UVOD

Cnc – “Computer Numerical Control”masine su sofisticirani metalo

preradjivacki alati koji mogu da naprave komlikovane delove koje zahteva
moderna tehnologija. Sa veoma brzim razvojem kompjutera CNC masine se
koriste kao: strugovi, glodalice, laserski sekaci, abrazivni mlazni sekaci,
prese i kao druge industrijske masine. Termin CNC se odnosi na veliku
grupu ovih masina koje koriste komjutere da bi kontrolisale obradu. Kao
primer najcesce cemo koristiti strugove i glodalice.

Istorijat CNC masina

Iako su strugovi za preradu drveta koristili jos u biblijskim vremenima, prvi
prakticni strug za obradu metala pojavio se 1800. Godine kada ga je
osmislio Henry Maudslay.
To je bila jednostavna masina koja je obradak drzala u steznoj glavi, rotirala
dad ok ga je alat obradjivao sve do dobijanja zaljenog oblika. Alatom je
upravljao operator putem kolenastog vratila i rucnog tocka volana. Tacnost
u obradi kontrolisao je operator posmatranjem stepenastog brojcanika i
pomeranjem alata do priblizne mere. Svaki deo koji je proizveden zahtevao
je od operatora ponavljanje pokreta istom brzinom is a istim dimenzijama.

Prvom glodalicom se upravljalo na manje vise isti nacin, samo sto se alat
postavljao na rotaciono vratilo, a obradak na radni sto. Radni sto je
pomeran ispod alata opet uz pomoc rucnog, cime bi se oblikovala kontura
obratka. Ova rana glodalica osmisljena je od strane Eli Whitney 1818.
Godine.

Pokreti koji su korisceni u ovim masinama nazivaju se osama, i

postoje:”X”- uglavnom od leva na desno, “Y”- uglavnom od napred ka
nazad i “Z”- gore i dole. Radni sto se takodje moze rotirati u horizontalnoj ili
vertikalnoj ravni, takodje stvarajuci cetvrtu osu pokreta neke masine imaju i
petu osu koja predstavlja obrtanje vratila pod uglom.

Jedan od problema sa radnim masinama je sto je operator kontrolisao

masinu za izradu svakog dela pored toga sto je bio fizicki naporan posao
sposobnost operatora da izradi indeticne delove bilo ograniceno. Blage
promene u radu su rezultirale u varijaciji dimenzija osa koje su za uzvrat
stvarale lose uklapanje i neupotrebljive delove, kolicina otopada je bila
velika bacajuci tako sirov material i dragoceno vreme. Kako se potraznja
povecavala kolicina upotrebljivih delova proizvedenih od strane operatora
vise nije bila ekonomicna, zato je bilo potrebno da se postupak izrade
obavlja automatski. Rani pokusaj da se automatizuje ovaj postupak
ukljucivali su ekscentricni tocak koji je pomerao alat ili rdni sto kroz lancani
spoj. Dok se tocak okretao, spoj je pratio povrsinu lica tocka pomerajuci
alat ili obradak u nekoliko pokreta. Lice tocka je bilo oblikovano tako da
kontrolise pokrete lancanog spoja i brzine kojom je tocak kontrolisao
pokrete alata. Ove rane masine su bile teske za podesavanje, ali kada se
podese imale su odlicnu tacnost za taj deo. Neke od ovih masina su
ocuvane id an danas i zovu se “Svajcarse”, masine, ime im je dato po
preciznoscu.
 Od ranog dizajna do danasnje obrade
Moderni dizajn CNC masina su proizasli iz rada John.T.Parsons za vreme
1940-tih i ranih 1950-tih. Nakon II Svetskog rata Parsons je uscestvovao u
proizvodnji hilikopterskih rotorskih seciva, sto je zahtevalo preciznu izradu
kompleksnih oblika. Parsons je uskoro otkrio da koristeci rani IMB
kompjuter, moze da napravi precizne vodice kontura, mnogo preciznije
nego sto je to mogao koristeci rucne proizvode. Baziran na njegovom
iskustvu ponudjen mu je ugovor sa Aviacijom da konstruise automatske
sekace kontura, radi proizvodnje velikih delova krila aviona. Koristeci
kompjuter i precizne kontrole servo motora, rezultirajuca masina je bila
ogromna, komplikovana i skupa. Uprkos tome bila je automatska i pravila je
delove sa velikom preciznoscu zahtevanom od Avijacije. Do 1960-tih cena i
kompleksnost ovih masina se smanjila na cenu koja je bila pristupacna i
ostalim industrijskim granama. Ove masine su koristile elektricne motore
koje su koristili alat. Motori su dobijali elekricne konstrukcije od citaca
traka. Citac je citao papirnu traku kroz koju je bila probusena serija rupa.
Pozicija rupa je omogucavala citacu da proizvede potrebne elektricne
impulse koje bi pokrenuli motor u preciznom trenutku i preciznom brzinom
sto je upravljalo radom masina bas kao sto bi to radio i covek. Impulsi su
kontrolisani jednostavnim komjuterom koji u to vreme nije imao memoriju.
Ove masine su cesto zvane “NC” ili Numerical Controled Machines.
Progamer je pravio trake na masini koje lici na pisacu masinu, a te trake su
sluzile kao program. Velicina programa je zavisila od velicine trake
potrebne da bude procitana da bi se proizveo specifican deo. 1947. Godine
John T. Parsons je osnovao Aeronauticku firmu u Traverce City Michigan.
Suoceni sa povecanom komlikovanoscu delova, sa matematickim i
inzenjerskim problemima koji su se pojavljivali, Persons je trazio nacin da
smanji firmine troskove. Zamolio je Medjunarodnu Poslovnu Masinsku
Komporaciju da mu dozvoli da koristi jedan od glavnih kompjutera radi
proracuna novih helikopterskih elisa. Parsons je napravio dogovor sa
Thomas J. Watson legendarnim predstavnikom IBM, da ce IBM raditi sa
Parsonsovom kompanijom da naprave masinu koja ce biti kontrolisana
izduzenim trakama. Usokro je Parsons imao kontakt is a Avijacijom da
naprave masinu kontrolisanom trakom koja bi pravila konture propeller i
krila. Parsons je onda otisa u institute za tehnologiju i servo mehanizme u
Masacucesu MIT da bi tadasnjim inzinjerima pomogao u jednom projektu.
Inzinjeri MIT-a su eksperimentisali sa raznim tipovima kontrolnih procesora
i imali su iskustvo sa Avijacijom jos od II Svetskog rata u zamenu za to MIT-
ova laboratorija je videla to kao priliku da prisiri svoja ispitivanja u
kontrolnim i povratnim mehanizmima. Uspesan razvoj CNC masina je
preuzat od strane univerzitetskih naucnika koji su trazili da zadovolje
potrebu svojih vojnih sponzora. Sa napretkom u integrisanim
tehnologijama traka je eleminisana, ili je koriscena samo da bi se program
ucitao u magnetnu memoriju. Zapravo kapacitet memorije modernih CNC
masina i dalje predstavlja osnovu. Prica kako su kompjuteri prvi put
upotrebljivani u masinstvu puna je intrige i kontroverze. To odrazava stanje
industrije, univerziteta i vojske 20-tom veku.

Moderne CNC masine rade citajuci stotine bita informacije, skladistene u

programsku kompijutersku memoriju. Da bi ovu informaciju skladistili u
memoriju, programmer kreira niz instrukcija koju masina moze da razume.
Program se moze sastojati i od “sifri” komandi, kao sto su “Mo3”, sto
naredjuje da se vratilo stavi u novu poziciju , ili “G99” , sto znaci da procita
ulazni podatak od nekog procesa i same masine. Sifre komande su najcesci
nacin programiranja CNC masina. Uprkos tome napredak u kompijuterizmu
je dozvolio proizvodjacima da ponude konverzacono programiranje, sto je
u sustini komande kao obicne reci. U konverzacionalnom programiranju
komanda “Mo3” se jednostavno upise kao “MOVE”, i komanda “G99”, kao
“READ”. Ova vrsta programirnja dozvoljava brzu obuku i manje pamcenje
sifri od strane programera. Ali je vazno zapamtiti da in eke
konverzacionalne masine i dalje koriste sifre, posto se industrija puno
oslanja na tu vrstu programiranja.
 Proces primene
Proces pocinje sa definicijom objekta za izradu –tehnicki crtez na
racunaru(matematicka definicija). Programer koristi tehnicki crtez da odredi
redosled informacija potrebnih da se proizvede potrebni objekat odnosno
izvede process. Programer takodje utvrdjuje alat koji ce se koristiti, brzina
rada i koristi posebni programski jezik da uradi simbolicki program za
kontrolu obradnih operacija masine. Najcesce se koristi G-code. To je set
funkcija koje vrse pomeranje alata i –ili objekata, promenu brzine, busenje,
glodanje-zavarivanje ili druge operacije, zavisno od masine. Nije potpune
standardizovan vec svaki proizvodjac obicno dodaje neke komande
specijalno za svoje proizvode. O tome treba voditi racuna pri koriscenju
programa s jedne masine na drugu. Standar koji se uglavnom prati u SAD
je Rs 274D, a u Evropi cesto DIN66025 ili ISO6983. M-codovi kontrolisu
citavu masinu i funkcije kao: start, stop, ukljucivanje, tecnosti za hladjenje
itd. Zbog ne potpune standardizacije G-codova postoji i niz drugih nacina
za upravljanje CNc masinama npr. Gerber format Fajlou, step-nc itd. Tkodje,
moguce je i upravljanje masinom preko obicnih programskih jezika. U tom
slucaju, kontrola se moze vrsiti direktno na racunaru, npr. Paralelni port ili
preko micero kontrolera povezanih na u 313 ili serijski port. Ove metode su
vrlo popularne za amaterske CNC masine. Programski jezici ukljucuju,
basic, Paython.

Rad CNC masina

Postoje razne vrste CNC masina koje se razlikuju po mnogim parametrima.
Kod vecine se zahteva precizno pozicioniranje alata i objekta koji se
obradjuju, cesto je preciznost rada desetine ili stotine dela milimetra.
Da bi se ovako precizno pozicioniranje moglo izvesti potrebna je povratna
sprega ili veza. Stoga su motori za pokretanje ili servo motori ili koracni
motori. Sa njima je moguce precizno pozicioniranje na zeljeni ugao rotora u
odnosu na stator. Dalje povecanje preciznosti(i obrtnog momenta) se
postize koriscenjem zupcastog prenosa ili osovina sa preciznim navojima
koje pokrecu motor. Osovina sa navojima moze da pokrece posebno
maticu koja je ucvrscena za alat ili objekat i tako se postize vrlo precizno i
fino pozicioniranje. Kod koracnih motora treba paziti na to da nisu
preoptereceni jer preskakanjem koraka dolazi do gubitka preciznosti a da
racunar toga nije ni svestan zato sto nema povratne veze.
Za koracne motore dovodi se puls za svaku zeljenu poziciju. Npr. Ako je
zeljeni korak (pomak) 1mm, a zna se da sa svakim korakom motora znamo
pomeranje od 0,0635mm potrebno je izvesti 10,0635 koraka , a to je 15,75.
Kako je moguce imati samo celi broj koraka, mozemo imati samo pomak od
9,525 (sto daje 15 koraka) ili od 10,16 mm (16 koraka). Razlika zeljene i
stvarne pozicije je greska pozicioniranja. Moze se smanjiti pogodnom
konstrukcijom mehanickog prenosa ili kompezacijom u softveru.

Koracni motor mora imati poseban elektronski sklop koji ce slati struju
zavojnici motora po redosledu. Pri vecim brzinama rada korisno je dodati
spoljni otpornik u seriju sa zavojnicom i povisiti radni napon. Stim se
dobije brze prekopcavanje struje.

Kontrola alata
Alat kojimCNC masina upravlja moze biti raznolik. To moze biti burgija,
glodalo, strugarski noz itd. Vecina profesionalnih uredjaja ima glavu sa vise
alata (npr nekoliko vrsta burgija) i masina moze sama da menja alat (npr
burgija) vec po radnoj potrebi i u toku rada.

U amaterskim varijantama, cesto se koriste jednostavni rucni alati, koji se

ucvrste za radnu glavu (ili su nepokretni a objekat se pomera) aktiviraju se
putem releja. Narocito je popularna dremel univerzalna alatka.