CNC Tehnologije Marija

8/11/2019 Cnc Tehnologije - Marija
REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE
Studijski program: Prehrambena tehnologija

Predmet: CNC tehnologije
Seminarski rad
Tema: Razrada pojedinih tehnoloških operacija
Profesor: Student:
prof. dr Zoran Janjić Marija Kostić, 211/PT

VRANJE, 2014
http://slidepdf.com/reader/full/cnc-tehnologije-marija 1/36
Seminarski rad CncTehnologij e
SADRŢAJ
UVOD 3
1. PROGRAMIRANJE CNC MAŠINA 6
2. KOORDINATNI SISTEM 8
3. NUMERIĈKI UPRAVLjANE MAŠINE 11
4. PRIMENA ROBOTA U INDUSTRIJI 15
5. PRIMENA CNC MAŠINA PUREHRAMBENOJ INDUSTRIJI 21
ZAKLJUĈAK 35
LITERATURA 36
Marija Kostić, 211/PT
UVOD
Prva numeriĉki upravljana alatna mašina napravljena je u Americi poĉetkom -tih 50

godina uz pomoć nauĉnika MIT
-a ( Massatussets Institut of Technology ). Novina na mašini je
bilo uvoĊenje «elektronskog» upravljanja pomoću tzv. UPRAVLjAĈKE JEDINICE u koju
program unosio preko bušene papirne trake. Tadašnja upravljaĉka jedinica je bila veća od sam
mašine. U odnosu na konvencionalne mašine znaĉajna promena je bila uvoĊenje posebn
istosmernih motora za pogon glavnog vretena i suporta.
Slika 1. Prva Cnc mašina
Fabrika «PRVOMAJSKA» iz Zagreba je prva nabavila numeriĉki upravljanu konzoln

glodalicu 1969. (SHARMANN FB100 sa upravljaĉkom jedinicom DEKAMAT), a sama je
poĉela serijski da proizvodi numeriĉki upravljane mašine od 1978. godine
slici(na
2. je prva
izloţena glodalica G 301 NC na zagrebaĉkom velesajmu 1971.god.)
Slika 2. Prva glodalica iz 1969 (levo) i prva Nc glodalica
Osnova numeriĉkog upravljanja je upravljanje mašinom pomoću unapred definisano

programa. PROGRAM je skup šifrovanih geometrijsko -tehnološko-funkcionalnih naredbi kojima
se putem razliĉitih fiziĉkih medija (papirna traka, kaseta, disketa) daju upravljaĉkoj jedini
numeriĉki upravljane mašine unapred zamišljene radnje. Prve upravljaĉke jedinice bile su b
kompjutera i nosile su naziv NC upravljaĉke jedinice (Numerical Control), a budući da
program sastojao od brojeva i slova, otuda naziv Numeriĉ
ko upravljanje.
Današnje upravljaĉke jedinice graĊene su na principu korišćenjamikroprocesora, tj.

malog elektronskog raĉunara koji se moţe programirati i timeostvariti proces numeriĉkog
upravljanja. Zbog toga se takve upravljaĉke jedinice zovu CNC (Comp
uter Numerical Control )
upravljaĉke jedinice
.
Slika 3. Razlika između klasičnih i Cnc mašina
Kao što se na slici vidi osnovne razlike izmeĊu ovih mašina su u sledećem:
• Pogon mašine - kod klasiĉnih mašina radi se o zajedniĉkom pogonu tj. jedanmotor
pogoni i glavno vreteno i ostala kretanja radnog stola, dok kod CNC mašina postoji jed
glavni motor za pogon glavnog vretena, a pomeranja po osama ostvaruju posebni
istosmerni motori.
• Upravljanje mašinom- izvodi se kod klasiĉnih mašina ruĉnomašinski
ili preko ruĉica za
upravljanje dok CNC mašine imaju upravljaĉku jedinicu (tastatura i ekran) i rad
automatski preko programa.
• Merni sastav mašine- sastoji se od skale sa nonijusom (klasiĉna mašina) ili preciznijeg
linearnog sistema merenja (CNC m ašina).
• Pomak radnog stola - ostvaruje se trapeznim navojem ili kugliĉnim navojnim vretenom
(CNC mašina).
Nivoi upravljanja:
- upravljanje po taĉki (istovremeno kretanje samo po jednoj

- npr.
osi operacija bušenja)
- upravljanje po krivoj u ravni (istovremeno kretanje po dvema osama)
- upravljanje po prostornoj krivoj (istovremeno kretanje po najmanje 3 ose - npr. prostorno
zakrivljene ploĉa- npr. lopatice turbine)
Karakteristike CNC mašina:
• mogućnost obrade najsloţenijih mašinskih delova,
• visoka produktivnost,
• velika brzina rada zbog povećanih reţima rada,
• robusnija konstrukcija mašine,
• bolje voĊenje (npr. kugliĉno navojno vreteno), što rezultuje većom preciznošć
(0.001mm)
• obilno podmazivanje i hlaĊenje alata (do 100 l/min i više ) ĉime se produţuje
vek trajanja
alata
• korištenje najkvalitetnijih alata sa reznim oštricama od tvrdih metala i keramike.
Najnovije mašine su tzv. OBRADNI CENTRI koji obraĊuju radne predmete veom
sloţene geometrije sa visokim stepenom taĉnosti. Ove mašine omogućavaju komple
tnu obradu
radnog predmeta uz automatsku izmenu alata ( magacin sa mehaniĉkom rukom za izmenu alat
Radni predmet ima mogućnost zakretanja i pomicanja u više smerova.
Slika 4. Cnc obradni centar
Povezivanje više CNC mašina ĉini tzv. FLEKSIBILNI OBRADN I CENTAR - sadrţi
nekoliko obradnih centara povezanih sistemom transporta. Najnovije dostignuće je povezivan
niza fleksibilnih obradnih centara koje posluţuju roboti. To su «fabrike bez ljudi» potpun
automatizovane u kojima se postiţe najveća produktivn
ost.
1. PROGRAMIRANJE CNC MAŠINA
Sa slike se vidi da samom programiranju prethodi odgovarajuća priprema koja se sasto

od izrade tehnološke dokumentacije u tehniĉkoj pripremi. Pri tome se moraju prikupiti podaci
steznim i reznim alatima, mašini i reţimima
rada. Programiranje i samo pisanje programa sledi
nakon što se izradi plan rezanja, koji je najvaţnija tehnološka dokumentacija. Pre same izrad
prvog komada na mašini, vrši se simulacija programa.
Slika 5. Programiranje Cnc mašina
Nakon što se izradi prvi komad na mašini i nakon eventualnih korekcija program
pristupa se serijskoj proizvodnji. Veoma vaţnu ulogu ima sluţba pripreme alata koja prem
tehnologiji postavlja odgovarajuće alate u revolversku glavu i vrši merenje i podešavanje alata.
Proces izrade delova na CNC ( NUM - numeriĉki upravljana mašina ), kako smo
videli na
prethodnoj šemi, sastoji se od sledećih aktivnosti:

1. razrada tehnologije i utvrĊivanje redosleda zahvata, alata i reţima rada,
2. priprema alata,
3. programiranje,
4. priprema mašine,
5. izrada prvog komada u seriji,
6. serijska proizvodnja.
Većina nabrojanih aktivnosti postoji i kod klasiĉnih alatnih mašina, meĊutim ono što
svojstveno CNC mašinama, to je PROGRAMIRANjE. PROGRAMIRANjE JE POSTUPAK
PISANjA PROGRAMA PREMA UNAPRED DEFINISANOJ TEHNOLOGIJI, A MOŽE
SE OBAVITI RUĈNO ILI POMOĆU RAĈUNARA.
RUĈNO PROGRAMIRANjE podrazumeva pisanje programa od strane tehnologa ruĉn
tj. piše se svaki red programa prema definisanoj tehnologiji.
PROGRAMIRANjE POMOĆU RAĈUNARA - podrazumeva automatsko programiranje
samog raĉunara na osnovu izabranih parametara programera kao što su dimenzije pripremka, p
alata, izbor alata, reţima rada itd. u posebnim softverima kao što su CATIA, MASTERCAM
SOLIDC AM i dr. TakoĊe je moguća simulacija programa i ispis samog programa u izabranim
upravljaĉkim jedinicama. Ovim se skraćuje vreme i smanjuju troškovi izrade programa, pa
brţa izrada prvog komada na mašini.
Programiranje podrazumeva izradu sledeće dokumen
tacije:
• operacioni list - sadrţi redosled operacija radnog predmeta sa potrebnim reţimima rada i
vremenima izrade,
• plan alata za radni predmet - sadrţi popis svih korišćenih alata za obradu prema redosledu
korišćenja, potrebne mere, standarde reţime rekcije,
i ko
• plan stezanja - obuhvata osnovne gabarite radnog prostora, poloţaj radnog predmeta na
• mašini, taĉke oslanjanja predmeta i mesto stezanja kao i poloţaj nulte taĉke,
plan rezanja - je glavni dokument za ispis programa na kojem su vidljive putanje kretanja
alata za svaku operaciju. Prati se put kretanja vrha alata od poĉetka do kraja obrade,
• pisanje programa - ili kraće PROGRAM je zadnji i najvaţniji dokument po kojem se
unose naredbe za upravljanje mašinom. RazraĊeni program unosi se u programskilist.
Nulta taĉka obratka (Workpiece zero point) Taĉka vezana za izradak. Slobodno se
W-
menja prema potrebama konstrukcije ili izrade. U ovoj taĉki je poĉetak koordinatnog sistem
koje je prebaĉeno iz taĉke M i ona olakšava programiranje.
M – Nulta taĉka mašine (Machine zero point) Pozicija ove taĉke se ne moţe menjati.
OdreĊena je od strane proizvoĊaĉa CNC mašine. Ona je poĉetak koordinatnog sistema i od nj
proraĉunavaju svi pomaci alata.
Slika 7. Referentne tačke kod glodalice
taĉka alata (Tool mount reference point) Poĉetna taĉka od koje se mere
N - Referentna
svi alati. Leţi na osi drţaĉa alata. OdreĊena je odstrane proizvoĊaĉa i ne moţe se menjati.
R- Referentna taĉka (Reference point) Taĉka u radnom podruĉju mašine koja je

determinisana s a krajnjim prekidaĉima. Sluţi za kalibrisanje mernog sistema i u poĉetku rada sa
mašinom moramo dovesti alat u taĉku R.
Poĉetna taĉka alata (Begin point) Od ove taĉke alat poĉinje sa obradom i u njoj se
B-
vrši izmena alata. Nije
neophodno da bude definisana.
2. KOORDI NATNI SI STEM
Kod CNC glodalica koordinatni sistem je dvoosni, tj. u osi obratka nalazi se osa Z, a
upravno na osu obratka osa X. Pozitivna osa X moţe biti postavljena u jednom ili drugom sme
što zavisi od poloţaja alata, odnosno revolverske glave u odnosu na izradak (videti8 ).sliku
Koordinate sa negativnim predznakom (-x, - y ) oznaĉuju kretanje alata prema radnom predmetu,
a pozitivni predznak znaĉi odmicanje alata od radnog predmeta. Kod CNC glodalica koor
dinatni
sistem je troosni X,Y,Z.
Napomena: Treba zapamtiti da se alat (suport) uvek pomera u predmet ili u smeru
predmeta ako je koordinata negativna.
Razlog zašto je to tako leţi u ĉinjenici da ako se pri programiranju zaboravi negativan
predznak, neće doći do sudara alata i predmeta, nego će se alat odmaknuti od predmeta.
Slika 8. Koordinatni sistemi kod Cnc mačin e
OdreĊivanje pozitivnog smera koordinatnog sistema odreĊuje

Pravilo desne ruke.
poloţaj prstiju desne ruke, odnosno palac pokazuje u pozitivnom smeru ose X, kaţiprst u
pozitivnom smeru ose Y, dok srednji prst pokazuje pozitivni smer ose Z.
Slika 9. Pravilo desne ruke
Slika 10. Primeri određivanja osa
Kod CNC strugova opremanje mašine sa razliĉitim alatima je od bitne vaţnosti za

kvalitetnu izradu. Alati su smešteni u revolversku glavu prema redosledu izrade. Alati s
postavljeni tako da je svaki drugi alat ( od ukupno 8 ) naizmeniĉno alat za spoljašnju obradu ili za
obradu unutarnjih površina, ĉime su jedni alati sa parnim a drugi sa neparnim brojevima.
Slika 11. Alati u revolverskoj glavi
Svakom se alatu mogu dodeliti odgovarajući brojevikorekcija alata koji se nalaze u

memorijskom mestu mašine za korekciju dimenzija alata.
Pod korekcijom podrazumeva se vrednost razlike koordinata vrha oštrice posmatrano
alata u odnosu na prvi alat ( desni noţ za spoljašnje struganje ).
POSTUPAK UKLANjANjA
ODSTUPANjA DIMENZIJA ALATA NAZIVA SA KOREKCIJA ALATA.
3. NUMERIČKI UPRAVLjANE MAŠINE
Izlazne karakteristike kod standardnih, konvencionalnih mašina alatki usko su vezane z

sposobnost posluţioca mašine koji ih ruĉno upravlja. Ruĉno upravljanje nije vrsta obrade, v
skup akcija tokom vremena s namerom da se ostvare ciljevi procesa obrade. Prema tome, ni
umeriĉko upravljanje ne predstavlja vrstu obrade, već specijalni koncept upravljanja mašinom.
Ovde će uglavnom biti reĉi o NU mašinama za obradu materijala i NU mernim mašinama,
ali treba napomenuti da postoje i numeriĉki upravljane mašine koje ne vrše neposrednu obra
metala ili nekog drugog materijala. Smatra se da je mašinska obrada jedan od najraznovrsnij
procesa, jer se moţe koristiti za dobijanje ĉitavog spektra oblika i površina.
Upravljanje izvršnim organima numeriĉki upravljane mašine alatke je automatsko. Z
numeriĉki upravljanu mašinu alatku, generalno se moţe reći da se sastoji iz dve funkcional
celine, a to su:
1. Numeriĉki upravljaĉka jedinice

- NUJ.
2. Mehaniĉki deo koji je saĉinjen od podsistema, sklopova i podsklopova i drugih prateć
elemenata kao kod konvencionalnih mašina alatki.
Razliĉiti vidovi primene CNC tehnologije kod poslova gde se ne vrši neposredna obrad
materijala p rikazani su na slici 15. Naravno, mogućnosti primene CNC tehnologije i numeriĉk
upravljanih mašina svakim danom postaju sve veće.
Automatizacija maloserijske i serijske proizvodnje kao dominirajućeg vida u
metalopreradi, uspešno se izvodi primenom numeriĉki upravljanih mašina alatki. One se odliku
poveĊanom produktivnošću i taĉnošću. Njihova primena podiţe metalopreradu na viši nivo.
tome, treba sagledati prednosti i nedostatke primene numeriĉki upravljanih mašina alatki.
Osnovne prednosti primene n umeriĉki upravljanih u odnosu na konvencionalne mašine
alatke su:
• povećanje produktivnosti smanjenjem ukupnog vremena, usled smanjenja glavnog

pomoćnog vremena,
• visoka taĉnost obrade i neznatna kontrola obratka,
• obrada delova loţenijih profila koji seteško mogu da ostvare na konvencionalnim
mašinama,
• povećanje vremenskog stepena iskorišćenja mašine,
• smanjenje broja i trajanja pripremnih operacija (obeleţavanje, zabušivanje i sl.),
• jednostavnije upravljanje procesom proizvodnje,
• izbegnuta potreba za visokostruĉnim posluţiocem mašine alatke,
• posluţilac mašine alatke ima više slobodnog vremena i moţe da prati rad druge mašine
tako dalje.
Nedostaci primene su:
• obavezno planiranje rada do detalja, kao kod svake automatizovane proizvodnje,
• veliki investicioni troškovi povećavaju troškove mašinskog sata,

• potreba za visokostruĉnim programerima,
• pouzdanost numeriĉki upravljane u odnosu na konvencionalnu mašinu alatku moţe bi
niţa,
• veći efekti se ostvaruju u automatizaciji veliko
serijske proizvodnje i tako dalje.
Uporedna analiza korišćenja mašina pokazuje da jedna numeriĉki upravljana mašin

zamenjuje 3 do 8 konvencionalnih mašina alatki, što omogućuje smanjenje opreme, proizvodn
prostora, radne snage i drugo. Produktivnost se povećava do 50%, taĉnost izrade delova povećava
se 2 do 3 puta, a broj i cena naknadnih operacija smanjuje se 4 do 8 puta. Vremenski stepen
iskorišćenja numeriĉki upravljane mapine treba da je veliki, jer se numeriĉki upravljana maši
alatka već posle 5 godina smatra zastarelom. Na skraćivanje veka trajanja mašine utiĉe i stal
pojava novijih, savremenijih i produktivnijih tipova mašina alatki.
Strukturu numeriĉki upravljane mašine alatke ĉine:
• numeriĉki upravljaĉka jedinica
- NUJ,
• pogonski sistem - PS,
• upravljani sistem - US i
• merni sistem – MS.
Programiranje obradnih procesa na numeriĉki upravljanim obradnim sistemima obuhva

niz aktivnosti na sistematizaciji obradnih informacija, njihovom ispisivanju odreĊeni
redosledom prema pravilima programsk og jezika u formi upravljaĉkog programa. Preko
upravljaĉkog programa numeriĉki upravljana mašina dobija, na odreĊeni naĉin kodirane, s
potrebne informacije za automatsku obradu nekog elementa. To su informacije o potrebnim
kretanjima (glavnim i pomoćnim), informacije za ukljuĉivanje i iskljuĉivanje izvršnih orga
mašine, poĉetak i završetak programa, informacije za automatsku izmenu alata, podatke

reţimima obrade i dr.
Upravljaĉki programi unose se u numeriĉkom obliku u numeriĉki upravljaĉku jedinicu
NUJ. Upravljaĉka jedinica tako pripremljene informacije obraĊuje i prema stepenu priorit
saopštava izvršnim organima mašine. Na taj naĉin se ostvaruje upravljanje procesom obrade ra
ostvarenja potrebne konfiguracije izratka.
Pogonski sistem - PS treba da realizuje naredbe dobijene od NUJ. On vrši pokretanje

radnih organa mašine, brzinama i pomacima datim upravljaĉkim programom, vodi ih po zadat
putanjama i dovodi u zadate poloţaje. Upravljani sistem - US ĉini mašina alatka. Ona treba da
os tvari programom zadate naredbe. Na nju se postavljaju alati i pripremak koji, vršenjem
relativnih kretanja, formiraju konturu izratka. Taĉno voĊenje i dovoĊenje radnih organa u zad
poloţaje znaĉajno je za taĉnost oblika i veliĉina izratka. Tu uloguzimapreumerni sistem - MS
koji daje signal o poloţaju, poziciji ili stanju radnog organa mašine.
– PS ima za zadatak da realizuje naredbe dobijene od upravljaĉke
Pogonski sistem
jedinice. On pokreće radne organe mašine brzinama i pomacima prema programu, ih vodi
i
dovodi u zadate poloţaje. Pri tome treba da omogući:
• ostvarenje bestrzajnog pokretanja, promenu smera i zaustavljanje,
• linearnu zavisnost izmeĊu ulaznog i izlaznog signala,
• visok stepen reagovanja na upravljaĉke signale,
• visok stepen iskorišćenja
,
• male gabaritne veliĉine i
• pouzdanost u radu
Osnovni zadatak mernog sistema NU mašine je da brzo i precizno izmeri odgovarajuć

pomeranje izvršnih organa mašine i da tu izmerenu veliĉinu u odreĊenom obliku i na
adekvatan
naĉin prosledi upravljaĉkoj jedinici. Prilikom upravljanja mehaniĉkim sistemima najvaţnija
merenja duţine ili ugla meĊusobnog pomeranja pokretnih delova sistema i merenje brzine ov
pomeranja. Kako je upravljaĉka jedinica elektronski ureĊaj,
to je potrebno da se informacija o
izmerenoj veliĉini prikaţe u obliku elektriĉnog signala koji moţe lako da se obradi. Zbog toga s
kod NU mašina uglavnom koriste elektronski merni sistemi, ili sistemi koji kao izlaznu veliĉi
imaju elektriĉni signal.
Merni ureĊaji mora da rade u takozvanom online reţimu. To znaĉi da izmerenu veliĉin
odmah šalju u upravljaĉku jedinicu kako bi se ona uporedila sa zadatom, jer se upravljanje izvo
na osnovu razlike zadate i ostvarene koordinate pomeranja. Taĉno voĊenje i dovoĊenje radnih
organa u zadate poloţaje od posebnog je znaĉaja za oblik, taĉnost i kvalitet izratka. Zahtevi ko
treba da ispune merni sistemi su:
• osetljivost treba da odgovara traţenoj taĉnosti NU mašine,
• treba da budu osetljivi na promenu smera kretanja - obrtanja,

• frekvencija slanja signala treba da odgovara zahtevima upravljaĉke jedinice i
• pouzdanost u radu.
Slika 12. Kružni i linearni enkoderi
Savremeni merni sistemi mogu da rade i kao višestepeni, prvo kao merni sistemi za grub
i srednje fino pozicioniranje u blizini zadate taĉke, a zatim i kao merni sistemi za fino i vrlo fin
pozicioniranje, tj. za dovoĊenja alata u zadatu taĉku sa visokom taĉnošću.
Danas se najĉešće koriste merni sistemi sa fotoelektriĉnim oĉitavanjem optiĉkih rešetk
kod lenjira ili diskova.
Slika 13. Laserski en koder za višeosno pozicioniranj e
U svakom proizvodnom pogonu promet i prenos materijala spadaju u kljuĉne radnje

Naglasimo da pod pojmom materijala podrazumevamo kako neobraĊeni materijal koji ulaz
pogon, tako i delimiĉno obraĊene radne predmete, a konaĉno i potpuno obraĊeni proizvod k
izla zi iz pogona. Promet materijala igra vaţnu ulogu zato što je uvek potrebno materijal koji ula
u pogon prenositi od jedne mašine do druge, ili opštije, od mesta gde se obavlja jedna rad
operacija do mesta gde se obavlja druga. Na taj naĉin materijal se kreće do izlaska iz pogona.
ovom mestu nećemo govoriti o usavršavanju i automatizaciji samog postupka obrade, dak
razvoju mašina, već ćemo razmatrati samo proces prometa materijala.
Slika 15. Opsluživanje m a šin a Cnc robotom
U slabo automatizovanim proizvodnim pogonima prenos materijala uglavnom su obavljali

radnici. Oni su radne predmete prenosili pojedinaĉno, ako su krupniji, ili spakovane u razliĉ
vrste korpi i kontejnera, ukoliko su delovi bili manji. Dakle, kljuĉna je bila ljudska radna sna
uz korišćenje pomagala kao što su kolica i sl.
Slika 16. Procesne operacije
Korišćenje ljudske radne snage svakako nije odgovaralo kasnijim zahtevima za sve većo
brzinom rada, smanjivanjem troškova, ujednaĉenim ritmom dotoka materijala za obradu d. it
Stoga se automatizacije i prenos materijala. U pitanju su obiĉno razliĉite vrste pokretnih traka
po potrebi prostiji manipulacioni automati.
Slika 17. Poslovi montaže uz pomoć Cnc robota
Razvojem automatizacije u ovom smeru došlo se do potpuno automatizovanih

proizvodnih linija kod kojih je ĉovek samo vršio nadzor. Na automatski naĉin je bio rešen
samo transport izmeĊu radnih mesta već i ulaz i izlaz materijala u ćelije gde se, takoĊ
a utomatski, obavljao odreĊeni radni proces. Ovakve linije koje su ;esto predstavljale jedinstve
celinu, gotovo kao jedinstvena mašina, omogućavale su veliku brzinu proizvodnje, a time i veli
proizvodne serije. MeĊutim, treba naglasiti da je ovakva automatizacija imala i odreĊene ma
Naime, dok je ĉovek mogao prenositi razliĉite vrste predmeta, dotle je automatizova
tran-sportni sistem bio namenjen strogo odreĊenim radnim predmetima. Zbog ovakv
nefleksibilnosti u smislu promene radnog predmeta, ovakva automatizacija naziva se fiksnom
automatizacijom.
Osnovno pitanje koje se postavlja pre uvoĊenja robota u industrijske procese, bez obzi
na njihovu prirodu i sloţenost je isplativost ovakvog koraka. Kako je u svim industrijskim
procesima pitanje ekono mije nuţno povezano sa tehniĉkim i tehnološkim aspektom procesa,
podsetićemo se na glavne tehniĉke i tehnološke prednosti upotrebe robota :
1. povećanje kvaliteta i ujednaĉenosti gotovih proizvoda, poluproizvoda i unapreĊen

samog procesa
2. smanjen je škarta
3. povećanje brzine svih proizvodnih operacija (povećanje produktivnosti).
Slika 18. Cnc Robot
Da bi razmotrili isplativost uvoĊenja robota u proizvodni proces, uzećemo za prim

pakovanje bezalkoholnih pića (PET boca) palete. na Treba uzeti u obzir da će u ovom
razmatranju biti obraĉunati glavni (vidljivi) troškovi, dok će indirektne koristi biti sam
napomenute, jer ih je teško kvantitativno uzeti u obzir.
ukupnoU12procesu pakovanja na jednoj liniji

da je uĉestvuju 4 radnika u svakoj
smeni, odnosno,
radnika. Pod pretpostavkom bruto trošak za svakog radnika (liĉna priman
porezi, troškovi prevoza) oko 500 EUR meseĉno u današnjim uslovima, dolazimo do ukupn
meseĉnog troška radne snage od 6.000 EUR. Radna snaga se, po
d pretpostavkom da se radi o
stalno zaposlenim licima, plaća bez obzira na realan obim posla i broj smena. To ĉini ukupn
troškove od 72.000 EUR za godinu dana.
Slika 19. Primena Cnc robota
Kada bi se na istu liniju uveo robot i dodatne transportne trake, kao i prateća oprema, ova
investicija bi koštala, u najgorem sluĉaju, do 100.000 EUR. Jedan radnik bi ostao da nadzi
liniju za pakovanje, uz troškove od 7.200 EUR godišnje (ukupne meseĉne troškove radn
ika smo
povećali na 600 EUR, zbog povećanja plate po osnovi povećane odgovornosti). Iako rob
zahteva minimalno tekuće odrţavanje, pretpostavimo da je za odrţavanje njegovog izvršno
(hvataćeg) dela, plansko podmazivanje i sitnije intervencije u senzorici
i spoljnim napojnim i
signalnim kablovima potrebno 2.000 EUR na godišnjem nivou.
Troškovi elektriĉne energije i obezbeĊenja pogonskog vazduha neka su još 2.000 EU
godišnje. Sada ukupan godišnji (tekući) trošak uvoĊenja i rada robota iznosi 111.200
. EUR
PREMA TOME, INVESTICIJA UVODJENJA ROBOTA NA LINIJU ZA PAKOVANJE
SE VRAĆA (ISPLATI) ZA OKO GODINU I PO DANA .
Slika 20. Pakovanje uz pomoć robota
Naravno, ovde nisu uzete neke indirektne koristi od uvoĊenja robota koje su vezane
povećanje kvaliteta rada u celini. Isto tako, nisu uzeti u obzir tekući troškovi odrţavanj
postojeće linije (ako se ne bi uvela robotika), što bi povrat investicije, raĉunski gledano, uĉin
još brţim.
Slika 21. Cnc robot
Kao zakljuĉak, iako u grubim crtama, ovo finansijs

ko razmatranje dokazuje isplativost
uvoĊenja robota u industrijske procese.
5. PRIMENA CNC MAŠINA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

Poljoprivreda je i daljenajvaţniji sektor u privredi Apulian , kako u smislu
zaposlenosti i
proizvodnje . U 2006 ( ISTAT procena )BDP u region iznosila je 57.421,8 miliona evra . Ovi
podaci se sastoji od kvote iz primarni sektor , jednak 5% , koja proizvodi znaĉajne koliĉine
vredne proizvode kao pšenice , masline, groţĊe , voća i povrća , cvekle, mleko , cveće , iduvana
,
u nekim oblastima Salento , lekovitog bilja koji dovode dointenzivne aktivnost prehrambene i
agro industrije jedne .
Hortikultura je uobiĉajeno u Apuliji , ukljuĉujući proizvodnju paradajza, zelene sala

,artiĉoke i komoraĉ, kao i tradicionalne masline , i sto vinskog
i groţĊa.Tu su i visoke usevi
šargarepe , plavi patlidţan , paprika , kupus , pšenica , kukuruzbademi
, i višnje . Proizvodnja
vinskih , zajedno sa onim iz ulja , to predstavlja vaţnu komponentu Apulia ekonomije ipovišen
proizvodnja vina dodeljuje Apuliji titulu " Italija Podrum" . U stvari, sa skoro15 % od celog
italijanske proizvodnje , Apulija ostaje na vertekes proizvodnja i takoĊe na maksimalnih nivoa za
kvalitet i zasluga .
Agroalimentari klaster je lokalizovan (i) oko Bariju ( Rutigliano , Corato ,Altamura ,
Santeramo ) za proizvodnju pšenice , testenina , hleba i kolaĉa ; ( iiGioia ) u del Colle ,
Ackuaviva , Sammichele , Putignano , a Andrija za mleĉne proizvode ( iii ); v Barletta ,
Bisceglie e Bari za proizvodnju maslinovog ulja ; ( iv ) u Barletta , Bari , Gioia del Colle ,
Gravina , Locorotondo za proizvodnju vina . Klaster je veoma izvozno orijentisana , posebno u
sektoru ekstra - djeviĉanskog maslinovog ulja i testenine . neki kompanija komercijalizuje sa
sopstvenim brendom i van EU .
Karakteristika Apulija ( sa izuzetkom poluostrva Salentino ) je koncentracija brojnih

malih poljoprivrednika u velikim urbanim centrima , formiranje ` poljoprivreda gradovi ' , ĉesto
na udaljenosti od same zemlje . Oni predstavljaju više od ukupan 60% broj farmi i zauzimaju oko
10% obradivog zemljišta u regionu .
Uzimajući u obzir i proizvode , mi smo mogli da razlikujemo dve identifikovati
razliĉitih
oblasti. " Obiman " prostor obuhvata komune sa jakim specijalizaciju za obimne kulture ( ne
navodnjava ) i , istovremeno najniţe vrednosti svih indeksi tehnološkog nivoa . Odlikuje se
primetnim prisustvom " veliki farme " , sa velikim difuzije ţitarica koji zauzimaju mali procenat
navodnjava zemljišta . Farme koje pripadaju ovoj oblasti pokazuju najniţiodprih jedinica u
region.
P roizvodnja mašina i opreme za uljnu industriju:
- Selektor semena sa promenljivim sitima i aspiratorom prašine.

- Ekstruder za sojin griz sa elektronskim doziranjem zrna soje, termostatskom regulacijom
temperature.
- Prese za hladno cedjenje ulja
Bez obzira na ovu ukupnu pozitivnu sliku , još uvek postoje neka otvorena kojepitanja
treba rešiti kako bisektor u potpunosti iskaţu svoj potencijal . Pre svega
Mala: veliĉina svih
farmi i preduzeća , posebno privatnih su .
Iako 85 % od po ljoprivrednog zemljišta je u privatnom vlasništvu ,proseĉna veliĉina
gazdinstva je oko 2,73 hektara , a samo 5,5 % od njih obraĊuje površinu veću od .
10 hektara
Kompanije sa prihvatljivom veliĉine su skoro samo one javne i od neke
njih su " kombinat"
kom panije koje su integrisane strukture staraju o više
proizvodnih koraka . S druge strane , velike
drţavne kompanije sunajteţe otkup od privatnih investitora jer oni nisu ekonomski konkurentna i
prvo bi
Potrebno je da proĊe kroz proces reorganizacije jakimogu

da da ukljuĉuju socijalne
efekte jedva prihvatljivo sa politiĉke taĉke gledišta .
Slika 22. Cnc Mašina Orion za pravljenje kutija
je mašina za formiranje kartonskih kutija

Orion - automatski formiraĉ kutija, velikih
brzina i autonomije u radu koja se postiţe velikim magacinom kutija (i do 300 komada
centralizovanim sistemom za podmazivanje, Auto Diagnosys sistemom za samostalno otkrivanje
zastoja i kvarova koji se mogu desiti tokom rada. Postoji mogućnost izbora lepljenja dna kut
lepljivom trakom ili lepkom.
je automatski rotacioni upakivaĉ. Velika brzina do 20 ciklusa u minuti se

Rotopaq
postiţe simultanim podizanjem i ulaganjem proizvoda. Ulaz mašine je prilagoĊen za prijem
formiranje proizvoda sa punjaĉa velikih brzina. Simetricni dizajn mašina omogućava prije
proizvoda sa leve ili desne strane.
Mogućnost instalacije razliĉitih vrsta glava za podizanje: vakum, magnet, pritisak

klješta…
Slika 23. Cnc Rotopaq
Fabrika mineralne vode „Bivoda“ moţe da se pohvali najsavremenijom tehnikom u

svojim pogonima. Iz priloţenog se mogu videti CNC mašine koje se upotrebljavaju u ov
fabrici.
Slika 24. Cnc mašina u fabric Bi Voda – Bujanovac
Automatske linije su za punjenje mineralne i gazirane vode, gaziranih i negaziranih

napitaka, vina, piva i drugih alkoholnih pića, mleka i ulja u PET ili staklene boce. To su i s
potrebni podsistemi kao što je procesna oprema, transport, ispiboca, punjenje, zatvaranje,
ranje
etiketiranje, kontrola, formiranje zbirnih i transportnih pakovanja, paletizacija.
Slika 25. Cnc mašina u fabric Bi Voda – Bujanovac
je mašina za proizvodnju sladoleda.

GS Kombinator X250 Proizvodni kapacitet ove
mašine je 2,000 l/h sladoleda sa 100% ekspandiranja, GS Kombinator X250 nudi jos nekoliko
jedinstvenih korisnih stvari:
• Veoma veliku izdrţljivst

• Vrhunski kvalitet proizvoda
• Oĉuvanje energije
• Minimalno vreme odrţavanja
• Ergonomski d izajn mašine
Slika 26. GS Kombinator X250
i GS Nexus, karakteriše pupma visokog pritiska, cevi za

GS Perfector test fabrike
hlaĊenje, razne jedinice za mešanje i cevi za mirovanje gotovog proizvoda. Mašine za test uzor
su pogodne za proizvode od kristalizovane masti, kao što su margarin i maslac.
Test fabrike su takoĊe pogodne za termiĉke procese kao što su grejanje, hlaĊenj
pasterizaciju i sterilizaciju hrane, farmaceutskih i hemijskih proizvoda.
Slika 27. GS Perfector test fabrike
ZA PROIZVODNJU ĈIPSA- Na ovim linijama za pomfrit koje obuhvataju

LINIJA
segmente za pranje, ljuštenje, blanširanje, pasterizaciju, sterilizaciju, prţenje, hlaĊenj
zamrzavanje, tansport, merenje i pakovanje, proizvodi se pomfrit vrhunskog kvaliteta.
Upotrebom sistema za uklanjanje kamenĉića, kao i sistema za pranje i ljuštenje eliminišu s
kamenĉići i drugi teški delići koji propadaju kroz ulazni mlaz vode i skupljaju se u komori,
donjem delu ureĊaja. Odatle krompir odlazi vijĉanim transporterom do abrazivnog
mehaniĉkog
ljuštaĉa, a zatim do trake za manuelnu kontrolu.
Posle seĉenja i sortiranja, krompir stiţe do ureĊaja za blanširanje gde se zadrţava ok

30min. na temperaturi od 80°C. Nakon sušenja na vibracioniom sušaĉu, krompir dolazi do frite
sa izolacio nom haubom i tu se zadrţava 150 -180 sekundi. Posle boravka na vibracionom
odvajaĉu ulja, proizvod dolazi do komore za hlaĊenje gde se hladi oko 4 minuta do temperat
od 5°C, a zatim do tunela za brzo zamrzavanje gde se za oko 9 minuta temperaturadospušta -
18°C. Za proizvodnju savršenog pomfrita, kupcima su na raspolaganju inovativni -X Delta
sušaĉi,
sistemi za oblaganje i prţionici koji će pomfritu dati onu ĉuvenu zlatnu boju.
Slika 28. Linija za proizvodnju čipsa

LINIJA ZA PROIZVODNJU TORTILJA ĈIPSA- Proces poĉinje mešanjem
kukuruza i vode kako bi se dobilo testo koje se yatim presuje pomoću valjaka radi dobijan
listova debljine oko 1,5mm. Ovi listovi zatim prolaze kroz rotirajuće sekaĉe koji ga seku prave
trouglaste oblike koji se suše u peći. Posle hlaĊenja na traci, proizvod se prţi u biljnom ulju,
prţioniku za tortilju.
Slika 29. Linija za proizvodnju tortilja čipsa
Stacionarni autoklavi se dele na više vrsta: Parni sluţe za primenu na metalne konzerv
preĉnika do 150mm, Autoklavi sa sistemom prskanja vodom sluţe za sterilizaciju metaln
konzervi preĉnika većeg od 150mm, staklenih tegli i tetrapak pakovanja, i kombinacij
para/vazduh se koristi za steril izaciju na plastiĉne kese i kutije.
Rotacioni autoklavi takoĊe postoje u više podvrsta: Parni se koriste za metalne konzer
preĉnika do 80mm, Sa sistemom prskanja vode se koriste za metalne konzerve preĉnika većeg
80mm, staklene tegle, plastiĉne keseplastiĉne
i posude, sa sistemom potapanja u vodu sluţe za
tegle i konzerve.
Nepokretni autoklavi su proizvedeni tako da se naknadno mogu snabdevati opremom za

sve sterilizacione cikluse, ovo im dozvoljava maksimalnu fleksibilnost sto se tiĉe menjanja vrs
proizvoda i naĉina sterilizacije.
Efikasno rukovanje sterilizovanih prehrambenih proizvoda . Efikasnost pasterizacije i

sterilizacije hrane zahteva najnovije tehnike upravljanja proizvoda kako bi se osigurala
doslednost u kvalitetu proizvoda. Nije dovoljno da se konzerve, tegle, kese i plastiĉne posude
paţljivo ubace u posude autoklava kako bi se dozvolio prodor toplote, nego i mere zaštite
moraju preduzeti se u sluĉaju nekih ne predvidjenih okolnosti proizvodnja ne bi usporila.
Slika 32. Levati Food Tech
Levati Food Tech nudi opremu i sisteme za potpuno automatsko i poluautomatsko

utovaranje i istovaranje posuda. Kod potpuno sautomatskog sterilizacionog sistema Levati nudi
automatsko ubacivanje i izbacivanje iz autoklava ĉunkove koji nose posude. oces
Taj pr
omogućava usklaĊivanje rukovanja proizvodom taĉno prema potrebama svake aplikacije.
FEN proizvodi pelete koji se koriste za proizvodnju grickalica:
• Ĉipsa
• Testenina
• Ekspandiranih slanih i slatkih grickalica sa ili bez oblaganja sirupom,
ĉokoladom i dr.
• Pahuljica na bazi raznih ţitarica
• Instant hrane za odojĉad
• Instant supa
Slika 33. Cnc mašina za testenine
“Stickpack” mašina . Opseg mašine varira u zavisnosti od širine Stickpack

-a, od 4-16
linija, i osposobljena je za rad sa razliĉitim punilicama u z od vrste proizvoda koji se
avisnosti
pakuje bilo da je praškast, teĉan, granulast ili ĉvrst.
Glavne karakteristike mašine su velike performanse, maksimalna širina zalepljenog dela
je 1000mm, nezavisna ĉeljust za zatvaranje pakovanja.
Slika 34. Stickpack mašina
H-320 . Automatska mašina za punjenje i zatvaranje kesica

-320
H predviĊena je za
punjenje kesica malih, srednjih i velikih zapremina.
Prednosti ove mašine su tehnologija izrade koja joj omogućava maksimalnu efikasnost
minimum zastoja. Jos jedan od bitnijih aspekata je širok dijapazon kesica,pakovanja i oblika koje
se mogu puniti razliĉitim proizvodima koje je moguće uraditi na istoj mašini.
Slika 35. Automatska mašina za punjenje i zatvaranje kesica H -320
Menjanje izmeĊu vrsta proizvoda i pakovanja, razliĉitih veliĉna je izuzetno lako što sv
proizvode Mespack- a ĉini jedinstvenim.
Glavne karakteristike mašine su nezavistan kontrolni kabinet, automatsko podešavan

pozicija, ĉeljusti za zatvaranje pakovanja, automatska korekcija otvora za koje stoje
kesice
uspravno, sistem za otvaranje 3 kesice odjednom pomoću vakuuma, 3 razliĉite stanice
punjenje, drţaĉi kesica napravljeni da mogu da izdrţe do 2kg, sistem za razvlaĉenje otvora kesi
pre zatvaranja, sistem za skidanje kesica, automatski sistem podmazivanja.
H-100. Mala, kompaktna, fleksibilna , ova mašina je izuzetna po svojoj raznovrsnosti

visokoj efikasnosti.
Podrţava opcije za postavljanje razliĉitih vrsta punilica, punilice za granulaste proizvode

punilice za teĉnosti i viskozne proizvode i punilice za praškaste proizvode.
Slika 36. H-100
HOMOGENIZATORI - Rannie & Gaulin, visoke tehnologije, konstruisani po

modularnom principu, velike fleksibilnosti i stabilnosti, niskih vibracija sa inovativnom
koncepcijom; obezbeĊen servis i rezervni delovi, mogućnost usluga laboratorijskog ispitivan

Koriste se u industriji hrane, mleka, pića, kozmetiĉkoj i farmaceutskoj industriji.
Slika 37. Homogenizator
Sve ARCIL- ove mašine odlikuju:
• Pouzdanost i jednostavnost u radu

• Fleksibilnost uizboru materijala i kapaciteta
• Nesmetano i lako odrţavanje
Osim form fill seal mašina, ACRIL nudi i sledeća rešenja:

• Dozatore za osnovne i sekundarne proizvode
• Procesnu opremu, izmenjivaĉe toplote, peći i pastera
• Miksere
• Mikrotalasne tunele za
pasterizaciju
• Potpuno robotizovani kraj linije za formiranje zbirnih pakovanja i paletizaciju
Slika 38. Cnc ACRIL mašina
“Pick and Place” Sistemi . PWR Pack dizajnira sopstvene “Pick and Place” robot sisteme
za prehrambenu industriju. Svi aspekti ovih sistema su vodjeni kontrolom “in house” kako bi
obezbedili najveće standarde i efikasnost.
Pomoću specijalnog softweare
-a PDS, omogućena je kontrola podizanja vašeg proizvoda
“in flow” što je i prirodan naĉin za dizajniranje robota za tok proizvodnje. Pomoću PD
software- a se postiţe velika brzina i efikasnost u “Pick and Place” robotici.
Slika 39. “Pick and Place” robot sisteme
Sistem za pakovanje u kartonske kutije, kutije i gajbe. Pakovanja spremna za

postavljanje na police, izloţbene kutije i kombinovani paketi postaju sve više popularni. PW
sistemi za pakovanje se ogledaju u velikim performansama pakovanja i veoma su pouzdani. Za
automatsko pakovanje u kutije, gajbe i kartonske kutije tehniĉka rešenja PWR kompani
spremaju vas danas za vaše potreb
e pakovanja sutra.
Slika 40. Sistem za pakovanje u kartonske kutije
Automatske mašine za kompletno pranje i perfektno sušenje polikarbonatnih kalupa koji

se koriste u proizvodnji ĉokolade.
41. Cnc mašina za pranje I perfektno sušenje kalupa u proozvodnji čokolade
Poluatomatske mašine ili automatski tuneli za pranje stalaka za prenošenje mesa il

proizvoda u pekarstvu.
Slika 42. Cnc mašina pranje stalaka za prenošenje mesa ili proizvoda u pekarstvu
ZAKLJUČAK
Tehnologija CNC mašina, u današnjoj industriji, ima široku primenu. Moglo bi se reći da
se CNC mašine danas koriste u svim proizvodnim delatnostima. Od "HOBY" mašina pa do
zahtevnih obradnih centara, CNC tehnologija je postala standardna i nezamenljiva zbog svoje
pouzdanosti i preciznosti.
Najčešće oblasti primene CNC mašina:
• obrada drveta
• obrada metala
• obrada plastike
•• graviranje
izrada alata
• modeliranje
• hobi
• nastavna sredstva
Za deo reprezent obradni sistem struga izvršeno je:
• geometrijsko modeliranje alata (profilnog glodala - CAD model,

• projektovanje tehnologije,
• tehnoekonomska analiza,
• programiranje
• proizvodnja realnog dela prema predhodno projektovanoj tehnologiji.
Osnovni cilj ovog rada jeste uspostavljanje modela ra čunanja tehnologije izrade
mašinskog dela,upoznavanje sa CNC tehnologijama i sa savremenim programiranjem. Rezultati
dobijeni na osnovu pomenutog modela mogu poslužiti kao osnova ispitivanja rentabilnosti
proizvodnih operacija neophodnih da bi se deo napravio.
LITERATURA
1. Numerički upravljane mašine ; Niš 1998;

prof. dr Miodrag Manić;
2. Programsko upravljanje mašinama alatkama ; Ĉaĉak 2004;
prof. dr Radomir Slavković;
3. Programiranje obradnih procesa na CNC mačinama ; Kraljevo 1997;

prof. dr Vuĉko Meĉanin;
4. Inženjerski programi za ručno programiranje NC i CNC mašina alatki ; Smederevo 2007;

prof. Vukašin Bratić,
prof. Aleksandar Jovanović;
5. Numeričko upravljanje mašine alatke i njihovo programiranje ; Beograd 1987;

prof. R. Kovaĉević;
6. CNC tehnologije ; VŠPSS –Vranje, 2010;

prof. dr Zoran Janjić;
7. Internet adrese:
www.vemaels.co.rs
www.prekucavanje.wordpress.com

CNC Tehnologije Marija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CNC Tehnologije Marija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

8/11/2019 Cnc Tehnologije - Marija

VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

Studijski program: Prehrambena tehnologija

Tema: Razrada pojedinih tehnoloških operacija

prof. dr Zoran Janjić Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

1. PROGRAMIRANJE CNC MAŠINA 6

3. NUMERIĈKI UPRAVLjANE MAŠINE 11

4. PRIMENA ROBOTA U INDUSTRIJI 15

5. PRIMENA CNC MAŠINA PUREHRAMBENOJ INDUSTRIJI 21

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

Prva numeriĉki upravljana alatna mašina napravljena je u Americi poĉetkom -tih 50

Slika 1. Prva Cnc mašina

Fabrika «PRVOMAJSKA» iz Zagreba je prva nabavila numeriĉki upravljanu konzoln

Slika 2. Prva glodalica iz 1969 (levo) i prva Nc glodalica

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

Osnova numeriĉkog upravljanja je upravljanje mašinom pomoću unapred definisano

Današnje upravljaĉke jedinice graĊene su na principu korišćenjamikroprocesora, tj.

Slika 3. Razlika između klasičnih i Cnc mašina

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

- upravljanje po taĉki (istovremeno kretanje samo po jednoj

Slika 4. Cnc obradni centar

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

1. PROGRAMIRANJE CNC MAŠINA

Sa slike se vidi da samom programiranju prethodi odgovarajuća priprema koja se sasto

Slika 5. Programiranje Cnc mašina

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

prethodnoj šemi, sastoji se od sledećih aktivnosti:

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

Slika 7. Referentne tačke kod glodalice

R- Referentna taĉka (Reference point) Taĉka u radnom podruĉju mašine koja je

2. KOORDI NATNI SI STEM

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

Slika 8. Koordinatni sistemi kod Cnc mačin e

OdreĊivanje pozitivnog smera koordinatnog sistema odreĊuje

Slika 9. Pravilo desne ruke

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

Slika 10. Primeri određivanja osa

Kod CNC strugova opremanje mašine sa razliĉitim alatima je od bitne vaţnosti za

Slika 11. Alati u revolverskoj glavi

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

Svakom se alatu mogu dodeliti odgovarajući brojevikorekcija alata koji se nalaze u

ODSTUPANjA DIMENZIJA ALATA NAZIVA SA KOREKCIJA ALATA.

3. NUMERIČKI UPRAVLjANE MAŠINE

Izlazne karakteristike kod standardnih, konvencionalnih mašina alatki usko su vezane z

1. Numeriĉki upravljaĉka jedinice

Marija Kostić, 211/PT

Seminarski rad CncTehnologij e

• povećanje produktivnosti smanjenjem ukupnog vremena, usled smanjenja glavnog

Nedostaci primene su:

• obavezno planiranje rada do detalja, kao kod svake automatizovane proizvodnje,

• veliki investicioni troškovi povećavaju troškove mašinskog sata,

Uporedna analiza korišćenja mašina pokazuje da jedna numeriĉki upravljana mašin

Programiranje obradnih procesa na numeriĉki upravljanim obradnim sistemima obuhva