You are on page 1of 17

2/7/2021

ЖИВОТИЊСКА ТКИВА
1

 Ћелије истог поријекла, сличне/исте грађе, које


су се удружиле на обављању исте функције
представљају ткиво;

 Ткива су предмет проучавања биолошке


дисциплине која се назива хистологија;

 Наш предмет проучавања, биће животињска


ткива;

1
2/7/2021

 Животињска ткива се могу подијелити на 4


групе:
1. Епителијална;
2. Везивна;
3. Мишићна и
4. Нервно;

МИШИЋНА ТКИВА
4

2
2/7/2021

 Мишићно ткиво је изграђено од ћелија које


имају способност контраховања (грчења и
опружања);
Контраховањем, дужина мишићних ћелија мијења
се врло брзо и у великој мјери;
Због издуженог облика, ћелије мишићних ткива, се
често називају влакнима (мишићно
влакно=мишићна ћелија);

 Три су типа мишића:


1. Глатки мишићи (висцерални);
2. Попречно-пругасти (соматски, скелетни) и
3. Срчани мишић; 5

 Заједничко за све типове мишићних ткива је


да се у њиховим цитоплазмама налазе
контрактилна влакна (актин и миозин, који
се једном ријечју називају миофиламенти);

3
2/7/2021

ПОПРЕЧНО-ПРУГАСТИ МИШИЋИ

 Функцијом попречно-пругастих мишића


можемо управљати снагом воље (“вољни”
мишићи);

 Основна структурна јединица попречно-


пругасте мускулатуре је мишићно влакно, на
којем разликујемо: ћелијску мембрану
(сарколема), цитоплазму (саркоплазма), више
периферно постављених једара;
Мишићно влакно је грађено од мањих структура
миофибрила (влаканаца) који су грађени од
још мањих структура миофиламената (актин и
миозин);
8

4
2/7/2021

 Мишићна влакна се удружују у мишићне


снопове, а више мишићних снопова граде
мишић;
Свака од поменутих “формација” има сопствену
овојницу;

10

5
2/7/2021

11

Локализација попречно- Основна функција


пругастих мишића
Мишићи главе, врата и лица Покрети главе и мимика
Спољ. коси мишић ока Помјерање очне јабучице
Језик, дио непца, дио гркљана
и ждријела, 1. и 2. трећина Говор, гутање
једњака
Мишићи тупа и удова Одржавање позиције тијела и
кретање
Дијафрагма Помаже дисање
Сфинктери Контрола уринирања и
дефекације

Текст написан црвеном бојом, не треба учити!

12

6
2/7/2021

13

Препарат попречно-пругастог мишића

Текст написан црвеном бојом, не треба учити!

 Контракције ових мишића засноване су на


скраћивању саркомере, што се остварује тзв.
клизањем филамената;
У фази релаксације актинска и миозинска влакна се
дјелимично преклапају, а у фази контракције
површина преклапања је већа;
 За овај процес троши се доста енергије;

14

7
2/7/2021

ЗАНИМЉИВО!
 https://www.youtube.com/watch?v=7wM5_aUn2q
s
 https://www.youtube.com/watch?v=Ct8AbZn_A8A

 https://www.youtube.com/watch?v=0kFmbrRJq4
w

15

ГЛАТКИ МИШИЋИ
 Грађени су од издужених
мишићних ћелија са
једним једром;

 Ћел. су вретенсатог
облика;

 Контрактилна влакна се
пружају у правцу
пружања ћелије, уз
ћелијску мембрану;
16

8
2/7/2021

Локализација глатких Основна функција


мишића
Респираторни систем Инициран удах
Дигестивни систем Перисталтика цријева
Крвни и лимфни систем Циркулација крви и лимфе
Урогенитални систем Ширење мокраћне бешике;
Контракције материце (трудови);
Цилијарно тијело (око) Контрола количине свјетлости
Мишић подизач длаке Најежена кожа
Капсуле неких органа Простата, слезина...

17
Текст написан црвеном бојом, не треба учити!

18

Препарат глатког мишића (желудац)

9
2/7/2021

 Функција глатких мишића није под утицајем


наше воље;

 Функцијом глатких мишића управља


аутономни нервни систем са својим
дијеловима парасимпат(р)ику и
симпат(р)икус, који антагонистички дјелују
један у односу на други (ако један убрзава
функцију други их успорава);
19

 Фазе релаксације и
контракције:

20

10
2/7/2021

ЗАНИМЉИВО!
 https://www.youtube.com/watch?v=yzQAgfivX74

21

СРЧАНИ МИШИЋ

 Локализација:
Гради средњи слој срчаног зида – миокард,
Средишњи слој плућних вена, у близини њиховог
ушћа у срце;

 Срчани мишић има особине и попречно-


пругасте и глатке мускулатуре (по функцији
личи на глатке мишиће, а по структури на
попречно-пругасте);
22

11
2/7/2021

 Срчана мишићна ћелија (кардиомиоцит):


Има једно или два једра;
Попречна испруганост је мање изражена у односу
на попречно-пругасте мишиће;
Између двије срчане мишићне ћелије налазе се
прелазне плоче (интеркаларни дискови);

Свака од ћелија је задржала своју аутономност и


таква „творевина“ назива се синцицијум;

23

24

12
2/7/2021

25
Препарат срчаног мишића

 Срчани мишић је ауторитмичам;


 Срчани мишић (миокард): кардиомиоцити +
Пуркиње ћелије;
Кардиомиоцити – типичне (радне) срчане
мишићне ћелије;
Пуркињеове ћелије – измјењене срчане мишићне
ћелије;
 Називају се “предводничке” ћелије (pacemaker);
 Генеришу акционе потенцијеле;

 SA чвор, AV чвор и Хисов сноп;

26
Текст написан црвеном бојом, не треба учити!

13
2/7/2021

УПОРЕДНА ВЕЛИЧИНА МИШИЋНИХ


ЋЕЛИЈА

Дужина Ширина
Попр.-пруг. Неколико mm до Од 150 до 500 µm
мишићно влакно неколико cm
Глатка мишићна Од 0,15 до 0,5 mm Од 2 до 20 µm
ћелија (влакно)
Кардиомиоцит Од 0.05 до 0.12 mm Од 10 до 20 µm

Текст написан црвеном бојом, не треба учити!


27

НЕРВНО ТКИВО
28

14
2/7/2021

 Нервно ткиво улази у састав нервног система


(мозак, кичмена мождина...);

 Нервно ткиво грађено је од два типа ћелија,


нервних (неурон) и неуроглија (потпорних
ћелија);

 Нервна ћелија (неурон) се састоји од тијела и


наставака;
Наставци могу бити кратки (дендрити) и дуги
(неурити, аксони);
Према броју дугих наставака, аксона, нервне ћелије
29
могу бити униполарне, биполарне и мултиполарне;

30

15
2/7/2021

 Двије важне ососбине неурона су, њихова


надражљивост и спроводљивост;
Спровођење тече у правцу дендрити→тијело
неурона → неурит → дендрити наредног неурона;

 Неурони могу бити:


Сензитивни – преносе импулсе од мјеста пријема
(рецептор) до центра у централном нервном
систему (ЦНС);
 ЦНС чине мозак и кичмена мождина;
Моторни – преносе импулс ос центра у ЦНС-у, до
мјеста реакције (ефектор: мишић или жлијезда);
Мјешовити – престављају спону између
31
сензитивних и моторних неурона;

 Рецептор + сензитивни неурон + центар у ЦНС


+ моторни неурон + ефектор = рефлексни
лук;

32

16
2/7/2021

 Рефлексни лук се још дефинише и као


најкраћи пут који импулс пређе од мјеста
пријема до мјеста реакције;

ЗАНИМЉИВО!
https://www.youtube.com/watch?v=wLrhYzdbbpE

33

17

You might also like