ПРАВНА И ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА

(испит)

17. Састављање пропратног писма.

- Пропратно писмо је документ који прати вашу биографију тј. CV, када се
пријављујете за посао. Како је ЦВ документ који се пише по утврђеном шаблону и
тиме је сличан од кандидата до кандидата, пропратно писмо је ваша прилика да
дате неки индивидуални печат својој биографији и да искажете своје
специфичности. Пропратно писмо је пожељно да буде што краће (200-250 речи), а
његов циљ је да уведе послодавца у ваш ЦВ, да укаже на активности и
карактеристике које су од посебног значаја за пријаву.
Ваше пропратно писмо би требало да одговори на питања која би послодавац
могао себи да постави читајући ваш ЦВ. Укратко, циљ пропратног писма је да
одговори на питање послодавца: Зашто би требало да запослим ову особу?
Пропратно писмо има форму пословног писма: ваша адреса и контакт
информације долазе испод вашег имена, у десном горњем углу странице. Испод
тога, са леве стране, напишите име особе којој се обраћате, као и њену функцију и
организацију у којој ради. Уколико немате име контакт особе, писмо адресирајте
само на компанију.
Ако знате име особе којој пишете, почните са „Поштовани господине“ или
госпођо/госпођице, односно уколико пишете на енглеском Dear MR, Ms, Mrs. У
овом случају треба завршити писмо поздравом „С поштовањем“, односно „Kind
regards“. Уколико не знате име контакт особе почните са Поштовани/Поштована,
на енглеском Dear Sirs, or Dear Sir or Madam.
На крају пропратног писма наведите место и датум писања писма. Испод тога
таксативно наведите које документе прилажете уз пријаву. Уколико шаљете само
ЦВ, довољно је да то поменете у самом тексту пропратног писма.
Уколико пријаву шаљете поштом, одштампајте пропратно писмо на белом
папиру А4, исто као и ваш ЦВ, и ставите у белу коверту. Није препоручљиво
штампање на папирима друге боје осим беле и употребљавати других боја слова
осим црне. Потрудите се да обезбедите квалитетну штампу вашег пропратног
писма и CV-ја.

18. Врсте интервјуа за посао.

- Структуисан интервју за посао – углавном се користи у прелиминарном
процесу селекције. Анкетар следи унапред одређен план, укључујући и низ питања
и изјава састављених тако како ви извукли неопходне информације онога кога
испитују. Посебан структуисан интервју заснован је на понашању и у њему се
тражи да особа да конкретне примере ситуација. Примери који се дају омогућују да
прецене да ли их и ми поседујемо. Истраживања показују да кандидат више воли да
интервју обавља путем рачунара него са људима и да рачунару искреније
одговарају. Усавршени рачунарски систем може да савлада све проблеме, него
лицем у лице. Грешке анкетару су те да понекад заборави да постави важна питања,
да постави питања којим би реакцијом кандидата закључио истину.
Неструктуисан интервју за посао – је својевољна размена информација
између анкетара и кандидата за посао, у којој се може прелазити с теме на тему.
Циљ овог интервјуа је да истражи област да би се одредила способност кандидата
да опуштено говори о разним темама.
Интервју за посао под притиском – осмишљен је тако да испитаника стави у
ситуацију која ствара нервозу ткд. се може оценити како кандидат функционише
под притиском. Испитаници би требало што брже да схвате о ком интервјуу је реч.
Анкетари понекад намерно стављају нервозу да би проценили како
функционишемо под неким притиском, али се овде можемо показати у што бољем
светлу када разумемо намеру анкетара.
Тимски интервју за посао – популаран је тренд у организацијама које желе
шири спектар мишљења приликом доношења одлука о запошљавању.
Виртуелни интервју за посао – представља продуктивнију употребу
драгоценог времена оног ко врши селекцију кандидата. Компаније могу да
погледају опет све снимљене видео – интервјуе за посао како би опет размислиле о
кандидату. Постоји општа сагласност да су видео – интервјуи одлични за
прелиминарне интервјуе за посао, а да је коначни онај интервју уживо.

19. Припреме и вежбање за интервју.

- Припрема за интервју?
1. Проучавање потенцијалног послодавца.
2. Информације о компанији:
- назив (када је изабрана компаније);
- статус у привредној грани;
- последње податке како се копира на берзи;
- нове вести и достигнућа;
- Делокруг (да ли је локално, национално, међународно);
- начелници компаније (име извршног, директора);
- производи и услуге (понуде компаније);
3. Информације о послу:
- назив радног места;
- квалификације за посао;
 - обим плате;
- напредовање у каријери ове позиције.
4. Простудирамо себе.
Када сазнамо о компанији и послу онда простудирамо даље о себи
(програме и друге обуке које компанија нуди за нас). Затим проверавамо
какву снагу и посебне способности од нас компанија захтева. Све остале
одговоре тражимо на профилу компаније.
5.Поведемо рачуна о свом изгледу.
Изглед кандидата – нокти, ципеле и коса морају бити чисти и уредни.
Ако кандидат није педантан за себе, неће да буде ни на послу. Затим девојке треба
да избегавају јаку шминку и упадљив накит. Одећа треба да буде чиста и испеглана
и да смо пристојно обучени за адекватан посао. Избегавајте пушење, алкохол и јак
парфем.
6. Испланирајте своје време и материјале за портофолио.
Материјал за портофолио – можемо ставити копије наше радне
биографије, списак особа за препоруке и/или препоруке, оловку, папир за хватање
бележака, тачке о компанији, питања која желимо да поставимо компанији.
- Вежбање за интервју?
Да бисмо се припремили за интервју проналазимо сва могућа питања за интервју
која успемо да пронађемо и размислимо унапред како бисмо на свако од њих
одговорили тако да своје квалитете и способности представите у најбољем могућем
светлу. Одговоре треба да увежбамо, али не и да их учимо напамет, јер ће то да
звучи извештачено и скроз неискрено. Додатни кораци у процесу увежбавања.
- наводимо 5 или 6 кључних тачака које желимо да нагласимо;
- треба да будемо спремни да одговоримо на стандардна питања која се
постављају на интервјуима;
- треба да будемо спремни да одговоримо на питања у вези понашања;
- да будемо спремни да демонстрирамо логичко мишљење и нашу
креативност;
- да разговарао о плати;
- да будемо обавештени о питањима која могу водити ка пракси
запошљавања на темељу дискриминације;
- да будемо спремни да анкетару постављамо питања.

20. Обављање успешног интервјуа.

- Обављање успешног интервјуа састоји се из 3 дела:
1. УВОДНЕ ФОРМАЛНОСТИ.
- Користимо анкетарево име приликом обраћања и изговарајте га
правилно;
 - Постарамо се да имамо чврст стисак руке;
- Сачекамо да нам анкетар понуди да седнемо;
- Остварујемо примерен контакт очима и користимо говор свог тела да
покажемо самопоуздање;
- Треба да будемо свесни невербалних порука.
2. РАЗМЕНА ИНФОРМАЦИЈА.
- Као прво, покажемо интересовање за компанију, ставимо послодавцу
до знања да нас компанија занима. Покажемо да смо упућени у делатност
којом се компанија бави, помињемо људе са којима смо разговарали о радним
условима, достигнућима компаније, и наше напредовање у нашој каријери.
- Као друго, сваког кандидата интересује износ плате, неки плаћају
више, а неки мање. Плата је један део посла, најбитније јесте да радимо оно
што волимо.
3. ЗАКЉУЧАК.
- Рукујемо се, и захвалимо анкетару на прилици за састанак и завршимо
коментаром да се радујемо скором одговору компаније.

21. Припреме других пословних порука.

- Припрема других пословних порука састоји се из:
1. ФОРМУЛАРА ЗА ПРИЈАВУ.
- Пре него што почнемо да радимо на новом послу попуњавамо формулар за
пријаву код послодавца и формулар за запошљење. Могу да изгледају као тестови
где кандидати одговарају на хипотетичка питања. Све више компанија користи
формуларе како би дошле до информација о самом кандидату.
2. НАКНАДНЕ ПОРУКЕ.
- Након слања пријавног писма и радне биографије кандидат не добије
никакав повратни одговор, накнадна порука може донети резултате, а служи као
победник да је пријава поднета.
3. ПОРУКЕ ЗАХВАЛНОСТИ.
- Након што је интервју добро прошао захвалимо се.
4. ПРИХВАТАЊЕ ПОНУДЕ ЗА ПОСАО.
- Да, прихватам.
5. ОДБИЈАЊЕ ПОНУДЕ ЗА ПОСАО.
- Не, хвала.

22. Групно доношење одлука.

- Одлучивање на нивоу групе (организације, компаније, локалне заједнице,
друштва) подразумева доношење групне одлуке, доношење одлуке о неком питању
које се тиче свих или већине чланова дате групе.
23. Писање CV-а.
- CV или биографија је документ који је данас обавезни део сваке пријаве за
посао. Сврха CV-а (Curriculum Vitae на латинском, Resume на енглеском) односно
биографије јесте да Вас и Ваше образовање, односно стручне квалификације
представи потенцијалном послодавцу.
Биографија (CV, Resume) служи да се будућем праксодавцу (или послодавцу
или особи која додељује стипендије, стажирање…) представиш у најбољем светлу,
на концизан и лепо структурисан начин.
Биографија не би требало да буде дужа од две А4 стране, осим ако твоје
искуство није врло богато. Пред сваки нови разговор, још једном прочитај своју
биографију и, ако је потребно, прилагоди је опису праксе за коју конкуришеш.
Ако биографију шаљеш поштом, одштампај је на чистом белом А4 папиру.
Користи фонтове Arial или Times New Roman, а величина слова би требало да буде
између 10 и 12. Биографију немој да пишеш великим нити шареним словима или са
превише подвучених и искошених слова – отежаће читање, а ти ћеш деловати
неозбиљно.

24. Делови CV-а.

- Сама биографија би по постојећим стандардима требало да садржи:

 Лични и контакт подаци;

 Радно искуство;
 Образовање;
 Обуке/курсеви/семинари;
 Рад на рачунару;
 Страни језици;
 Личне особине/хобији;
 Остале информације;

- Лични и контакт подаци -

Уколико ваша биографија вуче нечију пажњу, та особа ће пажљивије погледати
ваше личне податке, па тако и на ову ставку треба обратити пажњу. Приликом
навођења личних односно контакт података за ваш CV треба да садржи:

 Име и презиме;
 mail адресу (која треба да гласи на ime.prezime@xxxxx.com);
  Број мобилног телефона (може и фиксног, уколико ћете бити
доступни на тај број у већем делу дана).
Остали подаци (адреса, датум рођења…) су такође важни, али нису пресудни.
Фотографија има врло једноставну (иако важну) улогу, она даје послодавцу
могућност да лакше повеже утисак са интервјуа са конкретном биографијом, тако
да само може да вам помогне. Наравно, обратите пажњу да на њој изгледате
професионално и пристојно.
- Радно искуство –
Када је у питању радно искуство, треба нагласити да је она најважнија тачка
у целом CV-ју, и овде свакако треба да буде највећи фокус. Послодавци на радно
искуство гледају као на списак ваших могућности и углавном изводе закључке на
основу вашег претходног искуства, у смислу, да, оно што сте до тада радили и
постизали код бивших послодаваца, ћете и даље једнако добро обављати и за њих.
У оквиру радног искуства наведите компаније у којима сте радили, период
запослења у свакој од њих и позицију на којој сте радили, такође, при навођењу
почните од најскоријег искуства. Немојте умањивати оно што сте радили, и немојте
се стидети тога. Покажите будућем послодавцу да сте особа која жели да учи и
развија своје потенцијале у свим ситуацијама.
Уколико имате богато радно искуство и ако сва она имају везе са
позицијом за коју конкуришете, није лоше да у уводном делу CV-ја убаците кратак
текст којим би у две-три реченице сумирали ваше највеће успехе, а код
појединачних радних искуства да наведете само најбитније ставке.
Уколико немате радног искуства (или га имате мало), наведите све што
сте радили, а што говори да сте вредни и имате неке радне навике – нпр. праксе
које сте обављали, волонтерске радове, ангажман у студентским организацијама и
сл. Ако немате ништа од тога, напишите своје професионалне циљеве (у чему
бисте волели да се усавршите и шта бисте волели да постигнете на послу) како
би послодавац увидео које су ваше професионалне тежње у каријери и како ви
перципирате свој будући посао, односно на који начин желите да градите своју
каријеру.

- Образовање –
Наведите највиши степен вашег образовања и испод њега наведите:
 Назив образовне установе;
 Смер;
 Период студирања/образовања или годину завршетка – стечену
диплому/звање.
Додатне информације (стипендије које сте добили, награде које сте освојили и
можете нагласити оно што сматрате да је битно код ових достигнућа):
Информацију о просечној оцени на студијама можете навести уколико је она изнад
8,00.
У овом делу можете и да наведете стипендије које сте добили, награде које сте
освојили, конкурсе на којима сте учествовали. Не морате навести само назив,
годину и место. Можете описати у неколико речи оно што сматрате да је битно код
ових награда, стипендија итд. Уколико наводите нека признања, у дну биографије
напомените да су награде, дипломе, препоруке и остала уверења доступна на увид
по захтеву.

- Обуке/курсеви/семинари –
Наведите стручне конференције и семинаре на којима сте учествовали, који
су релевантни за позицију за коју конкуришете, а које сте похађали у неко
релативно скорије време, на пример, идеално да нису старија од 5 година.
Овом делу можете да посветите више пажње и простора уколико немате радно
искуство или је оно оскудно.
 Назив организатора, место и време одржавања;
 Стечене дипломе /сертификати /нивои знања и сл.
 Стечена знања/способности/овлашћења по завршетку
курса/обуке/семинари.

- Рад на рачунару –
За већину радних позиција, биће довољно да радите у MS Office пакету
(Word, Excel, Power Point…) и на интернету, осим уколико не аплицирате за
позицију која захтева нека специфична и напредна знања, тада наводите стручна
знања која имате. Ако имате завршен неки курс рачунара, обавезно то наведите,
као и установу где сте то знање стекли. Напишите све стручне програме које знате
да користите и одредите ниво свог знања (почетни, средњи, напредни, експертски
ниво).
Уколико не поседујете знање рада бар у Word-u, Excel-u и Интернету,
предлажемо да почнете што пре да их стичете, јер је ово минимум који се тражи
како код нас, тако и у иностранству. Битно је да будете искрени и реални јер
послодавац може да провери ниво вашег знања путем теста, односно на интервјуу.

- Страни језици -
Наведите све језике којима се служите, са назнаком колико добро познајете
тај језик (почетни, средњи или напредни ниво). Такође, наведите уколико имате
неки курс језика, сертификат и/или диплому као и установу где сте то знање
стекли. Имајте на уму да ће послодавац врло лако проверити колико добро
познајете неки страни језик и немојте себе довести у ситуацију да у CV напишете
да нпр. одлично знате енглески језик, а да интервјуу имате проблем да склопите
три реченице.
Као и увек, будите искрени. Ако видите у огласу да је знање језика изузетно
битно, а ваше знање је на средњем нивоу, напишите да сте спремни у кратком року
да усавршите језик или сл. И то је боље него да открију да нисте били искрени, јер
тада сте све своје шансе бацили у воду.

- Личне особине/хобији –
У овом делу би требало да наведете неколико личних особина – CV и
пропратно писмо особина које поседујете, а релевантне су за позицију за коју
конкуришете. Може вам помоћи и текст огласа за посао, јер се у огласима неретко
наводе особине које је потребно кандидат да има. Осим тога, треба да будете
спремни да на интервјуу примерима и конкретним ситуацијама поткрепите особине
које сте навели.
Уколико желите, можете освежити биографију информацијама о вашим
интересовањима и релевантним хобијима. Изаберите она интересовања и хобије
који конкретно указују на ваше квалитете, на пример, уколико се аматерски бавите
фотографијом, то говори о вама да сте спремни сами нешто да научите и да имате
самоиницијативу, ако сте били члан спортског клуба, то свакако говори о тимском
раду, труду и борби за успехом, као и за такмичарским духом. Хобији које
наводите треба да су заиста хобији (не начин на који повремено попуните слободно
време) и који су иоле релевантни и говоре о вама и истичу вашу специфичност
(повремене шетње у природи са пријатељима су нешто што повремено раде
готово сви људи и свакако не спадају у хобије).

- Остале информације -
Код попуњавања ових информација једноставно можете да наведете неке од
информација које нисте навели у претходним пољима обрасца. Ове информације
би требале да буду истините. Такође ове информације се наводе из разлога да
помогну и уколико затреба попуне биографију. Овде можете навести на пример –
поседовање возачке дозволе Б категорије и сл.

25. Пратеће писмо уз CV.

- Пропратно и контактно писмо прате Вашу радну биографију и имају
функцију да Вас представи потенцијалном послодавцу и заинтересују га да прочита
Вашу радну биографију и да Вас позове на разговор.
Пропратно писмо пишете када конкуришете на радно место које је јавно
оглашено или сте за њега сазнали из неких других извора.
 Контактно писмо пишете када желите да откријете могућности
запошљавања на „скривеном тржишту рада“, послове који нису оглашени. Послове
на „скривеном тржишту рада“ откривате путем сопствене мреже информисања и
кроз контакте са послодавцима у областима које Вас занимају. Кроз те контакте
требало би да сазнате имена одговорних особа у предузећима/установама у којима
бисте желели да се запослите.
Припрема за писање писма:
Истражите предузеће/установу код које желите да конкуришете. Посебно
анализирајте захтеве позиције за коју конкуришете. Ако се јављате на оглас, осим
овога требало би да анализирате и захтеве који су у огласу наведени.
Сумирајте податке о свом образовању, радном искуству, постигнућима и
унапређењима, општим и преносивим особинама и вештинама, стручним знањима.
Затим извршите одабир оних информација које можете повезати са захтевима
позиције и потребама фирме код које желите да конкуришете.
Информације организујте по темама и артикулишите их у јасне и прецизне
реченице. Водите рачуна да реченице не буду дугачке и неразумљиве. Користите
активне глаголе. Трудите се да не понављате исте реченице конструкције као у CV-
у. Истакните своје квалификације које Вас препоручују за жељени посао, а
изоставите оно што Вам не иде у прилог.

26. Пријава на конкурс.

- Учесник конкурса ЛИЧНО попуњава образац.
*обавезна поља – Радно место за послове стручне подршке у
организацији поступка провере компетенција, Лични подаци (име, презиме,
матични број, држављанство), Адреса становања (улица и број, место становања,
поштански број…), Телефон, e-mail адреса, Начин на који желите да вам
достављају обавештења, када писмена достава није обавезна (телефон, е-маил),
образовање, (средња школа, високо образовање, факултет…), рад на рачунару,
радно искуство, како смо сазнали за конкурс, изјава.

27. Уверење.
- Уверење је јавна исправа коју издају државни органи, установе или
предузећа:
- на основу чињеница, евидентираних података;
- увида у чињенично стање;
- изјаве од два сведока која је оверена код суда или надлежног
општинског органа.
 Уверење има доказну снагу јавне исправе ако је његова садржина идентична
подацима из службене евиденције. Нпр., факултет студенту издаје уверење о
завршеним студијама, на основу валидних података о положеним испитима, којима
располаже у његовом досијеу.
У пракси се уверење пише на хартији А5 или А4 формата најчешће у
француској форми. У пракси се углавном користе прописани обрасци уверења,
којима се постиже већа ажурност и експедитивност у кореспондирању са
странкама.

28. Елементи бонтона.

Пословни бонтон.
- Бонтон се обично дефинише као скуп правила понашања у друштву
(пристојно и уљудно понашање). Могу се срести и други појмови као протокол,
култура понашања и сл.
Није довољно знати само како се поздрављамо, седимо за столом, служимо
прибором за јело и сл. То су манири које сви културни људи познају и усвоје као
уобичајено понашање.
Суштина је да се правила бонтона и стандарди усвоје тако да постану део
властитог понашања. Пажња и поштовање које указујемо људима у процесу
комуникације су примарни показатељи грађанског васпитања и добре воље.
У психолошком, културолошком и социолошком смислу, постоје четири
основна начина на који представљамо себе другима:
1. Представљање властите личности у јавности – какви бисмо желели
бити;
2. Представљање „умањене“, скромне варијанте личности;
3. Представљање претенциозне, улепшане варијанте;
4. Представљање себе какви заиста јесмо.
Неки основни елементи пословног бонтона су:
Руковање.
Пословни бонтон изискује руковање у свим пословним сусретима, на пример,
интервјуу за посао, пословним састанцима, изразима захвалности и због тога је
изузетно важно знати како се руковати. Правилан стисак руке мора бити умерено
чврст. Слаб стисак руке оставља утисак особе која је пасивна, што оставља
негативан утисак на пословне партнере.
Представљање запослених.
Правила пословног бонтона налажу да се запослени на нижој позицији
представљају онима на вишој. На пример, ако се налазите у друштву асистената и
извршног директора, тада извршном директору представљате асистента. Уколико
сте заборавили име вашег саговорника, не паничите. Довољно је рећи: „Опростите,
нисам запамтио (или запамтила) ваше име“.
Неприлагођена одећа.
Одећа која није примерена за радно место, попут нападне одеће, патика, тренерке и
слично не оставља професионални утисак. Иако у данашње време већина фирми
нема прописан дрес код најбоље је ослонити се на традиционалан, класичан
одабира одеће.
Комуникација путем мејла.
E-mail је најбржи начин комуницирања у пословном свету. Али, ваћно је знати нека
правила. На пример, пошиљаоцу морате одговорити на сваки мејл, али и припазити
да вам се не би догодило да погрешну поруку, у брзини, пошаљете на погрешну
адресу. Такође, пажљиво одаберете дугме на тастатури када желите да одговорите
на добијену поруку. Најчешће грешке запослених дешавају се када неко притисне
„reply“ (одговори) или „reply all“ (одговори свима“ уместо „forward“ (проследи
поруку“. Такође, не шаљите својим сарадницима и пословним партнерима шаљиве
мејлове!

30. Записник.
- Записник је писани документ с неког скупа (састанка, седнице и сл.), који
садржи више неопходних елемената (делова):
- број скупа (седнице, састанка), назив органа и имена учесника;
- место и време одржавања скупа;
- дневни ред;
- дискусије;
- одлуку;
- потписе записничара и надлежног органа.

У пракси се користе три врсте записника:

1. Потпуни или стенографски;
2. Обичан и
3. Сажет.
За посебне потребе обликује се извод из записника. У зависности од потребе
приступиће се изради одређене врсте записника.
Потпуни (стенографски) записник.
Потпуни записник је неопходан и релевантан документ јер се из њега може видети
начин доношења одлуке с неког скупа. Добио је назив и стенографски зато што
настаје као забелешка дебатних стенографа. Они су у стању да брзо забележе речи
сваког дискутанта и касније обликују потпуни записник. Такав записник верно
преноси цео ток скупа и може се увек узети као ваљани доказ, односно документ
који има правно дејство.
У пракси се ова врста записника користи у важним органима од великог државног
значаја, као што су Народна скупштина Републике Србије, Савет министара Србије
и Црне Горе итд., али и на суђењима и сл. Потпуни записници могу да буду веома
обимни јер заседања и састанци трају више сати, па чак и више дана. Обликују се
као обични записници.
Обичан записник.
Обичан записник је најраспрострањенија врста записника. Садржи све елементе
записника, а разликује се од потпуног по обиму јер садржи само изводе из
појединих дискусија значајних за доношење одлуке (или више одлука).
Сажет записник.
Из самог назива може се закључити да ова врста записника садржи само неопходне
елементе тока састанка. Делови записника (дискусије) сажети су (парафразирани).
Извод из записника.
Извод из записника је писани документ који настаје на основу потпуног или
обичног записника. Када постоји потреба да се поједини њихови делови, као што је
одлука или нека дискусија, посебно издвоје. Садржи све уводне делове записника и
само део или делове због којих настаје. Делови записника који нису од значаја
(друге одлуке или дискусије других дискутаната) у изводу се изостављају. Овера
ове врсте записника је неопходна.
За поједине врсте записника постоје унапред припремљени обрасци, који
олакшавају рад кореспондената. Често се за потребе савремене пословне или
службене кореспонденције сачињава програм са интерним обрасцима разних
писаних састава. Такви обрасци треба да олакшају рад кореспондентима. Уносе се
само променљиви подаци, док су непроменљиви делови (меморандум, потписник и
сл.) већ исписани.

31. Оглас ради пријема у радни однос.

- Структура овог захтева није тако компликована, и не захтева задовољавање
одређене форме, као што је то случај приликом писања ЦВ-а. Први услов, да би
почели писање захтева, је да. испуњавате услове предвиђене конкурсом. Његов
циљ је да ствари позитивну слику о вама и убеди послодавца да вас позове на
разговор и, евентуално, баш вас изабере.
Неопходно је прикупити што више информација о самој фирми, установи код
које КОНКУРИШЕТЕ (чиме се баве, каква им је пословна политика, кодекс
понашања, ко је особа која одлучује о избору,...). Показаћете своју
професионалност тако што ћете насловити писмо на одређену особу користећи се
тачним титулама и именом особе којој шаљете молбу. Ове информације ћете
пронаћи у огласу за посао. Ако не знате на кога писмо треба да буде насловљено,
назовите информације у фирми и питајте ко одлучује о запослењу и на кога би
требало насловити молбу за запослење. Сви ови подаци вам могу користити и
касније приликом припрема за интервјуа, ако на њега будете позвани. Предлажем
да, прије него што почнете да пишете прву верзију, размислите мало о себи, својим
циљевима и својим знањима, јер у захтеву требате ставити што више личних ствари
о вама. Морате бити концизни, језгровити, јер не смијете заморити оног ко чита
захтев. Није потребно писати нашироко. Најбоље би било ако успете читав текст да
срочите на једној страни.
Захтев шаљете заједно с пословном биографијом (ЦВ) на сваки конкурс за посао.
Детаљније информације о себи написаћете у ЦВ-у. Захтев треба да буде веома
личан и требате показати ко сте, што знате и можете, ишто желите. Важно је да у
њему ускладите ваш ЦВ, особине и ваше циљеве. Затим требате да наведете
циљеве који вас мотивишу да конкуришете управо за то радно мјесто. Послодавац
очекује усклађивање ваших особина и циљева са потребама радног места за које
сте заинтересовани. Захтев је јединствен документ који се прави различито,
прилагођен одређеном послодавцу. Његов садржај зависи и од радног места за које
аплицирате. У зависности од позиције за коју конкуришете, бирајте које чињенице
ћете ставити у први план.
Поред квалификација које су предвиђене за то радно место, овај документ
треба да вас представи и као разумну, сталожену, мотивисану особу, која је увек
спремна на учење и усавршавање. Обавезно наведите знање и вештине које
поседујете, а важни су баш за то радно место. Не требате измишљати неке ствари
само да би се допали послодавцу, али покушајте да себе представите управо у оном
светлу, како би лице одговорно за избор кандидата желело да вас види. Пишите
јасно и логично, немојте претеривати. Лажи нису дозвољене, али истицање својих
квалитета је пожељно. Нипошто не смијете навести своје недостатке и слабости.
Можда нисте више млади, али зато имате доста животног и радног искуства; не
планирате више радити и користити породиљско боловање, имате самосталну или
одраслу децу, због које нећете често одсуствовати са посла; спремни сте да
прихватите и додатне услове ако то посао захтева (прековремени рад, рад
викендом, рад у с документ се назива и у сменама...) Овај документ се назива и
мотивационо писмо, из више разлога.
У њему треба да објасните разлог јављања и наведете своја очекивања,
мотивацију за рад у тој у за рад у тој установи, на датој пози позицији, и на који
начин можете унапредити квалитет рада. Са друге стране, треба да буде довољно
ефектно да мотивише послодавца да вам омогући директан сусрет и шансу за
пословни интервју. Запамтите да ће ваш захтев бити један од стотину које
послодавац или селекциона комисија треба да прочита. Стога га добро прегледајте
пре него што га пошаљете. Једна од стратегија може бити да након писања прве
верзије, после неколико дана напишете још један документ. Онда пробајте да ако
објективно оцените оба, а затим, упоређујући их, напишете бољу верзију. Ако
желите да се кроз захтев представите као јединствена особа, која се својим
квалитетима издваја од осталих кандидата, управо онаква какву би они желели у
свом колективу, морате добро размислити како ће тај документ коначно изгледати.
Немојте олако схватити савете који су овде изложени. Ако их се будете
придржавали, и створите свој ЗАХТЕВ ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС у коме се
осећа оригиналност, креативност, жеља за радом, усавршавањем и сарадњом,
велике су шансе да ће ваш документ бити издвојен из масе безличних, униформних
и површних, и да ће послодавац пожелети да упозна особу која га је креирала.

32. Потврда.
- Потврдом се потврђује истинитост неке чињенице. Потврда се издаје на
основу расположивих евидентираних података у организацији. Када потврду издаје
правно лице, она је јавна исправа, а када је издаје физичко лице, онда представља
приватну исправу. Нпр. радна организација свом раднику издаје потврду о статусу
његовог радног односа са организацијом. Потврда, као јавна исправа, може да има
исте делове као и уверење.
Потврда се пише на хартији А4 или А5 формата и најчешће се обликује у
француској форми. У пракси се користе обрасци потврда да би се рационалније и
ефикасније кореспондирало – пословало.

33. Одлука.
-Одлучивање је судска парнична радња чији је резултат судска одлука (чијем
припремању, доношењу и спровођењу служе све остале радње).
-Одлучити значи несумњиво и ауторитативно решити неко спорно
питање.
-Одлучивање је мисаона операција (судски силогизам), али и акт воље
којим је изражена воља законодавца садржана у правилима која се примењују
у конкретном случају.
- Одлука је свака изјава суда учињена са циљем да произведе правно
дејство (некад се доноси и без неке форме – о допуштености мешања,
отварању поступка и сл.).
• Одлуке се деле на пресуде (по правилу, о тужбеном захтеву, у писменој форми) и
решења, која се доносе увек кад суд не одлучује пресудом (став о процесном
питању, а изузетно суд може и мериторно одлучити решењем).
• Према циљу одлуке се деле на припремне (стварају се претпоставке за
одлучивање о главном питању – управљање парницом) и коначне (кад се завршава
поступак пред судом одређеног састава или судом уопште – пресуда, решење о
обустављању поступка).

34. Уговор о раду.

- Уговор о раду је акт којим се заснива радни однос. Реч је о споразуму
између запосленог и послодавца који се сматра закљученим када га потпишу обе
уговорне стране, а којим се саглашавају о заснивању радног односа. Уговор о раду
закључује се обавезно пре ступања запосленог на рад и у писаној форми. Уговор о
раду закључује се у најмање три примерка од којих се један обавезно предаје
запосленом, а два задржава послодавац.
Обавезни елементи уговора о раду су:
1) Назив и седиште послодавца;
2) Лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта
запосленог;
3) Врста и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који
су услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду;
4) Назив и опис послова које запослени треба да обавља;
5) Место рада;
6) Врста радног односа (на неодређено или одређено време);
7) Трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање
радног односа на одређено време;
8) Дан почетка рада;
9) Радно време (пуно, непуно или скраћено);
10) Новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду.
Када је реч о послодавцима код којих је потписан колективни уговор са
запосленима, односно који имају донет правилник о раду или други општи акт
послодавца који уређује права, обавезе и одговорности запослених, уговор о раду
не мора да садржи следеће:
1) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде,
увећане зараде и друга примања запосленог;
2) рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право;
3) трајање дневног и недељног радног времена;

35. Обавештење.
- Израз „обавештење“ долази из латинске речи „notificare“, што у преводу
значи „радити нешто познато“. Реч није често и уобичајено, али се користи у
политичким и правним процесима. Обавештење је званично обавештење једне
државе или организације помоћу специјалног папира – напомену усмерену према
другој држави или организацији. У обавештењу се могу пренети информације о
ставу једне од страна у било којој радњи друге стране. Или говори о намерама једне
од страна према другој страни. Пример обавештења је званично саопштење о
почетку војних акција једне државе против другог.
Области банкарских и правних услуга.
Обавештење је званични протест оног ко је узео рачун, у правцу особе која је
издала рачун, да се то обезбеђење не уклапа из извесних разлога.
У свакодневном животу (СМС поруке):

36. Закључак.
- Закључак је акт у управном поступку којим се одлучује о мање важним
стварима. Закључком се одлучује о питањима која се тичу поступка, као и о
питањима која се као споредна појаве у вези са спровођењем поступка којима се не
одлучује решењем.
Закључак доноси службено лице које врши ону радњу поступка при којој се
појавило питање које је предмет закључка, ако законом није друкчије одређено.
Против закључка се може изјавити посебна жалба, само кад је то законом
изричито предвиђено.

37. Саопштење.
- Саопштења се обликују као пословна писма или дописи и намењена су за
јавну употребу. Зато је неопходно да се у параграфима сви важни делови истакну
јасно и сажето како би се избегла двосмисленост, како и нејасноћа саопштења.

38. Потврда.
- Разлози издавања потврда могу да буду различити. Већина установа има
припремљене обрасце за типове потврда које се често издају (нпр. потврда о
редовном школовању и сл.). Потврде се издају на основу писаног или усменог
захтева. У зависности од значаја изнетих података, за које потписник гарантује, оне
се заводе, али се могу издати и без деловодног броја.
Потврде се обликују у две форме – у европској или у комбинованој, европско –
америчкој. Начин обликовања потврде зависи од типа, значаја, обима текста, као и
од естетских критеријума. Важно је да су сви неопходни подаци јасно и прегледно
изнети у посебним параграфима. Потврда се може обликовати на форматима А5 и
А4, што зависи од обима текста.

40. Реверс.
 - Реверс је исправа којом се потврђује да је предмет (ствар или документ)
узет на привремено коришћење. У зависности од значаја узетог предмета реверс
може да буде јавна или приватна исправа. У великим предузећима и установама,
где се предмети (нпр. алат из радионице или магацина) узимају свакодневно,
користе се посебни обрасци (интерног типа), али и прописани обрасци.
Реверс се обликује у француској форми, мада се може обликовати и у комбинованој
европско – америчкој форми. Неопходно је да се подаци јасно истакну у посебним
параграфима. Ако је реверс штампан као самокопирајући образац, копија остаје
лицу које је реверс издало. Такав реверс може се издати и без заглавља и
пуноважан је на основу оба потписа.

41. Молба.
Молбом (кратки састав) пошиљалац од примаоца тражи да за њега учини
неку услугу или обави одређени посао или задатак. Запослени тражи да му се
одобри одсуствовање са посла ради полагања стручног испита, да му се изда
одређена потврда, уверење, пошаље неко обавештење, итд.
Молба се пише у облику пословног писма или службеног дописа

42. Признаница.
- Признаница је исправа која се користи у материјално – финансијском
пословању приликом узимања новчаних износа. Ако правно лице потврђује пријем
одређене суме новца, признаница је јавна исправа, а ако то потврђује физичко лице,
онда је она приватна исправа.
На пример, Правно – биротехничка школа у Београду шаље професора на
семинар у Аранђеловац и исплаћује му аконтацију за службено путовање. У овом
случају, реч је о привременој признаници као јавној исправи. По повратку са
службеног путовања професор примљени новац мора да правда новим новчаним
документима, а вишак да врати.
Признанице могу бити двојне и тројне и привремене и трајне. Двојне су када
се пишу у два примерка, а тројне када се пишу у три примерка. Код трајних
признаница не постоји обавеза враћања новца.
У пракси за писање признаница користе се штампани обрасци означени
редним бројем. Следе примери јавне признанице у форми састава и приватне
признанице у облику штампаног обрасца.

43. Пуномоћје.
 - Пуномоћјем странка (властодавац) овлашћује одређено физичко или правно
лице (пуномоћника) да може уместо ње/њега обављати одређене радње. Пуномоћје
је јавна исправа ако одређена организација, на пример, овласти свог трговца да
може закључити уговор о продаји свих производа. Пуномоћје постаје приватна
исправа у случају да, нпр., Петар Петровић овласти некога да уместо њега може да
подигне његову плату.
Обим овлашћења пуномоћника властодавац одређује самим пуномоћјем. Оно
може бити посебно и опште. Посебно, пуномоћник се овлашћује да изврши један
или више правних послова. Ово пуномоћје престаје да важи извршењем тих
послова и опште, пуномоћник се овлашћује да изврши више врста правних послова
за властодавца, нпр., да га заступа у више судских спорова, управља његовом
имовином и сл. Ово пуномоћје важи до његовог опозива.
Пуномоћје се најчешће пише на хартији А4 формата, а обликује се у
француској форми. У банкама се користе штампани обрасци.

44. Позивница.
- Облик писмене обавести којим се позива на учествовање у друштвеном
догађају јесте позивница. Врсте позивница: рођенданске, свадбене, пословне,
журке, судске позивнице…

45. Овлашћење.
- Пуномоћје – овлашћење. (питање 43.)

46. Замолница.
- Замолница је врста службеног дописа којим се једно правно лице обраћа
другом правном лицу с јасном и прецизном молбом за решавање неке правне
ствари у оквиру његове надлежности. Обликује се у француској форми као остали
службени дописи или пословна писма.

47. Уверење.
- Уверење представља мишљење које суд заснива на веровању да је нешто
истинито, правилно, праведно. Изграђен поглед на схватање, убеђење.

48. Купопродајни уговор.

 - Уговором о продаји обавезује се продавац да пренесе на купца право
својине на продату ствар и да му је у ту сврху преда, а купац се обавезује да плати
цену у новцу и преузме ствар.
Купопродајни уговор је најчешће закључен уговор у правном саобраћају.
Иако је по правилу реч о неформалном уговору који може да се закључи и усмено,
најчешће се прибегава да се закључи купопродајни уговор у писаној форми.
Предвиђен је изузетак код продаје непокретности, када је обавезна писана форма,
јер је у супротном купопродајни уговор ништав.
Уговарачи морају да се усагласе око битних елемената овог уговора, а то су
ствар и цена. Предмет купопродајног уговора - Предмет овог уговора је најчешће
ствар, али то могу бити и права, попут права интелектуалне својине, права
потраживања итд. Одређивање цене уговора о купопродаји - Купац дугује продавцу
цену која мора бити одређена или одређива, озбиљна и правична.
Обавезе продавца - Продавац има обавезу да испоручи робу уговора купцу - преда
ствар која је предмет.
Обавезе купца - Обавезе купца су плаћање цене, а купопродајни уговор прецизира
детаље у смислу где се врши плаћање, када, на који начин. Ако таква прецизирања
у уговору изостану плаћање се врши у часу и у месту у коме се врши предаја
ствари.
Купац и продавац имају обавезу да чувају ствар са пажњом доброг домаћина
или доброг привредника, Страна која има обавезу да чува ствар може исту
положити код суда, предати на чување неком другом или је продати за рачун друге
стране.