М l Z ЕЈ S [,А VО F:l Ј О Sl ЈЕ 1'

Mt SГЕ ОЕ \, \ S!,A VO lf-' Л O~l.lf'"K

OSJECKI ZBORNIK
~

SI\i\POZl.I О l~Tf~ \ZIVA 'JU LIMESA l' SPRJ

ODRZ \N L OSI.JГ:Kll 11 SVJВ ЈА 1968.

Ј
0 ijCk, Ј~6~
 111

Zboшik 81

Oanica Dimitrijevic, Zemun

ISTRAZIVANJE RIMSKOG LIMESA U ISTOCNOM SREMU

S POSEBNIM OSVRTOM NA PITANJE KOMUNIKACIJA

Od samog S\'Oga osnivanja 1955. godine, Narodni muzej u Zemunu

L' ~ ljucio s~ u rad na istrazivanjLt rimskog Limesa, te је u saradnji .sa
~гodn im ustaпovama i LlZ podrsku , kako ranije postojece Komisije za ]jmes
ргi Antickoj sekciji ADJ, а naгocito nesto kasnije formiranog Meduakade-
mф. koga ос!Ьога za istгaZivanje Limcsa, и okviru svojih mogucnosti гadio
па izш':avaнj u ove pгoЫcmatikc.
Pпr i/1 go ctiпa tczistc rada bilo јс usmereno ka ispitivaпju uzeg odb1·am-
beпog pojasa Limesa, na sektoru vcc ranije identificiranih kastruma Tau-
runum -- Burgenae - Rittium - Acumincum. Iako su ovi znacajni loka-
liteti Ьгој лim aгheoloskim i cpigгafskirn nalazima zastupljeni u mnogiш
nasim. ра i inostгanim muzejima, а anticki izvori na vise mesta donosc
i zv· es пc poclatke о njilюvirn posadama, ipak su ovi sistcmatski radovi pгu­
.bli а рп1zасс i ubнctucc, znacajne nove podatkc о njihovom zivotu. Ovo
sc пaгot':i to moze reCi za sis tem atska iskopavanja koja sн vrsena u Stai:oш
Slaпk:.1111c1"J u od 1955. do 1957. i н 1965 . godini. Rezultati оvЉ гadova uneli
su sasvi m novLt S\'Ctlost и ргоЫеm postanka i razvoja kako autohtonog,
tako i гimskog Acumincuma.
Рап1k:lпо sa ispitivanj eш ovog ргiоЬа!поg fortifikacionog sisteшa vr-
sena su i rekognosci ranja si reg zaleda ovog dela sгednjed'unavskog Limesa,
tj. шсdнгесја DLJnютa i Save, od Taurunuma па zapad ka Bassiani. Cilj
ovih reambLJlacija Ьiо је da se otkrivanjem sto veceg broja nalazista i nji-
hov iш kaгtiranjem doЬije celoViitija slika topografije antickih naselja i ko-
m1шikжija u regiji anticke Bassianae.
О гez ultatima ovih radova, koji se mogu smatгati za pгvu fazu istгa­
zivanja, podneto је i puЫikovano do sada nekoliko izvestaja, te о njima
па О\ТОПl mestu ne bismo govoгili. 1 Опо sto smatгamo da treba ovde istaCi,
to su jzyesne poukc i iskLJstva, koja smo tokom rada stekli, а koja su Ьila
od Ьitпog L1ticaja da sc opгedelimo za metoct rada, koji smo zadJпjih godina
primcпji,, a J i. DosJi smo пaime do zakljllcka, da se veliki viseslojni lokali-
teti tipa Staгi Slankam eп, а takvi SLJ mahom sv i kastrumi duz Dunava, пе
mog11 s is lematski i sa µotr ebnom cliпamikom istгazi,rati, ukoliko se raspo-
laze samo skroшnim шaterijalпim sredstvima. Ispitivaпje putem sondi, sto
је u ovoj sitLJaciji jedino Ьilo mogLJce, iako pruza dragocene podatke о stгa·
tigrafiji i karakteл.1 lokaliteta, а donekle i о nivou materijalne kulture
naselja, ipak SL1 jedпostrana, jer пе mogu dati kompletnu sliku razvoja
 6* 83
82
Pracenjcm kanalskc mreze dosada su se mogla izdvojiti tгi velika
uгbaпizma i fortifikacija. Dugi koпtiпuitet zivota i stanovanja, koji и go· kaпala, za koje sa puno razloga mozemo smatrati, d~ ~u iz?r~deпi j_os_ и
tovo neprekinutom пiZLI tece od pгaistoгije do tllгskog peгioda, supe г po rimsko doba, iako i sada, ocisceпi i saniraш pгcdstavlJaJu klJi:cne obJ.~kte
ziгaпi aгhitcktoпski objekti i kultuгпi sJojevi, koji cvrsto пalezu jedni п а
u savгemeпom melioracionom sistenш. То је kanal Z\1. »GalovJ.ca«, k?Jl se
dгuge, а ponekad se cak i pгep]icu, а cija mocnost prelazi i vise metara , uliva u Savu kod Bezanije, "JarCina« koji utice Ll Savu kod Progara i »Ve-
diktiгaju posebпu paznjн ргi iskopavanju i znatno uspoгavaju гadove. Po t
liki Begej«, koji se s njima spaja. Svi опi ~.eku iz goщjcg .Po?unavs~o~ dela
рuпо otkгivaпje jednog kompleksa kao sto је прr. Staгi Slaпkameп ili Sш··
Srema ka jugu, а spojeni su spletom mащ1~ ogra~aka и Je~шstveш ~~st~m.
duk, tгajalo Ьi, ргi пата za sada dostizпom tempu, decenijama. Ako Ьi s mo Ovi osnovni tokovi, ро dimenzijama i pгoћlll koпta, J?rosecnom god1sщeш
i pгihvatili takvu soluciju, гasvetlili Ьismo, uz maksimalпo aпgazovaпjc , nivou ,юdostaja i Ыagom padu, koji нslovljava sta.lш proto~ vo~~· . mogu
samo jedпu kaгiku ll Jancu, samo jedan iako znacajan puпkt па siгoko m se smatrati da su bili plovni za mапје objektc. Ош sв mogl11. sluz1t1 kako
teгitoгiju, dok Ьi nam ukнрпа situacija osta]a i dalje nepozпata. Smatral1
smo da nam to sada пе Ьi Ьiо pгioritetni zadatak, tim рге sto su bas u
ovom peгiodu роkгепнtа siгa ispitivaпja antickog Sirmiuma i velikog Ь гоја
lokaliteta па sektoгн doпjodunavskog Limesa tj. Deгdapa. Ovi гadovi S\1a
kako da се pгuziti Ьгојпе podatke kako о zivotн i izgledu velikih utvп1a
i vojпih logora na Limesн, tako i пajveceg t1гЬапоg сспtга и naSci.m kгajc­
vima - Sirmiuma, sto Ьi Ьагеm za izvesno vreme rnoglo zadovoljiti паsс
оsпоvпе роtгеЬе па poljLt Ltpoznavanja ove kategorijc aпtickih spomcпik a .

S dгugc strane, SL1mirajuCi u vise navrata гcшltate ЈоЬiјепе put e ш

sistematskih гekogпosciгanja2 sagledali smo do koje mere је prvi оЬrаш
Ьепi pojas нtvrda cleo јеdпе sire regionalne celine i kako usko је poveza п
sa svojim zaledeш preko smisljeno izgгadenog sistema kopпenih i vod cп il1
komuпikacija. Medutim, za pгollcavaпje ove proЫcmatike ravnicarski ра
nonski deo Limesa pгllza nшogo bolj e uslovc nego donjodunavski, gde SLI
нtvгde usled visokih planiпa vecim dclom odsccene od svoga zaleda. Sem
toga ova prvenstveno topogгafska ispiti,1anja nюgLt sc obavljati i sa sk гom ­
nijim sгcdstvima, а da ргi tome pruze niz novih korisnih podataka. Stoga
smo se и dгugoj fazi гаdа pгvenstveno oгijentisali па istгazivanje sistcma
komнпikacija tj. ut\•гdivanje trase glavпog сагs kog dп1ma ( via medit erra
пеа), па uЬificiгaпje i ispiti,1anje mutacija duz dГLima, ргасеnје mгeze ka-
nala, koji su tada prcdstavljali zive sаоЬгасајпе ar·tcrije па гeJaciji Dппа '
- Sava, kao i malih t1t\т rdeпja izgгadenih и ciljll пjihove zastite. Кагt iга­
пје vicнsa i veCih poljskih dobara takode је Ltkljt1ccno п ova istгaziva nj a,
јег su опа, iako пisu objekti vojnog kaгakteгa, igrala yaznu нlogu и zivo tL1
Limesa, kao ekoпomske baze za snabcГevanje vojske poljopгivгedпim , <\
veгovatno i jednostavnijim zaпatskim proizvodima.

Tokom zadпjih godina karta antickih nalazista tt ovom delu Sгema

и velikoj meгi је dopunjeпa. (V. kaгta na1azista i komuпikacija и ist. S~·.c·
ти). Evidcntiгan је veCi broj lokaliteta sa tгagovima rшalnih aglomeгac1Ja
- sela i villa rus tica. Dok sc za vicuse iz rano rimskog doba moze reCi da
se ро tipu nastamЬi (p0It1 ukopane koliЬe i kuce od drveta i pletera) nc
odvajaju od raпijih aнtohtonih keltskih naselja otvoreпog tipa а pokretni
inventar - naгocito keгamicki pгoizvodi гadeni па licu mesta - ukazuj ·
па jak autohtoпi нticaj, lokaliteti koji se mogu sшatrati za mesta vec il1
poseda ili vi!Ja гustica, pokazLljLL sasvim dгugu slikL1. Nalazi fгagmeпa ta
skulptuгe, kao sto је npr. glю1a Dijane od belog meгmcra iz okoline Indij"
( slika 1), fгagmenti arhitcktonskih deta[ja iz SimanO\'aCa, bronzaпe Sta
tuete, votivne аге, brojni fragmenti posud:a od terra sigillatae, stakla i dru
ga нvozna roba, govoгe о zivotu bogatijih poscd11ika, koji nije Ьiо liSen
izvesпog luksuza i poznavanja sш11·emene gгadskc mode.
SI. 1. Glava Dijane od meгmera iz Indije
АЬЬ. 1. Maгmorkopf der Diana aus Indija
za prevoz ,,0 jske i оргеmе, tako i z~ r?.b~i ~romct .• U _:prilog njiho~•u na-
stanku и гimsko doba govoгi i sledcca ctnjentca: duz ПJ1hova .toka kш~sta·
tovan је пiz гimskih lokaliteta, naгocito па strateski pogodшm mest1ma.
Nismo Ьili Ll mogнcnosti da ov-a nalazista istrazujemo soпdama, tako da
пiј е sigurno da sva imaju karakter utvгda koje su stitile kan~le. То se za
sada moze reCi za lokalitet »Tvгdenjava« kod Dobano,1aca, gdJe su koпsta­
tovani zidovi maпjeg нtvrdenja - moZda speculum, а izпad same .ok~ke ~oka
»GaJovice«. Nesto uzvodno od ovog mesta, па lokalitetu »Malet111c1-maJш·«,
84
na Ыagom platou iznad kanala, nedavno јс takode konstatovaпo je dпu
гimsko nalaziste. TL1 је nadeпa volivna ага posvecena JL1pileru od stгaпL
jednog dekL1riona kolonij e Bassianae. ~ Verovatno se slicna manja l.ltvrdc
nja nalaze ј na lokalite lL1 »Macka]o,,ica« kгај »Galovice« kod Becmena i LI
potezu »Jaгkovci« kгај kanala »Veliki Begcj« kod Vojke. Na »Mackalovici•
је naaen manji mгamoгni. гeljef sa pгedstavom vojnog bozanstva (slika
2) а na lokalitelu »Jarkovc i« olovni reljef - ikona iпkretistickog lшlt пot!
karakteгa (s1ika 3). ОЬа ova nalaza pre bi se mogla ,"ezati za neku vojпt1
posadLI, а ле za seljacko stanovni~tvo vicusa.
Јеdап od glavnih zadataka tokom posledпjih godina bilo је ispitiva
nje trase glavnog dгLtma Sirmium Singidunum i postaja dLtz пје. Tra а
Sl. 2. Reljef sa predstavom vojпog bozanstva iz Becmena, lokalit~ t Mackalovi\
АЬЬ . 2. Relie[ шit der D ars tellнпg с iпсг Kгie gsgott l1 e it анs Вс степ, Lokalit 1
Mackalo\rica
druma prvi pLLta ј е koп st atovana jos Ј 958. godiпc u ataru sela Bataj пic,1
pracena је u duziпi od oko 8 km ka zapadu. Pгilikom rckognosciranja k(>
statovaпo је u alaгima sela Vojka i Ugrinovci, па polozaju zvaвom »D1
stove meae« јеdпо vece rimsko nalaziste. Na osnovu analize aпtickih ili11
ra1-a, vec tada smo smatrali da Ьi se ovde mogla пalaziti mutatio Noviciam
Prilikom reamЬulacija tokom 19611-1962. godine ла tоше mestu koп st:.\I
vane su vece kolicine gradeviпskog suta Ll svezem oranju i brojпi aiЪ cul
85
ski predmcti, m edLI kojirna ј fragment tegulac sa zigom Cohors VII Breu-
corum Antoniniana. Zbog takvc situacije lokalitel је unel и plan sisteшat­
skih istгazivaпja.
MedLJtim, tada је L1 Zemt111 Polju, neposredпo рогеd tгase гimskog
tlrLJma otkri\r e п jcdan dгLJgi vcliki rimski lokalitct. Pгilikom dL1bokog ога­
n ј а plug је naisao па zido,,c i izdacio velikc kolicine suta i arl1eoloskog
шateгijala. Mcdu ovim пalazima istice sc votivna ага podignLJta Jupitcгu
ud dedikanta Auгelija Pгopinca, ргiлссрsа kohoгte I Campanorum (slika 4)
i deo naclgrobпe stc!c sa prcdslavom mLtskog рогtгсtа (slika 5) . Zbog stc-
pena ugгozeno s ti, ovom lokRlitclu dat је prioritel, tc su iskopavanja u tгa-
1anju od m esec dana izvгscпa н јеsсп 1963. godiпe."
SI. 3. Olovпa kL1ltna ikoпa iz \lojkc
АЬЬ. 3. Kнltisches Bleita(elcћcn анs Vojka
Sa pet vecit1 soшli ispitan јс najLtgгozcniji deo lokaliteta. Konstato
\·а по је da је prvoЬitno пaselje na~;talo jos Ll pгcdгiшsko doba i da је pгi­
padalo autohtonom ke ltskoпt stanovnistvu. Iako u izmenjenim нsloviшa,
uпо је лastavilo svoj zivot i posle riшskiћ osvajanja, mcsajLLCi se postepe110
а dosljacima i primajш; i eleшcnte njihovc materijalne kult.ure. Ta~vo s_t~­
nje odгzalo sc sve do izgradпjc glavnog rimskog druma, kada se s1tuac1Ja
t1 \ 1elikoj mct·i ш еп ја.
86
Ovo najstarije naselj e se manifestuje u naJшzem stratumu, gdc s11
pojedine kultнrn e јате Ьile ukopane i do duЬine od -· 4,10 m. U iom1
stratumu preovladuje siva latenska keramika radena na vitlu, medu kojom
se javljaju i Гllkom radeni fragmenti tzv. »dackog« oЪeleija, а sem nj <.; 1
fina crveno pecena uvezena rimska keramika. U јесlпој jami, koja је ргс<I
stavljala zatvorenu celinн, nalazile su se pored brojnih fragmenata i 11
cele posude: jedan sivi kasno latenski lonac (slika 6), jedna tzv. »dac k,
solja« (slika 7) i jedna r imska crveno pecena posuda fine fakture (slik ,1
Sl. 4. Votivna ara iz Zem un Polja
АЬЬ. 4. Votiv aгa aus Zem un Polje
8). Тоше horizontu pripada i grob sa kultnom sahranom psa, koji је o tk1
pan pored temelja jedne kvadгatne kule, ali na znatno vecoj duЬini . Skcl
psa Ьiо је pokr.i ven velikom rimskom zde1om od crveno pecene zeml 1
ukrasene iigosaпom ornamentikom ( s1ika 9). Pored zdele, kao prilog
gгobu, nalazila se jedna гukom гadena posuda, tzv. »dacka solja« ( Sl. /
Na osпovl.l ovih keramickih nalaza gгоЬ se ne Ьi mogao datovati kas n1
od I v. n. е. U njemн vidimo trag n ekog p rerimskog autohtonog r itua
koji је нprainjavan .ios i и гаnо caгsko doba.
87
. D~ bitnih promena и uгbanizml.l i kaгakteгu пaselja dolazi и doba
izgгadnJe gla~nog rimskog dГllma Siгmillm - Singidunum, k31da је na
ovom mestu 1zgradena jedna mutacija. Ргеmа podacima iz antickih itine-
raгa na 8 тр od Singidunuma пalazila se mutatio Altina.6 Ako ovu uda-
ljenost datu и rimskim miljama prenesemo и kilometre, vidimo da nave-
deno гastojanje od 11 km priЫiino odgovara 1okalitetu u Zemun Polju.
O_vakvu lo~aciju .P?tkrepljuje i cinjenica da od Zemllna do Zemun Роlјэ
шs u nadeш ostac1 .Jedne takve postaje, а sledeci lokalitet dui trase »Bresto-
ve mede« ро svojoj udaljenosti пе Ьi mogao biti ргvа mutacija, vec samo
druga.
Sl. 5. Fгagment nadgrobne ste le jz Zemun Polja
АЬЬ . 5. Fragment einer Grabste] e aus Z e nшn Polje
2ivot koji se odvijao duz dгuma sa jakim trgovackim prometom, po-
stanskom s lнiЬom (Cursus puЬlicus) i cestim pokгetima vojnih jedinica,
iziskivao је brzu izgradnju dоЬго oгganizovanih postaja, sa svim potrebniш
pгateCim objektima. Ostaci takvih gradevina ideniifikovani su tokom isko-
pavanja, iako su опе, 1.isl ed pljacke gгadevinskog materijala, sacuvaпe sашо
u svojim temeljima.
U sondi IV konstatovani su ostaci jedne gradevine stambenog kaгak­
ter a, od koje је delimicno otkopana veca p rostorija sa hipokaнstom. Те-
 88
теlјпi zidov~ ?d kojih је јеdап bio bolje ocLJvaп, radeni sLJ od tesaпog k
тепа sa k.recn.1т malter~т . Na_podt1 od. тaltera тesanog sa tucanoт ор
kот,. оt~пvеш su . os~aci stLJb1ca od h1pokausta postavljeni и pгav il n1
rastoJ_anJlтa. U _slOJLI iznad patosa nadeni sн fragmenti keraшickih posщl
nek~~1ko теt~lш~. predmeta i gvozdeni klinovi. Dosada otkopani dco р 1
stOПJe prelaz1 dL1zinu od 5 m, te s obzirom da ona пiје и ce\osti ist гazl'll
тога se racнnati da је Ьila i vecih dimenzija. Ovo ukazнje da se ovrlc ,
rovatno пе radi о porodicnoj lшci, vec о zgradli јаvпе naтene, veгova 1 1
konacistu, koje је тoglo priтatj \ 1eCi broj pнtnika i smestiti ih u p rosl1
niт i dobro zagrejanim pгostoгijama.
SI. 6. Latenska posuda iz јате , Zemun Polje
АЬЬ . 6. La Tene-Gefass aus e ineг Grube, Zemun РоЈј е
Кга)ет III iJi poce tkoт IV veka, kada је dгuт cesto ugrozavan 1
vaГ\larskrh L1pada, гazbojnika i нnнtrasnjih nетiга, bгiga za bezbed11u
ove vazne saobracajnice је pojacana, te str и okviп.t тнtасiја izgradc111
objekti fortifikacionog karaktera .
U sondi V otkopana је шаnја kuJa kvadratne osnove, diш. 8,70 Х 8
m. Teшelji ovog objekta gradeni sн od velikih tesanika i Ыokova loш l 1
nog i pritesanog kaшena, а vezivo је malter i·aden negaseniт k reco 111
sitno tucanom ореkош. Teшelji Sll vrlo masivni i (tostizu siгinu ·diO 1,50 1
89
Na juznom temeJjnom zidн nalazio se н/аz , а sa spoljasnje stгane pruzalo
se dvoriste poplocano ореkаша i tegнJama (slika 10). Medu pokretniш
n alazima u st1Lt1 kLtle, а narocito и slojLt nad poLiom, najbгojniji su frag-
т enti keramickih posнda , gledosani iJi ukraseni Lalasrют ornaтentikoш
(slika Ll-lld). Sет 0\1ih пalaza, koji pгetezno pгipadaju kasn ijem carskoш
dob u, vreme izgradnje kulc Ыize odredL1je jeclan od Ыokova kameпa, koji
ј е bio Ltzidan t1 sam temelj . То је deo пadgrohne stelc па kome је iskle-
saп timpanon edikule sa gla\тom Medlltze, dok Sll Ьоспа polja Ltkгasena
vi пovom Iozom. Ро svojoj dekoraciji i naCinLt klesanja stela se mozc c1ato-
vati u III vek n . е " te s obzirom da је ovde Lt sckuпdaгпoj нpotrebi, опа
Ьi oznacavala terminнs post quem za vreme nastanka О\' С kule.
Na ciglanom podLt clvorista ocisceno је jedno оtvогепо prirп i tivпo
ogпjiste, а pored njega, sem 7.ivotiпjskih kostijll, nckoliko fragmcпata kera-
тickih posнda, koje ро faktLtГi i dekoraciji pripadaj Lt vremeпu seobe na-
roda ili ranog srednjeg veka .
SI . 7. Dvc dackc solje iz Zemun Polja
АЬЬ. 7. Zwei daciscћc Scl13lcn at1s Zcmt111 Poljc
Iako јс ova п111tacija Ll vrcme seobe пarocla Ъila izlozcпa н vi se ша­
lюvа pljackanju i atnim pustosenjima, izgleda da ipak пiје Ьi l a роtрш10
nap ustena. D rнm је sigнrno odrzavan kako Lt vгeme rano vizaпtinske, tako
i istocno-gotske vlada\1ine Lt Sremu, а izvesпi tragovi пase l j enosti poti c u
i iz nesto kasnijeg vremena. Scm парrес\ pomeпLttog ognjista, to bi Ьili i
grobovi iz avaгskog vremena, koji su otkriveni па zapadnoj periferiji loka-
liteta, а koji se па osпovu priloga iz jednog izrazito bogatog ratnickog gгоЬа
datuju н kгај VIII ili pocetak IX veka.
Ispitivanje trase clruma idнCi ka zapadu пastav1jeno је 1966. godiпe .
I skopavanja Lt trajaпju od mesec dапа vrsena su na lokalitetLt »Brestove
meae«. 7
Lokalitet zah\•ata vгlo veliki prostoг koji se moze podelili па d ·.та
osnovпa sektora: таnје utv1·deпj e na нzviseпom platou sa vis. kotom od
77,99 m nadm. visine, koje је kanalom odvojeno od oko\пog пiZeg t e reпa,
s i gniгano kao sektor В i civilnog пaselja , koje se proteze od kапаЈа ka
zapadu, signirano kao sektoг А. Na оЬа sektora otvoreno је nekoliko vecih
ondi koje SLt prll:ble sledece podatke.s
104
Sl. 18. Fragmenti keгamicki/1 posuda sa Jokaliteta Brestove medc
АЬЬ . 18. Fгagmente keramischeг Gefasse aus Bгestove mede
105
SL. 19. FiЬula sa Jokaliteta Brestovc mede
АЬЬ . 19. FiЬel a11s Brcstove mcdc
Na ovo pitanje mogla bi pruziti odgovor samo sistematska iskopavanja ce-
log kompleksa ла p latou brezL1ljka.
Iste godine LL jesen iz,1rseno је u selu Progaru na Savi manj e zasritno
iskopavanje na sektoru akutno ugrozene kasno-antickc nckropole.!o Tom
prilikom otkopanc su dve grobnice gradene od tcgL1la i opeka sa Ыatom
kao vezivom i krovom na dv vodc Grobnice su bilc orijentisane u pravcu
SZ- JI. U grobnici sa komplikovanijom i preciznije izvedenom arhitek·
tuгom nalazio se skel~t odrasle muskc osobe, и opшzenom polozaju sa
levom rukom polozelm па karlicL1. Od priloga grob је sadrzavao crvcп­
kasto-mrko gledosani zizak, krstastu (iЬulu sa 1L1kovim glavicama ј p1-cёlic1J
ukrasenu stilizovani zoomorfnim i antropomoгfnim motivima, оЬе od
bronze. U dшgom g~bu Ыlа је sahranjena ml.ada zena, sa rukama pгckr­
stenim na grLtd'i m . а . · riloz.i SL1 Ьili grupisani kod nogLI pokojnice i sastojali
su se od dva tгbusa ta krcaga, jednog ziska , jedne dvojne posudc reёl.eg
oЫika i prsljcnka о stakla. Sve posude su pгevucene zelenom olovпom
gleёl i (slika 20) .
Prema tipoloskim odlikama grobnih konstrukcija i otkopanim pгilo·
~ima, оЬе grobnicc SL1 istovгemene i mogu se datovati u kraj IV llO ро·
cetka v veka 11. е.
Tokom radova, а na osno,,u podataka dobljenih od mestana, otkriveno
је na 1,5 km od centra sela idнCi ka severo-istoku jedno novo veliko гim­
sko nalaziste. Lokalitet se nalazi u potezL1 zvanom »Progaгski vinogгadi «,
na Ыаgо talasastom L1zvisenom terenu iznad nekadasnjeg toka reke Save,
koja је гanije tekla uz samu ivicu lokaliteta. Ovaj teren и novije vreme
akutno је ugrozen zbog podizanja vikend-naselja i sadenja vinogгada i voc·
njaka. Prilikom rekognosciгanja konstatovani su tragovi antickog naselja
- obilje gгadevinskog suta, sljake, fragmenti keгamickih posuda i drugi
predmeti, medu kojima su posebnu paznjLI privlacili relativno brojпi ulom-
ci 1egula sa zigom ciglane Classis Fla11iae Pannonicae. Situacija је zaћte-
106 107

vala hitnu inteгvenciju, te su и Ieto 1967. godine na оvош te1·enu izvrsL11

prva zastitna iskopavanja oгijentacionog kaгakteгa.tt
Tokom tih radova otvoreno је sest sondi razпih dimeпzija i orijcnt 1 <(
cijc, sa ukupnom ispitanom povrsiпom od 169,80 m 2 . Na jugo-zapadnu111 :> -
O ' t.J
brezuljku otvorene st1 tri sonde od kojih su sonde I i IV dale znacaj111 ~
,-, D
Ц)

nalaze. о

SQNDA I
Celom povrsшom sonde protezao se kultuгni sloj, deЫjine 0,98 т tl 1
1,25 m. Оп sc sastojao od gradeviпskog suta u kome prevagu imaju t u
gulae kasno-aпtickog tipa i oznaka, а sem toga fragmenti keramickih р u'
suqa istoga perioda. U jugo-istocпom delu sonde, па dubini od -1,43 rп
otkriven је jelian јасе ostc<.'eпi skeletni grob. Grobna konstrukcij a sc '
stojala od t~gula postavljenih u vidu dvoslivnog krova. Uz vrlo lose ocuva1
skelet nadcn је prilqg verovatno magijskog karaktera, za sada j ediпstн 1
kod паs. То ~с plocip od pecene zemlje, dimenzija 8,2 Х 7,65 ст , sa t11 \.)
uJ
G.

5
о
::;).
V)

""
4
/..
оЛ 11
"' .,.,tv
'ё

-
n u'
~ о Gl
-;;__u
..., Q
о о
......
s ~ ~ f ~
:"' ~

,'
ф

Е .D"'
Cl.
"'
с о ~

m
"

SI . 20. Nalazi iz grobnice br. 2 ~ Progaru

~~
АЬЬ. 20. Funde aL1s der Grabkammer Nr. 2 in Progar

zaпom dekoracijom па gornjoj povrsini i tekstom koji је pisan grcki111

kurzivom na bocnim stranama. U neposrerinoJ Ыiziпi groba, и sloju . 111
пaden је јеdап broпzaпi noYac Koпstantina Velikog.

SONDA VI
U ovoj sondi otkri,1 eпe su dve loncarske pe<.'i. Рес br. 1 imala
kruznu osnovн, а na sredini se пalazio lepom premazani banak 0Ь11
osmice nacinjen od opeka, koji је verovatno podupirao kalotu ili ravпi р
klopac. (Slika 21) . Oko banka su redane posude, dok se vatra lozila
manjoj jami kod otvora. Nakon zavrsenog ресерја poklopac se svaki р\11
morao rusiti с!а Ьi se izvadile posude. Рес br. 2 u istocnom delu so11 t,
imala је komplikovaпiju, ali i znatпo savrseniju koпstrukciju. Kruz пa os111°
 109
108

va peci postavljena је u prethodno iskopanu jamu oЫepljenu Ыatom . L1

ziste је Ьilo zas,redeno, sa otvorom za lozeпje sa Л straпe. Na svodпi11 ~

nosaCima lezala је resetkasta ploca - rost, па koju su stavljaпe posшl· 1s > i1 "',, оо
r
~
v." r r" l\
prilikom ресепја. Gornji deo peCi zavrsen је u vidu kalote koja је bil. ~ro
~
, ~

~а.
о.

delimicno ostecena. Ispred otvora lozista nalazio se primitivan zid od орсЈ..

с н_ о
"
sa fugama od Ыаtа , koji је stitio ttlaz od vetra. (Slike 22а-Ь).
2
:::>
r
()
V) о

- ~
1;
Е
• l -~r
,,_.
Na drugom platott postavljene su sonde II, IV i V, koje su otvaгa11
lU
"Ј
1а._
sas,rim Ыizu jedna dшgoj , u cilju ispitivanja jednog jedinstveпog objektil , ~
:;-
U svim soпclama ot·kopan је pJitko ispod hllmozпo vegetaЬilпog sloj.1
IГ)

~
Е
"
~ "'':' "~
·~
::>
" "'
kompaktпi паЬасај ciglarskog sнta, za koji је posle detaljпog ciscenja :r: '<; ,, ' () 'и
pro sec aпja kontгolпih profila konstatovano sledece: } о ') >
5 _,,о о
й
о
--"'
zona iпtenzivnog suta predstavlja ostatak velike ciglarske peCi ko1 8 ,_ 4)
~
..,"
i{i
)"
•\)
Q./ ~
ро tipu inaciпu (нпkcionisaпja u mnogome potseca па savremene polj~J.. <t: Е >
::Ј о
>
:!
::> ~ D- -.:"
ciglaпe. Опа је verovatno imala oЫik zarнЫjene piramide pravou gaoiн О-
с Q__
• Ј! <)

osnove, sa otvorima za izlaz dima na gornjoj platformi. Na donju platfo1

mu, koja је delimicno Ьila ukopana и tad,asnji пivo zeшlje, slagaпe м•
opeke u vertikalпim rcdovima izmedtt kojih su ostavljaпi medup rosto11
radi cirkulacije vrelog vazdнha . Posle toga је izradena oplata peCi od ор~
ka koje su оЫерlјепе dcbelim slojem Ыаtа. Ova oplata se usled veliJ..~
toplote koja sc razvijзla u samoj peCi potpuпo stvгdпula. Posle zюrrseпo
procesa ресепја пiје rнsепа sап10 gornja pl atfoгma, vec cela oplata. DоЬп
uspela roba је izvadena, а osteceni komadi ostavljeni su u sнtu, izmesa11J
sa гastuгenim ostacima oplate, pepelom i gaгezom. О takvom teJшolo sko111
postupku ргi гadLt govori i fizionomija otkopaпih ruseviпa toga objekta rn ,___;
U sutLt SLt nadeпi veliki Ыokovi od oplate koji su se sastojali od ро 111 cz
i vise horizontalпih redova opeka sa fugama od gliпaste zemlje, potpun11 _l
8
petгificiraпe usled \risoke temperature. Bilo је i velikog skoro amorfno •
grumeпja st-aklastog sjaja, koje dokumentuje da se и peci razvijala vi-11
visoka tempcratuгa , preko lSOOo, па kojoj opeka pocinje da se topi. U su11.
•
@
·~
() "
е
-,Ј...__

se пalazila i velika koliciпa sasvim rastresitog pepela bele Ьоје, koji пasla 11
sanю prilikom sagorevanja drveta ll zatvorenom prostoru. 4.....-

Proizvodпja ove ciglaпe Ьila је ocigledno vrlo raznovrsna. Glavni рн1

izvodi su opeke, tegulae i imbreksi staпdardпih tipova i formata, ali porL't
njih tLt st1 nadene i drвge specijalne vrste, па primer, шаlе prizmatic111
opeke, segmeпtпe iJi lllCПe , ра cak i opeke od hipokaus ta sa ПOZiCOJll
Ono sto је пajznacajnije tt tome materijalll, јег daje tacne podatke о р11
padпosti ovoga objekta odredeпoj vojnoj formaciji, su brojпi lllomci opck
i tegllla sa zigom Classis Flavia e Pannonicae. Ukupпo је nadeno 38 komatl
takvih fragmenata , koji su Ьili ostavljeni u Slltll, јег su pri pecenju ili v,1
denju osteceпi . Iako poticu iz iste peCi i proizvedeni su и istom moment11
utisпllti zigovi pokazlljll ,,eliku razпolikost, kako u pogledu tipova slovн
tako i samog teksta (slika 23) . Za sada Ьi Ьilo pгeuranjeno pristupiti tl~
taljnoj aпalizi toga materijala , ali јеdап zakljllcak se jasno 111amece, а tc
је, dia tip slova i пacin skraCi,1anja naziva Рапопskе flotile ne moze poslt
'
ziti kao kriterij pri datovaпju dosadasnjih slucajnih nalaza ovakvih opekil и

Ovaj пalaz је пaime pokazao, da se paralelno u jednoj zatvorenoj celi11

javljaju pecati sa Јеро oЫikovanim i korektno вtisnutim slovima i tak,
па kojima su slova nevesto izvedena, а na istom pecatu rezana i pravil111
i retrogradпo. То Ьi zпa cilo , da se ove raz1ike пе mogu pripisati ћrо1111
110 111

Sl. 22 Ь. Loncarska рес br. 2, Progarski vinogradi

АЬЬ. 22 Ь. Topferofen Nr. 2, Progarski vinogradi

Sl. 23. Opeke i tegulae sa zigom Classis Flavia Pannonica

АЬЬ. 23. Ziegel un<J tegulae mit dem Stempel Classis Flavia Panno11ica
112 8 Zbornik 113

loskim momentima, vec stepcnt1 pismenosti i sposobnosti majstora, koj 1

pecat rezao. Jedno је пеоsрогnо, а to је, da је otkopaпa rusevina cigla1·-.
peci pripadala Panoпskoj flot ili tj. jednom njenom odeljenju, koje ј е u 1
riodu kasne antike . najve1-o\'atnije u IV v. n. е . boravilo na Sav1i i da
to za sada jedini takav objekt otkopan u nasim krajevima.
Posle detaljnog snimanja osnove ciglarskog suta, isti је skinut i isk1
је nastavljen d10 zdravice. U tome sloju nisu otkriveni tragovi stanij ih a1I
tektonskih objekata, niti drugi tragovi nastambi. Medutim, kulturni
i njegov sadгzaj llkaZL1ju, da је ovaj teгen Ыо naseljen i pre kasno-an ti ~
perioda. Nadeni su bгojniji fгagmenti keramickih posuda, cesto i luk
nije radena roba, marmorirana keramika , provincijalna imitacija lL 1
sigillatae i keramika s reljefnim llkrasom. Medu ovim pгedmetima i..,1
se jedan fragment ukrasen motivom grancice sa zirovima и reljefu , l 1
ment kalupa za izradu posuda sa frizovima muskih i zenskih mask i u 11
gat1vnom i-eljefu i јеdап interesaпtan predmet od pecene zemlje sa ГLI
nom predstavom malog Fauna. Njegovu funkciju tesko је odrediti, иl1
stoji mogucnost, da је neka vrsta pecata za ukrasavanje posuda. Р1>
лјеgа naden је jedan dobro ocuvani gvozdeni kosir. (Sl. 24, 25, 26, 27)
Na kraju treba pomenuti , da је na ovom prostoru konstatovana i r
njevekovna nekropola. Otkopano је 13 skeletnih grobova и sloju ant1t
suta i subhumusa, od kојЉ је jedan datovan novcem madarskog k1 1
Matije Korvina. Nekropola је veceg prostranstva i pruza se i van g1 ;111
ovogodisnjeg iskopa, sto pokazuje, da је ovaj teren bio naseljen i и r11)'1
јет sгednjem veku. (Slika 28).
Rezultati postignuti tokom ove druge faze istrazivanja, i.ako se 11 i "
leka ne mogu smatrati kao zadovoljavajuci, niti konacni, ipak sm al1
с!а su pruzili niz novih podataka i doprineli boljem poznavanju n ckil1
sada gotovo neispi tanih proЫema.
Ispiti\ranjcm ove deonice druma doЫli smo podatke о pravcu i ii
du trase i njezine konstrLikcije . Sa dosta s.igurnosti uЫficirane su <I\
izvora poznate postaje: mL1tatio Altina i mutatio Noviciana. Ustano\ 1
је da su оЬе mutacije izgradene na mestll ranijih autohtoпih naselja
diska, da ova naselja nisu prШkom гims!<Jih osvajanja opustosena i 1
stena, vec da је zivot u njima nastavljen i da је doslo do simЬiozc 1.111
stanovnistva sa novopridoslim. Kod оЬе stanice postojalo је j eclno
jezgro sa gradevinama vecih razmeгa, izvedenim od cvrstog rnaterijal ,
lidnorn tehnikom , koje su, ро svemu sud'eCi, sluzile javnoj nam eni. Р 1
od ovih objekata svakako da је Ьiо vezan za odbrambeni sistem , k1
izgraden и cilju obezbedenja druma i javnog prometa. Sem toga ла .1
ovih rnutacija konstatovani su siri stambeni rejoni sa objektima skпн111
dimenzija i izradc, ali za intenzivnim kultL1rnim slojem. Pokretn i ar 11
ski inventar toga sloja pokazao је na оЬа lokaliteta, da је stanovni..,I\
naselja moгalo Ыti relativno imucno, jer se pored primitivnih pr·L1 1
lokalne proizvodnje masovno javlja i fina, gotovo lнksuzna impo11
i-oba. Ovaj podatak istovremeno govori i о zivom trgovackom p romt•t
se odvijao duz dгuша i LL okolnim naseJjima. Sem toga, па osnovL1
gra[skih podataka, otkopaniћ nalaza i opticaja moneta, moglo si.:
citi, da SLL оЬе stanice па tale u гano-carsko doba i d.a su Ыlе u щ
Ьагеm do vгemena kasлe antike , а verovatno, iako mozda u suzeni111 SI. 24. Pokretni naJazi sa lokaliteta Progarski vinogradi
rima, i u ranom srednjem vekt1. АЬЬ. 24. Be,>.regliche Funde aus Pгogarski vinogradi
116 117

Iskopavanja н Progaгu pгuzjJa

su nam ргvе sigurnije podatke о delat-
пosti Classis Fla11iae Pannonicae па
Savi. Velika ciglarska рес, loncarske
peci i ostali nalazi koji upucuju па lokalnu keramicaгsku pгoizvodnju, pгu­
zaju iпdicije da se па оvош pogodпom polozaju verovatпo пalazilo јеdпо

·.itf:.;,.;.- -.
о 5
SI. 28. Jodao od gc~bova ~:,~:оvпе 11ek1~opol c ukop~п
!arske рес okalitct Progarski viпogгadi
u sloj suta ос\
cig-

АЬЬ. 28. Еiп Grab der mitte а 'terlicheп Nckropolis, in die Scl1uttscllicht des
Ziegelofens cing\grabeп, Pгogarski vinogгadi

od savskih pristanista EJotile. s. ~bzirom па oskudпe vesti iz aпtickil1 izvo-

1-akoje se odпose па OYL! pгoblcmatiku i koпtroveгze u strucпoj literaturi
ро рitапјн lociranja savskih lt1ka, 12 smatramo da Ьi dalja iskopavaпja и
Pгogaru mogla Ьiti od velikog znacaja i da bi ih svakako tгcbalo пastaviti vec
н ovoj godini.

О. Dimitгijcvic, Rad zemunskog Naruanog nшzeja na rimskom limcsu u

Sreшu, Stat- inaг, NS. VIl-VПI, Beogгad 1956-1957, str. 300-3U8; isti autor,
Nekoliko podataka о rimskom limesu u lstocnom Sremu, Limes u Jugosla-
viji I, Beogгad 1961, str. 93-103; D. DimitrijeviC - Ј. Kovacevic, Staгi Slaп­
kamen (Acumiпcum), Arheo]oski pregled 7, Beograd 1965, str. 115-120.
iЬidem; i D. Dimitrijevic, Rad Narodпog muzeja Zemun ла istrazivaпju гim­
skog limesa tI Sremu tokom 1965. godiпe, Arheoloski pregled 7, Beograd 1965,
str. 149-156.
'1 Spomenik ес L1skoro Ьit i puЫikovan oct S. Dusaпica, ра ga ovde samo pomi-
njemo.
О. Dimitгijevic, Limes i1 Jнgoslaviji I, str. 97-98; isti autor, Arheoloski pre-
gJed 7, Beograd 1965, st1·. 153-154. Ро ltiп. Нieros. 563, 12 Noviciana se na-
SI. 27. Pokгctлi лalazi sa lokaliteta Progaгski viлogгadi lazi ла 19 •mp. od Singidunuma (28 km 120 m), odnosno 11 rnp. od mut.
АЬЬ. 27. Bcwegliche Funde atis Progaгski vinogradi Altina ( 16 k m 280 m) , koia је udal iena я '1111 r 1Ј km 840 m) ос1 Singidunuшa .
 118
5
D. Dimitrijevic, Zemun Polje - rimsko naselje i лekropola iz Seobe шmнl
Arheoloski pregled 5, Beograd 1963, str. 106-108.
6
Jtiл. Нieros. 563,13: Civitas Singiduno - mutatio Altina 8 mp. = 11 k1
840 m.
Ро Itin. Hierosol. р. 563,12 mutatio Noviciana = Novicianis nalazi se Ш\
7
~Р· .od mutatio Altina, odnosno ла 19 mp. oct Singidunщ.;1a ili 31 mp. u Ј
Stгmшma, с. f. D. Dimitrijevic, Limes u Jugoslaviji I, str. 98 sa лavedL•rщл
starijom literaturom.
8
D. Dimitrijevic, Vojka - Ugrinovci, Arheoloski pregled 8, Beograd 19
str. 124-127.
9
U otkopanom numizmatickom materijalu zastupljenc su monete slctk
vladara: Ciaudije I (1 kom.), Domicijan (1 kom.), Tr:ijan (1 kom) Hadгij
(1 kom.), Antoлin Pije (2 kom.), Marko Aшelije (1 kom.), Komoct' (1 ko111 1
Karakala (Ј kom.), Aleksandar Sever (1 kom.), Gordijan ЈП (1 kom . ko\'11
u Viminacij~mu), Filip П (2 k~m. kovana u Viminacijunш), Valerijan 1 1
.k om.), Gal1Jen (1 kom.), At1rel11an (2 kom.), Prob (1 kom.), Licinijc 1 (1
kom.), Konstantin 11 (1 kom.), Konstancije 11 (2 kom.) i Konstaлcijc (, \
(1 kom.). Determinaciju i obradt1 materijala izvrsio prof. Svet. Dus<!ll
na cemu mu se ovim putem najsrdacnije zahvaljujem.
10
D. Dimitrijevic, Arheoloski pregled 8, Beogract 1966, str. 139-141.
11
D. Dimitrijevic, Aтl1e0Joski pregled 9, Beograd 1967, str. 94-99 Т. ХХХЈ 11
XXXJV. '
С. G. Starr, Roman Imperial Navy, 31 В. С. - А. D. 324, Cambridge 1960 ·
12
А. M6csy, Pannonia, Paнly-Wisso>va-Kroll, Realencyclopadie der class. Alt
tumswiss. Suppl. IX, 1962, Со!. 624--626, sa navedenom starijom blteraturom,
FORSCHUNGSARBE1ТEN АМ R6MJSCHEN LIMES JN OST-SYRMIEN
МIТ BESONDERER BEROCKSJCHТIGUNG DER FRAGEN
DER VERKEHRSWEGE
Seit seiner Griindung im Jahre 1955 nimmt das Nationat.museum in ZL111 11
(J.et~t das M.useum der Sta<;lt Beograd) ап den Arbeiten zur Erforschun~
r<?mrsc?en Lrmes. ал der m1ttleren. Donau teil . Jn der ersten Etappe wai \
Ziel. d1eser Д..rbeiten vor aJiem еше systematische Getaпdebegehung dcr В
f~st1gu11gen Ian:gs der DonaLL au.f dem Abschпitt Taurunum - Burgenae - U 1
tium - Аситтс.ит, besonders aber. weitgehende Ausgrabungen in Ааит111ц1
selЬst. Obzwar diese Foгschungsarbe1ten eine ganze RеЉе neuer und bedcirl 1
d.er Angaben .iiber die Ent~tehungs~eit un.d die weitere Entwicklung dieser ,,., Ј
t1gen Befest1gungen am L1mes gel1efert haben, steJJte es sich bald h eraus tl t
die verfiigbaren Mittel nicht a.usreicht~n um so grosse Befestigungen voilkщ
men auszugraben und dass \VIГ uns ш den gegebenen Verhattnissen mit
~esammelten Angaben .. iiberwiegend stratigraphische11 Charakters, begniigen 111
ten. D~shalЬ 11a~~n W!Г un~ dem System der. romischen ':erkehrs\vege im 11 ,,
ren Hшterl.and langs des L1mes, und den kleшeren Befest1gungen, die zu tk•
?ch'!tz .erпchtet. wordef!- waren! verlegt. Auf diese Weise war es doch n10gl
1m ostlichen Teil Syrm1ens zw1schen der Donau und der Save die topogr ,111 1
sch.e Кагtе der antiken Fundorte bedeutend zu erganzen. Eine grossere Аш \
kleшerer Befestigungen Iangs der romischen Kanale lШd der Haupts trassc \\ 1
den evidentiert tшd kartieгt, ferner einige Feldgi.iter, vici und villae rust
Wir konnen heLLte mit grosserer Sicheгheit im bestehenden Kanalnctz
zelne Kanale, die in der Romerzeit ausgegra:ben wurden, von jenen die aus
te1·er und sogar neuerer Zeit stammen, sondern.
Ап die Untersuchung der Trassen der Romerstrasse Syrmium - Si11
пи1?1 und der an~~egenden Bt;festigungen ~шdе ziemlich viel Arbeit ange\Vl
Zw1scl1en den Dorfern Ваtа1шса und VoJka wurden annahernd 8 km St1
festgestellt und auf diesem Abschnitte auch zwei Stationen, die анf Grшнl
tiker Itinerare auch identifiziert werden konnten. Auf diesen beiden Statн 1
wurden Rettun~sgrabungen durchgefiihrt.
119
Jm Jahre 1963 \Vurde in Zemнn Polje bei Zemun (mutatio Altina) aus.ge-
graben, da beim Pfliigen eine Votiv-Ara zum Vorschein kam, die vom Dedi-
kanten Aureliнs Propincus, princeps der Cohors I Campanorum zu Е11Теn Ju-
p iters erricћtet worden war. Wahrend der Arbeiten auf dieser ziemlich gerau-
migen Fundstelle, >vurdcn auch Reste einer autochtonen keltischen Siedlung mit
r eichlichen keramiscћen Funden (keltisches нnd dazisches La Tene D) festge-
stellt. OberhalЬ dieser Siedlung wurde wahrend dcr гomischen Okkupation
eine neue Siedlung und eine mutatio errichtet. Zum Vorschein kamen Vberreste
eines grosseren Geblit1des mit einem Hypokallst, \.v ahrscl1einlich fiir Offentliche
Zwecke, die auf Gпшd dег b eweglichen BodenfLLnde mit dem П . Ьis III . Jahr-
htшdert datiert \verden konnen. Unweit des Gehaudes wнгden auch Fundameпte
eines quadratischen Tшmes 8,70 х 8,70 m, freigelegt, der an Hand eines einge-
bauten Grabstcines und beweglichen archaologischen Materia ls sogaг a ls Anfaпg
des JV. Jahrhunderts angcsehen \verden kann. Am Rande dicser Station wurdcn
Graber aus der Zeit der awarischen Herrschaft, Ende des VIII. Jahr· Jшnderts ,
aufgefunden.
Auf der Fundstelle »Brestove Mede« (mutatio Noviciana) zwischen den
Dorfern Vojka und Ugrinovci wurden Ausgrabungen im J~l1re 19?6 durchgefi.ihr.t.
Auf einem Hiigel (Kote 77, 99 m Seehohe) wurden arch1tektoшsche Reste, die
zwar noch ungeniigend erforscht sind, festgestellt, doch lassen die Starke des
Mauerwerks und die solrde technische Ausfi.ihi;ung auf cten befestigten Teil der
Station schliessen. In dem нnteren Stratum ist auch das Vorhandensein einer
keltischen Siedlung festgestellt worden. Ат Fussc des Hi.igels in der Ebcne
befand sich der civile Tcil der Siedlung mit Hauseгn aus Holz, Lehm und
Flechtwerk. Dic Kulturschichte ist sehr reich an Funden. Besonders wicћtig ist
der Fund romischer Mi.inzen, die die Zeitspanne von Claudius Ј. Ьis Constantius
П. umfassen. Somit dar[ шаn annehmen, dass clie Sied l11ng und die Befestigtrng
sclюn im I . Jal1rhttndert entstanden sind und bis in die Zeit dсг Spatantike
fortgedauert ћаЬеn, ferner dass dort vom II. zum ЈП. Jahrhundert das LеЬсп
am regsten pulsierte.
Im nordwestlichen Teil dег Ftшdste l le wurde probe\vcise ein Teil der Trassc
der Romerstrasse freigelegt. Dabei handelte es sich eigent licl1 um den Unte1·bau
der Strasse, dcr aus einer kompakten Schichte kleinerer gebrochener. Steiпe att~
d ie Unterlage von dunkler fest gestampfte r Erde gelegt, besteht. Zw1scl1en zwc1
Steinen wurde eine Bronzemiinze des Kaiseгs Traja11 gefнnden.
Im g!Щchen Jahre vvнrden auch die ~rbeiten i~. Pгogar ап.. dег. Savc ip
Angriff geno)~f!len ~nd zwar_ zt1erst ап. zw~1 staгk gefahгde t e n spat~ntrken Gга·
bern mit rela~v retchen Be1gaben. Ве1 d1eser Gclegenhert wurde 111 der Eпt­
ferпung von сс~ , 5 km vom Mittelpunkt des Dor[es noгd -ostwarts eine Ьisher
unbekanntt; aпti Fun.9st.elle entdeckt »Proi;arski ':'inogradi « gcnanпt. z,viscl1c11
den zahlre1cћe11 О erflacћenfнnden zogcn Z1cgel mtt dem Stempel CLFP uпscr
besonderes Augenme '-t< au[ sich.
Jm folgenden Jahre wurden die Forschungsarbeiten auf diese Fundstellc
iibertгagen, die im staгk gegliederten Hii.gellai1d i.ibcг dem friiheren Lauf dcr
Save, jetzt einem weiten SнmpfgeЬiet, liegt.
Es wurden die Reste eines gгossen Ziegelofens ausgcgrabe11, dem Typus
nach einer Feldziegelei zugehorend. Im Schutt- und AЬfallmaterial wurden zaћl­
reiche Fragmente von Ziegeln und Dacћziegeln mit. dem Stempel CLFP (Classis
Flavia Раппопiса) gefunden, die als feћlerћaft be1m Abtragen des Ofens weg-
geworfen woгden waren. Als ga:nz besonde.rs inter~ssant. kann es angesehen wer-
den dass diese Ziegel, die doch gleichze1t1g und 1m gle1cl1en Ofen er~eugt w~r­
den' nich.t alle auf die aleiche Weise signiert si11d. Es sind verscl11edenart1ge
Abki.iгzungen und veгschfectene Buchstabentypen veпvendet. Mit ~iicksicl1t ~a­
rauf dass schriftliche Qнel len i.iber die Tatigkeit der Classis Flavta Pannontca
in diesen GeЬieten sehr selten und karg sind, so ist die Entdeckung dieses
Objekts , das ausdriicklich an ihre Anwesenheit an den Saveu1fern gebunden ist,
von grosser Bedeut,ung.
Ausser ·diesem Objekt wurden auch noch zwei gut erhaltene TopferOfen
нnd ei11 beschadigtes Grab mit interessan ter BeiJgaibe. entdeckt: eif!er taibula de-
fectionis mit ariechischem Text. Die sehr гe1chhalt1ge K·ulturschicht auf dem
ganzen Geblet "'spricht dafUr, dass hier eine grossere Siedlung bestanden ћаt ,
 121
120

obzwar das Ausmass der Ьisherigen Arbeiten es nicht gestattete grossere Flacl1
zu untersuchen, um so eine be.:;sere Шnsicht in die Topographie der Lokal1
zu gewtnnen.
Ат Ende konnen wir doch sagen, dass diese Arbeiten, obzwar sie von 1
scheidenem Ausmass und noch Jange nicht zufriedenstelJend sind, einige wicl111
neue Erkenntnisse ge!iefert haben .
Die UntersuchLtng eines Teils der Strassc hat Angaben iiber die Ricl1111
das Aussehen uпd die Koпstruktioп dег Trasse ergeben. Mit ziemlicher Sicl1
•
heit sind Z\vei aus Quellen bekannte Stationen, mutatio Altina und mwtat i•o 1•
ciana, uЬifiziert. Ferner ist festgestellt worden, dass beide Stationen ап 11
Stelle autochtoner Siedlungen der Skordisker errichtet worden sind, dass ;11
bei der Eroberung dшch die Romer diese Siedlungen nicht zerstort odcr 1 1
gelassen wнrden . Bei beiden Stationen bestand ein engerer Кегn mit gros~11
und festeren Gebauden, die offent lichen Zwecken dienten uпd vielleicht а1
dem Verteidigungssystem, das der Sicherung der Stгasse und cles Vc1·k1·l 1
diente, angehOгten. Auf Gгund stratigгaphischeг Angabeп uпd der ausgcg1 ,1
nen Funde, konnte man schliessen, dass beide Stationen in der friihen Ка1
zeit entstanden sind, dass sie wenigstens bis zt1r Zeit dег spatantike in Geb1.1
standen, sogaг vielleicht Ьis ins Mittelalter.
Die Ausgrabungen in Progar haben die ersten sicheren mateгiellen Вс'н
iibeг die Tatigkeit der Classis Flavia Pannonica ап der Save erbracht. Dit: щ
gegrabenen Objekte ttnd die giinstige Lage Jasseп verшuten , dass sich hicr L 1 1
ihrer Landungsptatze ап der Save be·f unden hat - was nur e ine grosserc \
grabung bestatigen oder widerlegen konnte. •
Z( M U N - 8ELJA

Karta 1·imsk ih nalazista u istocnom Sremu

Vbersicћtskaгte der rёmiscl1eп Fundstellen im o~tlich ~п Syrmieп