1. Koliko ti je bitna životna estetika ?

Čini mi se da u Beograd tek od skoro ulazi na mala vrata

dizajn života, do skoro se kafa pila iz oknjenih šolja... Misliš li da to ima veze sa socijalizmom,
sa njegovom esetetikom ?

"Životna estetika" je širok pojam, koji zahteva ozbiljnu raspravu. No, ako ga na trenutak
svedemo na ono što se tiče vizuelnog, kod javnih i privatnih prostora, na odevanje ljudi koje
srećemo na ulicama i tome slično, onda možda i možemo pomisliti da je Beograd počeo da se
menja u nekom smislu "dizajna života".
Ipak, koliko god nam bilo mrsko da prihvatimo, jer nam se svidja da ličimo na neki fin svet,
strogi centar Beograda nije prava slika grada, a posebno ne cele zemlje. Čim izadjemo malo
izvan te linije, stvari su sasvim drugačije, daleko od dizajna bilo kakve vrste.
Mislim da svako vreme ima svoje kvalitete i da socijalizam nije u tom smislu bio na nižem
nivou kada govorimo o dizajnu i estetici,naprotiv,bilo je i tada itekako osmišljenih i dizajniranih
prostora,s tim što su i tada to bili izuzeci kao i danas ,u krajnjem slučaju.

2. Kao scenograf i arhitekta, kako bi rešila problem sudara užasa koji se gradi u Beogradu, i
nadiranja zgrada koje liče na pastelne kutije ?

"Stop investitorskom urbanizmu!"- parola kojom, poslednjih meseci, nekolicina hrabrih i

obrazovanih ljudi pokušava da nam kaže da stvari ne idu na dobro jer se njima ne bavi stručni
kadar, jer se projektuje bez poštovanja propisa, identiteta jednog grada, bez plana.

3. Kao kostimograf, kako bi rešila uniformisanost. Nikako da se opustimo u eksperimentisanju...

Uniformisanost u odevanju uglavnom proizilazi ili iz nebrige i neznanja ili iz opsednudosti

izgledom. U oba slučaja dobijamo ono što svakodnevno vidjamo na ulicama,grupe jednolično
obučenih ljudi bez obzira kome od ova dva gore pomenuta ekstrema pripadali. Mislim da je i
stil odevanja jedno pre svega individualno, zatim i kulturološko pitanje,pa ako hoćete i pitanje
obrazovanja. To nije pitanje novca i tržista,jer svega ima i sve se moze kupiti,a mi svakodnevno
vidimo ljude prepune novca koji izgledaju kao prostitutke i klovnovi.

4. Kako vidiš dizajnersku scenu Srbije u kontekstu duha potrošnje ? Da li postoji određena kritična
masa da majice sa Celine printom konačno završe u kanti ?

Dizajnerska scena u Srbiji se uglavnom svodi na individualne napore u izradi i predstavljanu

svog rada široj javnosti. To su pojedinci koji su uspeli da organizuju par kvalitetnih
manifestacija na kojima je moguće videti stvaralaštvo domaćih dizajnera, koje ,čini mi se, ni u
čemu ne odstupa od svetskih stremljenja. Tako da kada govorimo o dizajnerskoj sceni Srbije,mi
u stvari govorimo o skupu malog broja ljudi koji isključivo ličnim naporom usprevaju da se
predstave i da svoj proizvod predstave na tržištu. Kakva je potražnja i mogućnost za zaradu ,to
je sad sasvim drugo pitanje,ne mnogo lepo :).

5. Koji je tvoj dream job, idealni projekat ?

Više različitih projekata koji mi otvaraju nova vrata u nove izazove, ne vezuju za jedno
odredjeno mesto. Motivišu me da dajem sve od sebe,u hodu rešavam probleme na koje
nailazim, učim i budem zadovoljna. U ovoj zemlji to znači da neću imati penziju :)
6. Kako Mina Miladinović vidi umetničko – estetsku budućnost Srbije ?

Vratimo se na gore pomenute individualce, oni nažalost, ne menjaju svet.

Tako da mislim da ni u kom slučaju ne možemo govoriti o estetskoj budućnosti Srbije,već
samo i isključivo o pojedincima i njihovom znanju i sposobnosti da se izbore za svoj rad i
mesto na tržistu. Drugo je pitanje šta Srbija, kao država,može da uradi i šta će uraditi za
podršku mladim umetnicima, u svim oblastima. Kako sada stvari stoje, ne verujem da će se bilo
šta promeniti u skorije vreme i da će sve ostati, kao što rekoh, na pojedincu i njegovoj snazi da
istraje i izbori svoju poziciju.
Dakle: Imaš četiri strane sveta, biraj gde ćeš :)