisi prije I do a
o kod mene? Sada mi je sve jasno. Hajslip je navalio na tebe. Zbog mene! Uobra ena
luda! 1 ti si ga ubio! Oh, bo e, oprosti mi! Ernest ju je zagrlio i privio na gru
di, ne vjerujuæi vla stitim èulima. Ali, mogao je da osjeti udaranje njenog srca, mo
gao je da vidi tragièni oèaj u njenim krupnim oèima. - Ana, æuti. Tvoj otac... ili neko
drugi mogu te èuti. 165 I ivot mi je u opasnosti - pro aputao je. - Èula si ta je rekao
o linèu. - Jesam... jesam. - Privila se uz njega drhteæi. Htio je da joj ka e da nije
on ubio Hajslipa, da je uvjeri u svoju nevinost, ali nije imao snage da odoli ov
om trenutku. ta bi vi e mogla da ka e? ta bi mogla da uèini? I opet je otkrio da je sigu
ran da ga ova predivna djevojka, i pored svega to se desilo, istinski voli. Izgle
dalo je nemoguæe, nerazumljivo, a ipak... Malo se odmakla od njega i vidio je kako
prikuplja snagu. - Moramo odmah napustiti Crvenu stijenu - pro aputala je. - Ti b
i po la sa mnom? - Neka nam nebo pomogne! Da, iæi æu. Èim preðemo granicu, biæe siguran. Ako
te uhvate sada... tata i njegovi ljudi æe te objesiti. Oh, oni te mrze, Erneste, z
bog neèeg to ne shvatam... Moramo odmah krenuti. - Ana, ti bi stvarno... pobjegla s
a mnom? - upitao je zadivljeno. - Rekla sam ti. Da, da, hoæu. Moram. Nikad te neæu p
ustiti samog. - Ali za to? - Jer sam te uni tila... I jer ja... volim te, Erneste. O
vila je ruke oko njegovog vrata i poljubila ga. - Ali, Ana. Razmisli. Ne èini to s
amo... zbog grize savjesti ili sa aljenja. Moraæe da se uda za mene. - Pa, to bih i vo
ljela, Erneste. Ali, ja bih po la bez obzira na to hoæe li se sa mnom o eniti ili neæe . Daæ
svoj ivot. Platiæu. Ja sam nova Ana Heptord. I znam ta radim. Ubio si èovjeka zbog me
ne. Ali, on je zaslu io da umre. elim da ivi zbog... mene. - Biæemo veoma siroma ni, Ana.
Nauèila si da ima sve to eli . Mo da æe za aliti. - Ja elim samo da te odvedeni od njih
este, ti me voli ? Nisi me prezreo? Ni jedan ljubavni san koji je sanjao nije mu n
udio to 166 liku milinu i strast u njenom glasu, molbu na njenom licu. - Ana, vo
lim te vi e nego ikad. A ipak, jo jednom razmisli ta radi . - Poljubi me - prosaputala
je nudeæi mu usnice. A onda se naglo odmakla od njega. - Pustiæu te kroz prozor - r
ekla je brzo. - Dr i se mraka. Naði svoje cipele. Ja æu se obuæi, spakovati nekoliko stv
ari i naæi æemo se za petnaest minuta. Proæi æu kroz umarak, niz put. Èekaj me pored veliko
g bora. Moram poku ati da uzmem konje, ako budem mogla. Smanjila je svjetlost, tak
o da je u sobi bilo gotovo mraèno, i podigla zastor. Prozor je bio otvoren. Napolj
u je bilo mraèno i tiho. - Sada - apnula je - i, molim te, pazi da te ne vide. Ne r
ekav i vi e ni rijeèi, Ernest se izvukao. Poljubila ga je u obraz i rekla: - Mili. - E
rnest je pao na meku travu. Nejasna prilika s prozora je i èezla. Za trenutak je sta
jao kao opèinjen. Kako je bila tamna noæ! Kako tiha! Drhtao je. Oslu kivao je. Do u iju
mu je doprlo lupkanje konjskih kopita. Krenuo je. Razmicao je li æe grmlja i kretao
se be umno dalje od kuæe, u umarak. Na ao je cipele i obukao ih. Morao je da opipava de
bla borova. Promicao je izmeðu njih postepeno vraæajuæi kontrolu nad svojim èulima dok s
e prikradao cesti. Na ivici umarka je zastao da se orijenti e. Preko èistine nalijevo
vidjela se svjetlost na prozorima spavaonica. Pre ao je iroki tamni prostor do des
ne strane umarka i do ao do visoke ograde obrasle divljom lozom. Kliznuo je do kraj
a gdje je skretala pod pravim uglovima, formirajuæi jedan zid ambara. Trebao je jo
samo da obiðe ambar pa da doðe do staze. Èuo je udaranje kopita, prilièno blizu, i kripu
toèkova na ljunku. Neko je od kuæe dovozio dvokolicu. Iznenada je te zvuke prigu ila ju
rnjava konja iz drugog pravca. Projurilo je nekoliko jahaèa prema ranèerskoj kuæi. Ern
est je vidio samo tamne prilike. Nije imao vremena da razmi lja i planira. Dr aèe Anu
167 za rijeè, pobjeæi æe s njom, o eniti se i neka... Zanos mu je ispunio srce. Ali, nis
u mogli otiæi pje ke. Mora nabaviti konje. Mo da ne bi valjalo da èeka dok mu se Ana pri
dru i. Ipak je èekao. Uskoro su se u tami pojavile nejasne prilike. Pedro je vodio d
vokolicu. Meksikanac je pjevuSio. Pro ao je pored njega. Ernest je iskoristio pril
iku i brzo zaobi av i ambar po urio niz stazu. Izgledalo je da je uobièajeni mir u ovo d
oba na rancu poremeæen. Do u iju mu je dopro zvuk udaljenih glasova i udaranje èizama
na drvenim podovima. Kauboji su i li gore-dolje, Ernest se brinuo zbog trojice jah
aèa koji su projahali. elio je da se vrate. Ipak, razmi ljao je, mo da su oti li prema Sp
ringertaunu. Nije pro ao vi e od pola puta do velikog bora koji je bio uz sam put, a
li èekao je podalje od ambara i oslu kivao, nestrpljivo izvirujuæi u tami. Bio je sigu
ran da æe Ana doæi. Nestalo je i najmanje sumnje. Zahvaljivao je bogu to je i pored s
vega uspio da joj vjeruje. A kako je samo pogrije io onog dana na Bruksovoj farmi.
Ona je bila samo smu ena. Njena ta tina i ponos podlegli su pred ljubavlju prema na
ivku koji se pretvarao da je nespretan kauboj. Ernest je bio presretan zbog ulog
e koju je igrao. Inaèe je mo da nikad ne bi osvojio. Bilo je potrebno Hajslipovo ubi
stvo da bi ona postala ena. Odjednom je njegovo o tro uho uhvatilo zvuk lakih i brz
ih koraka. Krv mu se uzburkala. Dolazila je. Dolazila je da bude s njim, da ode
s njim, da dijeli s njim njegovu sudbinu. Iz tame je izronila tamna sjena. Na se
bi je imala crni kaput i nosila je malu torbu. Ernest je iza ao iz svog skrovi ta. T
rgnula se kao zapla eno drijebe. Blago je izustio njeno ime, umirujuæi je. Do ao je do
nje i uzeo joj torbu. - Kasnim. Ali... bilo je lako - aptala je. - Tata je tamo s
a svojim ljudima. Ja... za trenutak sam oslu kivala... Sada moramo naæi konje. - Ped
ro je upravo uveo dvokolicu. 168 - Odlièno. Dove æu je. Èekaj me na kapiji. Otvori je. -
«j Poslu ao ju je po uriv i niz stazu. Mogla je da se snaðe sa Pedrom. Prije nego to je st
igao do kapije èuo je toèkove. Potrèao je da otvori kapiju. Ana je usporila, ali nije
zastala. - Upadaj! - pozvala ga je kratko se nasmijav i. Ernest je uskoèio. - Rekla
sam Pedru da ni ta ne govori dok ne odmaknem. I da idem u Springertaun. To æe tatu n
avesti na pogre an trag. Pobjesniæe... ali ni upola toliko kao kada otkrije gubitak
jo neèeg. Ernest ju je obuhvatio oko vitka pasa. - Krenuli smo. Nije va no gdje. Oh,
Ana, predivno je da bi bilo istinito. - Pa, dovoljno je istinito - odgovorila je
o tro. - Nekako èudno govori za èovjeka kojeg tra e zbog ubistva. - ta si mogla oèekivati?
Ispalo je da me ne mrzi nego da me voli . - Erneste, odsad mora da malo vi e razmi lja -
odgovorila je ozbiljno. - Nekako se nadam da kauboji neæe krenuti za na im tragom, n
ego pravo u Springertaun. Ali i ako krenu, neæe nas uhvatiti. - Gdje idemo, Ana? -
Skreæemo oko deset milja iza Bruksovog ranca. To je prilièno dobar put, ali se mnog
o ne koristi. Kratica do Snouflejka, oudauna, do granice Novog Meksika. Mislim da
æe biti bezbjedno. Do tih gradova ne mo e doæi glas o tvojoj... tvojoj borbi sa Hajsl
ipom prije nego to mi tamo doðemo. A kada jednom preðemo granicu, biæemo sigurni od tat
ine dru ine. - Tvoj otac nikad nije bio za mene. Ne znam za to. - Nikad mu se nisi d
opadao. U poèetku je bio sumnjièav. Zaklinjao se da nisi kauboj. Mislio je da mo da nj
u ka . Uvijek je raèunao na Hajslipa. elio je da se udam za njega! Zamisli samo! I nara
vno, Hajslipovi pajda i æe polomiti noge da te se doèepaju. Ne bi èekali erifa nego bi te
linèovali, Erneste. A tata bi gledao kako oni to obavljaju. 169 - Bez dokaza da s
am... da sam ja ubio Hajslipa? - pitao je Ernest. - Dokaz? Mora da ga imaju... K
ada æe mi reæi ta... kako se desilo? - Kada se vjenèamo i budemo sigurni. - Mo da je bolje
da mi nikad i ne ka e ... Slu aj, uskoro æemo biti na Bruksovom putu. Moramo biti oprez
ni. Vje to je upravljala konjima i Ernest je bio zadivljen. Noæ je bila vedra i hlad
na; zvijezde su sjale bijelom svjetlo æu; hladni vjetar je rashlaðivao njegovo za areno
lice. - Sigurno æe kasnije biti i hladnije - primijetio je. -1 hoæe. Ispod sjedi ta je
debelo æebe. Izvuci ga. Nema kaput. Biæe hladna noæ. Ernest je izvukao æebe i ra irio prek
o njihovih krila. Ispod sjedi ta je vreæa sa itom. - Dobro. Ba je èudno. Tata je oti ao u
Holbruk u namjeri da ostane nekoliko dana i... - Ana je zastala, a Ernest je nij
e ni ta pitao. Neko vrijeme su se æutke vozili. Ernest je pa ljivo gledao okolo. - Pro l
i smo stazu. Preèka je spu tena. Neko je zaboravio. Bruks nikad ne ostavlja spu tenu p
reèku - primijetio je Ernest zami ljeno. Sada su konji i li sporije. Ernest je osjeæao h
ladnoæu po to je æebe stalno klizilo. Misli su mu skrenule na Hajslipovo ubistvo i vi e
je bio zabrinut zbog Nebraske nego zbog sebe. Ali je bio i zadovoljan po to je Neb
raska sigurno morao imati opravdanje za svoje djelo. Kada se istina sazna, niko
neæe aliti, niti èak braniti Hajslipa. Hepford je morao imati neki lièni razlog za svoj
e simpatije prema kico u i uplitanje Ernesta u ubistvo. Sibert je to nagovijestio
otvoreno u svom govoru ranèeru. Ernest je to za sada odbacio. Uèinio je sve to je mog
ao da odigra ulogu. elio je da svoju obmanu ne otkriva sve do vjenèanja sa Anom a,
ako bude moguæe, ni nakon toga sve do trenutka kada æe moæi da stane pred Hepforda i p
oka e mu dokumente o 170 I vlasni tvu Crvene stijene. Biæe to uzbudljiv trenutak kada
Ani otkrije svoj pravi identitet. Poku ao je da zamisli njeno iznenaðenje kada sazna
da se udala za bogatog ranèera a ne siroma nog kopaèa rupa za kolje za ogradu. A kada
se oporavi od oka, mo da neæe mnogo za aliti to je supruga Ernesta Hauarda Selbija. Bri
nulo ga je kako æe izbjeæi to otkriæe dok se budu vjenèavali. Biæe te ko osim ako ne ubrza c
eremoniju i ako se ne pouzda u uzbuðenje nevjeste koja mo da neæe èuti da joj se mu prezi
va Selbi, a ne Hauarð. Povremeno bi se Ana okrenula i zagledala u njegovo lice. Mo
gao je vidjeti njene tamne oèi i smije ak na blijedom licu. - Ne brini, Erneste. U o
vo sam te ja uvalila i ja æu te i izvuæi. - Ne brinem se. Suvi e sam sretan da bih se
sada sekirao... niti se imalo brinem za ono to æe se desiti kasnije. - ta kasnije? -
Nakon vjenèanja. A to æe biti sutra. Nasmijala se. - Znaèi, vi e uri da se sa mnom o eni
o da pobjegne ljudima mog oca ili erifu? - Priznajem da je tako. Rado æu i na vje ala
samo da mi bude ena bar jedan dan. - Pa, ja to neæu. elim te zauvijek... Zaboga, Erne
ste, nije li divno to se volimo! Da smo bar ranije to znali! - Ja jesam. Rekao sa
m ti. Molio te. Mo da si mislila da nisam mu karac s kojim se treba petljati? - Pogr
e no sam te ocijenila. 1 svi ostali, posebno Hajslip. -1 jesi. Ja sam lo - odgovori
o je Ernest hladno. - Jo æu te iznenaditi. - Nemoj, molim te. 1 ovo mi je bilo dovo
ljno. Ka njena sam za sva vremena. Tako su razgovarali, povremeno bi uæutali a milje
su promicale pod brzim toèkovima dvokolice. Skrenuli su s glavnog puta i nakon to
ga Ana je odahnula. tedjela je konje i nije ih zaustavljala sve do iza ponoæi. Zast
ali su u 171 borovoj umi. Odnekud iz tame dopirao je ubor potoka, a vjetar je uzdi
sao u kro njama. - Odmoriæemo konje i zapaliti vatru da se malo ugrijemo - predlo ila
je Ana. - Ima li ibice? - Nemam, ali ti sigurno ima . - Ni drvce. Tako se Ernest na ao
pod istim pokrivaèem sa Anom, glave naslonjene na vreæu sa itom. Ana je glavu naslon
ila na njegovo rame. U stvari, bila mu je u zagrljaju i njena kosa mu je miloval
a lice. - Pa i nije tako lo e za bjegunce - rekla je blago. - U tini me da vidim san
jam li. - Spavaj sada. Nije vrijeme za romantiku, mili Erneste. Za to æemo imati d
ovoljno vremena kada se izvuèemo iz omèe tatinih ljudi. Ernest vi e ni ta nije rekao. Le a
o je presretan, suvi e svjestan Aninog prisustva. Samo se jednom prome koljila, i to
kada je skidala rukavice. Lijevu ruku prebacila je oko Ernestovog vrata, a prst
i su joj bili hladni kao led. Ubrzo je zaspala. Selbi je vidio blistave zvijezde
kroz tamno li æe i oslu kivao uzdisaje vjetra u li æu iznad glave. Pitao se ta æe donijeti
ljedeæi dan, iako, zbog svoje uloge, nije elio da ikad osvane. Satima kasnije uèinilo
mu se da je zvjezdani pokrov izblijedio, a onda je i umilna blizina Ane pre la u
zaborav. XVIII Kada se Ernest probudio, nebo je bilo sivo. Njegovo me koljenje uzn
emirilo je Anu, koja je naglo sjela divlje gledajuæi oko sebe. Ali, trebao joj je
samo tren da sada njost pove e sa pro lim dogadjajima. Zbacila je æebe, veselo se smijuæi.
- Ba mi je bilo udobno i toplo. Izvuci se, kauboju. Nisi ne to veseo za mlado enju.
Ernest se brzo izvukao. - Gdje su moje rukavice?... Uf, le ala sam na svom 172 e iru.
.. Erneste, moramo nahraniti konje i krenuti iako æemo sami ostati bez doruèka. Ovdj
e ima vode, ali sumnjam da æe konji piti. Ernest je uspravio vreæu sa itom. - Nikad n
isam spavao na tvrðem jastuku. - Oh, zato je moj bio mekan... nakon to se unutra nja
ma ina sti ala. Erneste, u poèetku ti je srce kao ludo lupalo. - Hm! Za to ne bi? Nikad
ranije nije slu ilo kao jastuk tako zgodnoj i èarobnoj glavici. - Èasna rijeè? - Èasna rij
eè! - Imam mnogo razloga to te volim, a to je jo jedan vi e. Znala sam, iako mi nisi r
ekao. - Ko je sada sentimentalan? Èime æemo nahraniti konje? - Uzmi zobnice. Sigurno
su ispod zadnjeg sjedi ta. Uveliko je svanulo kada su konaèno bili spremni da krenu
. Kada je Ana skrenula kola na put, otkrila je ne to na zemlji. - Erneste, mi nism
o napravili one tragove - primijetila je. I on je primijetio tragove toèka i konjs
kih kopita u ji pjeskovitom tlu. - Izgledaju prilièno svje i - rekao je. I - Sigurno
su od juèe. Ko je to mogao krenuti prije " nas?... Erneste, ovo mi se nimalo ne d
opada. - Nije va no sve dok su ispred nas. - Mo da je to neko ko æe da razglasi novost
i. - ta da radimo? - Reskiraæemo. Idemo dalje. Tako su i uèinili, dok se nebo rumenje
lo na istoku, sunce blistalo na mrazom pokrivenoj travi a predivna uma budila. Er
nest je vidio jelene i konje za koje je bio siguran da su divlji. Njegovo odu evlj
enje nije dijelila i Ana koja je izgledala ozbiljna i srame ljiva sada kada je sva
nu 173 lo. Ernest je nakon izvjesnog vremena uzeo uzde od nje. A kako je, bez su
mnje, bio dobar vozaè, konji su uskoro ivnuli pod njegovim upravljanjem. Ana je pri
mijetila da bi od njega mogla ipak napraviti zapadnjaka. Napokon su stigli do po
toka gdje su se konji napojili. I Ernest je si ao i napio se vode. Ali, Ana je izj
avila da vi e voli da bude edna i da jedva èeka toplu kafu i tost. Uspinjali su se uz
dugaèku padinu preko po umljenog brda i onda se spustili na èistinu. Selbi je uzalud
tra io ograde i ranèeve, èak nije vidio ni znaka od goveda. Zatim su poèeli da se spu taju
jo ni e, gdje su i èezle stijene i borovi i gdje su poèeli da se pojavljuju pustinjski k
edrovi. Ovdje je stoka pasla i uskoro su do li i do prvog ranca. - Ne znam koliko
jo ima, ali sigurno æemo uskoro biti u Snouflejku - rekla je Ana zabrinuto. - Ovim
putem sam i la jednom prije vi e godina. Njena zabrinutost pre la je i na Ernesta, koj
i je po urivao konje. Izgledalo je da konji uop te nisu umorni. - Koliko smo pre li? -
upitao je jednom. - Oko ezdeset, ako ne i vi e. Sutra u ovo vrijeme preæi æemo granicu
. - Ana, samo ako naðem sve tenika, mi æemo danas preæi braènu granicu. Porumenjela je. -
Ti ba uri da postanem gospoða Ernest Hauard. - Malo je reæi da urim. - Pla i se da æu se
omisliti? - Moram priznati da si najæudljivija djevojka. Neæu vi e da reskiram. - Erne
ste, ne pla i se. Nikad me neæe izgubiti - rekla je èe njivo. S vrha brda opazili su nase
lje u dolini. Ana je objasnila da je to Snouflejk. Bilo je dosta zelenila iz koj
eg su izvirivale bijele i sive kuæe i crkveni toranj i jedna dugaèka 174 zgrada od c
rvenih cigala. - Odlièno! Vidim crkvu - povikao je Ernest i potjerao br e konje. - A
li, mili, tamo je... tamo je i zatvor - zamucala je Ana. - Pa ta? Mo emo i ovdje do
vesti sve tenika i vjenèati se kao i na svakom drugom mjestu. - Ba me iznenaðuje - odvra
tila je zbunjena njegovom bezbri no æu i veselo æu, a u isto vrijeme i zahvalna. Tako su u l
i u Snouflejk i Ernest je bio iznenaðen njegovom velièinom. Nije to bilo malo naselj
e, kako je oèekivao. U li su u grad glavnom ulicom s èije su se obje strane uzdizale b
rojne zgrade. Na periferiji su bile manje kolibe smje tene medu drveæem i s vrtovima
. - Hej, deèko, gdje mogu naæi sve tenika? - Ernest je upitao jednog djeèaka na magarcu.
- Nedavno je do ao novi upnik. To je gospodin Parson. Stanuje tamo... u onoj kuæi pr
eko... odmah pored crkve. - Hvala ti, sinak. Evo ti dolar - odgovorio je Ernest
zahvalno i bacio srebrnjak djeèaku koji ga je vje to dohvatio. - Oho! Velika hvala,
gospodine. Sigurno æete se eniti. Ernest se trudio da se pripremi za ono to ga oèekuje
. Zabavio se konjima i nije gledao Anu sve dok nisu do li do kuæe koju im je djeèak po
kazao. Upravo je htio da side s kola kada ga je Ana zgrabila za ruku. - Pogledaj
! - pro aputala je odjednom uzbuðena. Ernest je pogledao niz ulicu, oèekujuæi da vidi po
tjeru koja je krenula za njima. Ali, ulica je bila pusta i dremljiva na popodnev
nom suncu. Izgledalo je da cijeli grad drijema. - Nebraska i moja roðaka Dejz Bruk
s! - povikala je Ana. Ernest se brzo okrenuo. Od kuæe su dolazile tri prilike od k
ojih su dvije bili njegov prijatelj i Dejzi. Nebraska 175 je bio obuèen u svoju na
jbolju odjeæu i nije trebalo mnogo da shvati da je isto i sa Dejzi. Ernest se spus
tio na sjedi te i zabuljio, kao gromom o inut. Tada je i Nebraska pokazao iznenadno
uzbuðenje. Otkrio je prisustvo poznate dvokolice i putnika u njoj i potrèao do kapij
e. Ernest ga nikad nije vidio tako blijedog. - Za ime boga, Erni, jesi li to ti?
- upitao je. - Mislim... da je tako, Nebraska... ali vi e ni u ta nisam siguran -
odgovorio je Selbi polako. -1 s tobom je Ana? - Da, mislim da je tako. Bila je -
odgovorio je Ajova okrenuv i se da vidi da li se Ana krije iza njega. - Jesi li èuo
ta se desilo... sa mnom? - Nisam. Ni ta nisam èuo - odgovorio je Ernest, prouèavajuæi oz
biljno lice prijatelja. - Pa, za to ste nas onda pratili? - Nebraska, mi nismo i li
za tobom. Nismo pojma imali da ste ovdje - odgovorio je glasom koji nije dozvolj
avao nikakvu sumnju. - Prijatelju, ako ja nisam lud, onda ti moram reæi da sam tu
dvokolicu vidio juèe oko èetiri popodne. I sada je u Snouflejku. - Mo e biti, Nebraska
. Ali, to ne dokazuje da si lud. - ta, do vraga... izvinite, upnièe - provalilo je i
z Nebraske kada su im se pridru ili Dejzi i treæi èlan grupe. Erni, za to si onda ovdje?
- Samo zbog jedne stvari, Ana i ja elimo da se vjenèamo - odgovorio je Ernest pono
sno. - Jupi! - povikao je kauboj. - Zato smo do li Dejzi i ja, i to smo uèinili! Vje
nèali smo se! Ernest je iskoèio iz kola i oti ao do kapije. Blijedo lice Dejzi, koje n
ikad nije skrivalo osjeæaje, postalo je rumeno. - Èestitam, prijatelju. Zaista mi je
drago... Dejzi, poljubiæu te. Zna , to sam oduvijek elio. 1 Ernest je to zdu no obavio
. - Ima najboljeg mu a na svijetu... Ana, doði. Tvoja 176 roðaka i moj najbolji prijate
lj su se vjenèali. - Ja... nisam slijepa - promucala je Ana dok se nesigurno izvlaèi
la iz kola. Lice joj je bilo blijedo, a krupne zelene oèi ispunjene èuðenjem i zadovol
jstvom. - Dejz, sretna sam zbog tebe. elim ti svu sreæu - rekla je i zagrlila je. -
Oh, Ana!- povikala je Dejzi, gotovo se gu eæi, i privila uz roðaku. Ernest je nasluti
o da su obje djevojke i te kako uzbuðene, i to ne samo zbog vjenèanja. - Hej, dolazi
 ovamo, Ana - prekinuo ih je Nebraska. Erni je poljubio Dejz i, bogami, ja æu tebe
. Isto kao i on, to sam oduvijek elio. 1 dobrano je iskoristio priliku. Ipak, nap
etost nije popu tala. Ernest je to osjeæao i nasluæivao razlog, iako je zaista bio zbu
njen Nebraskinim dolaskom u Snouflejk. Ali, i to æe se brzo razjasniti. Trebalo je
sa ovim to prije okonèati. - upnièe, hoæete li nas vjenèati? - upitao je Ernest okrenuv i
e èovjeku prijatnog lica i blagih oèiju koji je sa zanimanjem pratio la se dogaða. - Na
ravno, ako je mlada dama napunila osamnaest bio je odgovor. - Danas je drugi dan
otkako sam u Snouflejku. A ovo je veæ druga braèna ceremonija. - Ana, ja æu prvi uæi i.
.. srediti sa upnikom - rekao je Selbi ne trudeæi se da sakrije uzbuðenje. Glas ga je
gotovo izdao. - Ti uði kada te pozovem... Nebraska, prijatelju, budi uz nju. Ne d
aj joj d^ pobjegne. - Ne brini, Ajova - odgovorio je ka u boj i zagrlio Anu. Ern
est je po urio sa upnikom u kuæu. - Veoma ste nestrpljivi, mladi èovjeèe - primijetio je u
pnik osmjehujuæi se. - Kada biste samo znali ta sam sve pro ao dok sam zadobio onu dj
evojku! - rekao je Ernest. - Ali, po urite, dajte mi vjenèani list da ga ispunim...
Evo vam dvadeset dolara. Sve to imam uz sebe... Ah! Hvala vam. Ernest je zgrabio
papir, sjeo za sto i poèeo da popunjava. upnik se nagnuo nad njim. - Obièno to ja rad
im, mladiæu. Ali, u redu je... Gospoðica Ana Heptord, stara T7 dvadeset... 1 Ernest
Hauard Selbi... star dvadeset i èetiri. Vrlo dobro. Pozovite ostale. Ernest je oti a
o do vrata. - Doðite, Nebraska. Ti i Dejzi treba da je uvedete. Nebraska i dvije d
jevojke po urili su u upnikovu kuæu. Iako je bio uzbuðen, Ernest je uspio da ih smireno
doèeka. Ana vi e nije bila blijeda. Kada su im se pogledi sreli, osjetio je kako ga
preplavljuje talas miline. - Imate li spreman prsten? - upitao je upnik, uzimajuæi
Bibliju. - Nemamo - odgovorio je Ernest tupo. Srce mu je stalo. Odlaganje bi mo
glo biti fatalno, ne samo za brak nego i za identitet koji je elio prikriti. Dejz
i je pritekla u pomoæ. - Uzmi moj, Erneste... Nebraska je zaboravio da nabavi, pa
smo koristili ovaj. - Bogami, prijatelju, moramo kupiti prstenje kada doðemo u Fle
gerstaun. upnik je uzeo prsten i odmah poèeo da èita slu bu. Ernestu su se usta sasu ila,
srce je htjelo da mu iskoèi dok je èekao da upnik poène. Brzo je uslijedilo pitanje: -
Da li ti, Erneste, uzima ovu enu... - Da! - uzviknuo je i na njegovu radost upnik
je pre ao preko ovog prekida i nastavio. Kraj je do ao brzo. Ana je ispru ila drhtavu
ruku da primi prsten i njeno "Da" iza lo je iz same dubine srca. Sve je bilo gotov
o. Ona je bila njegova ena. Izgledalo mu je kao da se soba okreæe oko njega. Poljub
io je Anu ne obaziruæi se na prisutne. - Oh, suvi e je dobro da bi bilo istinito! -
rekao je nje no. - Ana, sjedi ovdje i potpi i se... Po uri, najdra a... Ovdje! Potpi i! -
Nagnuo se nad nju i ona je upisala svoje ime i ne pogledav i sta pi e na papiru. Zat
im ju je Ernest podigao i uzeo dokument iz njenih ruku, pa se i sam potpisao i p
ru io uvjerenje upniku. Cijela ceremonija je zaèas bila okonèana. Selbi je presavio dra
gocjeni papir i mahnuo Ani. - Ti si moja ena. Ovdje je dokaz. A ja sam najsretnij
i 178 .. èovjek na svijetu. - Da. I ja sam... i ja sam sretna, ali, Erneste, moram
o da idemo... zna . Moramo po uriti. - Svakako - odgovorio je Ernest sretan to u svom
d epu ima tako va an papir. - Ali, prvo moramo ne to pojesti. Umirem od gladi. To ran
ije nisam ni osjetio, ali sada... -1 ja - pridru io mu se Nebraska. - Èemu urba? Sada
smo svi vjenèani i ni ta se ne mo e desiti. Ovdje je i hotel. Hajde da jedemo. Izgled
alo je da je Ana jo uvijek pomalo o amuæena. Poveli su je vani. upnik ih je otpratio d
o kapije za eljev i im jo jednom mnogo sreæe i pozdravio ih. Kada su ponovo sjeli u dvo
kolicu, Ana je poèela da moli: - Erneste, nemoj da se ovdje zaustavljamo. Moramo p
o uriti. - Ali, dijete, nema opasnosti. Osim Nebraske i Dejzi niko drugi ne zna da
smo ovdje. - Neko mo e svakog èasa da se pojavi. - Svakako. Samo to to nije sigurno.
Ne mo emo bez jela nastaviti. Ubijedio ju je i odvezli su se do hotela. Kada su d
jevojke u le, Ernest i Nebraska su odveli konje u konju nicu. - Mo e ih ispregnuti, pri
jatelju - rekao je Nebraska. Ovdje æemo prenoæiti. - To mi odgovara - odgovorio je E
rnest kratko. - Slu aj, ti si svakako lud - nastavio je Nebraska o tro gledajuæi prija
telja. - ta te grize? - Mnogo toga. - Èuo si za mene? - Ni rijeè. Rekao sam ti - proc
ijedio je Ernest. - Pa, ne mora mi skakati za vrat. Prokletstvo, uèinio sam ti uslu
gu. Pobrinuli su se za konje, a onda je Nebraska odvukao Ernesta u jedan ugao i
obazrev i se da ih ko ne èuje, pro aputao: - Hajde, zini, glupane! 179 Ernest je dubok
o uzdahnuo. - Juèe popodne... ili kada je to bilo?... vidio sam kada su se Hepford
i Hajslip provezli pored Bruksove farme. 1 iskoristio sam priliku da... da odem
do Crvene stijene. Oti ao sam. Èekao sam da se smrkne. Tada sam se uvukao u kuæu. Ja.
.. upao sam u Aninu sobu... - Kog si vraga èekao? Zaboga, Erni, zabrinut sam za te
be - prekinuo ga je Nebraska, crven u licu. - Zave i. Sada je na mene red da govor
im - nastavio je Ernest. - Upao sam u Aninu sobu. Bila je u krevetu. Èitala je. Um
rla je od straha... Pa, to sam elio. Namjeravao sam da je upla im... izmeðu ostalog.
Bila je sigurna da sam do ao da je ubijem... ili jo ne to gore... jer me je ponizila.
.. kada je Hepford pokucao na njena vrata. Dobro je da sam ih bio zakljuèao. elio j
e da ude, ali ga nije pustila. Tada je rekao da sam ja ubio Hajslipa... da æe me l
inèovati. Oti ao je... i onda... pa, Nebraska, ne mogu ti reæi ta se zapravo desilo. Is
palo je da me Ana stvarno voli i zaklela se da æe pobjeæi sa mnom... prevesti me pre
ko granice. Nisam uspio da joj ka em da ja nisam ubio Hajslipa. Znao sam da si ti
to uèinio i bio sam zabrinut zbog tebe. Pustio sam je da vjeruje jer sam elio da vi
dim kako æe ona to prihvatiti... Bila je sjajna, Nebraska. Pomogla mi je da izaðem,
ukrala dvokolicu, vozila cijelu noæ... i evo nas ovdje! Nebraska ga je zgrabio ukoèe
nim prstima. Oèi su mu bile sjajne kao vatra. - Nisam li ti rekao da je ona drukèija
. Da æe ispasti da je cura u redu? Èovjeèe, ne smije dopustiti da i dalje vjeruje da si
ubica. Jer, ja sam ubio Hajslipa i ponosim se zbog toga. - Isprièaj mi! - povikao
je Ernest gorljivo. - Vratio sam se na ranè oko èetiri - poèeo je Nebraska hladno i p
olako. - Sem i Hok su bili sa mnom, ali su ostavili konje dalje dok sam ja krenu
o kuæi. Èuo sam kako Dejzi vièe. I pojurio sam kao bez glave. Vrata su bila zatvorena.
Provirio sam kroz prozor i ugledao Duda Hajslipa kako 180 dr i Dejz. Dobro sam se
zagledao i vidio da se ona otima. I, prijatelju, hvala nebesima... bila je... b
ila je kao divlja maèka! Hajslip je uvijek zaludivao Dejz, ali kada je prigustilo,
pokazala se... Pa, pogledao sam uokolo da uzmem ne to da bih provalio vrata kada
su se pojavili Sem i Hok. " ta je bilo?", pitali su i ja sam rekao: "Brzo, provali
mo ta prokleta vrata!" Sva trojica smo navalili i... kvrc! Popustila su. Sem je
jo jednom udario u dovratak, ali je Hok uletio unutra. I onaj luðak je pucao u njeg
a. Bio sam dovoljno priseban da ne stanem na otvorena vrata. Otrèao sam do prozora
. Pucao sam kroz staklo, ali sam Hajslipa nisko pogodio. Izletio je vièuæi. Pucao je
u Sema bas kada sam ga ja ponovo pogodio. Bio sam nervozan, prijatelju. A Hajsl
ip je mahao revolverom prema meni kada sam ga ubio. - Prokletstvo! - izustio je
Ernest s mje avinom olak anja i u asa. - Nemoj mi reæi da je ubio Hoka? - Ni govora. Hok
je dobio metak u rame i pobjesnio. Dejz se onesvijestila. Pa, Hoka smo na brzin
u previli. U meðuvremenu je Dejz do la sebi. Bruks je pripremio kola i odveo Hoka u
Holbruk rekav i nam da krenemo za njim. Dejz i ja smo dobro razmislili i odluèili da
doðemo ovdje i vjenèamo se, tako da i to bude gotovo kada se vratimo u grad... Osta
vili smo Hajslipa tamo gdje je pao... Eto kako se sve desilo. Hajslip i Hepford
su se zbog neèeg razi li. Hajslip se vratio do Bruksove tarme i izgubio glavu kada j
e Dejz zatekao samu. Mora da se kasnije Hepford vratio i onda svu krivicu bacio
na tebe. Ili su taj posliæ obavili Megil, Dejvis i Polard. - Gadno je sve to, ali
je glavno da tebe ne mogu zatvoriti... Nebraska, znaèi vraæa se u Holbruk? - Svakako.
To æe skratiti istragu. - Siguran sam da je Hepford poslao potjeru za mnom. Zamis
li da doðu ovdje... - Pa, odmah bih ih zaustavio. Iako ne vjerujem da æe se pojaviti
. Hajdemo unutra i ka i Ani istinu. - Mo da je Dejzi veæ isprièala. 181 - Sigurno nije.
Rekao sam joj da æuti. Kada su se vratili u hotel, Ernest i njegov prijatelj su za
tekli ene u odvojenim sobama. Ana nije skinula ni kaput ni e ir i eljela je da to prij
e otputuju. - Hajdemo prvo do Nebraske i Dejzi. A kasnije, ako i dalje bude htjel
a da uri , odmah æemo krenuti - rekao je njen mu . - Erneste... kako to govori ! Sigurna
sam da Dejz zna. Èudno se pona ala. Nije mogla sakriti suze. Ernest je pre ao hodnik i
odveo Anu kod Dejzi i Nebraske. Bila je to velika, dobro osvijetljena soba. Neb
raska je izgledao miran i opu ten, Dejzi nervozno bri na. Ana je zapoèela razgovor. -
Dejzi, ti i tvoj mu ste na braènom putovanju... Ali, Ernest i ja... spa avamo njegov i
vot. Po to on neæe da vam ka e, ja æu. On... - Èekaj, malo, Ana - prekinuo ju je Nebraska
ote uæi. Ovdje je neka gre ka. Nema razloga da vas dvoje bje ite. Jer... - Nebraska, moj
otac je poslao svoje ljude za Ernestom - povikala je Ana oèiju tamnih od brige i
oèaja. - Oni mrze Ernesta. Objesiæe ga! - To je malo pretjerano, Ana. Zaboga, za to? -
Ernest je ubio Hajslipa. Ja... ja sam kriva. Oh, bila sam gadna prema Ernestu.
Znam da nije kriv za ubistvo. Pucao je u Hajslipa u samoodbrani. Oni to neæe povje
rovati. Neæe dati mom... mom mu u ansu. Neæemo biti sigurni sve dok ne preðemo granicu. -
Ana, mila, èekaj. Da i mi ne to ka emo. Nisi pomislila da je mo da... tvoj otac... pogri
je io - prekinuo ju je Ernest. - Pogrije io! Kako? - odvratila je Ana smeteno. Zuril
a je od jednog do drugog. A kada je Dejzi poèela da plaèe, okrenula se da je tje i. -
Pa... oko tog... ubistva - rekao je Nebraska. - Ana, moj prijatelj Erni to nije
mogao uèiniti. Jednostavno nije mogao. - Za to... za to nije mogao? - upitala je neèujno
, sa na 182 dom u oèima. - Pa, na prvom mjestu, Emi nije bio tamo kada se to desil
o... Ja sam ubio Hajslipa. Ana je samo zinula, zanjihala se i, da je Nebraska ni
je doèekao na ruke, sigurno bi pala. v XIX Ernest je brzo uzeo svoju onesvijeStenu
nevjestu iz Kempovog naruèja i spustio je na krevet; Dejzi joj je sklo nila e ir, a
onda su joj oboje svukli kaput i lice joj ovla ili hladnom vodom. Napokon su njeni
kapci zatreperili i ot vorili se da otkriju dva tragièna zelena izvora svijesti.
- Osvijestila se - pro aputala je Dejzi. - Au... izgledalo je da je umrla. Ko bi p
omislio da je :Ana Heprord tako osjetljiva! - Ana, najdra a - mrmljao je Ernest dr eæi
je za ruke. Nebraska je povukao Dejzi. - Slu ajte, djeco, odosmo la naruèimo specij
alnu veèeru - rekao je i iza ao s Dejzi. - U redu, ali neka ne ure - dobacio je Ajova
za njima i atvorio vrata. Kada se vratio do kreveta, otkrio je jednu kovu Anu H
epford. - Erneste, je li... ono... istina? - zamuckivala je. - ta, mila? - Da ti
nisi... ubio... Hajslipa? - Naravno da je istina, i sretan sam to to sada zna . Mil
a, nikad nisam ni rekao da sam to uèinio. - Nisi ni porekao. - Nisam. Pustio sam d
a tako vjeruje . - Oh, za to si me obmanuo? - upitala je prijekorno. Ernest se nagnu
o nad nju dr eæi je za ruke i ureæi u njene oèi koje su napokon izra avale njenu pravu du u.
- Pa, uzela si to zdravo za gotovo. Bila si tako uzbu ðena, tako si gorljivo sebe
prekorijevala da jednostavno nisam mogao podnijeti da ti ka em istinu - obja njavao
je. - Erneste, ti si tako divan. Ne znam kako... ali zaista jesi - govorila je s
neno. Izvukla je jednu ruku da bi ga 183 nje no dotakla po obrazu. - Bio si okruta
n. Nema pojma kroz kakve sam muke pro la. - Ni meni nije bilo lak e, slatka moja enice
. - Zaboravila sam. Ja sam tvoja ena... Oh, sretna sam da ti nisi ubio onog Hajsl
ipa. Erneste, ja nisam kukavica. Ja sam roðena na Zapadu. Ne pla im se smrti... ili èo
vjeka koji drugome oduzme ivot u ravnopravnoj borbi. Ali me je ubijalo to to sam v
jerovala da sam ja kriva. - Mogao sam to i uèiniti. Spremio sam revolver zbog toga
. - Nisi... Pomozi mi, mili, da ustanem... Vrti mi se... Ernest ju je odveo do f
otelje i sjedajuæi povukao je u krilo. Nije pro lo dugo i rumenilo joj se vratilo u
obraze. - Mogli bi da se vrate - pro aputala je. - Pa, ta? Ana, jo mi nije jasno da
me voli i da imam pravo da te zagrlim i poljubim kad god po elim. - Ako dobro pamti
m, ne to slièno si uèinio... i prije nego to si imao ikakvo pravo... Oh, trudila sam se
da ti se oduprem. Stid me je, ali moram priznati da... sam... nakon onog prvog
puta... bila luda za tvojim poljupcima. - Oho! I nikad mi to nisi dala do znanja
! - povikao je skru eno. - Pona ao si se kao da zna ... Erneste, molim te, isprièaj mi g
dje, za to i kako je Nebraska ubio Hajslipa. Ernest joj je sve objasnio i preprièao
Nebraskinu prièu. - To je i zaslu io - zelene oèi su opasno sijevnule. -1 ja sam se uv
ijek pla ila tog kauboja. Kad god sam i la s njim na jahanje, dobro sam se èuvala da n
ikad ne sja em. Vjeruj mi... ao mi je Dejzi. Jadnica! Hajslip ju je jednostavno hip
notisao... Moglo je biti i gore. Mislim da je Nebraska dobar èovjek. Sigurno je mn
ogo voli. Sve æe na kraju dobro ispasti. - Nadam se da je tako... - Dosta toga je
i pred nama - rekla je zagrliv i ga. - Nimalo se ne pla im onog to me èeka. Ja znam rad
iti. Mo da 184 nikad ne bi povjerovao, Erneste, ali ja znam da kuham, perem, ijem. Èa
sna rijeè. Vjerujem da sam roðena da budem ena kauboja. Negdje æemo se skrasiti. Mogu i
cijepati drva, èak znam i upravljati plugom. - Nadam se da neæe morati toliko raditi
za mene. Mo da æemo ne to bolje smisliti. Zar ne misli da bi od mene mogla napraviti r
anèera? - Svakako da bih mogla. Samo - uzdahnula je - sada ne mogu biti na Crvenoj
stijeni! Kada pomislim koliko volim ranè... uvijek je izgledalo kao da je moj...
osjetim slabost. Zamisli, Erneste. Kada smo prvi put èuli da novi vlasnik dolazi d
a preuzme ranè... ja... bila sam odluèila da se udam za njega! Bilo da je mlad ili s
tar. To ti kazuje koliko volim taj ranè. A sada... - Zaboga, kako si ti bila proraèu
nata! 1 vjerujem da bi to i uèinila. Ni jedan mu karac ti ne bi mogao odoljeti, Ana.
Ti si se ipak udala za siroma nog kauboja - zavr io je odu evljeno. - Tako izgleda. M
eni nije ao, Erneste. Nikad i neæu za aliti. I sam æe se u to uvjeriti. - Ana, sada neæemo
o ozbiljnim stvarima. Barem dok... - Ludice, pa na i problemi sada poèinju. Osjeæam s
e tako slobodna... tako sretna to ne strahujem zbog tebe... pa, mogu se sa svim i
svaèim sada suoèiti. - Èak i sa ivotom s vjeèno siroma nim kaubojem? upitao je osmjehujuæi
e. - Da, sve dok je taj vjeèno siroma ni kauboj Ernest klimnula je ozbiljno, milujuæi
mu kosu. - Vrlo sam ponosan, mila - gotovo je pro aptao. - Ali... Ana, moram ti ne t
o reæi... mi ne mo emo biti pravi mu i ena... dok... - O èemu sada govori ? - upitala je z
apanjena, dok joj je rumenilo oblijevalo vrat i obraze. - Ja... ne mogu uzeti tv
oju ljubav... i sve ono to ukljuèuje brak... sve dok ne budem potpuno iskren. Velik
o je isku enje ovako nastaviti. Ali... 185 - Erneste! - povikala je divlje ga prod
rmav i. - Ana, gadno sam te obmanuo. - Zbog Hajslipa? Ali, to mi je sada poznato.
- Nije to u pitanju. Ne to mnogo gore. Nadam se da æe me jo voljeti... ali, mo da i neæe .
Oh, a ta je to? - Jo ti ne mogu reæi. - Erneste, nije valjda... da voli ... neku drug
u? - Ne, nije to. - Nikad ranije nisi volio neku drugu djevojku? - Nisam, èasna ri
jeè. - Da ne postoji neki razlog za to ne mogu biti tvoja ena? - Ne. - Pa, ta si to, z
aboga, uèinio? - Sada ti neæu reæi. - Kada? - Pa, za koji dan. Kada odemo u Holbruk i
osporimo optu bu tvog oca. I kada s njim ra èistimo. - Pih! Pla i se tate? - uskliknula j
e osjetiv i olak anje. - Da, malo. Nikad mu se nisam sviðao. A Hajslip i njegovi pajda i
su me mrzili. Prirodno, to je bio razlog vi e da Hepford bude protiv mene. Pa, on
og dana kada smo se vratili s jahanja... bio sam uzrujan. Bio sam odluèan da uèinim
ne to to æe ga razotkriti. Sibertove rijeèi su mnogo otkrile. - Rekle su mnogo i meni -
rekla je Ana gorko. Opravdale su moje zebnje. Da sam imala imalo pameti, shvati
la bih da je tata nepo ten. Znala sam... osjeæala sam... da je nepo ten kada je povuka
o sav novac iz banke i rekao mi da ubrzo napu tamo Crvenu stijenu. I Sibert je to
znao. - Pa, mila, i ja to znam - odvratio je Ernest. - Otpustio me je. Ti si me
ismijala. Odluèio sam da naðem dokaz za moje sumnje. I to je bio jedan od razloga to
sam upao u tvoju kuæu... Ana, ja sam ukrao onu plavu svesku koju mi nisi dala da p
ogledam. Ukrao sam je one noæi. Sada je u 186 !mom d epu. - A tako! - promrmljala je
. - Da. Heptord se dovezao do kuæe. Gotovo me izne nadio u svojoj kancelariji. Nis
am mogao pobjeæi, pa sam otrèao hodnikom. Tako sam uletio i u tvoju sobu. Kakva sreæa
za mene! Ali, da si to znala... srce mi je bilo stalo. - Znaèi da nisi do ao da mi s
e sveti ? Oh, Erneste, ka ko sam sretna... Kada si upao u sobu... bijel kao kreè...
di vljeg pogleda... ja sam klonula. Pomislila sam da si do ao da... pa... da uèini ne t
o u Hajslipovom stilu. Sada kada sam ti ena mogu da ti priznam... Ne! Neæu ti to pr
iznati. Mo da jednog dana. - Ana, vjerujem da pogaðam. Ja sam te suvi e volio da bih s
e svetio... ili ne to slièno. Ne, do ao sam u kuæu da ukradem ovu svesku. Dok ju je vadi
o iz d epa, izvukao je i debelu kovertu. - ta je ovo? Oh, tvoje pisnu). VIorani ga
proèitati. Nije mi vi e potrebno kao dokaz da me voli . - Ipak, proèitaj to pismo, Ernes
te, ali ne sada. Da prvo vidimo ta je u tatinoj svesci. - Ne. Mogla bi se rastu iti
- odvratio je, vraæajuæi i svesku i pismo u d ep. - To mo e saèekati. - Erneste, i ja sam
lopov - priznala je odva no. - Kako to? - Tata mi je povjerio novac koji je povuk
ao iz banke kada je posljednji put bio u gradu. Kada odlazi od kuæe, uvijek to èini.
.. pa... mi... morali smo da imamo novaca. Po nijela sam taj novac. - Ana, ukral
a si zbog mene! - Bogami, jesam. Sada mi je krivo po to nisi bjegunac pred zakonom
. Moraæu to vratiti tati... iako osjeæam da bih ga trebala zadr ati za novog vlasnika
Crvene stijene. On bi me vjerovatno nagradio, Erneste. A ti i ja moramo imati do
voljno novaca da bismo mogli negdje dalje da odemo. Ne mo emo ostati ovdje. - Nisa
m siguran ta mo emo uèiniti. Gdje je taj 187 novèanik, Ana? - U mojoj torbi. - Ja æu je d
onijeti. - Ernest se odmakao od Ane i brzo, preko hodnika, oti ao u njihovu sobu.
Prsti su mu bili nesigurni dok je otvarao Aninu torbu. Kakav preokret! Na ao je no
vèanik toliko nabrekao da mu je izgledalo da æe puknuti. Ernest nije mogao odoljeti
da ne vidi da li je u njemu zaista novac. Oæi su mu se iskolaæile. Zatvoriv i novèanik,
odjurio je do Ane i ne misleæi da sakrije odu evljenje. - Ana, ovo je velika lova -
rekao je ma uæi novèanikom. - Erneste, neæe valjda doæi u isku enje? - pitala je zabrinuto.
Èak i ako je tata bio nepo ten, to nije razlog da budemo i mi. Jer, ja sam ukrala n
ovac. A ako me natjera da ga zadr imo, i ti æe biti nepo ten. - ta da radimo, mila? - upi
tao je, shvativ i da je ovo sada najveæi ispit za Anu Hepford. - Dao sam posljednji
dolar da bih se o enio s tobom. Dobro æemo se namuèiti prije nego to steknemo vlastiti
dom... i sve ono na ta si navikla. - Erneste! Pla i me... Bila bih sretna da potro im.
.. svaki dolar... da spasim tvoj ivot... ili da te izvuèem iz zatvora. Ali, ti si s
lobodan. Oboje smo mladi, sna ni i imamo mozga. Neæemo krasti, Erneste. Mogli bismo
taj novac staviti... u banku... i saèekati punopravnog vlasnika. Ernest je od rado
sti tako vrisnuo da je Ana irom otvorila oèi. - Jesi li ti èitav, mladiæu? - Toliko sam
radostan dA bih mogao poletjeti. Ne mo e shvatiti kako se osjeæam. Ti si divna. - Je
sam li? Ljubav je slijepa, Erneste... Skloni taj novèanik prije nego to se vrate Ne
braska i Dejzi. Ernest ga je jedva ugurao u unutra nji d ep. - Ne mogu i èekati da prebr
ojim. - Ja sam to veæ uèinila - nasmijala se Ana. -1 koliko ima? 188 - Pogodi. - Nek
oliko hiljada. - Misli da bi se veliki ranèer toliko brinuo zbog tako malo novca? E
rneste, u tom novèaniku je preko èetrdeset hiljada dolara! Selbi je sjeo, iskolaèiv i oèi.
-Ne! - Mo emo zajedno prebrojiti kada budemo sami. Iako ne mislim da je to pametn
o. Ti bi mogao... Prekinulo ih je kucanje na vratima. - Jesi li to ti, Nebraska?
Ulazi - povikao je Ernest radosno. Vrata su se otvorila i u sobu su u li vitki ka
uboj i Dejzi. - Pa, Ana, dobro si se oporavila. A ta je s tobom, prijatelju? - Um
irem od gladi. Je li veèera gotova? - ta ti misli ! Hajdemo. Zaboravimo na e nevolje. I
pored Nebraskinog odu evljenja i obilne hrane koju je pripremila gazdarica, veèera
nije bila mnogo uspje na. Iako je tvrdio da umire od gladi, Ernest se silio da jed
e. A i djevojke su bile suvi e uzbuðene da bi osjetile glad. Stoga je Ernest predlo io
da odmah krenu u Holbruk. Bilo je jo svijetlo. Mogli bi se voziti do kasno i zau
staviti u nekoj ranèerskoj kuæi... - ... ta? - zinuo je Nebraska. - Da spavam u nekoj
Stali ili sjeniku... prve braène noæi... kada mo emo prenoæiti i u ovom finom hotelu? -
Budi razuman, prijatelju. Ovo jeste na e braèno putovanje, ali mora priznati da nije
sve normalno - bunio se Ernest. - Ajova, o ovome sam sanjao i molio se otkako sa
m prvi put vidio Dejzi - bunio se i kauboj. - Nebraska, i ja sam isto osjeæao i na
dao se otkako sam upoznao Anu - nastavio je Ernest smijuæi se zbog zbunjenosti obj
e nevjeste. - Slu aj me sada, Romeo. Moramo ne 189 ke stvari srediti prije nego to
otpoènemo s na im medenim mjesecom. - Sta, na primjer? - Pa, ovaj tvoj bijeg... po to
si uklonio nepo eljnog tipa sa Crvene stijene. I da potra imo novi posao da bismo se
mogli vratiti... nakon medenog mjeseca. Idemo prvo u Holbruk, pa na Crvenu stij
enu i, kada sve sredimo, imaæemo na medeni mjesec i putovanje. - Nas èetvoro? - upita
la je Dejzi udno dok su joj tamne oèi blistale. - Oh, to bih voljela. - Zvuèi fino. Èin
i mi se... to prihvatam - dodala je Ana, koja je oèito eljela da pomogne Ernestu, n
ije bila sasvim sigurna da je s njim sve u redu. Nebraska sezabuljio u prijatelj
a. - Mogli bismo èak uzeti dovoljno novaca da odemo u Kalifornvju - nastavio je Er
nest, trudeæi se da ostane ravnodu an. - Pa, prijatelju, sada znam ta je Ani zavrtilo
glavu. Tvoj slatki jezik - prasnuo je Nebraska zadivljeno, ali i sjetno. - Uh,
kada bismo to mogli uèiniti! Ja sam gotovo propao. A i ti. Dejz nema novaca. Ima li
ti, Ana? - Vjerujem da Ernest mo e ne to nabaviti. Zar ne bismo bili ludi da sve to
potro imo na putovanje kada æe nam biti kasnije potrebnije? - Naravno da bismo bili
ludi - priznao je kauboj. - Volio bih da jednom budem toliko lud... A to se tièe p
osla, Ajova, radiæu sa Dejzinim ocem. Iæi æe sporo, ali i to je veæ ne to. - Kauboju, iz B
ruksove zemlje mo e izvuæi novac samo ako je navodnjava , ako zasadi gra ak i uzgaja stoku
u gorju - rekao je Ernest poslovno. - Bogami, nikad na to nisam pomislio - zvizn
uo je Nebraska. - Nije ni Sem. Ajova, ti pak nisi toliki naivko. Ana je bila tol
iko zadovoljna Ernestovim idejama da joj se lice raznje ilo. - To je i tata namjer
avao uèiniti s farmom kada bi orje 190 rao Bruksa - rekla je. - Oh, ja æu jednog dan
a biti ranèer - rekao je Ernest va no. - Zar bi moglo biti drukèije kada imam ovakvu en
u?... Pa, Nebraska, hoæemo li odgoditi na e braèno putovanje i krenuti u grad? - Svaka
ko. Èini mi se da se vi e neæu odvajati od tebe - smijuljio se Nebraska. Dok su izlazi
li, Nebraska je bio zami ljen. - Ajova, ti si najoriginalniji, najtajanstveniji, n
ajbolji prijatelj kojeg sam ikad imao. Uskoro su krenuli na sjever drugim putem.
Pro li su pored vi e ranèeva prije sumraka, ali kada je pala noæ, nisu nai li ni na jedan
. Odvezli su se u kedrovu umu gdje su zapalili vatru, ispregli konje i ulogorili
se ispod drveæa. Barem im je bilo toplo. Zora je brzo svanula i odmah su krenuli.
U Holbruk su do li prije podneva. XX Sada kada je stigao u Holbruk, Ernest je bio
neodluèan ta da radi. Dok je gonio dvokolicu glavnom ulicom, opazio je da se Nebras
kina kola zaustavljaju ispred hotela gdje je veæ bilo nekoliko kola. Dvojica ili t
rojica ljudi iza li su u susret Nebraski. U jednom od njih prepoznao je Bruksa. Ka
da im je Ernest pri ao ranèerovo iroko lice bilo je ^ naborano od smijeha. Brzo je po
gledao prema Nebraski i 8 Dejzi i bio je zadovoljan. ¦ - Pa, ta ti ovdje radi ? - pit
ao ga je Bruks iznenaðen. jf - I ja sam se o enio, Seme - odgovorio je Ernest sret-
no. - Nije Nebraska stekao pravo na sve cure ovdje. - Nebesa! - planuo je ranèer p
odigav i ruke. - Nisi se valjda o enio sa Anom Hepford? - Pa, jedan pogled na nju bi
o bi dovoljan da vas ubijedi - odgovorio je Ajova ljubazno. 191 Bruks se ipak ma
lo bolje zagledao u djevojku. - Pa, da sam proklet!... Hauarde, ti si pravi sret
nik. A i ti, Ana... vidim ti po licu da si sretna. Pa, èestitam ti... - Kako je Ho
k? - prekinuo ga je Ernest. - Dobro je. Ranjen je u rame, ali to nije ni ta za sta
rog lisca. Idem po njega kod Bebita. Kreæemo odmah. Skoro smo se mimoi li s vama. -
Znaèi... da... i Nebraska mo e biti miran? - Svakako. Sibert i ja smo to sredili. eri
f je jutros oti ao na Crvenu stijenu. Tamo æemo se naæi. - Odlièno! - uskliknuo je Ernes
t duboko odahnuv i od olak anja. Bruks se okrenuo Nebraski. - Pa, sine, poði i ti s na
ma. - Svakako, Seme. Ne to æemo pojesti i brzo æemo vas sustiæi. Ernest je na ao rje enje za
svoj problem. - Ana, poði sa Dejzi i Nebraskom. Ja æu doæi èim... - Slu aj sad ovo! - pra
snuo je Nebraska. - Zar nikad neæemo imati taj na medeni mjesec? - Prepusti to meni
- odgovorio je Ernest smijuæi se. - U redu, ako obeæa da æemo poslije ove gu ve otiæi negd
je da budemo sretni nekoliko dana. - Obeæavam, Nebraska. - Mili, tek si se o enio a
veæ uri da se oslobodi ene - primijetila je Ana pa ljivo ga osmatrajuæi. - Izgleda ba ta
- odvratio je Ernest smijuæi se. Najdra a, pretpostavljam da tvoj otac neæe tako mirno
preæi preko na eg vjenèanja kao to je to uèinio Dejzin stari. Zar ne bi bilo bolje da ga
ti prvo sama vidi ? - Da, svakako - odvratila je Ana prilièno nerado. - Ali, ti ne to
zaboravlja . ta æu mu reæi o novcu? - Oh! - Ernest se trudio da je nekako umiri. - Mor
a se pretvarati da si i sama iznenaðena. A onda... kada ja doðem sve æu objasniti. Ana
ga je sumnjièavo gledala, ali ju je njegova otvore 192 nost razoru ala. - Vrlo dobro
. Ja... mislim da si u pravu - popustila je. Ne elim da ovdje ostajem ni sat du e n
ego to je potrebno. Ernest joj je pomogao da siðe. - Ako se ne vrati ... ubiæu se - pro a
putala je dr eæi ga za ruku. -Ana! Nije vi e ni ta rekla, kada je krenula sa Nebraskom i
Dejzi, uputila mu je dug pogled koji neæe zaboraviti dok ivi. - Ajova, kada æe doæi? -
interesovao se Nebraska. Èuo sam ta ti je Ana rekla. - Pa, hoæemo li veæ jednom krenuti
? - uzviknula je Ana o tro, a Dejzi je munula Nebrasku u rebra. Kauboj je nevoljko
dograbio uzde. - Toliko sam sretan da mi se èini da æu umrijeti - govorio je Bruks
prateæi ih pogledom. Ana se jo jednom osvrnula prije nego to su kola i èezla niz ulicu.
- Do viðenja, Seme. Moram ne to da obavim - rekao je Ajova mirno. - Vidimo se kod kuæe
, mo da sutra ili prekosutra. Ernest je prvo posjetio svog advokata D eforda Smita,
koji je bio iskreno zadovoljan to ga vidi. - Veæ sam namjeravao da odem na Crvenu s
tijenu rekao je Smit nakon pozdrava. - Ovo ste otegli. Hepford planira da otjera
stoku u Novi Meksiko. Tamo je kupio ranè. - Pa, dosta toga se desilo to me je spri
jeèilo. Znate... zaljubio sam se u Hepfordovu kæerku... - Niste valjda! -1 o enio se s
njom - dovr io je Ernest. Advokat je stajao kao gromom pogoðen. - Zaboga, mladiæu! Za
ista ste sve iskomplikovali osim ako ne elite da pustite Hepforða da vas potpuno op
ljaèka. - Gospodine Smit, neæu mu dopustiti da bilo ta uzme. Naravno, neæu ga ni strpat
i u zatvor ili ga èak ocrniti. Ne bih zbog njegove kæerke. 193 - Vi ste velikodu ni. I
zvinite, a da li ona zaslu uje toliku rtvu? - zainteresovao se advokat. - Daleko vi e
. - Hepford vam je ukrao oko dvije stotine hiljada dolara. - Svakako, to me boli
. Ali, od toga je u mojim rukama gotovo èetrdeset hiljada. Barem imam novac. - Kak
o ste, zaboga, do li do tolike sume? - advokat je bio zapanjen. - Pa, on je novac
povjerio Ani, svojoj kæerki, i ja sam ga uzeo. - Dobro. Odmah to odnesite u banku.
- Hoæu, gospodine... I jo ne to. Ukrao sam jednu svesku u koju je Heptord bilje io svo
je liène raèune. Sjeæate li se izvje taja koje sam vam pokazao sa strièevim papirima? - Sa
svim dovoljno da bih mogao da uporedim. Da vidim tu svesku. O troumnom advokatu ni
je trebalo dugo da razgleda svesku. Zatvarajuæi je, primijetio je: - Imate ga u aci
. Pa, kakve su va e instrukcije? - Kada biste mogli da krenete na Crvenu stijenu?
- Odmah. - Ja moram odmoriti konje. Recimo rano ujutro. - to ranije to bolje. - N
aæi æemo se u hotelu èim svane... Oh, da, jo ne to. Potrebno mi je ne to novaca. - Mogu vam
posuditi neku razumnu sumu. Za to ne uzmete od toga to veæ imate? Va e je. - Na to sam
zaboravio! - zviznuo je Ernest i izjurio. Na putu do banke Selbi se sjetio da n
e bi bilo pametno polo iti toliku sumu po to bi bankovni slu benici mogli ne to posumnja
ti. U gradu je bila samo jedna banka. Hepford je nedavno podigao identiènu sumu. E
rnest je odluèio da reskira i novac ostavi kod sebe. Prvo se zaustavio kod dragulj
ara. Nije uzalud tako 194 dugo zagledao Anine prste i prsten koji joj je Dejzi p
osudila za vjenèanje. Kupio joj je zlatni vjenèani prsten, pa onda jedan sa velikim
dijamantom, najljep i koji se mogao naæi u radnji. Bio je toliko ushiæen da je kupio j
o jedan dijamantski prsten koji æe dati Nebraski za Dejzi. Bio je zadovoljan sam so
bom. Zatim je oti ao do radnje gdje je prvi put kupio odijelo, rukavice, mamuze i
sombrero. Prodavaè ga nije bio zaboravio. - elim ne to skupo - rekao je. - Nikakve im
itacije ili drangulije. Samo prave stvari. Bilo je svega i svaèega. Ernesr se odluèi
o za èizme sa sarama od ko e kengura, srebrne meksikanske mamuze, rukavice od jelenj
e ko e, samtarice, ko ulju i maramu i, na kraju, crni ko ni opasaè i revolver sa dr kom od
bijele kosti. Ernest je kupljene stvari odnio u hotel razmi ljajuæi kako æe Ana zinut
i kada vidi sve ovo, a tek kako æe se zapanjiti kauboji na Crvenoj stijeni. Bio je
toliko uzbuðen da je jeo vrlo malo i gotovo je zaboravio da naruèi da mu u zoru dov
edu dvokolicu. Èinilo mu se da nije ni usnuo kada je èuo lupu na vratima. Kroz prozo
r je mogao vidjeti raðanje novog dana, dana koji æe mo da biti najva niji u njegovom ivot
u. Heptordova dvokolica bila je poznata po brzim konjima i veæ oko tri popodne Ern
est se zaustavio na mjestu gdje se staza za Bruksov ranè odvajala od puta za Crven
u stijenu. - Gospodine Smit - rekao je Ernest - sada vi sami nastavite. Ostavite
konje kod ambara i idite kod Hepforda. Recite mu jednostavno ovo: da uskoro dol
azi novi vlasnik, da ste vi njegov advokat i da elite da znate ta æe uèiniti sa knjigo
vodstvom. Ja æu uzeti svoje papire i odmah krenuti za vama. 195 - Dopada mi se ovo
... Da li va a ena zna da ste vi mladi Selbi? - Ne zna. Nemojte reæi ni njoj, niti ko
me drugom. - Vrlo dobro. Oèekujem vas ubrzo nakon mog dola ska - odvratio je advok
at i o inuo konje. Ernest je velikim koracima grabio stazom, duboko za mi ljen. Plan
irao je taèno ta treba uèiniti i reæi, kako æe se pona ati, sve do izvjesne granice. A to j
e: ta æe biti kada se nadje sam sa Anom. Kada je na to pomislio, srce mu je do lo do
grla. Na Bruksovim vratima doèekao ga je povik: - Eheej! Nebraska je stajao na otv
orenim vratima. - Ljudi, do lazite amo - pozvao je one u kuæi. - Do ao je Ajova. Pog
le dajte ga! Svi su iza li napolje, Nebraska, Dejzi, Sibert i Bruks da doèekaju prid
o licu. - Kako si, momèe? - otegao je Sibert dok su mu se oèi caklile. f - Kako ste, ef
e? - brzo je odvratio Ernest dobro odm jeriv i Hoka. Nije zapazio veæu promjenu, sam
o je bio ne to bljeði. - Ja? Odlièno. - Bruks, kako se sve zavr ilo? Mislim sa erifom? -
Bili su ovdje juèe - odgovorio je ranèer vedro. - Raz gledali siFuokolo, pogledali o
ve rupe od metaka u dovrat ku. Onda su otpremili Hajslipa u Springer. Svratiæe kod
Hepforda da ga obavijeste. - Hoæete li dovesti va a kola i sve nas odvesti do Crven
e stijene? - upitao je Ernest. - Svakako. ta æemo mi tamo... posebno ta æu ja ta mo? -
Seme, momak misli da æe biti potrebni prijatelji - ub jedljivo je upao Sibert. -
Onda obavezno idem - odgovorio je ranèer i krenuo prema ambaru. Nebraska je obilaz
io oko Ernesta, pa ljivo zagledajuæi 196 njegovo novo odijelo. - Ti si zaista luckas
t, Ajova!... Srebrne mamuze iz Meksika! Sare od kengura! Pa, ove somotne pantalo
ne!... Pogledaj samo ovaj revolver, Hok! Pogledaj!... Erni, stvarno si me oborio
s nogu. Kako si mogao toliko da se zadu i ? - Doði ovamo, grmalju jedan - odvratio je
Ernest vukuæi ga ustranu. - Pogledaj! Zar ovo nisi pri eljkivao? pru io mu je dijaman
tski prsten. Kauboj je iskolaèio oèi, vilica mu se opustila. Ipak se brzo pribrao. -
Dejz, dolazi brzo - rekao je ote uæi. Opet je bio onaj stari, hladnokrvni Nebraska.
- Pogledaj ovo... Daj mi ruku. Zamolio sam Ajovu da ti ovo donese... Prokletstv
o! Savr eno! Kao da je pravljen za tebe! Nakon veselog uzvika, Dejzi se skamenila.
Ernest ih je ostavio ne eleæi da poka e svoja osjeæanja. Nebraska ga je brzo stigao, p
ovukao za ruku i zagrlio. - Prijatelju, jesi li opljaèkao banku? - Nisam - nasmija
o se Ernest. - Onda si nekog presreo? - Ni to. - Zadu io si se zbog nas! Prijatelj
u! Sigurno si isto kupio i za Anu. - Naravno. Pogledaj! Nebraska je nijemo zurio
. Napokon je iz njega provalilo: - Mi smo propali! Cijelog ivota æemo morati raditi
da otplatimo dugove. Ali, nema veze. 1 ja bih ovo isto uèinio! Tek kada su do li do
korala i ambara Crvene stijene, Selbi je ponovo poprimio hladno dr anje. Do lo je v
rijeme za veliku predstavu, do ao je èas kada æe Crvena stijena postati njegovo vlasni t
vo. Do li su do spavaonica na èijem su trijemu sjedili Lanki Polard, Stiv Monel, Bou
ns Megil i ep Dejvis. Sirom otvorenih oèiju zurili su u Bruksova kola. 197 - Seme,
silazim ovdje da uzmem svoje stvari - rekao je Nebraska. - Zar ne bi i Hok treba
o da side? - upitao je Bruks tiho. - Mislim da bi trebalo, Nebraska - slo io se Si
bert. - Za to? - pitao je ka u boj blago. - Pa, ep je lupe . Ru no izgleda. - Idite s m
ojim mu em - rekla je Dejzi odluèno Sibertu. - Pa, èini mi se da æe me do kraja ivota nek
o stalno pratiti - alio se Nebraska. - Morate da znate da ovi momci neæe ni ta uèiniti.
Svi su bili dobri osim Hajslipa. - Tu si u pravu, Nebraska. Iza li su i polako kr
enuli u spavaonicu. Ernest je dovoljno dugo posmatrao da bi se uvjerio da nema p
otrebe da se brine, a onda se pripremio za svoje veliko isku enje. Bruks je zausta
vio kola ispred ranèerske kuæe koja novom vlasniku nikad nije izgledala tako impresi
vno. - Vi idite za mnom - rekao je ocu i kæerki i brzo iskoèio iz kola i krenuo uz s
tepenice. Vrata kancelarije su bila otvorena. Ernest je zavirio i vidio da je pr
azna. Èuo je glasove iz dnevne sobe. U av i, opazio je Anu pored kamina. Izgledala je
ozbiljna. Gospodin Smit je sjedio na suprotnoj strani a Hepford, blijed i uzdrma
n, koraèao je gore-dolje po sobi. Naglo se zaustavio. - Izlazi odavde! - gotovo je
 vikao. - Ne mo e meni zamazati oèi kao to si ih zamazao Ani. Priznala mi je da je tvo
ja ena. Nije bilo potrebe da dolazi . Izlazi odavde i vodi je sa sobom. Imam posla
sa ovim advokatom. Oèekujemo novog vlasnika ranca. - Gospodine Hepforde, on je sti
gao - prekinuo ga je Smit ustajuæi. - ta? - zinuo je Hepford. - Mladi Selbi je stig
ao - odvratio je advokat pokazujuæi na Ernesra. - Ovaj mladiæ koji je kod vas radio
kao 198 kauboj jeste Ernest Hauard Selbi. - Staaa...! - povikao je Hepford urlik
nuv i. Lice mu je bilo mraèno kao olujni oblak. - Da, gospodine Hepforde, ja sam Ern
est Selbi - pro govorio je Ernest sabrano i koraknuo da malu torbu sa paI pirima
pru i advokatu. Hepford je odjednom pobijelio i skljokao se na stoliI cu. Izgleda
o je kao prebijen. Ernest je brzo pogledao Anu. Samo jedan pogled bio mu je dovo
ljan. Izgubio bi se da je ! pogled malo du e zadr ao na njoj. Kada se okrenuo dvoji
ci mu karaca, krajièkom oka je vidio kako pognute glave izlazi iz sobe. Koliko je sa
mo morao truda da ulo i da ne pojuri za njom! - Gospodine Hepforde - poèeo je Smit s
lu benim to nom - zajedno sa mnom æete pregledati ove papire. - Do vraga sa papirima
! - mrmljao je ranèer zapliæuæi jezikom. - Ako je ovaj utokljunac Ajova Selbijev neæak...
pa to mi je dovoljno. Odlazim. Jo veèeras. - Vrlo dobro, ali treba prije toga da r
a èistimo jo ne ke stvari. Ba sam predlagao prije Selbijevog dolaska... nastavio je Sm
it. - Da ovo skratimo - prekinuo ga je Selbi, sretan to je u tom trenutku u sobu
u ao Hok Sibert. - Gospodine Hep forde, imao sam veliku sreæu Sto sam dobio ruku va e
kæerke. Stoga, prirodno, nemam namjeru da uni tim vas ili nju uèinim nesretnom. Ne tre
ba ni da razmatramo sve ne pravilnosti va eg poslovanja po to imam dokaz u rukama, k
od mene je va a plava sveska. Takodje imam i èetrdeset hiljada dolara koje ste povje
rili Ani na èuvanje. Vjerovala je da sam ubio Hajslipa i uzela je novac kako bismo
mogli otiæi preko granice. Ako odustanete od potra ivanja tog novca, ovog ranca i s
vih va ih drugih interesa u banci ili negdje drugo u Arizoni, neæu tra iti ni ta vi e. Neæu
o ovome nikome govoriti. - Hauarde, ja... uèiniæu tako - odgovorio je Hepford tiho,
zapanjeno buljeæi u mladiæa. 199 - To je onda sve - odvratio je Ernest o tro. - Gospod
ine Smit, vi to sredite s njim. Na to je Ernest pro ao pored Siberta. - Èekajte me v
ani, Hok. Kao i prvi put, i sada je Ernest na ao otkljuèana vrata Anine sobe. U ao je
i zatvorio ih iza sebe i oti ao do kreveta gdje je Ana le ala glave uronjene u jastu
k. - Ana - pozvao ju je, nastojeæi da jo koji trenutak zadr i kontrolu u glasu. Prome k
oljila se, okrenula se. Oèi su joj bile irom otvorene. - Dakle... to je tvoja osvet
a? - pro aputala je promuklo. - Jeste. - Obmanuo si me. - Jesam. Napola se uspravi
la tako da je popodnevno sunce, probijajuæi se kroz li æe i prozor, zasjalo na njenom
izmuèenom blijedom licu. - Ti... pustio si me da vjerujem... natjerao si me da te
zavolim... o enio si se sa mnom... samo da bi se osvetio? Ernest se vi e nije usudji
vao da oklijeva - ovo je bio najdivniji i najsladji dokaz njene ljubavi. - Ana,
jesam li te natjerao da me voli ? - Jesi, neka mi bog pomogne, jesi. Ja... ja sam
to i zaslu ila... Obi ao je krevet i sjeo pored nje. Uzev i je za ruku brzo je stavio
dva prstena na njen prst. - Evo! I ovo je moja osveta! Zurila je ne shvatajuæi. Bl
jedilo na licu polako je prelazilo u rumen. - Ana, mila - pro aputao je zagrliv i je
. - Sve sam sredio s tvojim ocem. Bez svadje i problema! Neæe biti nikakve tu be, ni
sramote! On odlazi na svoj ranè u Novi Meksiko. - Ajova! ta... ta... - zamucala je.
200 - Ti si stvarno blesava - smje kao se. - Djevojka koja je osvojila toliko mom
aka sada je ovako zbunjena. - Ali... tvoja... osveta? - A za to bih se svetio? - Z
bog mog ranijeg pona anja... koje je ubilo tvoju ljubav. - AH, Ana! Nije! - Jo me..
. voli ? - pro aputala je . - Ti si stvarno Ernest Selbi... a ne neiskusni kauboj? -
Da li te volim! Ha! Ha! To je potcjenjivanje. Ja te obo avam. Pa, sve je ovo ispa
lo kako treba. Dokazala si da me voli , da me voli zbog onog to jesam i kakav sam. O
sim toga, ti si najdivnija cura na cijelom svijetu. A ja sam najsretniji mu karac
na tom istom svijetu. - Ja sam tvoja ena - rekla je bez daha. - Jesi i, ba kao to s
i rekla, postala si gospodarica Crvene stijene iako si morala da se uda za vlasni
ka. - Oh!... Oh! - zatvorila je oèi. Lice joj se zgrèilo. - Poljubi me - rekao je Er
nest strasno. Poljubila ga je, ali je on na ao njene usne koje su drhtale. - Mila,
nema razloga da plaæe - poèeo je Ernest i onda zastao, shvativ i da mo da ima i te kako
mnogo razloga za to. Milovao je blistavu crvenu kosu. - Pa, mila, isplaèi se kolik
o hoæe - rekao je ustajuæi. Ja idem vani da otjeram one lupe e. Kada je iza ao, provirio
je u dnevnu sobu koja je bila prazna, ali je èuo Smitov i Heptordov glas iz kancel
arije èija su vrata bila zatvorena. Hok ga je èekao napolju, a Dejzi je sa ocem nerv
ozno koraèala po trijemu. - Hajdemo sada - pozvao ih je Ernest veselo. 1 poveo ih
je brzim korakom oko kuæe i kroz borik. - ta to sprema , mladiæu? - otegao je Hok, poma
lo zabrinuto. - Ovo ne smijete propustiti - odgovorio je Ernest. - Pa, Dejz i ja
se trudimo da ni ta ne propustimo - dodao je Bruks. 201 Ubrzo su do li do spavaonic
e gdje su kauboji sjedili. I èezla je njihova ranija ravnodu nost. Ernest, koji je vod
io malu grupu, zastao je ispred njih. - Pa, kauboji, da li se sjeæate da nas je va
pajda Hajslip poslao pje ke odavde kada smo Hok i ja dobili otkaz? - pitao je Ernes
t. ep Dejvis je bio dovoljno pribran da odgovori: - Da, sjeæamo se. - Pa, je li to
bilo po teno ili ne? -Pa, nije bilo! - Slu ajte onda - nastavio je Ernest nakon znaèaj
ne pauze dok su ga èetiri para oèiju pa ljivo posmatrala. - Sto se mene tièe, mislim da
ste lo kvartet. Hok se kune da vas je Hajslip pokvario. Isto ka e i Nebraska. Volja
n sam da im vjerujem... Hoæete li se spakovati i otiæi s ranca, kao to smo to uèinili H
ok i ja, ili æete mi se izviniti i zakleti da æete biti bolji i ostati ovdje uz veæu p
latu? Bilo je jasno da èetvorica zapanjenih kauboja misle da je Ernest lud. - Momc
i, probudite se - dodao je Hok. - Ovo je novi vlasnik ranca: Ernest Hauard Selbi
. Dejvis se prvi pribrao. Skoèio je, tamno lice mu je sinulo, uèinio je pokret kao d
a eli pru iti ruku, ali ju je, malo razmisliv i, povukao. - Hok, mogao sam naslutiti.
.. Gospotiine Selbi, nisam tako lo , a cijenim kada je neko èovjek. Prihvatam va u pon
udu i vjerujem da to mogu reæi i za svoje drugare. Tek tada je Nebraska iza ao na tr
ijem. - ta se to ovdje de ava? - pitao je. - Neko je sigurno poludio. Ernest je got
ovo skoèio prema njemu. - Zave i. Otpu ten si! - Uh? - zirtuo je Nebraska. - Otpu ten si
. - Ko me otpu ta? -Ja. - Ti!... Zaboga! Dejz... Hok, jadnik je sasvim enuo. 202 ¦5"
- Ti si otpu ten, blesavi, dugonogi, divlji mlado enjo - povikao je Ernest u ivajuæi u o
vom trenutku. - Pakuj se! Otpu ten si... ali, si opet dobio posao. Ti si partner s
a mnom i Semom Bruksom u novom razvoju ranca Crvena stijena. Nebraska je zanijem
io. Glupavo je zurio od Ernesta do Hoka. Dobrièina se smijao. - Nebraska, dozvoli
da te upoznam sa novim vlasnikom Crvene stijene - ovo je Ernest Hauard Selbi. Pr
o ao je èitav minut, a Nebraska je samo pogledom prelazio od jednog do drugog. - To
je taèno, Nebraska, prijatelju moj - dodao je Ernest. - Sada ti i Dejz idite odmah
kuæi. Spakujte se za braèno putovanje. Sutra kreæemo za Kaliforniju. Ernest se okrenu
o od tog blistavog sretnog lica i kada je skoèio s trijema, naletio je na Dejzi. L
ice joj je bilo tako milo da je zastao da joj utisne poljubac na rumene usne. Za
tim je pojurio prema ranèerskoj kuæi i, dok je urio svojoj enici, do u iju mu je doprla
pjesma. Nebraska je pjevao iz dubine grla: - RevolveraS iz Ajove moju curu ukrao
je...