Professional Documents
Culture Documents
ИЗБОРНО ПРАВО
ИЗБОРНО ПРАВО
КОЛОКВИЈУМ
4. Право кандидовања
Право кандидовања представља инструмент путем кога се пред бираче износе изборне
алтернативе, а бирачима омогућава да самостално истакну кандидате за посланике. Право
кандидовања је комплексно, обухвата више посебних права везана за процес кандидовања,
међу којима посебно:
право предлагања кандидата за посланике,
право предлагања кандидатских листа,
право на давање подршке кандидату или кандидатској листи,
право прикупљања потписа грађана који подржавају кандидатуру,
право кандидата да прихвати или одбије кандидатуру,
право кандидата да повуче предлог кандидатуре,
право на заштиту права кандидовање,
право на учешће у изборној кампањи...
Ово право има два облика:
Активно право кандидовања
Пасивно право кандидовања
5. Право гласа
Основно питање у вези са изборним правом је ко је његов носилац? У зависности од тога
коликом је кругу грађана дозвољено уживање бирачког права, разликује се опште и
ограничено право гласа.
Опште право гласа не значи да су његови носиоци сви грађани, односно, и за његово
уживање се траже одређене квалификације: држављанство, пунолетство и поседовање
пословне способности. Постојање општег права гласа значи одсуство сваке
дискриминације на основу социјалних критеријума. Данас је у готово свим државама у
свету бирачко право опште - уживају га сви пунолетни грађани који поседују пословну
способност и нису одлуком суда због извршеног кривичног дела привремено лишени
његовог уживања. Како се у већини савремених држава пунолетство стиче с навршених 18
или 21 годином, то су истовремено и године са којима се у савременим државама стиче
бирачко право.
Ограничено право гласа постоји када се из његовог уживања искључују читаве
категорије грађана, који су иначе пословно способни.
Oснови искључења од уживања (ограничења) бирачког права су: поседовање додатних
квалификација, чиме су искључени сви они грађани који те квалификације немају,
плаћање непосредног пореза у одређеном износу (имовински цензус), порекло, односно
боја коже (цензус по пореклу), дужинa боравка у држави, односно у изборној јединици
(цензус настањености, резиденцијални цензус), пол (цензус по полу), одређен степен
школовања (цензус образованости), године старости, односно високу старосну границу
бирача која је изнад година са којима се стиче пунолетство (старосни цензус).
Има случајева да се читаве професије искључују од уживања бирачког права: слуге,
чиновници (државни службеници) или војна лица - ради спречавања увлачења политике у
војску.
Услов да бирачко право буде демократски одређено није само да оно буде опште, него и
да буде једнако, тј. да се оно ужива и врши према начелу „један човек, један глас".
Неједнако ираво гласа постоји када поједине категорије грађана располажу већим бројем
гласова од осталих грађана. Облици неједнаког права гласа били су:
Плурални вотум: поједине категорије бирача су, формиране на основу имућности или
степена образовања, имале два или више гласова, за разлику од осталих бирача који су
имали само један глас.
Многоструки (умножени) вотум: сви бирачи су формално имали један глас, али су
поједине категорије бирача могле на истим изборима гласати у више изборних јединица.
Породични вотум: шеф породице има број гласова сразмеран величини породице.
Поред ове изричите неједнакости бирачког права постоји и тзв. ирикривена или факшичка
неједнакосш бирачког права до које се долази посредно, упркос томе што, правно
посматрано, сви бирачи имају једнако бирачко право.
Приговор
Приговор се користи за означавање 3 појма:
1. Приговор као средство против онога ко је иницирао поступак, којим се истичу
чињенице подобне да се захтев противне стране учини неефикасним;
2. Приговор као примедба којом се указује на неправилност или нецелисходност рада
органа који води поступак, са циљем да се доведе до промене у начину вођења
поступка а не да се донесе нека одлука;
3. Приговор као правни лек против одлуке. Управо ова дефиниција приговора битна
је за заштиту изборног права.
Приговор је начин заштите изборног права пред првостепеном изборном комисијом.
Приговор нема деволутивно дејство. То значи да о приговору одлучује првостепени орган
против чије одлуке је приговор поднесен. Подноси се у писменој форми против одлуке
или акта бирачког одбора, или против радње коју подносилац приговора сматра
неправилном. Рок за подношење је 24 часа. Приговор се може поднети због
неправилности у поступку кандидовања и спровођењу избора, против одлуке, радње или
пропуста бирачког одбора изборној комисији, а против одлуке, радње или пропуста
изборне комисије приговор се подноси централној изборној комисији. Овим је
гарантивана двостепеност одлучивања.
Жалба
Жалба је правни лек који се изјављује против решења изборне комисије којом је приговор
одбијен или одбачен. Жалба је редовни правни лек којим незадовољна странка ставља под
сумњу првостепену одлуку. Увек има деволутивно дејство, о жалби никад не одлучује
орган који је донео решење које се оспорава жалбом. Жалба није форнални акт. Дивољно
је да подносилац жалбе наведе због чега није задовољан решењем на које улаже жалбу.
Ако се усвоји жалба, нужна последица је понављање изборне радње.
Тужба
Тужба је правно средство које се користи против одлуке органа надлежног за вођење
бирачког списка. Тужба се подноси када је одбијен захтев за упис, брисање, измену,
допуну или исправку бирачког списка. Рок подношења је 48 часова. Постоји појединачна
тужба али право на тужбу користе политичке странке или други предлагачи кандидата.
11. Изборни системи
Избори подразумевају постојање одређеног система – изборног система као скупа
принципа, одређених права и гарантија, као и бројних мера и поступака (техника) и такав
изборни систем је део или подсистем уставног одн. политичког система јер произилази из
устава и изборних прописа који чине изборно законодавство.
Разликујемо изборни систем у:
- ширем смислу – означава индивидуална и колективна права која чине изборно право
(материјално изборно право, процесно изборно право, правила изборне математике,
правила изборне геометрије и техничка правила о изборима).
- ужем смислу – означава назив за различите методе расподеле посланичких мандата с
обзиром на које се разликују већински и пропорционални изборни системи.
o Изборне комисије – органи за спровођење избора који се образују у свакој
изборној јединици и на нивоу државе (централна изборна комисија).
o Изборне јединице - подручја на која се дели територија једне државе у
циљу обављања избора.
o Изборна листа – предлози кандидата за посланике које у пропорционалним
изборним системима истичу предлагачи.
o Изборна апстиненција – неизлазак бирача на изборе.
o Електор – лице које грађани бирају непосредно, а које потом непосредно
бира органе власти.