ZAŠTITA ŢIVOTNE SREDINE

U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI

SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE

STUDIJSKI PROGRAM: Grafička proizvodnja
Nedeljni fond časova: 3 + 1 (I semestar)

Predmetni nastavnik: Prof Dr Darja Ţarković, dipl.inţ.tehn.

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Bodovi iz semestra: max. 60
Bodovi sa ispita: max. 40

U 60 bodova iz semestra uključeno je:

30 bodova za samostalni seminarski rad
i po 10 bodova za 3 mini zadatka zadata i
uraĎena u zadatim terminima.

Osnovna literatura:
• Zaštita životne sredine u grafičkoj industriji –
skripta, Beogradska politehnika, Beograd, 2009.
• svi ostali zvanični izvori informacija

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
СВАКА ИНДУСТРИЈА И СВАКИ ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕС У ОКВИРУ
ПРОИЗВОДЊЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ПОТЕНЦИЈАЛНУ ОПАСНОСТ ПО
ЗАГАЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.

ЈЕДИНА ИНДУСТРИЈА КОЈА НЕМА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ

СРЕДИНУ ЈЕ ... ОНА ИНДУСТРИЈА КОЈА НЕ РАДИ!!!
производи графичке индустрије – сви материјали на којима је
извршена штампа (отискивање).

производи графичке индустрије су од виталног значаја за културу,

образовање и информисање становништва једне земље.

Графичка индустрија је услужна делатност за готово све

привредне гране, јер се ниједан производ не може пласирати на
тржиште без учешћа графичке индустрије.

Два најзначајнија фактора која утичу на обим производње у

графичкој индустрији сваке земље су:

1. привредна активност и
2. стандард (куповна моћ) становништва.
ЗА СВАКИ ПРОИЗВОД ОБАВЕЗНО
ЈЕ ИЗРАДИТИ БАР
ЈЕДАН ОД СЛЕДЕЋИХ
ЕЛЕМЕНАТА:

 ДЕКЛАРАЦИЈУ,
 УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ,
 ПРОПАГАНДНИ МАТЕРИЈАЛ или
 ПАКОВАЊЕ (амбалажу).

Сви наведени елементи су

производи графичке
индустрије!
* Podaci Privredne komore Srbije (proizvodnja izraţena u tonama proizvoda)

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Visoka škola strukovnih studija
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 Proizvodi grafičke industrije učestvuju sa svega 0.8% u ukupnoj
proizvodnji Srbije, ali to ne treba posmatrati samo sa kvantitaтivnog
već i sa kvalitativnog aspekta, јер су пroizvodi grafičke industrije od
vitalnog značaja za kulturu i informisanje jedne zemlje, kao i za
industriju uopšte.

Posebno treba imati u vidu da nijedan proizvod bilo koje industrije ne

moţe biti plasiran na trţište bez učešća grafičke industrije, jer svaki
proizvod prati deklaracija, uputstvo za upotrebu, propagandni materijal
i/или ambalaţa.

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 - novine, časopisi i ostala periodična izdanja, kao i knjige i brošure čine 98% ukupne
proizvodnje u grafičkoj industriji
-novine, časopisi i ostala periodična izdanja u 2005. godini beleţe pad za 10,7 a knjige
i brošure rast za 5,6 indeksnih poena.
- izdavači posao štampanja, pre svega knjiga, prepuštaju štamparijama u drugim
zemljama jer je isplatljiviji uvoz gotovog štampanog proizvoda po carinskoj stopi od
1%, nego plaćanje domaćem štamparu uz carinsko opterećenje za uvoz
repromaterijala za te iste proizvode.
- piraterija u izdavačkoj delatnosti govori u prilog isplativosti posla izdavanja knjiga a
dodatno ugroţava poloţaj legalnih izdavača.
- Realan pad industrijske proizvodnje u oblasti grafičke industrije (u 2005.) je diretktna
posledica pada proizvodnje u preraĎivačkoj industriji, koja koristi usluge grafičke
delatnosti –ambalaţeri, proizvoĎači kataloga, prospekata i sl.
- realan porast industrijske proizvodnje u oblasti izdavačke delatnosti posledica je
porasta standarda stanovništva koji je doveo do povećanog broja izdatih naslova i tiraţa.

predviĎanja za 2015. godinu:

Ukoliko bude realizovan plan rasta proizvodnje ukupne privrede Srbije,to će se direktno
odraziti na porast proizvodnje u grafičkoj industriji, kao usluţnoj grani (svaki proizvod
mora biti upakovan, obeleţen i marketinški obraĎen).
TakoĎe, projektovani rast proizvodnje uslovio bi porast standarda stanovništva, koji
nuţno dovodi do većeg izdvajanja za kulturne potrebe (knjige,časopise i sl..). Ovde već
postoji pozitivan trend.
Visoka škola strukovnih studija
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 ŢIVOTNA SREDINA – kompleks (skup) fizičkih, hemijskih i
bioloških faktora koji utiču na dati organizam ili na dati ekosistem i
odreĎuju njegov oblik, zdravlje i šanse za opstanak

ŢIVOTNA SREDINA JE SAČINJENA IZ TRI OSNOVNA

ABIOTSKA (NEŢIVA) SEGMENTA:
VAZDUH (atmosfera);
VODA (hidrosfera) i
ZEMLJINA KORA (litosfera).
BIOSFERA kao biotski ili ţivi segment planete Zemlje predstavlja sva ţiva
bića na Zemlji.
Zbog stalnog kruţenja materije i energije, svi navedeni segmenti ţivotne
sredine nalaze se u stalnoj meĎusobnoj interakciji, te se gotovo nikad ne
mogu proučavati nezavisno jedni od drugih. Svako narušavanje prirodne
ravnoteţe u nekom od ovih segmenata obično izaziva promene i u drugim
segmentima ţivotne sredine.
Visoka škola strukovnih studija
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 VODA, VAZDUH I ZEMLJIŠTE KAO USLOVI
ČOVEKOVOG OPSTANKA NA ZEMLJI

• Bez vazduha čovek moţe izdrţati do 4 minuta

• Bez vode moţe opstati do 4 dana
• Bez hrane (čiji je preduslov postojanje
zemljišta, vode i vazduha) čovek moţe opstati
do 4 nedelje.

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 NARUŠAVANJE KVALITETA ŢIVOTNE SREDINE

Pojam ZAŠTITA ŢIVOTNE SREDINE predstavlja aktivnosti na prevenciji –

sprečavanju narušavanja kvaliteta ţivotne sredine, ili pak ublaţavanje
posledica nastalih narušavanjem kvaliteta ţivotne sredine
POJMOVI: EKOLOGIJA, EKOLOŠKO INŢENJERSTVO
Postoje tri osnovna oblika narušavanja kvaliteta ţivotne sredine:
1. Direktno zagaĎivanje (najintenzivniji i najuočljiviji oblik
narušavanja ţivotne sredine);
2. Eksploatacija prirodnih sirovina (nafta, drvo, iscrpljivanje izvora
podzemnih voda i sl...), što se moţe umanjiti racionalnom potrošnjom
energije (tzv. energetska efikasnost) i
3. Izmena normalnih ţivotnih uslova (npr. globalno otopljavanje), što
predstavlja srećom najsporije ali i najpogubnije načine narušavanja
kvaliteta ţivotne sredine, praktično nepovratne.
ZAGAĐENJE ţivotne sredine predstavlja samo jedan, ali svakako
najuticajniji način narušavanja kvaliteta ţivotne sredine
Visoka škola strukovnih studija
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 NAČINI I VRSTE ZAGAĐENJA ŢIVOTNE SREDINE
 Prema vrsti zagaĎivača (agensima zagaĎenja), razlikujemo fizičko,
hemijsko i biološko zagaĎenje (primeri...).

 Prema intenzitetu i rasprostranjenosti delovanja, razlikujemo

koncentrisano zagaĎenje koje je vezano za ograničeni lokalitet (npr.
izduvni gasovi iz fabričkih krugova, kanalisani ispusti otpadnih voda i
sl.) i rasuto (raspršeno, difuzno) zagaĎenje, kao što je npr. korišćenje
pesticida i Ďubriva u poljoprivredi i izduvni gasovi iz automobila

 Po načinu narušavanja prirodne ravnoteţe, zagaĎenje moţe biti

kvalitativno i kvantitativno (npr. promenjen sadrţaj nekog jedinjenja u
ţivotnoj sredini i narušavanje ravnoteţe).

 Prema redosledu pojavljivanja i/ili nastanka u ţivotnoj sredini,

zagaĎivači mogu biti primarni i sekundarni (nastali modifikacijom
primarnih zagaĎivača)

 Prema intenzitetu i efektima zagaĎenja i posledicama po kvalitet

ţivotne sredine, zagaĎenja mogu biti zanemarljiva (gotovo bez uticaja) i
trajna, bez mogućnosti poboljšanja stanja ţivotne sredine
Visoka škola strukovnih studija
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 Šta predstavlja zagađenje?

ZagaĎenje je smanjenje kvaliteta ţivotne sredine

unošenjem u nju različitih otpadnih supstanci u količini
koja premašuje njen prirodni asimilacioni kapacitet
(sposobnost samoprešišćavanja)

Ako je zagaĎenje (emisija štetnih materija) premašilo prirodni

asimilacioni kapacitet prijemnika i ako se ponavlja u duţem
vremenskom periodu, moţe doći do trajnog tj. nepovratnog
oštećenje nekog prirodnog resursa (primer kanali otp. voda,
reke sa malom količinom vode i sl.).

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Jedno od osnovni načela u zaštiti ţivotne sredine je princip 3 R:

1. Reduce – smanjiti nastajanje otpada (npr. smanjiti emisiju u vodu i

vazduh smanjenjem curenja tj. poboljšanjem zaptivenosti, ugradnjom
sistema za ventilaciju i pogona za rekuperaciju i ponovno vraćanje u
proces i sl. )

2. Reuse – ponovo koristiti sve što se moţe ponovo koristiti i

3. Recycle – reciklirati, tj. koristiti otpadnu materiju kao sekundarnu

sirovinu u proizvodnji novih materijala

Prva dva principa (REDUCE i REUSE) su veoma usko povezana, jer

svaka aktivnost na ponovnoj upotrebi istrošenih fluida (reuse)
smanjuje potrebu za novim sirovinama, čime se smanjuje i količina
potencijalnog otpada (reduce). Ove dve faze se obično realizuju
unutar jednog proizvodnog sistema, dok se faza reciklaţe obično vrši
van postrojenja, pošto se za samo postrojenje ne moţe ponovo
iskoristiti, tj. smatra se otpadom.

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Deponovanje je poslednja (i najnepoţeljnija) alternativa pri
rukovanju otpadom i ona se primenjuje samo ukoliko nisu
iscrpljene sve alternativne mogućnosti za konačno
zbrinjavanje otpada.

Otpadom bi trebalo da se smatra samo ono što se ni na koji

način ne moţe ponovo koristiti (ili reciklirati), a ne materije
koje se trenutno pojavljuju kao nus proizvodi u proizvodnji.
Suština je ispitati mogućnost ponovnog korišćenja (ili
recirkulacije) otpadnih tokova, kako bi se oni vratili u proces.

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 STRATEGIJE ZA ČISTU PROIZVODNJU
(REDUCE & REUSE)
INTEGRISANA
PREVENTIVNA ZAŠTITA
ŢIVOTNE SREDINE
(pre nego što doĎe do
zagaĎenja)

Minimizacija nastajanja Ponovna upotreba

otpada i emisije otpadnih otpada i emitovanih
materija otpadnih materija
(REDUCE) (REUSE)

ZagaĎenje u proizvodnji nastaje onoga trenutka kada nastane otpad,

tj. materija koja se ne moţe ponovo iskoristiti.

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
REDUCE – REUSE -RECYCLE
Korišćenje otpadnih materija (koje nastaju u jednom proizvodnom sistemu)
kao sekundarnih sirovina za proizvodnju novih proiyvoda i materijala već je
uobičajena praksa u razvijenom svetu, a sve češće se primenjuje i kod nas.
Pravilnikom o postupanju sa otpadom koji ima svojstvo opasnog otpada
proizvoĎači su u obavezi da vode brigu (i evidenciju!!!) o upravljanju opasnim
otpadom, kao i o upravljanju otpadom koji se moţe iskoristiti kao sekundarna
sirovina u nekom drugom procesu rada istog proizvodnog sistema (re-use) ili
u nekoj potpuno novoj nameni, u drugom proizvodnom sistemu (recycle).
Ono što je suština 3R principa je da se kroz osnovni efekat koji se postiţe
njegovom primenom (zaštita ţivotne sredine) postiţe i ekonomska dobit
(ušteda sirovina i energije, povećanje efikasnosti proizvodnje i sl.).
Primer: ušteda za plaćanje kazni za ispuštanje otpadnih voda pap. Ind.,
izvlačenje vlakana i punilaca iz otpadne vode (prečišćavanjem)
Dodatnim tehnološkim procesima u sklopu glavnog proizvodnog sistema
(regeneracijom, rerafinacijom, ponovnom upotrebom, ekstrakcijom,
kontrolisanim spaljivanjem za dobijanje energije...) deo korisnih materija (ili
energije) se vraća u proces, a otpad se svodi na minimum.
Primer: toluol ili etil-acetat kao rastvarači boje u dubokoj štampi – posebno
postrojenje za rekuperaciju
Visoka škola strukovnih studija
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Najbolji i najekonomičniji način minimizacije nastajanja otpada
je upravo na mestu njegovog nastanka, tj. u samom
proizvodnom pogonu.

MeĎutim, to nije uvek izvodljivo iz tehno-ekonomskih razloga,

pa se za specifične poslove transporta i tretmana otpada
angaţuju institucije koje su usko specijalizovane i registrovane
za poslove sa tretmanom otpada.
Primer: hemijske supstance za razvijanje ploča (u sklopu CTP
ureĎaja, nakon korišćenja mogu se kao otpad vratiti
proizvoĎaču, ali se ta usluga višestruko naplaćuje). Fabrike u
Srbiji uglavnom nisu spremne na to da se izlaţu tolikom
trošku, pa razne otpadne tečnosti jednostavno ispuštaju u
kanalizaciju.
Visoka škola strukovnih studija
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Дијаграм тока материјала у графичкој индустрији
Улазни и излазни токови у погону штампарије за офсет штампу
(IPA – изопропилалкохол)
Врсте загађења која настају у процесу израде графичких производа
• Офсет плоче (алуминијумске), гумене и фотополимерне плоче
• Отпадни папир (макулатура)
• Хилзне од ролни папира
Чврсти
• Крпе за чишћење и одмашћивање
отпад
• Пластична фолија (остатак од наношења на заштићене производе -
новац, улазнице, пасоши и сл.)
• Метал (остатак од израде кованог новца)
• Развијачи за филм и плоче
• Фиксир за филм
Течни • Отпадно уље
отпад • Средства за прање машина и цилиндара – органски растварачи
• Отпад из мешаонице боја и неискоришћене боје
• Течни тонер из дигиталних штампача (принтера)
• Испарења из одељења штампе
Гасовити (у фази сушења отиска, посебно у дубокој штампи)
отпад • Испарљиве органске материје из лепила у погонима дораде
• Алкохоли (IPA) из средства за влажење у офсет штампи
• Дестилациони остатак од развијача фотополимера
ОПАСАН • Развијачи за плоче
ОТПАД • Развијачи за филм
• Органски растварачи
ОСТАЛО • Бука и вибрације
Уобичајена структура потрошње енергије у погону штампарије
Serija standarda 14001 daje širi okvir (smernice) za sprovoĎenje zaštite
ţivotne sredine u jednom preduzeću. To su preporuke, uputstva, čije je
izvršenje na dobrovoljnoj bazi.

Ovim standardima i uputstvima se definiše ko u firmi treba da bude

zaduţen za sprovoĎenje zaštite ţivotne sredine, ali se ne navodi KAKO
doći do čistije proizvodnje.

BAT – Best avaible technologies

Indikatori čiste proizvodnje: čvrsti otpad, otpadne vode,

emisija štetnih gasova... sve izraţeno po jedinici proizvoda.
(npr. potrošnja sveţe vode u proizvodnji kartona iz recikliranih vlakana
(starog papira) u našim uslovima iznosi oko 25 m3/t.

HACCP – propisi o ambalaţi za prehrambene proizvode (ISO 22000)

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
POLITIKA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE

Jedna od prioritetnih aktivnosti u ekološkom planu preduzeća mora da bude

POLITIKA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE, čiji je glavni cilj da promoviše
ekološke ciljeve preduzeća i načine na koji se oni realizuju.

Prva tehničko-tehnološka mera za sprovoĎenje zaštite ţivotne sredine u

jednom (grafičkom) preduzeću jeste identifikacija (definisanje) otpadnih
tokova (u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju) i opciono opasnog otpada
koji nastaju kontinualno ili periodično u proizvodnom procesu. Mora se
utvrditi da li generisani otpad sadrţi opasne materije i u kom procentu.

U tom cilju vrši se definisanje otpada kroz nekoliko glavnih pitanja,

da bi se utvrdilo koje opasne materije su prisutne u otpadu, u kojoj količini i
kakav uticaj one mogu imati na čoveka i biljni i ţivotinjski svet.
Tek nakon detaljnog opisa otpadnih tokova, moţe se pristupiti nalaţenju
mera za uklanjanje ili ponovnu upotrebu korisnog dela otpada.

Visoka škola strukovnih studija

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
 Резултати анкете запослених о оцени стања
животне и радне средине у штампаријама у Србији
Оцена
ПАРАМЕТРИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ И РАДНЕ СРЕДИНЕ У ШТАМПАРИЈАМА
(макс. 5)

Рационалност у коришћењу сировина 3,67

Рационалност у коришћењу енергије 3,67
Третман отпадних вода 3,73
Спречавање загађења животне средине 3,6
Сепарација (раздвајање) отпада 4,33
Постојање и неутралисање гасовитих испуста 3,67
Решавање проблема неугодних мириса 2,93
Решавање проблема буке 3,13
Сарадња са државним органима (Инспекција, МУП, ПП службе) 4,73
Однос према околини (суседству) 4,40
Мотивација руководства за заштиту животне средине 3,73
Мотивација запослених за заштиту животне средине 3,40
Услови за рад 3,93
На примеру једне новинске штампарије сагледани су
основни аспекти везани за квалитет животне
средине, као и мере за спречавање негативних
утицаја на окружење.

Aнализирана штампарија се бави израдом штампаних медија у

техници офсет штампе (дневне новине и илустровани
часописи).

Сировине и потрошни материјал

Основну сировину у процесу штампе представља папир.
Укупна годишња потрошња папира у Штампарији је око
25.000 тона (за heat-set штампу око 18.000 тона и за cold-
set (новинску) штампу око 7.000 тона).
У процесу штампе користе се следеће врсте хемијских
средстава у виду потрошног материјала:
•штампарске боје (око 400 t/год)
•штампарске форме – алуминијумске плоче (око 700.000
комада годишње)
•развијачи филмова и плоча (око 10.000 литара/год)
•средства за гумирање плоча - гумирабика
(око 2.000 лит/год)
•средства за влажење – пуфер (50.000 лит/год)
•офсетин – средство за прање ваљака за боју (20.000 лит/год)
•изопропил алкохол (око 1.000 лит/год)
•средства за различита прања (5.000 лит/год)
•ротолепак (20 t/год)
•средства за прање лепка (неколико стотина литара/год)
•силикон (3 t/год)
•средство за прање гума (неколико стотина литара/год)
Поред наведених материја, у процесу графичке дораде као
потрошни материјали користе се и поцинкована и бакарна
жица, разне траке, конац, стреч фолије и др.
Коришћење природних ресурса - вода

У процесу рада штампарије месечно се користи око 6.000 m3 воде

(што је око 4 m3/t).

Вода се користи:
(1) као процесна за потребе влажења штампарских ваљака и прања
линија,
(2) као расхладна (за хлађење машина, у чилерима за хлађење –
две расхладне куле),
(3) као противпожарна вода и
(4) као санитарна.

Снабдевање погона водом врши се преко прикључка са водомером

на градску водоводну мрежу.
Стварање отпада
(са проценом врсте и количине отпадних материја)

У редовном раду штампарије настају следеће врсте отпада:

- папирни отпад
- отпадне алуминијумске офсет плоче
- отпадне хемикалије
- амбалажни отпад (од боја и других хемијска средстава)
-мешани комунални отпад

Папирни отпад настаје у значајним количинама.

Штампарија је опремљена уређајима за пресовање и
балирање отпадне хартије која се као таква кратко
време депонује на локацији штампарије и затим се
продаје овлашћеном предузећу на рециклажу.
Привремено складиштење отпадног папира у погону штампарије
Отпадне алуминијумске офсет плоче прикупљају се, балирају
и продају овлашћеном предузећу на рециклажу.
Мeшaвина отпадног развијача и фиксира (тамна течност) која
настаје у поступку развијања офсет плоча
Привремена депонија - бетонски плато за складиштење течног
отпада у кругу штампарије
Отпадна амбалажа од боја и других хемијских средстава

У кругу штампарије налази се тренутно око 170 металних буради

(од по 200 литара), од којих су нека са заосталим количинама
боје, а нека напуњена отпадним крпама, шутом и другим
различитим отпадом. Стручњаци ГЗЗЗ из Београда извршили су
узорковање овог типа отпада и у току је поступак
карактеризације.
Привремено складиште отпадног активног угља
 Место преусмеравања санитарне отпадне воде у колектор
атмосферске канализације и биодиск постројење за пречишћавање
 Цистерна за прикупљање процесних отпадних вода са линије
штампе. На излазу из цистерне (зелени вентил) врши се узорковање
ових вода за потребе контроле квалитета
Загађивање ваздуха

Термоенергана Резервоар за мазут инсталиран

са котловима на мазут у бетонску танквану
Загађење ваздуха - одводи из сушаре у којој се врши сушење влажног
отиска код “heatset” офсет технике.
- Отпадни гас из процеса сушења је високе температуре (близу 90 оC)
и садржи лако испарљиве материје.

Одвод за
отпадне гасове
из процеса
сушења
 ЗАКЉУЧАК
• Графичка индустрија проузрокује директне и индиректне ефекте на
животну средину и то кроз загађење воде, ваздуха и земљишта,
генерисање чврстог отпада и потрошњу природних ресурса и енергије

• Најзначајнији утицаји графичке индустрије на окружење су настајање

чврстог и опасног отпада и загађење воде

• У погонима штампарије, у радној средини, најизраженији ефекти су

појава непријатних мириса и постојање буке

• На примеру једне велике штампарије надомак Београда може се

видети да се загађење животне средине из погона графичке
индустрије углавном може контролисати и то применом савремених
графичких машина, хемијских средстава која не угрожавају здравље
људи и околину (Environmentally friendly), рециклирањем отпада
(посебно папира и боје), уградњом система за пречишћавање
отпадних токова воде и штетних гасова и правилним поступањем са
опасним отпадом.
Најважнији задатак графичке индустрије у спровођењу
мера за заштиту животне средине представља
одговорно и рационално коришћење ресурса:
- енергије, воде и ваздуха,
- основних сировина (папира и боја) и
-помоћних сировина.

Овај принцип је обавезујући за све учеснике у ланцу

графичке производње:
- штампарије,
- произвођаче штампарских система,
- подизвођаче у штампаријама и
-фирме које се баве третманом отпада.
 ИЗВОД ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ

М.Тодоровић, Заштита животне средине са становишта конструкције

штампарских машина, ГРАФИМА 2008.

С.Јовановић, Проблеми заштите животне средине у индустрији целулозе,

папира, амбалаже и графичкој индустрији, VIII југословенски симпозијум из
области целулозе, папира, амбалаже и графике, јун 2002.

К.Јосиповић, ПРОЈЕКАТ ЗА ИЗРАДУ СТУДИЈЕ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА

ЖИВОТНУ СРЕДИНУ КОМПЛЕКСА ШТАМПАРИЈЕ У КРЊАЧИ – Семинарски рад,
Београд, 2009.

Рециклажа папира и картона - стручни пројекат студената Београдске политехнике,

Београд, 2008.

Интернет страница www.fogra.org

Брошура “Стратегије за чисту производњу”, UNIDO пројекат у Србији “Чиста

производња 2006”, ТМФ Београд, 2006.