УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет

Тема: Развој и утицај инвестиционог банкарства

Предмет:

ПРОФЕСОР: Име и презиме СТУДЕНТ: Име и презиме

АСИСТЕНТ:

Београд, децембар 2021.

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................1

1. ДЕФИНИСАЊЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ................................................................2

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ИНВЕСТИЦИОНОГ БАНКАРСТВА...................................5

2.1. Класификација послова инвестиционих банака.....................................................7

3. ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ НА ПРИМАРНОМ ТРЖИШТУ....................................10

3.1. Функције инвестиционе банке на примарном тржишту......................................11

4. ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ НА СЕКУНДАРНОМ ТРЖИШТУ...............................13

4.1. Инвестиционе банке у улози дилера.....................................................................14

5. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................17

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................19
УВОД

Банке на финансијским тржиштима омогућавају ефикасну алокацију слободних

финансијских средстава, њихово прикупљање и дистрибуција од суфицитарних
финансијских субјеката ка дефицитарним финансијским субјектима. По
карактеристикама послова које банке обављају можемо их поделити на комерцијалне,
универзалне и инвестиционе банке.

Примарни циљ овог семинарског рада је писање о инвестиционом банкарству,

тако да ћемо највећу пажњу обратити ка истом. Инвестиционо банкарство има велику
улогу у креирању светских финансија, пре свега због широког спектра послова које
обавља, али и због финансијске моћи коју банке имају. Кроз овај рад ћемо приказати
развој инвестициних банака, али и развој њихове моћи због важности које
представљају не само за финансије неко и за целокупну економију и свет.

Инвестиционо банкарство, као део банкарства, употпуњује дијапазон услуга

које ова индустрија пружа. У почетку свог настанка инвестиционо банкарство је имало
циљ прикупљања капитала за своје клијенте, да би данас имало огроман број услуга
које нуде клијентима, али и које користе за свој рачун.

Бројни послови инвестиционе банке само карактеришу колики ,,уплив” у

финансијски свет има инвестициона банка, као и то да је тако створен портфолио
пословања, како би се додатно умањио ризик од неуспеха. Бројност и сложеност
пословања инвестиционе банке је карактеристика великих институција које ће и у
будућности креирати важне догађаје.

1
 1. ДЕФИНИСАЊЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ

Инвестиционо банкарство је специфично за дефинисање. Традиционално

објашњење инвестиционог банкарства подразумева преузимање и пласман хартија од
вредности компанија, влада и других емитената на примарном, и пружање брокерских
и дилерских услуга на секундарном тржишту хартија од вредности. Међутим, како се
велики број фактора који утичу на инвестиционо банкарство мења (финансијска
теорија, регулација тржишта, Интернет, конкуренција...), а како се мењају и повећавају
потребе клијената инвестиционе банке за банкарским услугама, данас ову врсту
банкарства чини велики број послова. Инвестиционо банкарство дакле каратерише
велика прилагодљивост на промене у окружењу.

Опширност и величину инвестиционог банкарства као индустрије можемо

видети и из предлога Roberta Kuhn-а. Он предлаже четири дефиниције и то:1

• Најшира дефиниција укључује све активности које пружају фирме са Вол

Стрита, а то су преузимање и емисија хартија од вредности компанија на
домаћем и међународном тржишту, као и пружање свих финансијских услуга,
као што су осигурање, посредовање код купопродаје некретнина.
• Наредна дефиниција обухвата послове на тржиштима хартија од вредности, од
преузимања и пласирања хартија од вредности, мерџере и аквизиције,
управљање фондовима, вентуре капитала и друго.
• У трећој дефиницији изузете су неке активности из друге дефиниције, као што
су вентуре капитала и управљање фондовима и задржало се само на преузимању
и пласирању хартија од вредности, као и мерџери и аквизиције.
• Последња и најужа дефиниција се односи, у ствари, на традиционално
инвестиционо банкарство, а то је преузимање и пласирање хартија од вредности
и пружање брокерских и дилерских услуга.

Бројни теоретичари су покушали да дефинишу инвестициону банку, посебно са

аспекта великог броја послова које оне обављају за клијенте. Један од њих је и John F.
Marshall, који сматра да се због промена на тржишту инвестиционо банкарство треба

1
Ferguson, N. (2010). Uspon novca. Beograd: Plato. str 22.

2
дефинисати као: „Све оно што инвестициони банкари раде“. 2 Он је послове
инвестиционе банке поделио на:

• Активности које стварају приходе,

• Активности подршке

У активности које стварају приходе укључени су послови банке на примарном и

секундарном тржишту, саветодавне услуге, трговачко банкарство, инвестициони
менаџмент, финансијски инжињеринг. Даља подела активности које остварују приходе
је:

• Приходи од провизија који обухатају приходе од преузимања хартија од

вредности, затим провизије које се остварују од послова мерџера и аквизиција,
брокерских активности где се наплаћује провизија (услуга) на трговање, као и
друге бројне консалтинг услуге, истраживања...
• Трансакциони приходи обухватају приходе које банка остварује за основу
трговања на секундарном тржишту.

Активности подршке чине бројни послови из домена клиринга, истраживања,

интерног финансирања, информационих услуга. Ове активности треба да допринесу
побољшању послова који генеришу приходе, као и да прошире понуду услуга својим
клијентима, у циљу ширења пословног портфолија.

Примера ради, због важности и величине инвестиционих банака у САД, као и

њиховог иновативног приступа у инвестиционом банкарству навешћемо њихов пример
груписања банака:

• Топ банке – У ову групу сврстане су највеће банке, а такав статус су заслужиле
на основу величине својих биланса, присуству значајним тржиштима, раду са
значајним клијентима, репутацији, утицају на тржиште.
• Главне банке – У ову групу спадају банке које. као и банке из топ групе, раде
све врсте финансијских услуга. Међутим, банке из ове групе немају толики
утицај, нити капитал са којим располажу банке из претходне групе.
• Обичне банке – У ову групу спадају банке чије се седиште налази у Њујорку.
Оне су окренуте специфичним групама инвеститора и мањим компанијама.

2
Marshall, J. F. (2001). Dictionary of Financial Engineering (Vol. 74). John Wiley & Sons.

3
• Регионалне банке – Сличне су претходној групи, само што се седишта ових
банака налазе ван Њујорка. Оне су сконцентрисане на пружање услуга
регионалним компанијама.
• Бутик банке – Банке из ове групе се још називају и специјализоване продавнице.
Оне су специјализоване за обављање једне главне активности, а уз то обављају и
пар споредних активности.

4
 2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ИНВЕСТИЦИОНОГ БАНКАРСТВА

Прву инвестициону банку Caisse Generale du Commerce et de Industrie основао је

1837. француски банкар и политичар Jacdues Lafitte. Његова жеља је била да креира
трговачку банку која би се специјализовала за дугорочно финансирање и која би имала
карактеристике инвестиционе и комерцијалне банке. Вековима пре тога, трговачке
банке су биле центар финансирања предузетника, али и владара. Тако су трговачки
банкари из Италије постајали финансијери папе, Едварда I, краља Енглеске, царева
Светог Римског Царства, тако да су осим финансијске имали велику политичку моћ и
утицај, па није чудно да је први оснивач инвестиционе банке био и политичар и
банкар.3

На примеру крсташких ратова и првог пада Цариграда можемо видети

испреплетаност политичких и финансијских циљева, предност финансијских у односу
на политичке, то је моћ коју су још и у старом веку имале претече инвестиционих
банака, односно, тада њихов први облик трговачке банке. Четврти крсташки рат се
претворио у заузимање Цариграда, због немогућности плаћања трошкова рата.
Венецијански трговци, који су у исто време били и финансијери због огромног
капитала који су поседовали, захтевали су заузимање Цариграда, за плаћање трошкова.
Заузимањем града, Венеција је постала најдоминантнија сила Средоземља, трговачког
чворишта додатно ослабивши Малу Азију што је између осталог и омогућило каснији
успон Отоманске Империје. Моћ претходника инвестиционих банака је у креирању, не
само финансијских одлука, била огромна.

Када посматрамо развој банкарства и све оно што је довело до настанка

инвестиционих банака, потребно је видети дешавања у Европи, нарочито период XIII и
XIX века. Власничку структуру банака углавном су чиниле приватне банке које су се
бавиле разним врстама делатности и послови су се заснивали на личним и
фамилијарним везама. Банке у континенталној Европи су имале јак утицај на развој
индустрије и одиграле су велику улогу у индустријској револуцији. У Енглеској,
водећу улогу су имале инвестиционе банке које су финансирале међународну трговину
преко обвезница. Главне банке су биле Barings, Rothschild и Hambors. Кроз примере
ових банака доћи ћемо до онога што је представљало главни замах у оснивању
инвестиционих банака, а то је финансирање потреба државе.
3
Fleuriet, M. (2008). Investment Bank Explained. New York: The Mc – Graw Hill. pg 7.

5
 Развој финансијских тржишта довео је до тога да инвестиционе банке покажу
интерес за инвестиције и у индустрији. Барингсови су доминирали послом издавања
државних обвезница почетком XIX века. Компанија основана 1763. од стране сер
Francis-a Baring-a бавила се пословима увоза и извоза да би 1776. постала банка под
именом ,,Barings Brothers”.

Крајем XVIII века радили су заједно са Hope&Co of Amsterdam, најјачом банком

тадашњег финансијског центра Европе. Међутим, своју финансијску моћ су стекли
финансирањем британске армије током Америчког рата за независност, а сарадња се
проширила током британских борби против Наполеона. Од 1803. па до 1870. ,,Barings
Brothers” су били финансијски представници САД у Европи, вршили су трансакције за
владу САД (једна од тих трансакција била је и куповина Луизијане).

Друга водећа банка тога периода је дошла на пијадестал захваљујући ратовима

и финансијској подршци коју је давала владама. Nathan Rothschild је помогао
британску кампању против Наполеона. Касније се породица Rothschild концентрисала
на издавање обвезница за владе бројних земаља, стварајући тако међународно тржиште
обвезница. Осим британских, продавали су и француске, пруске, руске, аустријске,
напуљске и бразилске обвезнице а од 1830. имали су готово монопол над издавањем
белгијских обвезница.

Обично су куповали траншу обвезница од влада, наплаћујући провизију, а затим

преко своје дистрибутивне мреже продавали те обвезнице уз издашну маргину између
цене коју су плаћали држави и цене коју су наплаћивали од инвеститора.

У САД 1864. основана је J.P.Morgan&Co банка која је до 1895. Имала

представништва у Њујорку, Филаделфији, Лондону и Паризу. Банка је 1893. помогла са
62 милиона долара вредних златних обвезница да би се сачувао златни стандард и
спречио финансијски колапс долара. J.P.Morgan банка је одиграла важну улогу у
финансирању и реструктуриању индустрије у САД. Допринели су стварању General
Electric, као и U.S Steel, компаније која је производила 60% челика у САД.4

Goldman Sachs, основано је Marcus Goldman, који је у САД дошао из Немачке

1869. Банка постаје један од највећих дилера комерцијалних записа до краја XIX века.

4
Stowell, D. (2010). An Introduction to Investment Banks, Hedge Funds, and Private Equity. San Diego:
Elsevier Inc. pg 112.

6
 Пошто је J.P Morgan држао готово монополску позицију код индустрије,
Goldman Sachs је углавном пословао са трговинским сектором. Видљиво је да су
инвестиционе банке тога времена битно доприносиле развоју индустрије. Изградња
америчке железнице је такође, био битан посао за који су инвестиционе банке биле
ангажоване управо због посла прикупљања финансијских средстава за финансирање
њене изградње. Некада ангажоване за прикупљање и финансирање деструктивних
активности, тј. рата, посао инвестиционих банака постао је много хуманији у
настојању помоћи финансирања индустрије, просперитета и бољег живота људи.

Управо на основу тога, кроз овај семинарски рад желимо истаћи и хуману
функцију инвестиционих банака за развој укупне привреде.

2.1. Класификација послова инвестиционих банака

Инвестиционе банке прате трендове из бизнис средине, покушавајући да јој се

прилагоде на најбољи могући начин. Тако су се и послови инвестиционих банака
рађали, мењали, прилагођавали, а поједини су и нестајали. Тако је на пример, један од
послова инвестиционе банке било и чување хартија од вредности, али тај посао је
данас нестао, из простог разлога што се хартије од вредности данас воде у
дематеријализованом облику. Инвестиционе банке данас најчешће обављају следеће
послове:5

• Потписивање емисије хартија од вредности,

• Трговање са хартијама од вредности,
• Секјуритизација активе,
• Мерџери и аквизиције,
• Мерчент банкарство,
• Трговање и креирање дериватних инструмената,
• Управљање активом,
• Саветодавне услуге,
• Истраживачке активности,
• Осигурање имовине емитената и клијената,
• Послови са некретнинама.

5
Vunjak, N. (2013). Investiciono i hipotekarno bankarstvo. Subotica: Ekonomski fakultet. str. 8.

7
 Потписивање емисије хартија од вредности (у наставку – ХОВ) је основна
делатност инвестиционе банке. Потписивањем емисије ХОВ, банка преузима
одговорност пласирања дужничких и власничких ХОВ. На овај начин инвестиционе
банке су омогућиле емитентима да на ефикасан начин долазе до слободних новчаних
средстава на тржишту. Банке емитентима гарантују , уколико се целокупна емисија не
пласира, да ће у том случају откупити непласирани дио ХОВ. Ови послови се обављају
на примарном тржишту. Посао банке је да у целокупном процесу емисије буде
присутна и да, у сарадњи са емитентом, на што бољи начин припреми и реализује
емисију. Стога банка врши:

• Дефинисање врсте ХОВ која ће се емитовати ,

• Одређује број и цену емитованих ХОВ,
• Када и на који начин ће емитовати ХОВ,
• Да ли треба нове ХОВ емитовати постојећим акционарима или широј јавности,
• Колику количину новчаних средстава треба скупити помоћу емисије.

Трговање са хартијама од вредности је посао који се, за разлику од потписивања

емисије, одиграва на секундарном тржишту. Тргује се са ХОВ које су раније
емитоване.

Постојање секундарног тржишта је изузетно битно због ликвидности

емитованих ХОВ. Банка се у трговању може наћи у улози брокера или дилера. Банка је
брокер уколико се налази као посредник у трговини између купца и продавца ХОВ уз
добијање зараде од провизије. Банка може трговати за свој рачун и у своје име и тада
има улогу дилера. Дилерски послови су за банку битни због остваривања позитивних
ефеката трговине (купити јефтиније, продати скупље) али и због контроле стања
готовине у банци. Наиме, у случајевима да је банкама потребан новац за неки
профитабилнији пројекат, уместо задуживања може доћи до средстава продајом својих
ХОВ на секундарном тржишту. Такође, дилерски послови инвестиционог сектора
универзалних банака су битни и из разлога што се новац на секундарном тржишту
може наћи уколико кредитни сектор банке има велика новчана потраживања за
наредни период.

Секјуритизација је процес трансформације кредита и неликвидних ХОВ у

ликвидне хартије од вредности. Задатак инвестиционих банака је да формирају групу
кредита и да на основу њих врше емисију ХОВ заинтересованим инвеститорима. Неки

8
аутори6 сматрају да је секјуритизација процес претварања финансијских односа у
пословне трансакције. Група кредита или ,,pull” требао би бити биран изузетно
пажљиво, од великог броја малих кредита, који имају нижу изложеност.

Мерџери и аквизиције су послови које се не могу замислити без инвестиционих

банака. Инвестиционе банке могу вршити M&A за себе и за своје клијенте. Слично као
и код потписивања емисије, посао банке се провлачи кроз цели процес M&A. Банка
процењује таргетиране компаније, проналази потенцијалне клијенте, процењује и
саветује које компаније треба преузети, на који начин извршити преузимање, као и за
случај дефанзивних стратегија начине како одбити мерџере или аквизиције. Банке нуде
различите услуге у односу на то да ли се тражи купац или продавац спреман за M&A.

Финансијски инжињеринг је посао инвестиционе банке који је омогућио развој

тржишта, али и техлнологија. Помоћу финансијског инжињеринга су креирани
деривати попут свопова, опција, фјучерса и форварда. Један од највећих проблема у
бизнису и предвиђању будућих трендова је ризик, те је финансијски инжињеринг
усмерен ка стварању деривата који смањују, или у целости отклањају ризик
финансијских трансакција.

Управљање активом је професионално управљање новчаним средствима

индивидуалних или институционалних инвеститора. Честа је појава да универзалне
банке у свом сектору инвестиционог банкарства оснивају инвестициони менаџмент
ради употпуњавања услуга својим клијентима. Инвестиционе банке могу бити
ангажоване у пословима управљања активом, а такође, могу бити саветници
инвестиционим компанијама.

Саветодавне услуге инвестиционих банака се провлаче кроз бројне послове које

банка обавља. Оне саветују емитенте ХОВ о врсти ХОВ, цени, количини новца коју
треба прикупити. Саветодавне услуге се користе и у процесима М&А, управљања
активом, секјуритизацијама, заштитом од ризика.

3. ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ НА ПРИМАРНОМ ТРЖИШТУ

6
Kothari, V. (2006). Securatization – The Financial Instrument of New Milenuim. Singapore: John Wiley and
Sons. pg 7.

9
 Природа капитализма, као и свих компанија које свој бизнис обављају по
тржишним принципима, јесте перманенти раст и развој. Тај раст и развој је потребно
исфинансирати, како би био успешан. Компаније то финансирање могу вршити из
сопствених средстава или позајмљивањем од туђих акумулација. Туђа средства се могу
користити или позајмљивањем у виду кредита или прикупљањем новчаних средстава
на основу емисије хартија од вредности (дужничких или власничких). Такво
прибављање средстава врши се на финансијском тржишту.

Пракса развијених земаља је показала да се компаније, уколико не могу

финансирати своје потребе из сопствених извора и уколико не желе прибављати
средства путем кредита, опредељују за емисију хартија од вредности.

Финансијска тржишта су механизми путем којих се доводи у везу понуда са

тражњом финансијских средстава. На основу понуде и тражње формира се цена ХОВ
на финансијском тржишту. Финансијска тржишта се могу поделити на основу тога са
чиме се тргује на њима па тако имамо поделу на: тржиште капитала, тржиште новца и
тржиште девиза. Ако полазимо од природе трансакције, финансијско тржиште можемо
поделити на примарно и секундарно.

На примарном тржишту долази до иницијалне емисије вредносних папира од

стране компанија и држава. Папири који су нашли своје купце, даље се могу трговати,
али се то трговање онда одвија на секундарном тржишту. Тако компаније, које одлуче
да прибаве финансијска средства на основу емисије хартија од вредности, или државе
које желе прибавити средства за инвестиционе процесе или финансирање текућих
трошкова, то врше помоћу инвестиционих банака, понудом вредносних папира на
примарном тржишту.

Услови који су потребни за емисију ХОВ на примарном тржишту су:7

• Развијено финансијско тржиште,

• Ефикасни финансијски инструменти,
• Разграната мрежа посредника,
• Прецизно дефинисани рачуноводствени прописи и процедуре у вези оцене
бонитета,
• Постојање клириншких кућа,

7
Vunjak, N. (2013). Investiciono i hipotekarno bankarstvo. Subotica: Ekonomski fakultet. str. 24

10
 • Адекватни законодавни прописи,
• Ефикасна судска пракса.

Развијено финансијско тржиште, ефикасни инструменти као и разграната мрежа

посредника су важни како би се примарна емисија што боље реализовала. Развијено
финансијско тржиште подразумева постојање великог броја учесника на тржишту
спремних да улажу у хартије од вредности и друге финансијске инструменте, који ће
их својом ефикасношћу привући да улажу.

Оцене у вези бонитета, као и законодавни прописи које држава намеће су важни
због сигурности инвеститора. Уколико је велико поверење у тачност финансијских
података, као и у поштовање закона онда је и инвеститорима лакше улагати, а само
тржиште ће ефикасније функционисати. Закони које доносе државни органи морали би
бити у циљу што бољег и ефикаснијег функционисања тржишта, али и повећања
поверења и сигурности у улагања.

3.1. Функције инвестиционе банке на примарном тржишту

Функције које инвестициона банка врши приликом потписивања и емисије ХОВ су: 8

• Административна функција,
• Саветодавна функција,
• Функција преузимања ризика,
• Дистрибутивна функција.

Инвестиционе банке пружају знатну помоћ и подршку компанијама које желе да

прибаве средства путем емисије ХОВ, преко прикупљања података и документације
која је неопходна за регистрацију емисије хартија од вредности код државних органа.
Компанијама се пружа могућност да помоћу инвестиционих банака једноставније
прођу сложену процедуру, а банкама је то свакако у склопу пословне делатности.
Можемо рећи да је инвестициона банка специјализована за обављање
административних послова у односу на компаније, тако да је административна
функција природна са становишта убрзања емисија, снижавања трошкова, али и
укупне ефикасности.

8
Hadžić, M. (2009). Bankarstvo. Beograd: Fakultet za finansijki menadžment i osiguranje. str. 79.

11
 Саветодавна улога је изузетно битна. Овде инвестициона банка утиче на кључне
одлуке приликом издавања хартија од вредности. Пре свега, ту је питање које ће се
ХОВ издавати, да ли ће бити дужничке или власничке, у којој ће валути бити, за који
временски период и на ком тржишту ће бити вршена емисија. Највећи дио емисија,
банке одрађују на захтеве својих клијената. Међутим, клијенти могу тражити савете од
банке које, на основу прегледа пословања, финансијског стања и очекиваних планова
клијената, прави најбољу стратегију за прикупљање финансијских средстава.

Функцију преузимања ризика инвестиционе банке преузимају због

забринутости емитента за продају емисије ХОВ. Банка тако на себе преузима обавезу
да емисију прода по номиналној вредности. Уколико целокупна емисија хартија од
вредности не нађе своје инвеститоре, банка ће преузети непродате ХОВ. Банка има две
могућности приликом преузимања ризика а то је чврста обавеза и ,,најбољи напор”.
Банке приликом преузимања ризика могу наступити као синдикати, али само једна има
улогу координатора у том синдикату. Наравно, за преузети ризик, банке добијају
накнаду од својих клијената. Преко инвестиционих банака се ствара мрежа продаваца,
те се за релативно кратко време може извршити дистрибуција емитованих хартија од
вредности. Инвестициона банка тако постаје посредник, тј. дистрибутер између оних
који имају вишак финансијских средстава (инвеститора) и својих клијената који имају
потребу за финансијским средствима. Тако инвестициона банка овим послом остварује
своју дистрибутивну функцију.

4. ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ НА СЕКУНДАРНОМ ТРЖИШТУ

12
 Секундарно тржиште је тржиште на којем се обавља стална купопродаја већ
емитованих хартија од вредности које су инвеститори добили њиховом продајом на
примарном тржишту.

Након почетне продаје хартија од вредности, почиње се са трговањем

дужничких и власничких вредносних папира на секундарном тржишту. Примарно и
секундарно тржиште су међусобно веома повезани. Не може се трговати на секундаром
тржишту са хартијама којима се претходно није трговало на примарном тржишту, тако
да је примарно тржиште ,,улазница” за секундарно. Међутим, секундарно тржиште
омогућава да ХОВ добију на

значају и вредности. У случају непостојања секундарног тржишта, ХОВ би били само

папири са којима се ништа не би могло учинити до рока њиховог доспећа (тако би лице
које је купило обвезницу имало ,,заробљена” средства до рока доспећа). Овако,
уколико лице има могућност продаје обвезнице на секундарном тржишту, оно та
средства може да ,,ослободи”, тј. да прода обвезницу, добије средства која може
уложити у неки профитабилнији посао. На основу горе наведеног, две доминантне
функције секундарног тржишта су:

• Одржавање ликвидности по основу продаје емитованих хартија од вредности,

• Дефинисање цена хартије од вредности на основу понуде и тражње.

Инвестистиционе банке куповином и продајом хартија од вредности на

секундарном финансијском тржишту постају и креатори тог тржишта, пре свега што са
великим капиталом могу имати битну улогу у формирању цена неких вредносних
папира. Такође, поједине инвестиционе банке се могу специјализовати за специфичне
хартије од вредности и такве банке се налазе у улози специјалисте.

Секундарно финансијско тржиште може бити континуирано и куповно тржиште.

Континуриано тржиште полази од чињенице да се цене формирају током дана
континуирано, односно онако како купци и продавци достављају своје налоге. Куповно
подразумева да маркет мејкер организује аукцију за хартије од вредности. Банка
одреди неку фиксну цену и по тој цени продаје хартије од вредности коју поседује.
Степен развијености секундарног тржишта се мери:

• Висином тржишне капитализације,

• Обимом промета на секундарном тржишту,

13
 • Бројем регистрованих компанија на тржишту капитала.

Из ове поделе можемо видети да степен развијености зависи углавом од

вредносних показатеља тржишта. Висином тржишне капитализације се указује на
укупну вредност тржишта и то представља укупан потенцијал за трговање. Обим
промета је показатељ оствареног промета на тржишту, који нам говори о активности
субјеката на њему. Број регистрованих компанија на тржишту је добар показатељ
поверења у функционалност тржишта. Велики проценат компанија које желе да се
котирају на тржишту је параметар да је оно функционално, и да се на њему успешно
тргује и прибавља потребни капитал. Сматрамо да је обим промета најбољи показатељ
због чињенице да је тржиште место где се сусрећу понуда и тражња и да је успешна
интеракција купаца и продаваца основни циљ сваког тржишта.

4.1. Инвестиционе банке у улози дилера

Дилери су трговци са ХОВ који на секундарном тржишту наступају у своје име

и за свој рачун. Приход се остварује на основу разлике између куповне и продајне
цене. Такође, дилери на себе преузимају целокупни ризик трансакција.

Инвестиционе банке обављају трговине преко финансијских берзи, где се цена

формира на основу понуде и тражње. Међутим, са неким финансијским
инструментима, као што су свопови или ХОВ на основу хипотека тргује се преко
ванберзанског. Појединим ХОВ, као што су обвезнице и акције може се трговати на
берзи, али и ван берзе. Наравно, правила трговања на берзи су знатно ригорознија, те
стога се на берзи тргује углавном квалитетнијим акцијама него што је то на
ванберзанским тржиштима. Инвестиционе банке се на тржишту дилера појављују из
разлога што:9

• Дилерски послови представљају профитне центре за банку,

• Развија се и одржава вештина одређивања цена хартија од вредности,
• Развија се секундарно тржиште хартија од вредности.

Запослени у инвестиционим банкама или инвестиционим секторима

универзалних банака, трговањем различитих ХОВ могу остваривати профит за банку.
Осим знања, банкарским дилерима су доступне и технологије којима анализирају

9
Vunjak, N. (2013). Investiciono i hipotekarno bankarstvo. Subotica: Ekonomski fakultet. str. 50.

14
већину светских тржишта, ХОВ, валута (Bloomber, Reuters), што умногоме олакшава
посао дилерима, те смањује ризик пословне одлуке. Осим тога, добија се потребно
искуство у одређивању цена хартија од вредности, што користи укупном фонду знања
инсталираног у банци, које се касније може употребити за саветодавне услуге,
приликом емисија ХОВ. Дилерски послови банке су важни и за секундарно тржиште,
због количине финансијских средстава којим банке располажу. Банке држе део својих
средстава у ХОВ, тако да је развијено секундарно тржиште и ликвидност тих хартија
од вредности од круцијалног значаја за банку.

За разлику од улоге брокера, дилери су изложени ризику. Ценовни ризик је

ризик промене цене ХОВ која се налази у портфељима банке. Често се дешава да због
страха од даљег пада акције или потребе банке за финансијским средствима, дилер
буде приморан да реализује остварени губитак на појединим позицијма. Ради што
бољег управљања ценовног ризика потребно је индетификовати ризик,
квантификовати ризик и направити модалитет управљања ризиком. Идентификација
ризика је утврђивање свих могућих ризика којима је дилер изложен приликом држања
хартија од вредности у свом портфолију.

Квантификација ризика је одређивање величине ризика којим је дилер изложен

на секундарном тржишту хартија од вредности. Уколико дилер поседује акције једне
компаније изложен је ризику промене цене акција, односно свим факторима који могу
утицати на промену цене те акције (неповољни финансијски извештаји, политичка
несигурност, штрајкови).

Код обвезница, на пример, ризици су још већи због промене каматних стопа,
кредитног ризика, смањење куповне моћи због инфлације. Неретко се дешава да
дилери имају у свом портфолију хартије од вредности које другачије делују на неке
појаве, које за дилера представљају ризик (ризици се поништавају у том случају) и то је
један од начина како диверсификовати ризик.

Инвестиционе банке свакако имају велики број дилера, те је због претходног

разлога битно да се зна позиција сваког дилера, како банка не би била превише
изложена неким ризицима. Модалитетет управљања ризиком, значи да ће се
инвестициона банка, заузимањем различитих позиција, заштити од неочекиваних
промена цена хартија од вредности.

15
 Инвестиционе банке могу да се нађу у ,,дугој” или ,,краткој” позицији у
обављању дилерских послова. Кратку позицију представљају ХОВ које су продате на
кратко, не постају власништво дилера, али дилер има обавезу да их до краја дана купи.
Кратке позиције се заузимају ако се очекује пад цена. Дуга позиција је куповина и
држање ХОВ у очекивању пораста цене истих.

Како би утврђивање стратегије трговања било лакше, дилерима су на

располагању бројне анализе, а од начина на који они антиципирају добијене
инфомације, зависиће и успешност пословања. Једна од карактеристика дилерских
послова је да морају, посебно уколико је реч о трансакцијама које су више и које имају
већу изложеност, проћи контролу подршке. Такве трансакције се одобравају тек кад
подршка изврши провере у вези са тим, да ли те трансакције нарушавају здраво
пословање банке.

5. ЗАКЉУЧАК

16
 Инвестиционе банке имају значајну улогу у функционисању светских финансија
и привреда. Саме активе, приходи и профити које остварују инвестиционе банке
довољно говоре о њиховој величини, а функције које обављају за своје клијенте
(институционалне, приватне) значај инвестиционих банака само појачавају.

Успешност инвестиционог банкарства се највише огледа кроз пројектовање

модела кретања цена хартија од вредности. Наравно, инвестиционе банке као пословни
субјекти запошљавају стручна лица из различитих области, како би на што
квалитетнији начин одговориле потребама својих клијента, али и како би побољшале
перформансе свог пословања.

Кроз послове инвестиционе банке на примарном тржишту приказали смо

почетне активности, од којих су почеле све инвестиционе банке. Сам процес
прикупљања капитала инвестиционе банке организују, заједно са својим клијентима.
Важност овог посла у будућности желимо представити кроз прикупљање и трансфер
капитала ка регијама које имају већи привредни раст, односно ка економијама у
развоју, како би се тај раст подржао, те да би, сходно томе, довео до већег укупног
благостања.

Секундарно тржиште се показује као сегмент пословања у којем се јасније

огледа разлика у успешности између инвестиционих банака. То се пре свега односи на
дилерске и шпекулативне послове. У тим пословним активностима, инвестиционе
банке имају слободу да, на основу целокупног знања и искуства инсталираног у банци,
буду боље од конкуренције, зараде више, те тако остваре и бољу тржишну позицију.

Кроз целокупан развој инвестиционог банкарства, регулација је имала важну

улогу у креирању законског оквира у којем функционише инвестиционо банкарство.
Данас је утицај законских регулативе посебно наглашен, јер након одређеног периода
постепених дерегулација, поново долази до веће регулације. Свакако, то омета
инвестиционе банке, али су оне кроз досадашњи период показале прилагодљивост на
све, законски, постављене ,,препреке”. Инвестиционе банке, сходно томе пролазе кроз
законске регулативе власти и послују у законодавном оквиру који им поставе извршни
органи, постају инструменти за управљање финансијском и економском политиком.

Може се закључити да су инвестиционе банке, као иноватори, утицале на

обликовање банкарства, али и целокупне привреде. Банке су у неким областима

17
пословања биле пионири у погледу иновативности и решења, те да су пословне
активности инвестиционих банака преузимале и друге финансијске организације, што
само потврђује успешност инвестиционих банака. Осим тога, својом финансијском
структуром, као и специфичном организацијом и знањем инвестиционе банке остају
препознате као центри где ће се и у будућности креирати нови инструменти за
побољшање перформанси укупног банкарског сектора, а у циљу што бољег
задовољења клијената банке и пружању могућности укупном успону привреде.

ЛИТЕРАТУРА

18
Ferguson, N. (2010). Uspon novca. Beograd: Plato.

Fleuriet, M. (2008). Investment Bank Explained. New York: The Mc – Graw Hill.

Hadžić, M. (2009). Bankarstvo. Beograd: Fakultet za finansijki menadžment I osiguranje.

Kothari, V. (2006). Securatization – The Financial Instrument of New Milenuim. Singapore:

John Wiley and Sons.

Marshall, J. F. (2001). Dictionary of Financial Engineering (Vol. 74). John Wiley & Sons.

Stowell, D. (2010). An Introduction to Investment Banks, Hedge Funds, and Private Equity.
San Diego: Elsevier Inc.

Vunjak, N. (2013). Investiciono i hipotekarno bankarstvo. Subotica: Ekonomski fakultet.

19