MEKINLI KANTOR

najlepše godine
našeg živoia
 N

BIBLIOTEKA FILMOVANIH ROMANA

K njiga 13

MEKINLI KANTOR

NAJLEPSE GODINE
NAŠEG ŽIVOTA
U r e đ u Ju:
ROMAN
JURIJ GUSTINČIĆ, ŽIVAN MITROVIĆ, BOŽIDAR TORBICA

Prevod i adaptaclja: Luka Semenovlć

Nacrt za omot: Mića Popović
I Z D A N J E K O S MO S B E O G R A D
 NAJLEPSE GODINE NASEG ŽIVOTA

VAŠ I NAJOMILJENIJI
FILMOVI U VAŠOJ
BIBLIOTECI

Prema popularnom delu M ekinli Kantora, po scenariju Ro-

N ova serija knjiga edicije »Filmovani rom ani« donosi svakog me-1
seca po jedno odabrano delo poznatih pisaca, ilustrovano origM
nainim fotosim a film ova koje ste najradije gledali. Estetski opre-3
mljene, u solidnoj tehnici, ove knjig-3 će p o sta ti najprivlačniji
ukras vaše domaće biblioteke.
b e rta Servuda, u produkciji Samjuela G oldvina, snimljen je film
»Najlepše godine našega živo ta«, koji je dobio šest nagrada
»O skar«. U glavnim ulogama: M irna Loj (Mili), Frederik M erč (El
Stifenson), Dana Andrjus (Fred Deri), Tereza Rajt (Pegi), i Hogi
Karm ajkel (Homer Vermels). Režiser: V ilijam Vajler.
 Naalov originala

GLORV F OR ME
by

MacKi nl ey Kantor

* 'd)iaocL%u v e fu .

Izdanje: Izdavačko-štam parsko preduzeće »K O S M O S«

Centralnog odbora Saveza gluvih Jugoslavije, Beograd 1956
Štampa: »N O V I D A N k, Beograd, Ruzveltova ul. br. 10.
„ K a d prođu s v i moji napori i patnje,
1
I kad se nađem na onoj divnoj o b a li. . .
O, tada ću biti
Ovenčan s la v o m !“ Fred Deri, mladić od dvadeset l Jedne godine, koji je ubio
stotinu Ijudi, spustio se transportnim avionom na aerodrom V elbern;
ČARLS H. G ABRIEL u podnevnu izmaglicu ranog proleća. Zapahnuo ga je oštar
miris luka s obližnjih povrtnjaka, čuo je tutnjavu kamiona po
drumu, a pogledom obuhvatio ploče sa natpisim a i svu rugobu
aerodrom a, koja mu je nekada u snovima izgledala zanosno lepa.
Fred Deri imao je zelene oči sa bleđoružičastim kapcim a
(poput očnih kapaka svih bombaša i m itraljezaca), bio je osrednje
vita k i imao spuštena ramena, a njegovo nehajno i opušteno
držanje itekako je umelo da iščezne kad su prilike to zahtevale.
Leno je krenuo preko aerodrom a i zaustavio se ispod krila jednog
bom bardera da skine sa sebe letački kombinezon. O čistio se, ma-
ramicom obrisao jedinu masnu mrljicu koja mu je kva rila inače
besprekornu uniformu, zakopčao poklopac na džepu, pa proverio
da li mu avijatičarska krila i ordeni izgledaju kako treba,
Osečao je ponos borca zbog sveg tog šarenila na svojim
grudim a: bio je tu avijatički krst sa vencem od hrastovog lišća,
do njega drugi ordeni, pa njegov najveći ponos — Ljubičasto srce.
Setio se kako je lako zaradio to Ljubičasto srce, i slegnuo ra-
menima. Sreća mu ga je prosto utrapila u ruke. Jedan metak od
dvadeset m ilim etara bio mu je ulubio nos aviona, nekoliko kom ado
pleksiglasa samleo u prah, a parče bakra nabio u Fredovu ruku.
Bila je to jaka ruka. Lekari su je operisali i zašili, i Fred je
svega šesnaest dana šetkao u grimiznom ogrtaču po bolnici;
jer je bio m lad, čvrst i otporan, željan da to Ljubičasto srce

8
nosi na grudim a, i dozlaboga zahvalan sreći što ga je ta ko mi-
lostivo udelila baš njemu.
Prstima je navukao suncobran svoje kape — one m litave
o vijatičke kape iz koje je bila izvađena žica i na kojoj je bli-
stala p ažljivo izribana žuta »ptičica«. Zatim preko ruke prebaci
letački kombinezon, u jednu ruku uze torbu, a u drugu padobran,
i krete put štaba.
I ispred i iza tezge gde su posade prim ale naređenja za
letenje, nagurala se gomila Ijudi. Oni što su čekali da ih neko
poveze stajali su ćutke, kao da se nadaju da će svojim ćutanjemi
privući blagonaklonu pažnju letača na domaćim prugam a, koji ih
mogu, a ne moraju, p rim iti u avion — koji su kadri da kuću pri-
bliže za tri dana, pa da čovek bude u krevetu s Evelinom u
utorak uveče umesto tri večeri docnije. Cekali su, i nadali se.
— Ko se još nije p rija vio ? ... Ponovo ću p ro čita ti spisakl —
viknu narednik iza tezge.
Pročitao je imena onih koji idu put istoka... onih što odlaze
na jug... Nekoliko novih koji su tek stigli javiše se za jug. Zapad...
nizao je imena: jedan se ja /io za Tulsu, tro jica za Albukve, a
više njih za obalu Tihog Okeana.
Kad narednik završi čitanje, Fred Deri se javi. Za zapad.
N arednik unese u spisak: »Deri, poručnik avijacije«. Fred mu kaza
bom bardersku grupu kojoj je pripadao, 305-a, i navede aerodrom
M icel u Engleskoj, kao svoju adresu. Slagao je. Narednik je znao
da je on slagao. G otovo svi su iagali da bi mogli da se prevezu,
je r su sada civili. Više nemaju adrese u vojsci. U ovom trenutku
uopšte nemaju neku određenu adresu, i to su vrlo dobro znali.
O štar narednikov glas ponovo nadvisi brujanje razgovora,
zuku telefona i instrum enata koji su bili u vezi s avionima u
vazduhu. i mrm ljanje dveju činovnica, pripadnica ženskih pomoćnih
odreda avijacije, koje su pričale o svojim randevuima u subotu.
— Dakle, slušajte — poče narednik. — Ja nisam tra žio
da mi pokažete bukvice, nisam tra žio putne naloge... Ja nisam
vojni policajac, niti neko njuškalo. A li jedno tražim od vas: ko
hoće da se vozi, neka strp ljivo čeka dok ga ne prozovem . Kad
se ukaže neko slobodno mesto, prozivaću... Svega jedanput...
i ta d a m orate da budete o vd e l I još nešto: ne nabijajte se oko
10
ove tezge. U sobi do nas je čekaonica; napolju ima mesta do
mile volje; prozivaću preko zvučnika. M olim vas, nemojte da
zakrčite v ra ta !
Fred Deri nije kazao svoje tačno odredište. Jednostavno
je rekao da putuje na zapad, a zapad obuhvata mnogo gradova.
M ogao bi da ide do Kanzas-Sitija ili, još bolje, do Sent Luisa.
A ko bi ga sreća poslužila, u Sent Luisubi mogao da uhvati auto-
bus, pa da stigne kući .rano ujutro.
Izišao je napolje i popušio cigaretu. Onda opet zaviri u
SobU, i oseti da je gladan.
— Gde je kantina? — upita Ijude koji su stajali oko njega.'
Neko mu objasni, ali on reši da ne ide onamo: u međuvre-
menu mogao bi da izgubi avion. Radije će čekati ovde, pa m akar
bio i gladan. Na pam et mu pade aerodrom Dru. Jedanput se
ovako povezao kući sa Drua... bilo ja ito odavno. Onde su se u če-1
kaonici mogii dobiti ka fa , oranžada i sendviči, sasvim besplatno.
Ušao je unutra i muvao se oko otvorenih vra ta m eteoro-
loške službe. Očima je tobože tra žio nekog poznanika. Narednik
oštro uperi pogled u njega, ali uto stigoše nove pridošlice i skre-
nuše mu pažnju sa Freda. N ovi Ijudi došli su da se nadaju, da
žele brz prevoz. (U mislima im je to rta od čokolade, pivo u
Bilijevom bifeu, Ijubavni provod s Emilijorrt i poljupci novorođen-
čadi koju još nisu ni videli. Zeleli su da se dočepaju krila, pa da
u magnovenju odlete kući.)
...N arednikov glas opet se podiže:
— Nemate padobran? Žalim slučaj! M i vam ne možemo
pomoći. Eno, na onom obaveštenju piše: »N a aerodrom u Velbern
o b u sta vlje n o . izdavanje padobrana«. Pokušajte bolje da uhvatite
neki vo z; za dvadeset minuta imate autobus kod glavne kapije...
Žalim, gospodine. M o ra te da im ate padobran.
Deri je čekao čitav sat.
Jedan Liberator otišao je za Dalas; predaleko na jug da
bi poneo i Derija. Jedan transportni avion odleteo je put istoka.
1 jedan i drugi povezli su mnogo Ijudi... Sada je gomiia koja je
čekala bila mnogo manja, i gladnija.
— D ođavola sve ovo! — Ijutnu se Deri i krenu put kantine.
H
 Jedan vezista 1 jedan iz mornarice pođoše s njim. Po-
ručili su mleko i sendviče. Sendviči su bili dosta dobri, pogotovu
oni sa svinjetinom. Fred Deri uze još jedan: svinjetina na belom
hlebu. D ivota jedna! O tišao je iza tezge i dohvatio bocu sa
sosom od para dajza , pa svinjetinu prem azao debelim crvenim
slojem.
Vraćao se sam; ona dvojica otišli su ranije. Ugledao je
jedan maslačak blistav kao masiac, sićušni komadić sunca u ovoj
mršavoj m okroj tra vi koja je vapila za suncem.
Setio se maslačkovih m ladika. Pre deset godina baka ga
je slala sa srebrnim nožem da ih tra ži po susednim travnjacim a.
M ora o je da bira one najmanje i najsočnije, sa slabašnim, tek 2
izraslim zupčastim listićima.
Setio se m ladika, sveže skuvanih, kuhinje pune pare, i
ponovo osetio miris šnicli. Samo nedeljom imali su šnicle, jer su* Deri stiže nadomak štaba. Kroz zvučnik oglasiše se neke
bile skupe... reči; 1 'on ubrza korak. Narednik |eprozivao.’ B r a j e n.’S m o e k !
Baka je um rla... dok je on još leteo na školskim apa ra tim a, N arednik prekrši obećanje i ponovo prozva to ime. Prozvao ga
mnogo nedelja pre no što je postao pilot. O no tužno opelo } je još dva pu ta ... ali se niko ne odczva; O s t v i k . H a I. A onda
kite cveća na grobu... Koliko je vremena prošlo otada? Kuća se
p ro z v a F r e d D e r i.'
prom enila...
Fred uae, zadihan od uzbuđenja. Narednik ga prezrivo
A koliko je vremena prošlo otkako se upoznao sa M a ri?
odm eri, zavideći mu zbog ordena na grudima, kivan zbog svega
O tišao je i czauvek ostavio metalnožuti cvet u travi.
onoga što je Fred doživeo i učinio, a što njemu nije bilo dato.
•— Kuda vi putujete?
— Pa, na zapad...
— O dgovara li vam Bun Siti?
Fred zinu. Je li moguće! Glas mu dođe nekako piskav kad
o dgovori:
— čarobniče! U Bun Siti i hoću da idem.
— Slušajte, gospodine. Dobro prom islite, da se posle ne
pokajete... Imaćete muke da se izvučete odande... Saobraćajne
veze su veoma slabe.
— Zaboga, čoveče, pa tam o mi je kuća! — uzviknu Deri. —
Izvukao sam prem iju!
— U redu. Potpišite ovde i p ita jte p ilo ta kada polazi — pri-
stade narednik i rukom pokaza na crvenkastog mladića u letačkom
kombinezonu na drugom kraju sobe.
Fred potpisa i požuri do pilota.
— Za Bun Siti?

13

— Jeste — odgovori pilot. — Imafe li padobran?... Sjajno,
poručniče. Polazimo za dvadeset minuta, ako su rezervoari napu-
njeni. Imate li kakvog druga ili nekoga sa sobom? M ogu da
prim im još dvojicu... Letećemo onom tvrđ a vo m broj 23 što
stoji rra kraju, iza lovaca. M ožete pričekati, pa ćemo se odvesti
džipom , ili možete otšetati donde. Ima dovoljno vremena.
— Hvala — reče Fred. — Otšetaću.
Dok je išao prem a vratim a, narednikov glas ponovo odjeknii
kroz zvučnik.
— M esta za dvojicu, za Bun Siti! — rekao je mukli glas,
dubok i hrapav i upečatljiv, glas te metalne aspide koja p ra ti
čoveka kroz ra t, glas bez duše i savesti koji čoveku razbija
snove i zapoveda mu, i gospodari svakim trenutkom njegovog
života. — Bun Siti. M esta za dvojicu...
Jedan pešadiski narednik hitro uđe kroz vra ta . Pantalone
su mu bile za četiri nijanse svetlije od bluze, ta ko da se gotovo
m oglo reći da je postao napola civil onog trenutka kad ih je
navukao na sebe. Bio je to krupan čovek, o tre sit i prekaljen,
i' u godinam a. Po kosi koja mu je v irila ispod kape popalo je
inje mučnih muških godina. Videlo se da je na frontu dobio čin:
na bluzi mu orden Srebrne puške s vencem i dvostruki niz
vrpci. O nda ga Deri još pažljivije pogleda. O pazio je spomenicu
evropskog bojišta. O va Ijudina je peške prešla evropsko ratište
dok se Deri vozio avionom.
— Bun Siti, naredniče? Rekoste li Bun Siti? — upita Iju-
deskara; glas mu je bio prigušen i učtiv, ali nekako tvrd kao čelik.
— Tako sam rekao... bar desetak p u ta ! Idete li onamo?
Im ate li padobran?
Narednik opaljenog lica klimnu glavom i podiže padobran
koji je držao u ruci. Bila je to teška naprtnjača kakve na fro n tu
uvek daju onima koji su na prolazu iz drugih jedinica. Držao
ju je nespretno; 'očigledno nije imao mnogo posla s padobranim a.
— U redu — kaza kancelariski kepec sa širitim a, pun
p rezira i mržnje prema Ijudima koji su na dalekim bojištim a
stekli priznanje o kojem je on samo mogao da mašta. — U redu.
—Potpišite se ovde.
14
Fred je čekao napolju. V a rljivo prolećno sunce probilo se
Između oblaka da ga još više usreći. N arednik koji je putovao
za Bun Siti iziđe.
— Naredniče! — zovnu ga Fred.
Narednik se okrenu prem a njemu i oštro sastavi pefe. Fred
otpozdravi.
— Zaboravim o na činove — reče Fred. — Čuo sam kad
ste se javili za Bun Siti. Tamo ja živim.
N arednikovp krupno preplanulo lice razvuče se u osmejak.
Njegovi tanko izvajani brkovi progrušani srebrom izviše se iznad
uglova usana, a tamne oči zablistaše nekim tvrdim sjajem.
— I ja živim onde — progovori on glasom ogrubelim od
ra ta , ali iz koga je izbijala urođena uglađenost koju ni deset
ra to va ne bi mogli da unište.
— Ko bi rekao da ću ovde naći svoga m eštanina! — obra^
dova se Deri. — U kojoj ulici stanujete?
— Ulicu znam, Grand bulevar, m ada ta j svoj novi stan
još nisam ni video^ M o ja porodica preselila se onamo kad sam'
ja već bio u vojsci. N ekada smo stanovali u svojoj zasebnoj
kući, ali znate... ovaj ra t i sve to ...
— Ja stanujem u Brajtonskoj ulici.
— U kome je to kraju?
— Odmah iza V ajldvud-parka.
Fred nije kazao da je Brajtonska ulica ustvari sokače koje
se završava blatnjavom jarugom, da stanuje u jednoj od onih
šugavih kućica na krajnjoj p e rife riji grada, iza kvartova gde
imućni Ijudi imaju vile, onde gde a s fa lt prestaje. Tu ulice nisu
ulice, nego sokaci, obrubljeni rujem umesto ivičnjacima I kadP
fastom travom , sa izrovanim kolovozom od ilovače, sa kućercima
skrivenim među žbunjem i: drvećem, a dečaci koji stanuju u tirn
nazovi-kućama odlaze da potkresavaju travu na travnjacim a go-
spodskih vila da bi zaradili džeparac.
Tu Fred stanuje.
— Znam gde je V ajlvud-park — reče narednik. — N ego,
kakvim avionom ćemo leteti? Tvrđavom?
— Da — odgovori Fred. — Tvrđavom.
— Uostalom, to i nije važno. G lavno je da stignemo kućiJ
Jeste !i oženjeni?
— Jesam. A vi?
15

Narednik klimnu glavom:
— Imam ćerku i sina. Cerci je dvadeset godina.
— Ko bi to rekao! — iznenadi se Deri. — Ne izgledate1
ta ko stari... Jeste li demobilisani?
Narednik potapša džep na prsima i šapnu:
— Ovde su mi isprave... Bojao sam se da neće hteti da
me povezu.
— V rlo važno! — umiri ga Deri. — Bezmalo svi koji sada
putuju su demobilisani. M islim da to nije nikakva tajna. Šta im
smeta da nas povezu, pa da što pre stignemo kući?
— Da, — reče narednik, a zatim ponovi Fredove reči —
da što pre stignemo kući...
U tim rečima bilo je I zadovoljstva i strepnje: šapat
bračne noći, i briga života u civilu.
Nisu znali šta ih kod kuće čeka, ali su nagađali. Biće gre-'
šaka u tim nagađanjim a. Na to su i oni, kao i milioni njihove
sabraće, morali računati. Strahovali su od onoga što nije pisalo
u pismima koja su dobijali. Nisu verovali svetu koji su ostavili
kod kuće, i moraće da nauče da mu veruju. M oraće da ponovo
nađu svoje mesto u životu od koga su već godinam a odvojeni.
A ko je u međuvremenu zauzimao to njihovo mesto?...
Bilo je mnogo p ita n ja na koja je tre b a lo naći odgovor...
A oni ipak žure kući.
— V idim da ste vi bili oboreni...
— Vi ste pokupili sve medalje po spisku: Srebrnu zvezdu,;
Bronzanu zvezdu...
— I sve drangulije pešaka — dopuni Stifenson. — I vl ste
se dobro snabdeli.
— Znate, kad čovek ide kući... — poče Deri.
Narednik ga pogieda i osmehnu se, mudro i sa pusio
iskustva, osmejkom koji je gcvorio da je narednik Stifenson do-'
voljno star da bi Deriju mogao da bude otac.
— V a ljd a ne mislite da kažete — upita — da ih tam o
preko niste nosili?
— V raga ih nisam nosio — odgovori Deri nehajno. — Svš
smo ih nosili. Bio je to lepak za one lepotice u Londonu...
— Svuda je bilo lepotica — prim eti narednik Stifenson, i
obojica se nasmejaše.
Jedna pripadnica ženskih odreda avijacije, u letačkom kom-
binezonu, pojavi se iza nekog aviona. Koračala je odlučno i po-J
slovno, no letački kombinezon ipak nije mogao da sakrije dražs
i ženstvene linije njenog tela.
Deri se zagleda u nju, ali Stifenson je gledao pravo Ispred
sebe, kao da se u mislima ponovo preneo na fro n t. Uronio je u
viziju sećanja na sm rt koja je vrebala sa najsavremenijim spra-
vam a da ga raznese, ubije, unakazi ili bar probuši koju rupu
u njemu za uspomenu. A li on je sve to prebrodio. Evo ga na
aerodromu Velbern, na domaku kuće. Nije ostao da trune p cp u t
mnogih koji se više nikada neće v ra titi. I čeka ga avion.

Prolazili su pored hangara, pored šarenila a p a ra ta na

običnom aerodromu. Bilo je tu lovaca, bom bardera, transportnih
aviona, izviđača, školskih ap a ra ta , aviona sa jednim i dva
trupa, sada bez ikakvog izgleda da učestvuju u ratu u Nemačkoj,
da se zapale u vazduhu i obavijeni plamenom zariju u zemlju
u kojoj su ih Ijudi mrzeli. O ko tih čeličnih ptica muvale su se
posade i mehaničari u kombinezonima, a jedan m otor je brektao.
Poručnik i narednik nastaviše svoj put kući.
— M oje ime je Stifenson — reče narednik.
— A moje Deri. Gde ste b ili... u Nemačkoj?
— Da. G otovo tri godine.
— M ora da ste mnogo preturili preko glave.
I
16

3 iskrivljenim mišićima. A bio je tako m lad... golobrado momče.
El Stifenson upita Freda gde je radio pre rata.
— Kod Bularda — odogvori Fred.
Bulard je imao najveću i najbolju drogeriju1) u čaršiji Bun
S itija. Fred je radio onde svakog dana: od sedam ujutro do po-
cetka škole, i tri puta nedeljno od pet posle podne do deset
uveče, a ostale večeri od sedam do jedanaest. Prodavao je
sendviče i pom agao pri točenju pića, a dobijao platu od pedeset
centi na sat. Tražio je neko bolje nameštenje. Hteo je da ode
od Bularda. A onda se desilo ono što mu je iz osnova prom enilo
živo t. U nedelju posle podne, pošto je prespavao prve stra-
vične vesti, probudio se i čuo radio iz prizem lja. O tac nije bio
kod kuće. Maćeha je otišla nekuda da igra bridž. N ikoga nije
biio kod kuće. On je uzbuđeno sišao u prizemlje.
Radio je i dalje govorio: pričao je o mučkom napadu Ja-
panaca na aerodrom Hikhem baš kad je Fred stupio na prag
sobe gde se radio nalazio. Bila je to ona sudbonosna nedelja
ka da su Japanci urnisali Perl Harbor.
U četvrtak Fred je već stupio u avijaciju.
O svemu tome ništa nije rekao čoveku koji je sada ko-
račao pored njega. Jednostavno je kazao da je radio kod Bularda.
— A gde ste vi radili? — upitao je.
!) Drogerije u SAD sem lekova prodaju bezalkoholna pića,
sladoled, sendviče, pisaći pribor, cigarete, igračke, knjige itd. •
— U A g ra rn o j banci — odgovori narednik.
Poručnik se zagleda u njega.
— Kao poslužitelj, ili tako nešto? — izvali naivno, jer
nije imao iskustva u životu civilizovanog sveta; ocenio ga je po
ratnom aršinu.
Tada, pre no što je narednik uspeo da odgovori, obojica
ugledaše nešto što ih zaustavi na mestu.
O vog puta to nije bila neka činovnica u letačkom kombi-
nezonu, nego živi leš... leš kome je desna strana tela bila živa,
a leva um irala i trz a la se u grču. Leš je mučno hodao svojim
Ime mu beše Homer Vermels. Bio je mornar druge klase,
ali je vršio dužnost pomoćnog mitraljesca one noći kad su torpeda
udarila u brod na kojem je služio. Ušao je u vojsku kao dečak,
poput mnogih' drugih., Izišao je kao čudovište. Komande u nje-
govom mozgu nekako su bile ispreturane, pa je svaki njegov
p o kre t ispadao pogrešno. M ozak je govorio rukama da ne moraju
da se kreću kao što se kreću ruke ostalog sveta. M ozak je
govorio nozi da radi čudne stvari.
Lekari su stotinu puta utvrdili istu dijagnozu: paraliza. A li
Homerova glava se i dalje trza la uprkos toj dijagnozi. Držao
ju je iskrivijenu nastranu, a govorio je kao kad Ijudi pričaju vi-
ceve... masne viceve, viceve kod kojih se usne čvrsto priljube
uz zube.
Tako je govorio i ta ko će g ovoriti dokle god ne ozdravi,
ukoliko uopšte ikada ozdravi.
Imao je devetnaest godina, a uskoro će napuniti dvadesetu.
N jegova žuta kosa bila je kra tko potšišana oko ušiju. Po bra di
su mu rasle beličaste malje, i imao je plave oči koje su za-
Ijubljeno gledale u živ o t; jer mu je sm rt tako dugo lebdela pred
očima. Jednu nogu je vukao za sobom. Đon na cipeli na to j
nozi bio je to lik a debeo da je dvadeset dana mogao d rlja ti
njim dok ga ne podere.
Deri i Stifenson nisu mogli da veruju svojim očima.
»Ko ga je pustio bez pratnje?« p ita li su se u sebi.
»Kako se to smelo dogoditi? Neko se grdno ogrsšio o njegaj
I ko je on... u toj uniform i koju nose samo najjači i najbolji, naj-i
stariji i najkršniji, samo birani momci?«
2*i 19
 V id e li su mu vrpce o rd e n a : Ljubičasto srce, spomenicu azisko g
O n i su ga g le d a li netrem ice, ka o nešto šfo je i njih m og lo
ra tiš ta , žutu vrpcu službe na Južnom P acifiku, i zelene i sm eđe
d a snađe, ne što što su izb e g li. I sva ki je u sebi re ka o da bi
i bele pru ge na spom enici e vro psko g ra tiš ta sa velikom zvezd om .
ra d ije um ro nego da bude ta k a v ka o što je on.
— Kuda pu tu je te ?
— Bilo je to isp red sam og O ra n a — isp ričao im je on docni-! — Z a Bun Siti, gospodine — o d g o v o rio je, a je z iv a g ri-
je. — T reba lo je da po pu nim o ta n k o v e sa g o rivo m u Liverpulu. A li m asa osm e jka trz a la mu se na licu.
k o m a n d a n t reče: » D o đ a v o la , nećem o u h v a titi kon voj a k o budem o Poručnik i n a re d n ik zag led aše se p re ko a e ro d ro m a , i o b o J
uzim ali g o riv o .« I svi se složism o da ne uzim am o n a ftu u Liverpulu,1 jica su b ili srećni što ne m o ra ju da se vuku ka o on, što su tu,
nego da sm esta krenem o. n a a e ro d ro m u V e lb e m , i što idu kući u Bun Siti.
I ta k o su stig li ko n vo j. I svi su srećno d o p lo v ili p re d O ran. — Im ate li p a d o b ra n ?
N a n e ko liko m ilja ispred luke sta li su. Signalna stan ica s o- — Nem am .
b a le d a v a la im je n a re đ e n ja kojim redom tre b a da up love u luku.
O d g o v o rio je o p e t onim šištanjem , s onom grimasonrV
Jedan po jedan u lazili su trg o v a č k i b ro d o v i iz kon voja . Rat- osm ejka. O či su mu b lis ta le p o p u t k lik e ra ko jim a se ig ra o p re
ni b ro d o v i iz p ra tn je š titili su ih s m o ra , a a vio n i su ih čuvali iz1 to lik o g o din a, p o p u t kom a dića neke ra zb ije n e šoljice, ili ka o p a rče
vazd uh a. Spustio se i suton, a b ro d o v i su još ulazili. T rg o va čki vrp ce na rublju d e voja čkom . Bile su to b le d o p la ve oči, n e ka ko
b ro d o v i n a jz a d uploviše, pa i ra tn i b ro d o v i počeše da u laze; to p le , ženstvene i dobrodušne.
D o đe red i na H o m erov bro d. Signalna sta n ica p o z v a ga da
— N e, nem am p a d o b ra n , — n a s ta v io je — a li v a ljd a će
uplovi. K om a n d a n t izd a na re đ e n je u m ašinski p ro s to r. M o to ri
m e p o ve sti, p o š to sam ranjen. M is lite ii da mi neće d a ti n e ka kvo
jače za b ru ja še , i b ro d k re te udesno. G o riv o im je b ilo na izma-|
p rv e n s tv o , ili ta k o nešto?
ku, a ta n k o v i su b ili puni dim a. N e bi stig li kon voj da su napu-
— Jeste li dem obilisani? — u p ita Stifenson, ta j p re k a lje n i
nili te ta n k o v e u Liverpulu.
na re d n ik, pun kršne živo tn e snage.
A on da ih lupiše to rp e d a . Prvi udari u krm u. Drugi p ro m a -
M o rn a r se p o ta p š a p o džepu na grudim a.
iši i p ro šiša isp red pra m ca. H om er reče d a je d o b io neko nare-!
— Dabom e da sam dem obilisan — o d g o vo ri. — D o d ija le
đenje. Krenuo je niz neke stepenice d a ga izvrši. O dje dn om i i tre-;
su mi bolnice. Prilično sam se i o p o ra v io , ia ko to ide n e ka ko
ći to rp e d o grunu, i stepenice nestadoše p o d njim . Posle d e v e t
stra šn o sporo.
d a na H om er je do šao sve sti... u grčevim a.
Sve to isp ričao im je docnije u avionu. Ć eretao je ka o m aj- — Putujete u Bun Siti? — reče Fred Deri. — T ako će nas
# b iti tro jic a ... Bogam i, biće m esta za sve nas. N a red niče , d a jte
mun, s usnam a p rip ije n im uza zube. O živ o tu koji ga čeka n išta
m i vaš p a d o b ra n !
nije m og ao da zna, je r je još b io dečak ka d je stup io umor-}
naricu. Fred uze p a d o b ra n , a Stifenson ga m rko p o g le d a .
U ovom tre n u tku p rila z io im je m olećivo. Žurio je. Svojom — Evo va m a m oj p a d o b ra n — um iri ga Deri. — Č ekajte
z d ra v o m nogom p ra v io je čudne, k ra tk e skoko ve, odbacujući se me ovde.
o bolesnu nogu koju je vu ka o za sobom . D ebeli đon cipele na O s ta v io ih je, i p o ž u rio duž n lzn aviona . N a ša o je tv rđ a v u
p a ra liz o v a n o j nozi još jače mu z a š k rip a k a d je z a s k a k u ta o p o b ro j 23. Jedan a v ija tič a r, re d o v, le ža o je na le đ im a p o d krilo m
b e to n sko j ploči isp red hang ara. '• i sp a v a o ; jedan n a red nik u zam ašćenom kom binezonu ho da o je
— S lušajte — re ka o je, z a p ra v o to je hte o da kaže . p o krilu s druge strane aviona . N a re d n ik sta d e i z a g le d a se
ia k o je reč isp a la ka o neko polušištanje. G de tre b a d a se javimi u D erija. Deri mu mahnu rukom , po pe se u a vio n i ode p o z a d i
d a bi me neko p o v e z a o kući? u trup. Spustio je S tifenso no v p a d o b ra n iza kućišta za d n je g to č k a .
Tu je b ilo još n e ko liko pctd o b ra n a i n e ko liko kom binezona. D eri
20
21
je znao d a to p rip a d a m om čadi, je r o fic iri d rže svoju oprem u
n iko ga nije slušao. šištao je svoje izm rcva re ne reči z a sebe,'
i odeću u prednjem delu. P ogledao je o ko sebe — sreb rna ste
i nije mu sm etalo što ga niko ne sluša, je r ide kući.'
zid o ve , p ro z o re i o ru žje iz k o g a su b ili iz v a đ e n i g lavni de lovi.
Kad su ušli u avio n , na sta d e tre n u ta k teško g objašnja-i
U dlsao je ta j m iris tv rđ a v e , m iris k o ji se ne kako ra z lik o v a o od
va n ja . Deri je p ro s to sip a o reči. V a lja lo je z a b a šu riti da je d a n
m irisa svih ostalih tip o v a a vio n a i na ko ji je on b io ponosan,
p a d o b ra n ne do sta je. V o đ a posade b io je zbunjen.
ka o svi a v ija tič a ri k o ji su za lju b ije n i u tip o v e a v io n a 1 sa ko jim a su
— Iz b ro ja o sam svega tri p a d o b ra n a ta m o p o z a d i — reče i
se saživeli.
— G de je vaš? — u p ita Freda. ,
Fred p o žu ri n a tra g do one dvo jice . Stifenson je f d a lje
zam išljen o ćutao. M o ž d a je m islio na svoj p a d o b ra n k o ji je Fred — Pa, onde je — o d g o v o ri Fred hitro .
odneo. A li m o rn a r je n e pre sta no pričao. — A vaš? — u p ita S tifensona.
— S lušajte, — p re k id e ga Fred, je r mu je d o ja d ilo to nje- — N egde je u avionu — reče Stifenson spokojno.
g o v o šišta vo m rcvare nje reči — m ora m o da idem o u šta b da — M o ra da sam ga m etnuo n a p re d u ra d io -k a b in u ! —
vas unesu u spisak Kad vas budu p ita li za p a d o b ra n , vi ćutite^ vikn u Fred da n a dja ča huku m o to ra . — O nd e je, na pre d. N iš ta
a ja ću g o v o riti. vi ne brin ite .
— O , hvala — reče m orn ar, pun p o v e re n ja u to g svog
V o đ a posade ode da p o g le d a , i onde n a đ e još p a d o b ra n a .
no vo g p rija te lja .
Sasvim se z a p e tlja o . G le d a o je p a d o b ra n e , p a onda uzeo jedan.
— N a red niče , p rič e k a jte nas o vd e , a mi idem o da udesim o
D oneo ga je i p ro č ita o bro j.
stva r. Biće nam p o tre b a n p a d o b ra n — ob jasn i Deri Stifensonu i
— Je li o vo vaš? — u p ita S tifensona.
uze mu svoj p a d o b ra n iz ruke.
Stifenson shvati, osmehnu se i z a p a li drugu cigaretu. Derl — Jeste, je ste — o d g o v o ri Deri.
krenu na p re d , a m orn ar je p o s k a k iv a o za njim. V o đ a po sad e diže ruke i ode. M o ž d a je i p o v e ro v a o d a
Sreli su p ilo td na v ra tim a ka n ce la rije , i on uvede H om era je to z a is ta S tifenso no v p a d o b ra n , a m o žd a mu je b ilo sasvim
V erm e lsa u spisak. svejedno. T oliki se Ijudi u poslednje vrem e vo ze ovo m tv rđ a v o m ,
— Im ate li p a d o b ra n ? — u p ita p ilo t H om era. p a i svim o sta lim a vio n im a , na sve strane . N a s ta la su d ru g a
— Evo ga — o d g o v o ri Deri i p o k a z a svoj p a d o b ra n , isti vrem ena. Rušio se sve t k o ji je ra t stvo rio .
on aj m aslinasti p a k e tić k o ji je i ra n ije d rž a o u ruci. I v o a a posade čeznuo je za svojom kućom u B rid žp o rtu ,
— A gde je vaš? — u p ita ga p ilo t p o d o z riv o . — Z n a te ; u K o n e ktika tu . Još mesec d a n a p a će m o ž d a i on b iti dem o-‘
nem am o nijed an reze rvni p a d o b ra n , a ... bilisan.
— Pa mi smo već s ta vili svoje p a d o b ra n e u vašu tv rđ a v u — I ta k o krenuše.'
sla ga Deri. — G de ste se to lik o z a d rž a li? N a m a se žuri o Iz usta H om era V e rm e lsa curila je p lju va čka . T ako je to
Bun Siti! k o d p a ra liz e : čoveku n e pre sta no cure sline. Hom er se nasm eja
i o b risa bradu. Sm ejao se od sreće.
— I ja bih se ite k a k o žurio da idem kući — reče p ilo t
i d ru g a rski se osmehnu. — H a jde m o! — Prošli p u t k a d sam se v o z io avionom , — poče da
Krenuli su, a H om er je žustro vuka o svoju bolesnu nogu I p rič a — b io sam d o b io p a d o b ra n . Posle sam m ora o d a ga
ra zm išlja o o večeri ko ja će mu još večeras b iti sprem ljena kod v ra tim . A li p o što sam ja ta k o ne kako m a li i la k, re kli su da
kuće. Već m nogo, m nogo m sseci želeo je teleći ro la t sa p rže n im b i m o ra li d a pucaju u p a d o b ra n , d čf ga svega izre še ta ju , je r
k ro m p irim a i saiatu od kupusa. S kaku tao je za n jim a i g rč e v ito g a m o ja te ž in a inače ne bi m og la odvući na zem lju!
m la ta ra o svojom bolesnom rukom ka o ka kvo m is k riv ja n o m elisom . 1 o p e t se nasm eja, ra d o sta n k a o dečak k o ji se v ra ć a
Srce mu je ludo p e v a lo od ra d o sti. Počeo je da g o v o ri, a li s izle ta .

22 23
 Sedell su na po du d o k avion ne u zle ti, a ka d sii se
» o d le p ill« od piste , Fred p o g le d a na sat. Bilo je d v a s a ta i
d v a d e s e t i tr i m inuta.
Fred usta de i p rilju b i lice uz pleksig las na p ro zo ru . A e ro -
đ ro m i b e le p is te , o š tro o c rta n e na zelenilu tra v e , o s ta ja li su u
đ u b ln l, a ispod h o riz o n ta u zd iza li su se d a le k i i za d im lje n i g ra d o v i.
— K ad a ćem o stići u Bun? — viknu mu n a red nik na uvo.
— O k o p o la šest, — oceni D eri — ako nas ne z a d rž i
r«d đ čeoni v e ta r.
T v rđ a v a se sve više p e la u p la ve tn ilo .
\ 4

D ocnije, m nogo docnije, Deri krenu uskim prolazom ,' p o re d

m esta gde su n e ka d a s ta ja le bo m be . O p e t je bTo n a vu ka o le-
ta č k i kom b ine zon da ne u p rlja uniform u. P rovukao se o ko o kru g lo g
dna go rn je g to rn ja iz k o je g a je neki m itra lje z a c ra n ije sejao sm rt.
— Ima d o sta o ž ilja k a na o vo j tv rđ a v i — reče on p ilo tu ,
nagnuvši se nad n je g o vo sedišfe. — Izg le d a d a je b ila u že-
stokim okrša jim a .
— I je s te l — viknu mu p ilo t na uvo. — Dugo je b ila na
Južnom P acifiku. G d e ste vi bili? N a kom ra tištu ?
— O sm a va zd u h o p lo vn a kom a nd a, u E ngleskoj! — doviknu
mu Fred.
— A h a ! — reče p ilo t.
Deri se sagnu i uđe u nos avio n a . P ro m igoljio se p o re d
v o đ e po sa d e , ko jl je čvrsto sp a va o sa p a d o b ra n o m p o d glavom .
N je g o v o hrka nje nije se čulo o d buke m o to ra .
Deri ode sasvim n a p re d i' stu p i u sve t okružen pleksig laso m .
Z a p a z io je da n e d o sta je a u to m a ts k i p ilo t i p o m islio d a je to do-J
sta ne zgo dn o za p ilo ta .
Pogledao je p lo m b ira n e m itra lje z e iz kojih su u n utrašn ji
de lo vi b ili izva đ e n i. Povukao je n a pin ja č na m itra ije z u k o ji je
s ta ja o s desne strane. N a p in ja č je k liz io m lita v o i b e z o tp o ra ,
je r nije b ilo opruge da g a z a d rž a v a . Fred o tv o ri p o k lo p a c i' n a đ e
prazninu. N e s ta lo je sm rti k o ja je ne ka d žive la tu. O tk a č io je
m itra lje z i okre nu o ga na p o sfo lju . Prebacio je kočnicu na
» p a ljb a « i u h va tio nišan na o ko , a li p re d n je mušice nije bilo.
P onovo je okrenuo m itra lje z i z a ka čio ga. G le d a o ga je k a k o
se njiše, m rta v i n e u p o tre b ljiv . Ličio mu je na bivšeg b o m b a ša ;
i k a o da je u njem u g le d a o sam oga sebe.
I on je naučio m nogo štošta. O d ličn o je i^meo da b a ra ta
složenom a p a ra tu ro m N o rde n nišana za bo m be , da na to j spra-
vi od n a jb o lje g čelika, s ta k la i d ra g u lja , k o ja s ta je je d a n a e st
h ilja d a d o la ra , ta čn o izr'ačuna tre n u ta k ka d tre b a o tk a č iti bom be.
A li šta mu je to sada v re d e lo u ovom svetu ko ji le ti ispod njega?
Šta bi m og ao da ra d i u tom e svetu p a da d o b ije do bru
p la tu , da stekne prizn a n je , d a ga novine p o h v a le ... da tu p o b e re
o rd en je? Čega da se la ti u tom e živ o tu kojem u nisu p o tre b n e
ruke što seju uništenje, ruke koje su sipale zlo ko b n e p ilule sm rti
na Lil, Kil, Bremen i "o s ta le g ra do ve?
O n je p o b io m nogo Ijudi u dim u i p ra š in i eksp lo zija , m noge
z id o ve i te m e lje razn eo je u p a ra m p a rč a d . Jednim p ritisko m
m a lo g p rs ta un ištava o je cele železničke kom p ozicije. T oliko p u ta
je im ao m asku s onom teškom gum enom cevi na licu. Svuda
u n a o ko lo ra sp rska va le su se crvene lo p te g ra n a tć u vazduhu.
Beli p rs ti re fle k to ra p ip a ii su p o m raku. T oliko p u ta osećao je
po lju b a c ledenog vazd uh a na ušim a ka d bi zevnuo o tv o r k ro z
k o ji su isp a d a le bom be. T oliko p u ta je d o ž iv lja v a o o va j strah za
ž iv o t, strah koji čove ka p r a ti i u snu,1 i ni za tre n u ta k ga ne
o s ta v lja dok se n a lazi viso ko izn a d zem lje o d sve n u kožu, k ro z
koju stru ji ele ktričn a to p lo ta , i u ja gnjeća runa.
— Ja sam bio bom baš. — šapnuo je sam om e sebi, a mo-
to ri do h va tiše ta j š a p a t i zaurlaše ga u be skraj. — Bio sam
b o m b a š i vršio sam svoj posao. Ja sam o sta o živ., a K la rk /
i S tajn , i M a r č , i K a la h a n , i O lsen su p o g in u ii. I Bejli,' i Pejn,
i G a d o rs k i, i H a love j su m rtvi. Ja sam ovd e u vazduhu i letim
u Bun Siti. idem kući, a šta me onde čeka?
M o to ri su n a ricali za onim a k o ji su pali.
S ta ja o je nad o tv o ro m gde je ne ka d a b io nišan za bom be
i g le d a o k ro z pleksiglas dole na grupe kuća, na m ajure, sela
i g ra d o ve . U g led ao je neki drum i Ijude k o ji se voze u auto-t
m o b ilim a što mučno m ile k a o puževi.
V id e o je te sićušne Ijude i, d o k js u letu p re la z io izn a d
njih, po m islio je na ono m no štvo svoje sabraće v o jn ik a k o ji su
p a li a da ih uopšte n ika d a nije ni vid eo. Pom islio je na one
ko je nije p o z n a v a o , a ko ji su došli iz tih kuća što su se njem u
26
činile k a o šarene ta čke na dnu b e skra jn o g vazdušnog m o ra /
n a m ladiće k o ji su o tišli iz ro d ite ljs k o g do m a, iz do m a neke;
te tk e , strica ili u ja k a , ili iz sop stveno g do m a gde im je o s ta la
p o ro d ica .
Oanas će p re le te ti izn a d m ilion d o m o v a ; ra d o z n a lo se
p ita o šta će te dru ge Ijude, k o ji su iz njih o tišli u ra t, če k a ti
k a d se v ra te kući.
A li to je tra ja lo svega tre n u ta k.
O n je b io velikod uša n po p riro d i, p a je p o n e k a d i u m iJ
slim a b io ta k a v , ali b io je još isuviše m la d da b i se udubioS
u fiio z o fira n je o živo tu . V o le o je sam o ga sebe i s m a tra o je da
u svemu im a p rve n stvo , iz p ro s to g ra z lo g a što je on Fred Deri.;
Sada je č ita v n je g o v ž iv o t za visio od njega sam og, je r
je za njega b o m b a rd e rs k a gru p a p re s ta la da p o s to ji. 305-a grupa,
p re tv o rila se u običan p o ja m , nešto što će čovek ra d o spom i-
n ja ti ka d a o s ta ri, k a d a op usti trb u h , a kosa mu osedi. Bila je
ona d o b ra u m inulim g o d in a m a , biće d o b ra i u budućim , ali
tre n u tn o nem a vre d n o sti.
Elise su se v rte le , a m o to ri je dno ličn o b ru ja li svoju moćnu,
pesm u. U to j p o sle d n jo j Ijirsci svog a sve ta Fred Deri ose ti da
g a h va ta drem ež.
Z aspa o je, i u snu se p re ne o u p ro šlo st, m eđu Engleze
k o je je p o zn a va o . S anjao je o d e vo jci p o imenu Bitriks, k o ja
je zvanično b ila ledi Tilmen. To nije b io sam o pusti san, nego
d e o minule s tva rn o sti. N e k a d a je on m islio da plem ići žive'
sam o u rom a nim a , ali r a t mu je doneo i Ijubavni d o ž iv lja j'
s jednom p ra vo m ledi. Bilo je lepo.
U pozn ao se s ledi Tilm en p re k o ne kog njenog ro đ a k a k o ji
je b io va zd u h o p lo vn i poručnik u engleskom kra lje vsko m va zd u h o -
plo vstvu . O n i Fred Deri služili su na istom aerod rom u. Fred se
spre m ao da ide u London.
— Kad već ideš u London, m o g a o bi se ja v iti m ojoj sestrl
— re ka o mu je k ra lje v s k i vazd uh op lova c. — Evo ti njen broj-
te le fo n a .
I Fred se javio.
Uveče je Fred uzeo ta k s i i o d v e ž a o se sa ledi Tilmen u nekl
re sto ra n . Z a b a v lja li su se, ig ra ll, a docnije sa dže pn om lam pom
p o tra ž ili svoj ta ksi u za m ra če n o j ulici.
27
 U njenom stanu, 0 b liz in i G ro sve n o ra , je li su biskvite?
I p o p ili još n e ko liko čašica like ra. Fred je o sta o da spa va ko d n je j
O n, Fred D eri, p ro d a v a c sendviča ko d Bularda, p o m a g a ć
p ri točenju pića, d o žive o je ta k o nešto!
T ada je im ao dve s to tin e i osa m na est fu n ti s te rlin g a
u džepu. Po kursu od č e tiri d o la ra za jednu fu n tu , im a o je osam '
s to tin a sed am d eset i šest d o la ra . Neposredrt© p re d p o la z a k u*
London b ila g a je po slu žila sreća na kocki. A d o g a đ a lo se i dc*
izgubi.
U noći p re d p o la z a k na izvrše nje z a d a tk a , k a d se nije-
zn a lo ko će se v r a titi a ko će za n a ve k o tići, ra s p a lili bi b a r-
b u t u krupne sume. N e k a d a bi d o b io m nogo no vaca , im a o bi
m nogo fu n ti ste rlin g a , a d e ša va lo se l d a osta ne p ra z n a d že p a .
San mu je b io n e ka ko ne po veza n, ka o k a k a v rđ a v o skr4
plje n film : noći p ro ve d e n e sa ledi T ilm en; v o ž n ja u nekom prepu4
nom va g o n u i k a k o jede ne ka kve š a rg a re p e ; p a ne što o ne ka-
kvim klin o vim a za železničke šine k o ji su le žali izg ubljen i u travi!
p o re d ne kog spo red nog koloseka. Bio je to košm arski san koj#
n ik a d a n išta ne znači, ali je ip a k b o lji od m dre.
A li i m ore su zna le da ga d a v e : p o n e ka d b i vid e o lovce^
ka k o g a saleću; p o n e ka d b i sav o b a m ro od s tra h a ; a p o n e k a d
b i p a d a o , p a d a o , p a d a o u n e k a k a v je z iv i bezdan.
5
— Još če trd e s e t i p e t m ln uta — reče p ilo t. — Sada Ima4
fn o repni v e ta r od osa m na est k ilo m e ta ra na s a t... Pod nam a je,
llin o is... Još č e trd e s e t r p e t m in uta, p a smo u Bun S itiju!
El S tifenson se provuče n a tra g u tru p avio n a . R a z g o v a ra ^
je sa H o m erom , ko ji se u p ra v o p ro bu dio .
— Ja m ora m aa pustim vo d u — reče H om er. — G d e jel
klo z e t?
G le d a li su o k o sebe, ali nigde nisu v id e li k lo z e t. P itali
su v o đ u p o sa d e , i on im ob ja sn i gde m ogu naći šolju i slivnikJ
El od ved e H om era onam o. O tv o rili su v r a ta to g o d e lje n ja . D očeka
ih ledeni dah v e tra ko ji je p ro d ira o k ro z p u ko tin e v ra ta u trupu.
Stifenson p o m o že H om eru da n e ka ko stan e p re d slivnik, a li
H o m er je p o s rta o i Iju lja o se, p a n ik a k o d a se na m esti k a k o tre b a .
— D o đ a v o la — reče Stifenson. — N ije va ž n o d a ba š
p o g o d ite u slivnik. . ' * ,
Dečak ga za h va ln o p o g le d a i z a li v ra ta u trupu.
Kad su se v ra tili, Deri im se p rid ru ži.
— Još p o la s a ta ! — doviknu im.
Sva tro jic a sabiše se ko d desnog p ro z o ra . H o m er se
u h v a ti z a m itra lje z k o ji je onde s ta ja o I rad osn o uzviknuJ
U g le d a li su reku koju su d o b ro p o zn a va li. Sva tro jic a pecali
su ribu u to j b lis ta v o j, sm eđ oj, v iju g a v o j p ru z i i še ta li po onoj
šumici k o ja je nosila d iv lja č k o im e in d ija n sko g plem ena P o ta v a to m i.1
S etili su se p rič a o b itk a m a s Indijancim a. U to j šumici p o č iv a ju
k o s ti m nogih P ota vatom ija J
29
 Iza šumice iskrsnuše crvene s ta je , bele kuće i v e tre n ja č e
na m ajurim a . Belele su se pru ge d ru m o va sa sićušnim a u to m o -
bilim a na njim a, a o zim o ž ito b lis ta lo je u zelenim če tvo ro u g a o -
nicim a. N e ke ptice le te le su p o vazduhu. K rave su p o p u t ig ra č a k a
pa sle po pašnjacim a. A on da ugledaše zbijen e k ro v o v e neke
varošice.
— To je Sperivil!
— N ije , nego M id le n d Fols!
— To m o ra da je V ilo v F ork, — viknu H om er, is k riv iv -
ši usta.
Pustili su neka o sta ne na njegovu. N e k a bude V ilo v Fork.! 6
To io n a ko nije b ilo važno.
Bilo je to lik o g ra d o v a u ko je su se Ijudi v ra ć a li svojim.
kuća m a, i to lik o Ijudi k o ji se više neće v r a titi u te g ra d o v e ... ko ji Sve ono što su u g led ali k a d su izašli iz a vio n a b ilo im je
se n ik a d a više neće v r a titi ni u je dan g ra d . Bilo je to lik o g ra n a ta sasvim ne p o zn a to . O v a b a z a p o d ig n u ta je d o k su oni b ili da-]
u N o rm a n d iji, t J ik o m itra lje z a na holandskom fro n tu , to lik o p o d - le ko p re k o m ora . Te p ro s te zelene b a ra k e , ta j to ra n j, ti hanga-!
m orn ica, to lik o M e se ršm ita k o ji su to lik o Ijudi o fp re m ili u večni ri, p a ni ta j drum ko ji je v o d io u S pe rivil, nisu p o s to ja li d o k
p o k o j. N e m a više ni Eda ni Ć arlija. O s ta lo je sam o sećanje na njih. su oni b ili k o d kuće.
A li o va tro jic a v ra ća li su se, i svaki o d njih je u m islim a
— O v d e fe n e ka d a b ilo ig ra liš te g o lfa — ; reče StifensonJ
g le d a o neku sobu i ne kog a k o ga u to j sobi čeka. !
— Z v a ll su ga Zelengaj.
V o đ a posade o tv o ri v r a ta i zovnu ih.
— Jeste, o vo je bivše ig ra liš te — •' p o tv rd i D eri:
— Sada ćem o s le te ti! — viknu on. — M o ra ć e te d a sednete.
O ni odoše n a p re d i šćućuriše se, čekajući udarac a v io n a — A eno oko lnih m a ju ra k o ji su' i ra n ije b ili tu — do-!
o zem liu. Uši su ih bolele. Deri izd u va uši, p a i d ru g o vim a p o k a z a puni S tifenson.
k a k o d a to urade. Posle ne kog vrem e na p ritis a k vazd uh a na Zustro su k o ra č a li sa p a d o b ra n o m u ruci, a H om er se
njiho ve Lubne opne o p e t se po jača . vu k a o z a njim a. Sunce na sm iraju z a p a lilo je za p a d n i h o riz o n t
T v rđ a v a se p o la k o spu štala , z a tim se is p ra v ila i otskočilc? i svojom V a tro m iz a z v a lo rum enilo čak i u ob la cim a u zenitu.
p ri do d iru sa zem ljom .
Sedam k ilo m e ta ra o d a tle , p re k o p o lja , v id e li su m rlju Bun
— M o g la bi da ide na ta km iče n je u skoku sa za le to m
S itija . Sm eđi dim iz tvo rn ice ko n ze rvi ra z v e ja o se k ro z izm a -
— d o ba ci Deri.
glicu izn a d g ra d a . Z la tn a ku p o la njihove g ra d ske većnice bli-!
V o đ a po sad e se na m ršti. Već je sto p u ta čuo ta j vic.
sta la je k a o d ra g i kam en u to m zača đ e n o m vazduhu.
T v rđ a v a se um iri i s ta d e . Jedan ž u ti d žip d o đ e d a je odven
de na njeno m esto. Kao k a k a v kočo pe rni v ra b a c žu rio je n a p re d , Pred n jim a se n a la z io Bun S iti sa p rib liž n o s to o sa m de sef
a v e lik a tv rđ a v a išla je za njim.' h ilja d a sta n o vn ika , p re m a popisu iz 1940 godine. Za Stifen-!
(Da li je i C e z a r, ka d se v ra ć a o sa vojne, n e ka ko ra se ja n o sona je ta j b ro j o b u h va ta o M ili, Pegi i R oba; z a F reda : M a ri
g le d a o u zid ine Rim'a i osećao da je tu sam o p o lo v in a njega?) i svu njenu sebičnost, f P a trik a D e rija i sav alko h o l k o ji P a trik
lo če; z a H o m e ra : m am u i s a la tu od kupusa, i V ilm u Džekob-1
son, k o ja stanuje odm ah do n jego ve kuće, i sta d io n Epvort,*
ku d a su on 1 V ilm a o d la z ili d a g le d a ju utakm ice.

31
 T v rđ a v a im je o s ta ja la z a le đim a . U m islim a su se o p ro - — Bože! — uzviknu Fred. — Sad vid im da smo z a is ta
Still s to m ve liko m p rija te ljic o m od m e ta la , s njenim krilim a,' kod kuće!
tru p o m i re p o m , i p o ž e le li d a jo j m o to ri ne o tk a ž u d o kle go d — Slušajte, p rija te lju , — reče mu š o fe r — ako va m se
jo j budu po tre bn i.' cena ne sv iđ a , m o že te ići...
— Z a tv o ri gubicu r v o zi — p re k id e ga EI, k o ji je već
C rvenokosi p ilo t d o đ e za n jim a ,’ i sva tro jic a zah vališe mu
na vo žn ji. P ilo t o p a z i d a nose sve g a d v a p a d o b ra n a . b io ušao u ta k s i i seo.
Šofer z a tv o ri gubicu r p o te ra kola.
— Pa gde je vaš p a d o b ra n ? — u p ita on Freda.'
— Izgubio sam g a na evro psko m ra tiš tu — o d g o v o rj
Fred. — Šta se s e k ira te , druže. S tigli sm o na cilj!
P ilo t se kiselo osmehnu.
— V I ste d e m ob ilisa ni — reče,’ sasvim ub eđ en u svoje'
reči. — V o le o bih d a sam na vašem m estu! Ja još fm am da!
Izdu vam svoj ro k i šest m eseci p rid e :
Ponovo se kiselo osmehnu l pom fsli na O rego n. M a li m a ju r
na kojem je o d ra s ta o b io je m rš a v I sirom ašan, a li njem u najJ
m iliji na svetu:
H om er se n a d a o d a će m oći d a uh vati neki autobus.'
P ita o je vo jn e p o lica jce u kojim ra zm a cim a sa o b ra ća ju a u to b u sl/
iali oni nisu m og li da razum eju ni jednu jedinu reč o d o n o g a
š to im je g o vo rio . Jedan je s ta ja o u n e p rilic i; pun s a ž a lje n ja ;
d o k ga je H om er p ita o z a e k a k a v » a o u s« ili »asosus«, ili
ta k o nešto.
El S tifenson ode u ka n ce la riju I ra z d u ž i se sa p a d o 3
bra no m . K ad se v ra tio / našao je m o rn a ra k a k o n e rvo zn o po^
ig ra v a na step e n ica m a ; b io je to lik o uzbuđen b lizin o m kuće
d a je je d va m og ao d a g o vo ri.
— M a n ite se a u to b u sa ; — reče El — uzećem o takslJ
G de je poručnik?
D eri se v ra ti. Bio je o tiš a o d a kupi c ig a re te : O n d a z a -
je d n o odoše do g lavne ka p ije . El je nosio H o m erov k u fe r, je r
sam nije im a o p rtlja g a . O n je svoje k u fe re p o sla o b rz o v o z n o
s istočne o b a le ; i sa sobom je im a o sam o a p a ra t z a b rija n je /
češljić; četkicu z a zube t n e ko liko fo to g ra fija . To je b io s trp a o
u d že p o ve : O sećao je d a mu k u fe ri n e ka ko sm etaju, je r se
b io o d v ik a o od njih. Poslednjih g o d in a on se n a v ik a o na ra n c e /
na p rlja v š tin u i rad nu un iform u pe šaka . Čak i o v a k o d a le k o
o d r a ta n e d o s ta ja li su mu ran ac, puška, i ka cig a na g la v i:
N a šli su taksi.
O sam d o la ra d o g ra d a — reče šofe r.

32 3

7 gi p u t... i hodnik jo j se okrenu p re d očim a.
t jezivu poruku d a
O v d e nije besneo ra t. O v d e meci n ika d a nisu ošišali gra n-
čice sa drveća. U Bun Sitiju nije b ilo b itk e o d onog vrem e na
k a d su in dija nski ra tn ici na o ru ža n i stre la m a ja h a li tud a. M e đ u
te re tn im va g o n im a ko ji su d rn d a li prugom nije b ilo ružnih o klo -
p ljen ih va g o n a za od b ra n u od n a p a d a iz vazd uh a. N a ovim
ulicam a n ik a d a nije le ž a lo ubijeno d e te , n iti m ačka k o ja se sva
n a d u la o d s ta ja n ja . Tu n ika d a nije d o le te la g ra n a ta d a o š te ti
m o st u Petoj ulici, ili da železničku stanicu raznese u kom ade.1
P reko k ro v a M o te lo v o g b a ra ili Bučovog lo k a la nisu šištali
meci iz ba zuka . A svet je g o v o rio da je stan je n e p o d n o šljivo
k a d su ukinuta dopunska sle d o va n ja be nzin a. Čovek je m o ra a
d a šted i benzin da bi se ko lim a o d v e z a o na v ike n d u Rok
Springs i na trk e h rto va .
O v d e nije b ilo ni tra g a od ra tn o g pustošenja. N ije b ilo
p riz o ra k o ji bi čoveka ispunili jezom . Čovek da p o la litre k rv i
i d o b ije značku z a to h e rojsko delo. Po g a rd e ro b a m a su s ta ja i}
p lđ k a ti sa p o zivo m na u p lafu ra tn o g za jm a . N a drugim p la k a -
tim a neki m o rn a r k o ji se u d a vio o p tu žu je čoveka da je oda®
neke kob ne ra tn e ta jn e , ko je ta j čovek n ik a d a nije ni znao.
I kud g o d čovek krene, kud god p o g le d a , svuda n a ila zi
na p la k a te : po za d in ski fr o n t; vi s to jite iz a onih što d rže pušku
u ruci; p o m o g n ite naše ra tn e n a p o re ; d a jte svoj d o prin os p o b e d i;
d a jte p a k e te slo bod nim Francuzim a; d a jte p a k e te Englezim a
i P oljacim a ; d a jte svoj p rilo g u d rža vn u b la g a jn u ; s k u p lja jte
34
h a rtiju i ko n z e rv e , i p o m o z ite akciju za sa b ira n je korisnih o tp o -
d a k a ; p o m o z ite m olim va s...
Bun Siti n ika d a nije o se tio šta znači ra t. U njem u n išta
nije srušeno. K od Bularda se uvek m og ao d o b iti šlag i sla doled ,
a ro b n a kuća O p e nha jm er-S tern o g la š a v a la je p ro d a ju svilenih
č a ra p a k o je su is to ta k o p ro zirn e ka o na jlo n-čara pe .
A li p o n e ka d su d o la z ili te le g ra m i, zlo k o b n i vesnici sa
p o šte : i s k r e n o saučešće... U službi otadžbine...
Jeđna žena u Ulici b re s to v a p rim ila je te le g ra m i z a tv o -
rila v ra ta . Sa stre p n jo m ga je d rž d la u ruci, p a d rh ta v im prsti-:
ma o tv o rila m alu žutu k o ve rtu . P ro čita la ga je je d a n p u t... dru-
— Junis... — p ro c e d ila je s m ukom , d a b i i ćerei p re d a la
su osta le same.
A ip a k Bun Siti nije zna o šta je ra t.
D o la zili su i dru g i te le g ra m i, od 1941 p a sve d o svrše tka
ra ta , sve do 1945. D o la zili su na b u le va re , u ulice, u m irne
d o m o ve ... Z a o ta d ž b in u !
S ta riji sve t se često d rž a o o b ič a ja i nosio je crninu. M la -
dež je to v rlo re tk o činila.
U Bun Sitiju uopšte nije b ilo ra ta . Icrkve i b a ro v i sta-
ja li su sasvim neoštećeni.
O v d e re fle k to ri i svetle ći m eci nisu šara li p o ponoćnom
nebu. Tu su a vioni p re le ta li izn a d k ro v o v a , ali n ik o nije b e ža o
o d njih u skloništa. Tu su sirene urlale sam o ra d i p ro b e : p rv i
p u t u fe b ru a ru 1942, p a još n e ko liko p u ta do k ra ja godine,
i svega je d a n p u t u 1943. V o đ i ekip a kućne p ro tiv a v io n s k e za -
š tite p ro u ča va li su du ga čka u p u tstva i p o sećiva li kurseve za
p rvu po m oć u g im n a ziji V ilson. N e ki v o đ i d o b ili su i k a c ig e ;
a rieki su im a li sam o tra k e o k o ruke d a istaknu svoju odgo-;
vornu dužnost. A u hotelu D a n i j e I B u n, p o hodnicim a na
s p ra to vim a , s ta ja le su k o fe sa peskom .
O v d e H a jnke li, D o rnijei, Junkersi i svi o s ta li tip o v i nepri-
ja te ljskih a vio n a nisu d o le ta li noću d a sipaju sm rt.
V o đ i e kip a 'kućne p ro tiv a v io n s k e z a š tite skinuli su svoje
tra k e , a b ili su sprem ni d a poginu a k o to bude p o tre b n o . I
ginuli bi is to o n a ko h ra b ro k a o njiho vi d ru g o vi na službi u Lon-
donu. A li nisu m o ra li da ginu. N jih o vi sinovi uzeii su kacige
2* 35
i igraJi se vo jn ika . K njižice o pru žan ju p rve pom oći o sta le su o n aj rum eni, o kru g li ko m a d , sa ko g a su visiie žile , to je biio
za b o ra v lje n e na p o lica m a , m e d jj ro m a n im a i pesm am a. P askovicevo ja je.
U Bun Sitiju nije b ilo ra ta . I ta k o se H om er tre s a o i g rčio na kre ve tu u b o lnici;
Došlo je i is k rca va n je u N o rm a n d iju . Ljudi su p ili od ra- Fred je le te o i sip ao bo m b e ; a El se šunjao k ro z Nem ačku.
do sti. N e ki su se m olili. N o vine su bile pune iz v e š ta ja o n a pre - I čekali su onaj dan ka d će kod kuće b iti ra zvije n e za s ta v e
d o van ju am eričkih je din ica i čudnih im ena francuskih m esta. po b e d e , k a d će tv o rn ičke sirene dugo, dugo s v ira ti, a sva zvo n a
Borci iz p ro šlo g svetsko g ra ta , oni k o ji su u ovo m e ra tu o s ta li lu p a ti u urnebesu ra d o sti.
k o a kuće, p riča li su o Tuluzi i Brestu i p o ku ša va li d a se sete A li ip a k , o v a j ra t nije p re ša o p re k o Bun S itija , nije se
z a b o ra v lje n ih d o g a đ a ja , i z a v id e li m la đ im a što im a ju priliku v o d io ovde. Bacači nisu tu kli po ra z v a lin a m a Bun S itija. Tu
da piju p ra v a francu ska vina. nisu d o la z ile devojčice od d e se t-d va n a e st go d in a , m usave i u ri-
I P ariz je oslobo đe n. Preko ra d ija p o kuljaše d ra m a tičn i ta m a , da ka žu :
iz v e š ta ji, u p o zo re n ja , hva lisa n ja i p ra z n a b le b e ta n ja . Slike sa — Z d ra vo . Ti im a cig aretu ? Ti d a ti meni c ig a re tu ... ja
b o jiš ta p re p la više časopise. Film ski žurnali p riv la č ili su mase ig ra ti ta k o lepo s tob om .
sveta . R a d io -ko m e n ta to ri im a li su pune ruke po sla d a sa svih Tu se vojnici nisu vukli k ro z de telin u, ni k ro z kukuruz, rri
stra n a ra sve tle po sled nje epohalne d o g a đ a je . A m e ričke ra d io - k ro z g rm lje duž p o to k a . Tu je sunce z a la z ilo u le poj prolećnoj
stanice prenosile su iz v e š ta je ra d io -L o n d o n a o d irig o va n im p ro - izm a glici k a o u d o b a P ota vatom a.
jektilim a;. I u Bun S itiju slušaoci su čuli e ksp lo zije tih p ro je k tila .
E ksplozije nisu ta k o strašne k a d se čuju p re ko ra d ija .
P robijena je Z ig frid o v a lin ija ; tru p e su pre šle Rajnu, i p ro -
je k tili su p re s ta li d a zuje. D ošao je i ta j dan.
N a ulici u nekom g ra d u u N e m ačko j s ta ja o je jedan izg o-
reli tenk.
— Pazi — re ka o je El.
— Pazim — o d g o v o rio je Paskovic.
Prošli su p o re d ten ka.
— M o trite na o n aj p ro z o r — upozoriše ih d vo jica v o jn ik a
k o ji su p o la k o išli za njim a.
El p o g le d a p u t p ro z o ra , i u to m tre n u tku m ina okinu.
Od P askovica 'ništa nije osta lo.
El p re đ e rukom p o rubu svoje kacige i skide nešto krva vo )
o kru g lo i tv rd o . N ik a k o nije m og ao da od go ne tn e k o ji bi to
deo P askovica m og ao da bude. N e ki k o m a d kosti?
Te noći, ta m a n g a je h v a ta o p rv i san, o d jsd n o m je đ ip io
na noge i uzn em irio Sm ita i Bičera. O n a ko bu no van , ip a k je
o d g o n e tn u o k o ji je 6no deo P askovica d rž a o u ruci. Paskovic,
ta j sjajni ig rač ra g b ija , ta j silni drug i ve se lja k, ta j Ijubim ac
žen a (»N em a ra vn o g P askovicu«, g o v o rili su n jego vi drugovi),
P askovic je raznesen u kom a de . I sad je Elu sinulo. D a ... je ste ... I

36
 ! H om er se g rč e v ito osmehnu i sline mu p o te ko še niz bradu.
CVileo je od ra d o s ti i g o to v o je p a o izla zeći iz ta k s ija , ali ga
Ddri uhvati za ruku.
\ — D a p la tim . K oliko je re ka o da tre b a p la titi? ... Za
ta l« i... — H o m er je p o ku ša va o da izvuče novac iz džepa.
\ — N e b u d ite smešni — reče Fred. — Ja sam uzeo taksf.
Hajdem o.
\K re n u Ii su p u t kuće.
M^ieka žena iz iđ e i usplahireno sta d e na ve ra n d i. V ra ta je
osta vilp o tv o re n a , a izn u tra se čulo neko trč a n je i rad osn a v ik a :
V- Došao je l Evo g a l O , ta ta ... evo H o m era...

8 Hprtierova m a jk a s ta ja la je k a o skam enjena. U ko čila se i

ra z ro g a tila oči.
Z a njom istrča Luela (im ala je trin a e s t godin a), a li i ona
o d jed no m sta d e i uzvici ra d o s ti zanem eše jo j u grlu.
N a jp re su H om era o d ve zli kući. O n je s ta n o v a o u Sedam- O n ta iz iđ e i o ta c , i te tk a Sejd.
n a e sto j ulici. Taksi zao kren u sa b u le v a ra Crni ja s tre b i p ro đ e Svi \ u p re n e ra že n o s ta ja li na vera nd i.
p o re d škole koju je H om er n e ka d a p o h a đ a o .
O ni iis u zna li d a će mu ruka o v a k o le p e ta ti. Nisu zn a li
U lica se o te g la u Ijubičastom sutonu. S obe stra n e pru- d a će ovcao z a b a c iv a ti nogu. Iz pisam a k o ja im je slao to
ž a o se d rv o re d ja v o ro v a i b re s to v a , a kuće su bile uvučene nisu m ogli Vla vid e , je r ih je p isa o zd ra vo m , desnom rukom .
iz a zelenih tra v n ik a . Dečaci su se v o z ili na b iciklim a i p ra v ili N ik o nije nite lu tio ^la će mu se iice o va ko g rč iti, a d e tin je usne;
kru g o ve p o ulici, je r je tu b io re d a k sao bra ćaj. N e ki sta ra c
iz o b lič a v a ti li jezivu grim asu. N iko nije znao da će on o v a k o
išao je tro to a ro m , a on da z a sta d e d a ra z g o v a ra s nekim čove-
h o d a ti... k a o t f a nestašno poskakuje.
kom ko ji je sedeo na vera nd i.
Jedan rrnli fo k s te rije r d o trč a iz susedstva. Ime mu je b ilo
Bila je to m irn a ulica, sa m nogo zeienila, gde stanuju
Džinks. D o trč a \ je i po če o da la je , da re ži i da v rti glavom .
Ijudi iz srednjeg sta le ža . N e ko je b o g a tiji od svojih suseda,
O v o je b ilo ne\o stra šilo , nešto što je tre b a lo o te ra ti. N a s rta o
a li niko nije sirom ašan. S ta riji k ro v o v i ukrašeni su kup ola m a,
je, p o v la č io s e ,\p a p o n o vo n a s rta o i p o ku ša va o da ug rize tu
sv e tlo s t p a d a k ro z šarena s ta k la u uzani hodnik, a le ti se
olupinu od n e k a ® š n je g H om era ko je g a je on p o z n a v a o i voleo,
čaj p ije u v rtu . N a stolu u p re ts o b lju s to ji p o služa vnik za po se t-
s ko jim se ra d o \ig ra o , aii k o js g a je već p o m a lo i za b o ra v io .
nice, na kom e se n a la zi n e ko liko čio da, po n e ka poštanska' m a rka
O v o je b io n e ka ta v đ u b re ta r, n e ka kva skitnica, n e ka ka v drski
i ključ, a g o to v o n ik a d a neka posetnica. Stub za p riv e z iv a n je
uljez, n e ka kva luto.
k o n ja , u o b liku železno g Crnca k o ji d rž i k a rik u za u la r u ruct,
— A v -v a v -v a \ — la ja o je pas i na s,-ta o , ne o b a ziru ćl
još sto ji uz ivičn jak isp re d kuće g o sp o đ e Engl, a li njen fija k e r
se na njih o vo d o ^ a n je .
više ne d o la zi. Poslednji p u t je do ša o još 1912 godine.
— D žinks! O vV n o ! — zavapi Luela i p o trč a niz stepe-
Taksi uspori i sta d e p re d H om erovom kućom. El iz iđ e p rvi,
nice vera nd e. \
a za njim iz iđ e i Fred sa H om erovim kufe ro m . El p ro v e ri b ro j
Pas se p o n o vo V a le te , Deri izm ahnu nogom na n je g a , a li
kuće: 1525. T ako je on b io razu m eo d a je Hom er re k a o , p a je
pas z a re ž a i izb e g n u \u d a ra c.
ta j b ro j k a z a o šoferu.
U to d o trč a i Lueb.
— Je li o v o va ša kuća?
39
38
 — D žin k s! O h, gubi se kući...
O n d a se okrenu Hom eru. Z ovn u ga po imenu i udi
u plač.

D ž e k o b so n o v i su bili u svo m e dvorištu. Čuli su tu b uku/na

ulici, t V ilm a D ž e k o b so n iziđe d a vidi šta se d o g a đ a . O n a je
išla s a H om erom n a utakmice, jedanput ju je p o v e o na igrpnku
u gim naziji, i se d a m puta su za je d n o išli u bioskop. N a or/nan-
četu u njenoj so b i stajala je H o m e ro v a slika, i o n a je gcworila
d a je on njen. Njen m ornar. Bio je njen — d a sla fk o pjiča o
njemu, d a plače z a njim, d a g a voli, d a se k o š k a s njim u 9
pism im a koja mu je p isala, d a g a zam išlja k a o s v o g a btidućeg
supruga. A nisu bili ni vereni, jer su bili još suviše /nladi i
ništa nisu znali. O n a je bila nje go va d e v o jk a i nosila ne sidro Z aranci su prelazili u suton.
n a haljini. / N a uglu k o d V a jld v u d -p a rk a Deri u gle d a kuću m esn og
V ilm a je izišla na ve ran d u i vid e la kako sfi H om er za stu p nika osigu rava ju će g d ru štva Feniks. N e k a d a mu je ta kuća,
vra tio kući. / s v a o d cigle i sa m n o go šiljatih za b a ta , izgle d a la k a o k a k a v
Posle su z a nastupilo je ćutanje. Početak o n o g m nogo d u že g d vo ra c iz bajke. S a d a mu uopšte nije ličila n a dvorac. Bila je
ćutanja u budućim danim a. / to obična kuća u kojoj stanuje zastu p n ik jednog o sigu rava ju će g
Deri i El b rzo se op ro stiše i p o b e g o še natrag u taksi. drušfva.
ćutke su zapalili cigarete i pušili. Taksi p rod u ži Sa a a m n a e stom G le d a o je u tu kuću n e k a k o kiselo. N e što nije u redu.
ulicom. / O n je sa sv im drukčije zam išljao svoj p ovra ta k. N e što se izvi-
— Skrenite levo, d o D va d e se te ulice — reč« El. — O n a toperilo. N e k a k v a k o p re n a sp a la mu je s očiju, p a su mu i kuće
vo d i p ra v o d o G ra n d -b ule va ra . / i d rveće i sv e o sta lo izgledali n e k a k o m no go m anji n e go što je
— Izvinite, ali D v a d e se t i p rv a ulica izb ija / n a G ra n d-b u - on zam išljao. P a ni sa m Bun Siti nije mu izg le d a o o n a k o lep i
le var — reče šo fe r ponizno, i s izvesnim strahom/ a d a ni sam velik k a o nekad a. Ranije mu je , ovdašnji hotel p re tsta vlja o oli-
nije z n a o o tk u d a mu to osećanje. / čenje luksuza o kom e je on m o g a o sa m o d a sanja, nešto ne-
— N a jp re ćem o v a s od vesti kući — reče] El Fredu. dostu p no običnim Ijudima. A s a d k a d g a je u p ro lazu p o g le d a o
— V a ž i — prihvati Fred. / izg le d a o mu je b ed an, i p o re d svih še sn a e st s p ra t o v a i crvene
V iš e ništa nisu govorili. H o m e r im je joa bio p re d očima. električne firrne. Londonski hoteli bili su mu ne u po re divo lepši,
up rkos sledovanju n a karte i bom bard ovanju.
I Ijudi o v d e u Bunu bili su mu n e ka k o suviše pitom i, suviše
skučeni, jer n išta nisu znali o napetoj igri živo ta i smrti. N jihov
živo t sa sto ja o se o d bridž-p artija i kladio n ica n a konjskim trkam a,
a umirali su o d žučn o g k am e n a u še zd e se t i drugoj go dini života.
Taksi je jurio širokom ulicom izm eđu re d o v a vila, p a za-
okrenuo u jednu p ob očnu ulicu.
— Stanite — reče Fred.

41
 Šo fe r za u sta vi kola. ista čk a na svetlostim a. N e ki feretni v o z k lo p a ra o je u daljini, a
— Je li o v o v a š a k u ć a ? — uplfa Ei. n a m ah o ve odjeknuo bi i zvuk a utom obilske trube.
— Nije. M o j a kuća je onde — o d g o v o ri Fred tneodre- O tišino, o sp o ko jn a tišino predvečerja, ja se vra ća m
đ e n o p o k a z a put jednog zavijutka. kući, ali više nisam ni nalik n a o n o g žutokljunog m om čića koji
Zatim je, k a o objašnjenje, d o d a o d a bi šoferu bilo n e z g o d n o je o tiša o odavde pun nade.
d a onde dole okrene kola.
Iziša o je 'iz taksija i uzeo svoj p a d o b ra n i torbu. El g a
je p osm a tra o. O b o jica su se n e k a k o bojali d a se rastanu. U
m islim a su se pripijali jedan uz d ru g o g I nalazili ufehu u svom
zajedničkom strahu, p o p u f d e č a k a koji su zaje dn o odrasli, koji
su bili nerazd vojni d ru go vi u igri, p a ih u osnovn oj školi razm e ste
u ra z n q odeljenja.
— Šta ćete s a d a d a radite s tlm p a d o b ra n o m ? D a g a
z a d ržite z a u sp o m e n u ?
— N eću g a zadržati. P ozajm io mi g a je jedan d ru g koji
je još u Engleskoj. V ra ć a m g a a vio n sk o m poštom .
— Pa, srećno, g o sp o d in e — reče El.
O n o g o s p o d i n e i nehotice mu se otelo iz u sfa ( jef pred
njim je sta ja o poručnik. G o d in e vojničkog živ o ta ne m ogu se
ugušiti naprečac.
— Nem ojfe. Prepustite fo meni. Ja ću platiti ta k si — uspro-
fivi se El k a d se Fred m aši za džep.
— N išta vi ne brinite. Im am ja d o sta m onete ub u đe laru —
o d g o v o ri Fred i d a d e šoferu novčanicu o d d e se f dolara.
Šofer zavuče ruku u d že p d a mu vrati kusur.
— U redu je, u redu je — reče Fred p o m a lo Ijutito iode
u suton ne sa č e k a v ši kusur.
iza sebe je čuo k a k o se k o la okrenuše i odjuriše ulicom.

Z ao k re n u o je z a ugao. Koraci su mu odjekivali p o asfaifu.

O n d a a sfa lt pre stade , i Fred za k o ra č i n a izro va n put koji se
tek n a p o la osu šio od ranih prolećnih kiša. Pruge suvljih m esfa
b e lasa le su se u sutonu. Je d n og d a n a i o v o će so k a če biti
asfaltirano.
V id e o je neki osvetljen p rozor. To je n e k a d a bila M a k -
g re g o ro v a kuća. M o ž d a neko drugi s a d a stanuje u njoj.
V o d a je tekla k ro z oluk što se sp u šta o niz p ad inu i po-
nirala u šupljinu slivnika. P ad in a brežuljka prelcoputa bila je
/

4*
 — B ogam i, ti si p ra vi d a sa ! — uzviknu o n a u želji d a
bude šaljiva. — Pogledaj mu medalje, tata... K o ilk o je sa;no
n a ku p io tih pantljičical Fredi, toliko si p o ra s ta o d a te je m arna
jedva p ozn ala.
— N isi ti m oja m a m a — odbrusi joj Fred. — M o ja
m a m a je um rla k a d je meni bilo d v a n a e st godina. Tvoje ime je
H o rtenza, p a ću te ta k o i zvati.
Nije im ao nam eru d a je uvredi, ali bilo mu je sa sv im sve-
jedno d a li će se o n a uvrediti ili ne.
O n a najpre k a o d a se zgranu, a o n d a se Ijutnu:
— Z v a o si m e m a m a pre n e g o što si otišao...
10 — Đ a v o la sam te z v a o m a m a — preseče je Fred. — To
si ti sa m a se be z v a la m am a, a z a m ene si i bila i o sta la
H ortenza.
F re d o v otac im ao je m aleno lice, m aleno z a njegovu visinu, Njen pileći m o z a k zaključi d a je o v o ve o m a sm ešno, i o n a
rutave obrve, neuredne b rk o ve i k o su k oja je retko zn a la za za skiča o d smeha.
češalj. G la s mu je bio unjkav i Ijubazan, a izvin ja va o se kad Fred ode u trpezariju g d e je n je gov otac o k re ta o d u gm a d
g o d bi p rogovorio . na radiju ne dajući nijednoj stanici d a d o đ e d o reči.
— Z a ista mi je žao, Frede, što nam nisi b rzo ja v io da — Slušaj, — reče mu r— daj mi goneralije o M a r i još
d olaziš, p a bism o spremili neku bolju večeru. O v a k o , nem am o jedanput.
b a š b o g z n a šta. M a m a se o se ća la n e k a k o um ornom , p a sm o — N e razum em te.
mislili d a otvorim o kon ze rvu sa rd in a ili ta k o nešto, i d a veče- — Izvini.. M o lim te reci mi šta je to bilo ?a M a ri< oc*
ramo. B a š mi je ž a o što nam nisi javio... poče tka do kraja.
Ruke F re d o v o g o ca bile su crne i okorele, k a o ruke u — Pa, bilo je o n a k o k a o što sam ti rekao. O n a nije vo le la
svih ra d n ik a p o štam parijam a. I on je ra d io u štam pariji. d a b ude o v d e k o d nas. N ism o se sla ga li b a š najbolje... Z a p ra v o ,
K a d se Fred p oja vio na vratim a, o ta c je m alko o b risa o izm eđ u nje i m ene n ika d a nije d ola zilo d o razm irica, ali o n a
oči i pustio d a mu ruke drhte. Ruke su mu i inače više drhtale n e k a k o nije trpela mamu. Z n a š već k a k o to b iv a k o d žena.
n e go k a d g a je Fred poslednji put video, k o s a mu je još više Staln o su se n ešto rogušile jedna n a drugu i koškale. O n d a...
o se d ela, i jako je z a u d a ra o n a rakiju. D u ga čki rukavi njegove ovaj... M a r i n a đ e zaposlenje. D o b ila je m e sto b lagajnice u
potkošulje uokvirivali su mu prljavim kolu tovim a ručne zglob ove. b io sko p u A I a m o. R a zu m e š li šta sa m hteo reći?... Bila je bla-
Patrik Deri im ao je četrdeset i d evet godina, ali je izgle d a o gajnica na šalteru.
k a o d a im a p re ko šezdeset. Patrik Deri upitno p o g le d a u sina d a vidi d a li se izra zio
2ena koja je o tv a ra la kon ze rve na stolu u uglu sob e bila dovoljno jasno.
je u d ovica i z v a la se g o s p o đ a N jube rger pre no što se ud ala za — O n a je i ranije p ro d a v a la karte u n ekom b ioskopu. K a o
P atrika Derija. T a d a je Fred im ao še sn a e st godina. ta kvu sam je i u p o zn a o još d o k sa m bio n a pilotskoj obuci —
reče Fred.
O n a je im ala crven v ra t i m aljav potiljak, i za u d a ra la je
— Dob ro. Dakle, p o sta la je n e k a k o ohola. Im ala je m no go
na znoj. Nije im ala nim alo sm isla z a humor, ali se m n o go kli-
novaca... V a ljd o si joj ti slao... K u p o v a la je haljine, i ta k o dalje.
berila. D va p u t nedeljno igra la je bridž, a u o sta la p o p o d n e v a
O n d a su se đ na i m a m a dohvatile. V ik a le su i n a pravile g rd a n
od la zila je n a sedeljke na kojim a je d o sta pila.

45
44
džurrlbus, i M a r i se pokupi i ode. Jedne večeri d o šla je po svilenu haljinu, uzdišući: U f - u f ! Zvali s u j e Derijev drag
svoje stvari i otselila se od nas. k a m e n.
H o rte n za je stajala k o d v ra ta d a čuje šta će Patrik ispri- — Slušajte vi... to je m oja žena... — bunio bi se Fred.
čati sinu. Čula je sve, o d reči d o reči, i m o g la bi d a d o d a još — Je li? — re k a o bi G a d o rsk i I nam ignuo. — K a k o bi
m n o go štošta, ali F re d o v p re ko r još ju je pekao. N ije zn a la bilo d a mi d a š njen broj telefona, d a je p otra žim k a d se vratim
k a k o bi on to shvatio, p a je radije oćutala i otišla d a istrese kući? Poneću joj p ism o o d tebe, Deri! Daj mi njen broj tele-
sardine n a tanjir. fona. U f - u f !
— Ali, Frede, o n a više nije u A l a m u . . . više ne p rodaje G a d o rsk i je z a v ršio karijeru izn a d V o g e z a . To mu je bio
karte. S a d a radi u nekom noćnom lokalu... d v a d e se t i drugi borbeni let. A v io n u kojem se n a la zio z a p a lio
— U kom e? s e i g o re o je k a o baklja, a Deri g a je p o sm a tra o k a k o bukti.
U takvim trenucim a čoveku se čini d a je u a p a ra tu z a disanje
— To ne bih um eo d a ti kažem . D o s ta je b a r o v a i: noćnih
n estalo kiseonika. N e što g a guši p a ne m o že d a diše... U f-u f .
lo ka la o tvo re n o o tk a k o si ti otišao. Svi koji su radili z a vojsku
nemilice su trošili pare. A li mislim d a m nogi o d njih s a d a neće
imati ta k o pune d žepove.
— Z n a š li g d e o n a stanuje?
— U velikoj z g ra d i n a uglu Ulice b o ro v a i D v a d e se t I
treće ulice. Im a garsonjeru.
— Z n am tu z g ra d u — reče Fred. — Pod ign uta je pre rata;
zo vu je L o r e I a j.
Im ao je još m n o go pifanja, još m n o go što šta da kaže...
ali, ćutao je.

P o z n a v a o je M a r i s v e g a se d a m d a n a pre no što se ve n č a o
s njom. D v a n a e st noći proveli su zajedno, s v e g a d van aest. Posl«
d va n a e ste noći on je otišao. O n a mu je u jednom pism u javila
d a je o sta la noseća, i on udesi d a se preseli n je go vim a u Bun Siti.
Docnije m u je p isa la d a se prevarila, d a nije noseća... A li o sta lo
je d a živi k o d njegovih. Četiri p u ta sia la mu je k a b lo g ra m e I
tražila d a joj p ošalje novac. O n joj je sva k i put slao. U k u p n o
joj je p o s la o osa m stotina i še zd e se t d olara, osim o n o g a što
joj je re d o v n o sla o s v a k o g m eseca.
D ru g o vi s kojim a je leteo p o zn a v a li su je p o slici koju
je bio o k a čio na zid p o re d slike Lane Tarner, H ildegarde, Priscil®
Lejn, i slika bezim enih d e v o ja k a koje je iz re z a o iz ča sop isa , s
izvanred nim tenom i u haljinam a pripijenim uz telo. Svi njegovi
dru go vi izjavili su d a je M a r i najlepša od cele te zb irke le-
potica. Raspaljivali bi se k a d bi gledali njenu sjajnu k osu i crnu

46
 » O n i su oboje vrlo zlatni«, re čs D sri u sebi. » O b o je prl-
pad aju onoj gomili sitnih bezim enih Ijudi koja postoji u svakoj
zemlji, koja daje sve o d sebe, koja ro pski tegli. O .ia s s bori
u ratovim a. O n a d o n o si pobede, a drugi joj izdaju n are đe n ja i
v o d e je u n o v o ropstvo. O v a zem lja hvališe sa d a tim sitnim
Ijudima p ru ža sve m ogućnosti d a se uzdignu d o najviših vrh ova,
a oni ipak nem aju n ika k ve m ogućnosti već sam im tim što si>
sitni«.
Fred je u sebi p la k a o , ali im nije d a o d a to p rim e fa i si-
p a o je šale.

11 — D o v iđ e n ja
izlazio iz kuće.
u crkvi! — viknu H o rfe n za za njim k a d je

» O n i su srećni«, m islio je Fred, »jer ne vid e koliko su

jadni i sitni. N jihove duše su sitne, p a im z a to i ne tre b a
Deri se te večeri nije z a d r ž a o k o d kuće. S la tk o se najeo
m n o go z a d o v o ljstv a d a te svoje duše sa sv im nabiju srećom «.
sa rd in a i p a su lja iz konzervi, jer se u in ostranstvu za že le o tih
Fred za k o ra č i putem. U m islim a je gle d a o M a ri... M a r i u
jela. O v d e su kon ze rve bile uobičajena h ra n a siro m a šn o g sveta,
haljini o d teške crne svile... M a r i o kojoj je ta ko d u g o sanjao...
i čoveku se stra šn o dojedu k a d ih im a sva k i dan; A li u Engleskoj
» S v e te p o p o v sk e priče o m oralu su p usto lupetanje«, fi-
su one bile p ravi luksuz.
lo zo fira o je sam sa sobom . » K a k v o g p ra v a im am ja d a n e k o g a
Patrik Deri p o sta v lja o mu je hiljadu pitanja. Bila su to sa-
osuđujem ili b la g o silja m ? Ja sam punoletan, a o n a je m oja žena.
svim inteligentna pitanja, jer je Patrik m n o go razm išljao o životu
P o sla o sam joj o sa m sto tin a i še zd e se t dolara. P a šta sm eta a k o
koji n ika k o nije m o g a o d a shvati, a rešenje z a sve to što
o n a radi u b aru , i stanuje u L o r e l a j u ? A la bi mi se dru go vi
g a je zbunjivalo n a la zio je u alkoholu.
iz 305-e smejali k a d no ć a s ne bih s p a v a o s njom. M o r a m d a na-
Fred p o b e ž e čim mu se p ružila p rv a prilika. O t iš a o je u
dokn ad im izg^bljeno vrem e, d a vo zim duplom b rzin om i z a one
kupatilo, umio se, obrijao, i očistio cipele. koji više n ika d a neće voziti«.
— Izg le d a d a se sp re m a š u v a r o š — prim eti otac.
— M a r i! — procedi k ro z stisnute zube, a žila m a mu
— Da. Idem u v a r o š — reče Fred nehajno.
šiknu p o ž a r pri pom isli d a leži p ore d nje.
— H o će š li sp a v a ti k o d k u će ? M islim d a je sprem ljen krevet
u tvojoj sobi... K o ra č a o je putem k ro z prohlad nu noć i video...
— N e zn a m k a d a ću se vratiti — o d g o vo ri on iskreno. T v rđ a v u u kojoj je b io G a d o rsk i oborenu iznad V o g e z a ...
— K a d me vidiš, o n d a mi se nadaj. U sv a k o m slučaju, ve o m a sam
za h va la n z a ovu b o g o v s k u večeru.
— Z a b o g a l — uzviknu H ortenza. — Ta ništa naročito nisam
priprem ila. Z a sutra uveče kupiću p arizera, p a ću g a ispržitf
sa lukom, o n a k o k a o što ti voliš!
— U n a p re d zahvaljujem , H ortenza.
Fred se osm ehnu, p o g le d a u nju, i na njenom p razn om ,
otom boljenom licu vid e neku toplinu koju n ika d a ranije nije
primetio.

46
 12 13
K a d a čo ve k d o đ e iz ra ta u m irne ulice, on so b o m dotegli Taksi koji je o d v e z a o H o m e ra ? F re d a kući za u sta vi ss;
treći put, i El iziđe.
i živo t koiim je žive o u ratu k a o što p u ž tegli svoju kućicu,
Iničija ruka nije k a d ra d a mu s le đ a skine tu tvrdu Ijusku koja — Laku noć — p o z d ra v i g a šofer.
mu žulji ram ena, koja mu se useca u m eso. S a m o on sam m ož® — Laku noć — o d g o v o ri El.
d a je vrem enom istroši; d a jednog d a n a ustane i' nejasno oseti El se punim im enom z v a o Elton M e r o u Stifenson, kao,
d a je l)uska nestala. in je go v o ta c i deda, a bio je praunuk u gle d n og p olitičara koji
A li taj bivši ratnik ne smati-a d a |e u n a ka že n tim svojim je u svoje vrem e im ao jake političke 1 privredne veze. O v a j,
teretom , a na one koji nem aju Ijusku ra ta na leđim a g le d a k a o Elton M e r o u Stife nso n z a v ršio je h a rv a rd sk i ko le d ž 1924 godine,
na Ijude s izvesnim nedostatkom . O n p ozn aje svoju sa b ra ću p rip a d a o je baptističkoj crkvi i višim društvenim k ru go vim a ,’
p u že ve p o očim a ili ordenju, s njima im a zajednički jezik, i ozbilj- a pre o d la sk a u vo jsku bio je član re p u blikanske stra nke i, za -
no g le d a u one koji nemaju Ijusku. O n i ne izazivaju u njemu stu p a o je ideju izolacionizm a.
ni prezir, ni mržnju, ni Ijubav. O n i su je dn o stavno drukčiji, jer S a d je sta ja o pred hotelom K a z a B l a n k a , pred njegovih
nemaju Ijusku. se d a m sp ra to v a sa roletnam a n a p rozorim a, i predvorjem koje '
O n mili s drugim p uže vim a p o mirnim ulicam a i u čudu je bilo osvetljeno n e on skom svetlošću. S ob e strane u la za b io
se p ita z a što je tu, i misli n a one koji nisu s njim. O n p o n o sn o je p o jedan grm borovic«, a autom obili su bili p arkira n i u dvo-i
~ g la č a svoju Ijusku d o k mu o n a ne d osadi. A jednog d a n a Ijuske redu pred Jiotelskim prilazom . V ra t a r je n o sio u.niformu i ličio
nestaje, a k o on b uda dovoljno pam etan. n a južnoam eričkog ge n e ra la iz k a k v o g k om ičnog p o z o riš n o g
kom ad a.
Elu se nije svid e o taj hotel. Z a r tu tre ba d a sta nu je ?
Zar to tre ba d a mu p retstavlja d om aće o g n jište ?
Pom islio je n a svoju kuću, koja se n a la zila pet kilom eta ra
o d k ra ja G ra n d -b u le va ra , m eđu zelenim brežuljcima. S a d a je
kuća bila iznajm ljena n ekom p o slo vn o m čoveku s istoka koji je
d o š a o o v a m o d a rukovod i p roizvod n jom z a vojne p otre be u
tvornici konzervi.

4* 51
 El se n e k a k o p ostid e z b o g poniznosti to g čoveka. Iziša o
je b e z ijedne reči, a čo ve k za tv o ri v r a fa i spusti se u dubinu.
O v o nije m o g a o d a sm a tra svojim dom om , ali tu stanuje El p riđ e vra tim a s d e sn a i zazvoni.
n je g o va M ili i deca.
Ja sn o je čuo odjek elekfričnog zv o n ce ta u s o b a m a iz a
O n kora kn u k a ulazu, a vra ta r g a stro g o zau stavi, dodu-
vrata. Č e k a o je, a sekund e mu se ote gn u še u godine.
še učtivo, ali sve sta n svoje v a žn o sti ! vlasti. N e ki drugi čoveW
U misli mu d o đ e on o n a g lo p ozivanje p o d oružje 1942
u uniform i iziđ e i ispreči se p re d Ela.
godine. Zem lja je zab rin uto petljala u nedoumici. Regrutne komi^
— K o g a tra žite ? — upita vratar.
sije bile su sa sv im zbunjene, p a u Bun Sitiju p o z v a š e u vojsku
El g a odm eri, p a reče d a traži g o s p o đ u Stifenson.
i ra zm a že n e Ijude k a o što je b io El. P o zv a li su Ijude koji su
— G o s p o đ a Stifenson stanuje u broju 7a, n a poslednjerm
re d o v n o igrali golf, koji su imali d o b ra nam eštenja u b a n k a m a ,
spratu. D a li v a s o n a očekuje?
i viski u svojim ličnim pretincim a u otm enom klubu » C rn i ja-
— Pa, k a k o se uzm e — o d g o v o ri El i krenu napred.
streb«. P o zv a li su te m a lo g ra đ a n sk e gizdeline koji će k a o voj*
O n i g a p o n o v o zovnuše, sa m o o v o g p u ta oštrijim tonom , nici biti p ra v a smejurija!
i nare diše mu d a stane.
T a d a je El im ao četrdeset godina. Bio je oženjen i im a o
— Slušajte, — poče on p o la k o — ja sa m nare dnik Sti- je dvoje dece. P o k u ša o je d a se ubaci u školu z a rezervne
fenson, njen muž. O sta v ite taj telefon n a miru. Z a r hoćete d a oficire. N isu g a primili, jer je b io su viša star. A li k a d su poče*>
mi p ok va rite iznenađenje koje sa m joj sp re m io ? fi d a regrutuju I Ijude izn a d trideset i o sa m go din a , El se obrete
E! se nasm eja, ali se oni ne nasm ejaše. G le d a li su g a ser- u A frici k a o re d o v u borbenim jedinicama. Bio je đ a v o lsk i'
Vilno i podozrivo... p o n o sa n k a d je d o b io svoj p rvi širif i p o sta o desetar.
— Z a r ste vi g o sp o d in Stife n so n ? — upita jedan, p od o- Jo š niko d a otvori vrata. O n stoji o v d e već čitavu ve6>
zrivo gledajući u njegov čin. n o st — u najm anju ruku p e tn a e st sekundi.
Pom islio je n a s v o g a sina i setio se d o b a k a d je i s a m
— N a re d n ik — dopuni El s ledenim osm ejkom .
b io njegovih godina. T a d a je b e sn e o Prvi sve tski ra f i on je
I odjednom oseti mržnju p re m a tim tepisim a i stepenicam a
eeznuo d a se javi u dobrovoljce p a d a k a jze ra nauči pam eti.
o d v e šta č k o g kam ena, p re m a svim tim jevtinim slika m a i sve.r
U ušim a mu opet z a z v u č a oče v odm eren glas:
tiljkam a, i tom nam eštaju u šp a n sk o m stilu. M r z e o je te hra-
— Znam k a k o se osećaš. Što se m ene tiče, m o g a o bi d a
sto ve klupe i k o ž n a se dišta , i sve one koji su upravljali ovim
ideš, ali m ajka ti je prilično bolesna. D o k to r Sm ali k a ž e d a
la žn o elegantnim hotelom.
joj je srce toliko sla b o d a m o ž d a neće d oče kati ni proleće. Ko-
— D a, — n a sta vi El, p o što su g a i daljo za gled a li u ne- načnu odluku s v a k a k o pre pu štam tebi, ali a k o ika k o m o že š d a
doum ici — narednik, običan. Šta ste očekivali d a ću b iti? Pot- se o b u z d a š ostani u gimnaziji.
p u k o v n ik ? O n je ostao . M a j k a mu je žive la d o jula.
O n a j drugi čovek u uniformi p o v e d e g a k a liftu. P o k u i S d ru ge stra ne v ra ta n a jza d odjeknuše teški m uški k o r o
š a o je d a se n a ša li i re k a o nešto o svo m e sinu koji je i sa d a ci i El odjednom Ijubom orno pom isli k o li je taj čo ve k u njego*;
u vojsci ne gd e n a Tihom O ke an u . El g a nije slušao. vo m stanu. \
Ušli su u lift. Peli su se p ore d s p ra t o v a i El vide obojen# Elov sin R o b otvori vrata. Bio se izd užio o tk a k o g a je El
brojeve na to b o že starinskim vratim a. poslednji put vid e o i s a d a se p o ja vio pred njim v iso k sto se d a m -
Stigli su i na poslednji sprat. C ovek koji je upravljao deset santim etara. Kosu, crnu k a o ugljen, i jabučicu im ao je n a
liftom p onizn o otvori v ra ta d a El iziđe. Ela, a sitne p ege p o licu na Mili. R o b je im ao četrnaest g o d in a
O či su mu va tre n o blistale k a o i o n d a k a d g a je otac po-
— P rva v ra ta desno, gospodine. M ilo mi je što ste s#
vratili!
53

52
 video n a njoj i k ro z koju su se n a zira le ružičaste naram enice.
slednji put video. Po licu mu se vid e lo d a je još d sfe , ali je
V id e o je njene n o g e s a lepim kolenim a i n ešto punijim lisfo-
im ao telo m la d o g a ždrepca.
vim a, koje su mu b a š z b o g to g a i bile toliko drage.
R ob zinu i uvuče d ah d a za u rla o d radosti, ali El pri-
Trideset m eseci m islio je on n a te n o g s s o b o ža va n je m
tisnuša ku n a n je go va usta i stegnu g a u zagrljaj.
I u nem oćnom b esu što su ta'<o d a le k o o d njega. Trideset me-
— Čuti, ćuti! — sik tao mu je n a uvo. — Hoću d a izne-
seci m o g a o je sa m o d a misli na njj i d a se savlađ u je, a nije-;
nadim mamu.
danp u f čak ni n o g e d a joj pomiluje.
— D o b ro — p rom rsi R o b k ro z očevu šaku, ali su obo-
V id e o je njena sto p a la i svilene papučice obrubljene
jica i dalje stajali zagrljeni.
krznom koje joj je s toliko Ijubavi p o sla o iz v rtlo g a rata. Papu-
— G d e je m a m a ? — šapnu El.
čice su bile zlatne boje i im ale su viso k e i vitke potpetice od
R o b p o k a z a put dnevne sobe.
crne la k o v a n e kože. čo ve čja ruka ih je napravila, ali n a M ili-
— A P e g i?
nim n o g a m a izgle d ale su k a o sa sfa v n i d ao njenog tela.
— U kuhinji, p rži hleb...
A za p re ta n i oganj njegove strasti bio je čudo z a sebe,,
El oslušnu i p o z n a d e g la s svoje ćerke koja je u kuhinju
k a o munja, vetar, i jasne sjajne zvezde , p ošte n k a o zem lja
p on e la m ali ra d io i p e v a la u duetu sa slavn o m Linom Horn. M ili
i čist k a o led. Bila je to o n a z d ra v a p o ž u d a koju d o b a r čo ve k
viknu put kuhinje d a Pegi za tvori ra d io i d a p re sta ne d a peva,
o se ća k a d a je zaljubljen u ženu, u njen struk i g la s i potajno.
jer joj smeta. N a vra tim a su o ta c i sin čuli šuškanfe n ovin a koje
uživanje koje je s njom delio hiljadu puta i usto stvorio p otom -
je M ili čita'a.
stvo iz m esa te iste žene.
— Robe, — d oviknu M ili — je li fo sfiglo e ksp re sn o pi-
M ili se okrenu.
sm o ili b rz o ja v ?
U g le d a g a k a k o stoji onde i izgubi m oć go vo ra . Lice sta-
N o v in e p o n o v o za šu šta še . M ili je slu šala p re n os n e k *
de d a joj se trza i suze joj grunuše. O n krete k njoj, a o n a
opere, p a joj je sm e tala d ž e z m u zik a iz kuhinje.
k njemu. Tek u njegovom zagrljaju g la s joj se p o v ra ti i ona
El krenu k a dnevnoj sobi, ali g a R o b z a d rž a i najpre
sta đ e d a jeca n je go vo ime.
Izvidi teren, d a g a neko ne bi op azio. O n d a g a p o v e d e napred.
N jiho va ćerka bučno pojuri iz kuhinjis, i usput sa police
Pet puta je El telefonirao o tk a k o je stupio n a tle Sjedi-
sruši jedan tanjir za pečenje, koji pukim slučajem o sta d e čitav.
njenih D rž a v a , i oni su g a očekivali, ali nisu znali tačan d a n i sa i'
Z a njom je iša o foksterijer, koji je u kuhinji p o n izn o m olio d a
k a d a će se pojaviti.
dobije slatkiš, a s a d a u d ario u la v e ž što g a grlo nosi. S k a k a o
A s a d a je d o š a o I taj d u g o očekivani čas. Taj trenutak
je n a Ela, i isp la že n a jezika trčao uokrug p o tepihu m ahnit od
n a d trenucim a koji mu je bio u pam eti o n o g k išn o g d a n a u
radosti. Pegi je p o k u ša v a la d a se p op n e Elu n a leđa, k a o što
Rajnskoj O b la sti k a d je m alo tre ba lo d a g a za k ač i g ra n a ta
je činila n e k a d a k a d je im ala še st godina.
iz b a c a č a ; taj trenutak koji mu je le b d e o p re d očim a d o k su
O p e r a je odjednom p o sta la neinteresantna, hleb što se
meci u drugim b o rb a m a siktali o k o njega. G ra n a t e i m ine doku-
p ržio u kuhinji p o tp u n o je izgo re o, a Lina H orn p e v a la je b e z
surile su P ask ovica , Sloena, M a k s o n a , H e n koka, R o ze n b e rg a 1
Pegine pratnje.
još d v a d e se f i sedm oricu iz njegove čete. A li on je d o če k a o
ova j čas.
El se došunja d o v ra ta d navne s o b s i u gle d a M ili u na-
slonjači. Bila je m etnula n a očare n a nos i čitala je novine.
Lice nije m o g a o d a joj vidi o d novina, ali k o s a joj je bila isto
o n a k o ta la sa sta , sjajna i lepa k a o nekad a. N a sebi je im ala
suknju o d sv o g p la v o g k o stim a I neku bluzu koju on još nije

54
 i
14
Elov živo t više nije za v isio o d m itral|'sza i redenika koj«
mu d od aje pom oćnik. Pred n jsgo vim očim a više nije sta ja o cilj
n a koji sip a ra fal z a rafalom . N je g o v a čula više nisu bila obu-
ze ta n a g o n o m lovca i p rogonjene zveri.
A ipak, a ipak je o se ć a o d a nije n a ša o o n o što je m islid
d a će naći. Z a trpezom jede jela o kojim a je m aštao , puš?
cigare z a kojim a je čeznuo, ali ukus njihov nije o n a k a v k a k a v
je za m išlja o u svojim sn ovim a na frontu.
U ruci drži n sž n u ruku žene koju o b o ž a v a , o se ć a slatki
miris njene k o se i puti, o se ć a njenu butinu priljubljenu uz svoje
telo nabijeno sn a g o m koja hoće d a g a raznese, ali o v o nije
bila o n a Ijubav koju je d o življa va o u snu. U kaluđe rskim sno-
vim a d o življa va o je pohotu m n o g o silnije n e g o ik a d a n a javi.
Sada više ne m ora d a vod i brigu d a lije četa ta č n o
p o ra v n a ta , niti m ora d a sva k u sitnicu začini sijasetom p so vk i;
A li vo jsk a aveti u njemu jede z a njegovim stolom , a on
ne m ože d a je otera. O n e z a j s d io s njim Ijube njegovu ćerku,
a n je go vo g sina tapšu p o leđim a. O n e se sm sju n a sv a k i vic
koji on priča još pre n s g o što g a je isp ričao d o kraja, i sede,
u njegovoj naslonjači. O n e leže s njim p o re d njegove žene
i oskrn a viie bi mu postelju k a d a biimale telo.
»Se d a jte z a trpezu, deco m oja«, g o v o rio je El u sebi,
» s a najboljim četam a koje su ik a d a jurišale n a neprijatelja po
kiši i bile za sip a n e g ra n a ta m a iz bacača. Primi u zagrljaj,
Ijubavi moja, p o la b ataljon a odjednom , jer oni su z a u ve k ne-
ra zd vo jn o u sađ e n i u meni«.
56
15
Te noći Fred Deri šunjao se p o m raku n a uglu D va d e se t
i treće ulice i Ulice b orova.
Bio je uhvatio a utobus n a G ra n d-b u le va ru , sa m o za to
što u blizini nije bilo talcsija, i o d v e z a o se D v a d e se t i trećom
ulicom d o ulice b orova.
L o r e I a j je im ao d v a d e se t p ro z o ra s ulice. P olovin a tih
p ro z o ra bila je m račna, a iz d ru g s polovine, koja je bila ble-
šta v o osvetljena, bučno je d o p ira o ra z g o v o r i svirk a radija.
U predvorju nije bilo vratara. Fred vid e m ajušne karte
s im enim a stan ara, sa d ugm etom električnog zvon ce ta p ore d
sv a k e karte, i p o šta n sk e sandučiće. P ro n a ša o je njeno ime,
njeno d evoja čko ime — ukoliko je o n a ik a d a bila devojka;
b a r nije bila nevina k a d se on u p o z n a o s njom. N a karti je
p isa lo M a r i L a n d e l .
N e k a k o se trgnuo k a d je u gle d a o to ime ta k o d rsk o ispi-
sa no štam pan im slovim a, i p ita o se d a li g a je n a p isa la onim
srebrnim nalivperom koje joj je on p o sla o iz M a je m ija z a njen
ro đ e n d a n 1943.
O n pritisnu d ugm e zvonceta. N ik o ne od go vo ri. O n p o n o v o
pokuša. Z n a o je d a o n a nijs k o d kuće, ali je i dalje uporno
zvonio. Je d an potporučnik i n e ka d e v o jk a iziđoše. O n i su širom
otvorili v r a t a i Fred uhvati z a k v a k u pre no što su v ra ta dospe-
la d a se zatvore.
— M n o g o va m h va la — reče on pre n o što je b ra v a do-
spela d a se zaključa i d a g a osta v i napolju.
Fred se šu n ia o h od niko m i k ro z tanke zid o ve čuo neko,
čavrljanje. U g le d a o je stepenice i p o p e o se n a p rvi sprat.
57
 z n a v a o sve one koje je docnije up oznao. T a d a nije p o z n a v a o
K larka , Stajn a i M a r č a , K a lah ana, G a d o rsk o g , Perkinsa, Stouna
i Sk o ta , Bejlija, M e k Klintika i m a lo g a Riza... ni čitav buljuk
drugih.
T a d a nije z n a o z a britki ve ta r u Čelvestonu, niti je pro-
la zio tihim putem d o R ašdena. Nije zn a o ni z a Ki-klub u d alekom
Bedfordu, g d e su Ijudi koji će se sutra survafi u zapaljenom
avio nu jeli i za b avlja li se uz m uziku i džin za je d n o s engle-
skim vazd u h op lo vcim a. O ponoći am erički va zd u h op lo vci bi po-
ručili d a orke sta r svira njihovu himnu, p a bi svi ustali i saslušali
16 je u sta vu m im o. Z atim bi orke sta r svira o englesku himnu.
U on o vrem e k a d a je le ža o s a M a r i, Fred još nije vid e o
ruševine u Londonu, niti čuo urlanje sirena, niti g le d a o svetlosne
Fred n a đ e njenu sobu. O n a je sta n o v a la u broju 2e. R e šio sn o p o v e reflektora k a k o brišu i ukrštaju se p o nebu. O n d a još
je d a za zvon i, ia ko je z n a o d a o n a nije k o d kuće. V r a f a su nije zn a o šta znači b ežati u za klon o d p arča d i g ra n a ta protiv-
bila zaključana, k a o i o n a dole n a ulazu.
a vio n sk e artilerije, nije se d e o u nekom klubu ili baru, u ušim a
Z a z v o n io je i z a g le d a o se u cepJulju n a vra fim a n a kojoj mu nije zv o n io sm eh d ru g o v a koji su poginuli, d ok b om be pljušte
je p isa lo M a r i L a n d e l . Pred oči mu iz a đ e njena žuta k o sa sa p o su se d n om bloku kuća. O n d a još nije v o d io Ijubav sa ledi
blistavim b akarnim prelivim a. U ušim a mu z a z v u č a njen ta n a k glas, Tilmen, koja je z a njega bila je dn o sta vn o Bitriks, niti se pro-
koji mu se toliko svid e o za to što je ta k o sitan i zvučan. K a d su b u dio u sunčevom rođaju, od gurnuo roletnu z a zam račivan je
prvi put za je d n o ležali u krevetu, re ka o joj je: sa p ro z o ra i vid e o m ršavi i osorni lik njenog m uža, koji je po-
— Ti im aš ta ko ta n a k glasić, k a o kakav miš. Cijukni po- ginu o na Kritu, k a k o g a s n e go d o va n je m gle d a sa fo to grafije
novo, mišiću moj. u srebrnom okviru.
O n a je cijuknula i oboje su se smejali. T a d a je sa m o zn a o d a služi mušterije k o d Bularda, d a im
— Fredi, m a z o moja, luda sa m za tobom . O Fredi! — daje sla d o le d od b a n a n a , čo ko la d e ili lešnika, d a ih poji oran -
rekla je o n a i m alko zajecala. žadom i lim unadom .
Bila je vrio zabavna u krevetu. » A li ja ipak im am sa m o d v a d e se t i jednu go din u« , pom isli
Fred, » a ose ćam se star k a o biblija«.
— Cijukni — ša p n u o je Fred.
O n d a , k a d a mu je M a r i bila vrhunac slasti, još nije zn a o
Ona je bila n je gov mišić i p o n o v o je đjuknula:
šta je život, još nije bio vid e o n ebo n a d Brem enom, ni Berlin
— l-i-i-i-i!
ni N a n t ra za strfe p o d sobom , ni Švajnfurt ni K a s s i u plam enu,
Fred se nasm ejao, pa sa v io nogu i p re b a cio je p re ko ni lovce n a d H am b u rgom , ni p ola kilom etra viso k stub dim a
njenih butina. koji je kuljao n a d Kilom.
— O , mili moj! — zaje cala je o n a i opet g a Ijubila gd e Tada još nije b io vid e o k a k o se tv rđ a v a u kojoj se na-
god je stigla. lazio G a d o rsk i su rva la u plamenu.
Ljubav, Ijubav... S a d a je d o z iv a o M a ri, Derijev d ra gi kam en, k a k o su je
Fred je s a d a z n a o d o sta o Ijubavi, ali o n d a je b io m lađl njegovi d rugo vi zvali, čeznuo je z a b aka rn im prelivim a u njenoj
i o d la zio je u rat. Tek ja b io z a v ršio pilotsku obuku, i nije po- k o si i njenim mišjim cijukom. M a k a r g a g re b a la k a o m a č k a i

58 59
p o k u ša v a la d a mu otruje dušu, neće uspeti d a mu naškodi.
V iše je nije voleo, jer nije z n a o z a p ra v u Ijubav, ali je b io
čvrsto rešen d a se n o ć a s uglavi m eđu njene n o g e d a n * bi
isp a o nedostojan 305-e grupe, svoje m iadosti, s v e g a o n o g a što
je preturio p re ko g la v e i video, d a ne bi isp a o nedostojan
smrtnih o p a sn o sti koje je prebrodio.

17
P oput aveti Fred je iz a ša o iz L o r e I a j a, tupo še ta o uli-
c a m a i u d isa o miris prolećne vlage. Sta ja o je u kap ijam a, i p o d
uličnim svetiljkam a, i p o d b leštavim firm a m a koje su mu boja-
disale lice p la vo m n e on skom svetlošću, i p o sm a tra o že n e koje su
prolazile, ne bi li u gle d a o M a ri.
Nije im alo n ik a k v o g sm isla d a je traži, jer nije im ao
kola, a M a r i je m o gla d a se n alazi u d e se ta k noćnih lokala.
Z n a o je te lokale jedino p o o g la sim a iz n o v in a i p o njihovim
firm a m a koje je pre ra ta v iđ a o u prolazu. S e ć a o se Š e R o z e t a;
Amba r a , Palas-kluba... Jedan se n alazi četiri kilom etra iza O u k
p a rka , d rugi se da m kilom etara u suprotnom pravcu, a treći na
sa svim d ru go m kraju grad a . N ajbliži o d njih bio je ta k o z v a n i
» Plavi p o d ru m « u hotelu D a n i j e I B u n.
Fred od e o n a m o i krenu niz stepenice o d v e šta č k o g m ra-
mora. O d o z d o je d o p ira o kre šta vi zv u k tru ba i n e ka pesm a.
N a vra tim a » P la v o g p o d ru m a « p riđ e mu n e k a d evojka u
crnoj večernjoj haljini koja joj je šu šta la o k o nogu, i' p o slo vn o
se osmehnu.
— O v d e je bar, poručniče. Pića se toče n a spratu iznad
nas. A k o sednete, m orate d a platite ulaznicu o d tri dolara.
O n je ušao, ali se nije d u g o z a d rža o . Nije m o g a o d a pita-.
— M a la , p oznajete li vi M a ri, Derijev d ra gi kam en?...
N ij« m o g a o d a pita, i z a to je se d e o i očim a tražio.
 V id e o je n e k o g avijatičara, pilota lovca, p ija n o g k a o ću-J z a njima nem a ključ, d a se u vu k a o u zgradu. M u š k a ra c p o g le d a
skija. Pilot lovac js im ao guste brkove, n a levoj strani grudi u Freda, n a ka šlja se i poče:
krst z a hrabrost, a iz očiju mu je re ža o alkohol. V id e o je m n o g o — O p rostite , molim va s, d a li vi stanujete u ovoj z g r a d i?
m o rn a ra i nekoliko p ripa d n ica že n ske ob aln e službe, koje sa Da niste slučajno za b ora vili d a p onesete ključ?
osm ehnuše na njega. Slu ša o je najdosadniji orke sta r koji je ik a d a — Nije v a žn o , druže — o d g o v o ri Deri tiho ikrenu uz-
čuo i p o p io je d ve rakije. O n d a je platio piće i ulaznicu i stepenice.
otišao. N a dnu stepenica on o troje vrpoljili su se i zab rin uto
— Plavi d a v e ž! — p rom rsio je Ijufito k ro z zube. — Do-' šaputali.
đ a v o la i ta k v a z a b a v a i Deri d o đ e pred stan 2e i oslušnu. Iznutra je čuo g la s
Rešio je d a se vrati n a u g a o D v a d e se t j treće ulics I n e ko g m uškarca. I odjednom mu sinu d a je to n e k a k o pot-
Ulice b o ro va , p a d a on d e čeka dokle g o d M a r i ne d o đ e kućL1 sv e sn o i oče kivao , d a je slutio d a će naci n e ko g d ru g o g čo-
T a k o se vratio, Ijut i zlovoljan, p re d L o r e I a j. N e strp ljivo veka k o d nje.
s e vrte o o k o u la za i zv o n io u njenom p ra zn o m stanu, a satj K ro z tanke zid ove d o p ira o je veseli ra zg o v o r. O n a j mu-
su odm icali račjim korakom . Po gla v i mu se, k a o k a k a v d o sa d a n šk a ra c u sobi sla tko se nasm e jao; v o d a je pljuštala iz neke
refren, stalno m otala jedna ista m isao: slavine. O n d a M a r i zacijuka:
— D o đ a v o la , više nem a nijedne flaše piva.
» D o š a o sa m kući, toj kući z a kojom sam toliko čeznuo.
A šta me je o v d e d o č e k a lo ?« x Fred hladno pritisnu na dugme- zvonceta.

N a jz a d Fred p re đ e p re ko puste ulice, isp o d napupelih

sta b ala, i sede n a stepenice n e ka k ve crkvice d a če ka M a r L '
Docnije je Fred p re b ira o p o sećanju reči koje je on izgo -
K a d je p o p u šio i poslednju cigaretu, z a s p a o je i sa n ja a
vorio, reči koje je o n a izg'jv o rila , i reći koje je onaj m ušk a ra c
n e k a k a v k o šm a rsk i sa n o p o v ra tk u kući, sa n k ro z koji mu so
izgovorio. Ku p io ih je u pam eti k a o zrnca k a k v o g ra su to g đer-
stalno m o ta o poručnik pilot G re js i jedan neprijateljski lo va c koji
dana, ali nije m o g a o d a sve pokupi, nije hteo d a sve sakupi.
je ob le tao o k o njihove tv rđ a v e k a o k a k a v razjareni stršljen.
Docnije mu je pred oči d ola zila p la v a p id ž a m a koju je
Leteli su p o sivom nebu, a sve t je go vo rio :
ona im ala n a sebi... i onaj čovek ra z b a šk a re n na kauču. U
P azite na z a n o s ve tra i ugao... Letits n a d eve t hiljada pam e t mu se u re zalo um orno, o ko re lo lice to g čo ve k a koji je
m etara. U tri sa ta biće... m o g a o d a im a o k o trideset i n ešto godina. M a r i se ukočila od
Fred se p ro b u d io o z e b a o i m rzovoljan. H teo je d a ide za p re p a šće n ja i stajala je k a o k a k a v kip sa zlatnom kosom ,
kući. O n d a je b u n o vn o »kočio n a noga. G d e se on o v o n a la z i? u plavoj p idžam i, a kraj njenih n ogu ležale su k ocke leda koje
K a k v a je o v o crkvica, i z a što on sp a v a n a njenim ste p e n ic a m a ? je bila ispustila o n o g trenutka k a d je otvorila v ra ta i ugle-,
U gte dao je L o r e I a j p re k o p u ta i setio se. P o g le d a o je n a d a la njega.
sa t — jedan p o ponoći. M a r i se sigurno vratila dok je on sp a vao . — Prijatelju, ja uopšte nisam znao da vi postojite — 1
Hitro je p re ša o p re k o ulice, f tam an je hteo d a z a zv o n l re k a o je onaj čo ve k jednostavno. — O n a mi je rekla d a je
k a d g a n e ka niska sum nja zaustavi. Banuće k njoj izn e n a d a sio b o d n a!
d a se uveri... U z e o je svoje cipele i o b u o ih, a o n d a p o n o v o p o g le d a o
Č e ka o je d ok n e ko ne otvori v ra ta n a ulazu. u Freda.
N e što docnije n a iđ o še d ve postarije d am e i jedan mu* — Znate, prijatelju, i ja sa m n e d a v n o d o š a o iz vojske.
skarac. M u š k a ra c otključa vrata. O n i uđ oše , a Fred uđ e z a Iz d u v a o sam d evet m eseci na So lom on sk om Arhipe lagu . Ja s a d a
njima. Je d na od onih d a m a ša p n u m uškarcu d a ovaj što je u ša o ne bih bio o v d e d a je o n a bila poštena. Pre n e koliko m eseci

62 63
d ošla je u K a rlo v lokal. O n ju je prim io u službu. J a nisam
gazda to g lokala. Ja točim piće, a o n a radi n a barbutu...
— Požuri, — reče Fred — i drum!
O n a j m uška ra c izva d i svoj k ap u t i šešir iz orm ana.
— D oviđer.ja — re k a o je k a o d a nim alo ne za m e ra Fredu,
slegnuo ram enim a i otišap.
Č ak i u tom trenutku Fredu se nam etnula m isa o da ja
taj čovek vrlo pristojan.
— Fredi, m a z o m oja! Ja ništa nisam im ala s njim. Kunem
ti se b o g o m d a nism o imali n ika kve ve ze ! O n mi je sa m o po-
znanik. O n im a ženu i dete u Akronu...
— To sa m o znači d a je kurvar.
— Fredi — p rom u ca o n a uplašeno. — Fredi... šta misliš
d a uradiš?...
— J a ? Sa v rše n o ništa. S a m o ću m alko da p o g le d a m po
tvom stanu...
Z avirio je u njenu m alu sp a v a ć u sobu. O d e ć a joj je bila
p re b a če n a p re ko stolice, o n a k o k a k o ju je svukla. N a orm ančetu
su stajale tri slike: njegova, n e ko g m orn a ričko g poručnika, i n e ko g
re d o v a pešac'ije.
— Bogam i, im aš p ra vu galeriju slika — primeti Fred.
O n a poče d a vrišti i d a kuka. G o v o rila je neke reči koje
nisu bile b a š najpristojnije z a sluh. N a p a d a la g a js i rekla d a
o n a nije ničija budala, d a je uve ren a d a je on im a o b a r sto-
tinu že n a o tk a k o je o tiša o o d nje.
— N isa m im ao stotinu žena, n e go s v e g a devet — p o p ra vl
je on. — Bio sam p re ko m o ra o d aprila 1943... Dakle, tačno d ve
godine, ukoliko si to slučajno za b ora vila.
M a r i udari u plač. G o v o rila je d a se o se ća la osam ljenom ;
što je sa sv im prirodno. U v e ra v a la je s v o g a Fredija, svoju lutkicu,
d a ni sa kim ništa nije imala. Ti m uškarci n a slici su joj bili
sa m o poznanici...
— V a ljd a i že n a sm e d a im a p o n e k o g p o z n a n i k a ! —
branila se.
— Pričam ti priču, je li? — odbrusi joj Fred.
O n uhvati z a k va k u zid no g orm ana. M a r i b e sn o polete na
njega.
— O s ta v i m oje stvari n a m irul — vrisnu i p o k u ša d a mu
otrgne ruku sa kvake.

64
 Deri je sa sv im hladno oša m ari p o o b ra zu i gum u je n a
krevet. O n a zari lice u jastuke i udari u još glasniji lelek.
Fred otvori vra ta o rm a n a i u gle d a va ljda milion haljina;
o d kojih većinu n ika d a ranijs nije vid so. Bio je tu i neki vuneni
vojnički o g rta č z a kupanje, jedan od onih o g rta č a koji sa
m ogu kupiti u oficirskim za d ru ga m a , i jedan p a r slušalica...
— O v o su m orn a ičke sluša'ice — reče D sri i dodirnu ih
prstim a. — V a ljd a ih je tvoj m ornar zab oravio .
N a polici pri dnu bilo je nekoliko neotvorenih b o c a ruma,
i p a r p eša diskih niskih cipela m eđu njenim m nogobrojnim cipelam a.
— O v a j im a m arju nogu o d m ene — primeti Fred.
M a r i je i dalje p lakala.
O n d a se Fred vrati u dnevnu sob u i z a g le d a se k ro z
p ro z o r u tam no drveće isvetiljke. N je g o v a že n a došunja s$
d o v ra ta i zovnu ga po imenu.
— Čudno je sve o v o — reče Deri k a o d a g o v o ri prozoru.
— V e ć sam ti re k a o d a sam im ao is ia , kaD ivećina drugih
Ijudi. Z b o g to g a bi v e ro v a tn o trebalo d a n e k a k o drukčije gle-
d am o v o na šta sam na iša a , ali ne m ogu. Znaš, a k o su n a še
žene kod kuće im ale druge m uškarce, mi to n ika d a ne želim o
d a d oznam o. Toliko sam se ra d o v a o kući i tebi... a sve se
n e ka k o izjalovilo. N e prebacujem ti što si otišla od mojih.
M o g la si mi pisati i reći d a H ortenzu ne m ože š d a p od nese š,
um esto što si me la g a la i od la zila on a m o d a uzim aš p ism a
i n o v a c koji sam ti slao.
— M islila sam d a ćeš se Ijutiti - na m ene što sam otišla
o d njih, — prom rm !ja o n a — i nisam htela d a s s z b o g to g a
sekiraš...
— V is e me n ik a d a nećeš sekirati, M a r i — odbrusi on
hladno.
Sta ja o je i o'alje leđim a okrenut p re m a njoj. G le d a o js
k ro z p ro z o r u drveće, u nabubrele pupoljke koji su se ocrta-
vali na žutoj svetlosti uličnih svetiljki. Pred oči mu iskrsnu jazbi-
n a u kojoj je M a r i od ra sla : p rljava kućica; m ajka koja je d igla
ruke o d sv e g a ; otac, b erberski radnik, mrk i ćutljiv čovek koji
u crkvi hrišćanske braće skuplja m ilodare; i starije sestre nje-l
g o v e M a r i sa svojom dečurlijom, a sve zajedno pritisnuto bedom .

5 65
 — Slušaj, curo, — n a sta vi Deri tvrdinn i oporim gla so m
Krenuo je niz stepenice i usput p o g le d a o bocu koju je'
— m o ž d a je to sm sšn o , ali ova j rat... hoću d a k a že m d a sei
poneo. Piće u boci izgle d a lo mu je n e ka k o bledo. N e ki o d nje-
mi ne b ism o ni sreli, niti bi se sve o v o d o g o d ilo d a ja nisam
nih Ijubavnika d o n e o joj je taj rum.
o tiša o n a onu specijalnu obuku. A bili sm o i d o sta mladi/
Deri z a sta d e , otvori bocu i okusi njenu sadržinu. Piće
ja devetnaest, a ti o sa m n a e st godina. N ism o ni imali n e ko g
je im alo n e k a k a v o d v ra ta n ukus. Deri g a ispljunu i pročita eti-
n a ro čito g isku stva u životu.
ketu: m e t i l - a l k o h o l .
O n a je ćutala.
— O n d a nam je bilo lepo — p rod u ži on. — Ti si d ve Čim je iziša o na ulicu, tresnu bocu o ivičnjak. D v a u g ld
g o d in e im ala izdržavanje... i to b o g o v s k o izdržavaraje — d o d a o od L o r e l a j a n a đ e jedan taksi.
je setivši se njenih k a b lo g ra m a i n o v c a koji joj je n a k n a d n o — Slušaj, prijatelju, — obrati se sanjivom šoferu — g d e
sla o s punim poverenjem d a g a šalje s v o j o j ženi. — A li ja te m ogu d a dobijem n ešto z a piće u o v o d o b a ?
više ne želim. N ajiskrenije ti kažem , više nisi m oja žena. Ti — Sinko, svi se lokali za tva ra ju u p on o ć i... — poče šofer.
si p o sta la jedna o d oni'n koje čovek usput poku pi u baru... k a o — Pričaj ti to nekom drugom , n e go go vo ri gd e m ogu d a
one devojke u noćnim lokalim a u Londonu... p ro la z n a za b a v a . dobijem piće — p rekide g a Deri.
K a o su p ru g a ti si svršila svoje, M a ri! Šo fe r se u sp ravi i osmehnu.
M o g a o bi d a joj k a ž e još m no go koješta: d a je p ro sta — Ubaciću v a s k o d Buča, poručniče. Ali, znate, trebaće
i glupa. A li to bi m o g a o d a k a ž e i z a sebe. Bilo je toliko da tutnem nešto vrataru, ul^oliko nem ate propusnicu...
stvari koje on ne zna, toliko stvari koje on n ika d a neće m oći — Evo ti p et d o la ra z a v r a ta ra — reče Fred. — V o z il
d a shvati. U ostalom , i d a joj sve to kaže, o n a bi sa m o p iakala. Fred uđe u ta k si i d o k je šo fe r jurio p o pustim ulicam a
— Ti p od nesi tužbu z a ra z v o d b ra k a — p ro g o v o ri p o- k ro z glavu su mu se rojile misli:
novo. — U ovoj d rža vi to ide sa sv im glatko. Je d n o sta v n o nave-' Baražna vatra protivavionske artilerijenad
di d a sam te zviznuo, i sm e sta ćeš dobiti razvod . A li nemoj V i I h e I m s h a f e n o m... O s e ć a o j e m i r i s granata ko-
d a se b a c a š u trošak. Slušaj... e vo ti sto dolara... — izvu k a o je s u s e r a s c v e t a v a l e u v a z d u h u . . .
je snop n ovča n ica i od b ro ja o p et k o m a d a p o d v a d s s e t dolara. — Šta sam ja s v e prošao i v i d e o . . . O, k o -
— O v o će ti biti dovoljno. V iše nećeš dobiti o d mene. N eću l i k o je s t v a r i p r o š l o ispred m o j i h očiju! Ona
ti plaćati izd ržavanje, curo. I nemoj d a o k le v a š s a p o d n o še - g l u p a g u s k a r. e b i n i u m e l a d a m e s h v a t i .
njem tužbe, inače ću je ja sam pod.ieti i reći ću šta sa m zate -1
k a o o v d e k a d sam se vratio.
— Kunem ti se b o g o m d a sa m rekla istinu — p oče M a r i
svojim sitnim glasićem . — O n mi je s a m o p o zn a n ik i...
'— D o đ a v o la i ti i cn! — pre kid e je Fred. — N em oj d o
m e lažeš, jer ja više uopšte neću d a te vidim.
Z a ć u ta o je, a o n d a se n e če ga setio i jetko se osmehnuoJ
— U ostalom , — re k a o je — ja sam s a d a b e z posla.
V iš e ne m ogu d a ti dajem onoliko n o v a c a koliko sa m ti d o s a d a
slao. Ti ćeš se već snaći... Daj mi jednu bocu ruma. Čini mi
se d a su k a fa n e za tv o re n e u o v o doba.
V iš e je nije ni p o gle d a o . U z e o je rum i iz iša o iz njenog
stana. Z g a d ilo mu se n a sve žene.

66

Te večeri d o š a o je go sp o d in M ilfo n I isp ričao Sfife n so n u
sve spletke iz b an k e koje Stife n so n a nirnalo nisu interesovale.
A li najpre je El sa svojom p oro dico m ra z d ra g a n o p ro še ta o
p o G rand-b ulevaru. Posle večere iziša o je El sa svojim a, kojl
su bili ostali k o d kuće u Bun Sitiju, sa tim milim m ekušcim a
koji nisu išli u rat — R o b za to što je bio suviše m lad, a Pegi
I M ili z a to što su že n sk o g roda.
El, prekaljen na frontu, divio se koliki su oni m ekušci —
n ežni i lepi k a o b re ze na travnjaku. Č a k i n je go v sin, uprkos
svojoj džigljastoj visini, bio je n e ža n k a o cvet u saksiji, k a o
k a n a rin a c u kavezu.
Elov um ludo se kovitlao. R a zd ira la g a je p ro šlo st
d a šn jo st i n ika k o nije m o g a o d a odredi koje je o d to
iz a z iv a lo ovoliku n e žn ost u njemu.
» O n i su m oji«, ša p n u o je k a o k a k v u milu pesm icu iz de*'
tinjstva, » a d a li sam ja za slu žio svu ovu lepotu... k a d sa m
još n e d a v n o lovio neprijate'jske sn a jp e re ?«
Te večeri d o š a o je g o sp o d in M ilton , direktor b a n k e u ko-
joj je El ra d io pre o d la sk a u vojsku.
A li pre d o la sk a g o sp o d in a M ilt o n a p o ro d ica Stife nso n izve-
la je svoje pse tan ce u šetnju.
— M e k D a f je n a v ik a o d a izlazi u šetnju s v a k e
u o v o vrem e — rekla je Mili. — Robe, m olim te...
— Ide m o svi u šetnju — u p a o je El.
68
I izišli su u šetnju, ta četiri bića koja su im ala toliko
stvari d a pričaju jedno drugom , a sa d su bila nem a o d sreća.
Išli su ćutke. M ili je d rž a la m uža p o d ruku. O n d a g a ušti-
nu k ro z bluzu. El stad e, uzviknu, p a s n a ž n o pritisnu svoje usne
n a njene. N jiho va d eca se okrenuše, vid e še poljubac, p a uda-
riše u smeh. Peckali su ih d a će platiti globu što se Ijube na
ulici a k o ih o p a zi poiicajac. Peckali su ih, a!i su svi bili n a g ra -
nici su za o d n e ko g osećanja koje ih je d avilo u grlu.
Setali su i prolazili u g a o za uglom. El z a d rž a p o gle d na
telu svoje ćerke koje se oc rta v a lo pri svetlosti uličnih svetiljki.
18 — S a d je p ra v a žena... više nije derle — prom rm lja El
Mili. — N e mislim z a to što je telesno razvijena, jer je bila
razvijena još d a v n o pre m o g a od la ska , n e go je p o sta la ozbiljna
kao k a k v a žena.
M ili mu stegnu mišicu. U ž iv a la je 0 svojoj ćerci i vo le la
je utoliko više što ju je za če la one noći k a d je El učio nju, M ili;
d a lumpuje.
— D a li se v e rila ? — upifa Ei. — N e št o si mi p ls a la
0 onom m ladiću s kojim je išla. I o n a g a je spom e n ula u d va -
tri pism a. O n aj m ladić iz llinoisa...
— D že k Etkins — potseti g a Mili. — Nije to nišfa ozbilj-
no. O n je otlša o u Kinu, ali se još dopisuju. N isu se verili, jer
bi mi o n a to kazala.
— G o s p o d e b o že ! — uzviknu Stifenson. — P a n a s dvoje
već im am o ćerku z a udaju...
I sa-
— O s e ć a š li d a si toliko s t a r ? — upita M ili v ra go la sto .
dvoje
— Nim alo. K a d p o gle d a m u tebe, čini mi se d a sa m još
m ladić i d a je vrem e stajalo o tk a k o sam tebe upoznao.
O b o je se n asm ejaše, a suze sreće o v la žiše M ilin e obraze.1
El ih nije o p a z io u tami.
Šetkali su i udisali zd ra v i d ah p rolećnog zelenila u ovom
miru koji nije u p o zn a o strahote rata.
Došli su d o Kijova, četvrti g d e su bile sa m e trgovine.
Z astali su pred drogerijom . Pegi uđe u drogeriju i kupi ša m p o n
1 kutiju cigareta. M e k D a f je iša o s njom. Pred te zgom gd e
večerl se p rod aje slado le d se o je i človio d a bi d o b io kornet. To je
re d ovn o činio k a d bi d o ša o ovam o.
O sta li su čekali n a ulici, brojali robu u izlogu I smejali
se na reklam e koje su m am ile mušterije. R o b upita oca z a mi-!
69
šljenje o električnim a p a ra tim a z a brijanje, p o što mu je izgle-
d a lo d a će u sko ro m orati d a se brije. '
— Šta će ti električni a p a ra t! — nasm e ja se El. — Ja ću
ti pokloniti n o ž kojim je tvoj d s d a re z a o sir! Pronaći ću g a
u nekom staro m kuferu.
— Slušaj, tata, — n a sta vi R o b — hteo sam d a te pitam
jesi li im ao vojnički nož, i d a li se taj n o ž d^bije uz ostalu
oprem u, ili s v a k o m o ra d a g a kupi s a m ?
R a z g o v o r je sta ln o skre ta o n a rat. O n o troje ispitivali
su Ela k a o d a traže o b a ve šte n ja o drevnim M a ja m a ili o ne-
kom d a v n o m istoriskom d ogađ aju.
Sreii su n e ko g ja za viča ra koji je ta k o đ e iziša o u šetnju.
M e k D a f htede d a g a n apad ne, ali g a Pegi povuče z a sobom .
O , rad osti! O srećo p o ro d ičn o g k ru ga i proleća!
A li g o sp o d in M ilto n je če ka o n a k b p i u holu, sa urednim
šeširom n a krilu i tan kom ciga ro m u zubim a. Bio je to obrijan,
n apud erisan, postariji čovek sa n a očarim a k ro z k o js su mu oči
blistale k a o uglačani čelik. N e k a d a , d o k je Bun Siti bio upola
manji, on je bio b lagajnik u A g ra rn o j banci, a s a d a je već dva-i
n a e st g o d in a direktor te iste banke. Im ao je n a sebi sivo ode-
lo, usta su mu bila siva, a sm e đ e oči ta ’o ozb iljn s d a su g a
m nogi sm atrali dob rod ušnim čo ve kom i grd n o se ra zo ča ra li k a d
bi se uveri!i u njegovu b ezob zirn u narav.
— P rosto sa m m o ra o d a d o đ e m — reče M ilto n stežući
Elovu šaku. — Im am toliko stvari d a va m pričam... toliko pro-
b le m a koje bih hteo d a p retresem s vam a. N a d a m se d a se
nećete Ijutiti što ću va m m uža m alo zaaku p iti p oslovnim ra z g o -
v o ro m ? — obrati se M ili i osm ehnu svojim hladnim osm ejkom .
M iii reče d a se nim alo neće Ijutiti, a M ilto n se d osto-
janstveno ob rati deci s nekom p ra zn o m Ijubaznošću b e z ika kve
topline:
— Pegi, m oja nećakinja Lorena p ričala mi je d a zajedno
radite u C rve n o m krstu... Robe, d o go d in e ćeš već biti viso k
k a o tvoj tata...
Svi su se na gu ra li u lift i krenuli gore. M e k D a f je gle-
dao u M ilto n a svojim očim a okruglim k a o d u g m a d i režao.
N e k i Ijudi koji su im dolazili u pose tu bili su sim patični
m alom foksterijeru, a neki nisu. Čak je m alo i ujeo jednog čita-
č a strujom era, jednog P e g ino g u d v a ra č a i jednog p opa.
70
M ilto n nije o b ra ć a o pažnju n a psa. R e k a o im je d a je m a-
lop^e telefonirao... srećom je od m ah d o b io vezu... i p ortif mu
je re kao d a se g o sp o d in Siife n so n vratio, ali d a g a je vid e o
k a d j^ iz iša o u šetnju. T a k o je on d a š a o i če k a o ih.
Švi su se o se ća 'i nekako čudno u M ilto n o v o m prisustvu,
kao d a iz njega izb ja n e ka memla. Ušli s j u s a b i i seli.
El se nije m n o g o o b a z ira o na svoje p onašanje, jedino je
že le o d a M ilto n što pre od s. I stalno mu se m otalo p o glavi:
z a š to li je direktor lično d o š a o d a g a p o se ti? D o š a o je g o to v o
istog č a sa k a d se El vra tio kući. D irektor — stari M ilto n — d o J
š a o je k njemu! A li z a što je d o š a o k a d n ika d a ranije nije do-
lazio o v a k o n e zva n ič n o ? I ranije su Stife n so n ovi d va p u t godišnje
od lazili n a večeru k o d M iltonovih, a M ilto n o v i d va p u t godišnje
dolazili n a večeru k o d njih. A li to je bio čisto p oslo vn i red. Elton
Stifenson bio je trgo va čk i putnik, posrednik, igrač go lfa , p over-
Ijivi službenik koji je često z a stu p a o banku, zam enik p om oćnika
direktora, čovek koji je sk la p a o p oslo ve , ali koji je ipak z n a o
o b a n k a rskim p o slo vim a nešto m anje n e go o te šk o pristupač-:
nom terenu n a sektoru 4, ili o onom neprijateljskom bunkeru
ukop an o m u b rd o na sektoru 12.
Mili, sa v rše n a dom aćica, ponudi ih pićem.
— H o će š li i ii v is k i? — upita Ela.
El za vrte g la v o m i prom rm lja:
— N isa m z a viski. Radije ću popiti čašicu rakije.
Pili su ćutke. Rob je učtivo iz a ša o iz sobe.
— Taj m atori m oljac je b a š s a d a n a ša o d a d o đ e — pro-
m rmlja on u kuhinji.
Pegi je izišla d a o d g o v o ri n a telefon. N s k i vojnik p o z v a o
ju je i z a o k u p io čim se vratila kući. Iz h od n ika d o p ira o je njen
ja san i z v o n a k glas.
— Ne. V e č e ra s n ika k o ne m ogu — go vo rila je Pegi. —
M o j ta ta je m alopre stig a o kući... N e m ogu, srce. P rosto ne
m ogu. Što ne telefonirate Silviji?
El je slu ša o njeno zadirkivanje, prijateljske savete, ćere-
tanje i odlučno odbijanje. I odjednom se oseti n e k a k o starijim.
O v d e u miru m n o go jasnije je n e go u ratu ose tio koliko im a
godina. O n d a se o tre sa o tih misli i p o k u ša o d a g le d a u M ilto -
n a i d a se usretsredi n a njegove reči.
71

— Pretp ostavljam — g o v o rio je g o sp o d in M ilto n — da
ćete otk azati ovaj nam ešten stan i vratiti se u »Trešnjev
b re žu lja k « ?
K a o k ro z neku za ve su o d misli čuo je k a d M ili reče da
još nisu odlučiii d a se vrate u svoju kuću, d a još nisu imdli vre-
m ena d a se p o z a b a v e tim pitanjem, ali d a sadašnjem sta n a ru
m ogu d a o tk a zu kad g o d hoće, i d a će m ožda... O n d a je uzbu-
đ e n o uprla svoj topli p o g le d u Ela.
El se upinjao d a se pribere, p a d a p rogovori.
— Znate, g o sp o d in e AAiltone, — reče n e ka k o
— najpre b ism o m orali d a m alko prom islim o o tonie.
— Eltone, reći ću va m z a što sam d o š a o večeras... —
poče M ilto n sve č a n o i svojim m ršavim prstim a, belim k a o m ra-
mor, poo'iže čašicu.
M ili ustao'e.
— Znam o'a biste radije ostali nasa-no. N e m o jle d a usta-
jete! S a m o vi ra zg ovarajte , a ja od oh u kuhinju d a operem p o -
su đ e o d večere. Znate, u poslednje vrem e ne d ržim o kuvaricu.
O n i su je m alo z a d rž a v a 'i, ali se o n a Ijubazno osm ehnu
i ode. E! i M ilto n p o n o v o sedoše. M ilto n p o la k o i d o sto ja n stve n o
skloni svoju čašu ustranu.
— Eltone, u pitanju je Stis... — p ro g o v o ri M ilton.
— S tis ? — začudi se El.
— D a, Stis, na š blagajnik. S a d a ste vi došli kući i ja sam
hteo d a va m objasnim n e ka pitanja p re no što se vratite na
p o s a o u banku...
N a st a v io je d a go vo ri odm ereno, b e z ik a k v e topline, b ez
osećanja, ali sa d o b ro ođglum ljenom Ijubaznošću i p osle sve stra -
n o g brižljivog razm išljanja.
— Stis je am biciozan. A n d re vu d , n a š prvi p om oćnik direk-
tora, p re ša o je u V a šin g to n i d a o ostavku. S a d a će o n a d ru ga
d v a p om oćnika direktora biti unapređeni. Stis je, sa svim pri-
rodno, o č e kiva o d a će doći na P ruovo m ss to i p o sta ti treći po-
m oćnik direktora, pomoćr.ik z a zajm ove. U p ravn i o d b o r se sa sta o,
sv e stra n o razm otrio situaciju i d oneo odluku...
M ilto n je značajno za sta o , p o la k o uzeo svoju čašicu i m alo
otpio. U ž iv a o je u svojoj ulozi ve likog dram atičara. El je rase-
jano če k a o i s m ukom z a d rž a v a o svoje misli d a ' p o n o v o ne
p obegnu.
72
/
— D a , — n a sta vl M ilto n n a jza d sprem an z a ve liko otkro-
venje — doneli sm o ovu ođluku p o š to sm o znali d a ćete se v l
u sko ro vratiti. Eltone, u utorak posle pod ne rešili sm o d a vi,
a ne Stis, budete treći p om oćnik direktora.
M ilto n g a je g le d a o p ra v o u oči. O č e k iv a o je njegov izliv
za h va ln o sti i radosti, ali se prevario. D irektor se osmehn.u i opet
p ažljivo prinese svoju čašicu ustima. P a d ab om e ! Stifenson je
p ro sto za n e m e o o d iznenađenja. Prosto ne m ože d a d o đ e d o
reči. M ilto n pom isli k a k o će s uživanjem ispričati ovaj trenutak
ra se jan o U p ra vn o m odboru:
» G o sp o d o , verujte mi d a još n ika d u životu nisam vid e o
čo ve k a d a ta k o u potpunosti zanem i od iznenađenja. S a m o je
se d e o i b lenuo u m en e l«
Elove misli bile su pobegle. Pred očim a mu je bila o n a ulica
u N e m a čkoj na kojoj je sta ja o izgoreli tenk. » P a zi« , re k a o je
El. » U redu«, o d g o v o rio je Paskovic. » Pazim «. Prošli su po-
red tenka...
O n d 'a M ilto n p o n o v o p rogovorl.
— N a ra v n o , Stls se ose ća p o g o đ e n im ? ra z o č a ra n je. Ali,
m eđ u n a m a budi rečeno, mi sm o došli d o zaključka d a on ne
bi o d g o v a r a o na tom položaju o n a k o d o b ro k a o vi. O n je d o b a r
blagajnik, ali nem a b a š on o što mi tražim o. N a m a je p otre ba n
m lađi čovek, čovek koji z n a šta hoće. V i ste videli sveta, u ratu
ste stekii široke vidike...
M ilto n zaćuta, a Elove misli n a sta više svoj tok: onaj
delić P a sk o v ic e v o g ra sk o m a d a n o g tela, o n a loptica koju je zbri-
s a o sa ruba svoje k a c ig e i z a koju je m islio d a je n e ka k o sk a j
— K a o što sam rekao, Stis je Ijut. Ljut je z a to što se
ra zo ča ra o , i s v a k a k o će imati d ru go držanje n e go što je ranije
imao. Ali to pre pu štam vam a... O n nam je p otre ba n n a poslu
koji sa d a obavlja, ali ne na va še m poslu... V i g a m orate pri-
voleti d a ostan e na svo m e mestu...
Elove misli p re đ o še n a banku, na njene šaltere, sve u
staklu, njene pisaće stolove, k a n ce la riska vra ta sa b ro n zan o m
pločicom , k a o na k a k v o m n a d g ro b n o m spom eniku, n a kojoj je
ure zan o ime n e ko g živo g leša što sedi u toj grobnici. G le d a o je
rešetke na p ro zo rim a — odbranu o d p ro v a ln ika — i uplašene
sitne Ijude koji traže pom oć. Slu ša o je njihovo mucanje:
73
 »H itno mi je p otre b n o d ve hiljade dolara. Za pokrića
dajeni...«
» V i ste nam već d jžn i« .
»Znam , ali naplatiću jedan ček. D aću va m menicu. P rod aću
hartije o d vrednosti...«
P a sva k o d n e v n i p o s a o sa referentim a:
» D o b a r dan. Donesite mi platni sp isa k tvornice konzervi«.
O p o d e lo dobiti i rezervni fo n do vi! O teške vreće k o v a n o g
n ovca, o likvidaturo, o m ašino z a računanje, o cvete u zapučku
stra ž a ra ! O m ram orni p o d o v i i tovanice!
O d jed nom , telefon z a z v o n i i p rekide njihovo ćutanje. El
n e k a k o n a g o n sk i oseti d a to n eko njega tra ži p re ko telefona
i o b ra d o v a se. T a k o će se izvući iz ove n e ugo dn e situacije i
sp a sti M ilto n a od uvrea'e k oju -b i m o g a o d a mu nanese...
— Tata, — zovnu g a Pegi iz p retsoblja — potporučnik
A n a s traži te p re ko telefona. O p ro sti, z a b o ra v ila sa m d a ti
k ažem , već te je jedanput tražio... p rošle nedelje, čini rni se...
— A n a s ! — uskliknu El i skoči n a noge. — A n a s ! Z a b oga ...
El odjuri k a vra tim a pretsoblja, n a p ra gu se okrete t
prom rm lja neko izvinjenje M iltonu, koji je g le d a o z a njim ne-
prijatno iznenađen. Ali M ilto n mu odbi sve to na uzbuđenje: tek
je d o š a o kući; još se nije sn a ša o ; zgra n u t je svojim unapređenjem ;
bori se k a k o d a izrazi svoju golem u zahvalnost... D o subote, k a d a
tre ba d a stupi na p o sa o , biće sa sv im drugi čovek. M ilto n mu
oprosti, klimnu g la v o m i osm ehnu se.
El je u zb u đ e no zvao.
— Alo... alo... alo...
K ro z slušalicu d op iralo je isto ta k o uzbuđeno:
— Alo... alo... alo...
O n d a A n a s n a jza d d o đ e d o reči:
— Z d ra v o , Stifensone. Jesi li to ti, skitnico?
— Z d ra v o , A n a se ! K a k o si sa zdravljem , d e ra n e ?
— D o b a r sam . Švab e nisu uspele d a me umlate. A gd e
si ti bio d o s a d a ? T ra žio sam te p re ko telefona va ljd a sto puta.
O v d e im am sestru, p a sa m b io kod nje... D a, bio sa m u bol-'
nici u Luisvilu. Zakrpili su m e i vra ća m se kući u Denver... D a ;
o v d e sa m već nedelju dana... Veruj mi, naredniče, d o b ro sam
za p a m tio d a si ti rodom od avd e . A li u kakvoj z g ra d i ti to
sta n u je š? Bogam i, o n a telefonistkinja... N e , ne tvoja ćerka, n e go
74
o n a što daje vezu. A la je to neki nam ćor. P o k u ša o sam d a
u go vo rim s a st a n a k s njom, a o n a p ro sto osu la paljbu n a mene...
N e , n a ža iost, ne m o g j d a sko kne m d o tebe. Telefoniram ti sa
stanice. M o j v o z p o la zi u d ese t ii četvrt...
— O n d a ja d ola zim d o tebe, A n a se .
— U redu. Čekaću t e ’n a ulazu u stanicu, k o d vrata...
U govorili su sa sta n a k i El obesi slušalicu.
El se v ra tio u sob u i usput oštrim gla so m zo vn u o ženu.
M ili je ra z o g ra č ila oči, a M ilto n se h la d n o k rvn o osm ehivao.
El je hitro go vo rio :
— A n a s , jedan ranjeni mladić... A n a s ve č e ras od la zi i
neću m oći d a g a vidim a k o sm e sta ne odjurim n a stanicu.
— Je li to onaj m ladić kom e ste vi spasli ž iv o t? — upita
M ilton. — Bio je to h ra b a r p o d vig, Eltone! S v a k a k o va m je
p o z n a to d a su ovd ašn je novine n a p isa le g o to v o stub ac i po
o tome.
El je vrte o g la v o m d o k su išli k a pretsoblju.
— Ja nisam m islio n a to d a b a š njemu sp a se m život.
Znate, m nogi Ijudi s p a su va m život, i vi sp a se te njima, a
ujedno sp a se te i svoj živo t time što ste njih otrgli o d smrti.
V e ć sam im tim što ste sp a sli svoj život, p om ogli ste d a i oni
izvuku glavu...
El p o g le d a u M ilto n a , vid e d a se on još osmehuje, i
odjednom ućuta. V iše nijem o g a o d a p ro g o v o ri ni jedne jedine
reči. U za lud priča kad oni koji nisu p rošli taj p a k a o io n a k o
ne m ogu d a g a shvate.
M ili g a nije isp ušta ia iz očiju. G le d a la g a je m olećivo, ali
on se osm ehnu. Nije hteo d a pop usti ni njoj ni bilo kom e drugom .
Dole n a ulazu El prom rlja:
— O p rostite , g o sp o đ in e M iltone. T a k o mi je ž a o što je
o v a k o ispalo, ali doći ću u b anku sutra u podne, a k o n a đ e m
n e ko od e lo koje m ogu d a obučem.
— P a d o đ ite u uniform i — reče M ilto n srdačno. — T a k o
je i Lu Letem d ošao... Z nate li d a se Lu v r a tio ? D a, sjajno
se p o k a za o . S a d a je m ajor, o d n o sn o bio je major...
— Znam — reče Stifenson upinjući se svim silam a d a mu
g la s ne o d a prezir. — Čuo sa m d a je Lu bio u V a šin gto n u , n a
službi u Pentagonu. O n d e je im a o i1 kuću i s fa n o v a o je sa
svojom porodicom . M islim d a mu nije bilo rđavo...
75
 Z a tim se p o n o vo iz v in i I o frč a da uh va ti ta k s i k o |i js
na ila zio . Zviznu u prste, a ta ksi stad e p o re d ivičnja ka. Divno,
svega jednim zvižd uko m z a u sta vio ga je i o slo b o d io se M ilto n a .
El p o trč a p re k o tra v n ik a i uskoči u taksi. Dok je taksi
ju rio p u t železničke stanice, Elje ra z m iš lja o o M ili, Robu i
Pegi, o A g ra rn o j banci na uglu Pete ulice i Ulice ska ka va ca , o
svim a onim a k o ji su ta m o zaposleni, o Stisu, i o M ilto n u koji
sve n a d g le d a ka o k o k a v stro g i p ro fe s o r. A i d ru gi Ijudi ko ji
ne stanuju u Bun Sitiju v rz m a li su se p o nje g o vo m o štrom
pam ćenju:
G ra n a ta je tresnula i rasprsnula zem lju na sve strane. 19
V ojnici se p rivla če , brišu oči i nos, p o n o vo kreću na pre d. A ll
A n a s ... G d e je A n a s ? ... El je zvizn uo u p rs fe i n a re d io :
— H a jd e m o ... N a p re d ... Ne s a b ija jte se u g o m ilu ... Izvu- Taksi stad e p re d stanicom } El ug le da A na sa. A nas je
cim o stra žn jice o d a v d e ... Im ao obe noge, sam o se o slan jao na n e ka ka v d e b e li štap. Ra-
U to je tresnu la i d ru g a g ra n a ta . dosno su se p o z d ra v ili i za ro n ili u uspom ene: on a j podrum sa
A docnije, k a d su se p re b ro ja li, skrp ili su d o g a đ a je to g a g ru d o b ra n o m od cem entnih vre ća isp red ulaza , i ona deca što
da na pa rče p o pa rče, g o v o rili o su lfa n ila m id u , tra n s fu z iji k rv i 1 su p o kuša la da ih napadnu ka d su ih te ra li n a p o lje iz to g
n a g a đ a li hoće li A nas iz g u b iti obe noge ili sam o jednu? O ta d a n jih o vo g skloništa. Bila su to deca od sedam do de set g o d in a ,
više ništa nisu čuli o njemu. p la v ih očiju. i sta rm a lo g lica. Pa ona kuhinja iz koje je k ro z
O n d a od je dno m zvon i te le fo n d o k M ilto n ra z g la b a o bancl p ro z o r bačena ručna b o m ba na njih. I onaj g ra d gde su ih
u Elovom stanu, i Pegi ja v lja : M e se ršm iti za sip a li v a tro m , i kiša k o ja je, ka o z a in a t, sta ln o
— T a ta , p o tp o ru čn ik A n a s ... lila i lila . I sve o čemu su p riča li b ilo je p o ve za n o sa kišom
A na s je n a s tra d a o u o kto b ru , ta čn o d v a d a n a pre nego ili snegom , k a o d a sunce n ika d a nije sja lo , je r kiša i sneg su
šfo je Bad Rozenberg p o g in u o ... ili je to b ilo po sle ... im o sta li n a jja če urezani u sećanje.
Sm ejali su se k a d su se setili Brauna, smešnog ne spre tn og
Brauna ko g a je uvek p ra tio baksuz. N a jz a d , posle dve godine
ra to v a n ja , re d o v Braun b io je u n a p ređe n u de se ta ra . U deset
sa ti pre podne d o b io je Braun čin, a p re dve če je kam ion u kom e
se on v o z io naišao na minu. O d svih k o ji su b ili u to m ka -
mionu po ginuo je sa m o ... Braun.
Zvučnik na stanici z a k rk lja i ja v i d a v o z k o jim A na s tre b a
da pu tu je im a za ka šnjenje, p a El i A n a s odoše u o b liin ju
ka fa n u . Pili su i p o ste p e n o z a p a li u ćutanje.
Bilo je m nogo s tv a ri koje su sam o u m islim a m og li da
p re b iru , m no go s tv a ri koje nisu m ogli d a p o n o ve , je r im je ra t
još b io isuviše svež u sećanju.

77
 Sada A na s i on sede tu i ćute, utonuli u zajed ničku
U sta li su i v ra tili se na stanicu. A na s je ja k o hra m a o i p ro š lo s t k o ja je n e p o v ra tn o p ro šla , a li k o ja svojim sja jem ra z b ija
o skin ja o se na svoj d s b e li n o vi šta p , a u dže pu je nosio k o s ti njihovu noć. A k a d A n a s o v v o z krene rastaće se, i noć ce
ko je su mu iz v a d ili iz noge. Bio ih je u g la čao i p o v e z a o na b iti još m ra čn ija , k a o posle bleska k a k v e ja rk e svetlo sti. O b o |ic a
lančić, i tv rd io je d a su mu one a m a jlija . su san ja li o ovo m sastanku k a o o nečem najlepšem na svetu, a
U sput je A na s p rič a o o nekoj d e vo jci iz Luisvila, p rv o j on im o s ta v lja pustoš i čem er u duši.
koju je im a o od onog nesrećnog d a n a k a d g a je z a k a č ila g ra - El se g o to v o ra d o v a o ka d se A n a s p o p e o u v o z , |er mu
n a ta , i o stricu u D enveru k o ji je d v a čeka da se on v ra ti. je on b io oličenje nečeg što je b ilo d jb o k o usadjeno u njem u,
N a ra v n o , i strhc i A n a s zna li su da A na s više neće m oći da bude čega se on p la šio , što je u j^ d iD i v o le o i m rze o , sto veceras
kelne r u s triče vo j aščinici, k a o što je b io p ra ra ta , ali ća z a to n ik a k o nije m o g a o d a ob uzd a. _
A na s b iti b la g a jn ik i sedeće z a kasom u to j isto j aščinici. Z a r su z e m lja i Ijudi n e d o sto jn i, p a z a to ne u zivam o bla -
N a stan ici su d o zn a li da je voz po veća o zaka šnjenje, i g o d e ti ko je nam pripadaju?-
v ra tili su se u kafa nu.
Poručili su još pića, a A na s ubaci novčić od p e t centi
u e le ktričn i ve rg l. Ćutali su i slušali svirku, uto nuli u m isli, U
ono za šta n ika ko nisu n a la z ili reči. I čim b i v e rg l umuknuo,'
A na s b i ga p o n o v o s ta v io u po go n, a ve rg l ka o ve rg l p o -
n a v lja o je sta ln o jednu istu pesmu. El je ra z m iš lja o o onom ta k o
jasno isklesanom tre n u tku k a d je g le d a o o vo g isto g A n a s a
sa m rtn o b le d o g , sa izm rcva renim no ga m a, k a k o p rim a tra n s fu -
ziju k rv i i grči se od bo la . A A na s je m islio na to p lu p u t d e v o jk e
k o ja g a čeka u Denveru.
O n d a ra z g o v o r o p e t o ž iv e ; p rič a li su o M ekso nu i Hen-
ko ku , i onom k rv o p iji poručniku k o g a su svi m rzeli. K a d su
čuli d a su Svabe u ko kale to g po ručn ika, ceo v o d je usta o na
noge i klica o od olakša nja .
O p e t su za ću ta li. El je g le d a o u A n a sa , to g m la d o g a G rk a
k o ji mu je ta k o b liz a k . O n, Elton S tifenson, čija lo za p o tič e
od p rvih d o se lje n ika u ovu zem lju, k o ji je za vršio h a rva rd ski
ko le d ž , gospo din sa a kcija m a u A g ra rn o j banci i p o lo ž a je m ,
i decom ko jo m se ponosi, on ko ji d v a p u t go dišnje o d la z i M il-
to n o v im a na večeru, i k o ji je ugledan član u klubu »C rni ja -
s tre b « , on bi d a o sve te a kcije u A g ra rn o j banci i p o lo ž a j
p o m o ćn ika d ire k to ra , k o ji je večeras d o b io , d a se p o n o vo oseća
o n a k o k a k o se osećao u vojsci. O n n ije želeo da se v ra ti u
vojsku, v o js k a mu je do šla p re k o g la ve , ali silno je želeo d a
se oseća on ako ka o što se osećao onde, ka o da je nešto što js
b ilo b e zm ern o lepo iščupano iz nje g o ve duše i za n a ve k o s ta lo
u vojsci.

78
 — G de bih m og ao da do b ije m nešto za piće? — u p ita
El žefezničkog službenika na izlazu.
— O , go spođine S tifen sone ! K ad ste se v ra tili? — iznenadi
se že le zn iča r i pru ži mu ruku.
El ga tek ta d a poznade.
N e ko vrem e su ra z g o v a ra li. Z elezničar reče da mu je
jedan unuk na F iiipin im a, a drugi je po ginuo u Ita liji. O n d a n a jz a d
o d g o v o ri na Elovo p ita n je :
— G osp ođine Stifensone, posle ponoći m o že te d o b iti piće
sam o k o d Buča. Sada je je d a i i p e tn a e s t...
20
El ode do Buča.
V o z ode. O n se sećao Buča još iz davnih d a n a p ro h ib icije . T ada
Elu se p re d očim a p o ja v i lice je dn og čove ka k o g a je ubio. se ko d Buča u p re ts o b liu d o b ija o a lko h o l u za tvo re n im bocam a
Bilo je to o p a 'je n o i fiio z o fs k o lice p rilju b lje n o uz kundak puške i čovek je m o ra o da sa krije bocu p o d kap ut. Sada nije p o zn a o
čija je cev je d va p rim e tn o v irila k ro z ra z b ije n p ro z o r neke Buča k a d ga je vid e o , a!i Buč je p o zn a o njega.
la b o ra to rije . El je jasno v id e o njegovu kacigu navučenu na čelo El uđe. S ta ja o je p o re d te z g s i p io , sam. A ka d b i mu .
i naočare na njeg ovim očim a. Taj učeni lik ta m a n se sprem ao m isli o d lu ta le ka M ili, k isslo bi ih od ag na o. D osta je p o p io , a li
d a o b o ri jednog m la dića iz O klahom e. n ije b io p ija n ka d je Deri d o lu ta o unutra.
Fred Deri, m la d ić od d va d e se t i jedne godine, k o ji je
A li nije ubio to g m la dića , nije d o ž iv e o d a ga ubije. El;
ubio s to tin u Ijud i... A li p o b io ih je d a le ko do le na ze m lji, s
na vrhu jedne gom ile sta jsko g đ u b re ta , b io je brži. Elova pu ška
osam k ilo m e ta ra visine, i nije znao k o g a je ubio. Svojim bom -
plan u, a g la v a to g N em ca p o la k o I izn e n a đ e n o skliznu sa p ro -
b a m a , ko je su se ra scve ta va le k a o g 'jiv e , ra z a ra o je b a ra ke ,
zorske daske.
u n išta va o tra n s p o rtn e vo z o v e , a li zave sa d im a i pra šin e po-
Elu se učini da je duh N em čev stv a rn o d a le ko o d lu ta o o d
k riv a la je pustoš koju je stva ra o . O n nije g le d a o k rv izm rcva renih
svoje dom ovine. N je g o v sopstveni duh tre n u tn o se iz d v o ji iz
leševa i m okraću k o ja je is tic a la i k va sila p a n ta lo n e .
Ijuske n je g o vo g te la i p riđ e duhu nekad ašn jeg n e p rija te lja .
»D akle, šta bi ti učinio m om e sinu Robu d a ti je d o p a o
šaka ?« u p ita S tifen sono v duh. » M ilin a m a jk a b ila je polu Je vre jka , El S tifenson je g le d a o one ko je je ubio.
i ka o d e v o jk a p re z iv a la se Levinson. Da li bi ti m rc v a rio m og a
»
R oba?«
Sve o vo u p ita o je u m agnovenju u o b ra zilje . El se izn e n a d io što je ta k o b rz o o p e t sreo Freda. O krenu o
Duh onog N em ca p ro m rm lja : se sa čašicom u ruci i p o s m a tra o ga k c k o p rila z i te zg i. R azgovor
» Z a F irera i dom ovinu. Zig h a jl!« o sta lih k o ji su tu ile g a ln o p ili a lkoh ol d a ra ste ra ju b rig e nije
— Cut-ćut, ć u t - ć u t l — ja v i se sa pru g e p a ra lo ko m o - se čuo od svirke e le ktričn o g verg la .
tiv e k o ja je o d ne la A na sa. — Z d ra vo , poručniče — ja v i se El.
V iz ija se izg ub i 1 El krenU k izla zu iz stanice. Fred ga p o g le d a i osmehnu se. N a njeg ovom m ršavom
licu jasno se o g le d a la m uka, ja ro s t i osujećena nada;
60
 — Z d ra vo , naredniče. R a zg o va ra li su sve glasn ije f glasn ije , isasvim z a b o ra -
— Izgle da da i vas nešto muči. v ili na M ilto n a , A na sa i M a ri. Briga ih je sjsd in ila , a o b o jica
— Da, muči me — p o tv rd i Fred ta k v im glasom da Stl* su to lik o p u ta okusili p o lju b a c sm rti na usnam a da su osećali
fenson nije hte o da ga isp itu je , nego je dn ostavn o reče: b lisko st sam o s onim a na čijim je usnam a još p o č iv a o m e m ljivi
— Ja pijem rakiju. H oćete li i vi rckiju ? i u p e č a tljiv i otisa k hladne večnosti.
— M ože . Noćas mi je svejedno šta pijem . Pića! O vam o! — v ik a li su El i Fred uglas i lu p a li
Cekali su da im toča c na to či piće. O d je d n o m , b e z ik a k v o * po tezg i.
ska n jiva n ja , Deri poče: Jedan kelne r im p riđ e .
— O n a d ro lja ko jo m sam se oženio neposredno p re d — G osp odo , sedite za sto. Buč ne v o li galam u.
o d la z a k ... A h ... Fred p o k a z a na grupu m o rn a ra i n e ko liko d e v o ja k a o
— Sta se do g o d ilo ? senci na drugom kra ju sobe.
__ G ad no me je udesila — reče Fred. — Raskinuo sam — O ni onde ga la m e, a ne m i. O ni pe vaju. Cuješ li ih
s n jo m i p o sla o je do tri v ra g a . Sad mi je n e kako la kše... kako p e v a ju ? ...
_ 2 jve li! — n a z d ra v i El i kucnu čašicom o njegovu ča^ — Cujem, poručniče. P eva jte i vi..
šicu. — Pijm o! Kelner ih od ved e za sto k o ji je b io isto ta k o u senci;
D eri p o d iže čašicu. Pili su ra k iju , a onda n a iđ e Buč, kru p a n i m išićav k a o k a k a v
— N a d a m se — reče — da je k o d vas sve u redu. b o kser teške k a te g o rije .
__ | je ste i nije — o d g o v o ri Stifenson. — D ire k to r ba nke — D akle, šta ćem o noćas?
u k o jo j sam ra d io došao je da mi ja v i da sano unap ređe n. — Jeste li vi Buč?
D a vio me je sp le tka m a i p o je d in o s tim a iz banke, ip ro s to — Ja sam Buč — p re ts ta v i se on.
me je ugnjavio . S lušajte, g a z d a , sed ite da nešto po pijem o .
— U g n ja vio vas je z a to što vas je un ap redio? — izn»- — Ja n ika d a ne p ije m — od b i Buč. — Ja sam o b ičn q
nadi se Deri. skitnica k o ja d rž i k a fa n u , to či pića i p la ć a globu z a to što to či
— Postao sam tre ći pom oćnik d ire k to ra reče El ka d susvi dru gi lo k a ii z a tv o re n i... Ja sam obična p ro tu v a ,
i nisam baš sasvim s ig jra n da li mi se to sviđ a. poručniče...
— Bogam i, isp ao sam p ra v a b jd a 'a ka d sam p o m islio Jeste li čuli šta je rekao? O n je ob ičn a p ro tu v a ! —
d a ste p o s ljž ite lj u banci — v a jk a o se Deri. — Z a b o g a , p a vi reče El Fredu. — H oćete li se Iju titi, Buče, ako zap eva m o?
ste v e lik a zve rka ! — P evajte do m ile vo lje — o d g o v o ri Buč i ode.
— N ije z la to sve što sija — reče Ei. — Ja više n« osećarrt Baš je n je g a b rig a što ćemo mi p e v a ti — reče Fred.
nikakvu Ijub av p re m a ba n ka rstvu . P ostao sam slo bo dan čovek N jem u je svejedno. I na m a je svejed no...
i ne želim da d jv a m u tu đ i rog. S hva tate li m e? ... N e shva-: D eri za p e v a :
ta te . V i ste suviše m la di da b iste m og li da me shva tite. N a m a je s v e j e d n o ,
— A sh va ta te li vi mene? — u p ita Deri. Ne shva tate. Nama je s ve p r a v o ,
V i im a te ženu u koju ste z a lju b lje n i do ušiju, im a te dom aće I vo jsk u i mornaricu
o g n jište , im a te d vo je dece... Neka nosi đ a v o !
— I z a to sam o vd e , — p re kid e ga S tifenson um este Pesma je o d je k iv a la u lo kalu , i njski se g o sti nasm ejaše,
d a budem kod njih. Soba je b ila p la v a i ta m n a od d im a i senki, i z a u d a ra la je
— Bogam i, to je d o b a r vic — na šali se Fred. — Pijm o! na a lkoh ol i dim . O g le d a lo iza te zg e šare nilo se od o zn a ka
Ja o v o p la ća m ... ro d o v a vo jske i raznih vo jničkih d ra n g u lija ko je su vo jn ici

82 83
 O n d a se d o g o d i nešto čud no vato. Buč p riđ e Hom eru,
o s ta v lja li za uspom enu. Bar de set h ilja d a Iju b ite lja a lko h o la p ro -
srdačno se p o z d ra v i s njim , 'r u h va ti ga p o d ruku d a mu po -
ilo je k ro z o va j lo ka l u to ku ra ta . m ogne p ri hodu. El i Fred b ili su suviše na kresa ni da b i to
Deri za p e va re fre n : m og ii da shvate, b ili su u onom veselom sfanju k a d su sam o
M i imamo k r i l a , mi l e t i m o uvis! m o g li d a se ra d u ju , i silno su se o b ra d o v a ii.
D a ž i v i a v i j a t i k a ! D a j j o š p i ć a ! Bi s!
H om er je n jih o v dru g, ra d o v a li šu se šfo je došao. Hom er
I Deri i El lepo su p e v a li: jedan je b io te n o r, a drugi
je le te o s njim a. Biio je to je d n o g p o p o d n e va p re sto godina.
b a rito n . N jih o v d u e t silno im sa d o p a o , pa su p re la z ili spesme
El mu je p o m a g a o k a d je z a liv a o v ra ta o sta ve za bom be. O n
na pesmu. O tp e v a li su » O S alom o !« na svoje najveće zadoJ se b o rio u ra tu , a i 'oni su se b o rili.
vo ljstvo . P o zd ra vili su ga sa » trip u t u ra !« Sad će te k p e v a fi t p iti!
— Slušajte, z a p e va jm o » O 'R a jlije v a će rka « — p re d lo ž i El.
— H om ere, gde s te ? ... M i vas već o d a vn o če ka m o ...
— To je pe sm a... H om er je znao d a to nije istin a, ali im je ip a k b io zah va-
— Znam ja jednu još b o lju — viknu Fred. — S lušajte:
lan i g rč e v ito se osm ehivao. B ie be ta o je i p o ku ša va o da im
P o v a l i me u travicu, ob ja sni k a k o se to d o g o d ilo da on d o đ e o va m o : B j č je iz nje-
Samo pazi na s u k n j i c u
g o vo g susedstva. N je g o v o p ra v o ime je Engl. Buč sfanuje g o to v p
Da s e n e p o k v a r i .
tačn o p re k o p u ta H om era. N je g o v a m am a je v rlo p o b o ž n a gospo-
Dva-triput sam to probala,
đ a , ali Buč je p o b s g a o od k j : a i o tiša o u m ornaricu, u Prvom
M n o g o mi se t a d d o p a l a
svetskom ra fu . Bio je i k o c k a r i p ro d a v a o je a iko n o l za sve
Ta ig r a u trav i. vrem e p ro hibicije.
— D e ril — uzviknu El o štro . — U m o jo j četi b io je m la-
Sada Buč d rž i o v a j lo ka l, p o n e ka d p ia fi glob u što to č i
dić po imenu A rm s tro n g . Što je ta j um ao da p s / a ! I k o lik o je
i posle po no ći, i z a ra đ u je grd n e p a re . To je H o m er čuo od
znao p e sa m a ! Svi ovi ra d io -p e v a č i m og li bi d a se sa kriju p re d njim .
svojih k o d kuće, k o ji su mu p rič a li n o vo sfi iz susedstva da Hom er
— Pa gde je ta j A rm stro n g ? Z ašto n ije do šao ova m o
ne bi o p a z io k o lik o su utučeni što je pro suo svoju večeru p o
da p e v a s na m a, ka d je ta k o do b a r?
s to ln ja ku i p re vrn u o šoljicu m leka. N a p o sle tku je n je g o va V ilm a
__ Da, gde je A rm s tro n g ? To bih i ja v o le o d a zna m ...
b rizn u la u p la č i p o b e g la kući.
Jedna g ra n a ta d o le te la je i tre sn u la baš onde g d e je A rm s tro n g
H om er je ta čn o z a p a m tro šta su n je g o vi g o v o rili o Buču,
ležao. I scd, gde je A rm stro n g ? , i da Buč to či i posie ponoći.
— O v d e je p o d sto lo m ! — uzviknu Fred i z a b u b n ja pe-
D ocnije, ka d su svi o tiš li na spa van je, H o m er je neko
snicom po stolu. vrem e ću ta o u svo jo j sobi. O n d a je na p rs tim a krenuo p o m raku.
Ispili su čašice. O n d a su p o n o v o p o ru čili pića i ispili ga
Desna n o ga ga je slušala i išla je na v rh o v im a p rs tiju , a li
na dušak za A rm s tro n g a , ko ji ja ta k o lepo um eo da p e va :
leva n ik a k o nije h te la da se p o n a ša k a k o ju je on ž a rk o p re -
P t ic a le ti po nebu, klinja o.
D r u ž e moj.
N e k a k o je n a p ip a o step ehište , a li o n d a mu le va n o ga
Ptica leti ponebu,
z a b a trg a i p o d iž e to lik u buku da jo j je H om er u sebi opso-
D r u ž e m o j ...
va o sve na svetu. H o m erova m a jk a izišia je u ho dn ik i u p a lila
— M o rn a r le ti po nebu, dru že m o j! — z a u rla Fred p o ka -
svetlost.
zujući p u t v ra ta na k o jim a se p o ja v i H om er V erm els. Hom er je
— O , H o m ere... kuda?
im a o na sebi k ra ta k m orn arski k a p jt , a!i ča< i u to m kap utu
— H teo sam d a m alo p r o š e ta m — re k a o je H om er i po-
n ije se nim alo prom enio. čo ve k b i ga p o zn a o p o hodu ča.c i da
s m a tra o ka ko se njeno b le d o lice frz a na svaku njegovu reč.
je pu stio bra du .

85
84
 K ako on strašno g o v o ri: h e o a m um esto h t e o s a m . . .
I k a k o g ro zno ho da !
— O , Hom ere, dušo... nem oj da izla ziš n a p o lje ... Pašćeš
i povredićeš se... — šapnula je m a jka i o ko ruku usplahireno
p rik u p lja la n a bo re svcje noćne košulje.
— M o ra m da idem . Ponekad ne m ogu da za sp im ... Z a to
m ora m da ustanem , pro šetam se sa t-d va , p a se v ra tim i spavam .
O n a ga je p la č ljiv o g le d a la i p o ku ša va la da razum e šta
jo j to g o vo ri.
— Pričekaj da zovnem ta tu ... — re k la je.
— N e m oj ga z v a ti! Idem sam.
T ada se i o ta c p ro b u d io , i te tk a Sejd se uplašeno ja v ila
iz svoje sobe. A li se H om er o te tu ra niz stepenice, p ra ve ći buku
ka o da silazi d e setorica Ijudi.
O ta c ga je stig a o na dnu stepeništa.
— H om ere... kud a ćeš u ovo d o b a ? ...
— Brzo ću se v r a titi, ta ta . Sam o ti le zi i sp a va j — re-
k a o je Hom er.
O n d a više nije m og ao da izd rži. Sav se u p lju va o i dre knu o;
— Ja više nisam derle. Bio sam u svetu; pusti me da
idem n a p o lje !
R o dite lji su m o ra li da ga puste. O ta c je išao isp red njega
i p a lio svetlo st.
— M a m a , — re ka o je o ta c — ti id i u k re ve t. Ja ću če ka ti
H om era. Znaš, ne tre b a mu za m e riti. V a ljd a je m alo n e rvoza n od
o n o liko g le ža n ja po bolnicam a. O n će se već sm iriti k a d a se o p e t
n a vikn e na nas.
M a jk a je o tišla u svoju sobu d a plače, svesna k o lik o je
te k Hom er ne kad a g o rk o p la ka o .
G osp odin Verm els o sta o je u dnevnoj sobi. Pokušavao je
d a č ita nekakve s trip o v e ko je je Luela tu o sta vila . Posle ne kog
vrem e na o s ta v io je s trip o v e i pokušao da p re tre se neki po slo vni
p ro b le m sam sa sobom (on je b io zastupnik železn ičkog tra n -
s p o rtn o g d ru štva Rok A jle n d ), a!i n ik a k o nije m og ao da sre-
di misli.
G osp odin V erm els b io je čovek u go dinam a. Kasno se
o že n io , i im ao je d o sta n e vo lja u živ o tu , aii n ika d a mu nije b ilo
o v a k o te ško na duši.
21
U tr i sa ta M ili se p ro b u d ila na kauču I v id e la da je p o k ri-
vena pe r;a nim jo rg a n o m k o ji su b ili doneli iz svoje kuće. P okri-
vači u ovom nam eštenom stanu b ili su je v tin i i slabi. M ili je
san jivo le ška rila , sa b ra d o m na satenskom licu jo rg a n a .
— Pegi! — zovnu ona.
N jena ćerka bunovno d o đ e iz trp e z a rije . Kosa jo j je b ilo
ure đ e n a , išče tka na , b lis ta v a , a v itk o te lo um o ta no u fla n e lski
•g rta č .
— K ako si? — re k la je i n a sm e ja la se, i tim svojim sme-
hom m alo ra z g a lila hladni nem ir ko ji je stegnuo srce njene m ajke.
— Pegi, m azo , ti si me p o k rila . Baš si d o bra .
— Ja sam uvek d o b ra — reče ćerka — p re m a m ačkam a,
p sim a i ženam a ko je ostanu bez m uža.
— K oliko je sati?
— T ri... p ro šlo p e t m inuta. V e ro v a tn o si čula neki sat
k a k o iz b ija , pa te je to p ro b u d ilo .
— O , dušo, — reče M ili zevajući — z a š to nisi legla?
— K oješta, Ijub avi m oja. Im ala sam da ispunim m ilion
fo rm u la ra , Crveni krs t Ijub om o m o p a zi da mu k a rto te k a bude
u n a jb o lje m redu. Radila sam u s e p tik la tu ... da li se ta k o kaže
ka d se nešto ra d i u sedam p rim e ra ka ? N a o p a k o ... zam isli da su
žene ta k o plod ne ka d ra đ a ju decu. Zam isli d a neko im a sed-
m o rke ! Znaš, ka o one kan ad ske p e to rk e ? ...
Pegi kleknu k ra j kauča i p rislo n i svoj o b ra z uz m ajčin.
— N a ž a lo s t, — šapnu ona — b o jim se d a m oj o b ra z kao
zam enik za ta tin uopšte ne d o la z i u o b zir.
87
 O b e su vo le le Ela i sh va ta le su je dn a drugu ka o dve
žene, ne sanno kao m a jk a i ćerka, nego ka o žens koje um eju
d a se uza ja m n o teše svom snagom svoje za jed ničke Ijubavi.
El se b io ja v io p re ko t e le f o ia u d va d e se t m inuta po po-
noći. M o ž d a mu je glas bio m a lko p rip it. Jadna M ili nije m o g la
to da zna, je r je p ro šlo to lik o vrem e na o tk a k o je Ela v id e la
u p rip ito m s ta n ju l M o ž d a mu je glas ka d je p rip it p o sta o druk-
č iji u vojsci.
El je ja v io da A n a so v vo z još nije došao. O ve g o d in e
svi v o z o v i- z a ka šn ja vcju .
M ili se učinilo da će svi v o z o v i zauvek z a k a š n ja v a ti i o d va -
ja ti Ela od nje, je r se El ne kako p ro m en io o tk a k o je b io u vojsci.
O n se uistinu prom enio. Prosto nisu m ogle da ga poznaju.
El n ika d a ra n ije nije o d la z io d a se z a b a v lja sam, be z njih.
A sada ih je o s ta v io sam e, o s ta v io je njih dve ko je su
g a be zg ra n ičn o volele.
Pegi je ličila na n jsg a , i M ili bi često g o v o rila :
— O , Pegi, k a d se ta k o smeješ čini mi se k a o da
šam tv o g a o ca l V e ru j m i...
A M ili ga je to lik o v o le la da b i sebe celu, svu b o g a tu
le po tu svog a lica, duše i te la , svu svoju žen stveno st ra d o izlo -
ž ila n a jg o re m mučenju i sm rti a ko bi to b iio p o tre b n o za njega.
T a kva je b ila njena Ijub av, kris ta ln o b is tra i čista. O n je b io
njena s tra s t i m ezim ac.
— Dušo, z a b rin u ta sam — šapnu M ilf u uvo ćerci ka o da
šapuće m olitvu)
— Dete m oje, — reče Pegi, m la d a i b is tra — sve se
b o jim da ćemo m o ra ti da se b o rim o p ro tiv u tic a ja raznih p o tp o -
ručnika A n a s a ... H a jde m o da ga ulovim o. Ja ću obući neku
haljinu svu u rila m a ,, i staja ću bosa i p ro liv a ć u suze, a ti pre-
baci neki o trca n i šal p re ko ram ena. O b e ćeino mu nežno zape-
v a ti: »O če, m ili oče, već su sitni s a ti« ... Biće d va d e se t do četi-
ri do k m i stignem o onam o! H a jde , m o ja s iro ta o s ta v lje n a dušo,
ja ću te v o d iti što n a jb o lje um em ...
Pegi zba ci jo rg a n , uh va ti m ajku za ruke i p o d iže
— M o lim te lepo, M ili, k a k v a ti je to h a ljin a ! Svu si je
iz g u ž v a la ! M ild re d S tifenson, p la tiće š mi p e g la n je od svo g a
sopstvenog džeparca.
Pegi se m a z ila i m ajku je p o d ig la na noge. D o da la jo j
je cipele.
— Evo, bu di d o b ra d e vo jčica i obuj se, p a ćemo ići da
dovučem o onog n e valjalca.
— A li, Pegi, gde da ga tra ž im o u o vo do ba ?
— G lup osti. U ovom gra du p o s to ji sam o jedno m esto gde
b i m og li da budu o v a k o kasno. Sve m i se čini d a je ta tic a k o d
Buča Engla. U ko liko , m o ž d a ...
Pegi zaću ta, na ivici suza, puna saosećanja z a m ajčin
b o l i zbunjenost, pa onda p ro ce đ i:
— U ko liko , m o žd a , tv o j m om ak nije počeo da oseća Iju-
b a v p re m a onim ženam a u crvenim kućnim h a ljin a m a ... M islim
da sam negde čula da one uvek nose crvene kućne ha ljin e i da
im aju crvene lam pe.
— Kod Buča? — u p ita M ili p la č ljiv o . — Taj strašni lo-
k a l... za g u šljiv i pun d im a ... Pegi, z a r o z b iljn o m isliš?_
— Cini mi se da nisi im a la ta k o rđ a v o m išljenje o to m
lo kalu , Ijjb a v i m o ja , k a d si išla onam o na doček N o ve go dine
slu-
sa ka p e ta n o m Le fing velo m . K oliko se sećam, on te je do veo
kući u p e t sati. H m l... Da li da to kaže m ta ti?
— O , ko je š ta , — šapnu M ili js d v a čujno. — V ilm e r Le-
fin g v e l je sasvim b e zo p a sa n ! Pegi, tv o ja m a jk a najviše,. v o li
n arednike.
— Ja po zn a je m je dn og n a re d n ika ko g a bih v o le la d a skal-
p ira m — reče Pegi ve rn a k a o pas, i z a re ž a ka o pas. — G rrrr.
O n d a opom enu m ajku da d o te ra kosu i lice p re nego što
krenu. Iz zidnog orm a n a u hodniku donese ka p u te i z a z v e č d
ključevim a od kola.
Noćni službenik u j i f t u san jivo ih je o d ve za o u p rize m lje .
Jedan dru gi san jivi m la dić p o m e rio je ko la u g a ra ž i da
b i Pegi m o g la da is te ra njiho v B jjik .
Pegi je besno v o z ila ko la p js tim ulicam a, a , kosa jo j je
le p rša la na ve tru . S aobraćajne s ve tlo sti b le šta le su ž u to ... žu to ...
je. na svakom raskršću. M ili je sam o o g rn u la k a p u t i šćućurila se
uz pju, utonula u misli.
O v o nije bio p o v ra ta k o kom e je M ili sa n ja la , p o v ra ta k
Ijub lje no g m uža k o ji jo j d o la z i u z a g rlja j, ko ji se v ra ć a svom
89
 I
' %

b lis ta v o m dom aćem ognjištu. Ta b lis ta v o s t dom aćeg o g n jiš ta uga-

siia se ka d je gospodin M ilto n došao. A ka d je p o tp o ru č n ik
A n a s te le fo n ira o b iio je ka o da je neka b o jn a tru b a Iju tito
z a tru b ila , i njen m už je od m a ršo va o , a da se nije č e stito ni
za u s ta v io p re d njenim vra tim a .
O na nije m og la da zna ono što se ug ne zdilo u Elu, je r
jo j on to nije rekao. A li o s e tila je gru bi dah to g a , p o š to je
Elova duša žive la u njenoj m a te rici ka o živo dete. O na je ose>-
ć aia da je n je g o va duša ran je na, no ranu mu nije z n a la ...
...N a ulici u jednom nemačkom gradu sta-
jao je i z g o r e l i t e n k ...
— P a z i — r e k a o j e E I.
22
— U r e d u — o d g o v o r i o j e P a s k o v i c. — P a z i m . . .

— Pa o n da ta j genera!, — p rič a o je D eri — k o ji je

ra n ije bio ko m a n d a n t naše grupe, pre nego što je p o s ta o g e n e rd
i dok je još b io pu ko vn ik, a ko g a sm o svi zva li G v o z d e n re p ...
— V a ljd a ga niste ta k o z v a li u lice? — u p ita Buč Engl,
k o ji je p a ž ljiv o p ra tio n je g o vo pričanje.
— Nism o ga ta k o zvali u lice — o d g o v o ri Fred. — Taj
g e n e ra l... A li da dovršim ono o k ra v a ta m a : N a lu m pe ra ju u
Čelvestonu, posie d va sa ta po ponoći niko ne sms da im a kra -
v a tu oko v ra ta . Ni je dn a je din a k ra v a ta ne sme d a se v id i,
je r će je mom ci strg n u ti ili otseći s v ra ta ...
— Hej, p o g le d a jte — upade H om er, ponosho drže ći svoju
čašu i pun ra d o sti što se sada m nogo m anje pića p ro s ip a iz nje.
— Hej, p o g le d a jte H om era — u p o zo ri ih Stifenson. — O n
p ije levom ru ko m l P o g le d a jte ga.
« — Više nem oj da piješ — reče Buč.
— Piću ja k o lik o god me je v o lja — odbrusi mu Hom er. —
I to levom rukom ! U o sta lo m , šfa se teb e tiče što ja pijem ?
— D obro, d o b ro — stade Buč da ga um iruje. — Samo
ti p ij. Pij ko liko god te je v o lja . Ja sam se sam o šalio.
— U redu — reče Hom er osorno, k a o d a je odneo po -
bedu u nekoj otsudnoj bici.
— I ta k o ta j general — n a sta vi Deri — d o đ e u d va sata
p o ponoći. Bio je p re v a lio d a le k pu t, čak iz č e tv rfe baze. Z nate,
naš pu kovn ik ga je p o zva o , je r je on bio k o m a n d a n t naše grupe
p re nego što je un apređen za ge ne rala . D a kle, sta ri G vo zd e n re p

91
 3

uđe i sede za sto ko d našeg p u kovn ika. N a to se d iže O u k li,

Fred o tp e v a prvu s tro fu , p a p re đ e na drugu:
silćn je da n drug iz A la b a m a , i krenu ka ko m a n d a n to vo m stolu.
U ruci je im a o neke m a ka ze za š iš a ije ova ca, koje je negde Dođi u avijatiku,
n a b a vio da bi sekao k ra v a te . N nš p jk o v n ik i o fic iri ra z g o v a ra li Tu je ž i v o t d o b a r , . .
su sa g e ne ralo m , i nisu ni o p a z ili da se O jk li s tv o rio k ra j A kad tresneš o zemlju,
n jiho vog stola . A li O u kli se z a g le d a u g s n e ra la i reče: » V id l, Ne t r e b a ti g r o b a r . . .
m olim te le p o ! O n im a kra v a tu . P o g le d a jta ! O n im a k ra v a tu N jih tro jic a os'tali su sasvim sami sa Bučom. Lokal se
oko v ra ta « ... z a tv a ra o u tr i sata . V r a ta r je sp a va o na k o žn o j k ljp i, a točac
je o tiš a o kući. G o re lo je svega n e ko liko s v s tiljk i. D;m i zadah
— P o g le d a jte — opet će H om er, drže ći čašu ispruženu
ispred sebe. ra ščistili su se, i sad a je b ilo sasvim p rija tn o sedeti tu.
Engl, p o tp u n o tre z a n , sedeo je s ovim p ija n ica m a . O tk a k o
— Hej, p o g le d a jte H o m era! — uzviknu El. — G o to v o ništa
ne p ro s ip a ! t se lo ka l z a tv o rio u tri sa ta , B jč n ijs h te o da im p ro d a je piće,
— Jed va a k o sam prosuo ka p -d ve — iz ja v i H om er, b lis ta v o li im je ip a k n a to čio po n e ko liko čašica.
od sreće. Sam Buč n ika d a nije pio. Već osam naest g o d in a uopšte
— Z nate , Buče, — reče Deri — generai je im a o k ra v a tu n ije okusio a lko h o l, f sad a se čudio k o lik o s j pica o v a tro jic a
o ko v ra ta , evo o va ko , ka o ja. A Džim i O ukli mu otseče k ra v a tu ! m o g li da podnesu. Pa čac i m ali H o m sr! O n se sscao ka d je
U zeo je ' one m a ka ze za šišanje o va ca i p ro s to je o tfik a rio , H o m er te ra o tric ik l, za ko ji je ve z a o ko lica p re pu na ig ra č a k a
evo ova ko. i za m išlja o da je m ašinista železn ičkog tra n s p o rtn o g d ru štva
— G le d a j me, Buče! — upade Hom er. Rok A jle n d . A sa d a ... ,
Buč nije im a o srca d a Hom eru ne da da p je, k c d a jasno v id i
H o m er je od jednom g o v o rio sasvim ra z g o v e tn o , a usne su
d a mu je neophodno p o tre b n o d a b a r tre n u tn o z a b o ra v i na ne-
mu je d v a nešto m alo b ile p rilju b lje n e uza zube. U sta su mu ss
sreću k o ja ga je snašla.
o slo b o d ila grča. A lk o h o l, ka o i op iju m , o tk la n ja grčeve. A k o
Buč je v o le o m ornaricu. Pokušao je da bude p rim lje n u
čovek uzme jaču dozu op iju m a um re, a a k o p o p ije veću koli-
m o rn a ricu , a li su mu oni iz re g ru tn e kom isije re kli da je suviše
činu a lk o h o la ...
s ta r, da mu ne v a lja ju zubi, ni puls, ni krvn i p ritis a k . B j č je
— Evo o va ko — n a s ta v i Deri m ašući jednom ruko m a
če žn jivo g le d a o u H cm era.
drugom uh vativši Elovu kra v a tu . —r N aš O u k li o tfik a rio ju je
baš o vd e ! — Slušaj, H om ere... p rič a j nam o Južnom P acifiku.
H om er je p riča o i ra z g o v o r se pre ne o na žene.
— G eneral m o ra da je s ik ta o k a o po skok — p rim e ti Buč.
— Sve su b ile rđ a v e , — reće El — k a o što va m je i on
— N e, n ik a k o ! — uzviknu Fred. — Ja sam v id e o d o sta
re ka o . S vaka je b ila puna čire va , ta k b da se belom čoveku
pokislih ko ko ša ka , ali sta ri G vo zd e n re p nije ni trepn uo . Samo
g a d ilo d a je uo pšte p o g le d a , a k a m o li da im a odnos s njom .
je re ka o n e što ... ne sećam se tačn o šta ... ali u tom smislu, k a k o
I A fr ik a je šugava. T reba lo b i da v id ite one A ra p e ... p rlja v i
je tre b a lo d a k ra v a tu o sta vi k o d kuće, ili već ta k o nešto. Drugi
su d o z la b o g a ! A li s vrem e na na vrem e našao bi se po ne ko ko
su p rišli i o d ve li O u k iija n a tra g za n jeg ov sto, a O u kli nije
b i po kuša o d a se u d va ra nekoj A ra p k in ji. A ra p i su fa n a tic i
ni znao da je generalu o ts e k a o k ra v a tu sve d o k mu sutrad an
posle podn e nism o rekli šta je uradio. u po g le d u svojih ž s ia , i a k o bi o p a z ili da ss n sko m o ta o ko
njih, ta j bi se Ijjb a v n ik g a d n o p ro v e o ! U našem puku b io je
— H a jde da za p e va m o — p re d lo ž i Elr — Frede, p e v a jte
n e ka ka v m la dić, ne m o g j da ss setim n js g o v o g im sn a je r sam
onu pesmu N a m a j e s v e j e d n o . D o p a d a m i se ta pesm a, je r
. suviše p io , k o ji je po kuša o da se u d va ra je dn oj A ra p k in ji. Izg le d a
m i je baš svejedno z a ceo svet.
d a su A ra p i vid e li to , i sačekali su zgodnu p rilik u k a d je on

92
93
 — Sad smo p ro p a li — huknu D eri, i g o to v o se stro p o š ta
išao na stra ž u ... U ju tro , ka d je svanulo, našli sm o ga sveg
na sto ka d je ustao da se upozna sa d o šlja kin ja m a .
izm rcva re n o g , a usta su mu b ila zašivena. Izgle da da su mu
» O , ovo je savršeno«, pom isli Stifenson u svom ošam ućenom
usta zašili p o što je b io m rta v , jg r ka d smo rase kli konce, za-
m ozgu. » O , o vo je nešfo najlepše na svetu! O na je došla p o
m islite šta smo nćšli u n jim a ... Tako j 3 ! Bili su mu ga o tse kli,
m ene... A šfo je le p a l M o ja žena, m o ja golubica, m oj an đe o
pa n a b ili u usta: i za šili... V e ru jte mi, posle to g a se č ita v puk
čuva r, m o ja Ijubav, m o ja ž e lja , m o ja g o sp o d a rica iz h ilja du ne-
v rlo p ris to jn o po na šao , i nikom e nije b ilo ni na k ra j p a m e ti
da se v rti oko neke A ra p k in je . m irnih sn o va ...«
— Hej, sad p o g le d a jte o va m o ! — viknu El zaplićući jezi-
— Slušajte, čuo sam ja tu priču već m nogo p u ta —
kom , p a o b g rli ženu o ko rarnena i nasloni se na nju da se ne
reče Deri. — N e ki d ru g o vi iz P etnaeste d iv iz ije p rič a li su m!
isto to ... Šta ćete da p ije te ? ... I k la d im se d a vi to niste vid e li te tu ra . U p ozn ao ju je sa dru štvo m :
svojim očim a. Šta ćete da p ije te ? ... — O v o je F red... i on je b io u ra tu . A o vo je H om er.
H o m e r... u ra tu ...
— M is lite da je ta p riča nam erno ubačena m eđu vo jn ike ? —
— M ilo mi je — reče M ili ka o iz neke golem e d a ljin e . —
u p ita El. — V id ite , m eni to n ika d a r a t ijs nije p a lo na p a m e t,
M ilo mi je što sam se u p o zn a la s vam a!
ali m ožd a ste u pravu. A li sećate li se Ijub avn og zo va u E vropi:
»'O ćeš ja teb e v o le ti? « — H a jde m o svi m o jo j kući, — p o z v a S tifenson — da jo i
nešto po pijem o .
— 'O će — o d g o v o ri Fred, kao n e ka d a sirenam a na ko je
bi se nam erio. — Iz v o lite — p rih v a ti M ili- — M i sm o I došle da vas
— Slušajte, — reče H om er sasvim ra z g o v e tn o — ja hoću p o zove m o.
— Jes'te li čuli šta je rekla? — viknu El. — O v o je d iv n o t
d a p o p ije m o još po jednu.
Idem o svi k m eni, da p o p ije m o još koju čašicu.
— N e m o jte . Sad je g o to v o č e tiri sa ta —■ u sp ro tivi se Buč.
— N e, ne! Hom er će ići sa mnom — m olio je Buč. —
Ja ću ga o d ve sti n je g o vo j kući. O n stan uje p re k o p u ta m ene,
i ja po zn a je m nje g o ve ro d ite lje još od vrem e na k a d nisu ni
A o n da stigoše Pegi f M ili.
im a li dece.
U p orn o su lupale na v ra ta i z v o n ile , i Buč Iju tito ode d o
— To ne m ože — u s p ro tiv i se El. — Idem o m o jo j kući...
vid i ko mu to d o sađ uje u o vo do ba .
Z a p ra v o , to nije m o ja kuća, je r m o ja je kuća »Trešnjev bre-
El S tifenson je čuo Pegin glas i smeh, k o ji ka o d a su
žuljak« . Idem o u m oj stan, u ho tel K a z a B l a n k a , da još m alko
d o p ira li iz neke nejasne daljine. Pegi je veselo o b ja š n ja v a la
gucnem o... M i smo za je d n o došli avion om s a e ro d ro m a V e lb e rn ...
Buču da ona zna kuda tre b a da do đe . A Buč se sne bivao i
— Došli šmo tv rđ a v o m ! — dopuni g a Deri ia k o je je d v o
iz v in ja v a o .
g o vo rio . ,
— O p ro s tite , go sp o đ ice S tifenson, — g o v o rio je Buč —
— Došli smo tv rđ a v o m — p o tv rd i El. — Z aje dn o smo
ja ko m i je ža o što ste m o ra li da d o đ e te o v a m o l Izvin ite , m olim
vas, a li izg le d a da sam ja svemu kriv. H teo sam da ih p o ča stim d o le te li.
O ni nisu čuli k a d je Pegi šapnula Buču:
još ko jo m čašicom na m oj raćun, pa smo se z a p rič a li...
— N iš ta vi ne b rin ite . O ni su isuviše p ija n i d a bi još
— P o g le d a jte ! — uzviknu H om er V erm els ka d se Pegi
m og li da piju. Jed no sta vno ćem o ih s trp a ti u k re y e t. A k o po-
i M ili p o ja više.
zn a je te ro d ile lje ovo g m la dića , recite im da se ne sekiraju , d a
Hom er ih nije p o zn a va o , a li je b io to lik o oduševljen što
je sve u redu. Tu su naša k o la , i mi ćem o ih odvesti. Z a b o g a ,
su mu leva ruka i leva n o ga p re s ta le da se grče da je to
p a nije to n išta strašno. O vo mi je m nogo m ilije nego k a d se
m o ra o da sao pšti celome svetu.
nađem nasam o s nekim za lju b 'je n im poručnikom .
— V id ite , ja m ogu da p ije m ! Uzeću ovu čašu u levu ruku ...

95
94
 Engl klimnu glavom.
— Možda je to ncjbolje rešenje. Molim vas, oprostite mi,
ali šta da radim kad Ijudi d a đ j i na svaki način hoće da. se
opiju?
— Samo nam pomozite da ih strpamo u kola.
Trojica pijanica zagrliše sa i uz pomoć ono troje treznih
nekako doteturaše do kola. Homerove obe noge gotovo su sasvim
otkazale poslušnosr, i Buč ga je viša nosio nsgo što ga je
vodio. A celim putem do kola, pa i dok ih nisu nskako strpali
unutra, ponavljala se drevna drama koja je uvek ista u ovakvim
slučajevima: oni što su pijani uporno ubeđuju ostale da nisu
pijani, da mogu da'idu sa.ni, da im ničija pomoć nije potrebna,
a oni što su trezni uporno potvrđuju njihove reči i isto ih tako
uporno drže da ne padnu.
Tri pijanice zapevaše što ih grlo nosi i pusta ulica zaječa
od njihove pesme.
— Cutitel — opomenu ih Buč. — Ćutife, inače ćete nam
navući sve policajce u ovom g.-adu na vrat.
— U redu! — prodera se El. — Cutite, momcil
Pegi upali motor i kola pojuriše ka hotelu K a z a B l a n k a .
I Homer i Fred čvrsto su spavali kad kola stadoše pred
hotelom. Niko od njih nijs znao gde Dsri stanuje, a Buč nije
bio tu da im kaže šta da rads sa Homerom.
— Ne preostaje nam ništa drugo do da ih strpamo u krevet
— reče Mili tiho, a glas joj je podrhtavao uprkos njenom hrabrom
nastojanju da ga obuzda.
Tako su i učinile.
Nekako su se doteturali u stan. Pegi probudi Roba i
reče mu da se premesfi na kauč u njenoj sobi.
Rob se nije Ijjtio. Sanjivo se osmshnuo kad mu je Pegi
objasnila zašto treba da ss prennssti. I on i Mek Daf, koji je
ležao na njegovom pokrivaču, evakuisali su se sasvim dobro-
ćudno. Rob je ponovo zaspao na kauču još pre nego što su
novi stanari- stigli u njegovu sobu.
Pegi i Mili svukle su Horineru cipele. Čudile su se onoj cipeli
sa debelim đonom i pitale se koliko li je teška. Strpale su
ga u krevet, a on nije znao šta S3 djgađa s njim.
— Pogledajte me — promimjao je. — Slušajte, pogle-
dajte ovamo...

96
1

Onda je zahrkao. Razjaplo je usta, sline su mu potekle niz

bradu, a njegova žuta kosa štrčala je na sve strane.
Deri je ošamućeno sedeo na drugom krevetu. Glava mu
je pala na grudi, jer nije mogao da je drži uspravno.
— Biće najbolje da idem kući — zaplitao je jezikom' —
Oprostite što sam vam zadao ovoliko posla.
— Zaboga, poručniče, — reče Pegi svojim zvonkim gla-
som — nlje to nikakav posaol Vi ste tatin prijatelj I sigurno
biste učinili Isto ovoliko za njega, zar ne?
Deri s mukom podiže glavu I zagleda se u nju kroz
maglu od alkohola:
— Učinio bih za njega... — poče Deri; a glava mu po-
novo klone na grudi.
— Lezite; poručniče,' da vam izujemo cipele —' reče Mili.
Izule su ga, izvukle pokrivač ispod njegovog mlitavog tela
I pokrile ga. Fred utonu u san.'
—■ Otvori širom prozor da dobiju što više vazduha —
reče Mili.
Pegl posluša i na ispustu prozora poremeti Robov tenis-
raket, ručni rad, knjige f olovne vojnike — uspomene na de-
tinjstvo koje je on naglo ostavljao za sobom.
— A peškiri? — upita Mili šapatom.
— Zasad im peškiri nlsu potrebni, jer su obojica isuviše
pijani da bi mogli da se umiju — odgovori Pegi. — Ostaviću
svetlost da gori u kupatilu r otškrinuću vrata da bi mogli da ga
nađu ako im zatreba. Nadajmo se da će stići do lavaboa ukoliko
Im pripadne muka!
Pegi upali svetlost u kupatilu, donese čiste peškire,' da bl
ona dvojica ujutro mogli da ih nađu, I ostavi vrata otškrinuta
kad se vraćala u sobu.
— A sada, mamice moja; idi I vidi kako se drži ,naš
gospodar. Ja odoh u krevet, a i ti pokupi svoga momkai
pa lezi.
Mill je našla Ela kako traži plće. Bio je otvorlo mali bife,’
razbio jednu čašu i prosuo sodu koju je sipao u viski.
— Oprosti, Mill — šapnu El pokajničkl. — Izvini što sam
se napio. Nisam imao nameru da se toliko zadržim...

7 97
 Milije hrabro nastojala da bude raspoložena, odvela ga
je u svoju sobu i skinula mu bluzu. El se skljoka na stolicu, a
Mili raspremi postelju. Onda ponovo priđe mužu.
— Dozvoli da te svučem — reče, boreći se sa suzama.
— Ne treba ti da me svlačiš. Nisam toliko prjan... Znaš;
gospodin Milton...
— Da, sećaš li se da je on bio ovde? — upita Mili ncf-;
silu veselo.
— Dabome da se sećam — odgovori El.
Hteo je da joj priča o svemu onome što mu se mota pa
glavi. Hteo je nju, i hteo je sve ono iz minulih dana što mu
je živelo u sećanjudok je bio daleko od nje. Hteo je da slušd
topli zvuk njenog glasa, da se nauživa onoga što je samo ona
mogla da mu pruži, onoga čega se stoički lišavao dok je bio
u vojsci. A sve te suprotne čežnje razdirale su ga.
— Gospodin Milton... — poče on opet. — Ti i ne znaš
da sam postao treći pomoćnik direktora.
— Sta si postao? — iznenadi se Mili.
— Postao sam treći pomoćnik direktora —1 ponovi on
i mlitavo zaklimaglavom. — Trebalo je da Stis bude treći
pomoćnik, ali Upravni odbor... Upravni odbor...
Mili ga je ushićeno posmatrala.
— O, Ele! — uskliknula je. — Pa to je divno! Ele...
— Ja baš nisam siguran da je todivno — prekide je El.
— Ti si sanjiv, Ele — reče Mili kao da umiruje kakvo
veliko dete. — Molim te lezi, a sutra ćemo pričati.
Mili ga je svukla i odvela u svoj krevet. On je mirno
ležao i borio se protiv sna.
— Sta... šta je s onim mladićima? — upitao je.’
— Smestili smo ih u Robovu sobu. Ništa ne brini, i spavajJ
— Ne mogu da spavam — šapnu on — kada vidim tebe
ovako blizu...
Ona prvi put izgubi vlast nad sobom i zajeca.
— Ti si suviše pijan da misliš na to! Ugasiću svetlost da
me ne vidiš.
Ugasila je svetlost, ali ispod vrata kupatila ulazio je
meki žuti sjaj u njihovu sobu.
98
El je slušao šuštanje njenog kombinezona, slušao je bračne
zvuke koje nije čuo punih trideset meseci, zvuke koje nije hteo
da čuje ni kod jedne druge žene.
Video je kad je uzela noćnu košulju, podigla je, proturila
ruke i pustila da joj sklizne niz telo.
— O, Mili —; šapnu El.
— Spavaj.
— Ne mogu. Hoću da ti kažem... Slušaj, oni mladići na-
gone me na razmišljanje... U mojoj četi bili su najbolji mladići
na svetu... Bad Rozenberg. Trebalo je da ih vidiš... pa Amstrong,
koji je onako savršeno umeo da peva. Ponekad sam bio f grub
prema njima. Morao sam da budem takav. Ali kad sam ih
doterao u red... Znaš, boljih mladića nije bilo. S njima sam
mogao da udarim i na samog ćfavola. Curo moja, bili su to
momci bez mane!
— Verujem — reče Mili l uvuče se pod jorgan.
El oseti njeno koleno i ućini mu se da sanja. Nije mogao
ni da se makne. U ušima mu je bučalo kao da oko njega šiba
oluja. Odjednom, sasvim jasno, čuo je štektanje mitraljeza koji
su sejali smrt iza svakog stabla, iz svake udolice kuda je on
morao da prođe... I prošao je sve to,' i došao ovamo. Došao
je na cilj. Za ovim je čeznuo, za svojim domom. A sad je tu!
— O, Mili —■' šapnu on i dodirnu njenu put. — Mora da
prosto smrdim od alkohola. Pokušaću da okrenem glavu, da ne
dišem na tebe. Nisam ni mislio...
— Spavaj, dušo. Biće...
— Ne mogu da spavam — procedi on boreći se u taml
sa strahom od budućnosti, s onom hukom koja mu je tutnjala u
ušima, sa granatama iz bacača koje su rasprskavale blato i
gelere na sve strane. —■ Ne mogu da spavam kad si ti pored
mene! Zaboravimo na vojsku. Zaboravimo na sve! Trideset me-
seci čeznuo sam za tobom. Ti... ti...
Privukao ju je k sebi, a ona pripi svoje tople usne na
njegove da uguši sva objašnjenja,' i svoj ( njegov čemer, I sve
to što je njega razdiralo.
U njegovim ušima još je bučalo, ali čula su mu utonula
u uzdrhtalo uživanje koje je uvek nalazio kod nje; pa bio pijan
ili trezan.
i' 99

23
Homer se probudio. Grlo mu je gorelo, oči su ga pekle,
glava otežala kao da je od olova.
Ležao je nepomično, a misli koje je alkohol bio trenutno
oterao u njihove jazbine ponovo iziđoše da mu kljuju po mozgu:
»Ja sam slušao huku okeana. Gledao sam vatromet smrti,
uz zaglušnu paljbu artilerije, i avione kako se kao buktinje
ruše u more, a sada ću se šunjati nepoznatom stazom da udo-
voljim zahtevima ovog mog izmrcvarenog tela: popiću jednu
čašu vode, pa drugu, pa treću... a pola vode isprosipaću po sebi.
»Koliko ću ovako tavoriti? Koliko ću godina zavidljivo po-
smatrati bezvredne Ijude i decu kako hodaju onako kao što
sam ja nekada hodao? Koliko godina ću gledati kako drugl
preskaču plotove, penju se uz stepenice, voze kola, sigurno
prinose jelo ustima i grle devojke i naslađuju se svim onim
što meni nije dato, jer se stvaka devojka gadi mojih slinavih
usta kao gubice psa koji bi hteo da je llzne po licu.
»Jednom sam stajao za protivavionskim mitraljezom i ose-
ćao njegovo trzanje u rukama. Nisam oborio nijedan avion, jer
spadam među Ijude koji pucaju suvišeplaho ? koji umiru kao
bogalji. Smrt se grdno našalila na moj račun, I nikako mi nije
jasno zašto me nije sasvim uzela k sebi.
»Sve ovo nejasno mi se mota po glavi,’ jer sam još
odviše neiskusan da bih mogao da shvatim život I smrt. Osećam
svu snagu svoje nemoći, svoga nedostatka iskustva, ! sasvim ml
je jasno da ne bih mogao da izrazim sve ovo što je u meni
čak i da nisam ovakav bogalj.
»Ali ipak, uprkos mamurluku, s radošću se sećam prošle
noći. Ruka mi je bila mirnija nego ijedanput posle onoga što
me je snašlo ispred Orana. Alkohol mi je dao snagu l ja ću
opet i često piti.
»Tata i mama biće žalosni što pijem, jer nikako ne mogu
da shvate da čovek koji je pobrao ovoliko odtikovanja kao ja
više ne može da bude dete. A ako mi Vilma bude zamerala,
neka ide dođavola i onai i njeno plakanje i detinjasto ponašanje.
»Ko su ovi Ijudi? Da li me i oni sažaljevaju? Zašto ležim
u krevetu koji nije moj \ giedam ovu sobu koja pripada po-
rodici koju ne poznajem? O, moram da pobegnem pre nego
što me one dve žene obaspu svojim utehama.
»Da, moram pobeći! Inače sam odeven, samo da navučem
cipele. One ne znaju da sam ja gledao zavesu svetlećih metaka
i granata kroz koju se nisu videle zvezde, i da sam prokrstario
više mora nego stari gusari.
»Meni je devetnaest godina, ali uskoro ću napuniti dva-
deset. Nije bilo tako davno kad sam plakao kao kiša zato što
mi je mače pobeglo od kuće.
»Da, iskrašću se odavde što je moguće tiše. Naći ću neki
taksi da me odveze kući.
»Ali, gde je moja kuća kad niko koga ja poznajem ne
može da me shavti?...»

100

i
24
Kad se Deri probudio, video je prazan i izgužvan krevet
pored sebe. Isprva nije mogao da se seti kako je došao ovamo.
Mnogo puta desilo mu se da se probudi u nepoznatoj kući, obično
zbog neke Ijubavne avanture. Ovako se probudio u stanu ledi
Tilmen; pa u onoj kući u Kentu gde je proveo dva dana s
bucmastom plavušom čiji je muž služio kralja, osam hiljada kilo-
metara od Kenta, dok je Deri služio njegovu ženU.
Po zavesama, ćilimu i svimostalimlepim predmetima
ovoj sobi video je da to nije njegova soba u Brajtonskoj ulici,
jer nijedna soba ni u jednoj kući u Brajtonskoj ulici nema ovakav
luksuz.
Onda se seti događaja od prošle noći. Seti se Elove žene
i ćerke koje su mu izule cipele. Seti se Ela i pevanja, i upita
se gde je Homer?
Deri ustade i umi se. U glavi mu je sve nešto kloparalo i
lupalo kao da mesto glave na ramenima ima neku limenku po
kojoj se kotrljaju komadi železa kad god se on pomakne.
Našao je cipele, obuo se, pauzeo bluzu sa stolice i
pošao u kuhinju. Nije mu bilo nimalo ugodno u duši, no našao
je Pegi sasvim samu.
Nije se sećao njenoga imena, ali se sećao da mu je ona
izula cipele. Bilo mu je neprijatno što ga je ona izuvala, a i
šareni svetlaci mamurluka stalno su mu kolutali pred očima.
— Dobro jutro — pozdravi Deri postiđeno.
— Dobro jutro — otpozdravi Pegi i osmehnu se.
102
Ona mu pruži ruku.
— Ja sam Pegi — pretstavi se.
Fred se rukova s njorri i oseti kako je njena ruka sveža,
a njegova vrela I mlitava t suva.
— Moje ime je Fred Deri.
— To znam. Tata nas je upoznao kod Buča. Ili se možda
ne sećate toga?
— Mislim da se sećam — reče Fred. — I sećam se onoga
u vezi s mojim đpelama...
Mi smo ih izule —■' reče Pegi. — Nadam se da se ne
Ijutite zbog toga, uprkos osveštanom pravilu da svi junaci, pa
i pijani junaci, ginu u cipelama.
On neobazrivo zavrte glavom' i učini mu se da će mu se
glava rasprsnuti od toga.
— Mnogo vam hvala na pažnji, i oprostite što sam vam
zadao toliko muke.
— O, reče Pegi — nisu to baš bils muke. Bilo bi mnogo
gore da nismo pošle u poteru za tatom. Zamislite tog starog
lopova... sedeo je s vama i opio se već prve noći kad je
stigao kućil
— Uf, glava će mi pući! ■ —vajkao se Deri.
u
Ona se nasmeja, kao da smatra dabolje oije ni zaslužib
ali ipak uze čašu, metnu bikarbone sode u nju, nali vode i
hitro promeša.
— Izvolite — reče pruživši mu čašu. — Popijte ovo! Po-
pijte naiskap, dok se još penuša!
Fred ispi čašu i napravi strašnu grimasu. Ona mu pruži
salvetu od hartije da obriše usta.
— Hoćete li da vam napravim lek za mamurluk?
— Kakav lek?
— Sirovo jaje. Valjda nećete tvrditi da nikada niste pili
sirovo jaje posle lumpovanja?
— Ne treba mi lek. Hvala vam — reče Deri. — Nisarrl
baš oduševljen sirovim jajima.
— Koješta. Lekovi su obično odvratni, ali su korisni. Posle
toga osećaćete se mnogo bolje — presudi Pegi Stifenson.
Deri ispi jaje, koje je ona umutila sa limunovim sokom i
biberom, pa zatim na to nasula sok od paradajza. Čaša j©
bila puna do vrha, i Deri je hrabro ispi do dna.
103

— Sad ima nade da ćete ostati živi — reče Pegi.
— Slušajte, gde je vaš tata?
— Još spava.
— Gde je Homer?
— Homer? Pa zar nije on bio u sobi s vama?
— Izgleda da je otišao.
Ona coknu jezikom i zavrte glavom 1 zagleda se u njega
s Iskrenim sažaljenjem. Oboje su ćutali o Homeru. Cutali su, jer
rečima ne bi mogli da izraze ono što suu tom trenutku osećali.
— Da, izgleda da je on otišao pre negošto sam se ja
probudio — ponovi Fred.
— Meni se učinilo da sam čula vrata... ali sam mislila da
to moj brat, Rob, odlazi nekuda. Rob mora da je izišao ranije.
Čekajte da pitam portira.
Ona ode da telefonira.
Vratila se veoma ozbiljna izraza. Homer je otišao. Vratar
mu je pozvao taksi i smestio ga unutra.
— A šta mu je trebalo da bežil —' uskliknu Pegi. — Pa»
šta možemo. Poručniče Deri, hoćete li da doručkujete?
— Gladan sam kao vukl — prizna Deri.
Bikarbona soda stupila je u dejstvo i Deri podrignu. Izvinl
se Pegi, ali se ona samo nasmeja ? upita ga šta želi za do-
ručak. Još ni ona nije doručkovala.
Seli su jedno nasuprot drugom za sto u uglu kuhinje, kao
deca kad se igraju kuće. Ona je bila donela prženu slaninu i
jaja, pržen hleb, džem od jagoda i kafu.
Jeli su i razgovarali, odnosno Deri je govorio. Ona ga
je navela da govori. Nekako je umela da pogodi baš ono o
čemu je on voleo da priča. Ona nije rekla: »Znam da vam je
rat dozlogrdio, pa nećemo pričati o ratu«. Nije ga ispitivala kako
se osećao kad je bio ranjen, niti koliko je švapskih aviona oborio.
(On je bio oborio četiri i želeo je da joj to kaže, ali ipak joj
nije rekao da ne bi ispao hvalisavac.)
Voleo je da sluša njen smeh. Ona se nije smejala mazno,
nego bi joj blistava radost odjednom obuzela i telo i duh.
Podigla bi svoju šiljatu bradu, oči bi joj se bezmalo zatvorile,
a kovrdže oko ušiju zaigrale, ( smejala bi se slatko I iskreno.
Tako je on ponovo ispričao kako je Oukli otsekao kravatu
onom generalu; kako je major Prajs uhapsio Drisa i Springa kad
104
su se otšunjali nekom stazom koja je vodila iza njihovog po-
ložaja i zadržali se suviše dugo, a kad su se dovezli natrag
pod gasom vojni policajac zaustavio ih je i rekao:
— Poručnik Drlskol?
— Jeste.
— Poručnik Springstan?
— Jeste.
— Veoma mi je žao, gospodo, ali od ovog trenutka sma-
trajte se uhapšenima!
Ili nešto slično tome. Vojni policajac održao im je čitav
zvaničan govor.
Fred je pričao kako su jedanput kamioni poslati u Rašden
da nakupe devojaka. Trebalo je da se održi zabava i valjalo
je dovesti partnerke za igru. Dame iz Dobrovoljne službe, koje
su vodile brigu o takvim stvarima, pažljivo su odabrale neke
devojke. Odabrale su ih isključivo po nekom merilu morala, a
ne po lepoti!
Određenog dana te njihove odabranice čekale su sa svojim
pratilicama u prostorijama Dobrovoljne službe, ali svi kamioni
zaustaviše se u samom gradu, na glavnom korzu.
Momci koji su išli sa kamionima iziđoše i počeše da
vrbuju devojke po korzu:
— Hej, devojke, hoćete li da igrate?... Hoćete li da idete
na zabavu?... Slušajte, devojke...
— U Podington?
— Kakav Podington! Kod 305-e bombarderske grupe!
Nije prošlo ni pet minuta, a kamioni su bili puni I vratili
su se u Čelveston.
— Birane devojke nisu nam se svidele — reče Fred. —
One su izgledale nekako ovako...
Deri prstima napravi krugove I stavi ih ispred očiju kao
naočare, a gornje zube izbaci preko donje usne. Pegi se opet
slatko nasmeja.
Kad su se najeli, zapalili su cigarete i pušili. Mali ku-
hinjski sat poče da otkucava, i Deri zadovoljno uzdahnu. G|a-
vobolja mu je prestala, polako je pijuckao kafu i sasvim udobno
sanjario.
Tako je otkrio da ovo nije neka devojka kojoj čovek ne-
prestano mora da priča. Uvideo je da je ona sasvim zadovoljna
105

šfo sedi i puši i pijucka kafu kao i on. Toplina domaćeg ognji-
šta prostirala je oko njih svoj blagi uticaj.
Oboje su osećali jednostavno i lukavo dejstvo blizine,
struju koja je tekla između njih, međusobnu privlačnost svojih
suprotnih polova. lako su se pravili da to ne opažaju, jer o
tome nisu smeli ni da govore, ipak je to živelo u njima i živeće
uvek sve dane i noći.
Ona je razmišljala:
»Sviđa mi se njegovo lice. Sviđa mi se njegov osmejak.
On mora da je mnogo prošao, mnogo prepatio. U onim fc>om-
barderima prolazio je kroz baražne vatre, trpeo strah, hladnoću
i neizvesnost. U njemu ima neke prekaljene zrelosti. Po njegovom
govoru vidi se da je iz nižeg staleža, ali ima veoma fini smisaa
za humor. Negde je okusio nekakvo bolje obrazovanje. Volela
bih da znam koliko mu je godina, I da II je oženjen? On ne
pokušava da me osvaja, da mi se udvara, da mi se nameće.
Stvarno, veoma je zgodan«.
A naglas je rekla:
— Možda ste se pitali zašto ja nisam u uniformi?
— Koješta! — odgovori on hitro. — Meni se više sviđaju
devojke u haljinama nego u uniformama!
Da, većina muškaraca više voli haljinu nego uniformu —
reče ona. — Ali ovo je bio totalni rat. Trebalo je da i žene
obavezno idu u vojsku, isto kao i muškarci. Smatram da je
naš Pretsednik pogrešio u tome, i da je prosto morao da
n a t e r a Kongres da ga podrži, pa da izda naređenje za potpunu
mobilizaciju, kao što je bilo u Engleskoj.
— Slušajte, — reče Deri — ja ne mislim da...
— Ipak, ja sam pokušala da budem primljena čim sam
imala dovoljno godina. I zamislite, svi su me odbili! Ni vojska
ni mornarica nisu hteli da me prime u svoje ženske odrede. Svi
su pronašli da sam nesposobna.
Ona pokaza na svoje uvo.
— Pronašli su da imam povređenu bubnu opnu, a to sve
dotada uopšte nisam znala. Nije li to strašno? A ja ipak čujem
isto tako dobro kao ma ko drugi, i nimalo ne naginjem glu-
voći... Ipak, to je bio dovoljan razlog da.me ne prime... I tako,
kada budem baka i svi moji unučići okupe se oko bake da im
priča o ratu, ja ću jedino umeti da im ispričam kako je gospodin
106
Hatner pogrešno vodio kartoteku i kako je gospođa Everlajt
dobijala srčani napad kad god bi nešto zagustilo u prostorijama
Crvenog krsta.
Onda se pojavi Mek Daf posie dugog prepodnevnog spa-
vanja. Osetio je miris slanine i jaja, i prženog hleba i džema,
i drugih jela koja je voleo, pa je seo na zadnje noge i molio
i lajao kad bi Fred suviše oklevao da mu krišom pruži hranu.
Pegi naredi Fredu da prestane da hrani Mek Dafa, a
Fred je zamoli:
— Ne budite takvi. Jadnik je gladan i mora da jede. Smem
li da mu dam još jedan komadić? Samo još jedan komadić?
Čekao je odobrenje, pa pošto ga je ona samo gledala i
ćutala, nastavi:
— Slušajte, baš je lep. Gde ste ga samo dobili? On bi
mogao da odnese prvu nagradu na svakoj izložbi rasnih pasa.
Fred ustvari nije umeo da razlikuje rasnog psa od naj-
običnijeg džukca, ali ipak mu je, u onom blaženom raspo'oženju
koje ga je obuzelo, Mek Daf izgledao nekako naročito lep.
— Dabome. Njegova krv je plava kao mastilo! On irtia...
čekajte da se setim...
Pegi se zamisii i stade da odbrojava na prste.
— On ima četrnaest nagrađenih predaka u svega četiri
pokolenja. Aii mi ga nikada nismo izlagali. Mi ne spadamo među
svet koji pati od izložbi pasa, nego jednostavno volimo pse.
Čini mi se da je tđta dao neku grdnu sumu za Mek Dafa. Ali
Vrtirep, koga smo imali pre Mek Dafa, b:o je skitnica i našli
smo ga na ulici. Mi jednostavno volimo pse.
Fred je slušao njeno zabavno pričanje o Vrtirepu i nje-
govim zanimljivim navikama, i kako je Vrtirep poginuo pod
točkovima kamiona koji je prolazio ulicom.
Ali za sve vreme dok ju je slušao, po glavi su mu .se
motale njene reči: T a t a j e d a o n e k u g r d n u s u m u... I m i
n e s p a d a m o m e đ u s v e t k o j i p a t i od i z l o ž b i p a s a ...
Njen tata dao je grdnu sumu samo za jednog psa! Psi
koje je Fred Deri imao bili su uvek kao Vrtirep — koje čovek
besplatno uzme sa ulice.
Oni ne spadaju među svet koji pati od izložbi pasa, ali
ipak spadaju među one porodic^ iz visokih krugova koje je
nekada gledao naslikane u časopisima. Dok je radio kod Bu-
0
107
 larda prelistavao je takve časopise I vatreno mrzeo bogatstvo
koje su oni na slikama prikazivali, zato što je sam bio toliko
siromašan.
Tako se sada gorko setio koliko je bezvredan i pomislio:
»Sta je meni? Sta ja ovde radim? Meni ovde nije mesto:
Ovakav život ja ne mogu da stvorim; niti uopšte mogu da se
nadam da bih mogao da ga stvorim. Ja imam nešto malo novaca,
nisam zaposlen; a od posla jedino umem da nišanim i da sipam
bombe na cilj. U Bun Sitiju to zanimanje nije potrebno, u Bun
Sitiju nema bombardovanja. Izgleda da me opet čeka drogerija;
I koliku' platu će mi Bulard sada dati?
— Izvinite; ali moram da idem kući.
— Pa, pričekajte dok tata ne dođe! — uzviknu Pegi. —
Sinoć ste zajedno lumpovali; i biće mu žao ako niko ne ostane
da n j e m u pomogne da se oslobodi mamurluka.
— Ja bih rado ostao, — reče Fred i -kiselo se osmehnu —
ali čeka me čitavo brdo posla. Moram da krenem, dobra dušo.
Vi ste stvarno bili veoma Ijubaznl. Mnogo ste me zadužili, i
veoma sam vam zahvalan.
Ona ga otprati u hodnik. Našli su njegovu kapU.'
— Volela bih da mi još pričate o životu U vojsci — reče
P e g i. —- Možda ćete mi pričati kojom drugom prilikom?

»Čovek se vrlo brzo privikne na udoban život«; razmišljaO' Gledala ga je upitno.

je,’ »na sitne luksuze, vožnju taksijem; večere udvoje, čašicu Možda — odgovorio je Deri. —| I hvala vam na svemu.
pića u svakoj kafani na koju naiđe; uniformu šlvenu po meri; Pružio joj je ruku i otišao. Znao je da će ona smatrati
cipele pravljene po meri — na nagradu za svaki izvršeni let, da je prost i da je odjednom pobegao bez ikakvog razloga,
dodatak za prekomorsku službu, i osnovnu platu, koje više neće ali ipak je morao da ode. Ona nije za njega, niti je on za nju!
♦ primati... Ti si bio pomoćnik u drogeriji, i po svoj prilici ćeš
opet bitt pomoćnik u drogerlji. I kad sve sračunaš — ostao si
gde si i bio.'
»A ova devojka! Ona je imala udoban život. Nije nikada-
stajala u redu sa porcijom u ruci, izuzev, možda, na nekorrv
školskom izletu.’ Ona čak ni svoje haljine ne kupuje kod Open-i
hajmera i Sterna, ili u takvoj nekakvoj robnoj kući, nego sve
poručuje u modnim radnjama. Vidim da se ne ustručava da
spremi doručak, kao što je sada učinila,kada neko dođe u
goste — ona nije uobražena ni glupa — ali to čini više iz
razonode, a ne zato što mora da kuva. Ona živi u izobilju F
nikada neće ni znati šta je nemaština.
»Sto je lepal Izgleda da je još nisam ni gledao sa te^
strane. Čak ni sada ne bih umeo da kažem kakve su joj noge;
jer ih ne vidim od stola. Ali sviđa mi se njen glas; sviđaju mi
se njene oči; sviđa mi se njen smeh, i sve što je govorila i-
što nije govorila...
»No, šta se ja tu zanosim! Njeno društvo su studenti t
bogati mladići; oni s kojima igra po otmenim klubovima, a ne
ovakvi kao što sam ja! Sta bi rekla kad bi videla Hortenzu?
Sta li bi tek kazala kad bi znala za Mari? O, gospode božei
Ovde nije mesto za mene i treba da se što pre izgubim odavde..
Fred odjednom ustade i reče:

108

25
El Stifenson uze jedno od svojih odela, ono za koje je
mislio da će mu najboije odgovarati. Mili je bila pokionila mnoge
njegove stvari kad su se skupljali prilozi u odeći za postradale
u ratu, ali nekoliko odela je očetkala f spremila za njega, kada
se vrati.
El obuče jedno odelo, pa drugo, pa ono sportsko odelo od
tvida. Odela su ostala ista kao što su f ranije bila, all on sei
promenio. Ovo više nije bio onaj nekadašnji Elton Stifenson, ni
duševno ni telesno. Kad je otišao u rat, imao je oko sto kilo-’
grama, a sada je imao svega devedeset. I kukovi I stomak
splasnuli su mu, a ramena se proširila.
Glava ga je bolela. Razmišljao je o duševnoj prorrjeni koja
je nastala u njemu, o toj promeni koju nije mogao da jzmeri
na vagi kao što je mogao da izmeri svoje telo.
Sva ova odela moraće da se preprave pre no što on
bude mogao da ih nosi.
Onda se seti Miltonovih reči:
»Zašto ne dođete u uniformi, kao što je Lu Letem došao!«
— Bogami, neću da idem u uniformi, —; uzviknu El —\
kao što je Lu Letem uradio.
— Toliko si se namrštio — primeti Mili, koja ga je ispH
tivački posmatrala — da bi čovek pomislio da te je sramota
da nosiš uniformu:
— Ti vrlo dobro znaš da se ja ne stidim uniforme
odgovori El. — A namrštio sam se zato što mi neke otrovnic^
stalno sišu mozak. Soda bikarbona nije uspela da ih sve ublj®-1
110
Zaćutao je i ponovo pogledao svoja odela.
•— Uostalom, — zaključi najzad — meni je sasvim sve-
jedno kako ću Izgledati. Obući ću ovo letnje odelo.
Obukao se, pa se pogledao u ogledalu. Odelo mu se
obesilo spreda, i sapinjalo ga je u ramenima.
— Uzmi belu košulju i kockastu kravatu — posavetovala
ga Mili. —• Bar ti kravata neće biti ni suviše široka ni tesna!
Cipele je dosta lako obuo, iako su isprva bile malo tvrde
I stezale mu noge.
»Takav je I ovaj život u Bun Sitiju«,' pomisli El, »baš
kao ove cipele. Moraću da gazim oprezno dok se ne naviknem
na njegov kalyp«.“
— Mama, — doviknu Pegi Jz hodnika — ko je taj go-1
spodin kod tebe? Prava je slika i prilika nekog trećeg pomoćnika
direktora.
El je stajao pred ogledalom kao' da ga je opsenila slika
koju je onde ugledao.
Mili senekako drhtavo smejala, pomislivši da je dobro
što je on tako brzo skinuo uniformu. Ovaj spoljni gest mogao
bi da znači da je njegova poseta Bučovom lokalu bila sasvim
slučajna epizoda na novom putu kojim će on uporno morati da
ide. Sada je i on, kao jadni Homer, bolestan i ona se svirri
srcem nadala da će ponovo ozdraviti.
— Ti si najlepši civil koga sam zabavljala u svojoj sobi...
bar za poslednjih šest meseci —■: našali se Mill.
— Koga si zabavljala u svome k r e v e t u — dobaci joj El
I pljesnu je po zadnjici.
— Slušaj, tata, — opet se javi Pegi — požuri. Već je
skoro podne, a ti sl izgleda zaboravio da oni zatvaraju vrata
u dvanaest. Sigurno te svi nestrpljivo čekaju... Hajde, odvešćU
te kolima. I ja sam zakasnila u Crveni krst. Ali gde ti je
značka?
— Kakva značka?
— Značka veterana.
On uze značku na dlan kao da ocenjuje koliko je teška.
■
— O, vrlo važno — reče i metnu značku u fijoku.
Nije mogao da im objasni sve ono što je osećao, jer ga
one ne bi shvatile. Nije mogao da im kaže da je video stotine
istih takvih znački otkako je stigao u domovinu.
m
 Naravno, nije sramota nositi tu značkU. Svako ko je izvršio
svoju dužnost što je najbolje umeo ne može da se stidi svogđ
dela. To važi čak 1 za sve one koji su ostali u vojnim jedinf-'
cama i preduzećima ovde u domovini; za malog posilnog koji
nije uspeo da ode i poubija Japance kao što je želeo; za
glumce u vojnom filmskom studiju na Long Ajlendu; za vojne
policajce na dužnosti po stanicama; lekare po vojnim bolnicama,
pa i za one koji su vešali karte bojišta po salama za kon-
■ferencije u Ministarstvu odbrane.
Svoj deo doprineli su I inženjeri na radu na vojnim objek-
tima; i vojnici koji su terali kamione, traktore i automobile; i
oni što su odvozili smeće iz logora; I rabini i sveštenici; i onl
što su u Aberdinu isprobavali nova oružja; svi oni nepoznati
zupci goleme ratne mašine; pa i oni koji su čistili poljske klo-
zete u domovini.
Nije El osećao nikakvu sramoti/; to se ne bi moglo reći.'
Jednostavno se skanjivao da primi mq i jedan žig koji bi ga
označio i izjednačio sa nekim nasmejanimzabušantomkoji se
svim silama borio da ne ode u vojsku, a zatim, kad je već
morao da navuče uniformu, borio se svim silama da se nekako
izvlači za sve vreme dok je bio u vojsci. I sada da takav
nekakav zabušant priđe čoveku, pljesne ga po leđima kao
kolegu, i sebe nazove veteranom!
El je želeo neki ponosni znak, značku svoga puka, ill
tako nešto, što bi svima pokazalo da je on ležao u zagrljaju
smrti, da je Ijubio njene ogavne dojke dok stisak njenih ko-
ščatih ruku nije popustio i on se digao iz njenog zagrljaja i
oslobodio se njene strašne Ijubavl.
— U centru za demobilizaciju — reče El — bio sam sa
nekim drugovima koji su rekli da ne bi dali ni prebijene pare
za te značke i da će ih primlti samo ako moraju da ih primeJ
A čim smo izišli na ulicu, bacili su ih u prvi slivnik na koji
smo naišll. Ja to neću učiniti. Ali ne želim da je nosim. Čudno
je to, jer sam mislio da ću se ponositi njome.
El se hitro okrenu da pogleda u Mili, jer ona ništa nije
rekla, i ugleda je kako stoji kod ormančeta. Mili je nešto
držala u ruci, a poklopac njene kutije s nakitom bio je otvoren.

112
 — Ja ne znam kako se to radi, — reće ona — je r još
nikada nikoga nisam odlikovala. A li hodi ovamo, Ijubavi moja.
Hoćeš li me poljubiti posle toga?
El joj priđ e , a ona mu ponosno okači vrpcu Srebrne zvezde.'
Okačila ju je na levu stranu grudi, gde bi i trebalo da stoji
da je on bio u uniformi.
— Sećam se — prim eti ona — da sam u Engleskoj, davno
pre ovoga ra ta , videla Ijude sa svega jednom vrpcom nekog
visokog odlikovanja na grudima. I ti se sigurno sećaš toga, jer
smo bili zajedno. Onda su mnogi nosili vrpcu svog najvećeg
odlikovanja 1z prošlog ra ta, a možda ta j običaj i sada postoji.
Kod nekih je ta vrpca bila sasvim m inijaturna, a kod nekih je
bila ove veličine.
Ona poljubi vrpcu na njegovom kaputu, a on nju poljubi
u kosu.
— Polazak! — doviknu Pegi iz pretsoblja.

26
V ra ta na banci bila su već zaključana, a zavese navučene,
kad je El stigao. Veliki časovnik iznad ulaza pokazivao je sedam
mlnuta posle dvanaest.
El zakuca na staklo vrata. Neko vreme je čekao, a onda
ponovo zakuca. O pet je čekao, pa kad se ni ovog puta niko
ne javl, snažno je zalupao na vrata.
N ajzad se pojavi stra ža r i odgurnu zavesu ustranu. Stražar
se nam rgodi, zavrte glavom i rukom pokaza Elu da se udalji.
El ga nije poznao. To nije bio V ejd, koji je stajao u uniform i
banke kraj stola u predvorju tokom svih onih godina dok je
El radlo u ovoj banci.
El ponovo zalupa na vra ta . S tražar se Ijutito v ra ti i
otključa ih.
— Ja sam Elton Stifenson — reče El.'
Stražar uzviknu i pusti ga unutra.
■
— O prostite, gospodine Stifensone! — izvinjavao se. —
Ja sam mislio da ćete vi doći u uniformi. Znate, ja sam nov
ovde; došao sam na V ejdovo mesto. M oje ime je Džensen,
gospodine.’
To g o s p o d i n e nekako je smetalo Elu. Narednik se ne
oslovljava sa g o s p o d i n e ,
— Dobro, dobro. A šta se dogodilo sa Vejdom?
O tišao je u ra t, gospodine, i...
U to činovnici opaziše Ela i podigoše glave iza šaltera,1
sa pisaćih stolova, ostaviše olovke i pera, i prekinuše tele-
114
fonske razgovore. Šefovi prestadoše da diktiraju svojim se-?
kretaricam a i ustadoše iza svojih pisaćih stolova.
— Gle, g lel Dobro nam došli. Naš pobednik se v ra tio —1
rekoše Pru, Vilson, Stis f gospodin M ulendorf.
Svi su imali osmejke na licu. Stis je imao osmejak kao
kakav traper kad ga Indijanci vežu za stub ispaštanja.
Sjatili su se oko njega, sipali sitne hvale i dobrodošlice,
p ravili vesele dosetke (bar su ih oni sm atrali veselim) i zvali
Stifensona »naš El«. A Stifenson se radovao što je došao
posle zatvaranja banke, kad su mušterije otišle. Sada je samo
nekoliko mušterija sedelo na klupama, sa spoljne strane šaltera,
i blenulo u njega.
— Veoma nam je milo što ste se v ra tili — izgovori Stis
te strašne reči koje je sto puta vežbao u sebi od utorka u podne,
— Čestitam vam, gospodine Stifensone, na unapređenju.
— Hvala, Vile — reče El.
El ga je namerno oslovio po imenu i nadao se da će Stis
shvatiti da on sm atra da u njihovom odnosu nije nastala nikakva
promena. A li Stis to nije shvatio. Oči su rnu i dalje bile upla-
šene i tužne iza naočara. El pomisli na Stisovu ženu, koja je
b ogalj, i na Stisovu ćerku. Ta njegova ćerka je nešto m lađa
od Pegi, bolešljiva je i boji se života.
Stis se kasno i tužno oženio. U njegovim žilam a nije
vrio sok života, u njemu nije klikta la Ijubavna pesma; niti je ori
bio kadar da se nasmeje čak ni na ovaj život u Bun Sitiju.
Radio je kao kakav rob okovan u lance. Stis je bio nervozan,'
slabunjav rob koji je sam sebe sapeo u lance od hartije.
»O , žalosno je ovo unapređenje«, pomisli El, »kad je
njega utuklo, a mene nije obradovalo«.
Uto je došao i gospodin M ilton pa ga poveo od stola
do stola, a ona trojica išli su za njima.
Kad je stigao do velike zastave na kojoj je zvezdicama
bilo označeno koliko je službenika A grarne banke otišlo u rat,
zaustavio se i p rebrojao zvezdice. Bilo ih je četrdeset i šest, a
dve su bile zlatne boje.
— Cije su ove zlatne zvezdice? — upitao je,' dok su mu
oni oko njega pokazivali da m lada gospođica M acel čeka da
bude pretstavljena. — Ko su ova dvojica što su poginuli?
*8 115

Čekajte da se setim — reče M ilton. — Jedna zvezdica je
za Vejda.
— Vejd? Naš bivši stražar?
— Jeste. V ejd je otišao u ra t 1943.
— A li on je bio prešao godine za vojsku! — iznenadi se El.
— O, on je kopao i rukama i nogama da ga prime. U
Prvom svetskom ratu V ejd je bio na nekom ratnom brodu, u
mornarici. Sada nisu hteli da ga prime u borbene jedinice, ali
nekako je uspeo da se ubaci u obalsku odbranu. Bio je na nekom
brodu u jednoj od luka na zapadnoj obali i poginuo je prilikom
nekakve eksplozije.
— A ko je onaj drugi?
Oni oko njega osmehnuše se, slegnuše ramenima i pre-
zrivo rekoše:
— Sećate li se Džonija?
— Našeg kurira?
— Jeste, on je bio naš kurir.
— Bio je vetro p ir, i čovek se nije mogao pouzdati u njega
— prim eti M ilton. — Kako mu je bilo ime?
— Džoni Dajk — seti se El.
— On je pobegao u vojsku, — reče neko — a bio je
još isuviše mlad.
— Džoni je sm atrao da je već odrastao čovek — upade
Pru ozbiljno. — Ja sam ga našao kako puši u klozetu, i dobro
sam ga izgrdio. To je bilo u petak, a sutradan je pobegao
od kuće.
— A li, je li Džoni poginuo? — pita o je El uporno.
— Jeste, poginuo je negde na Južnom Pacifiku. M i nismo
bili obavešteni o tome, nego smo pročitali u novinama. Čini mi
se da je imao i majku negde ovde u gradu.
— Nije mu to m ajka, nego sestra — reče neko.
Stifenson je želeo da dozna više o Džoniju Dajku i kako
je on poginuo. Pitao je d,a l’f je Džoni bio u kopnenim jedini-
cama, mornaričkoj pešadiji ili na brodu, ali oni oko njega pove-
doše ga dalje. Oni se nisu ponosili Džonijem, jer je stenodaktilo-
grafkinjam a pričao golicave priče.
El je obilazio osoblje, a M ilton ga je neko vreme držao
pod ruku. El i M ilto n zaređali su od šaltera do šaltera.
116
— V id ite li da imamo mnogo lepši personal nego ranije? —
upita M ilto n kavaljerski.
Jedna devojka iz likvidature razvuče usta od uveta do
uveta i nasmeja se.
» O va svakako nije lepa«, pomisli El »i smeh joj je
jeziv!«
— A ovo je gospođica O ’Konor — pretstavi je Milton.' —
O na je stupila kod nas... pom ozite mi, gospođice O 'Konor...
— Pre osamnaest meseci, — dopuni ona — kad je gospo-
din Barlou otišao.
Prošli su kroz računovodstvo, arhivu, knjigovodstvo i došli
do sefova gde se novac prenosio u korpam a i vrećama. Tu su
čekali drugi stražari koji su svoju službenu podozrivost rđa vo
m askirali osmesima. Čak i oni koji nisu poznavali Ela bili su
čuli za njega.
Onda ga M ilto n ostavi, jer ga je neko zvao na telefon,
i neko drugi zauze M iltonovo mesto.
Pru se šunjao za Elovim petam a. Pru je dotada bio treć?
pomoćnik d irektora, a razrešen je te dužnosti da bi se popeo
još jednu stepenicu više. Postao je drugi pomoćnik direktora, i
stalno je smišljao bogate savete koje će predati Elu.
Pru se nije složio sa predlogom da El dođe na njegovo
mesto. Na sednici Upravnog odbora on je izneo svoje mišljenje
i dokazivao je da bi Stis mnogo bolje odgovarao, ali Upravni
odbor ga je nadglasao.
Pru je bio m etodist, odbornik u svojoj parohiji, i jedan
od vo đ a u svakoj akciji skupljanja dobrovoljnih priloga za svoju
versku braću postradalu od rata. Bio je verski zagrižen i imao
je iste takve sinove odgajene u strogom verskom duhu, koji su
se borili u ratu, bez alkohola, bez ijednog sladostrasnog greha.
Svi Prui bili su jezivo bezgrešni i tupavi. M rzeli su greh, i sve
što oni sami nisu radili bilo je grešno. Svaki Pru bio je sapet u
čemerne lance njihovog porodičnog pojm a o poštenju, i svaki
od njih sm atrao je da bog ima lik pokojnog dede Prua.
El i njegova p ra tn ja dođoše do visokog, ćelavog { plavog
Lua Letema, koji je imao hladne oči kockara. Lu se nije nimalo
promenio. Ni vojska ni ra t nisu nimalo delovali na njega. N jegovo
oružje u ratu sastojalo se od naloga za rekviriranje, pečata 1
telefona. On je bio pretstavnik onih biro kra ta u M inistarstvu
117
odbrane o kojim a su vojnici na dalekim fro n to vim a sanjali i
koje su psovali najpogrdnijim izrazim a kad god bi pomenull
Vašington.
Lu se rukova s Elom. Bio je još svestan svoga čina, ali
je hteo da bude i druževan prem a jednom podoficiru, pošto
sada više nije u vojsci.
— Dobro nam došli, naredniče Stifensone — reče on I
osmefinu se. — Dozvolite jednom bivšem majoru da se rukuje
s vama.
O nda ugleda vrpcu Srebrne zvezde i bi mu krivo što je
El došao u civilu, a ne u uniformi narednika.
— Čestitam vam, Ele — reče. — Vidim da i mate vrpcu:
na grudima.
Stifenson mu hladno zahvali ,na čestitci, gledao je u jednu
nasmejanu činovnicu za pisaćim stolom koju je poznavao od
ranije i koja se cvrkutavo osmehnu i reče:
— Pričajte nam o ratu!
27
»Da, pričaću vam o ratu«; reče Stifenson u sebl.'
»Rat se ne dobija novcem, iako neki ta ko tvrde. Rat
se ne d obija ni činovima, ni puškama, ni topovim a — laže
svako ko to tvrdi.
»Ja sam bio u ratu i znam da se ra t dobija samo mla-1
došću, dečacima sa zbunjenim očima, sa m aljam a na prsima,’
ili sa prsima glatkim kao svila. A ako hoćete da budem još,
tačniji, rećiću vam da se ra t ne dobija ni dečacima, nego
onim što se nalazi u tim dečacima, onim krvavim i masnim de-:
lovim a koji se ne vide kad se čovek svuče.
»A ko već moram da vam pričam o ratu,’ reći ću vam
kako se moždane vijuge napnu, kao kakav crknuti pas, u lobanji
koja je iznutra rumena kao školjka. M ozak ležina zem lji kao
prosuto smeće. Neko ga podigne vrhom lopate ili, kada je u
žurbi, upotrebi šake. Taj neko podigne one razbijene rumene
komadiće koji se suše i na kojim a se vidi otisak nečije pete,
neke cipele koja ga je zgazila dok je ležao prosut iz lobanje
što ga je štitila, i baci ih u jarak.
»Da, ta j neko baci ih u jarak, ili svojom petom izvrti
rupu i metne ih unutra, pa cipelom nagrnu zemlju i utaba je
u znak svih pompeznih obreda sahrane sa svima vojnim počastima.
»Rat se dobija prosutim crevima i raskomadanim mesom.
Sta su znoj, krv i suze? Hirurzi znaju naziv za svaku smesu u
telu čovečjem; za sve ono čovek i ne zna da nosi u sebi sve
dok ne vidi kako mu kaplje i curi iz izmrcvarenog tela.
11?
 »O , zovite to protoplazm om , ako hoćete, i imenujte vene
i kosti kuda je metak prošao I koje je granata raskidalal A li
Ipak nećete poznati svaki krvavi komadić koji je raznesen za-
uvek. Čak ni sami anđeli ne bi mogli da slože sve te komđdiće
u nekadašnju celinu.
»To sam imao da vam kažem o ratu«; mislio je El u sebi
i sto puta opsovao u duši pre no što je izišao iz banke posle
ove trijum falne smotre. »To bih vam rekao o ratu kada bih
mislio da ćete me razum eti... aii vi ništa ne znate«.

28

U raspoloženju koje ga je obuzelo Deri nije mogao da

podnese umorni, sićušni život u roditeljskom domu, niti onu sivu
prazninu njihovog sveta.
Na kraju te prve sedmice otkako se vra tio , u subotu,
Fred je. izveo oca i Hortenzu u kafanu, da bi imlakše saopštio
da je uzeo Stan u hotelu D a n i j e I B u n.
Fred je strahovao kako će ta ta prim iti tu vest, ali se pokaza
da je uzalud strahovao. Patu Deriju kao da je bilo svejed.io
što će se on otseliti, a Hortenza je očigledno odahnula kad
je čula tu odluku. Fred je znao da ćezauvek b iti izgnanik
iz roditeljskog doma.
— Stanovaćeš u D a n i j e l u Bunu? — upita otac. — To
košta mnogo novaca!
— Pet dolara dnevno — reče Fred.
Fred mu nije kazao da je u vojsci plaćao i po osam
funti sterlinga za dvosobni apartm an u hotelu S a v o j, niti da
se kockao dok je bio s onu stranu okeana. Ovde se nije koc-
kao, jer kad bi se u vojsci desilo da izgubi sav novac, nije
semnogo sekirao,ali kad bi ostao bez novaca ovde u Bun
Sitiju, to bi bilo nešto sasvim drukčije. A Fred je znao da ne
smeda se upušta u takav rizik. Buđelar mu je postajao sve
ta n ji, i polako se praznio, a na kocki bi odjednom mogao d a
ostane prazan. I ta ko Fred odlučno uguši svaku pomisao na
kocku.

121
 Odveo je oca i maćehu u kafanu kod Olsona, kuda
je otmeni svet odlazio na šnicle. Bila je to kafana sa tavanicom
od orahovine, a po zidovim a visili su vrčevi za pivo i slike iz
lova — neka rđava im itacija nemačkih ili engleskih pivnica.
A li šnicle su im bile dosta dobre.
Hortenza se naročito udesila za ovu priliku. O ko vra ta
im ala je lažne bisere, v ra t je bila oprala a nokte uredila, pa
je izgledala sasvim pristojno.
Fredov ota'c bio je silno ponosit na sina, i opio se do
devet sati. On je često odlazio od stola, koračajući ozbilJno
i važno, kao pod teretom velikih b rig a i odgovornosti, ali >se
ipak šepurio. O tišao bi u drugu sobu i naslonio se na tezgu
gde se točilo piće, pa bi sasvim nepoznatim Ijudima govorio
da je njegov sin došao kući. Pritom bi pokazivao preko stolova
na Freda, i prišivao mu neke medalje koje on uopšte nije dobio.
Pat Deri sreo je dvojicu drugova iz štam parije i doveo
ih da se upoznaju sa Fredom. Ta dvojica pričali su neke dosad-
ne i jadne viceve, a Hortenza se slatko smejala. Onda Frei^
priskoči u pomoć i ispriča nekoliko stvarno dobrih viceva, tako
da su se ona dvojica previjali od smeha.
M nogo pre nego što je časovnik izbio deset sati, Deri-
jev otac je zaspao. N jegova ruka sa crnim noktim a ukočila se
na stolu.
— Biće najbolje da ga odvedem kući —reče Hortenza.
— I ja ću ići s tobom , ukoliko ti je potreb.na pomoć.
— O, nije potrebno. On je bar upola lakši od mene,
pa mi neće bfti teško da ga strpam u krevet.
Fred im nađe taksi, smesti ih unutra, p lati taksi i mahnu
im rukom na rastanku. Zatim se prošetao kroz nekoliko ulica
po sitnoj kišici koja je počela da rosi.
»Eto«, odahnuo je, »i to je gotovo. Proslavio sam svoj
p o vra ta k kući«.
Na kraju te prve sedmice otkako se v ra tio , u nedelju po^
sle podne, El i M iii odoše u »Trešnjev brežuljak«. El se upo-
znao sa sadašnjim stanarom, razgovarao je s njim f napravio
pogodbu. Video je da je novac vrhovno božanstvo za čoveka
122
kao što je ta j njegov stanar, i rekao da će mu v ra titi najam-1
ninu za april ako se on, gospodin Bak, iseli do desetog m ajaj
Gospodin Bak je pristao f izjavio da mu se čini da će
još pre početka leta m orati da se vra ti onamo gde je i ranije
bio. Pričao im je da se tvornica limenih proizvoda brzo preba-
cuje na mirnodopsku proizvodnju, i ponudio im da popiju po
jednu čašicu. Oni mu zahvališe i rekoše da će radije proše-
ta ti po imanju.
Bili su zaranci. Sunčevi zraci prodirali su između mokrih
grančica sa kojih je kapala kiša i šarali crvene mrlje po nakva-
šenoj zemlji. Pevala je neka ptica.
El i M ili zaustaviše se u hrastovom šumarku i pogle-l
daše natrag u svoju belu kuću. V ideli su visoke stubove m aloga
trem a ispred ulaza, koje je trebalo o bojadisati; rđ avo potkre^
sanu živicu; ribnjak pun lanjskog lišća... Gledali su sve oko sebe
zaljubljenim očima.
Kupili su ovu kuću kad je njihova devojčica imala pet-
godina, a Rob je tu i rođen. Kupili su je jevtino, za vreme
privredne krize. Tada je kuća bila jako zapuštena, imala je
neki truli am bar, a uopšte nije im ala garažu.
U toku godina oni su doterivali deo po deo, kad god
bi sakupili nešto gotovine, i svojim hiljadam a preobrazili su
kuću i imanje na kome je ona stajala. Svoj trud i m ladost
uneli su u ove travnjake, uzidali u ovu kuću.
— Dakle, tu smo, i opet ćemo b iti srećni kao nekada!
— uskliknu M ili i gricnu ga za rever kaputa.
Onda El ču neko šuškanje u šumi. Okrenu se kao opa-
ren. U ruci nije imao mašinku i neće moći da puca ako su ga
to neprijatelji pronašli pa hoće da ubiju i njega i njegove Ijude.
Po čelu mu izbiše graške znoja.
— Šta ti je? — upita M ili. — Da nisi pomislio da nas
gone medvedi? Pa to je lovački pas Somervilovih. Sećaš ih se,
Ele... Dik i M ejm Somervil? Vidiš da je to njihov pas. Psss,
psss, psss! — zovnu M ili psa.
O slatka bezbednosti srećnoga doma! A u njegovim mi-
slima, aveti neprijatelja i m itraljeza, krile su se iza svakog
stabla, jer se njegova četa tako dugo držala u onoj drugoj
123
šumici, u onom jezivom svetu rafa; gde su m rtvaci stupali u
stroju pored seni G ota koji su prvi upali onamo.
— H vata se mrak — reče M ili.
Na kraju te sedmice, u subotu, onaj dečak po imenu Homer
ponovo je otišao u Bučov lokal, a u nedelju je ležao bolestan.
N jegovi roditelji se uplašiše. Gospođin Vermels je otišao
prekoputa, do Englovih, i čekao da se Buć vra ti. Buč je došao
taksijem u pet sati. Gospodin Vermels ustade da ga dočeka.
— Slušajte, — reče gospodin Vermels mrko — m olim
vas da moga sina ne prim ate. Hteo sam 'reći, neću da Homer
pije kod vas.
Buč Engl uzdahnu.
— U redu — reče on. — Ja ću učiniti sve što mogu, alf
gospodine Vermelse, postoje i mnogi drugi lokali u kojima on
može da pija. I kod drugih se može dobiti alkohol, samo
što ja točim najbolja pića! Vašem sinu nije nimalo lako.
On je na žestokim mukama, pa ako se oseća malo bolje kadcs
pije, ako može da upotrebljava svoju ruku i nogu malo bolje, ja ...
— Gospodine Engle, — prekide ga Vermels hladno — čint
mi se da sam ja razm išljao o tome bar isto to liko koliko i
v il Zaboga, pa on je moj sin, a ne vaš!
— Dabome da je on vaš sin, — prihvati Buč — i molim
vas da se ne Ijutite. Ja sam samo nastojao da mu pomognem
što sam bolje umeo, i pazio sam da ne padne t da se ne
ugruva. Smestio sam ga na sofu u m ojoj kancelariji, pustio ga d a
spava, i doveo ga kući kad sam zatvorio radnju.
O tac za tre pta očima da suzbije vrele suze koje su mu na-
virale. Pokušao je da govori. M icao je ustima, ali glas ga je
izdao. Zatim je zavrteo glavom, okrenuo se i pošao ka vra-
tima. Buč ga je posm atrao kako odlazi.
Voleo bih da se sretnem s onim švapskim gadom kojt
je ispalio torpedo na Homera — prom rm lja Buč. — Voleo bih
da ga jedanput onako dobro potkačim pesnicom... Prokleti ŠvabaJ
A u Englovim žilam a tekla je krv nemačkih p redaka:
M iler, Romerhajm i Rah.
124
Na kraju te sedmice, u nedelju posle podne, sedeo je
Deri u D a n i j e l u B u n u na takozvanoj čajanci s igrankcm. Tu se
nije moglo dobiti piće, ali sala je ipak bila dupke puna. G itare
su tupo odzvanjale, neki bezbojan glas m rcvario je mikrofon.
Igrači su se gurali po podu, a oni za stolovim a pribili se jedni
uz druge i bo ja žljivo se doticali rukama ilikolenima, jer nije
b ilo pića da ih oslobodi.
Fred nađe jednog pilota i jednog navigacionog o ficira
sa :supertvrđava; sa njihovim devojkam a. Jedna od đsvojaka
b ila je povela svoju sestru, pa su tako pozvali Freda u društvo.
Fred se upoznao s tom devojkom kad je otišao na sprat da
igra biiijar. Kugle su zveckale, a jedna devojčura sa crvenom
kosom stade sasvim uz njega i reče:
— Pogodili ste u trojku, poručniče. Baš vam zavidim ! Ja
sam pokušavala i pokušavala, a nikako nisam uspela da po-
godim u trojku.
Deset minuta docnije Deri je sedeo za njihovim stolom.
Pili su oranžadu.
Pričali su o ratu. Evropsko ratište izgiedalo je kao deo
davne prošlosti, jer su ova dvojica učestvovali u novijim bor-
bam a, p ro tiv Japanaca. A li Fredu se činilo da te borbe nisu
ta ko žestoke. Japanski lovac se raspadne ako ga čovek uhvati
na nišan, jer nije oklopljen kao nemački lovci. Covek može da
tuče po jednom Foke-Vulfu celo poslepodne iz m itraljeza od
dvadeset m ilim etara, pa da mu ipak ništa ne naudi. I kakav
je uređaj za pristajanje na supertvrđavam a — običan tricikl!
N iko ko je leteo na tvrđa vam a ne bi mogao da ima poverenja
u ta ka v uređaj!
A li ipak je bilo ugodno sedeti i gledati avijatičarska krila
na grudima drugih Ijudi. Čovek nekako živne kad ih vidi.
Fred je teglio tu devojku sa crvenom kosom po podu.
Ona je rekla da se zove Boba. Ime joj je Roberta, ali svi> je.
zovu Boba, objasnila je.
Dok su igrali, Fred pogleda u njenu kovrdžavu ružičastu
kosu i na razdeljku vide tamnu smeđu crtu prirodne boje rijene
kose. Imala je zgodno telo, i suviše je pričala. Za vreme igre
često mu je lako stiskala ruku, a Dsri reče u sebi:
125
 »Nisam ja naivan, curo moja.Zato mi ruku ostavi na
miru, izuzev ako ne misliš da idemo u sobu... A čini mi se
da to ne bi htela!«
Fred ugleda ta d a drugu jednu glavu koju je poznavao,
sa blistavom tam noplavom kosom koju bi voleo da pomiluje.
M anevrisao je sa svojom damom između igrača i prišao blizu.
Onda je polako kružio onde i gledao u nju. Bila je to Pegi
Stifenson. , .
Da, Pegi Stifenson je sedela s nekim garavim i spoko|mm
mladim poručnikom korvete, svakako svršenim studentom, kao
što je Fred i očekivao. A li i Pegi je opazila Freda, pa se
očima upila u njegove oči. Njene oči govorile su mu da bi
radije bila s njim nego s onim kraj koga je sedela.
Fred je jedva čekao da se igra završi pa da ode do
Peginog stola. Stajao je, a ona ga je upoznala s onim poručm-
kom korvete. Fred je zamoli za igru.
Igrali su i ćutali dok se nisu sasvim odmakli od buke orke-
stra. Onda on progovori:
— Obukli ste crnu haljinu. Ja volim da vidim devojku u
crnoj haljini.
— Zar vas crna b oja ne rastužuje? — upita Pegi vra-
golasto. — Neki mi kažu da ih crno potseća na pogrebe.
— Svako ima svoj ukus, — reče Fred filo zo fski — a meni
devojka uvek izgleda lepša u crnome. O bradovao sam se kad
sam vas ugledao.
— M ogli ste da me pozovete da dođem.
— Znam da sam mogao, ali se ne usuđujem. Bojim se.
— Čega se bojite?
— O, mnogo koječega.
Onaj poručnik korvete kucnu ga po ruci i oduze mu damu.
Fred ode za svoj sto i očima je p ra tio Pegi. Devojka sa
crvenom kosom Ijutila se i on je morao da razgovara s njom
neko vreme. A kad je ponovo pogledao, video je da Pegi i
onaj poručnik korvete odlaze. Nije dospeo ni da se oprosti s njom.
Devojke u čijem je društvu Fred bio imale su kola, i
odvezle su celo društvo na osmi kilom etar izvan grada. Fred
nije znao, niti je m ario, kuda idu. N eprestano je razm išljao
o Pegi. Zestoko se zagrejao za nju.
126
»A li to nema smisla«, rekao je samome sebi. »lako izgleda
da ni ona prem a meni nije ravnodušna, sve je to luk i voda.
Ja nemam novaca, nemam nameštenje, nemam ništa što bih
mogao da joj ponudim izuzev mog krsta za revnosnu službu;
nekoliko venaca hrastovog lišća i, jedno Ijubičasto srce. A danas
toga ima na bacanje!«
— Hajde, pričajte mi o ratu! — uzviknu Roberta.
— Da, — reče p ilo t supertvrđave — nagovorite ga da
vam priča kako mu je bilo kada nije smeo da leti zbog kijavice. *.
M ladići se grohotom nasmejaše, ali devojkam a nisu rekli
šta su podrazum evali pod kijavicom.
Došii su u svratište kod Karla. I napolju i unutra ble-
štale su žute svetlosti. U velikoj sali, duž zidova, bili su se-
parei, a na spratu sobe za intimne večerinke. Sala je bila
prepuna. Za tezgo(n gde se točilo piće Fred ugleda hladno i
umorno lice onog točca koga je zatekao u stanu kod M ari.
Čuo je zveckanje kocaka u jednom zelenom odeljenju i po-
sm atrao Ijude u četvorostrukom krugu oko male i lepe glave
njegove M a ri, koja se saginjala i uspravljala i smejala sve
vreme. Slušao je njen tanki glas kako čita brojke sa kocki.
»Ovde ne mogu da ostanem«, pomislio je. »Ne mogu
da budem u njenoj blizini. Ne mogu da budem onde gde je
nekadašnji Derijev dragi kam en...«
Fred se okrenu i povuče navigacionog oficira u hodnik.
O prostite, — reče — ali ja moram da idem. Ovde ima
dovoljno a vija tiča ra i naći ćete nekog drugog partnera za Bobu.
— U redu, — reče navigacioni — ali zašto ste se, do-
đavola, dovezli čak ovamo?
— 2alim, druže, ali kad čovek m ora da ide, onda m ora
da ide — reče Fred. — Doviđenja.
Fred uhvati autobus i odveze se u grad. Na rukama mu
je ležalo prazno veče.
O tišao je u hotel D a n i j e l Bu n , u svoju sobu, i otvorio
prozor. Svukao se u mraku, pa zatim čemerno posm atrao sve-
tlosti Bun Sitija.
»Kod kuće sam«; vrzm alo mu se po glavi, » a zašto sam
uopšte došao kući?«
Setio se Pegi i p ita o se šta bi El rekao kad bi znao
da su se sastali i igrali, i sve ono što su njihovi pogledi
127
g o vo rili... Ne, on više ništa neće preduzim ati, neće je zvati tele-
fonom , više neće igra ti s njom.
Legao je na krevet i zapalio lulu. Posmatrao je crveni
sjaj ,žari u luli, uvlačio dinrv i izbacivao ga, i pokušavao dc.
isto tako uvuče u sebe i ovaj novi živo t kojim će m orati
da živi.
Setio se ponoći koje je proveo u Londonu. Nekoliko meseci
bio je službeno u Londonu i iz noći u noć slušao uzbune. O tvo rio
bi prozore i posm atrao b|esak bombi, a s ulice dopirali bi mole-
ćivi glasovi žena koje su dozivale:
— Taksi, taksi!
2ar iz lule pade mu na čaršav; i on ga ugasi. Sam
sam u ovoj pustoši! Kako da ponovo nađe svoje mesto u ovom
svetu od koga se odrodio?
Buljio je u tamu. Zestina ra ta na vrhuncu držala ga je u
svojim kandžama. To je bilo drukčije, a ne kao pred kraj
rata, kad se svako vraćao neoštećen posle bom bardovanja Kila,
ka d su tvrđave sasvim retko obarane, kad je nemačka pro-
tivavionska a rtile rija pucketala kao od bede, kad je nemački
Rajh bio na izdisaju. Onaj pravi rat, kad je Nemačka još vero-
vala u pobedu, bio je nešto sasvim drugo.
I tako je zaspao, a misli su nastavile da nižu svoju
galeriju slika iz prošlosti: C r n i l a b u d zadrhtao je iznad Nan-
ta, počeo je da pada. Beli padobrani raskokaše se iz C r n o g
I a b u d a. Tada su poginuli Bejli, Stouh i King. Te noći, u njego-
vom snu, ponovo je gorela tv rđ a v a u kojoj je leteo Gadorski.
29
El Stifenson se opet našao u banci. Sada nije imao ručne
bombe o pojasu, ni mašinku, ni nož da seče Ijudsko meso. N ije
imao ni pušku, ni fišeklije, niti ikakvo drugo oružje izuzev dve
d ržalje za pera koje su koso štrčale u mastionicama na njegovom
pisaćem stolu kao protivavionski topovi spremni za paljbu. Do-
duše, m astilo u jednoj mastionici brlo je crveno, ali nije bilo
onako crveno kao krv.
I imao je svoj p a ra f E.S., koji je b:o vrlo moćan. Taj p a ra f,
hitro naškraban, davao je toliko željeni zajam, a ako nije stajao
na aktu, ubijao je svaku nadu da će zajam biti odobren.
I imao je politirani pisaći sto, i kalendar, i telefone, 1
dugmad električnih zyonaca na pločici za pozivanje šefova ode-
Ijenja, i piram om u pepeljaru sa srebrnim postoljem . Tu je i ku tija
sa cigaretam a, upaljač, naslonjača sa kožnim sedištem koja ne
škripi, i korpa za hartiju što guta molbe.
Pored njegovog stola stoji još jedna naslonjača. Unjoj
će sedeti Ijudi koji će doći da traže zajam , i dobiti pomoć
za kojom vapiju ako on stavi svoj p a ra f na njihovu molbu.
Sedeo je El i razm išljao:
»Za ovo sam se borio, za ovo sam podnosio hladnoću.
Za ovo sam u tamS i osamljen sanjao, za ovo sam trpeo glad
i opasnosti. Za ovo sam nosio glavu u torbi, i bacao ručne
bombe. Za ovo sam vrebao neprijatelja i puzao. Za ovo su
mi stavili šarene vrpce na bluzu. Za ovo sam prim ao 'injekcije
p ro tiv svakakvih bolesti.
9 129
 »A sada spokojno slušam jezike kako obrazlažu svoja
mišljenja, predviđanja i ideje, kako govore reči koje vređaju
moj sluh. Ne mogu da nateram svoj mozak da prim i bezna-
čajne, naduvene i zlobne primedbe šefova na molbe koje dođu
k meni. Ne mogu da se usretsredim na čuvanje dolara za one
odabrane, na zaštitu bogatstva koje su meni poverili da čuvam.
Ove brojke, znaci i sume za mene su samo hijeroglifi i više
ne mogu da me privlače niti uzbuđuju kao nekada.
»Ja pazim na svoje reči, i merim ih, i govorim hladno-i
krvno i pribrano, a hteo bih da urličem svoju optužbu p ro tiv
bezosećajnosti koja ovde vlada.
»M o ja sabraćo, vi koji ste mi bili drugovi, sada mi niste
braća. Vi ne spadate među Ijude kakve sam ja naučio da cenim.1
»Ponekad, u ovim prvim danima, ugledam čoveka koji mi
je blizak, koji je bio vojnik, i svaka razlika između nas ne-
staje. Ponekad ugledam lice i čujem reči koje ću uvek razumeti.
Kad takvi Ijudi budu došli k meni, ja ću im da ti p a ra f na molbu,
pa kud puklo da puklo.
»A li one histerične bogatašice koje to liko cepte nad svojim
blagom , one budaie koje misle da znaju kako treba da mi priđu,
oni koji prete da će se naljutiti, koji podnose svoje gram zive
rnolbe, one uplašene budale koje cvile i nemaju ni trunke ka-
raktera u svojoj prljavoj duši, od njih okrećem glavu i mirne
duše ih odbijam.
»A svud oko mene su oči koje m otre na svaki moj p o k re t/
svud oko mene su špijuni i došaptači koji još nisu odlučili ko-
liko sam opasan, niti se usuđuju da izraze mržnju koju osećaju
prem a meni zbog mog p oložaja, i čekaju svoj čas.
»O , šalteri! O, pisaći stolovi i oni koji sede za njim a!
O, sveti hrame novca posvećen grešnim delima i nemilosrdnim
mislima! O, hvalo što obasipaš Ijude koji te nimalo ne zaslu-
žuju! O, hvalo koja nećeš dopasti meni, jer u svojoj nesebičnosti
prem a bednima ispadam sebičan prema imućnima.
»I jedna po jedna izmaknuće mi moje misli i dokrajčiti
ovo stanje. One će eksplodirati svojom razornom moći i oslo-
bodiće me, i opet me pustiti da lutam nošen vetrom pesme
slobode«.
30
Fred Deri nije imao nijedno civilno odelo. Svoje stvari
razdao je kad je jednom došao na otsusfvo i divio se koliko
je santim etara porastao, i koliko mu se povećao obim grudi.
Sada je Fred bio mršaviji nego onda kad je otišao preko
okeana na r a tiš te /a li ipak nije imao ni krpice koju bi navukaa
na sebe, izuzev jednog pulovera iz gumnazije, nekoliko majica,
čarape i maramice, i nekoliko kra va ta koje je voleo. No nije
mogao da hoda po ulicama Bun Sitija u kra va ti i sa mara-
tnlcom oko bedara! Trebalo mu je nekakvo odelo.
Fred se seti Londona i ondašnjih krojača u radnjam a koje
su bombe bezbroj puta ispreturale, a oni ih opet uspremali.
Nekadašnji veliki izlozi bili su porazbijani, a na njihovo mesto
došle su cigle sa svega jednim prozorčićem u sredini. Tada su
sve modernije krojačke radnje u O ksfordskoj i Bondskoj ulici
uglavnom šile uniforme, a u njima su se mogle dob iti i vojničke
kravate, jahaći bičevi i vrpce ordena. Fred se setio krojača
koje je poznavao, njihovog gospodskog poštovanja prema mu-
šterijam a, čaja koji su redovno kuvali u četiri sata posle podne
kraj odeljenja gde su mušterije probale pantalone, i njihovog
umornog glasa:
— N ažalost, odelo neće moći da bude spremljeno za probu
do ponedeljka. Izvinite... malo smo skučeni sa radnom snagom.
Recimo, da dođete u sledeći petak. Siguran sam da će vam
uniform a biti gotova kada ponovo dođete u London.
O nda je pomislio na krojače u Bun Sitiju. Ovde ne poznaje
nijednog krojača, jer je kupovao samo gotova odela. A li čuo
9* 131

je da svi b o g a tiji Ijudi poručuju svoja o d e la uM e rm e n o vo m
kro ja čko m salonu.
O sećao je nekakvu tre m u i sne bivao se da ode M erm enu.
Tam o idu sam o b o g a ti. A li on bi m og ao da se razm eće:
— Slušajte, o vo o d e lo što im am na sebi, ovu un iform u ,
šili su mi k ro ja č i ko ji su p ra v ili o d e la za ko m o d o re engleskog
kra lje vsko g va z d u h o p lo v s tv a !
N o, to bi b ilo glupo. O ni kod M e rm e n a ne bi ni znali
šta je to ko m o d o r va zd u h o p lo vstva .
Fred ip a k ode M erm enu. 'J e d a n gizde lin ćosava lika , k o ji
je sa vija o k ra v a te , p riđ e mu. N a reveru je nosio značku v e te -
rana i Ijubazno se osm ehivao.
— M o lim , poručniče. Čime m o že m o...
— H teo bih da poručim jedno civilno od e lo — reče Fred.
— M o lim . Im am o li vašu m eru? Jeste li već p o ru čiva li
o d e la ko d nas? — u p ita o je ćosa ! nasm ejao se ka o k a k v o
nestašno devojče. — AAislim... p re ra ta ?
— N isam — o d g o v o ri Deri.
Z a tim je posle dugog p re m išlja n ja iz otm en o ukoričene
kn jig e s uzorcim a tka n in a iz a b ra o sm eđi š to f na kockice.
— To je divan m a te rija l za od elo na d va re d a ! — uskliknu
ćosa. ■ — K ako bi b ilo da uzm em o o va j fa z o n ... iz v o lite p o g le d a ti.
K ad je i to b ilo g o to v o , dođe k ro ja č i uze Fredu meru.
— A sad, ka ko bi b ilo da uzm ete i jedno o d e lo na pruge?
M o ž d a neki la ki le tn ji š to f? Z n a te , ub rzo će n a s ta ti vrućine.
— Ne, hva la — o d b i Deri — Uzeću sam o ovo.
N a to se ćosa učtivo o h la di, ka o da se led p re vu ka o p re k o
n je g o vo g b lju ta v o sla d u n ja vo g osm ejka. Spomenuo je jedan m ali
če k... izvesnu kaparu.
Deri nije m og ao da mu da ček, je r je sav novac im a o u
g o to v u , a ni to nije b ila bo g zn a k a k v a suma. H itro je sračunao
u sebi: z a mesec d a na dobiće sto d o la ra od d rž a v e , a sledećeg
m eseca o p e t sto dolara;; i to je sve.
P la tio je pe de set d o la ra k a p a re koje je ćosa
d o g o v o rio se za prvu probu.
Izišao je iz M erm e n o ve otm ene rad nje. Činilo mu se da
je b io suviše rasipan. U izlogu robne kuće O pe nha jm er-S te rn v id e o
132
je sasvim zg o d n a g o to v a o d e la p o trid e s e t i! sedam d o la ra i
d e ve d e se t centi.
— N e budi b u d a la — g o v o rio je onaj glasić k o ji se bunio
u njemu. — B uđelar ti je već d o s ta splasnuo; a tre b a ž iv e ti do
p rv o g a . O vd e nikom e nije sta lo do to g a što si ti b io n a jb o lji
n iša n d žija u svo jo j tru p i. Bombaši nisu p o tre b n i u civilu, i ti
m ora š da štediš pare.
Deri je p o la k o kora čao . Pokušavao je d a usretsredl misli na
d e vo jke što su p ro la z ile ulicom. Jedna le p o tica u zelenom kap utu
zap e mu za oko , aii m isli mu nisu htele da se p o z a b a v e njom e.
D eri shva ti d a ga noge, i p ro tiv njeg ove v o lje , vod e p u t Bular-!
d o ve d ro g e rije .
N ije hte o da ide Bulardu, a ip a k je išao. O tk a k o se v ra tio
u Bun S iti, iz b e g a v a o je d a p ro đ e onuda, pa se z a to i izne-
n a d io ka d je na B ulardovoj d ro g e riji ug le dao novu firm u . Krupnim
slo vim a od čita v m e ta r visine, p re ko cele fa s a d e , šepurila se
svetle ća re kla m a : M id v e js k e d ro g e rije .
Pre je tu je d n o sta vn o p isa lo B ulard .,. u ono vrem e ko je
je Fredu iz g le d a lo ta k o d a le k o , k a d je Fred iz b a c iv a o ta lo g iz
ve lik o g e le ktričn o g a p a ra ta za kuva nje crne k a fe , izn osio smeće
u ka n tu u d vo rištu , I u k u tije u klo z e tim a s ta v lja o klo ze tsku
ha rtiju .
D akle, sad je i o vo p o s ta la jedna od M id v e js k ih d ro -
g e rija koje se p ro s tiru u lancu od istočne do zap ad ne o b a le , sa
bo čica m a sa istim e tik e ta m a na po lica m a.
Isprva je Fred izn en ađe no blenuo, a on da mu p o sta d e
smešno što mu n iko nije re ka o za ovu prom enu. U o sta lo m , on
n iko g a nije ni p ita o za B ularda, nije se in te re so va o za njegovu
d ro g e riju , n iti je p ro š e ta o do vde k a d je one noći čeka o svoju M a ri.
A li sada je tu , i tu je n e kad ašn ja B ulardova d ro g e rija ,
sam o što su iz lo z i b ili pro m en jen i i još je da n ulaz o tv o re n iz
Seste ulice. Izlozi su b ili k rc a ti je vtin im ig ra čka m a , džepnim
la m pa m a , bo čica m a i gipsanim d ra n g u lija m a .
Fred uđe unutra. Sa ta va n ice su z u ja li e le ktričn i ve n ti-
z a tra ž io i la to ri, a k o d te zg e sa sladoledom : i pićem b ila je gužva. Sav
slo bo dan p ro s to r zau zim a le su te zg e sa sitnom rob om , a u n ao kolo
b ili su n a p ra v lje n i m od ern i separei sa sedištim a od sja jne crve-
ne kože.
133

O n stad e po re d te zg e gde su p ro d a v a n e džepne kn jig e
i poče da p o sm a tra m ušterije k a k o p la ća ju račune na b la g a jn i.
R azgledao je o k o sebe i ugledao je dn og čove ka u n a o ča rim a
sa sta klim a debelim ka o ta n jirić i od kineskog po rcelana . Taj
čovek, k o ji je m alo oće la vio i m alo se u g o jio dok je D eri
sipao bom be na N em ačku, bio je Bulard.
Deset m in uta docnije Deri i Bulard s ta ja li su u m a lo j
ka n ce la riji iz a sja jn o o sve tlje ne p ro s to rije gde su a p o te k a ri m ar-
Ijivo m ešali le kove p re m a rece ptim a . Fred je slušao zvecka nje
sta kla , zvon ja vu te le fo n a i h itre k o ra ke k o ji su d o p ira li iz a p o -
te ka rske p ro s to rije , a Bulard je z a p a lio cig a re tu , z a g le d a o se
u Freda očim a ko je su b ile deset p u ta uvećane p o d de b e lim
sta klim a n a o ča ra , i uzdahnuo:
— Da, Fredi, o v a k o je od p re d va d e se t meseci. T ada
ste vi b ili u Engleskoj. Ja sam oduvek b lo za sam o sta ln o po slo -
v a n je , i d rž a o sam se do kle god sam m ogao. A li b ilo je te ško
n a b a v iti robu. Većinom nisam m o g a o da do b ije m ono što mi je
tre b a lo , je r su tru s to v i u g ra b ili svu robu u svoje ruke. I šta sam
m o g a o ? ... Stupio sam u o v a j tru st, i m ora m p riz n a ti da su
b ili p riličn o pošteni p re m a meni. N a p ra v ili smo d o s ta p o v o lja n
ug o vo r, i ta k o sam ja sada p o s lo v o đ a u svo jo j ne ka d a šn jo j
d ro g e riji. Tako je to , Fredi m oj, sve se m e n ja l A i vi ste se
to lik o p ro m en ili da sam vas je d va po zn a o . Više niste ni na lik na
onog švrću ko ji je ne kad a ra d io o vd e !
Bulard kucnu svojim sjajnim no kto m o a v ija tič a rs k a k rila
na F redovim prsim a.
— Č estitam va m , Frede — reče. — V o le o bih' da sam i
ja m o g a o da idem pre ko. Z nate, u pro šlo m ra tu p ro v e o sam
šesnaest meseci u garnizonu u A rka n sa su ... T ako vam je to ,
Frede m o j... D akle, hoćete li stu p iti na po sao ovde ko d mene?
— Radnja se d o sta p ro š irila — p rim e ti Fred, izb e g a va ju ći
d a o d g o v o ri na B ulardovo p ita n je .
Bulard klim nu glavom .
— Da, d o sta se p ro š irila , f m ožd a će ovde b iti do sad no
z a vas ko ji ste le te li po svetu i g a n ja li Švabe...
— I ko g a su p o ne kad Švabe g a n ja le — dopuni Deri 1
osmehnu se, ali gospodin Bulard mu ne u z v ra ti osm e ja k, jer
o v a j deo ra z g o v o ra bio js čisto poslovan.
134
K ad je izišao na ulicu, Freda zaboleše oči posle onog
neonskog o s v e tlje n ja u B ulardovoj ka n ce la riji. A li p rih v a tio je
Bulardovu ponudu, i sad a je im ao nam eštenje. N ije to b ilo na-
m eštenje k a k v o je on hte o, a li ip a k nije m o g a o da sedi skrštenih
ruku i tro š i ono m alo g o to vin e koju je im ao. Bio je svestan da
Bun S itiju nisu p o tre b n i bom baši.
D obio je nam eštenje, a Bulard mu je reka o da m o ra da na-
b a v i o d e lo ; ta m n o b e lo ; sa dva p a ra p a n ta lo n a , je r bi sačuvaj
b o že , m og ao da slučajno pocepa jedan p a r, pa šta bi on da ra d io i
Fred je ko ra ča o Ja vo ro vo m ulicom du bo ko utonuo u misli
M a s a ga je nosila sa sobom , na p re la z im a p ro b ija o se kro z
bočne struje svetine, i k o ra ča o je a da ni sam nije znao
tcuda ide.
U g le d a o je neki b ife , ušao un utra i poručio pivo. Rase-
ja n o je p o s m a tra o penu k a k o sahne u čaši. R a zgo vor sa Bu-
la rd o m staln o mu se m o ta o po g la vi ka o ka k a v do sad an refren .
Početna p la ta biće mu č e trd e se t d o la ra n e de ljn o, a to je
v rlo d o b ra p la ta , re ka o je Bulard. Im aće p riliku da po stane po-
moćni p o s lo v o đ a za d e se t-d va d e se t godina. A li sva ka ko m ora
d a n a b a vi o d elo, je dn o sasvim obično o d eio, sam o tam ne b o je ,
na glasio je Bulard.
Im ao je da bude k o n tro lo r... Č etrdeset d o la ra nedaljno.
To bi b ilo o ko sto i sedam deset d o la ra mesečno. M o ra ć e da
ra d i pe de set sa ti n e d e ljn o ... ne, nego pe de set i če tiri sa ta :
šest d a n a po d e ve t sati dnevno.
Biće k o n tro lo r u M id v e js k o j d ro g e riji, a za d e se t-d va d e se t
g o d in a m ože da d o gu ra do pom oćnog p o slo vo đ e , pa ča!< i po-
s lo v o đ e ! A za sve to vrem e neonska sve tlo st tre p e riće izn ad
iz lo g a , a m ušterije će u la z iti i iz la z iti. O n će m o ra ti d a im
d a je o b a ve šte n ja , da hvali robu, i da p a zi da sve buda u redu.
— Im aćete o d g o vo ra n po sao — re ka o je B jla rd . — U
vojsci ste im ali p rilik e d a v id ite k a k o tre b a u p ra v lja ti Ijudim a!
Sam o n a b a v ite o d e lo , ob ucite ga i d o đ ite na posao.
— U Bun Sitiju tra ž e k o n tro lo re , a ne bom baše — zaključi
Fred u sebi.
I ta k o će on, bo m ba š iz 395-e b o m b a rd e rske grupe, preći
u civilne o d re d e da n a d g le d a ra d u M id v e js k o j d ro g e riji!
Pivo se sm lačilo a pena sasvim usahnula i le ža la ka o
sapunica na tečnosti u čaši. Fred o sta vi p iv o , p la ti i ode.
135
 P rošetao je još jedan b lo k , a onda ga noge poneše n a tra g
p u t M e rm e n o vo g k ro ja čko g salona, gde je b io o s ta v io onu k a p a ru
od pe de set d o la ra za odelo.
M o ra ć e da ra d i, da služi u M id v e js k o j d ro g e riji više od
nedelju d a na da bi z a ra d io drugih pe d e se t d o la ra , i nem a
sm isla da ih o v a k o rasipnički pro ćerd a.
— Izvin ite — re ka o je Deri onom rum enom ćosi,
odm ah razvuče usta u p o slo van osmeh. — 2ao mi je a ko sam va m
n a p ra v io suvišan posao, a li, uko liko nem ate ništa p ro tiv , p re -
do m islio sam se i ne želim da uzmem ono odelo.
Čosa se hladno po klo n i, p o g le d a ga i ode d a p ita
I še f d o đ e sa ćosom. O b o jic a su iz ig ra v a li ulogu uvre đe nih
veličin a k o jim a o va j p ro s ta k sam o d o sa đ u je svojim za n o ve ta n je m ,
a li v ra tili su mu njegovih pe de set d o la ra .
O ni nisu m nogo g o v o rili, a ip a k su svojim d rža n je m b o g a to
p o p u n ili to ćutanje. Kad mu v ra tiš e novac, Deri se p o n o vo
izvin i i zah vali im.
— N iš ta ne sm eta — procediše o b o jic a , a svojim d rž a -
njem i glasom g o v o rili su:
»V iše ne d o la z i M erm enu, nego idi onam o gde ti je
m e sto !«
D eri ode. U tom kiselom ra sp oložen ju znao je kuda tre b a
d a ide. O tiš a o je u je d n u ra d n ju g o to v ih od ela. N e ki p rija ta n
čičica p ro d a o mu je jedno je vtin o , zgo dn o, p la v o od e lo na d v a
re d a za d va d e se t i sedam d o la ra i d e ve d e se t i p e t centi, 1
je dn o sm eđe od elo na jedan red za trid e s e t i d va d o la ra .
Fred je p ro b a o i je dn o i dru g o o d elo, a kro ja č iz te
ra d n je za b e le žio je p re p ra v k e koje tre b a iz v rš iti na p a n ta lo n a m o
i ka p u tim a . O n d a Fred p o n o vo obuče uniform u. O ni mu reko še
d a o d e la m ože uze ti u p e ta k posle podne.
k o ji
šefa.
31
Jedne subote posle podn e H om er V erm els le ška rio je ncs
širo koj klupi za Ijuljan je na p re d n jo j ve ra n d i svoja kuće. D rve ne
le tve te klupe bile su g la tk e , ja stu k na sedištu nov, a i p o n e ki
od jastučića k o ji su sta v lja n i iza le đ a b io je nov. Jedan ,od
tih jastučića, je da n s ta ri, k o ji je te tk a Ema napravilc^ i u kra sila
rumenimi i zelenim svilenim ve zo m , m etnuo je p o d butine.
H om er je oduvek ne kako n a ro č ito voleo baš to jastuče.
Sećao se k a k o je, k a d je b io dečak i ka d bi ga posle večere
sa vla d a o um or, le ga o na ćilim na po du i s ta v lja o to jastuče pod
glavu. M a m a bi ga o p o m in ja la :
— H om ere, idi u k re ve t. Hom ere, dušo, nem oj da za sp iš
na po du , je r niko neće m oći da te pro bu di.
A li on bi ip a k okrenuo glavu o d nje, p ra v io se da je
b u d a n , i spre m ao se da zaspi.
O v o jastuče izneli su na vera nd u, je r mu je jastučnica b ilo
sva o trca n a . U dnevnoj sobi b ilo je novih jastučića ko je je
n je g o v a m a jka p ra v ila da nečim zap osli svoje m isli do k <je
on le ža o u d a le kim bolnicam a. N a p ra v ila je jedan od ra zn o b o jn ih
kocki, a na svaku kocku iz v e z la šarene ruže. H te la je da mu
g a p o šalje u bolnicu, a li on jo j je pisao da ga ne šalje. N o
ka d se v ra tio kući, svidele su mu se b o je na to m jastučiću čim ilr
je ugledao.
Hom er se lenjo Ijuljao. G la v a mu više nije b ila m am urna.
Ručao je čorbu od p a ra d a jz a , pečenu p ile tin u i sa la tu od kupusa,
a sve za sla d io kolačim a . O n je n a ro č ito tra ž io da mu n a p ra v e
137
čorbu od p a ra d a jz a i salatu od kupusa da ra z b ije m am urluk.
— Sinko, — re kla je te tk a Sejd za vrem e ručka — t i sž
n a p o la m rta v od m am urluka, a im aš ite k a k o d o b a r a p e tit!
A g o sp o đ a V erm els se n a k a š lja la i z a v rte la g la vo m na
siro tu te tk u Sejd, k o ja u svom veku uopšte nije okusila piće.
T etka Sejd je b ila suviše na m ćo ra sta i devičanska d a b i joj
iko po nu dio da p ije . A li H om er se nije n a lju tio na njenu je tku
prim edbu. Sam o je ra z v u k a o usne u on a j svoj g rč e v iti osm ejak ko ji
mu je o tk riv a o sve zube i svaki p u t z a tv a ra o je dn o oko , i
o d g o v o rio te tk i d a mu piće s tv a ra a p e tit i d a će o p e t p iti.
O n a je sam o šm rknula s ne g o d o va n je m , a n e ko liko m inuti
d o cnije po n o vo je šm rknula ka d mu je ruka jače z a d rh ta la i on
pro suo jelo po po dm e ta ču ispod svog a ta n jira .
— Šta sam ti ja re k la ! — o b ra d o v a se te tk a Sejd. —
V id iš !i da ti piće ne p rija ! Svi le ka ri kažu d a je a lko h o l šte ta n
z a o rg a n iza m , a oni v a ljd a znaju šta govore.
— Sejd, m olim te — reče m a jka tih o , a Luela se na kašlja.
O ta c nije b io za sto lo m , je r on n ika d a nije ruča vao ko d
kuće, nego bi na brzinu p re z a lo g a jio u k a k v o j k a fa n i i d o la z io
te k uveče.
— U f, ti n išta ne znaš — odbrusi jo j H om er, pa z a tim po-
m a lo pakosno d o d a d e : — Slušaj, te tk o Sejd, jesi li ti ik a d a im a la
randevu s nekim dasom ?
O n d a je prasnuo u smeh, što nije b ilo nim alo le p o od
n jeg a, ali ona je sam o n a p o la razu m ela šta jo j je re ka o .
T e tka Sejd se u vre đe no v ra tila u b ib lio te k u gde je iz d a -
v a la dečje knjige , a Hom er je seo na klupu za Iju lja n je i
Iju lja o se.
Popušio je ne ko liko c ig a re ta I g le d a o na ulicu. V id e o je
n e ko liko de čaka na b iciklim a i s etio se k a k o je i sam išao
svojim sta rm i b iciklo m na iz le te izva n g ra d a , m eđu b re žu ljke i
sunčane dolin e pune p o ljsko g cveća. U zeo bi svoj sta ri sm eđi
ra n a c na le đ a , na glavu bi na tu ka o svoj k lo p a v i šešir, i sa
d ru g o v im a o d la z io u d a le ke vožn je . A je d a n p u t mu se d o g o d ila
i n e zgo da k o ja je, srećom, d o b ro pro šla . V o z io je suviše blizu
je dn og kam ion a ko ji je izn en ada za o kre n u o , i on je u poslednjem
tre n u tku o tsko čio sa bicikla . Kam ion mu je sam o p rig n je čio šinu
na p re dn jem točku. Još i sada se sećao k o lik o ga je s ta ja ld
o p ra v k a to g a točka .
138
O n je m nogo vo le o da se v o z i b iciklo m , da juri ka o
s tre la d o k mu v e ta r šiba oko ušiju...
N eki dečaci p o ja više se na p ra zno m g ra d iliš tu p o re d kuće
Englovih. Tu je ne ka d a s ta ja la kuća, a sada je m esto služilo
kao ig ra liš te dečacim a iz susedstva. Tu su bili tra g o v i b e zb o l-
skih m e ta , a u tra v i su se m og li naći k lik e ri i da vn o za b o -
ra vlje n e , z a rđ a le igračke.
Dečaci su se sprem ali da ig ra ju b e zb o l i p re p ira li su se
o k o sa sta va tim o va . Bilo je tu de čaka svih uzra sta , od p e t pa
sve do p e tn a e s t godina. M a liš a n i ko je su s ta riji dečaci pre-
z riv o o d b ili da prim e u tim o ve tra ž ili su utehe u rva n ju i ga-
n ja n ju po p o lja n i. Za njim a su trč a li psi, veselo la ja li, v a lja li
se po tra v i i njušili noge svojih m ladih g o spo da ra .
Iz kom šiluka d o p ira li su glaso vi ko m šija k o ji su se do-
v ik iv a li iz svojih zasejanih b a šta . C rvendaći su s le ta li sa drve ća,
p a p o n o vo o d le ta li na grane.
A H om er je sve to p o s m a tra o , i slušao, i pušio na svojoj
k lu p i za Ijuljan je . Čuo je je dn olično zve cka n je la.naca na k o jim a
je klupa visila , ta j ta k o p rija ta n dom aći zvuk pocinkanih lanaca
k o ji se kreću u kuka m a na tava nici.
O v o Ijuljanje po tse ća lo ga je na Ijuljan je na b rodu. Za-
tv o r io je oči i u m islim a g le d a o one uske p o s te lje u ko jim a
su Ijudi sp a va li na m oru. Setio se v itla , to p o v a i m rm lja n ja hi-
d ro a v io n a po nebu. Pokušao je da d o ča ra njiho v zvuk, ali
g a je o m e ta lo struga nje lanaca o kuke na tava nici.
A onda jedna lo p ta p o le te p re ko ulice i d o k o trlja se do
be to n skih stepenica njeg ove verande. Jedan dečak, sav zad i-
han od igre, d o trč a da je uzme. P ogledao je u H o m era i v id e o
vrpce na njeg ovim grudim a.
— O , gospodine, — uzviknuo je — vi m o ra da ste bili
u strašnim b itk a m a !
Hom er se osmehnu i nešto reče.
Dečak p riđ e b liže i po pe se uz stepenice. O s ta li d o đ o -
še za njim . Došli su i svi njihovi kučići. Prekinuli su igru da
ra z g o v a ra ju s njim .
P itali su H om era da li je b io u Francuskoj, u A fric i, na
S olom onskim O strvim a . Is p itiv a 'i su ga o F ilipin im a, o Perl Har-
buru i p o dm o rnica m a. O n nije m og ao da im kaže m nogo, ali
se u p in ja o da im priča.
139
 N e k a d a da vn o sanjao je o o va kvim trenucim a, k a d se- G o v o rio je o Junkersim a, p o n o vo se p re ne o na pa lu bu,
bude v ra tio kući, k a o junak. Zeleo je da o d rž i g o vo r 0 gimna-i I po n o vo sta o za m itra lje z i sip ao svoje sm rfonosne m efke od
ziji. G o sp o đ ica Emerson, V ilm in a u čite ljica , re k la b i: d v a d e s e t m ilim e ta ra .
— Srećna sam što u našoj učionici m ogu da p o z d ra v im O b o rili smo svega n e ko liko — re ka o je sa žaljen je m .
je dn og od onih ju na ka k o ji su b ra n ili svoju o ta d ž b in u na d a le - — Junkers je teško p o g o d iti.
kim p u č in a m a .. D ajem reč H om eru V erm elsu! A li ip a k, m a k o lik o on tu k a o iz m ifra lje z a i to p o v a , m a
k » lik o živ o p rik a z iv a o zapenušene b re g o ve olujn og m o ra , m a
O n b i g o v o rio i' g o v o rio (ta k o je zam išlja o) i g le d a o k a k o
š ta g o v o rio ... v id e o je k a k o njeg ovi slušaoci, jedan p o je da n,
im se oči šire od d ivlje n ja . Ispričao b i neke ša ljive d o g a đ a je ,
o d la ze .
a li on akve ka kve i d e v o jk e m ogu d a čuju. V id e o bi k a k o one
N jem u nije b ilo jasno z a š to ga napuštaju. Kad je on
uzvikuju, i šapuću, a n je g o va V ilm a , s njeg ovom m o rn a ričko m
b io dečak, bez daha bi slušao nekog v o jn ik a k a d b i p rič a o
značkom na gru dim a , ponosno bi ga g le d a la svojim krup nim
o ra to v im a , ili m o rn a ra k o ji b i mu g o v o rio o svojim ranam a.
zelenim očim a.
O n b i b io pre sreća n da mu se p ru ž ila o v a k v a p rilik a ... A ovi
O n im ne bi g o v o rio d a je u službi b io stro g . N e b i inv d e ča ci? ...
re ka o ono što nije za ženske uši, je r ni za živu glavu ne bi A li sa svih stra n a čuo je sam o d o š a p fa /a n je i m rm lja n je :
hteo da uplaši svoju V ilm u , nego bi im p rič a o o on akvo m rati> — H a jde , Buco, idem o.
0 ka kvo m one smeju da čuju, a p rito m ne bi n im alo u m a n jia — H a jde m o, Raje.
svoj udeo u njemu. — H a jde , tre b a da za vršim o utakm icu.
S an ja rio je svoj na ivn i, dečački san... O n d a odoše i Idečaci i psi. Prešli su p re k o ulice i po n o vo
M o ž d a b i g o v o rio i deci u nede ljn oj školi i izvid n icim a . se ra s tu rili po onom p ra zn o m g ra d ilištu . A k a d a su p o m islili
1 od ve o b i V ilm u na ig ran ku u Crvenom krstu ili u fis k u ltu rn o j d a su d o v o ljn o d a le k o i da on ne m ože da ih čuje, bučno
sali u gim na ziji. su z a d ž a k a li. Do nje g a su jasno d o p ira le reči ko je su p re d njim
A dok bi ona p o la g a la m aturu , čekao bi je. N e k a k o bi1 z a d rž a li u sebi je r su svi b ili d o b ro va sp ita n i, ia ko to vasp i-
još b io u u n ifo rm i, još bi nosio m orn aričku p la vu odoru. Po- ta n je još nije ste klo fino ću iskustva z re lijih godina.
nosno b i je čekao d o k ne iz iđ e sa m a tu ra n tsko m sve d o d žb o m — Slušajte, — vikn uo je jedan i tih o se na sm ejao — ja
u ruci, i sa poljupcem za njeg a. T ada bi je p ritisn u o na g ru d i ni reči nisam razum eo od svega što je o .ia j p rič a o !
i osećao njenu u stre p ta lu blizin u, je r ta d a ... ta d a bi sigurno — Pa i ja sam sam o ...
b ila d o vo ljn o o d ra sla da bi m ogli da se vere. — Sve je nešto m leo k a o d a g o v o ri kineski!
— Izg le d a da je ranjen u usta.
Te m ale snove san ja o je, i s vrem e na na vrem e u b la -
— N ije , ranjen je u nogu. Ja sam ga v id e o ka ko hoda.
ž a v a o njim a oštricu čežnje k o ja svako g čove ka m ože da tiš ti
— M o ja sestra ka že da je on b o g a lj u ruku.
ka d se n a la zi deset h ilja d a k ilo m e ta ra d a le ko od kuće. O n se
— A g o sp o đ a D žekobson je p rič a la m o jo j te tk i da on
još nije b io o d re k a o tih snova, je d n o sta vn o mu nisu pa li . nat
p ro sp e je lo po stoln ja ku ka d g o d jede.
p a m e t u poslednje vrem e. A evo sada p rič a ovim dečacim cf
H om er je čuo sve to. Čuo je k a k o su op isa li sve p ro -
o ra tu :
k le ts tv o ko je mu je u p ro p a s tilo ž iv o t. O ni nisu želeli d a on to
— Bili smo p re d sam im O rano m — p riča o je. — U Li-
čuje, je r su ko d kuće b ili v a s p ita n i da budu učtivi. A li on je
verpulu nismo dopunili ta n k o v e g o rivo m . S tari je re k a o : »U m aći ip a k čuo, i o m rza o je tu b rb ljiv u dečurliju.
će nam ko n vo j a ko budem o uzim ali g o rivo « . A svi re ko sm o :
O m rz a o je te dečake, pre m d a oni nisu hte li d a ga uvrede^
»H ajd em o «. O m rz a o je ovu ulicu i nmris pro le ća. O m rz a o je dane k a d

140 141
ža b lji Horovi p e vaju po b a ra m a , dane ka d je užina n a js la đ a
na izle tu u p riro d i, na nekom sunčanom prisoju.
N e k a d a je i cn, u p ro le ća k o ja su ta k o nedavno m inula,
b io o k re ta n ka o k a k a v m ačak i um eo ja da se p e n tra p o
drveću i da ju ri p? p o lja n i za lo p to m . N e k a d a su i njegovei
noge b ile h itre k a o u zeca.
I on je te ra o b ic ik l, trč a o , ska ka o i! b e ž a o k a d se ig ra o
šuge sa d ru go vim a. I ti n jeg ovi d ru g o vi u ig ri b ili su h itri i
o k re tn i, a li H om er je trč a o n a jb o lje od svih i uvek je odnosio
po be du ka d bi se ta km ičili u trčanju.
Bio je b rz k a o s tre la , umeo je da p u šta zm a ja na jviše
od svih, i p e n tra o se na najviše grane. Bio je nestašan k a o
le p tir. Bio je . . . Bio je ... I b io bi sve to o p e t, ra z m iš lja o je
ra z ja re n o u sebi, sam o k a d bi m og ao da se oslob odi ove
pa uko ve m reže k o ja mu je sp u ta la p o la te la .
D o k to ri su k o n s ta to v a li p a ra iiz u i grčeve, i sm a tra li su
d a je tim e rečeno sve. A nisu zna li da je on m o g a o da trci
b rž e od n a jh itrije g de čaka ka d b i ig ra li žm ure ili ka kvu dru-
gu ig ru ...
Klupa za Ijuijan je n jih a la se u leno p o p o d n s, a H o m e ro va
ruka to lik o je d rh ta la da je p o tro š io m nogo šibica i g o to v o
za p a lio sedište dok je p a lio cig a re tu za cig a re to m . Dečaci na
pra zn o m g ra d iiiš tu bučno su ig ra li bezbol.
H om er je Iju tito pušio i čekao da d o đ e V ilm a , d a n a đ e
utehe u njoj. G le d a o je u njenu v e r a n d j i v r a ta k ro z k o ja će
ona izići, ali V ilm a se ne p o ja /i, i H om er om rznu i nju. O v o
novo ra zo ča re n je još jače ra sp iri m ržnju p re m a onim dečacim a
na ig ra liš tu , i svojim plam e nom o b u h va ti i Luelu, k o ja d o ska-
ku ta sa sla do led om što je ku p ila za njega.
_ Ne tre b a mi sla do led — iz v a li besno i u d a ri je
ruci da je k o rn e t o d le te o p re ko o g ra d e vera nd e.
Luela zg ra n u to uzviknu i uvre đ e n o ode. O n a je h te la d a
ga o b ra d u je , a on jo j ta k o v ra ć a ! Baš nem a sm isla što je ta k a v !
Hom er se p o k a ja , a li Luela je već b ila otišla.
U m islim a je setno te to š io p ro šlo st k a d je trč a o neum orno
k a o m la di vuk.
32
Fred Deri nije b io stvoren za trg o vca . O p re z a n , n e rvo za n
i d o te ra n še tka o je k ro z bučnu gom ilu m u š te rija i svim silam a
u p in ja o se da o d rž i d o sto ja n stve n osmeh na licu.
Fred je ra d io od de set do d v a , i p e t s a ti posle to g a ,
svako g da n a , izu zev ka d a je im a o slo bo dan dan. Radio je na
smenu sa jednim viso kim pom oćnim p o slo vo đ o m k o ji je nad
njim stro g o is p o lja v a o svoju m oć p re tp o s ta v lje n o g starešine. G o -
spodin Lus, ta k o se z v a o ta j pom oćni p o s lo v o đ a , nije b io u ra tu ,
a li ie u živa o d a p o k a ž e svoju v la s t nad jednim bivšim o fic iro m .
Tri da na še tka o je Fred od tri sa ta posle po d n e do osam
s a tl uveče, a tri da na od sedam uveče do ponoći. N a d g le d a o
je ra d b la g a jn ic a , o p o m in ja o šeg rte d a brišu m ram o rne ploče
te z g i i s to lo v a , i p o ra v n a v a o k u tije sa bo nb o n a m a k a d bi ih
neka m u šte rija p o m e rila . U ko liko bi se neka kelne rica z a p ri-
ča la , zlo k o b n o bi sta o iza nje i! opom enuo je, i n a te ra o je d a
p<S ćuti. Bulard je re ka o da ta k o m ora da ra d i, da o d rž a v a n a j-
s tro žu disciplinu.
Fred Deri se s a g in ja o r u čtivo d iz a o novčiće k a d b i ih
neko ispustio, i p a z io da s to la ri k o ji su p o s ta v lja li no va p o s to lja
z a robu ne sm etaju m u šte rija m a , a ni m ušterije sto la rim a . O tv a -
ra o je v ra ta da p ro p u s ti žene n a to va re n e p a k e tim a k a d bi on o
č a ro b n o e le ktričn o o ko p re s ta lo da ih a u to m a tski o tv a ra , i p o -
z v a o b i e le k trič a ra da p o p ra v i to e le ktričn o oko. M o trio je na
novu d e vo jku k o ja je p ro d a v a la du van i učtivo p rila z io d a um i,
ri u vre đe no sa m o lju blje neke m ušterije ko ju ona nije razum ela.
143

K ad b i neka guskica uplašeno d o trč a la sa rece ptom u ruci,
o d ve o bi je do g o spo din a D e ge ta u o d e lje n je gde su s p ra v lja n i
le ko vi i u p o zo rio ga da odm ah usluži ovu dam u, je r js slučaj
veo m a h ita n !
M o trio je na sve, i svuda je z a b a d a o svoj nos. U služivao
je m ušterije ka d bi p ro d a vci b ili suviše za u z e ti, ali on nije b io
p ro d a va c. O n je b io neko o d v ra tn o niže b o ž a n s tv o ko je se ne-
čujno k re ta lo po ra d n ji i ko je su s v i' nam eštenici m rzeli.
A p la ta mu je b ila trid e s e t f sedam d o la ra i pe de set
centi nedeljno. D irekcija je re k la da je to n a jviša po če tn a p la ta
z a ta k a v po sao , i Bulard je m o ra o da pre krši obećanje ko je
mu je b io dao. Doduše, Bulard mu je obećao da će dobitil
če trd e se t d o la ra nedeljno do cnije, posle tri meseca, je r ta k a v
je red ko d M id v e js k ih d ro g e rija . A u k a n c e la riji Fred je g le d a o
k a k o se isp un java ju fo rm u la ri iz v e š ta ja u če tiri p rim e rk a : jedan
za generalnu d ire kciju , jedan za oblasnu d ire kciju , je d a n za sre-
sku d irekciju i jedan za njihovu arhivu. T a ka v je red ko d M id v e j-
skih d ro g e rija , i čovek m ora da nauči ta j red a ko m isli d a bude
k o ris ta n član trg o v a č k o g a p a ra ta M id v e js k ih d ro g e rija .
Službenici u a p o te ka rsko m o d eljen ju d o b ija li su p la tu svake
s u b o te ,a službenici u o sta lim o d e lje n jim a d o b ija h su p la tu sva-
ko g p o n e d e ljka da je p re k o nedelje ne bi p ro fu ć k a li. To je b ild
veo m a m ud ro rešenje, pa je a p o te k a rs k o o so blje s visine g le d a lo
n a o so b lje iz osta lih o d e lje n ja , k o je ih je, za u z v ra t, svesrdno
m rzelo. . in spe kto rom .
U m agacinu iza ra d n je b ili su uredni k a rto n i m agacinskog
p o s lo v a n ja , po lice k rc a te robom ', i lif t ko jim je ro b a d o vo že n a
iz po d ru m a . U podrum u su b ili i p a co vi k o ji su noću iz la ^ ili jz
svojih rupa i cv rk u ta li k a o p tice u sm eđem krznu.
Jedne noći Fred se d o g o v o ri sa crnačkim m om kom k o ji
je ra d io u skla dištu da se m a lko p o z a b a v e p a co vim a ; Fred
i crnački m om ak n a b a vili su flo b e re pa su sledeće noci dugo
o s ta li u podrum u i u b ija li pacove. A li druge noći je da n m e ta k
u d a ri u neku cev, od b i se i ra z b i bočicu neke re tk e i skupocene
a o o te k a rs k e tečnosti. N a to Bulard za b ra n i d a lji lo v puškam a
j reče im d a u p o tre b e o tro v . A li ta k a v lo v nije b io zam m l|iv.
Pacovi b i p o je li otrov, i o d la z ili u svoje rupe d a 'c rk n u u sam oci.
Z a to Fred i crnački m om a k p re sta d o še da u p o tre b lja v a ju o tro v ,
pa su novi pa co vi d o la z ili d a cvrkucu i iz v iru ju iz rupa.
144
U sam iJ rad nju p a c o v i nisu d o la z ili, je r ka ko b i je d a ri
p a co v m og ao da živi u M id v e js k o j d ro g e riji sa njenim b le š ta v im
o s ve tlje n je m , higijenskim p ločica m a, kožnim sed ištim a i se p a re im a ;
m irisom le k a rija , zvecka njem i z vo n ja vo m kasa , i gužvom m ušte-
rija ko je su^ se od po dn e do d v a s a ta b o rile da uhvate n e k o
p ra z n o sed ište! N jih o v o ca rs tv o b ilo je u podrum u, a F redo vo
c a rs tv o , p o kom e je on budno k rs ta rio i uhodio, u p riz e m lju j
Fred je^ nosio svoje uredno p la v o o d elo, svoje je v tin o
p la v o o d e la , i k ra v a tu u tonu. Za prom enu ob u ka o b i p o n e k a đ
° n o d ru g o , sm eđe o d e lo ko je je kupio.
Kad ga je p rv i p u t v id e o u to m sm eđem odelu, Bulord
se na m rstio. Smeđe od e lo ne o d g o v a ra p ra v ilim a M id v e js k lh
d ro g e rija , koje iz rič ito za h te va ju p la v o ili crno.
Jednog d a na do šao je in sp e kto r iz oblasne d ire kcije d a
z a v iru je p o ra d n ji i1 klim a g la v o m , i da p o v e rljiv o šapuće svoje
m išljen je o ovor vie i onom e. Fred je to g d a n a slučajno o b u k a o
ono sm eđe od elo. O b la sn i in sp e kto r p rig o v o rio je zb o g boie>
F redo vog odela.
S lušajte, p rija te lju , — re ka o mu je Fred — k a k o .bl
da mi M id v e js k e d ro g e rije kupe no vo o d e lo p o svom ukusu?
— K ako se usu đ u je te ... — uzviknuo je ob la sni in s p e k to r
i z a ja p u rio se ka o p a p rik a .
. . A l' Bulard se na sm ejao i o d veo in sp e kto ra . Docni-!
|e je opom enuo Freda da ta k o ne sme da g o v o ri s o b la sn im
Ponekad bi Fred v id e o ne kog o d svojih školskih d ru g o va ,
a!i bi se re d o vn o o tšu n ja o da se ne sre tn e s n jim a oči u očl.«
se sticJe ° ° v o g p o n iža va ju će g posla, a to sva ko d n e vn o
p o m ža va n je sam oga sebe poče da se o d ra ž a v a na n je m u /
O m rsa ve o je i želud ac stad e d a mu z a d a je muke.
■ ^ | e9 ° v ž e ludac b io je z d ra v i g n ja v io ga je o v a k o u vojscl
je d in o k a d su b o rb e b ile isuviše česte isuviše n a po rne, k a d
|e b ilo isuviše o p e ra c ija u isuviše m alo da na . T ada b i on o d la -
z iO ( u o p o ra v iliš te na od m or. U Bun S itiju nije b ilo o p o ra v iliš to
kuoa bi covek m o g a o da ode p a da se sam o iz le ž a v a , še ta
i |ede, da se k a rta , peca ribu, p liv a i le ška ri, da ig ra n o g o m e t
o co ga je v o lja . O vd e nije b ilo o p o ra v iliš ta da čovek p o v ra ti
pre m ore ne živce u M id v e js k o j d ro g e riji.
10
145
 Fred se još ra n ije o tse lio iz h o te la D a n i j e I B u n u m no-
go je v tin iji fo te l S e n e k a, gde je p la ća o trin a e s t d o la ra n e d e ljn o A li čim b i se na šao n a d ciljem , stra h a b i n e sta lo , i on bi ni-
za sobu sa zasebnim ku p a tilo m . N e ka ko nije vo le o da im a za je d - 1 slPao bo m be što je b o lje umeo.
ničko k u p a tilo , a to ga je p o m a lo i čudilo, je r je u vojsci d e lio Ah ova svako dn evn a p a te tič n a za m o rn a ig ra , k u p o va n ja
k u p a tilo sa s to tin u drugih o fic ira . A li ovd e, u hotelu S e n e k a, p ro d a v a n ia , o vo osm ehivanje ka d a mu uopšte niie b ilo do
bilo je to n e kako drukčije. Z a to je ra d ije p la ća o nešto više osm e,ka, o vo u g a đ a n je m u šte rija m a k o jim a nije hteo da uga-
za sobu s kup atilom . ' ub,la l° ga |e I sve više mu išlo na živce.
O d m ale p la te koju je d o b ija o nije mu o s ta ja lo b o g zn a Do a i n u ? ? T 16 d a , gubi dah ' z a v id e ° ie G a d o rsko m što je
k o lik o da bi m og ao da časti d e vo jke . Tri večeri u nede lji poginuo . K akvu ,ma k o n s t od to g a što je o sta o živ, da ta v o ri
u M id v e js k o j d ro g e riji?
iz la z io je, svaki p u t sa dru go m d e vojkom . Sa Sirli se p o s v a đ a o ,
a Fej i Lina m nogo su ga volele . T ra žile su ga p re k o te le fo n a
u hotelu S e n e k a, i o s ta v ile svoju adresu i b ro j te le fo n a , a li
Deri im se nije ja vio .
U slobodne večeri, k a d a nije ra d io , m nogo je šetao. Posle
onog vrće n ja u krugu p o M id v e js k o j d ro g e riji k a o u k a k v o m
ka ve zu , vo le o je da šeta slobod.no i da g le d a sve tlo sti u noći.
V o le o je zvuk au tobu sa, i m iris cveća k o ji se o p o jn o širio iz
d v o riš ta u stanbenim č e tv rtim a , i čeznuo je da im a psa.
U S e n e k i nije m o g a o da d rž i psa, ali tri d a na je im a o
v e lik o g sivog m ačka. M a č a k je d o lu ta o uz z a rđ a le gvo zde ne
stepenice ko je su služile ka o pom oćni iz la z za slučaj p o ž a ra
i išle uz zid s v e tla rn ik a , p o re d F redo vog p ro z o ra . M a č a k je
d o ša o , ko zna za š to je došao, i m ija u ka o p o d p ro z o ro m Fre-
dove sobe. O n je o tv o rio p ro z o r i d o m a m io ga u sobu. Z a tim
je. o tiš a o u m le karu i kupio m leka. U jednu ku tiju m etnuo je
d o s ta h a rtije , pa ku tiju s ta v io u k u p a tilo , da bi m ačak im a a
k lo ze t.
Cele noći le ža o je m ačak, kom e je on nadenuo im e T om ;
n a njeg ovom kre ve tu i p re o . A li tri da na do cnije Tom ode niz
iste gvo zde ne stepenice p o k o jim a je i d o š a o , i više se ne v ra ti.
»Tom nije m og ao da podnese S e n e k u«, za klju čio je Fred,
J b ilo mu je ža o je r je o p e t o sta o sam.

"F re d se p a ž ljiv o šunjao p o M id v e js k o j d ro g e riji, od te zg e

d o te zg e , u b e skra jn o m krugu, je r u Bun Sitiju nisu b iii p o tre b n i
bom baši.
Dok je b io u Engleskoj, p o n e ka d b i ga u h va tio strah p re d
u z le ta n je , i ta d a je m o ra o da p ris ilja v a sebe da uđe u aviorr.

146 10*
 N e, nisu to tačn e reči. N lje b io ba š sasvim siguran, a li
činilo mu se da nisu. Pokušao je ponovo.

O snažna, jasna večernja zvezdo...

Da te s p u s tim na grob koji volim.
Nisu ni to. N ije m og ao da se seti tačnih reči, je r ih n ika d a
n ije ni naučio na p a m e t. A li njiho va suština p rija tn o je b ru ja la n
u njem u, i b ilo mu je ne kako to p lije u nogam a. Z a tu rio je kacigu
na čelo i osm ehnuo se.
Pred oči mu iskrsnu slika nje g o ve kuće: sunce te k zašlo za
um ivenu kosu b re ž u ljk a na za p a d u ; p o č e ta k je m a ja ; g ro z d o v i
jo rg o v a n a o te ž a li od p lah og pro le ćnog p lju ska , o p o jn o m irišu...
33 Jo rg o va n i n a jja če m irišu posle kiše. O p ija ju čula svojim
m io m iriso m , i u čoveku bude Iju b a v p re m a celom svetu. S tim
nežnim dahom jo rg o v a n a u n o zd rva m a čovek m ora da vo li
N a tra v n ja k u Elove kuće o p o jn o su m irisali be li 1 Ijubičasti č ita v svet.
a ro z d o v i jo rg o v a ria k o je je El sadio iz g o d i n e u godm u.
Jedna sramežljiva, skrivena ptičica...
— Z ar o p e t sadiš jo rg o va n e ? — z a d irk iv a la bi ga g.
— Da, o p e t — o d g o v o rio bi El za lju b lje n o . V itm a n o v i stiho vi p o n o vo mu z a b ru ja š e m islim a k a d je sm rt
Sa rukam a p rlja v im od zem lje i lulom u zubim a P ° s™a tr a ° čudnom slučajnošću o p e t posegnula da uzme ž iv o t je dn og drugog
bi b a š to v a n a ka ko ih sadi i p a z io da budu d o b ro p o sa đ e . p re ts e d n ik a Sjedinjenih D rž a v a , neposredno p re d po be do nosn i
El je o b o ž a v a o jo rg o va n e , je r su ga po tseca i na a i svrše ta k ra ta 1). S m rt se i o vo g p u ta um ešala da iskrva vlje n u
zem lju baci u noć ža lo s ti. Crnci su o p e t p la k a li u V ašing to nu .
na b a ik e i čudesno lepe priče.
» M o ž d a su mi V itm a n o vi^ stihovi ulili tu I|ubav p re m a - N a ric a li su V itm a n o v im s tih o vim a : » M rta v je, nem a g a ... nem a
g o va n im a « , ra zm išlja o je El k o p k a ju d po sećamu iz m.nul.h god.na. m oje Iju b a v i...« Ljudi su o p e t načinili b o ž a n s tv o od čove ka ko g a
A li nije m og ao da se seti tih stihova. su na jviše m rzeli. V o jn ici na d a le kim b o jiš tim a jecali su, a Sti-
fe n so n i> hjem u slični up itn o se za g le d a še u zve zd e i ne na đo še
o d g o v o r... našli su sam o prazninu.
I ta k o je jedne večeri le ža o na nekom tv rd o m brezuhku
u Ita liji i slušao g ra n a te ko je su ra z d ira le b l a t o oko n|ega. .o
Sada se El o p e t v ra tio u zelenilo »T rešnjevog b re ž u ljk a « .
ie k a l.a v i m o k a r, a noge su mu trnule od hladne Ipgave sluzi
Setio se svog oca i po sete g ra b lju b o ra ca palih u Secesioni-
k o ja mu je p ro d ira la u cipele. R azm išljao je o V lf 'Jianu' lo rg ° v a -
stičkom ra tu . K o ra ča o je s ocem izm e đu nem og m no štva drugih
nim a T s v e m u onom e što je po m isa o na jo rg o va n e b u d ila u n,emu.
I o p e t je p re b ira o po sećanju tra že ci stiho ve o |org ova m m a. ho do časn ika, a p re d očim a mu je p ro m ica la sveta slika tih
ra tn ik a : sa za sta vo m na čelu, sa p išta vim fru la m a od k a k a o v o g
Poj, o pevaču u močvari...
d rv e ta , i silnim bu b n je vim a k o ji su g ro m ko p riča li o ra tu u
l V o lt V itm a n (1819-1892), je da n od najvećih pesnika Tenesiju. Borci sa starin skim zaliscim a, o p a lje n i od sunca, m a ršira li
SAD ko ji je ove kove čio tra g ičn u sm rt A b ra h a m a L m k o na, p re t-
*) Sm rt p re ts e d n ik a SAD F ranklina R uzvelta 12. IV. 1945.
s e d n ik a SAD, u svojoj pesm i »Kad su jo rg o va m posledn,. p u t
p re d m ojim v ra tim a cvali«.
149

143
su k ro z Ijubičastu m aglu rascvalih jo rg o v a n a u spom en na dan
k a d je b ra d a ti V itm a n tu žn o do šao da svoj cve t b la g o p o lo ž i
na Linko lno v1) kovčeg.
To je b ila nežna p ro šlo st cekakupnih Sjedinjenih D rža va ,
I sa Juga i sa Severa d o la z ile su žene da plaču i' p o lo že vence
cveća na g ro b o ve onih k o ji su le žali na tihim b o jištim a .
O, to je b io ponosan r a t l I Sever i Jug naučio je d a
ceni ponos u tre n u tn o m n e p rija te lju .
A li nije b ilo nim alo v ite š tv a u za ra že n im p o k ra jin a m a gde
su deca usred svojih srušenih do m o va k o v a la pla n o ve ka ko će
je dn og d a na d o ž iv e ti da osve te svoje pa le očeve. Tu je đ ik a la
ra z m e tljiv a m ržn ja . Tu se šepurio ku ka sti k rs t, a žene su sa
p ro z o ra lile ključalu vodu na g la ve vo jn ika . Tu su b ila ta m n a
s kla d išta u ko jim a su ne kad a G e sta p o vci k rv a v o o rg ija li i na-
s la đ iv a li se m ukam a svojih ž rta v a .
To je b io košm ar ko ji se ne z a b o ra v lja do sm rti.
A jo rg o v a n i su b ili znam enje je dn og p le m e n ito g ra ta , i
z a to ih je E hvo le o.
— M r tv a ! — p ro m rm lja ona i p rc b u d i se još m alo. — Ja
sam m nogo p u ta san ja la da si t i m rta v.
/ O n d a po n o vo spo kojno zasp a, zah valna i srećna što su
snovi sam o v a rk a , a oni su o p e t za je d n o u svo jo j kući.
El je le ža o i osluškivao pesm u sunčevog ro đ a ja .
Kod kuće su, i b o k o ri rosnih jorgova.na o p e t će se rascve-
t a ti na nje g o vo m tra v n ja k u po če tko m m a ja ! Z a b o ra v io je na
vo jn ičke cokule ko je su ga žu ljile , na teške g o d h e ra ta , i na
rugobu onog ž iv o ta ko ji ga je do čeka o u banci. Behari jo rg o v a n a
o p e t će c v e ta ti u radosna ju tra ispunjena pesm om p e tlo va .
Polubudan, El se s Iju b a vlju seti svojih d ru g o va k o ji su
p a li na bo jn om polju. V id e o ih je ka ko u p e šad iskoj un ifo rm i
p ro la z e izm eđu rascvetanih g rm o va jo rg o va n a , a p re d njim a,
vo d ič, p o la k o k o ra ča V o lt V itm a n sa stručkom jo rg o v a n a u
ruci. N a v e ra n d i, p o re d je dn og ra tn o g in va lid a , sedi A b ra h a m
Linkoln i čeka ih.
P etlovi su p e v a li, p ra s k o z o rje je p re la z ilo u zoru, a El
p o n o v o zasp a sa rukom na ba ršun asfoj p u ti Ijubijene žene.

P orodica Stifenson radosno se v ra tila u svoju kuću m eđu

b o k o rim a jo rg o va n a . Tu je zvon ki p e v p e tlo v a o d je k iv a o u>
p ra s k o z o rje i širio se p re ko p o lja , od m a ju ra do m a jura k a k o je
p re th o d n ica novog d a na n a d ira la sa istoka . Tu su b ili srećni kao
pu tn ici ka d se iz »dalekih k ra je v a n a jza d v ra te svom dom aćem
ognjištu.
El se p ro b u d i i po lu bud an vid e M ili nepom ičnu p o re d sebe.
K op ren a ona d iz a la mu se s očiju i p o g le d mu o b u h va ti sobu
u neredu, sa ku fe rim a po podu. San ko ji je usnio još mu se
v rz m a o po g la v i, a li čuo je pe va n je p e tlo v a . El se p ro m e š k o lji,
o kre nu i privuče to p lo te lo ženino uza se.
O na uzdahnu, p ro b u d i se i san jivo ga p o lju b i u ram e.
— Sanjao sam nešto strašno — reče jo j El. — Sanjao
sam da si ti m rfv a l

l ) A b ra h a m Linkoln (12, VI. 1809— 14. IV. 1855), pre tse dn ik

S A D, ko ji je p o veo ra t severnih d rž a v a SAD p ro tiv južnih d rž a v a
SAD (Secesionistički ra t) za o slo b o đ e n je Crnaca od ro p s tv a , a
p re d svršetak ra ta ubio ga je glum ac Džon But.

150

34
Fred se šetkao po drogeriji. Kod tezge sa parfim erijom
ugledao je jednu devojku u sivoplavoj uniform i Crvenog krsta
kako razgleda robu. 2ene i devojke iz Crvenog krsta često su
dolazile ovamo da pazare za svoju organizaciju, i Fred priđe
d a se nađe pri ruci dobroj mušteriji.
— Jeste li već posluženi? — upita učtivo.
Devojka podiže glavu i veselo se nasmeja. On tek tada
vide njenu sjajnu kovrdžavu kosu i lik ispod kape. Bila je
io Pegi.
Fred se zajapuri i zbunjeno prom rm lja nešto. Odjednomi
se zastiđe kao đačić u školi kada čeka neku devojčicu.
— Z dravo! — promuca Fred.
— Z dravo! Kako ste? — odgovori Pegi.
— Vaš ta ta ponekad svrati ovamo.
— Znam, rekao mi je da vas je video.
— Ponekad i ja svratim k njemu u banku, ali on je obično
veom a zauzet..,
Fred promuca nešto o parfem u, i reče da će p ozvati pro-
davačicu da je posluži. A onda pre nego što je prodavačica stigla,
p ogled mu pade n.a veliki časovnik koji je visio na zidu.
— Jedan i pedeset i p e t — izvali on i p ro tiv svoje voije.1
Nekako mu je to samo od sebe izleteio. Zatim dodade:
— Ja sam slobodan u dva sata. Zapravo, slo'oodan sanr>
do sedam. Takvo mi je radno vneme utorkom. Obično... ovaj...
hteo sam reći, drugim danima kada radim od tri posle podne;
jedem ovde. A li da li biste... Hreo sam reći, da li ste ručali?
152
— Biće mi milo da ručam s vama, — reče ona smesta.
Izišli su iz drogerije i krenuii po suncu niz Sestu ulicu.
Prošli su Orahovu ulicu, Kupinovu ulicu, i išli sve dalje i dalje,
i bilo im je sasvim svejedno kuda idu.
— Čudnovato je ovo — prim eti on. Sada ste vi u uniform i,
a ja sam u civilnom odelu.
Ona mu reče da je danas radila u prepodnevnoj smeni u
Crvenom krstu i da je njen program gotov.
— Ne, on tek sada počinje — reče Fred, i oboje se za-
dovoljno nasmejaše.
Hodali su i hodali, i došli do jedne mračne kafanice iz
koje se širio prim am ljiv miris jela.
— O, meksikanski restoran! — uzviknu Pegi. — Da uđemo?
Fred nepoverljivo zavrte glavom i uđe za njom.
Ona je na španskom jeziku poručiia je la , toliko je zn ala
španski. čovečuljak u masnoj pregači koji je došao da ih po-
služi smejao se na nju kao da je odranije poznaje.
Covečuljak im je doneo jelo, a Deri najpre oprezno srknu
malo čorbe, pa zatim zadovoljno uzviknu:
— A la je ovo dobro! Nisam ni znao da Meksikanci imaju
ovako dobru kujnu.
Na kraju su pili crnu kafu i' pušili, i radovali se svemu
oko sebe kao deca.
Neko psetance dođe da njuška oko njihovih nogu.
— Perita! Hodi ovam ol — pozva Pegi psetance, koje poče
da se umiljava oko nje.
Pegi je pričala o letu koje je provela u Meksiku, godinu
dana pre nego što joj je otac otišao u rat. Pričala je o visokim
plavim planinama, kamenitim bregovim a i živopisnoj nošnji M eksi-
kanaca, o musavoj nasmejanoj deci sa blistavim tamnim očima,
i o spomeniku nekog junaka koji sa sebe stresa vekovne okove.
Pričala je, a Fred je s uživanjem slušao, jer je p ričala
neusiljeno i slobodno kao muškarac.
A ipak, kad su krenuli dalje i došli do ulica sa skladi-
štima, pa prešli preko pruge, i izbili na obalu reke, počeo
je da je gleda kao ženu.
Ona mu se sviđala čak i u to j uniform i i tim cipelam a
sa niskom potpeticom . Sviđala su mu se njena obla kolena, listovi
153
njenih nogu, njeni jaki mladi kukovi. O p e t ju je u mislima gledao
u onoj večernjoj haljini kad je igrala u sali D a n i j e l a B u n a .
Zamišljao je kako bi izgledaia u komfoinezonu... u prozirnoj svi-
lenoj spavaćici... s raspuštenom kosom, obnaženih crudi...
Da ga je tada pogledala, videla bi da se opet zajapurio,
ali ovoga puta ne bi znala uzrok.
A ipak, ma koliko silno seks govorio, sumnja se rodi
nadraži njegovu osetljivost.
»Zašto smo išli Šestom ulicom?« pitao se. »Zašto je
odabrala baš onu kafanicu? Da li bi povela onog poručnikđ
korvete s kojim je bila prošlog meseca niz Sestu ulicu u onaj
jevtini lokal? N e .b il Oni bi ru.čali u klubu C r n i j a s t r e b ili
u Danijelu Bunu!
To nije mogao da joj kaže, ali je zato neko vreme zlovoljno
ćutao.
Išao je za njom, koračao po kamenom nasipu i posm atrao
reku. Setio se svoga stana u Londonu, u hotelu Savoj, i onog
pogleda na Temzu, na silne mostove, Pbrlament i Vestminsterskm
katedralu, a jezik mu se razveza.
— Znate, mnogi od njih sahranjeni su u Vestminsterskoj
katedrali, ne sećam se ko je sve sahranjen onde... Kad sam
išao u gimnaziju, nisam baš voleo istoriju, a pogotovu ne istoriju
Engleske, pa zato nisam mnogo ni naučio i sad mi je žao
što nisam više. učio... A li sećam se kako su sa Pit i Foks sva-
đali, koliko su mrzeli jedan drugog, a obojica su sahranjeni u
Vestminsterskoj katedrali na p e t m etara, možda nešto više ili
■manje, jedan od drugog, i sada su drugovi.
— Volela bih da odem u Englesku — reče ona. — Pričajte
mi još o njoj.
Seli su 'na travu i ćutke gledali u mutnu vodu reke. Ubrzo
su se izvaiili na travu, pa opet ćutke slušali tutnjavu kamiona
po mostu i autobuse što su prolazili stotinak m etara od njih.
Sve je to bilo ta ko blizu, a ujedno i beskrajno daleko od
njihovih misii.
Neka stara skitnica dođe da uzme novine koje je neko osta-
vio. Zapita da li su to njihove novins i prenu ih iz sanjarenja. Oni
trepnuše očima i rekoše da novine nisu njihove, a skitnica-^se
dobroćudno osmehnu i ode da i dalje luta po svetu.
354
Uskoro Deri stade da priča uspomene iz rata koje su sa
probudile kraj ove reke. Pričao je o drugovima koji su se kupali
s njim a zatim odleteli da nađu smrt, i o drugim drugovim a
koji su se p repirali i svađali i bacali kocku da vide ko:me će
p rip a sti radio a p a ra ti i fo to g ra fski ap a ra ti i nove novcate avi-
jatičarske vindjake onih koji se više neće v ra titi.
i — Pa, d ođavola! Njemu ovo više nije potrebno! — go-
vorili su oni koji su ostali živi, spremni da i njihove stvari snađe
ista sudbina ukoliko se ne vrate.
G ovorio je o tim mladićima koji su hladnokrvno pričali
kako su ih Meseršmiti saletaii kao besni stršljenovi da ih unište,
0 tim prekaljenim mladićima koji su retko lili suze, ali bi ponekad
legli na posteiju i p okrili glavu i uopšte se ne bi odazvali kad
bi im neko zakucao na vrata.
— A ovde u domovini izb ijćli su štrajkovi rudara, štrajkovi
železničara, štrajkovi radnika koji su pravili dslove za avione...
Da smo 1943 mogli da dobijemo šefa sindikata u šake, bacili
bismo gq iz aviona. Ležali smo na posteljam a i govorili o tome
1 nagađali da li bi njegovo debelo telo moglo da prođe kroz
v ra ta za bombe! A stvarno je tako bilo. M nogi bi ga s uživanjem
gurnuli iz aviona. Smatrali smo da nas vođe štrajkača ubijaju,
d a ubijaju i bolje od nas, jer nismo imali potrebnu podršku
pozadine.
Pričao je o G adorskijevoj tvrđ a vi Crni labud, kako se
srušila u plamenu. G ovorio je o napadu na Švajnfurt kada su se
od petnaest tvrđ a va koje su izvršile napad vra tile svega dve.
Ono što joj je pričao nije bilo neozbiijno, kao ono kad je
O ukli otsekao kravatu generalu, ili kad su on i Hark bučno
pevali kaubojske pesme u jednom baru u Kensingtonu. Ovo je
bilo nešto sasvim drugo.
G ovorio joj je o avionima koji s j zarili nosom, o onima
koji su preleleli preko piste i sruiili se u okolna polja. Pričao
joj je o avionu punom demobilisanih a vijatiča ra koji su odla-
zil' kući. Išli su za Škotsku, pa odatle dalje, kućj. Avion nije
čestito ni poleteo, a već ss srušio, na samo'm kraju piste. Svi
koji su bili u njemu izgoreli su, svi do jednog, zajedno s avio-
nom, naočigled drugova koji su ih prafiii.
— Radovali su se pečenki kojom će proslaviti svoj povra-
tak kući, a sami su postali pečenke!
155
 Pegi sakri lice u travu i uhvati Freda za ruku.'
Sunčevi zraci padali su sve kosije, i senke se pružiše
po nasipu.
— Već je kasno — prim eti Fred. — A la je ovo poslepodne
brzo proletelo! Vi ste sigurno imali stotinu poslova koje je tre -
balo da obavite.
Ona se osmehnu na njega.
— Nijedan posao ne bi mi bio ovoliko prijatan. A vam a?
— Pa, ni meni — reče on nekako nespretno, i pomože
joj da ustane.
Vraćali su se natrag lepšim ulicama, a u mislima su im
cstali časovi provedeni na obali reke. Ona je slušala njegov
glas, a on njen.
Kad su zapali u uličnu vrevu, ona ga uhvati pod ruku,
a na raskršćima, dok su čekali da pređu preko ulice, osećao
je njenu butinu uz svoju. Tada bimu krv uzavrela, a on bi
koreo samoga sebe zbog te strasne va tre , jer je bio još ta k o
m lad, uprkos ženama koje je imao. On nije znao da nijedna
mladićka Ijubav nije dostojna same sebe ako u njoj ne p la m tt
onaj oganj koji glupaci nazivaju prljavim imenima.
Rastali su se na uglu Šeste i Javorove ulice.
— Znate, — reče on — moram da vam zahvalim z a ...
— Ja treba da zahvalim vam a — upade Pegi hitro.
— Pa, bilo je lepo.
— Zaista je bilo lepo. M nogo ste mi pričali.
On je pogleda, pa odjednom istrese pred nju sve onoi
što ga je celim putem mučilo.
— Nisam vam pričao druge stvari, koje je trebalo da
vam kažem. Nisam vam rekao kakva je moja kuća, niti da
mi je m ajka umrla od muke, niti kako smo živo ta rili, odnosno
gladovali, one godine kad je otac otišao da se leči od pijan-
stva. A mogu vam odmah reći da se uopšte nije izlečio! V oleo
bih da znam da li je moja baka p rala rublje Stifensonovima.
Znam da je prala rublje mnogim porodicama sa Grand buje-
vara. Ja sam nekada odlazio kolicima i uzimao korpe sa
rubljem za pranje... M noge stvari vam još nisam ispričao. Ni-
sam vam ni spomenuo M a ri. Oženio sam se njome pred ddla^
zak u Englesku. Ona spada među žene koje vi ne biste htelj
da poznajete. Ona je...
156
— Frede, — reče Pegi Stifenson i stavi ruku na njegovu
mišicu — mnoge od tih stvari koje mi niste rekli doznala sam
od ta te , a umela sam i sama da ih pogodim. Nadam se da
nećete im ati ništa p ro tiv da i dalje... pogađam ... da mi ne
pričate o tomei?] I reći ću vam još nešto: ja nisam došla u droJ
geriju da kupim parfem . Imam ga na litre. Uopšte nisam došla
onamo da pazarim , nego,kad mi je ta ta rekao da ste viu Mid-,
vejskoj drogeriji, pomislila sam... Uostalom, ne znam zašto vam
ovo uopšte govorim !
A Deri nije mogao da joj gleda u lice. G ledao je preko-
pu ta , u firm u M idvejske drogerije.
— Pa, bilo je divno — prom rm lja Deri. — Hvala vam,
i zbogom.
— Zbogom — šapnu ona meko.
Onda pođe. On nije gledao za njom. Okrenuo se da pre-
<Je preko ulice i opsovao kroz zube.
»O vo ne v a lja !« prasnuo je u sebi. »Nisam imao name-'
ru da se ovo dogodi!«
Deri se -za lju b io , i p rvi put u životu znao je šta je prava
Ijubav.
» A li sve je ovo uzalud«, mozgao je nemoćno, »i neće
doneti nikakve koristi ni meni ni njoj. A ko ovako nastavim o,
■ubrzo ćemo spavati zajedno. Venčaćemo se i živeti u nekom,
sm rdljivom stanu na perife riji. Kako da živimo sa trideset sedarrt
•dolara i pedeset centi nedeljnol... Pa, samo one cipele koje
je danas imala staju polovinu te sume, a možda i više. Ja
nemam nikakvih izgleda da poboljšarh svoj po lo žaj... U Bun Sh
tiju nema mesta za bombaša«.

35
Juni je mesec nevesta i ruža i pokošena detelina, i to-
pao vlažni suton pun kreketa žaba. U junu se mušice pare
i uveče hrle u smrt ka električnim svetiljkam a. Juni je opojni
mirisni mesec, pre no što vreli suvi dah leta nametne svoje žege...
Tokom celog ovog juna jadna gospođa Vermels upinjala
se da svojim tužnim sažaljenjem pomogne svome sinu, svojoj
m azi, svome jedincu. I ranije je ropski i brižno bdela nad njim,
pa je i sada pokušavala da mu vida rane tim bljutavim*
melemom.
O bletala je oko njega, p ita la ga kakve kolače želi da
mu peče, kakvo meso da mu prži, pirjani, kuva, kakvim nade-:
vom da napuni piliće. M le ko i kolačići čekali bi ga na stolu
kad bi dobatrgao kući u gluvo doba, pijan od alkohola i ra ta ,1
i nogama strugao po stepenicama i izbijao žičanu mrežu na
vra tim a za koja se hvatao da ne padne. M a jka je ostavljala
te kolačiće i m leko na stolu, ali Homer bi ih retko kada video,
jer bi bio suviše pijan da ih opazi ili da mari za njih. On b l
obično već prezalogajio neki sendvič, ili jeo u nekoj masnoj ašči-
nici. Jeo bi sm rdljiva, nedokuvana ili prekuvana jela kakva
njegova m ajka nikada ne bi iznela pred svog mezimca, i pio
odvratna pića koja su mu tro va la stomak.
M a jka je plakala zbog tog nežnog, gladnog, dečjeg sto-
m aka koji je ona grejala svojim trbuhom dok je Homer bio
m ali i spavao s njom, a koji je on ta ko dušmanski m rcvario.
158
v
A li nikada nije p rig o vo rila svome jedincu. U beđivala je sebe da
mu to opijanje i lunjanje noću donosi olakšanje, da on nalazi
zadovoljstvo u tome, a glavno joj je bilo da on bude zadovoljan,
U junu se održavaju maturske proslave. M lade m aturant-
kinje raduju se haljini za maturantsku igranku, tetke ih dari-
vaju brošem, a očevi satom. Za tu svečanu priliku te bivše učenice
navlače nove pojaseve za čarape i nove prsnike u znak zrelosti
koja buja U njihovom mladom telu. Sve to dešavalo se i Vilm i
Džekobson.
A dečaci koji su položili maturu doživljavali su sličan pre-
o bražaj u zrele muškarce. Ratno oduševijenje još je tra ja lo i oni
su govorili da će se ja viti u vojsku. M udro su razgovarali u gru-
picama i parovim a, na ulici i po dvorištim a, svesni svoje zre-
losti. Oči su im blistale, a uši se zajapurile, dok bi izlagali svo-,
je planove i slušali planove drugih.
— Ti kažeš da idemo u obalsku odbranu, ali...
— M oj b ra t od tetke mi je pričao...
— A ko završimo obuku u...
— M o j b ra t je za svega sedam meseci dobio čin...
— Slušaj, kad bismo...
I žedno su raspravljali o mnogim putevim a koji su im sada
bili otvoreni, pravili planove, prekrajali ih, menjali, ispunjeni
nekim slatkim nemirom kao poletarci kad se spremaju da napu-
ste roditeljsko gnezdo i polete u svet.
Bili su ponosni na svoju mišićavu muškost među nogama,
voleli su da se briju, voleli su da puše, i voleli su da važno
brbljaju, jer ceo svet je njihov. Voleli su da čine sve ono što
su stariji nazivali mladićskim ludostima, a što su oni radosno
sm atrali dokazom zrelosti.
G ospođa Vermels je znala da je i njen sin imao pravo
na svu tu radost zbog mature, na sve to vazdušasto tkanje
iplanova, i utoliko više ga je sažaljevala. Oči bi joj se ovlažile
bespomoćnim suzama kad bi gledala radosno uzbuđenje tih mla-
dih poletaraca i znala da je ta lepota mimoišla njenog Homera,
da je on nikada neće ni doživeti, jer je pobegao u ra t kad još, #
nije imao ni punih sedamnaest godina, a ona ga je — o gospon
de bože — pustila da pobegne!
159
 U naknadu za sve što je on izgobio, za čim je ona bole-
ćivo tugovcia, kljukala ga je đakonijam a i igračkama. Kupo-
vala je sve moguće društvene igre, gonila muža da ih nosi
Homeru, da igra s njim. Gospodin Vermels je poslušno izvrša-
vao njene naloge i pozivao Homera da igraju šaha, dame,
ka rata, sve te igre koje je gospođa Vermels kupovala, da zajed-
nički rešavaju ukrštene reči i rebuse.
Kljukala je gospođa Vermels svog malog Homera bonbo-
nama, čokoladom, sladoledom, pitam a. Pozvala je u pom oć i baku
H averstro, komšinicu čuvenu po svojim komporima, da skuva kom-
p o t od krušaaka za Homera.

— Hajde da igramo kroket! — uzviknuo je Homer.

Gospodin Vermels je s teškom mukom nabavio pribor
za kroket i napravio malo igralište u dvorištu.
Kad je sve bilo gotovo, jadni Homer je zamahnuo pali-
com da udari loptu i mesto po lopti lupio sebe po cevanici.
Poskočio je od bola i na sav glas sasvim tečno stao da psuje
sve na svetu. Tetka Sejd je ovog puta razumela svaku reč,
i uzviknula je od zgražanja, a Homer se okrenuo i sasuo još
neke nerazumljive reči na nju.
Homer je izgubio volju da igra kroket, i kroketski pribor
bačen je da čami u šupi.
G ospođa Vermels doseti se da upotrebi bioskop kao lek.
Gospodin Vermels smesta predloži sinu da gleda sve film ove
u gradu. Žive slike sa platna imale su da vra te osmejak sreće
na usne njihovom jedincu, film ske zvezde da budu pijavice
koje će isisati svu otrovnu krv koja mu grči telo.
Gospođa Vermels uvukla je i radio-program e u svoj plan
u nadi da će mu radio pomoći da skrene misli sa sebe i zaglu-
šiti mu uši da ne čuje grcanje svoje duše. Htela je da radio
deluje na njega tako da počne grickati kolače, da mu stvori
a p e tit za pečenja i salatu od kupusa, da pored radia
leškari na kauču i da se sladi čokoladom, kokicam a i kikirikijem .
— Da li bi hteo da se provozam o kolima? — nudila je
gospođa Vermels. — Tata ima nešto benzina, pa ćemo otići

160
u Rok Springs na izlet. A evo, donela sam' ti i neke nove ciga-'
Irete. 1 da li bi hteo... Šta bi hteo da ti kupim?
Homer je ćutao irasejano gledao kroz prozor. Nije gle-
dao u njene oči koje su nemo m olile:
»O , reci mi, reci mi iskreno i otvoreno šta bi hteo da
imaš, jer ja ću to kupiti, ukrasti, stvoriti, napraviti, skuvati;
ispeći... samo mi reci šta hoćeš. Začiniću to svojom Ijubavlju
i posoliti svojim suzama, jer jedno znam: ne mogu da iste-
ram đavole koji zlobno piruju u tvome telu i: mozgu«.

\

36
Došao je Homerov rođendan, i to baš kao poručen, u ne-
delju. G ospođa Vermels zahvalno prihvati tu slučajnost i1 reši da
je iskoristi kao nov melem zaborava za svoga Homera. Odluči
da tog dana odu na izle t u jedan šumarak na majuru koji je'
pripadao gospodinu Vermelsu, na po puta za Sperivil.
Gospodin Vermelš prineo je svoje kupone za benzin na
žrtvenik srece svoga sinct i kupio benzin. Gume su preglsdane,
nasuto je ulje, kola su oprana, a korpe i kutije sa jelorri i' sva-
kakve druge drangulije naslagane su i unutra i’ na krov kola.
Bilo je toliko pečenih pilića i tvrd o kuvanih ja ja da sa kola ni
za dve nedelje neće osloboditi njihovog mirisa. Luela je sama
Omesila i ispekla jedan kolač, onako kao što je naučila na časo-
vima ručnog rada u školi, i bila je veoma ponosna na svoje
delo. U susednoj garaži, kod Džekobsonovih, stajala su kola
isto tako spremna i natovarena jestivom.
Kad je Hoiiner m rzovoljno došao na doručak, jer su ga
probudili i izm am ili iz kreveta, našao je pored tanjira neke sit-
ne darove.
— Sta je ovo ovde? — uzviknuo je Homer, p ra v e ć i' se
Inevešt i počeo da dreši kanape i odm otava hartije.
Desna ruka lepo ga je slušala, ali leva kao da se poma-
mila pa se samo trz a i skače. U svakom paketiću bila je
čestitka za rođendan, s imenom darodavca.
Homeru se svideo pulover koji je dobio od mame i smesfa
ga je navukao. Svidela mu se i lula koju mu je otac kupio.
162
— O, hvala ti, te tko Sejd! — uzviknuo je kad je otvorio
paketić u kome je bila knjiga M o b i D i k i čestitka tetke Sejd.
A li je u sebi odlučio da je neće p ro čita ti, jer je suviše
debela.
No, najviše od svega svideo mu se Luelin poklon. O na
mu je kupila večiti kalendar, a iznad svakog meseca bila je
slika neke žene u vrlo oskudnoj odeći. Sve te žene na siikamai
imale su suviše debele butine i suviše dugačke noge, ali Homer
zamaha kalendarom i mangupski podvrisnu. Tetka Sejd je pre-
korno coktala, a gospodin Vermels se okrenu da sakrije osmejak.
Napolju je sijalo sunce, pa js i u njihovoj duši zablistalo
sunce i ispunilo ih varljivom nadom da će njihov Homer ipak
ozdraviti.
O nda je došla Vilm a Džekobson i skromno mu predala
kutiju koju je lično umotala.
Homer o tvori kutiju i zajapuri se. U kutiji su bi!e tri l^ o -
va te : jedna sa slikom potkovice, jedna sa slikom paukove mre-
'že i jedna sa krupnim tačkama.
— Hvala — prom rm lja Homer, gledajući u kravate.
Onda podiže glavu, pogleda Vilmu i! reče:
— Danas je zaista lep dan za izlet.
Vilm a se nasmeja. Oči su joj bile jasne, krupns i proni-
cljive, a u poslednje vrem e u njih seusadila neka tuga. A li ipak
se nasmejala.
— Još moram da zamotam sendviče — rekla je i žurno
otišla.
Došla je i gospođa Engl, jedna mala veštica sa svilena-
stom kosom, šiljatim licem i sićušnim telom u uštirkanoj cicanoj
haljini. Doćopala je na zadnji ulaz, kao prava komšinica, i pono-,
sno pružila ta n jir pokriven salvetom.
— O, gospođo Engl! — zadivila se Homerova majka. —
Homere, hodi da vidiš šta ti je gospođa Engl donela. Gospođct
Engl je čula da je danas tvoj rođendan i donela ti je pitu od
limuna!
Stara gospođa Engl gukala je i b rb lja la : p ita joj nije
ispala baš najbolje, ali misliia je da će se Homer obradovati
p iti od limuna... Kad je Harli, sada ga zovu Bjč, kad je njsn
Harli bio mali, prosto je ludovao za pitom od limuna.
161
 — M orafe da idete s nama na izle t! — uzviknula je
■,'ospođa Vermels razdragano. — Ima dovoljno mesta u kolim a...
M olim , vas, gospođo Engl!
Izlet na m ajur... Pa, to bi joj veoma prijalo.
Homer se nasmeja. Oči su mu blistale, a usne se nisu grčile.'
— Slušajte, gospođo Engl, — prekinuo je brzu p a ljb u
njenih reči — p ita jte i Buča da li bi hteo da ide s nama. Pozo-
vite ga! Pozovite našeg B jča l
Svi se zgranuše i preseče imse dah na ta j predlog. Još
niko nikada nije pozvao Buča Englana neki porodični izlet. Buč
je nekako bio nespojiv sa tihom porodičnom idilom u p riro d i/
sa sendvičima, medenjacima i celerom i maslinama na tanji-
rićima od kartona!
— Da, da — zadžakali su užasnuto. — "G ospođo Engl,
pozovite i sina.
A li Homer, slavljenik u čiju se čast sve ovo p rire đ iva lo ,
lično je otišao da ga pozove.
— Kako?— iznenadi se Buč Engl. — Izlet? Šta ti pada
na pam et!
Buč, poluobrijan, stajao je nepomično na otvorenom pro-
'zoru i zagledao se u tog iskrivljenog jadnika sa podbulim oči-
ma što je stojao na njegovom travnjaku.
— M oj je rođendan, Buče — ponovi Homer.
Buč se namrgodi što je jače mogao, ponovo prinese bri-
jač bradi i skide široku brazdu sapunice. Zatim opet baci po-
gled put Homera, koji je još čekao na travnjaku.
— Sjajno — progovori Buč. — Baš ti hvala što si me
pozvao. Dabome da ću ići. Unesi me u spisak izletnika.
Svi su se po tova rili u Verm elsova i Džekobsonova kola,
a gospodin Vermels i gospodin Džekobson p ažljivo su vozili.
Posle dvadesetak kilom etara vožnje po drumu stali su,
o tvo rili kapiju na ogradi od v rljik a , i udarili preko zelenog saga
pašnjaka ka blagoj šumovitoj udolici.
Točkovi kola drobili su travu, maslačke, čkalj i bube,
rasterivaii skakavce, tekunice i ševe. Nosili su izletnike ka hlado-
vini topola, jova i brestova, ka školjkama zagnjurenim u mulju
rečice, ka rojevim a mušica i vlažnom , oporom vonju šumice.
Spustili su se u zeleni, drem ljivi m ir udolice koji nije znao
za rat, niti je m ario što je Homer Vermels, sin sopstvenika svega
164
ovog m ira, kontuzovan pred afričkom obalom. Desetak krava
koje su plandovale u šumarku tupo se zagledaše u te neočekivane
uljeze.
Buč hrabro ode da otera krave; gospodin Džekobson zabi
kolac na koji će nabacivati potkovice; a gospodin Vermeis ašo-
vom prekopa prostor odakle će takm ičari bacafi, da se neko
slučajno ne oklizne i ne padne. 2ene su čavrljale i razgovarale,
a Vilm a isplete venac od cveća da kruniše Luelu.
Čitav sat muškarci su se takm ičili. Bjč se šalio }smejao;
i kao da više nije bio onaj zloglasni Buč koga niko nije poz,i-;
vao na porodične izlete.
— Čuvajte glave! — grmnu Buč Engl. — H vatajte zaklonl
Homer ima potkovicu u ruci! Homer baca!
Homer ga tobože besno pogleda, zapreti mu potkovicom ,
i Buč pobeže.
O stali su ćutali i nisu voleli što Buč pravi ta ko neslane
šale, ali Homer se slatko smejao.
Homer je tri puta nabacio potkovicu na kolac, a njegov
otac je pokušavao da ga pusti da odnese pobedu. Homer je
znao da ne može da odnese pobedu i nije voleo što mu otac
popušta. Bučova gruba šala sviđala mu se mnogo više nego
očeva milostinja.
G ospođa Vermels, gospođa Džekobson i njihove ćerke ra-
spakovale su jela i prostrle ručak, a gospođa Engl pričala je
te tki Sejd spletke iz komšiluka. Pričala joj je najnoviju, taze
vest o Elmi Ejkenovoj, koja treba da se porodi prvog septem bra,
a udala se za onog svog momka iz obalske odbrane tek četvrtog
fe bruara!
M uve, lakome poljske muve, sletale su im na jelo, pa
su zelenim granam a m orali da brane hranu od tih napasnica.
Kocke leda topile su se u vrčevima gde su hladili pivo, oranžadu i
limunadu.
Posle ručka Homer i Vilm a krenuše u šetnju. Sva njihova Iju-
bav rascvetala se dok su se polako šetali preko neravnog zem-
Ijišta, a grančice, loze kupina i kravlje balege isprečavale im se
na putu. A li išli su napred i došli do blatnjave obale potoka. Tu
su stali i pričali i neko vreme bilo im je lepo. A li ta lepota tra -
jala je samo neko vreme, dok ona nije spomenula maturansku
igranku i pozvala ga da dođe, u sledeći peta k uveče.
 Pred Homerovim očima iskrsnu slika te igranke: devojke u
vazdušastim haljinama i visoki zdravi mladići koji će ig ra ti
s njima. Homer vide i sebe kao kakvu karikaturu koja sedi na
stolici i’ posm atra Vilmu kako igra s drugim mladićima. Ili, što
je bilo još gore, vide kako ona mučenički stoji pored njega i
dvori ga. Ni jedno ni drugo ne bi mogao da podnese!
— Ne neću ići — rekao je hladno i bezdušno. — Neka ide
dođavola ta maturantska igranka! Ona preblede i okrenu lice.
N ije htela da joj on vidi suze. A li on besno nastavi:
— Neka ide dođavola sve to ! Ja ne idem u onu prokletu
fiskulturnu salu! Lepo bih igrao, zar ne?
I sav znojav, i sa strašnom grimasom na licu, stao je da
p cdraža va samoga sebe. Skakutao je i teturao se kao majmun
na žici da joj pokaže kakv’a bi rugoba bio.
— Je li da bih divno igrao? Svu bih te izgazio, i na kraju
bi me nogom izbacili iz sale!
Skakao je po travi kao neko priviđenje iz košmara i m rcva-
rio svoje i inače obogaljeno telo:
V ilm a briznu u p la č i pobeže. Pobegla je među drveće, a
Homer nije mogao da trči za njom.
— V ilm a! — promucao je. — Vilma, v ra ti se!
Ona ga nije čula. N estala je među drvećem i grmljem:
Homer sede i zagleda se u vodu što je g rgotala preko
kamičaka.
O nda iz džepa izvuče onu pljosnatu bočicu od pola litre
koju j e krio od svih i nagnu na usta. Alkoholol ga je
pekao u grlu, nije mu godio, a!i on nije mario. O va tečnost ko ja
je klokotala iz bočice poput vode ovog potoka više će mu pomoći
nego sva voda ovoga sveta!
Seo je i iSpio bocu do poslednje kapi. O brisao je suze koje
su mu udarile na oči i štucnuo. Onda js užeo bocu u levu ruku,
nanišanio u kamenje i bacio je. Boca pogodi tačno onde gde je
on hteo i razbi se u 'param parčad.
— Zaboga, — zabrunda Buč Engl, prišavši mu s leđa
iz topolovog šumarka — zar ne možeš da se okaniš toga ni za
jedan jedini dan? 2ao mi je što sam te uopšte pustio da uđeš u
onaj moj lokal. Izgleda mi da ti to nije nimalo koristilo.
Buč stade pred Homera i Ijutito se z a g b d a u njega.
166
— Slušaj! — nastavi on. — Slušaj, ti stara olupino mor-
narska, kako bi bilo da se opametiš pa da se okaniš pića? Izgle-
daš kao kakva isceđena krpa. Oči su ti podbule i crvene, i
bićeš obična pijandura... propalica koju niko neće hteti ni da
pogleda.
— Pa, šta? — zareža Homer. — Trošim svoje pare, a
ne tvoje. Dobijam sto i pedeset dolara mesečno: sto i petnaest
što sam sto posto nesposoban, i trideset, i p e t dolara za ovu
hogu i ruku...
— Dobro, dobro, — prekide ga Buč — nisi ti ni prvi ni
poslednji koji je tako prošao. A šta kažeš za one koji uopšte ne-
maju noge?... Ja ih ne znam po imenu, ali čitao sam o mnogimd
koji su nastradali gore od tebe pa ipak nekako žive sasvim pri-
stojnim životom . Znam da je potrebno mnogo snage da se čovek
popravi. Verovatno da ja to nikada ne bih mogao da učinim, ali
znaš, ja sam obična protuva, ja držim običan ćumez za pijandure.
A li ti! Ti si m lad... pred tobom je život. Izgleda da te Džekobso-
no va devojka iskreno voli...
— Je li? Je li? — obrusi Homer, a alkohol mu je šumeo
<j šumtfci i terao rumenilo u ispijeno lice. — Puno mi ti znaš;
mudrače! Ja sam paralizovan, i znam šta to znači. Jedna strana
mi je oduzeta... U onim prokletim bolnicama učinili su sve što
mogu. O kretao sam nekakav točak... evo ovako... okretao sam
,ga iz dana u danl V ežbao sam, učio sam da hodam, bolničarke
su učinile sve što je unjihovoj moći. Pa, kakva je korist od
toga? Došao sam kući. Demobilisan sami, i dobijam sto i pedeset
do la ra invalidnine svakog meseca. I ;šta imam od toga?... U bolnici
su mi pričali priče, rekli su da ću uskoro o zd raviti, da će mi biti
b olje. A svaki put kad se napijem meni je malo bolje. G ledaj,
bacio sam onu bocu o kamenje... tam o sam i nišanio. A ako
hoću da pijem, niko nije kadar da me spreči, razumeš li?
Homer je mleo kao vodenica, a oči su mu bile zakrvavljene,
uplašene, grozničave, Ijute i vlažne od suza. Usta su mu se
■iskrivila dok je govorio, i u svojoj razjarenosti nije mogao da
vidi tugu na Bučovom licu, istu tugu koja j<e bila na licu Vilme
Džekobson, niti je prim etio da je Bučovi tvrdi glas odjednom
p o sta o mek kao Vilmin.
— Homere, — reče Buč — oprosti mi i zaboravi sve što
sam rekao.
167
 Dugo [e Homer Vermels sedeo pored pofoka, čitav sat — Pa, mogli bismo da krenemo. Vreme je već prilično
posle Bučovog odlaska. Buč mora da je razgovarao sa gospo- poodm aklo — reče otac setno i ode.
dinom Vermelsom, jer najzad i Homerov otac dođe. Homer je još malo stajao, a onda i on pođe ka kolima.
Gospodin Vermels poče da govori o ribama. U ovoj Homer nije hteo da sedi sa Vilmom, pa je te fka Sejd
rečici bilo je pastrm ki, on je nekoliko upecao pre dve-tri godine. prešla u kola Džekobsonovih, a on je seo u kola Vermelsovih
Rekao je da su pastrm ke možda nestale, možda su i somovi sa Bučom i njegovom majkom.
nestali. Spomenuo je kako je kao mladić lutao po ovom šumarku. Kola su milela natrag preko zelenog pašnjaka. Oni u ko-!
A sve je govorio nekako oprezno i odmereno kao čovek koji lima potišteno su ćutali.
u životu nije stekao slobodu da izrazi svoje misli. Gospodin Junski dan umirao je u raskošnom rumenilu sunčevog smi-
Vermels je p ažljivo obilazio oko govora o piću. raja isto onako kao što je umirao dok su još Indijanci iutalfc
ovim predelom. - 1
A li najzad je i to moralo da dođe na red. Spomenuo
je prokletstvo alkohola. Ovo što Homer čini prelazi svaku gra-
hicu, i gospodin Vermels će m orati da preduzme neke korake.
Da, ako bude potrebno, moraće da stavi zabranu i na sav ta j
novac, na onih sto i pedeset dolara mesečno koje Homer dobija.
Homer još nije punoletan, a gospodin Vermels poznaje zakon,
i upotrebiće ga ukoliko bude potrebno.
Homer ga gorko pogleda, a sline su mu curile niz bradu.
— Ti misliš da mi možeš oduzeti ta j novac? To se Ijuto
varaš! Kladim se u sto dolara da ga ne možeš d o b iti! Poku-
šaj, pa ćeš videti. Razgovaraj s onima u kancelariji koji mi
ispiaćuju pare. Razgovaraj samo, pa ćeš se uveriti! To ti nikada
neće poći za rukom. Taj novac je m o j, i dolazi m e n i. Ti
možeš da mi naplatiš stan i hranu. Pristajem. N aplati stan
i hranu, a ako budeš skup, ja ću se otse liti! A li slušaj, inva-
lidninu koju ja primam nikako mi ne možeš oduzeti. Nisam ja
balavac da mi ti možeš gospodariti. Ja sam bio po svetu i znam
šta se može, a šta se ne može... Taj novac nikada mi ne možeš
oduzeti!
— Slušaj, sine, — uzviknu otac utučeno — ja sam to
spomenuo samo kao izvesnu mogućnost. Ja nisam mislio...
— Ti ništa nisi mislio — preseče ga Homer. — Znam,
ti si samo hteo da me uplašiš.
On ustade i zagleda se u talasiće koji su proticali, a
u glavi mu se zpmutilo. Ruka mu skliznu niz šav pantalona,
u džep, do smotuljka dolara. Uveče, kod Petsija ili u Bon-ton
baru, pomisli, ponovo će naći radost i spokojstvo u alkoholu.
— Kada ćemo kući? — prom rm lja on.

168

37
El S tifenson, d ž ig lja s ti Rob, gospodin M ilto n i Lu Letem ,
*3ef h ip o te ka , o z b iljn o su k o ra č a li po nisko • p o tk re s a n o j ir a v i
ig ra liš ta za g o lf. Išli su u svečanoj tišin i Ijudi ko ji su se lepo
z a b a v lja li, ko ji su ra s p ra v lja li svaki p o te z svoje ig re, od rupe
d o rupe, p a sada nem aju šta da go vore . Sam o se čula škrip a
Kaiša njihovih teških to rb i sa šta p o vim a za g o lf.
»2eže vre lo sunce«, ra zm išlja o je El, » a ja sam p ro ve o
je dn o p ra zn o popodne. Rame mi žu lji kaiš jedne ig račke , a gde
su kaiševi s ig ra čka m a ko je sam done da vno nosio? G de je m o ja
p u ška , gas-m aska, to rb ic a sa p o rcijo m i p rib o ro m za jelo? G de
je m oj opasač sa fiš e k lija m a , m ecim a i b o m ba m a? Kako to da
više ne nosim un iform u i cokule i za š to sam ovde?
K ad su ig ra li osam naestu rupu, Rob je po be dfo. Ubac,io
je lo p tu u rupu uz svega č e tiri hica, a to lik o ja i b ilo p ro p i-
sano. Rob se osmehnuo od sreće. Pege na njeg ovom o p aljen om
licu istica le su se k a o rum ene tačkice. El i M ilto n ubacili su
lo p tu uz p e t h ita ca , a Letem uz šest.
— B ravo l — reče gospodin M ilto n ka d su iz v a d ili lop-
tice iz rupe. — Bravo, Robel
G osp odin M ilto n g le d a o je s p o što va n je m u Roba, a zele-
na senka p ro z irn o g suncobrana na n je g o vo j kap i p a d a la mu
je p re ko go rnjeg de la lica.
— K la dio bih se u pe de set d o la ra — n a sta vi on — da
■će Rob u avgustu ispuniti uslove za p rije m u g o if klub, a ko
370
js p ra v i zam ah p ri udarcu lo p te ... Kažem ti, sinko, da ćeš do
k ra ja ovo g le ta p o b e d iti svoga ta tu bez p o muke.
— To se vi sam o ša lite — reče Rob skrom no. — N a tre -
ćoj i d e v e to j rupi n a g a zio sam na minu.
» N a g a z io je na m inu«fi pom isli El, kom e je to nevino upore-
đ e n je iz a z v a lo aso cija cije iz ra ta . »D a, on je n a g a z io na minu,
a li ta m ina nije ga ra zn e la ka o što su m ine razn osile m la diće
onde gde sam ja bio. O na ga nije ra s k id a la , n iti mu je p
m o za k iz te njeg ove m ile lo b a n je ...
»O n je n a g a zio na minu na tre ć o j rupi, a tre će g o k to b ra
je R ozenberg o d le te o u vazd uh i svojom rum enom k rv i p o p rska o
d rv e ć e oko sebe... Pa Paskovic i onaj delić n jeg ov k o ji je El
zb ris a o sa rub a svoje kacige, onaj kom a đić n je g o vo g te la za
k o ji je El m islio da je neka k o s t... Rob je n a g a zio na minu
na tre ć o j i d e v e to j rupi. K a ka v p a ra d o k s !«
A docnije, k a d su im o sve ža va ju ći i o štri m la ze vi tuševa
u klupskim p ro s to rija m a sp ira ii znoj sa te la , ka d su k a o deca
z v iž d a li, u z v ik iv a li, o š tro uvlačili dah i pevušili u o d a ji sa tuše-
v im a , E! je g le d a o te la svojih suigrača. S tari gospodin M ilto n
Im a o je opuštena ram e na , a d la ke na prsim a bile su mu sede.
V id e o je i opušteni sto m a k Luisa Letem a i m išićavo te lo svo-
g a sina.
» O , te bele nežne p u ti ko je se nisu v a lja le u pra šin i ni
b la tu « , pom isli on, » k o je ne znaju za jezivu hladnoću sm rznute
zem lje n iti su ik a d a za u d a ra le na b a ru tn e gasove. Tela ove
s ta rije d vo jice suviše su g n je cava i n a vikn u ta na ud ob no st,
a R obovo te lo je suviše m la do «.
Rob je b io sra m e žljiv ka o d e vojče i k a d g o d bi neko
<Jošao u njegovu blizin u o k re ta o se da sakrije svoju go lo fin ju .
Do p ro s to rije za ob la čenje išao je z a o g rn u t peškirom . O nd e je
b rz o na vuka o košulju i gaće. Lu Letem ga d ru ga rski pljesnu
p o le đim a .
— D akle, n a g a z io si na minu, je li? — reče Lu. — Đ a v o la
si n a g a zio na minu ka d si im ao on a ko sja jan ukupan p la sm a n !
Rob se ra z d ra g a n o osmehnu, ra d o sta n što je o vo liko p o ra -
sta o , što je ste ka o p rizn a n je , i što je ra v n o p ra v a n m uškarac
■među o sta lim m uškarcim a.
171

A još docnije, u p rve za ra n ke , ka d je sunce sasvim blago-
u p ira lo u pe rd e izn a d njih, El, Letem i gospodin M ilto n sedeli
su na te ra s i kluba. G osp odin M i'to n i Letem u živa li su u ovo m
od m oru ka o u nečem što im sam o po sebi p rip a d a , a ne k a o
u k o n tra s tu posle n a p o ra . Sedeli su, uzd isa li, i svaki je d rž a o
svoju čašicu k o k te la i pijucka o.
O na m o iz a ten iskog ig ra liš ta , iz a drve ća, Rob se šalio s a
drugim dečacim a o ko neke sta re k rn tije od a u to m o b ila . El je
slušao g ru bi p riz v u k m uškosti u njeg ovom glasu, v id e o je v itk e
noge neke d e v o jk e k o ja je i sam a do n e d a vn o b ila zeleno de -
vojče. O n d a ta č ita v a ta n k o v ija s ta gru pa krenu u o b liž n ji lug,
d ža ka ju ći ka o čop or p e ra d i u seoskom dvo rištu.
»Ili ka o go m ila š te n a d i« , n a sta vi El s puno Iju b a vi i tu g e
svoju m isao u sebi. »Isto su ta k o u m ilja ti i lepi, a izg le d a da
su isto ta k o i osuđeni na kra ta k', i m o žd a , b e z b riž a n vek. N e k o
im b o g udeli d o v o ljn o koski z a g lo d a n je d o k le g o d budu k a d ri
da ih g lo đ u , neka im udeli d o v o ljn o lo p ti z a k o jim a će ju r iti«.
El po m isli na m ladiće k o ji su se n e ka d a isto o v a k o ig ra li,
a sad a svojim le ševim a gn oje tu đ e tlo , i p o že le da se o v o
m la d e ž u Bun Sitiju ig ra što više.
— D akle, vaš de ra n s m a tra da je n a g a z io na minu k o đ
tre ć e i d e ve te rup e! — reče Lu Letem . — K ladim se u p e d e s e t
d o la ra , Ele, da na tu rn iru u avgustu neće n a g a z iti na m inu.
— 1 ja m islim da neće — saglasi se El. — Rob neće na ga -
z iti na minu sve do sledećeg ra ta — d o d a d e on sasvim neum esno;
Do sledećeg ra ta ! El je već je d a n p u t re k a o to , i oni g a
po g le d a še s ne go do vanjem .
— O p ro s tite , — reče gospo din M ilto n hladno — a li m enf
se čini d a je veo m a neukusno da sta ln o p o n a v lja te tu istu te m u .
Lu Letem je ćuta o, pun o d o b ra v a n ja za go spo dln a M ilto n a ,
a p re z ira i z a v is ti p re m a Elu.
»D a sam ja b io onde p re k o ,« g o v o rio je Lu sam om e sebi
» d a su me sam o p u stili da idem na ra tiš te ... Da sam ja imaoi'
on akve p rilik e ... A li mene nisu hteli d a puste. Da sam ja b ic '
na Elovom m estii,1 i ja bih p o b ra o sve one la v o rik e k o je ...
— D o đ a v o la , go spo din e, — reče El — ja nisam n o j, p o
d a zavučem glavu u pe sak, n iti sam b u d a la , p a d a ne v id im
ono što će doći i što svako m ože da v id i sasvim jasno.
> 173
172
— Ja sam s ta riji od vas, Ele — o d g o v o ri go spo din M i!-
to n b la g o i p o m irljiv o , ia ko je još b io Ijut. — Ja sam d o ž iv e o
t r i ra ta u svom e veku , i po m om e m išljenju više uo pšte neće
fc iti ra ta , b a r ne ne kog o z b iljn o g ra ta , je r ni m i, n iti b ilo k o ja
d ru g a ze m lja , ne m ožem o da podnesem o ra tn i na po r.
— To je sasvim tačn o — umeša se Letem u ra z g o v o r
— Svi smo isuviše m nogo p o d n e li da bism o još je d a n p u t m og li
d a z a g a z im o u ra t. R a zgo vori o ra tu s tva ra ju ratnu psihozu.
Z a b o g a , Stifensone, m islio sam da n ika d a više ne b iste zaže -
le li da v id ite još je d n o ...
El besno o p so va i ta p so vka p o g o d i ih ka o m aljem p o -
sred lica. U p o tre b io je iz ra z k o ji dam e n ik a k o ne b i smele
d a čuju.
O ni p o sra m lje n o p o g le d a še oko sebe. S tide li su se S tifen -
sona i o n o g a što je on izva lio . N a svu sreću, u b liz in i nije
b ilo nijedne da m e!
— P azite se — p rim e ti gospo din M ilto n i hlad no se na-
sm eja. — P azite se, je r a ko vas čuju oni iz U p rave klu b a , skal-
p ira ć e vas zbo g ta k v ih iz ra z a !
El Stifenson spusti čašicu na sto ta k o že sto ko da jo j slom i
d rš k u i ubode se sta klo m u vrh p rsta .
— M o g a o sam o p s o v a ti još i g o re — reče El i strese
rum e ni d ra g u lj k rv i s v rh a p rs ta . — N e ra d i se o to m e da ja
že lim ra t, nego sam o ...
Z a ću ta o je i stre sa o g lavo m . M ilto n je čekao, ka o sudija
z a sudskim sto lo m , a Letem je b io s tra ž a r k o ji ga je čuvao.
— Ponekad smo se u lju ljk iv a li u san i izn osili te o riju da
je svršeno sa ra to v im a , d a više n ika d a neće b iti n ijed no g ra ta .
V a ljd a hilja du p u ta slušao sam vo jn ike lcako g o v o re : » N ik a k o
ne bih hteo d a m oj sin d o ž iv i o va kvu stra h o tu « . Pa šta? Borili
sm o se za je d n o : Engleska, Rusija i Sjedinjene D rža ve , i sve
sm o m og li lepo da uredim o, d a stv o rim o čvrst m ir... A li to
nism o učinili. Sada oni m o tre na nas, a mi m o trim o na njih.
M i šp iju n ira m o i o p tu žu je m o njih, a oni špijun ira ju i o p tu žu ju
nas. Svi smo m i Ijudi, sve te p ro k le te ujedinjene n a cije , i zlo b n i
sm o i sebični. M i stra h u je m o . I p ita m ja vas šta će na k ra ju
isp a sti iz to g a svega? Pustilj smo Nem ce d a ž iv e , d a nas m rze
i da se u sebi m ole da d o đ e n jih o v dan od m azd e. P rob le m
G rčke, T rsta , Sirije o s ta o je nerešen... Recite mi m a i jednu
zem lju gde sm o u ra d ili ono što je tre b a lo , i o n ako k a k o je tre -
b a lo da u ra d im o ! R uzvelt je um ro u č e tv rta k 12 a p rila 1945,
a slo bo dno bism o m o g li reći d a je s njim u m rla i sva ka na da
u tra ja n m ir. Više nem a n iko g a u ko g a bism o m og li d a se
uzdam o. Ko će n a g a z iti na minu? M la d ić i k a o što je Rob nale-
teće na m ine de set ili d va d e se t g o d in a od danas, sam o što će
o n da v e ro v a tn o p o s to ja ti sa vrše nija sre d stva da ih raznesu u
p a ra m p a rča d .
»Šta je s ovim čove kom ? « p ita o se gospo din M ilto n , di-
re k to r A g ra rn e b a n ke , p ro ro k , duhovni v o đ igo sp o d a r ž iv o ta
onih k o jim a je b a n k a d a v a la za jm o ve i onih k o ji rad e u to j
banci. »K a ko li se to stručno zove , to što n je g a muči? A h a ,
ra zo ča re n je !«
G osp odin M ilto n je negde čuo d a se Ijudi vra ć a ju iz ra ta
sasvim ra z o č a ra n i, da u ra tu izg ub e svaku veru u Ijudski p o re -
d a k i ž iv o t. A li to nije b ilo tačno. Ti Ijudi v ra ć a li su se sa
puno ilu zija , sa vero m koju n ik a d a ra n ije nisu im a li. Tek u usta-
ja lo j b a ri ž iv o ta ko d kuće d a v ila se ta n jih o va v e ra , u ta p a le su
se sve njihove lepe iluzije.
— Ja ne razum em za š to vi ta k o g o v o rite — reče gospo-
din M ilto n . — Z a r se vi ra d u je te što će vaš sin p o g in u ti p ri
pokušaju da d o vrši po sao k o ji ste vi o s ta v ili nedovršen?
El S tifenson ustade b e z ijedn e reči. N ije iz g o v o rio uvredu
koju je im a o na umu, nije je tresnuo ovo m čudovištu u lice.
Jed no sta vno je otiša o. Seo je u svo ja k o la i o d ve za o se.
Sam o je d a n p u t, dok je ju rio ko lim a , z lo b n o se na sm ejao
p ri po m isli k a k o se Lu Letem m ora o zg ra n u ti na n je g o v po stu-
p a k , k a k o se gospo din M ilto n m o ra o osećati d u b o ko p o v re -
đenim u svom e sam oljublju. Sam o je d a n p u t osmehnuo se dok
je v o z io i v o z io drum om izm eđu p o lja zelenih kukuruzovih sta -
b ljik a i kla sale pšenice što su šuštali na p o ve ta rcu . Rasipnički je
tro š io benzin i g o n io ko la , a saznanje ko je je nosio u sebi
nije mu d a lo d a se još je d a n p u t nasm eje.
»San ko jim sam se ja n e ka d a z a v a ra v a o b io je is to to li-
ko p o gre šan ka o i n jih o v san «, g o v o rio je sam om e sebi, » a li
ip a k mi se čini d a sam ja im a o neko o p ra v d a n je za ta j san
o večnom miru. A sad a im am m n o g o 'm a n je o p ra v d a n ja što ne
174
kazu je m ono što bih hteo da ka že m , je r je p re k o p o tre b n o d a
to kaže m .«
O n se b o rio u A fr ic i i čuo je ra zo ča re n je ko je je đnde
b ru ja lo m eđu Francuzim a. Borio se u Ita liji i v id e o g la d jedne
oslo b o đ e n e zem lje. Borio se u N e m a čko j, gde je v re la vo d a
sipana s p ro z o ra na g la v e vo jn icim a , gde se ku ka sti k rs t šepu-
rio na izd isa ju , a deca m eđu ruševinam a svojih do m o va k o v a la
p la n o ve ka ko će o d ra s ti da osve te svoje pa le očeve. T ada mu
je često p a d a o na p a m e t p o k o lj k o ji je ludi in dijan ski p o g la v ic a
Džon Braun iz v rš io u Kanzasu. Džon je n a re d io da se p o u b ija ju
sva deca, a svoj p o stu p a k je filo z o fs k i ob ja sn io : »Iz g n jid a
izra stu vaši«.
M o ž d a je to tačno. M a li N em ci će o d ra s ti, i sami će
im a ti decu k o ja će p o n o vo o d ra s ti, a pesm e m arše va o d je kiva će
u k ro šn ja m a p re o s ta lo g drveća. Jednog d a n a ta j uspaljeni, glu-
p i n a ro d o p e t će zaneseno k ro č iti na tle svojih suseda. Jednog
d a n a njiho ve čizm e p o n o vo će z a g rm e ti V a g n e ro v p o sm rtn i
m arš, V a lk ire iz po d ze m n o g sve ta o p e t će se p o v a m p iriti, a
z m a je v i iz N ibelun ga krenuće po svetu.
El nije sum njao u to. O n je b io ub eđen d a će ta k o b iti.
A sve o sta lo b ilo je pu ko z a v a ra v a n je . Sve one priče o b ra t-
stvu, iskrene želje z a m irom , b ile su sam o uplašeni krici da
se sačuva sop stvena koža . O tom e su Ijudi ra z g o v a ra li po
no ćištim a , p ro z e b li, o p ruže ni na m o kro j slam i, ali ne pesničkim
ili p o zorišnim rečnikom ka o ka d .glumci na p o zo rn ici glasno d e kla -
muju svoje m isli, nego k ra tk o , jednom jedinom p ro sto m reči k o ja
ozn a ča va Ijudski izm e t. Ta reč ižra ža V a la je m ilion priča k o je
nisu zna li oni što su k ro jili sve te šarene la že pune sla tk ih
'reči i k o ji nisu ra s p o la g a li ta k o sa že tim jezikom .
— A tla n ts k a p o v e lja ! — viče g o vo rn ik u K njizi čudesa.
— Kom ad h a rtije ! — o d g o v a ra ju d va d e se t m ilion a drugih
Ijudi, p a d o d a ju z a koju bi svrhu ta h a rtija m o g la da se upo-
tre b i i kazu ju onu o d re đ e n u saže tu reć ko jo m je ta h a rtija
u m rljan a.
I ta k o um iru slo ga , Iju b a v i ž rtv e ko je su za je d n ički podne-
sene, ne staje ono o čemu su vo jn ici sa n ja li, m a sa krira n o višim
c ilje v im a p re v la s ti u svetu.
El se seti S p itfa je ra . Jed an pu t su S p iffa je ri do šli i spasli
n je g a i još n e ko liko njegovih d ru g o va ka d su uplašeno le ž a lr
175
n a p o la z a trp a n l peskom i kam enjem . O b rušivači su se obru-
ša va li ka o g ro zne sm eđe p tic e ko je u le tu puštaju sm rto-
nosni izm et.
— S p itfa je ri d o la z e ! — vikn uo je p ro m u klo jedan od nje-
govih m om aka.
Kad se p ra šin a raščistila, ug le dali su sasvim jasno na nebu
te spasonosne p tice engleskog va zd u h o p lo v s tv a i v id e li kako
n jih o v i m itra lje z i blju ju sm rt. O b rušivači nagoše u beg, a Spit-
fa je r i su ih g o n ili i ujedali.
O n d a dahnuše dušorrV i izvukoše se iz ruševina. H va lili su
Englesku i S p itfa je re i a v ija tič a re u n jim a , i o n ako prašni
i m usavi za p e v a li englesku himnu. O n d a su dugo p rič a li b a jk e
o Londonu i d o b ro m pivu ko je se onde toči.
— S p itfa je ri d o la z e l
T re b a lo je go dinu-d ve da se p ilo ti d o b ro p rip re m e . H lad-
n o krvn o i spo kojno p riz n a v a li su svoju slabost.
— Lepa p a ra d a , lepa p a ra d a — m rm lja li su. — strašno
le p a p a ra d a .
N a v la č ili su p a d o b ra n e na sebe i u la zili u avione. Elise su
se v rte le , m la znja ci su šumeli, a m itra lje z i šte k ta li.
Zbunjeni G rci o p ru žili su se na stepenice hra m a b o lje g
ž iv o ta i v a p ili:
— O Solone, Solone!
K rik im je b o ln o je cao izn a d fiju k a svetlećih m e ta k a k o ji
su šib ali po svetin i u d ro n jcim a što je b e ž a la da skloni glavu.
O Solone, Solone!
Za vrem e m a ra to n skih trk a sva ka ko nije b ilo S p itfa je ra .
U to nem a sum nje, ka o što nem a sum nje ni u to d a im ni n a j-
foolji m a ra to n ski trk a č ne bi um akao.

............:
 38

U junska p o p o d n e va 1942 Fred D eri je Ieteo nebom izn a d

F loride i Teksasa. T ada je b io u p ilo ts k o j školi i stra h o v a o je,
g ro zn iča vo se n a d a o i želeo da p o lo ž i is p it za p ilo ta . M ilio n i
drugih m la diča s tra h o v a li su k a o i on s jedinom že ljo m da p o -1
stanu p ilo ti. Nisu se b o ja li b o rb i koje će te k doći, n iti p ro tiv a v i-
onske a rtile rije , ni ledenog p la v e tn ila b e skra jn o g neba, nego su
se plašili neuspeha na isp itu, p la šili su se da neće z a d o v o ljitl
■splnu kom isiju.
1943 Fred je za b rin u to ra z m iš lja o šta ga čeka izn a d cirusa
nad Sen N a ze ro m i Ham om .
1944, u isto o v a k o po p o d n e , krenuo je vo zo m iz Londona
sišao u S areju, i našao bicikl k o ji su mu p rija te lji o s ta v ili. Jurio
je pu tem izm e đu živica , p ro ša o p o re d kam ene crkvice, p o re d
a u to b u sa i ka m ic n a k o ji su b ili p a rk ira n i nnalo d a lje od crkvice1
i n a p o ko n ušao u zelenu hlad ovin u p a rk a o ko kuće gde ga je
čekalo društvo.
N e ka s ta ra slu žavka o tv o rila mu je v ra ta .
— Evo g a ! Došao je D e ri! — u zviknu la je vese lo S ilvija
dugačkih nogu, p rip a d n ica ženske va zd uh op lovn e pom oćne slu-
žbe , i spustila svoju čašu na sto. — Dušo, baš je le p o od
teb e što si došao. Igram o b rid ž , a m eni je ta k o dosadno. K a ka
b i b ilo d a p o p ije m o još koju bocu p iv a , p a da idem o u šetnju?
tm am o v re m e n a ... O , srce, o p ro s ti, nisam te ni p o n u d ila sen-
dvičim a sa sardinam a. Izvo li m olim te ... Ih, baš sam sm e te n a l

177
Pa, nisam te ni u p ozn ala s o sta lim a iz dru štva . O p ro s ti mi Deri je sla ga o k u tije sa b o n b o n a m a i onog m la dića d rž a o
baš sam nešto smušena. na oku. O dm ah ga je po zna o, je r ta k o je išao sam o Hom er
V erm els.
Te noći Deri je sp a va o sa Silvijom .
Hom er je tra ž io m esto u nekom separeu, i našao ga je
1945,u o vo po p o d n e , dok je sunce ja k o u p ira lo u per-
p o re d d vo jice m ladih m o m a ra k o ji su p ili ora n ža d u . Hom er se
d e ta , a gum e m o to rn ih v o z ila škrip a le p re d sao b ra ća jn o m svet-
v a ž n o isprsio š spre m ao se d a p o k a ž e vrpce o d lik o v a n ja ko je
lošću na raskršću Šeste ulice, usred zu ja n ja električn ih v e n tila -
je nosio u džepu. H teo je da im ispriča k a k o je k o n v o j žurio iz
to ra , šuštanja sla vina sa b e zalkoho ln im pićem , i zuke a p a ra ta
L ive rp u la , i o onom d o g a đ a ju ispred sam og O ra n a .
za p ra v lje n je sla d o le d a , usred sveg to g d a rm a ra i z v e k e ta u
Jedna drska kelne rica p riđ e da ga po slu ži, a Deri ih je
M id v e js k o j d ro g e riji, Fred Deri s ta ja o je p o slo vno ukočen d o k ^
p o s m a tra o . Ta d e v o jk a niie mu se sviđ ala . Radila je svega
je g o sp o đ ica K ova rdis k o n tro lis a la kozm e tičku robu p o spisku
šest da na u o vo j d ro g e riji, ime jo j je b ilo Bani, im a la je de be le
na jedn oj ž u to j h a rtiji.
o b ra z e , la b rn ja s te , napućene usne i o štre , d u rn o vite crne oči.
— Jeste, evo ih. O v d e m o ra da je greška. O p ro s tite m i, Kelnerica ne što reče, a H om er o d g o v o ri i p o g le d a u nju.
go spo din e D eri! Evo, v id ite ... za p isa la sarh jedno tuce p o m o d e K elnerica reče još nešto, reče to Iju tito ta k o da se oni u b li-
R ubenštajn... evo o v d e ... a sta ln o sam m islila d a sam z a p isa la zin i okrenuše da vid e š ta se d o g a đ a , i okrenu se da ode.
p o m a d e A rd e n . Evo ih ovd e, na po lici. V id ite li? ... G osp odin U to p riđ e Fred. U ruci je još d rž a o k u tiju bonbona.
Bulard m o ra da je m islio na njih. Sad ću odm ah p o p ra v iti gre- — Z d ra v o , Hom ere.
šku... Iz v o lite ... H om er ga p o g le d a . N a licu mu je tin ja la ja ro s t. Po-
Fred jo j za h va li, u p o zo ri je da d ru gi p u t b o lje p a z i kušao je da g o v o ri, a li Fred se h itro okrenu i zovnu kelnericu
p o imenu. O n a z a s ta d e i obrusi mu.
i p re d a p o p ra v lje n i spisak gospodinu Lusu. O n d a se skloni
ustranu i je d n o j ženi pro m e n io p e ta k u cente, da bi m o g la d a — Neću da ga poslužim . Neću i ne m ora m da ga po -
slu žim l O n je pijan .
se izm e ri na a u to m a ts k o j v a g i. Jednu staru m ušteriju posluži
sa dve avionske m arke. N e ka s tra n k in ja p o ku ša va la je da o b ja - Svi se okrenuše i uperiše p o g le d u njih.
sni jednom p ro da vcu šta želi d a kupi. Bila je to neka ne m ačka — S lušajte, Bani, — reče Fred — o v a j m la dić nije pijan .
D o đ ite ovam o.
J e vre jka i niko nije m o g a o da je razum e. Fred o d s i d o ve d e
je d n o g a p o te k a rd , go spo din a F in klšta jn a , k o ji p re ved e šta je O n a do đ e . U sta su jo j b ila još više napućena nego
inače, i seva la je očim a.
ona hte la da kupi. O n d a posluži ne kog čo ve ka i p ro d a d e m i)
b a te riju za džepnu lam pu. D rugoj m u šte riji p ro d a d e sapun za — Sta piješ, H om ere? u p ita Deri. — Č okoladu sa so- •
d o m ? ... V a ži.
b rija n je .
— D onesite mu čoko la du sa sobom — nared i Deri kelne rici.
— Izvin ite , ali siguran sam da ste se p re v a rili — o b ja - — Doneću mu, prasnu kelne rica — a li on sav za u d a ra
sni tre ć o j m ušteriji. — Takve c ig a re te nism o im ali već n e ko - na alkohol. P onavljam vam da je pijan .
lik o nedelja. O tiš la je d a po ruči čokoladu sa sodom .
Fred uze da nam esti ku tije sa b o n b o n a m a i isto g tre - Deri je još tre n u ta k ra z g o v a ra o sa H om erom , a li ništa
n u tka p o g le d a p u t v ra ta . Jedan m la dić m ig o ljio se, p ro vla če ći nije m og ao da razum e od buke ra z g o v o ra i z v e k e ta čaša
se k ro z v ra ta u d ro g e riju . Taj m la dić b io je sav zgrčen, go- i kašikica.
lo g la v , a oči su mu g ro zn iča vo go rele. T re b a lo je da n a iđ e neki — D o viđ e n ja — reče Fred. — V idećem o se još.
n o vi H ristos p a da s ta v i svoju ruku na n je g a i da ga izle či, N e ka žena p o ku ša va la je da uđe u te le fo n sku govornicu.'
a li ta k a v H ristos očig le d n o nije p o s to ja o u Bun Sitiju. V ra ta su se z a g la v ila , i D eri priskoči d a jo j pom ogne. Bila

178 12^ $
179
su to v ra ta na k liz a n je i ona ih je iz b a c ila iz šina. Deri nam esh — Z a b o g a , D eri, — šapnu uplašeno gospodin Lus Fredu na .
v ra ta , žena mu za h va li, a on se okrenu i vid e Bani ka ko se uvo — z a r ste izg u b ili pa m et? Sta je ovo? P o g le d a jte ... M u šte -
v ra ća sa čoko la dom sa sodom na poslužavniku. O ni što su b ili rije vas g le d a ju !
u b lizin i utišaše se d a čuju šta će d a lje b iti, i u to j tišin i D eri — G o sp o đ ice H o lt, — okre nu se Lus kelne rici — sm esfa
jasno ču k a k o H om er sa silnom m ržnjom u glasu p ro s ik ta na id ite u svlačionicu.
kelnericu: Fred Deri donese krpu pa o b risa sto i pod. M o rn a ri su
— Pokazaću vam da nisam p ija n l blenuli u Hom era.
H om er pokuša da uzme čašu sa p o slu žavnika. U p o tre b io — Idem kući — reče H om er i po kuša da ustane.
je levu ruku, k o ja mu se neob uzd ano p ra ć a k a la ka o rib a. U hvati — N e m oj da ideš — z a d rž a ga Fred. — Čekaj, p a ćemo
čašu, ruka mu se g rč e v ito trž e , čo ko la d a pljusnu po Baninom ići zajedno.
m an tilu , a čaša p a d e na p o d i ra z b i se.
— Ti p ija n a p ro tu v o ! — vrisnu Bani p a zam ahnu svojom
snažnom debelom rukom i svom snagom oša m ari H om era po licu. U ka n c e la riji, iza o d e lje n ja za rece pte, Bulard je tr lja o
b ra d u i g le d a o Lusa k o ji je o p isiva o šta se d o g o d ilo . Lus je
Fred Deri, m la dić od d v a d e s e t i jedne go dine, k o ji je
uža snu to p rič a o svojim kre šta vim glasom , iz la g a o je svaku p o je -
ubio stotin u Ijudi i k o ji je zna o d a bom baši nisu p o tre b n i
d in o s t i k itio svoju priču.
u Bun S itiju, p risko či i z g ra b i kelnericu za ruku. G ru b o ju je
— O n je z g ra b io tu kelnericu, go spo din e B ularde... N a p ra -
trg n u o ustranu, a drugom rukom gurnuo ra z ja re n o g H om era,
v io je džum bus i fiz ič k i je m a ltre tira o ! Z n a te , ona b i m og la
k o ji se k la tio na no ga m a, n a tra g na nje g o vo sedište.
d a tu ž i ra d n ju i da tra ž i o tš te tu za p re trp lje n i stra h i u vre d e ...
— P o g le d a jte ! — v riš ta la je Bani. — Evo p o g le d a jte . Pro-
— V iše n ika d a neću n a p ra v iti ta k a v džum bus — reče Deri
suo je čoko la du po meni. Sam o p o g le d a jte . um orno. — Bar ga neću n a p ra v iti u M id v e js k o * d ro g e riji. Idem
P edesetak m u šte rija blenulo je u njih i n a g u ra lo se što od a vd e .
je b liž e m og lo , a p ro la z n ic i s ulice u p a d a li su un utra d a i onl — D abom e da id e te o d a v d e ! — uzviknu Lus likujući.
vid e šta se to događa. A li Bulard reče:
— Ti si d ro lja kad m ožeš da ošam ariš o v a k v o g m la d ića — — U redu, gospodine Luse. O s ta v ite me da ra zg o v a ra m sa
o ko m i se Fred besno na kelnericu. — Ti b le sa va b u d a lo ! Ne gospo din om D erijem nasam o.
vid iš li da je o va j m la dić in va lid ? O n je p a ra liz o v a n , a ne pijan . Bulard je g o v o rio i 'g o vo rio , i u b e đ iv a o i u b e đ iv a o , a li sve
uzalud.
A reći ću t i i gde je to d o b io : p re d O rano m . I on je ne kad a
nosio un iform u k a o i ovi ovd e m orn ari. Da, d ro lja m a k a o što — O v a j po sao m i ne o d g o v a ra — reče Fred. — V e o m a
si ti sviđ a ju se m la dići u m orn arskim u n iform a m a. S viđ aju ti se sam va m z a h va la n , je r v i ste stva rn o b ili isuviše d o b ri p re m a
njiho ve sla tke p a n ta lo n e , n jiho vi sla tk i m orn arski o k o v ra tn ic i. Ti meni. Boljeg še fa nigde neću naći, a li... iz g le d a m i da ja nisam
m la dići su veo m a zgodni. Ćuti! Da nisi pisnula. O v a j m la dić je stvo re n za o v a k a v posao. To je trič a v i strašno do sad an rad ,
d o b io Ljub ičasto srce, a ti si se sada našla d a ga oša m ariš po i ja ga svakim danom sve više i više m rzim . V i niste k riv i z a to.
licu, zb o g to g m a n tila k o ji čak nije ni tv o j, nego ti ga ra d n ja d a je ! S hva tite me i ne Iju tite se što idem od avd e.
— Fredi, vi v a ljd a zna te šta je n a jb o lje za vas, a menr
— Z aveži već je d n o m ! — ra z d e ra se kelnerica. — Baš je iskreno ža o što nećete da osta n e te . Slušajte, d o z v o lite mi d a
me b rig a ako on irrva i sto Ljubičastih srcal O n je d rz a k j pijan .
va m pom ognem d a n a đ e te neko dru g o zaposlenje.
Poznajem ja pijanicu čim ga v id im ! O n nem a p ra v a da p ro s ip a
— N ije p o tre b n o , hva la — o d b i Deri. — Već ću se n e kako
svoju čoko la du po m e n i l snaći. Pokušaću da prom enim struku.

180 181
 — Slušajte, — na stavi Bulard uporno — a ko je u p ita n ju Jedan sa t p re o vo g d o g a đ a ja , u M id v e js k o j d ro g e riji, je dn a
no vac... hteo sam reći, ako va m tre b a no vaca , je r, k o lik o vas d e v o jk a p o la k o je usta la sa stolice na k o jo j je sedela z a s to lo rn
ja p o zn a je m , sigurno ništa niste u š te d e li... A o d a kle b iste i ušte-; sasvim u uglu.
de li kad ste p rim a li ta k o m alu p la tu . C ekajte, kuda ž u rite ... ja O n a je v id e la sve što se d o g o d ilo sa H om erom , čula je
imam- g o to vin e p ri ruci, m islim na svoju sopstvenu g o to vin u , p a sve ono što su i o s ta li u d ro g e riji čuli, slušala je p rim e d b e d o -
d o z v o lite d a vam dam jedan m ali zajam . H oćete Ii? konih fra je ra , n jiho vo b le b e ta n je i ce re ka n je , i z g ra ž a n je i čuJ
đe nje. Ta b le d a , m la d a d e v o jk a sa ta k o iz ra z ito n o rdiskom
Bulard se okrenuo i uzb uđ en o p o ku ša va o da o tv o ri m alu
kosom i likom beše V ilm a D žekobson.
f ijo k u ’ u stolu gde je d rž a o svoje lične stva ri.
V ilm a je v id e la sve što se d o g o d ilo sa Hom erom . Izišla je
— N e tre b a mi za ja m , hva la — p ro ce d i Fred, a nešto
iz d ro g e rije i jpom ešala se u svetinu na O ra h o v o j ulici. P okušavala
ga steže u grlu. je da smisli ka ko b i mu p o m o g la , a n išta jo j nije p a d a lo na
S tari Bulard tre p ta o je i tre p ta o očim a iza debelih s ta k a la
p a m e t. N ije zn a la šta d a ra d i, je r je b ila ta k o m la da . A i on
svojih naočara. je to lik o , to lik o m la d !
— Pa, ja v ite mi se da znam gde ste ... A ko va m ik a d a
z a tre b a pom oć, sam o se o b ra tite meni.
Snažno su stisnuli ruku jedan drugom na ra sta n ku , i Deri o d e j
O tiš a o je p o H o m era i o d v u k a o ga u hotel Se n e k u.
U svo jo j sobi Deri o tv o ri bocu ra kije . Pili su i p s o v a li
onu kelnericu, d ro g e riju i ceo svet. Rekli su da Bun Siti sm rdi
k a o m ućak i po sla li d o đ a v o la onu be zo b ra zn u d ro lju l
Kad su ispili čitavu bocu ra k ije , Fred is p ra ti Hom era. Dole
up re d v o rju s v ra tili su do činovnika za tezg om .
— Slušajte, m olim vas, — reče Fred činovniku — o v o je
gospo din Verm els. O n je m oj p rija te lj i k a d g o d bude hte o
d a u p o tre b i m oju sobu ka d ja nisam tu, d a jte mu ključ. Znate,'
on se po ne kad m a lko nakreše...
Fred munu H om era la k to m u re b ra , a Hom er se iz b e k e lji
i v ra ti mu šalu.
— ...p o n e ka d se on m a lko nakreše pa mu tre b a ne ko
m esto da se izduva. D a jte mu m oj ključ ka d g o d ga z a tra ž i, a
re cite to i činovniku ko ji d e žura noću. A li a ko d o đ e s nekom
p lavu šom , ne d a jte mu ključ. To isto v a ž i i za garavuše. Sam o
v a ž i a ko d o đ e sa nekom crvenokosom dam om . Z a p a m tite , sme
da d o vo d i sam o crvenokose dam e.
S tari činovnik šm rknu, nasm eja se na ta j čudan uslov, i
po m isli da on nije učinio ta k a v greh već ra vn o če trn a e st godina.
Hom er se sav up lju vao od z a h v a ljiv a n ja Fredu. O n d a je
o tiš a o da spljiska p e t d o la ra u Bon-ton baru.

182
 O svemu tom e g o v o rio je N o v a k , dok su mu široke, snažne-
šake, o p a lje n e od sunca, m iro va le na krilu , nove crne cipela-
k oje su škrip a le p ri hodu b lista le na n o ga m a, a de be le ru ta v e
ča ra p e jasno se vid e le ispod n o g a vica p a n ta lo n a ko je je b io
za d ig a o da mu kolena ne o šte te b riž ljiv o ispeglanu crtu.
— Jeste li i vi foili na Južnom P acifiku? — u p ita Ela, je r
je nagonski osećao da je i El b io u ratu.
— Nisam . Ja sam b io na evro psko m ra tiš tu ... U A fr ic i, p a
u ita liji i N em ačkoj.
— S vaka ko ‘ vam nije b ilo n im alo lako.
39 — V a m a m o ra d a je b ilo m nogo g o re , na P acifiku.
— Pa, zna te, p o n e ka d je hra na b ila rđ a v a , a i oni ra z n o -
razn i in sekti p ili su nam k rv ... Šta ste vi b ili po činu? M a jo r?
N eki čovek po imenu N o v a k d o đ s u banku 1 p riđ e Elovom
stolu. Bio je to Čeh o kru g lo g lika , širokih v ilic a i tre zve n o g — N e, b io sam nared nik. Jeste li v i b ili u m ornaričkoj-
izra za . N a g ru d im a je im ao značku v e te ra n a , sa globusom i p e šcd iji?
sidrom . El ga ponudi da sedne. — Jeste, bio sam u m o rn a ričko j p e šad iji.
U po sle dnje vrem e El je v rlo re tk o nosio svoju vrpcu Srebrne Džon N o v a k p o n o vo poče da ra sp re d a svoju om iljenu tem u.
zve zd e . D osadilo mu je da sta ln o o b ja š n ja v a ra d o zn a lo m svetu N je g o ve misli staln o su b ile zao kup lje ne biljn im svetom , drvećern
gd e je, i ka d a , i ko jo m p rig o d o m , i ka ko , d o b io to viso ko i zelenilom . Taj zeleni sve t b iljk i o g le d a o se iu n jeg ovim zen i-
o d lik o v a n je , a d o ja d ili su mu i p o ta jn i z a v id ljiv i potsm esi drugih cam a, ko je su b ile zelene ka o najsočnije lišće. Ispričao je k a k o
Ijudi k o ji su ta k o đ e služili u ra tu i k o ji nisu d o b ili Srebrnu je ko d tra v e u onom da le kom tro p sko m svetu z a p a z io jednu
zvezdu n iti b ilo ko je dru go o d liko va n je . čudnu osobinu.
Džon N o va k sede. D rža o je šešir na krliu, a svojim p ri- Jed an pu t se N ovakova je din ica iskrca la na neko ža lo ;
p ro s tim zelenim očim a o z b iljn o je g le d a o u Elove zenice. Džon — A h , u tim kra je v im a tra v a ta k o n a g lo raste — pričao.
N o v a k p ro g o v o ri glasom ko ji je n e kako čudno p o tsećao na pesm u je N o va k. — To je p ro s to n e ve ro va tn o k a k o đ ik a na očigle d.
cvrčaka .
D a kle, je d a n p u t se N o v a k o v a je din ica iskrca la na n e ko
— Imam m ali rasa dn ik cveća, m islim da ga z n a te , na
ža lo . N o pre nego što se iskrca la, b ro d ski to p o v i su b risa li
k ra ju Pedeset i druge ulice, ko d Bulevara Crni ja stre b . M i ga
i tu k li po čita vo m tom terenu. O n nije p re p rič a o svaku p o je d i-
zo ve m o N o v a k o v rasadnik. N e ka d a je ta j rasa dn ik p rip a d a o m om e
n o s t... k a k o su se vukli ka o zm ije p re k o humki, s a n tim e ta r p o
ocu, a ja sam mu p o m a g a o u poslu. O n d a sam ja o tiša o u ra t.
sa n tim e ta r... n ije g o v o rio o v a tri koju su sip ali iz svojih b a ca ča
D ok sam b io na Južnom P acifiku, o ta c je um ro. M o ž d a se vi
p la m e n a i k o ja je te ra la m rko p u te polu nag e čovečuljke iz nji-
nećete sećati, go spo din e, ali pre m nogo g o aina mi smo vam
hovih skloništa. M a sn i plam en p a d a o je p o tim kepecim a, iz a z iv a o
p ro d a v a li jo rgo vane . M o j ta ta i ja smo ih i za sa d ili ko d vas.
vrisku i grče nje i uzaludne po kuša je da bace ručne bom be na
El se sasvim d ru g a rski osmehnu, p o tv rd i da se seća tih
n a p a d a če , da ih p o biju. Tek ka d bi b ili sasvim ugljenisani p re s ta li
d o g a đ a ja , i poče p rija te ljs k i da ćaska s N o vako m .
bi d a v riš te i da se rita ju .
N o v a k je g o v o rio o svom e rasa dn iku, o cveću koje je u zg a ja o ,
o ze m ljištu i s ta js k o m : i ve šta čko m đu brivu. G o v o rio je o ze m ljištu A li El je ip a k tačn o zna o šta su m o rn a rički pešaci učinili,
k o je je v id e o u to ku ra ta , o čudesno b o g a to m tlu tro p skih k ra je v a . ka o da je b io onde.

184 135
 O ni su zauzeli ža lo , k oje su n a to p ili znojem što im je uve ri d a ga oči ne v a ra ju , i izm eđu ispruženih p rs tiju Japančeve
b io od stra h a , i o b o ja d is a li k rvlju k o ja im je šib a la iz te la n o naduvene šake ugledao neke izn ikle tra v k e .
m estim a gde su meci šišteći u la zili u meso. Sunce i kiša v rš ili su svoje ča ro b n o d e js tv o to p lo te i
vla g e . Kad je N o v a k idući p u t p re g le d a o svoga Japanca, v id e o
O ni suzau zeli žalo. Plamen iz njihovih ba cača plamena
je da je b lis ta v o zelena tra v a p o p riličn o iz ra s la izm e đu nje-
sukljao je u širo k o j c rti i sp a lio i g rm lje i Japance u crno
tin ja v o u g lje vlje. cjovih naduvenih p rs tiju , gde je meso b ilo još isuviše siro vo
za nežni želudac crva. Q ikala je ta tra v a d o k su p tic e p e va le
— N e p rija te lj je na pu stio ž a lo — reče N o va k. — A ž a lo
u v la ž n o j, sp a m o j džungli iz a žala.
je b ilo tv rd o i v re lo ka o k a k a v usijani p o d od be to n a .
— N ećete mi v e ro v a ti, go spodine Stifensone, a li šestog
To p o p o d n e , d o k je on b io na s tra ž i na rubu ža !a i dok d a n a tra v a je već to lik o n a ra sla da je p o k rila onog Japanca.
su te n ko vi tu tn ja li i ta n d rk a li p o tv rd o m pesku, de san tn i b ro d ići T a la sa la se na p o v e ta rć u i niko ne bi ni re ka o da neki leš leži
p ris ta ja li su i is k rc a v a li v o jn ik e i oprem u. Pod N o va ko vim no- onde. P rosto mi nećete v e ro v a ti, a i ja sam je d v a sam m og ao
ga m a p rš ta la je šljaka. d a veru je m svojim očim a. Bilo je tu i n e ka kvo g k o ro v a , ko ji je
— Izg le d a lo je ka o da tu više n ika d a neće ra sti ni tra v a u b rzo i p ro c v e ta o . T a kvo b ilje ra ste onde, ta k a v je onde b iljn i
ni g rm lje — p rim e ti N o vak. svet. P rosto d a čovek ne ve ru je svojim rođ en im očim a k a k o
, O n d a neko o p a z i je dn og ja p a n sko g sn a jp e ra u rasko m a- b rz o raste.
idanim i o b ore nim p a lm a m a iz a ž a la i p rip u ca na njeg a. Ranjeni
Jap an ac jurnu na ža lo , sav k rv a v , i ispuštao je n e kakve čudne
p o v ik e slične p tič jim kricim a.
— Jedan od naših ra n io je to g Jap an ca — reče Džon N o va k.
On nije re ka o da je on b io ta j k o ji je sm rtno ran io to g
Jap an ca, a li Stifenson je to Šasvim jasno znao.
O n a nem an trč a la je još kojih s to tin a k k o ra č a ji, a o n da se
izn e m o g lo s k ljo k a la i izdahnula. Le žala je kao sićušna žu ta
hum ka p p sred u g lje v lja i sa g o re lo g peska. ! ta k o se zače lo
no vo čudo, ko je se duboko u re za lo u N o v a k o v o sećanje.
— Prišli sm o to m Japancu, okre nu li ga na Is đ a , i v id e li
d a je m rta v ... N e ko vrem e nism o o b ra ć a li p a žn ju na njeg a. Po
g rm lju iz a ža la b ilo je puno m rtv ih , i Jap an aca i naših. Sani-
te ts k a e kip a p o k u p ila je naše, a o sta le je o s ta v ila da leže. Tre-
n u tn o smo im a li pune rulce po sla , je r su b o rb e u unutrašn josti
o s trv a još besnele.
Te noći kiša je lila k a o iz k a b la , a N o v a k je šetka o na
s tra ž i p o re d svog sopstvenog m alog Japanca.
S utradan sunce je p rž ilo sa b e skra jn o g p la v o g svoda, a
noću je kiša p o jio v o že sto ko d o b o v a la o p o crne lo i uljem na-
to p lje n o tlo .
Kad je N o v a k sledeći p u t p o g le d a o svog Japanca, uči-
n ilo mu se da v id i neki čuperak zeien ila . Prišao mu je da se

186
. \
 se da veruje da nadležni državni organi neće sm atrati za pa-
metno da jemče za njegov zajam.
El Stifenson bio je ponosan na samoga sebe. Setio se kako
je njegov otac u svoje vreme svršavao slične bankarske poslove.
Pomislio je na njegove zajm ove časti koje je davao samo na
časnu reč useljenicima sa blistavim očima koji suzaradili svoj
p rvi novac u novoj sredini i tra ž ili da ga zakopaju, da ga posejui
u zem lju, da bi im žetva bila bogatija.
Elov otac pričao je Elu kako je jedanput pozajm io hiljadu
do la ra nekom čoveku samo na njegovu časnu reč. Priznanica
je trebalo da bude potpisana docnije. Istog popodneva ta j čovek
]e poginuo na rogovima razbesnelog bika. Prolazili su meseci, a
40 jednog dana visoki sinovi tog čoveka dođoše u banku. Ne-
spretno su prišli ^ lo v o m ocu, natucali ono što su hteli da kažu,
i v ra tili onih hiljadu dolara sa šest posto kamate.
Džon N ovak, bivši pripadnik mornaričke pešadije, koji je Takvo čvrsto, jednostavno bankarstvo vodilo se kada je
imao rasadnik i prodavao jorgovane i u čijim je očima bli- vazduh mirisao od sveže obranog kukuruza, kad su plodne smeđe
stalo zelenilo njegovog biljnog sveta, tra žio je četiri . hiljade lopte konjskog izm eta ležale po putevim a, kada su zem lja (
dolara zajm a od A grarne banke. čisto nezamućeno nebo i šumarci jova bili radost za sve oči,
Uredan i pam etan, on je poneo i svoje hartije, tapiju ► a Bun Siti bila poluseljačka varošica. El je bio ponosan što se
sve ostalo u kartonskoj kutijici od bonbona. Te dokaze svog i njemu sada ukazala p rilika da pomogne takvom jednom pri-
imovnog stanja i rada metnuo je u kutijicu od bonbona i sve prostom sinu zemlje kome je prerisko sunce ostavilo pečat na licu.
zajedno vezao kanapom. Džon je pričao o svojim planovim a, o novim toplim lejama.
Jeste, napraviće ramove za te tople leje, a na jednom mestu
Prošao je čitav sat u razgovoru, a onda on i El za-
našao je baš onakvo staklo kakvo mu je potrebno. Da, napraviće
jednički ispuniše form ulare i upitnike. Sve te pojedinosti, od
i novu staklenu baštu. Uzeće cevi za razvođenje vode i još
kojih je toliko strepeo i koje su mu izgledale ta ko zamršene;
jednu pumpu'. I cevi i pumpa već su upotrebljavane, ali su još
bile su sasvim jasne kad ih Eb objasni. Za polovinu zajm a, dve
u sasvim dobrom stanju. Iskopao je i bunar, koji ga nije baš
hiljade dolara, jemčiće država. Druga polovina, dve hiljade do-
mnogo koštao. Sagradiće i jednu malu kancelariju odmah kod
lara, ići će na rizik banke, uz četrii posto kamate.
ulaza u dvorište, ta ko da mu mušterije ne šetaju kroz kuću.
— A li sve to prethodno m ora da dobije saglasnost nadle-
Pokazao je i slike svoje poro,dice.
žnih državnih organa — rekao je El Stifenson. — No, ubeđen sam
— Ovo je moj sin — rekao je ponosno. — Tek mu je
da ćete dobiti saglasnost na one dve hiljade, a ja vam dajerrr šest godina, i još nije dovoljno velik da bi me pomagao. A
saglasnost na ove dve hiljade koje padaju na naš rizik. N iš ta evo i moje žene. O na je jaka i mnogo mi pomaže. Gospodine
vi ne brinite. Za nedelju-dve, a m ožda i nešto više, dobićete
Stifensone, dođite koji put da nas posetite, pa će nam ona
novac. Sa svoje strane kladiću se s vam a da ćete ga dobiti.
ispeći prave češke domaće kolače, kao što ih je njena te tka
Pušite li cigare?... Dobro, kladim se u jednu cigaru da će vanrv
V iolka pravila.
zajam biti odobren.
Lica Novakove porodice smsšila su se iz fu tro le od ce-
I tako su se kladili u jednu cigaru. Džon N ovak se kladia* luloida. 2ena je bila kršna, čista i p rija tn a na oko, kao kakva
pro tiv samoga sebe. Smejao se i zbog jedne cigare p re tv a ra o
189
188

plemenita junica, a dečak je bio veseo poput kakvog telen-i
ceta. N ovak je neodoljivo potsećao na bika sa zelenih pašnjaka
a!i ne na nekog besnog, ćudljivog bika, nego na pitom og sna-,
žnog gospodara stada sa spokojnom slikom zelene trave u očima.:
N ovak je pucao od zdravlja koje dolazi od priproste seljačke
hrane, života na otvorenom vazduhu-, i m ladosti. El bi se gotovo
zakleo da je iza tog mladog čoveka,- kad je otišao, ostao mi-i
ris mahovine i rascvetanih jabukovih stabala.
A li mahovina i rascvetane jabuke ne smeju se mešati
sa poslovima. Takva bolećivost je glupa u očima drugih Ijudi.
— Kakav zalog imamo za pokriće ovog zajm a? — upK
tao je gospodin Pru kad su form ulari za zajam došli njemu
u ruke.
Ledeni pogled gospodina Prua neprijateljski je merio svaku
rubriku i cifru na form ularim a koje je N ovak ispunio. I Stis je
došao da p riviri kakvo je to novo svetogrđe Stifenson napravio.
I Pru j Stis složno su coktali jezikom. Stifenson je vsć i suviše
često izvodio slične stvari. Saputali su, dogovarali se, a onda,
s upitnim i uvređenim izrazom na licu, došli su da ispitaju
Stifensona.
— A li kakvo pokriće imamo za ovaj zajam? — upita
Pru pun negodovanja. — Tu su četiri hiljade dolara u pitanju.
Zaboga, čoveče, ne rnožete da radite ovako nešto!
— Pokriće? — ponovi El.
Pa zob i rascvetana jabukova stabla dovoljno su pokriće
i to najbolje pokriće na svetu. A li to nije rekao naglas, nego
je samo prom rm ljao u sebi.
Za dve hiljade jamči država, ili možda mislite d a
sam krivo protum ačio Zakon o demobilisanim vojnim licima?
D ražva garantuje za polovinu svakog ovakvog zajma.
— A li prepušta zajmodavcu da odluči da li se zajam
može dati — izjavi Pru, a Stis je tužno i lukavo stajao p o red
'njega i posm atrao. — Gospode bože, čoveče, ja ne znam šta
će Upravni odbor reći ako ovako nastavite! Dve hiljade, polo-
vina ovog zajm a, ipak ostaje bez pokrića... Da vidim o šta će
Letem reći na to. Zašto niste z a tra žili hipoteku na imanje Džona
Novaka?
El se nam rgodi i ijvu če nekakvu hartiju iz svoga stolaj
190
—■ Slušajte, — reče on — za ovakvog jednog čoveka hipo-
teka je samo suvišan posao i izdatak. Ja mislim da sam do-
voljno ocenio ovog čoveka i znam kakvi su Ijudi kao što je on.
Evo, on je potpisao ovo. Tu jasno piše da se obavezuje da
neće p ra v iti nikakve hipoteke na bilo koji deo svoje imovine
dok ne isplati ovaj dug.
Na to se Pru jetko nasmeja, a Stis dozvoli da mu mali
osmejak zaigra oko bledih usana.
— Ne, ne — reče Pru. — O va ha rtija ... Slušajte, p rija-
telju moj, ova hartija nimalo ne pokriva ovaj zajam , odnosno
onih dve hiljade dolara. Pretpostavim o da Novak umre, pret-
postavim o da je on uzeo novaca na zajam i od drugih, pa se
oni odjednom stušte na njega s nalozim a i presudama. Pret-
postavim o da oni utuže svoja p o traživanja pre nas i zgrabe
njegovu imovinu, a mi nemamo hipoteku? M i savršeno ništa
nemamo!
— Ja sam mu rekao — odbrusi El Ijutito — da neću
tra ž iti hipoteku. O vaj zajam je već zaključen, što se mene tiče.
Pogledao ih je izazivački i hlađno.
— Uostalom, ko u ovoj banci rukovodi sitnim zajm ovim a,
vi ili ja? — upita on oštro.
Stis uplašeno pobeže, ali Pru se još više izbeči u njega
svojim jefkim i blistavim očima ispod natečenih kapaka.
— Ja neznam šta će Upravni odbor reći na ovo — po-
novi Pru. — A li kad sam ja bio na vašem mestu, bio sam
mnogo oprezniji. U ovakvim slučajevima pitao sam i druge za
mišljenje.
N jihovi hladni neprijateljski pogledi govorili su mnogo
oštrije od reči koje je izgovorio nimalo povišenim glasom.
Činovnice su bile naćuljile uši, i sada je ta uzbudljiva no-
vost poletela od stola do stola, od činovnice do činovnice, po
nevidljivom lanću. Šaputanje je maskirano zveckanjem ključeva
ili otvaranjem fijo k a :
— Heleno, jeste li čuli šta je Pru rekao Stisu?... Pazite
da vas ne ukeba... Gospodin Stifenson je Ijut kao zolja. Bogami,
ja ne bih volela da me stari Pru o v a k o pogleda! Kad bi
mogao, smoždio bi gopsdina Stifensona... Jeste li čuli šta je
rekao?
I ta ko se El ponovo nađe pred pisaćim stolom gospodina MiltonaJ
191
 M ilton reče svojoj sekretarici da izađe i da za sobom
zika, ukoliko tako nešto uopste postoji! A ja dobijam samo
z a tv o ri vra ta. Onda stade da kucka prstim a po upijaču na stolu.
prigovore što podupirem strem ljenja takvog jednog čoveka.
— Eltone, žao mi je što ponovo moram da vam skrenem
Ovo je bio gorak trenutak u životu gospodina M iltopa.’
pažnju na ono o čemu smo već razgovarali. M olim vas da se
Bil° mu je jasno da će m orati da stane pred Upravni od-i
ubuduče u svim ovakvim slučajevima posavetu|ete sa Pruom.
foor i prizna da je Pru bio u pravu kad je bio p ro tiv Stifenso-i
M ilton pritisnu jedno dugme na stolu.
novog naimenovanja za trećeg pomoćnika direktora, a da je on;
— Reći ću Pruu da ovoga puta odobravam zajam ... onaj
d ire kto r, pogrešio. Kroz glavu su mu prolazile reči koje je on
ko ji ste prošlog ponedeljnika dali nekakvom Novaku, ali ubu-
lično rekao Stifensonu:
duće...
»Treba nam neko ko je mlad. Vi ste videli sveta, ra t
Pru uđe u M iltonovu kancelariju, a i Letem nađe neki
vam je proširio vidike... Vi ste treći pomoćnik direktora, a ne
posao da bi se u to vreme našao u blizini. Onda M ilto n pritisnu Stis...«
još jedno dugme, i Stis se pojavi.
El je prestao da govori i zagledao se nekuda kroz
— Slušajte, molim vas, — o b ra ti se M ilto n svoj trojici prozor.
sa svojim ledenim osmejkom na licu — ovo je detinjasto. M eđu
2ao mi je Eltone,' —■ odbrusi M ilto n — ali ne slažem
nama ne sme da bude neslaganja niti nesporazuma... Neka vam
se s vašim stavom. Vi kao da unapred mislite da je svaki čo-
bude jasno da gospodin Stifenson ima puno pravo odlučivanja
vek koji je bio u borbam a u ovome ratu bolji od onoga ko nije
u pogledu davanja sitnih zajm ova, što znači zajm ova do dve
bio u okršajim a! V i kao da sm atrate da ta ka v čovek iraa pra va
hiljade dolara, a nikako preko te sume, i da gospodin Stifenson
na neke veće povlastice i na...
jedino odgovara Upravnom odboru za svoj rad. N jegovo ovla-
El Stifenson se oporo zagleda u M iltona.
šćenje prestaje u slučajevima gde se radi o zajm ovim a preko
Sasvim je ta ko — reče El. — To je moje najdublje
dve hiljade dolara, i takve zajm ove može o d o b riti samo uz ubeđenje!
potpunu saglasnost jednog od druge dvojice pomoćnika direktora.
— Dobro. A li molim vas da u buduće obezbedite naše
M ilton je još govorio, i opet je izneo svoj otrcarri apel
zajm ove — odreza M ilto n, isto tako Ijut kao El.
d a svi zajedničkim silama i složno rade za dobro banke. A
Gospodin M ilton odjednom izgubi svaku volju da nastavl
kad su ostali otišli, a El još uvređeno ostao stojeći pred nje-
ovaj razgovor. Smatrao je da je El drzak,’ i to mu se nikako
govim stolom, M ilto n se ponovo o brati njemu. nije svidelo.
— Eltone, treba da znate da Zakon o demobilisanim voj-
— O bezbedite naše zajm ove — ponovi on i ustade iz
nim licima ne daje pravo ni jednom bankovnom činovniku da
naslonjače.
odobrava penziju iii da deli nagrade svakom čoveku koji to
zatraži.
— I to sve zbog tričavih dve hiljade dolara — reče El
i jezikom ovlaži svoje suve usne. — To je čovek radnik, pošten
im a izvesnu imovinu i ambiciju da razvije svoj posao, i ima
svoju porodicu. U svemu je ta j čovek vrlo dobar građanin, jedan
od onih za koje bi se s punim pravorn moglo reći da su kičma.
svake državQ, i tom e slično. On je bio u ratu, borio se, dobio
je i nekakav čin i metak u 'kuk. Lekari su mu izvadili komad
kosti, a komisija ga demobilisala. Taj čovek je itekako dao do-
J<aza o svojoj vrednosti i sušto je oličenje zdravog čvrstog ri-

192
 liciska koia koja su krstarila ulicama, jedan mali zeleno-beli
Ford.
O na dvojica smesta se umiriše. Video ih je kako idu
polako kao da šetaju. Skrenuli su u b ife na uglu.
Sutradan Gas, pretsednik, srete Freda u praonici i pođ©
za njim.
Slušajte, druže, — poče Gas — vi ste mi simpa-
tični, i nebi želeo da im ate neprilika. Znam da u ovoj fab rici
mogu da rade i radnici koji nisu članovi sindikata, ali biće
n a jb o lje , da p la tite onih četrdeset dolara. N em ojte me p ita ti
zašto to treba da p la tite , niti otkuda ja to znam. To nije važno.
41 M ožete to nadoknaditi prekovremenim radom. Sledeće nedelje
ra d ite prekovremeno, pa ćete nadoknaditi tih četrdeset dolara.
Hvala, Gase — reče Deri. — Nije potrebno da mi
I tako je životario Fred Deri, bivši poručnik, bivši pri- objašnjavate, dovoljno je i to što ste mi rekli. Doviđenja.
padnik 305-e bom barderske grupe, bivšioduševljen, kočoperan Fred obesi svoje radničko odelo u ormanče, ode u kan-
i opasan borac, koji je sada bio osuđen na bedno robovanjei 'celariju i prim i novac koji je zaradio, i više se ne v ra ti ni na
samome sebi ili na traganje za poslodavcim a koje bi mogao posao ni po svoje radničko odelo.
da služi. »Naći ću neki posao gde ne postoje sindikati, reši Fred.
Fred se najpre zaposlio u nekoj tvornici ratnog m ate- Prelistavao je oglase i našao ono što je tražio. Neki
rijala. Predradnik ga je odveo do stroja na kome je imao da čovek je nam eravao da izdaje avijatičarski časopis koji je na-
radi i pokazao mu kako da rukuje polugam a i gde su prekidači. zvao Z a p a d n a k r i l a .
Fred kupi plavo rad.ničko odslo i kapu. Osećao je da je Deri ode k njemu. Razgovarali su, i čovek odluči da ga
otsečen od živo ta , otkinut od celug sveta. Osećao je da nikada uzme na probu. Trebalo mu je Ijudi s iskustvom, a takvih je
neće moći da se saživi sa životom u ovoj tvornici gde su oz- malo, objasni on.
biljne Crnkinje obavljale svoj posao mnogo bolje od njega. O voga puta Deri je tri dana p etlja o sa fo to g ra fija m a
Radio je dva dana. Uveče drugog dana dvojica Ijudi I mnogo m etara otisaka iž štam parije. Redakcija časopisa bila
sačekaše ga na kapiji. je u jednom zagušljivom sobičku, gde je sedeo Deri L još jedna
— Slušaj, druže, hteli bismo da razgovaram o s tobom . ćopava stara dama koja je odgovarala na telefon.
O vaj naziv Z a p a d n a k r i l a zvuči mi jevtino, kao
Kazali su mu da suoni pretstavnici sindikata radnika
neki petparački časopis — prim eti Fred svome poslodavcu. —
I da treba da im p la ti članarinu z a to što radi u toj tvornici.
Razmišljao sam o tome, gospodine Hite. Zašto ne prom enite
— Ništa ja vama neću p la titi — odbi Fred. O vo je ime časopisa? N azovite ga V e k k r i I a, i!i ta ko nešto...
tvornica gde mogu da rade i nečlanovi sindikata. Raspitao
— Vi previše razm išljate — reče gospodin Hit. — Kad mi
sam se o tome u utorak. Ovom tvornicom ne gospodavri sin- budu potrebni predlozi, obavestiću vas. I još nešfo: ja patim
dikat, i od mene nikada nećete dobiti tih četrdeset dolara. od sinusa, pa mi smeta duvanski dim. M oraćete da se okanite
O tišao je, i za sobom čuo gunđanje. lako se pravio sa- pušenja za vreme rada.
svim spokojan, ipak se uplašio te dvojice Ijudeskara. Čuo je — I ta vam je dobra! — odgovori Deri. — A li ja znam
kako oni hitro krenuše za njim. Utom, iza ugla, naiđoše po- nešto još bolje: Zahvaljujem vam na službi.

194 13* 195

 I ko su svi ti nlmfomanijaci koji vrište:
»Čoveka, čoveka! Dajem kraljevstvo za čoveka!«
»Da budem nosač, ili paker i raznosač, ili raznosač i
paker, ili friz e r, pa da damicama pravim ćube...
N ek ženski odredi
Na ko m a n d u trube,
Poprave svoje ćube,
Pa d a i h ja učim
K a k o d a se I j u b e .
Pesma iz vojničkih dana silno ga rastuži i on zažele da
42 pije, da ima neko toplo žensko telo pored sebe, da u piću i
Ijubavi zaboravi koliko je jadan i sam.
Onda se seti koverte koju je dobio i u kojoj se nalazio
Tako Deri opet osta bez posla i o pet uze da prelistava ček na sto dolara, poslednjih sto dolara na ime otpremnine
iz vojske. Taj ček trže ga iz m rtvila. Unovčiće ga, platiće hotelski
oglase.
račun, kupiće bocu rakije i otići će da poseti svoga tatu i
»Traži se knjigovođa«, čitao je. »Ja ništa ne umem da
Hortenzu. Tati će poneti bocu rakije, a Hortenzi slane kikirikije.
knjižim. Traži se vazduhoplovni crtač... ja umem da letim , a ne
Daće im to, a ništa neće odneti odande, niti će ikada više zaželeti
da crtam. Traži se firm opisac sa dugogodišnjom praksom za da ode k njima.
državno nameštenje... Traži se mesar, fa ktu rista , tesar, proku-
Krivuda se d r u m ,
rista, dečak... Nekad sam. i ja bio dečak, pre no što sam za-
vršio obuku na malom školskom izviđaču i dobio letačka krila, M i l o č e m o r u m ,
a sada moram da budem šofer i m ajstor za sve, ili stolar,- Baš j e, b a š je ž i v o t le p ...
zidar, kuvar, zubar, v ra ta r, noćni čuvar, inženjer, vatrogasac, A kQd se vra ti u S e n e k u, doneće sa sobom bocu rakije,
ložač, predradnik, krznar, aranžer, trgovački pomoćnik... a ja leći će u krevet i čitaće detektivske romane. A ko Homer dođe,
ništa od svega toga nisam. Ja sam bombaš koji odiično ume da premestiće se na pod i prepustiće krevet njemu da mrmlja u snu
rukuje spravom za nišanjenje marke Norden. i h^če. On će ležati na prljavom podu i slušaće kako vreli
»Da li bih mogao da budem draguljar, kuvarski pomoćmk, ve ta r ćarlija, i pćsm atraće zavesu kako se leluja na prozoru.
kočijaš, ili da otvorim neku perionicu rublja, ili aščimcu? Da V e ta r će pričati čemerne priče o vrelim , zarđalim krovovim a
|i bih mogao da se pretvaram da sam m etalostrugar, ili ma- koje je lizao u prolazu, a Homer će se kupati u znoju, je
šinski bravar, ili mašinista? lli da jednostavno budem čovek?... opet sanjati torpeda i podmornice koje ga gone.

»Evo: tra ži se čovek, okretan, bistar, sa sopstvenim ko-

lima. Traži se čovek sa sopstvenim kamionom. Traži se čovek
Jednom davno, u školi, postojao je ! neki drugi Homer.
od 45 do 50 godina starosti. Traži se čovek za predionicu vune.
Samo, ta j Homer bio je mramorna bista sa krupnim slepim očima
Vanredna prilika! Traži se čovek da raznosi rublje...«
i visokim čelom. Taj Homer napisao je O d i s e j u, svoj jezivi
Deri se seti svoje bake i upita se da li i baka tog čoveka izveštaj drevnog ratnog dopisnika.
koji je dao oglas pere rublje i da li ta j čovek sada sam na
Da je ta j drevni Homer ziv, mogao bi da napiše novu
kolicima vuče to rublje? Odiseju koja se dogodila jednog oktobarskog popodneva kad su

196
197
se samo dve oštećene tvrđ a ve vra tile na aerodrom . Ljudi su
psovali i očima pretraživali nebo, ne bi li ugledali još koju
tvrđaavu od ponosnog ja ta koje je otišlo u napad.
— Danas su one hulje zaista bile u form i — rekao je jedan
od p ilota sa padobranom u ruci. — Protivavionska a rtile rija tukla
je kao luda, a lovci su nicali sa svih strana. Još nikada nisam
video da je toliko tvrđ a v a oboreno. Da, mi smo se nekako izvukli,
ali svi ostali su pali.

43

Fred zaređa po uredima za zapošljavanje demobilisanih

vojnih lica. Stajao je u redovima, ispunjavao form ulare, pokazivao
svoje isprave i četiri puta sedeo ispred raznih pisaćih stolova
i pričao svoju biografiju. O dgovarao je na pitanja, davao podatke,
ali nameštenje nije dobio.
Sve mu je to već išlo na živce.
Činovnici u tim uredima Ijubazno su ga prim ali, unosili su
mu ime na uredne kartone i upisivali ga u svoju kartoteku. On
je išao Ijut, ogorčen, nakraj srca, ali nijedanput nije naišao na
nabusitost ili nestrpljivost kod tih činovnika.
Kad je uveče ležao na krevetu u svojoj sobi, gledao je u
mislima punačko lice i slušao zvonki smeh onog šefa koji je
pre dvadeset i sedam godina izgubio nogu na M a rni; pa Ijubazno,
senatorsko lice onog drugog šefa, onog umornog mučenika sa
žutom ćelom koji je nosio sve jade svakog klijenta na svojim
ramenima i u svome srcu i činio sve što je mogao da im
pomogne.
Fredu se smučila i sama njihova strpljivost, koja mu je
ličiia na požrtvovanje časnih sestara što neguju plačljivu decu u
nekom ratnom sirotištu.
Ali oni ipak nisu mogli da ga srede, jer ta nesređenost
nije bila samo spolja nego i u njegovoj duši. I svi su nekako
podjednako govoriii:
— Da vidimo šta zakonodavac kaže... Evo u ovom članu
ovde, članu sedmom, u ovoj knjižici... Slušajte, ako vam je po-

199
trebna pomoć psihijatra... A li, da sam |a na vašem mestu, ja
se ipak ne bih petljao u te stvari. Dobro... Da vidim o šta imamo
u kartoteci. Imamo jedno mesto za pomoćnika u prodavnici ži-
v otinja ... A evo još jedno mesto. Da li biste hteli da naučite
veštinu balzam ovanja?
Pritom su bili beskrajno Ijubazni i nudiji ga cigaretam a.
Jedanput je čak išao i na ručak sa dvojicom od njih. Razgo-
varali su o ratu, a jedan od njih bio je a vija tiča r u Prvom
svetskom ratu pre mnogo godina i lično je poznavao nekoliko
najboljih asova iz toga doba!
Pričali su, razgovarali o svojim porodicam a, i ispostavilo
se da jedan od njih stanuje svega dve ulice dalje od kuće
Derijevog oca. Pričali su o svemu i svačemu, ali ipak nisu mogli
da mu pomognu.
— Teško je, — govorili su — teško je naći ono što bl
vama odgovaralo... Slušajte, kako bi bilo da studirate?
— Da ponovo idem u školu sa gomilom dečurlije? — upita
Deri. — Nisam ja za studije, nisam ta j tip. Za mene je škola
prestala onog trenutka kad sam završio pilotsku obuku. Ne, ja
se ne bih snašao u koledžu. Nemam ja smisla za školske klupe.
Oni su i dalje pokušavali, ali nisu mogli da nađu ono što
bi njemu odgovaralo.
Iz dana u dan krstario je Deri od ureda do ureda. Stajao
je u mnogim redovim q i niko se nije izdirao na njega, niko se
nije Ijutio, niko mu nije rekao da je čudovište za koje nema
mesta u Bun Sitiju. Jedino se on sam izdirao na samoga sebe,
i Ijutio na samoga sebe, i govorio samome sebi da nije ni za
šfa, i bičevao se ošrim bičem čemerne stvarnosti.
Fred je osećao da u duši postaje sve ogorčeniji i sve
očajniji... Za njega nema mesta u Bun Sitiju, ni u čitavom pro-
stranom , toplom i mekušnom svetu građanskog života. Kao da je
na svakim vratim a poslovnog sveta stajala ploča sa krupnim
crnim slovima: »Bombaši nisu potrebni«.
Te misli saletale bi ga preko dana, a uveče bi stajao čvrsto
Stisnutih i čemerno povijenih usana kraj tezge u nekom lokalu i
pio. A li i piće ga je sve manje i manje privlačilo. U ratu je
nalazio zaborav u piću, a ovde, kod kuće, nije mogao da nađe
tu srećnu varku.
200
Jedne večeri Fred je opet ubacivao petake u b ilija r t>
hotelu D a n i j e l B u n. Igrao je bezvoljno, koliko da ufuče
vreme, kad mu priđ e jedan kelner s nekakvom ceduljom.
— Jedna dama u trp e za riji rekla mi je da vam ovo predam,'
Fred uze cedulju. Bio je to napola iscepan jelovnik sa ne-
kakvom porukom na poleđini:
»O pazila sam vas kad smo došli ovamo. Kako ste? Jedar*
mladić me ipbasipa pažnjom , ali ja bih radije pričala s vama. On
je otišao da negde p o tra ži cigarete. Uf, evo ga, vraća se. M orarn
prekinuti«.
Pročitao je uspravna, nadrljana slova njemu sasvim ne-
poznatog rukopisa, i na kraju potpis P. S.
On se u čudu p ita o ko je ta P. S., ili je to možda obična
skraćenica na kraju pisma posle koje više nije bilo vremena za
pisanje?
Deri ode do trp e za rije i stade na vrata . G otovo odmah je
ugledao Pegi sa nekim mornaričkim oficirom . O vog puta to je
bio neki podmornički oficir.
Pegi je blistala, lepša i zanosnija od svih lepotica o tka ko
je svet postao. U njenim grudima bilo je više jedrine, u njenoj
kosi više sunca nego ma u koje žene. Ona je bila žena koju
bi svaki čovek poželeo, m ajka koja bi ga utešila, bolničarka koja
bi ga izlečila, časna sestra koja bi mu govorila o večnom životu
i stišala buru u njemu u blaženi mir.
Fred se v ra ti u salu i po onom istom kelneru posla još
svoju cedulju:
»Hvala na pitanju, osećam se šugavo. Na terasi je mese-
čina. Cekaću vas kod lifta . D ođite kad ugrabite priliku«.
O tišao je do lifta i očekivao je i strepeo da ona neće doći.
U deset sati ona dođe. Uhvatili su se za ruke g o to vo
ćutke, i odvezli se na krov.
— Ko je ona podmornica? — upita Fred.
— To je M a rti Voren. Poznajemo se iz škole. M a li M a rtt
postao je strašan Ijubavnik! Toliko mi je svojim kolenom izribao
koleno da mi je napravio žulj, i sva sam se iskrivila koliko sam
izmicala kolena, a da licem ipak ostanem okrenuta prem a njemu.1
— Ja ću vas odvesti kući...
 — O, zaboga, nem ojte! M a rti je prilično p rip it i nastao
bi rusvaj. Ne, to nikako. M a rti je kučence koje laje, ali ne ujeda.
Ništa ne brinite, dragi moj.
Prešli su preko terase na kojoj je nekada bila letnja bašta
i naslonili se na ogradu. Udisali su zaparan gradski vazduh i
pokušavali da osete miris dalekih polja i milovanje mesečine.
Pogledali jedno drugom u oči, i nemo se stegli u zagrljaj.
Usne im se spojiše. U Fredu je plam tela želja, a Pegi je
b ila puna odziva na tu želju. Onda je on odvoji od sebe.
— Lud sam, kao da sam se najeo bunika — procedi Fred
i pokuša da se nasmeje. — Veruj mi, ovo ničemu ne vodi.
— O , Frede... o dušo... M olim te ... poljubim o se tako još
jedanput.
Poljubili su se. O vog puta poljubac je bio dug, dug.
O pet su se rastavili, i oboje su bili na ivici suza.
— O, šta nas to razdvaja? — uzviknu Pegi. — Kaži mi!
Kaži! Šta se to isprečilo između nas? Sta ne va lja kod mene?
Šta je s tobom ? Nisi mi telefonirao. Nisam te videla od onog
dana...
Na njenom licu, u njenom glasu, bilo je muke koja je razdi-
rala i nju i njega.
— M i ne stanujemo baš tako daleko odavde — rekla
je. — Svega oko sedam kilom etara... Na kapiji imamo ploču na
kojoj piše » T r e š n j e v b r e ž u l j a k«. A ko hoćeš, mogla bih
da istaknemi i drugu ploču sa mojim imenom ispisanim krupnim
slovima, tako da ga vidiš sa kilom etra daljine. M ogla bih da
sipam komadiće hartije po putu do moje kuće... da ti ostavim
tra g po kojem ćeš me sigurno naći...
Kiselo i isprekidano, uz jetki osmeh, objašnjavala mu je
kojim putem može najbrže doći do njene kuće: Grand bulevarom
na zapad... pa Drumom sedamriaest... onda dolazi okuka i m ost...
O štro je urezala mapu puta u belu hartiju mesečine, pa
sve zam rljala suzama koje nije htela da lije.
Fred je uhvati za ruku. Mesečina je blistala, i svetlucanje
■kamena na njenom prstu privuče mu pogled. Iz tog kamena kao
da je sijala čista iskrena duša ove devojke i zasenjivala mu oči.
— Slušaj, srce, trebalo bi da paziš šta radiš. Nemoj da
se predaješ tako lako, inače...
202
— Znam ja vrlo dobro šta radim — prekide ga ona. —
Neću da izvodim kojekakve glupe kerefeke. Nema tu pretvaranja
ni prazne glumel Svet je veoma stvaran oko nas, i samo bih
se zgadila i sebi i tebi kad ne bih bila iskrena!
On je stajao neko vreme i tra ž io reči. Hteo je da joj
odgovori jednakom iskrenošću. Isprekidano, uz tihe kletve, izneo
joj je sebičnu boljku koja ga je mučila.
— O, Hriste bože! — prostenjao je. — V ra tio sam se
n a tra g ... i sve mi se zgadilo. Ubila me je naša nemaština, naša
nekakva grubost, pa ovaj dosadan život i neznanje. Izgleda da
sam i ja dosadan i neznalica. A li... takav dom sam uvek imao,1
takvi smo mi oduvek b ili... U Engleskoj sam živeo drukčije. Tada
mi se prvi put u životu ukazala prilika da... da živim životom
0 kakvom sam oduvek sanjao. Dobijali smo dosta dobre plate,
a u bazi smo se kockali u krupne sume. Imao sam puno para,f
stekao sam p rija te lje među Englezima i išao sam s njima po
Londonu. Prvi put sam ta d a i ja p re tsta vljao nekog vraga... Ti
nećeš moći da me shvatiš. Ti sl uvek im ala sve što si želela^
lepe haljine i sve ostalo, i lep .dom ...
On zaćuta kao da prib ira misli, a kad Pegi htede da
p rogovori, on joj ne dozvoli da dođe do reči.
— D ođavola, ništa nemoj da mi govoriš! Već znam šta ćeš
reći. Ubeđivaćeš me da postoje i drugi Ijudi koji teško tavore,
a ipak su u duši srećni... Neka je i tako, ali ja ... ja sam došao
iz onog lepog života pravo u ovaj glib. Čim sam se našao u
istoj sobi s mojim ocem i ' maćehom, čim sam se našao U
njihovoj jadnoj sredini, osetio sam koliko sam i sam jadan! A
ni njima nije bilo nimalo bolje. Oni su se osećali nelagodno u
mome prisustvu, a ja sam se osećao nelagodno u njihovoml
prisustvul... Ona devojka kojom sam se oženio... M ožda ću se
rešiti nje jednog dana. Dao sam joj novaca i naredio joj da
uzme advokata, da tu stvar likvidira. M ožda je ona već nešto
1 uradila. Ne znam. Još nisam dobio nikakvo obaveštenje.
Fred ponovo umuknu i zagleda se u bledozelenkasti sjaj
mesečine koja je svetlucala poput radijum a oko njih... Učinilo mu
se kao da to neki golemi svitac m eko i spokojno sija s neba,
a električne reklame zlobno kvare lepotu njegovog sjaja.
Pegi je ćutala i čekala, Fred se opet okrenu prema njoj.
203
 — Sve ovo govorim ti s brda s dola, Pegi, ali ja ne
vidim kuda treba da se denem, kako ću da živiml i. šta ću da.
radim ... Lud sam za tobom , Pegi. M ogao bih da ti pružim svi>
svoju Ijubav, ali evo ti čista računica: ja nemam nameštenja i
ništa nisam naučio, izuzev da gađam bombama. Znam gotovo-
jedino da rukujem Norden-nišanom za bombe. I od prvog dana
kad sam se spustio na aerodrom u domovini postavilo se p itanje
da li će nekome ovde u Bunu b iti potreban bom baš... ..Vratio
sam se u drogeriju, radio sam, ali nisam izdržao. Onda sarrv
pokušao da radim na nekom drugom poslu. Ni to mi nije pošlos
za rukom... Moraću da odem nekuda, a ne mogu da te povedem 44
sa sobom. Nemam pojm a kuda ću ići, kako ću živeti, šta ći*
je sti, i da li ću uopšte jesti. Više ne mogu da se vratim u
vojsku. Rat je prošao; i oni šugavi d oktori rekli su da mt
Bog je sevao svojim vatrom etom ' i palio počasne salve ne-
refleksi nisu dobri, da više ne mogu da budem bombaš. Trice
feeske a rtile rije u oblake, kao da je i on hteo da uveliča
i kučine! Ta ja bih mogao da se odvezem u supertvrđavi ncs
o vaj najveći praznik u Sjedinjenim Državama. A li teški pokrov
bilo koji cilj i da sve svoje bombe saspem na metu veličine
oblaka rascepi se nadvoje od te silne nebeske paljbe i plaha
novčića od deset centi! A li oni ni da čuju. Demobilisali su m e l
julska kiša sruči se da okupa Bun Siti.
Vojsci više nisam potreban. Demobilisan sam i sad se praćakam
kao riba na suvom! Zastave su uglavnom već bile skinute sa zgrada da ih
N iz Pegine obraze krenuše tužne blistave kapi. Fred je- k iša ne uhvati, i sad je samo nekoliko žena, pogrbljeno pod
zagrli. Ljubio joj je oči i slane suze. , pljoskom, trčalo da skine i unese one preostaie. Ljudi na ve-
randam a, u sitom i prazničnom raspoloženju, leno su pomicali
— Obećaj mi jedno, — reče Pegi savlađujući glas da b i
govorila mirno — obećaj mi da ćemo se videti pre nego što stolice izvan dom ašaja kiše i spuštali cirade na onoj strani
odeš. Obećaj mi da ćeš doći k meni ako bi se dogodilo nešto odakle je kiša bila.
što bi promenilo tvo je sadašnje raspoloženje... Radioaparati su i dalje suvoparno mleli, uprkos kiši, i
— Obećavam — prom rm lja Fred. — Pa, hajdemo dole d a izazivali sećanje na borbe za nezavisnost. Poput papagaja po-
vidim o da li je Podmornica zaronila. navljali su slavne reči slavnih pretsednika i siavnih boraca koji
Poručnik Voren nije bio zaronio. Čekao je kod vra ta , besno su ginuli da svoju zemlju otcepe od engleske krune. V ojnički
odmerio Freda, i odveo Pegi. marševi grom ko su odjekivali, a očevi su pričali:
— Kad sam ja bio tvojih godina, imali smo one debele
p atro n e zvane »grom «, pa one druge, dugačke petnaest san-
tim etara. A da si video što smo imali bengalske va tre !
Očevi su pričali kako su grom ko praskale te njihove pa-
trone koje su utonule u prošlost kao i kremenjače kojim su prvi
doseljenici ubijali bizone.

205
 M lad i Homer Vermels bolovao je na svojoj verandi. Po
perdetu nad njegovom glavom dobovala je kiša, a stolice na
sklapanje bile su sklopljene i poređane uz zid. Homer je sedeo
sa bocom oranžade pored sebe i gutao aspirine da se oslobodi
mamurluka i glavobolje.
Bilo mu je đosadno, pa uđe u kuću u kojoj je radio
prigušeno blebetao i k rk lja o i već dva pusta sata uzalud trošio
struju. Homerov otac, m ajka i sestra otišli su u bioskop. Tetka
Sejd je otišla na intelektualno ćaskanje kod drugih usedelica, a
Homer je ostao sam.
Na ovaj veliki praznik, Dan nezavisnosti1, Homer je ostao
sam sa svojom glavoboljom.
Homer se muvao po kući, gledao je u mrko nebo, u m okro
drveće i bujicu što se v a lja la olukom i ponirala u slivnike, i
osluškivao gunđanje grm ljavine. Nigde nije mogao da se skrasi,
pa u četiri posle podne ponovo iziđe na verandu.
Slučajno pogleda na susednu verandu i učini mu se da je
video kako se jedna dobro poznata glava sa blistavom kosom
pomerila. Pogledao bolje; rekao bi da to Vilm a Džekobson sedi
kod prozora u svojoj prednjoj sobi.
Homer othram a niz stepenice i krenu ka susednoj ve-
randi. Već pune dve nedelje nije bio kod Džekobsonovih, ali sada
je pošao. Znao je da je trezan, pa je mogao da poseti Vilmu.
M ožda ovog puta neće b iti jedak, možda ga đavoli u njegovoj
duši neće izazvati da se svađa s njom.
Išao je, hteo je nju, ali ne kao muž ili Ijubavnik. Bio je
sasvim nespreman za to, jer je torpedo kojl mu je iskrivio telo
porem etio i tok sazrevanja u njemu. Hteo ju je radi utehe, radi
društva, radi đačkog kliberenja, šale i ašikovanja, radi igara
i cedulja koje će on pisati njoj i ona njemu; a sve ono ostalo^
ono veoma ozbiljno i važno, bilo je još samo san koji će se
tek docnije ostvariti. Hteo je da mu ona bude vodič u njegovoj
osamljenosti, čudesni melem za sve što ga je tištalo. Homer je
ćopao i u tom trenutku želeo Vilmu Džekobson više nego
išta drugo na svetu.
1 4 jula 1776 godine Sjedinjene Američke Države progla-
sile su svoju nezavisnost i otcepile se od Engleske. Taj dan se
o ta d a svečano slavi.
206
Kiša ga je polila, ve ta r mu razbarušio kosu, a grm ljavina
snažno za tu tn ja la u svežem naletu na oblake.
Na ovaj dan slavila se uspomena na hrabre mladiće koji
su onog četvrtog jula 1776 ustali na oružje da zbace sa sebe
tuđinski jaram, koji nisu ni znali da će ući u istoriju za sva
vremena. Bili su to buntovnici, ustanici koji nisu hteli da budu svecij
Na ovaj dan odavala se počast junacima koji su ginuli
na davnim bojištim a, četama koje su ostavljale krvave tragove
po snegu. Na ovaj dan zvona su pozvala narod na ustanak 1
stvorena je zastava Sjedinjenih Država.
A li kad je Homer Vermels išao na verandu Džekobsonovih;
lila je kiša. Bio je juli, bilo je toplo, kiša je lila, inije b ilo
snega da na njemu ostane krvavi trag Homerovih stopala.
Homer se pope stepenicama, uprkos pomamnom batrganju
svoje leve noge i ruke, pa otvori žičana vra ta p ro tiv kom araca
i zagleda se u Vilmu.
Vilm a kao da se trže kad ga ugleda, a onda se osmehnu
i skloni knjigu koju je držala u ruci pod jastučić na kauču. O ko
nje bilo je i drugih knjiga.
— Z dravol — javi se Homer.
— Z dravo! — odgovori Vilma.
— Kiša pada prilično jako, pa... — poče on.
— Je li? — preseče ga ona kao začuđeno. — M o ji su
otišli u posetu. Nadam se da ih kiša nije uhvatila.
Bog opet pusti blistavu raketu munje među oblake, a
kiša se jače sruči.
— Šta to čitaš? — upita Homer.
— O, ništa — odgovori ona i poblede. — Savrešno
ništa, Homere! — dodade uplašenim glasom.
Homer se d obatrga bliže i pogleda u jednu knjigu koja
je ležala na stolu. N aslov je bio okrenut nagore i on ga pro-
č ita : P a r a I i z a.
— Zar ti... — promuca on.
Sline mu potekoše niz bradu, a on ih obrisa desnom na-
dlanicom.
— Zar ti čitaš ovako nešto?
— Ne, ne! — uzviknu ona. — Nisam ja čitala, Homere.
Veruj mi! To je samo jedna od mojih knjiga... To je samo...
207
 O n se nabusito d o g e g a d o nje. O n a u p laše n o ustuknu. O n
•nije im ao nam eru d a je oša m ari, ili udari, ili ta k o nešto. N e,
nije hteo čak ni d a je takne m alim prstom , iako je o n a sva
n e k a k o pretrnula k a o d a se boji. S a m o je z a v u k a o ruku p o d onaj
jastučić i izvu k a o knjigu koju je o n a bila sakrila. Pročitao je i
taj n a slo v : M o z a k od majmuna do čoveka.
— Ti čitaš o v a k v e k n jige ? — procedi on. — Ti čitaš
o v a k v e knjige?... D a slučajno ne m isliš...?
lzbeči oči n a nju i uvuče dah k a o d a u sisa v a neki otro-i
v a n plin.
— M o z a k o d m a j m u n a d o č o v e k a ! Dakle, ta k o l
Ti m isliš d a sam ja n e ka v rsta m ajm una, je li!... Idi d o đ a v o la ! 45
N a d a m se d a u živa š u ovim knjigam a. Pa, d abom e. S a m o ti
n a sta vi čitanje. Paraliza... T o m ora d a je ve o m a za b a v n o . N em oj
— Jo š jednu — reče Deri.
d a ti ja smetam . Citaj i uživaj.
B an kar mu izbaci kartu.
H o m e r se izbekelji u od vratnu grim a su idiota, drhtavim
p rstim a zad rom bulja p o svojim otom boljenim u sn a m a i za b le b e ta : Deri metnu p rst na nju i trenutak pričeka. Im a o je de-
setku i četvorku. P od iže u g a o karte.
— Ble-ble!
V ilm a je ćutala. O n a nije im ala sn a g e d a p rogovori. Im ala » Se stica«, pomisli, jer ju je vid e o s donje strane.
je tek o sa m n a e st godina, isuviše m alo d a bi zn a la šta treba A li nije bila šestica, bila je d e v stk a . A d eve t i četrnaest
su d va d e se t i tri.
d a k a ž e u ova kv o j situaciji, Z a to je učinila jedino što jezn ala:
— T ro pa — reče utučeno.
zagnjurila je glavu u jastučić n a kauču i u d arila u plač.
N ije bilo nim alo prijatno k a d je o n a p lakala. O n a nije B a n ka r uze n je go va d v a p la v a žetona.
jecala učtivo, n e go se p ro sto n a p ro sto derala. A k a d je on Fred Deri p o g le d a koliko mu je još o stalo tih že to n a p o
n a sta v io d a joj se ruga, d a s a v svoj jad p re tv a ra u mržnju d ese t dolara. Im ao je još četiri kom ada.
p re m a njoj, o n a p o d iže svoje bledo lice niz koje je tekla bujica » Z a ig ra ć u sve odjednom «, razm išljao je. »N e... p ok u ša ću
sa dva... ona d ru ga d v a o sta ć e mi z a još jedan p ok u ša j« ,
suza i vrisnu:
— O , idi kući! G o spo de b o že ! Z a što ne ideš kući! O n d a mu d o đ e neko čudno predosećanje: o se ć a o je d a će
dobiti ajnc. Fred nestrpljivo gurnu s v a četiri že to n a pred sebe.
H o m e r se okrenu i ode. O te tu ra o je kući, a celim putem
Č e ka o je. Ljudi d esn o od njega uzim ali su karte. Je d an
je p s o v a o i b e sn e o i sip a o ' svu otrovnu žuč svoje m uke sa
z a ig ra duplo. Deri je p osm a tra o. Č ovek d obi o b a puta. N e ki Ijudi
sv a k o m reči koju je izgovorio.
imaju sreću... o n a kvu sreću k a k v a njega ve č e ras ne služi.
K o d kuće je uzeo kišnu kabanicu, p a p o k u ša o d a telefonom Deri je se d e o u ta k o z va n o j Harijevoj duvandžinici. U p re d -
p oruči taksi. K a d je tri-četiri puta z v a o b e z uspeha, ote tu rao se njem odeljenju p ro d a v a n e su cigarete i piće, a a k o je čo ve k
napolje i n a kraju ipak z a b o ra v io kišnu kabanicu. p o z n a v a o Harija, m o g a o je d a uđe i u o v o tajno zad nje
odeljenje.
O v d e se nije k o ck a lo u krupne pare. Tu se Ijudi nisu sm e-
jali i m ahali novča nica m a pred p o la z a k na let koji će ih m o ž d a
o d ve sti p ra v o u smrt. O v d e nisu bili avijatičari koji izjavljuju

14 209

r
d a će ispiti rum i sod u čim izgu b e sn op n ovčan ica koji d rže tiju. Taj n o v a c bi p rim a o z a isplatu osoblja, n osio bi g a n a tra g
u ruci. O v o je bio najobičniji p o sa o , d o sa d n o izm am ljivanje u M id v e jsk u drogeriju i p re d a v a o g o sp o d in u Lusu.
sitnih sum a od b ednika! Ko liko je p u ta Fred n osio taj n o v a c u b an k u i iz~ banke
I ta k o Fred gurnu sve žetone pred sebe. Nove k arte i razm išljao k a k o bi bilo d ivn o d a je sve to njegovo. A li sv a k e
poleteše. subote od s v e g a to g a d ob ija o je sa m o svojih trideset i se d a m
Fred pročita svoje karte: desetka... p a dvojka. d o la ra i p e d e se t centi.
— Jo š jednu — reče Fred.
D o b io je dam u. T a k o je n a jza d izgu b io sve žetone.
Fred ustade sa stolice n a kojoj je sedeo. O s t a o je b e z
ž e to n a i više nije im ao p ra v a d a sedi z a tim stolom . U sta o Sv e to p ro la zilo mu je k ro z misli d o k je sta ja o u H a-
je I p o s m a tra o ostale igrače. njevoj zadnjoj sob i i p o sm a tra o ćudljivu igru sreće. Njem u je
Slu ša o je mrmljanje, slu ša o je prim edbe. Je d na Ijudina sre ca okrenula leđa. U đ ep u mu je o sta lo s v e g a p e d e se t centi.
k o ja je se d e la n a kraju sto la i dobijala, n e p re stan o je pon avljala: N a p ip a o je tih p e d e se t centi i vratio se u stvarnost.
< P o n e k a d čovek ne m ože d a dobije ni centa! P o n e k a d So b u je platio d o subote. U subotu će imati još sa m o
čo ve k ne m ože d a dobije... d a plati z a pranje rublja, telefonske ra z g o v o re i slične sitne
G o v o rio je to sva k i put k a d bi dobio, a već je im ao tri troškove, a s a d a je tek sre d a uveče. M o g a o bi d a uzm e onih
lepe kupe že to n a p re d sobom . poslednjih d v a d e se t i se d a m d o la ra koje je o sta v io u sobi, p a
N a čitavom o v o m b o g a to m svetu nije bilo nim alo slastt d a p o k u ša d a p o v ra ti izgubljeni novac...
z a Freda. Njem u še lane sm ejala sreća; a i p re klan e mu je bila
N e k o vrem e se koleb ao, a o n d a odlučno od b aci tu m isa o
sklona. O n je o s t a o živ, nije z a g la v io , i v ra tio se u Bun Siti.
Tih d v a d e s e t i se d a m d o la ra o sta v io je z a hranu i ne sm e
A čemu se v ra tio ? da rizikuje, ne sm e d a izgubi i njih, jer m ora d a jede.
Čemu se v ra tio ?
Fred iz a đ e na ulicu. V o d a je le ža la u crnim b arica m a
V ra tio se d a radi u M id ve jsk o j drogeriji i d a skuplja
ukojim a su se o g le d a le ulične svetiljke. G rm lja vin a je još
p e ta k e koje su druge ruke zarad ile z a druge Ijude. Svi ti pe-
potm ulo gu nđ ala, a munje s vre m e n a n a vrem e p a ra le crno
taci i d esetaci koji su ubirani na svim te z g a m a u drogeriji pret-
nebo. Fred je tupo šlja p k a o p o b a ric a m a k a svo m brlogu.
v a ra n i su u novčdnice od jednog, p et i d ese t dolara. A to m alo
b la g o — sve te novčanice i sitnina o d b a k ra , sre b ra i n k la U š a o je u hotel S e n e k u, p riša o tezgi i o d činov-;
__ trp a n o je u lanenu vreću koju je Fred s v a k o g d a n a u d e se t nika koji je im ao noćnu sm enu z a tra ž io ključ od svoje sobe.

sati n osio u banku. G o sp o d in e Deri, — reče činovnik — onaj čovek v a s čeka.

D a bi ču vao to b la go , m o ra o je d a im a revolver. f-red Deri p o g le d a kuda je činovnik p o k a z a o i vide jednog
je d o n e o taj revolver o d oca. Bila je to n e ka sta ra kubura, č o v e k a u kišnoj kabanici, sa m okrim šeširom u ruci, k a k o ustaje
ali d o b ro p o d m a z a n a i u stanju d a ubije čo ve k a isto tako- sa klupe gd e je d o ta d a sedeo.
d o b ro k a o najsavrem eniji p ikavac. . . . . — Jeste li vi Fred D e ri? — upita čovek.
T a k o naoružan, sta vlja o je vreću sa novcem u još |ednu — Je sam — o d g o v o ri Fred iz dubine s v o g a jada.
Istu takvu vreću, i o d la zio u A g ra rn u banku. O n d e bi p re d a o — D o n e o sam va m ovu Ijubavnu p oruku — reče čovek,
vreću, oni bi je uzeli, prebrojali njenu sa d ržin u i cifru zap isali p re d a d e mu neku hartiju i ode.
u uložnu knjižicu. A subotom i p onedeljkom p re d a v a o bi tu Deri se tupo z a g le d a u hartiju.
svoju vreću, koju bi oni najpre ispraznili, a zatim ubacili u n;u — Taj čovek je iz su d a — šapnu činovnik. — N adam se
sve žn je ve novih n o v ča n ica i fiše ke sitnine lepo zav:jene u har-. da vam nije d one o n e što strašno...

14* 211
210
 «

— G r a n d b u le varo m do kraja, — za p e v u šio je šoferu —

Deri razvi hartiju i sta d e d a čita. Bio je to su dski p oziv, p re đ ite p re ko m osta, p a d esn o D rum om sedam naest.
a |i p o z iv koji g a odjednom diže na vrhunac radosti. O v a har- — Znam taj put — reče šofer. — Tuda se ide z a brđane.
tija...ovaj p rekrasni vesnik... ova... — D a, i z a A v a lo n . O n d a op e t skrenite desno, p re ko
— N ije stra šn o — reče Fred i ushićeno p o g le d a u či- pruge, p a u zb rd o do p rve kuće s leve strane. N a kapiji je p ločd
novnika. — B a š naprotiv, o v o je sjajno! Dobijam ra z v o d b ra ka , na kojoj p iše »Trešnjev brežuljak«.
od nosno, o n a g a dobija! N a šli su tu kapiju i tu ploču. Šo fe r za u sta vi kola.
G o v o rio je b e z veze, i nije p o k u ša v a o d a o b u zd a bu- K iša je k a p a la sa drveća, a munje su osvetljavale tam ni
jicuoduševljenja. Stara c je blenuo u njega i ništa nije shvatao. ob ris brežuljka.
O v d e piše d a treba d a d o đ e m u sud, a a k o ne dođem , — D va d o la ra i d v a d e se t i p et centi — reče šofer.i
b ra k će biti ra zve de n na moju štetu. S a vrše n o ! P ošto ja neću
Deri plati i d a d e mu trideset centi b akšiša. Bilo mu je ž a o
ići u sud, stv a r je već g o to v a ! Sud je to nem a šta. što mu ne m ože dati više.
Šo fe r se zahvali, okrenu k o la i ode.
Fred je izgu b io volju d a ide u svoju sobu. S a v jad koji
ga je sm rvio odjednom je nestao, i, on vrati ključ portiru. Fred nije z n a o k a k o će se vratiti kući. M o ž d a će g a o n a
Iziđe na ulicu. Punim plućim a u d isa o je vlažn i vazduh, olim a odvesti p re d S e n e k u . . . N a sm e ja o se na tu uobraženu
p om isao.
a u žilam a mu je plam tela s n a g a m ladosti.
» O se ć a m se m n o go slobodniji n e go ranije«, primeti Fred Krenuo je p o m okrom šljunku p rila za i u gle d a o m n o go
u sebi. » O se ć a m silnu p otrebu d a učinim n e što ve liko i dobro. k o la — crnih, sm eđih, sivih i zelenih kola, lim uzina i d vo se d a,
G o s p o d e b ože, ra z g o v a ra ć u sa Pegi. Z n am d a je to ludo o d k a o d a je tu neki klub. K o la su bila p a rk ira n a kod ulaza, a kuća
mene, ali p rosto m oram d a go vo rim s njom. S a d je te!< p ro slo je b listala o d električnih sijalica.
d eve t sati. Još nije kasno. Iderr k njoj«. Fred začu svirku iz kuće i stade. O s e ć a o je k a k o mu ra-
V iše se nije vu k a o k a o p o k isla k o k o š, n e go je leteo na d o st ističe k ro z vrh ove prstiju. O n d a o p e t p o la k o krenu napred.
krilima radosti, p o n o sa n k a o jelen koji hrli svojoj košuti. M rm ljanje Prozori su jasno blistali, a o k o kuće širio se miris leta.
grm ljavine zvučalo mu je k a o p rigu šen a ve ličan stve n a p e sm a Sve tlo st na ve ran d i još je go re la : m o ž d a još neki go sti treba
n e k o g d a le k o g hora, a sevanje m unja sa m o je razb ijalo noć d a d o đ u ?...
koja se bila isprečila izm e đ u nje ga i nje. » O , čekaj, molim te, čekaj«, p o k u ša v a o je on d a za d rži
N a š a o je taksi i z a v a lio se na sedište. Sofer je priča o s a m o g a sebe. » T o nije o n a priredila. To su njeni roditelji po-
0 vrem enu, ali Deri nije hteo d a govori. S a sirokim osm ehom zvali neke prijatelje. To su oni...«
na licu o slu šk iva o je bučno slavlje u se'oi. M e k D a f se pojavi, m o k ra i ra zb a ru še n a krzna. M e k D a f
N a jz a d mu je svanulo. Bilo je još p rob le m a koje će m orati pusti jedno v u f , a Deri g a p o z v a p o imenu. P a s mu priđe.
d a reši, jer će m orati d a p ričeka d o k g a ne ogreje sunce, ali M a h a o je repom ' i z v e c k a o zvoncem , i o sta v io tra g o v e svojih.
ipak mu je svanulo. O n nem a nam eštenja, ali će g a već n e ka k o š a p a p o Derijevoj nogavici. M e k D a f krenu n a p red k a o neki
dobiti. Radiće i živeće z a nju... m ali debeli vo d ić i od v e d e Fre da b očno p o re d kuće, k a o d a
G rm ljavina jače zatutnja k a o pijesak njegovoj ludoj sreći.
je hteo d a mu p o k a ž e veselje u kom e neće moći d a učestvujej
N e strpljivo je g le d a o k a k o taksi mili b eskra jno sporo. On
Roletne nisu bile navučene. D ruštvo u toj kući nijs m o ra lo
je zn a o put. O n e večeri na terasi D a n i j e l a B u n a ona d a krije svoje veselje od so v u lja ga i poljskih m iše va koji su se-
mu je ure za la m apu to g puta u srce.S v e o n o što g a je d o deli u se n k a m a k a o posm atrači. N jihovom društvu priključio se
ta d a sp re č a v a lo d a ide k njoj, i strah i sra m o ta i n e izve sn o st
i Fred, p oput k a k v e um orne skitnice, p oput k a k v o g p ro sja k a koji
1 sumnja, sve je to o tp a lo u o v o m ludom ushićenju.

213
212
u jednoj ruci drži šešir a u drugoj olovke , i nem o moli sve t d a
uzm e o lovke a milostinju spusti u šešir.
Fred je gledao. P rozori su bili širom otvoreni. S o b a je
treptala o d sve tlosti i cve ća i ra sko šn ih haljina nekih d e v o ja k a
koje su sedele prekrštenih nogu, sa nežnim cipelicam a n a no-
ga m a , i va zd u ša stim čipkanim m aram ica m a na krilu. Kraj njih
stajali su neki m uškarci, sv a k i sa ča šom u ruci. N a k o lik o p a-
ro v a igra lo je u susednoj sobi.
G o to v o svi m uškarci bili su u uniformi, a jedna d evojka
igra la se svojom crvenom m aram icom tankom k a o paučina. Iz-
nutra je d o p ira o žam or, sm eh i poneki glasniji ra zg o v o r. Bilo
je to otm eno, b e z b rižn o d ru štvo koje ne z n a z a nemaštinu.
Deri s ga đ en je m zam isli se be k a k o u zn e m irava to dru-
štvo. N e k a d a , d ok je bio pom oćnik u drogeriji, piljio je on p ara-
zitskim očim a u glatke stranice otmenih č a so p isa na kojim a su
bile, u prirodnoj boji, slike sličnih priredbi. D o d u še o v d e nije
, bilo o n a k o ra sk o šn o k a o n a onim slikam a, o v o nije bio jedan
o d onih sa lo n a iz bajki koji postoje u velikim g ra d o v im a i o
kojim a je on čitao. A li u ra zm e ra m a Bun Sitija, o v o je isti onaj
živo t otmenih društvenih v rh o v a kojim a on n ika k o ne pripad a,
živo t k ru g o v a kojim a on neće n ika d a pripadati. Tu nem a m esta
z a njega... z a njega koji je v u k a o tuđe rublje na kolicim a I
g le d a o svoju b aku k a k o p o ta p a to rublje, k a k o g a trlja i pere
u zap en u šanoj sapunici, plavi g a i ispira, i gla č a i sla že d a
ga on opet ra zne se ova kv im p orodicam a.
V id e o je devojku koju je d o š a o d a vidi. Čuo je kuckanje
njenih cipelica, njen topli glas. G le d a o je njenu lepotu, njene
že nstvene grudi o kojim a je sanjario d a će jednom smeti d a
ih Ijubi.
S a d a ne sm e d a ih Ijubi, jer nem a dovoljno gotovine,
nem a zaposlenja, ni budućnost k a k v u bi čovek m o ra o d a im a
pre no što se usudi d a za p ro si o v a k v u nevestu.
M e k D a f mu se još v rz m a o o k o nogu.
Fred se okrenu, p o d iže o k o vra tn ik kap uta , i ne ka k o n a đ e
drum. I sve tlost i mali p a s ostali su mu z a leđim a. Letnji
p o v e ta ra c natopljen dahom plodnih njiva ćarlijao je o k o njega.
Fred je iša o čitav kilom etar d o k nije d o ša o do asvalta.
Cipele su mu bile m okre sk ro z n a skroz. Blatnjava v o d a ušla
je u njih kao ledena sluz.
214
N a a sva ltu okre n u o je p ut grad a . S a d a nije bilo ta k slja
da g a od veze. P re ša o je još jedan kilom etar, a o n d a neki ka-’
m ion n a iđ e i p o v e z e g a do krajnje autobuske stanice.
U autobusu je p o sm a tra o um orne putnike i m islio g o rk e m islli
» V o le o bih d a je on o d ru štvo u »Trešnjevom brežuljku«
m oglo d a vidi go ste n a kućnoj z a b a v i k o d poručnika G rejsa...
d a su videli o n o g staro g, d e b e lo g m ajo rd om a sa sre brn om ko so m j
m o rša la avijacije A k e r s o n a i ostale... O n u m alu kontesu, p a on u
p ozo rišnu glumicu, i sve one teške zve zd ice i širite. V o le o bih d a
su m ogli d a na s vide p o d sto lovim a k a d je počelo b o m b a rd o v a n je l
T a k o mi b o g a , jednom sa m i ja u ž iv a o u još većoj raskoši...
jednom sam i ja živeo!
I ta k o je p o k u ša o d a se žali n a jedinu d evojku koju je
ik a d a voleo. A li to mu nije p ola zilo z a rukom. D u b o k o u srcu
on nije m o g a o d a je mrzi, nije m o g a o d a bude zlo b a n i o gorče n
na nju.O n je sa m o m rze o svoju kolebljivost, jer je d o š a o ta k o
blizu nje, p a se up lašio i p o b e g a o .
S tig a o je u svoju sobu, koja g a nim alo nije privlačila, d a
u njenoj osam ljenosti traži sm irenja z a d jš u i o d m o ra z a telo:
D o š a o je d a se opere u m uzga vo j staroj kadi, d a očisti cipele
i m etne d a se suše, i d a vidi koliko je u p ro p a stio od e lo
koje je im ao na sebi.
U g a sio je svetlost, otvo rio p ro z o r i čuo kako nov nalet
kiše spira rđu sa lestvica u svetlarniku.
Ž iv d su mu bili toliko napeti i uznem ireni d a mu se činila
d a n ika d a neće zaspati. S v a k i put k a d bi z a d re m a o jad bi g a
op e t probudio, d a g a p o n o v o muči, d a mu p o n o v o iznosi svui
b ed u n je go vo g tavorenja.
N a jz a d Fred za sp a , i n a đ e smirenje U snu.
Sa n ja o je o jednom d o g a đ a ju koji se d esio pre d ve go d in e ;
u jeku najžešćih borbi. O p e t je h o d a o p o sta zi posutoj šljakom
k°ja je vo d ila u klub na aerodrom u. Tu je ig ra o šah, ig ra o je
bilijara. O n d a je u zeo svoj bicikl i o tiša o d a se sprem i z a
uzletanje.
U ze o je svoju torbu o d cirade, p ro b a o m ask u i nam estio
je d a mu d ob ro stoji, n a vu k a o je letačko odelo. P o n o vo je blo
■SJ potpunoj oprem i, sprem an z a p ola za k .
U š a o je u avion. Poleteli su.
215
 Opet je slu šao kom and e k ro z slušalice i op e t je krenuo
da zaspe svoje b om be na cilj. Pod so b o m je gle d a o o b la k ^
slične sapunici u koritu njegove bake... ...
I u san mu op e t d o đ e tajanstveni sticaj okolnosti ko|i ]e
p ro g u ta o tolike njegove drugove...

46

V is o k o go re u vazduhu, v iso k o iznad zem lje leti Fred sa-

svojim d rugovim a. D esetorica avijatičara u m etalnoj ptici, za -
dubljeni u z a d a ta k koji su pošli d a izvrše.
Lete teški b om b a rd e ri osm e va zd u h o p lo vn e kom an d e na
onaj sudb onosn i let k a d je F re d o v prijatelj m itraljezac Bejli na-
stra d a o, k a d je onaj jedini M e se ršm it d oleteo i ob o rio Bejli-
jev avion.
K a k o se taj M e se ršm it probio/ i d a li se to Bejlijev p a-
d ob ra n za p a lio u v a z d u h u ? K a k o se m oglo dogo diti d a se taj
M e se ršm it probije up rko s Bejlijevom mitraljezu i m itraljezim a
njegovih d ru g o va u tv rđ a v i?
»Bejli, hajde d a otvorim o za tv a ra č e teških m itraljeza od
p e d e se t milimetara... d a ih proverim o, k a o što sm o n e k a d a
radili z a vrem e obuke u školi.
» D a li se z a g la v io m etak u cevi, p a je m itraljez za -
ta jio ? D a li se iskrivila ili pre bila u d arn a ig la ?
» D a li su meci bili neispravni, p a nisu hteli d a o p a le ? Ili
nisu bili p od m a za n i, p a je nešto puklo u tom m itraljezu koji je
ta k o p ažljivo čišćen. Šta se to desilo u trenutku k a d se onaj
jedini M e se ršm it ustrem io n a v a s ?
» N ik o nije kriv. N i ti, ni ostali mitraljesci, ni oni u b azi
što su pregled ali a vio n pre uzletanja. N isu krivi ni radnici ili
radnice u dom ovini koji su napravili taj z a tv a ra č z a tvoj mitraljez.
» A li tvoja tv rđ a v a je ipak oborena. D a li se o n o tvoj
p a d o b ra n z a p a lio ? Jesi li ti, Bejli, iz g o re o ?

217
 » D ak le , o v a k o je to bilo... ja ću ti ispričati on o što sm o
I ja i drugi iz eskadrile, čvrsto stisnutih vilica, videli. Znaš,
Bejli, ti to nisi m o g a o d a vidiš, jer si im a o pune ruke p o sla l
»Leteli sm o u sa vrše n o m poretku... ti si bio iza nas, i
vrhovi tvojih krila nisu bili d a le k o o d naših. Stigli sm o na cilj
i sipali ra zo rn e b om be dole u onaj džum bus, g d e su p o ža ri od
zapaljivih bom bi već sukljali uvis.
» O n d a se onaj lo va c ustrem io, uleteo je p o tragu svojih
svetlećih rhetaka k a o štu ka m eđ u šarane. O b a m otora su mu
urlala, i sa su o je sve svoje m etke od d va d e se t m ilim etara u
tvrđavu.
» V a š a četiri m oto ra zaću tala su, a iz jednog je suknuo
plam en. T v rđ a v a se zalelujala, za tre sla se u nekom silnom grču,
a plam en se v io za v a m a k a o neki otrcani k rva vi šal. M i sm o
nastavili let, ne menjajući bojni pored ak. N em ilosrdni za k o n ra ta
go n io n a s je napred.
» V a s desetorica u zapaljenoj tvrđ a vi, z a p ra v o oni koji
su ostali živi, sprem ali ste se d a iskočite. T v rđ a v a k a o d a je
sta la i b e sk ra jn o lebdela na mestu, a on d a je p oče la d a p ad a .
»Bili sm o nad N antom , porobljenim N antom . Bio je četvrti
juli. Se d a m p a d o b ra n a , beli k a o krinovi u fran cu sko m grbu, sedam
belih krinova, otvorili su se nad N a n to m to g četvrtog jula.
» A li jedan o d tih k rin ova zah vati plamen.
» K o je to pustio d a mu ruka bude suviše nestrpljiva i
•brzopleta? K o je d o zv o lio d a g a uzbuđenje sa v la d a , p a p o v u k a o
ručicu p a d o b ra n a suviše ra n o ? K o se p re va rio i d ozvolio d a
mu bela svila p a d o b ra n a poljubi plam en što je šib a o iz tv rđ a v e ?
»Bejli, je li to bio tvoj p a d o b ra n što se pre fvbrio u pla-
menu ru žu ? Ili se to neko drugi k a o crna mrljica su rva o se dam
k ilo m e ta ra u dubinu na N ant?
» Še st p a d o b ra n a Ijuljali su se i klizili dole, dole, dole na
N a n t, ka bodljikavoj žici logora.
»Bejli, ko je iz g o re o ?
» J a te uvek ra d o zam išljam kočo pe rn og, slo b o d n o g i žlvog,
o n a k v o g k a k a v si bio. Z au ve k mi je o stalo u sećanju tvoje
m a n g u p sk o lice i usta uvek n a sm e ja n a i sp rem n a na šalu. Ru-
k a m a si uvek m a h a o pri hodu i k a o k a k v o veliko dete še-
purio se i p evao. Tvoj krevet sa sivim ćebetom uvek je bio
izgu žv a n , večito si le ža o na njemu, a zidovi su ti uvek bili
218
p re krive n i slika m a lepotica u osku d n o m rublju. Jezik ti n ika d a
nije m irovao ," i n eko te je uvek v u k a o sa kre ve ta d a tefkom
lupiš o pod.
»I n a N a n t je n e ko lupio. O n a j n e ko kom e se p a d o b ra n
zap alio. Bejli, jesi li ti bio taj n eko ko je tresnuo m eđu Š v a b e ?
»Ti si u šali zn a o d a p o z d ra v lja š sa H a j I I, d a vičeš
Ahtungl i d a brbljaš o B I i c š p i I u.
» Iz tvoje tv rđ a v e še storica su se spustili p a d o b ra n o m ;
trojica su ostali m rtvi u njoj, ili ta k o izubijani d a nisu m ogli d a
iskoče, a jedan p a d o b ra n se ra sc v a o u plam enu ružu i izgoreo.
»Bejli, o reci mi, jesi li ti to iz g o re o ?
» N e g d e m eđu oblacim a, n e gd e iznad kocki n e k o g a g r a d a I
p antljika železničkih p ruga, mi ćem o večito leteti i sipati n a še
b om b e , a ti ćeš uvek gled ati uvis i oslu škivati n a še motore. Tl
koji si tajna sa etiketom » N e s t a o u akciji«... pitaj me z a n o v o -
sti, a ja ću ti ih ra d o reći.
» D risko l je izvršio d v a d e se t i d v a za d a tk a . V e b je učinio
svoje, dem ob ilisan je, i s a d a je k o d kuće. N a š dugajlija V e b ,
s a otegnutim g o v o ro m južnjaka i pištoljem koji je d o b io z a
uspom enu, živ je i v ra tio se u Teksas. Sp rin gsta n je još s nam a,
a s n a m a su i B o v e r i Grin. N a š p a s Pijandura i m a č a k B rka
žive k o d G rin a p o d krevetom . O n ih hrani iz neke stare kon-
zerve. O tis je s tobom , a s tob om je i Skof... s tobom su
u smrti.
»Bejli, reci mi, k o je iz g o re o ?
»I uvek će mi to ostati u pam eti, uvek ću se pitati k a k a
se d o go d ilo d a onaj M e se ršm it obori tvoju tvrđ avu. Šta te je
sprečilo d a g a ne d o če k a š kišom svojih m e ta ka o d p ed e se t
m ilim e ta ra ? Šta je om elo tvoju paljbu i d o zv o lilo d a on sa sp e
ce o rafal u v a s i re ze rvoa re tvoje tv r đ a v e ?
»Pre d ese t go d in a Hitler je urlao i p o sta o je novi kan-
celar R a jh sta g a i Rajha. T a d a si se ti ig ra o u svo m rodnom
Kentakiju, sla vio si četvrti juli i b a c a o bom bice. T a d a nisi ni
z n a o d a postoji n e k a k a v Hitler, jer si im a o tek d evet ili
d e se t g o d in a i čitao si stripove, a ne novine.
» T o g četvrtog jula pre d ese t g o d in a ti si ra d o sn o vrišta o
u Kentakiju. Palio si patro n e i p la šio m ačke, a uveče g le d a o
šare n e v o d o s k o k e i rakete koje su sukljale u n e bo i ra sp rsk a -
va le se u duginim b oja m a nad grad om . A k a d bi, p osle uzbudljivog
21?
vatrom e ta, le g a o u kFevet, sa n ja o bi o prstu koji su tl ža b ic e
oprljile, o pištolju kap islaru koji je ta k o g ro m k o pucao, i o
b om b ica m a kojim a si uplašio m ačku stare g o s p o đ e Alen.
» T a d a , pre d ese t godina, nisam te ni ja p o z n a v a o , d ra g i
moj Bejli. T a d a nijedan o d n a s nije ni sa n ja o d a će doći krva v i
rat u kom e će tvoja tv rđ a v a biti o b o re n a n a d N a ntom , d a ćeš
ti nad N a ntom , četvrtog jula, utonuti u večni san.
»I g d e ti to sa d a sp a v a š, moj vra g o la sti Bejli? K o su
o n a trojica što su p ogin u la u tv r đ a v i? I k o je to kriknuo svoj
sam rtni krik k a d mu se p a d o b ra n ra sc v a o u plam enu n a d
N a n to m ?
»Reci mi, Bejli, jesi li to ti iz g o re o ?«
47

Fred Deri je slu žio svojoj dom ovini u rafu, i d o m o v in a

je bila z a d o v o ljn a nje govim udelom u ratu. D o m o v in a mu je
d a v a la nova ca , d a la mu je čin i birani niz odlikovanja. A li
d om o v in a je z a b o ra v ila na njega k a d se vra tio kući, b a r je
tako Fred mislio. D o m o v in a je sm a tra la d a je on otslužio svoje
i izgubio vrednost.
A Fred Deri je z n a o svoju vrednosf. O n je i s a d a odlično
um eo d a o b a vlja p o s a o kom e g a je d o m o vin a naučila. I s a d a
bi umeo d a sip a b o m b e na od re đ e n i cilj, d a pretvori i sam
Bun Siti u prah.
D o m o v in a g a je naučila d a n a p a d a , d a iz v rša v a b orb ene
zad atke. U ratu je on iz v rša v a o z a d a tk e za račun dom ovine,
a sa d a će izvršiti jeda.n z a d a ta k z a svoj račun. I to će biti
poslednji z a d a ta k koji će izvršiti u ovom m rskom gradu.
S a m u svojoj sobi, Deri je razm išljao o ne pravdi koja
g a je snašla. Ljut i o p a sa n , rešio je d a ugrab i u d ob an živo t
koji je o se ć a o d a je zaslužio, a koji nije d o b io o tk a k o je
d o š a o kući.
Sam , k a o o n d a k a d je leteo na repu gru pe a avion mu se
p rop in jao na vetry. I s a d a mu se činilo d a h va ta dah iz m ask e
s a kiseonikom k a o što je o n d a hvatao, sa m o što s a d a udiše
i neko retko *bpojno sre d stv o p o m e ša n o s kiseonikom . U d iše
g a i guta punim plućima.
Sam , osam ljen, b e z s v o g a m esta u ovom e gradu, rešiće
se sve ga . K a d je već osam ljen i tone, k a o ono jedanput k a d je

221

Iskočio iz a v io n a i p r o p a d a o k ro z va zd u h d ok se p ad ob ra rr
nije raširio d a g a zad rži, krenuće svojim sopstvenim putem i
ostaće osam ljen zauvek. N e m ože d a im a živo t k a k a v želi,
ne m ože d a im a ženu koju želi... O n d a je najbolje d a napusti
ovaj živo t z a n a v e k i d a stvori n o v živo t u nekoj drugoj stra-
tosferi.
Nije Fred rešio d a se ubije. T a k v o nipodašTtivanje s a m o g a
sebe n ika d a mu nije bilo ni nakraj pam eti. Ta m isa o mu ni s a d a
nije d o šla u glavu. O n je im ao isuviše životne sn a g e u sebi,
bio je isuviše s p o so b a n i b istar z a ta k o nešto. O n je isuviše
m n o g o vo le o d a jede, d a vo d i Ijubav, d a pije, d a sluša dah
života, d a ose ća miris života, i d a očim a iza ziva čk i gle d a u svet.
Nije on želeo d a pogine. To bi mu se m o g lo desiti sa m o
ako g a b ude p ra tio baksuz.
Fred ustade, obuče se, otvori fijoku orm arra i izva d i onaj
revolve r koji je n osio s a sob om k a d je o d la zio d a predaje
novac iz drogerije u banku.
G le d a o je u taj revolver, p a se p o č e ša o p o bradi. O s e tio
je oštre d la ke p o d rukom , strp a o revolver u džep, p a o tiša a
u kupatilo d a se obrije i umije, k a o što je činio s v a k o g jutra.
Zatim je iz o rm a n a iz v a d io jednu vreću z a n o v a c k o ja
je p rip a d a la A g ra rn o j banci, a koju je on je d n o ga d a n a bio
zaturio, p a p ro n a ša o , a nije vra tio M id ve jsk o j drogeriji. Z a d r a ž o
je tu vreću, ia k o nije z n a o z a što ju je z a d rža o . A li s a d a mu je
ta vre ća d o b ro došla.
U Bun Sitiju nije bilo m esta z a jednog b o m b a ša , ali z a t o
će on zveknuti Bun Siti p o gubici i p o k a z a ti d a b o m b a ši umeju
d a se brinu o sebi. Deri uze kufer i u njega složi svoju uni-
form u, kapu, i jednu m aslinastu košulju i kravatu.
L u k a v o 1 h la d n o k rvn o vršlo je sve te priprem e z a ostvare n je
svo g d o b ro sm išljenog plana.
O n d a je u zeo jednu beležnicu iz fijoke i jasnim otresitirri
rukopisom , ia ko mu je strah grčio usne i o d u ze o m oć govora,'
n a p isa o :
» O v o je p rovala. N e šalim se, g o sp o d in e Durie. P o zn a t mi
je sva k i p ok re t koji m orate d a napravite, i u p o zo ra v a m v a s d a
ne n a pravite nijedan suvišni pokret. Izbrojte d ese t hiljada d o la ra
u sitnim novčanicam a: peticam a, d ese ticam a ili d va de se tica m a, p a
sv e to strpajte u ovu vreću. O n d a vreću predajte meni, i p et
222
m inuta ostanite nepomični. Učinite k a o šfo va m je naređeno.1
N e napuštajte svoj šalter. N e dirajte .ono sig n a ln o dugme. Vt
ste p o d prism otrom . M o j d rug će v a s d rža ti na oku tih p et
m inuta«.
Fred je d o b ro ocenio Duna, i z a to je o d svih b la g a jn ik a
u banci o d a b ra o b a š njega. N e k i suviše n e rvoza n b lagajnik ne
bi mu o d g o v a ra o . N e bi mu o d g o v a ra o ni b lagajnik koji bi
L io suviše glup d a shvati o čemu se radi, n e k a k v a b u d a la k o ja
bi m islila d a je sve o v o ob ična šala.
O n a za m la ta Dun bio je k a o stvoren z a u sp e ša n ishod
n je go vo g plana. Dun nije n e rvoza n , ali je plašljiv. O n će učiniti
tačno on o što m u je nare đe n o, a k o mu čovek pripreti d a će
g a ubiti. Dun im a ženu i dete, i z n a d a je s a v n o v a c osiguran,!
d a b a n k a ništa neće izgubiti. Dun nije junak i neće se izla ga ti
nepotrebnim o p a sn o stim a d a bi isp a o junak.
Čim dobije n ovac, Fred će se p om eša ti m eđ u svetinu u
Petoj ulici. D a n je topaJ i biće prilično sv e ta na ulici. Zatim će
k ro z sporedni ulaz ući u dvorište hotela S e n e k a, koji je
udaljen o d b an k e s v e g a d v a k ra tk a b lo k a kuća. N je g o v k u fe r
čekaće g a u onom sobičku iza lifta g d e stoje k o fe i m etle i
gd e niko ne ulazi izu ze v čistačica, koje d o la ze tek uveče...
Fred uze svoj kufer i onu vreću z a novac, zaključa sob u i
nečujno strča niz stepenice. N ik o g a nije sreo. O tv o rio je onaj
sobičak, o sta v io kufer m eđ u m etle i kofe, i sa vrećom sm o-
tanom u ruci iziša o k ro z d vorište u onu sporednu ulicu kojom
će se i vratiti. N a sebi je im ao civilno odelo, a k a d izvrši
orovalu, obući će se u avijatičko g oficira. U n iform a će g a za -
Stititi i dati mu m ogućno st d a um akne d aleko, d a le k o o d Bun
Sitija. M n o g i drugi avijatički poručnici lutaju ovom p ro stra n o m
zem ljom , i k o će znati d a je jedan o d njih izvršio p ro v a lu u
A g ra rn u b ankul
Fred je hladno glea'ao u b lista vo sunce, zgra d e , svetinu.
Učinilo mu se d a se čitav sve t ukočio, skam enio, sledio, d a
u z d rž a n a d a h a čeka ishod n je go vo g p oh o da . 2 ivot Bun Sitija
k a o d a je sta o i nem o če kao d ok je on p ro la z io k ro z onu
sporednu uličicu i za o k re n u o niz ulicu.
S tig a o je pred b an ku i u gle d a o veliki sa t n a d ulazom .
V ra t a su bila širom otvorena. U A g ra rn o j banci vrio je jedini
živo t koji je p o sto ja o z a Freda. Tu su se Ijudi, desetine i čopori
223
Ijudi, kom ešali, klizili i vrteli k a o u nekom ludom valceru. Bio
je vre o d an p osle p ra zn ika , a pred sva k im šalterom stajali su
pitom i redovi. 2ene i Ijudi ulagali su i uzim ali novac. T a k o će
i Deri uzeti svoj n o v a c iz banke. U zeće b o g a tu n a g ra d u koja mu
p rip a d a, uzeće sn o p o v e n ovčan ica koji g a tu čekaju.
»Pre m nogo, m n o go vre m e n a «, m ogao bi Fred Deri d a
kaže, » u ložio sam o v o b o g a tstv o d a me tu čeka. Z a ra d io sam
g a m alo p om alo, d an p o dan. Z a ra d io sam g a svojim strahom ,
i bezbroj puta sa m ginuo z a njega, ia ko nisam poginuo. Z a ra d io
sam g a u svojoj sm eni u onoj groznoj tvornici gd e se p ro izv o d ila
smrt. Z a njega sam stavljao glavu u torbu. Ledenim p rstim a b ro ja o
sa m platu, d od ata k, n a g ra d u z a p rekovrem eni rad, i sve to
sam u la g a o d ok sa m bio u ratu, u one d an e i noći k a d sam
ra d io p re kovrem e no«.
Fred se u duši lukavo nasm eja, ali usne mu o sta d o še nepo-
mične i čvrsto stisnute. Bilo mu je milo to sa zn anje d a je
ostavlja o bele p are z a crne d an e i d a će mu te bele p are sa d a
biti predate.
» Šte ta« , pomisli. » Šte ta što ovaj sve t koji ne z n a šta
jerat neće moći d a me shvati! Šteta što oni nisu umirali o n a k o
k a k o sam ja umirao. Šteta što su me odgojili d a budem o v o lik o
sn a ž a n i naučili me d a m oram d a živim', i dali mi priliku d a
iskusim svoju vrednost, a tu vre d n o st s a d a ne priznaju«.
G le d a o je šaltere, činovnike, p isaće stolove, i rešetke
p rozorim a, d a lopovi ne bi m ogli d a p ro v a le u banku.
» A li te rešetke neće sprečiti m ene d a uđem «, razm išljao
je. » Ja sam u ša o na vrata. S tra ž a r se osm ehnuo na mene, i
p o n o v o će se osm ehnuti k a d a budem izla zio od a vd e . O n me
sm a tra prijateljem, a i ne sluti s k a k v o m sa m nam erom d o ša o « .
Fred ugled a Stifensona, m rkog, Ijutitog, i napetih živaca.
Pogledi im se sre to še i Stife n so n klimnu g la v o m u zn a k p o zd ra va .
Fred Deri vide d a je narednik n a m ukam a. N e k a obeljena
grob n ica o d mušterije, n e k a k v a a sp id a , m ršav a , b le d a i g lu p a v a
lika, sa m no go d ijam an ata na n a b o ra n oj koži, d a v ila je jadno g
Stifensona. Fred oseti k a k o mu se sto m a k diže na nju i čitav
njen soj.
O , El je uhvaćen u mengele. Z atvo re n je u k a v e zu o v e
banke. N a njegovoj nozi je n e g v a i lanac koji je z a k o v a n za
224
onaj pisaći sto. A li on, Fred Deri, on će se oslob od iti o k o v a I
pobeći će.
Fred sta d e u red p re d Dunovim šalterom . U levoj rucl
d rž a o je vreću z a n o va c i beležnicu. D e snu ruku z a v u k a o je u
d že p i ste gn uo dršku revolvera.
Pred njim je bilo jedanaest mušterija, a još dvoje sta d o še
u red iza njega. Fred je če k a o svoj trenutak.
Red je b rzo odm icao, a o n d a za sta d e. N e ki o d onih kojl
su stajali ispred njega izgub iše strepljenje i o d o še u đ ruge
redove. S a d je Fred bio sednrii p o redu.
» Sp re m a n sa m d a izvršim z a d a ta k « , razm išljao je. » V re m a
je dobro, a i ve ta r je povoljan. O v a j z a d a ta k izvršiću sam ,
b e z pratnje lovaca, i izvršiću g a dobro«.
P o g le d a o je u veliki zidni sat, u njegove kitnjaste k a z a ljk e
koje su se sve ča n o poijierale, ali n ika k o d a se pom ere.
D o š a o je kući. N a šta je d o š a o kući? D o š a o je kući n a o v o l
D oša o je d a uzm e živo t koji je zaslužio, d a od je dn om
u zm e n a g ra d u z a sve d a n e i noći k a d a je n osio glavu u torbi,1
p a d a nestane.
» O p e t stojim u redu«, pom isli Fred, » k a o što sa m n e k a d a
sta ja o z a hranu, z a vožnju autobusom , z a novine, z a telefonskl
ra z g o v o r, z a trešnje koje sam k u p o v a o k o d uličnog p ro d a vca .
Znam ja šta su red ovi i umem d a se sn a đ e m u njima bolj^
n e g o ijedan m ajor iz gla v n e kom ande, s a sta n om u grad u, k a d
na
stoji pred m esarnicom d a kupi m eso z a svoju Ijubavnicu«.
S a d je bilo čefvoro izm eđ u njega i šaltera: tri m u šk a rca
i jedna devojka. Fred se pom ače napred. Čuo je čavrljanje bla4
gajnika, n je go vo d o sa d n o k a k o ste i p ra zn o n a g v a ž d a n je
o vremenu.
Još jedna m ušterija svršila je p o s a o i otišla. O s t a lo ih
je s v e g a troje. O n d a je n a sta o pod u ži zastoj, p a n a kraju
s v e g a dvoje o sta d o še ispred Freda.
N a jz a d je sa m o jedan m uška ra c sta ja o izm eđ u F re da I
šaltera. Fred uze d a bolje nam esti vreću i beležnicu u levoj ruci l
vide d a je n a njima o sta o v la ž a n tra g o d znoja. Nije ni z n a o d a
se znoji. O tk u d a taj znoj k a d a ta k o hladno čeka d a d o đ e d o
š a lte ra ? S a d a mu je šalter m eta n a koju će sručiti sve svoje.
bom be, a on se n ik a d a nije znojio n e p o sre d n o p re d n apad ...
15 225
 Blagajnik g a op azi, klimnu g la v o m i osm ehnu se, ne pre-
kidajući od b rojavanje novca z a o n o g m uškarca ispred Freda.
Fred p o n o v o gurnu desnu ruku u džep, a d že p mu se
učini d u bo k i p ro stra n k a o k a k v a vreća. N a p ip a revolver i čvrsto
g a stegnu. Prsti su mu bili teški k a o olovo, a vilice k a o d a su
urasle u neki beton. N išta neće govoriti... je dn o sta vn o će gur-
nuti beležnicu pred Duna, odlučio je. je vrištala. U° ° " d v o ilcu/ a o n a ve šfica histerično

Izjurili su k ro z v ra ta n a sunce; n a ulicu, n a vazduh.

U tom trenutku n e ko vrisnu. Bio je to d u g i p rod iran krik,

k a o krik k a g u a ra iz kave za . Deri oseti revolver u ruci u pom isli
d a je n e k o g a ranio. O k re n u o se d a vidi šta se to d o g a đ a , a o n a
že n a p o n o v o kriknu. Svi su se bili okrenuli, i krivili su vra to ve
i bečili oči u p ravcu od a k le je d o š a o vrisak.
Činovnici i činovnice za p re p a šć e n o su ustali o d svojih pi-
saćih sto lova, s tra ž a r je jurio upom oć, ali Fred je vid e o sa m o
Stife n so n a , koji je krupnim koracim a od la zio od s v o g p isa će g
stola. O či su mu sevale, lice n e ka k o p om odrelo, a zub e je iske zio
k a o što je n e k a d a činio d ok je čvrsto ste z a o svoju m ašinku u za
sebe. T a k o je i Deri k ezio zube isp o d gum ene m a sk e k a d su
ih n a p a d a li lovci na m lazni pogon.
Iza šaltera, kraj S tife n so n o v o g p isa će g stola, o n a ve štica
što je vrišta la p o k u ša v a la je d a o b u z d a svoju histeriju. Ša k e su
joj se tresle, a sve tlost je p o ig ra v a la p o njenom b listavom prste-
fiju i lakovan im noktim a. P revrtala je očim a prizivajući n e bo z a
s v e d o k a grdne sram o te koju je doživela.
— Još mi niko n ika d a u životu nije re k a o ta k o nešto! — i
k re šta la je.
El Stifenson sta d e za trenutak, okrenu se i d ob aci joj:
— Onda je bilo krajnje vrem e da va m to n eko kaže !
El p o n o v o okrenu glavu, p o g le d mu se srete sa Fredovinrl
p o g le d o m , p a u b rza korake. K a o vihor dojuri d o Freda, z g ra b i
g a z a mišicu i odvuče g a iz reda p re d Dunovim šalterom .
— H ajdem o, hajdem o! — prom rsi Stife n so n k ro z zube.
— B e žim o o d a vd e !
El se n a gnu k a Fredu p a mu p rigu še n o reče na uvo:

226

48
— Eksplodirao sam — reče Stifenson, ali to nije rekao
Stifenson bankarski činovnik, nego Stifenson vojnik. Ljut sam
k a a ris, i mogao bih da smoždim celu Agrarnu banku. Šta će tu
nekakva gospođa Dženinger meni da soli pamet! Ta žgoljava
veštica, ta nakinđurena guska... Ne bojim se ja ni nje ni njemh
para. Z a ovo bi trebalo da dobijem još jednu Srebrnu zvezdu.
Stifenson ubaci Freda u svoja kola/ sede za volan i za
čas se nađoše pred klubom Crni jastreb.
Bilo je petnaest minuta do jedanaest i klub je bio prazan.
Spokojni mulat N at donese leda, čašice, bocu rakije i bocu sode.
— H vala, N ate — reče Stifenson.— O stavite boce ovde
sami ćemo sipati.
N a t se pokloni i tiho ode. Stifenson je ogorčeno gledao
u mehuriće sode koji su prskali iz čašice, a Deri je tupo zurio
u sliku na zidu koja je prikazivala Kastera i njegovu slavnu
konjicu ' u borbi protiv Indijanaca.
— Oprostite što sam vas izvukao iz reda, ali morao sam
da se ‘ izjadam nekome... Video sam vas kako stojite onde
i hteo sam da nešto popijemo. Oprostite, Deri... tako mi je du-
nulo u glavu. N e Ijutite se, i pijmo.
Fred uze čašicu u ruku i iskapi je na dušak.
O protite što vas zadržavam — poče El. — Sigurno
našli neko novo zaposlenje. G d e sada radite?
— Nisam zaposlen.
228
— Ali, u banci?... Imali ste vreću za novac?... Uostalom,
— to nije važno. Nećemo govoriti o tome. Jedino pustite mene
da pričam i pričam, da iskažem sve ono što mi je na duši. Vi
ne morate da me slušate, ali ja moram da govorim.
Zaćutao je za trenutak kao da traži odakle bi počeo,
pa dodade:
Steta što me je jedna žena izazvala da prasnem.1
Trebalo je da to bude neki bokser teške kategorije, neki mu-
škarac, pa da likujem nad svojim uspehom. Steta!
El žalostivo zavrte glavom, pa opet ispi svoju čašicu.
— Prasnuo sam, — reče Stifenson —j i kad sam skočio
na noge, video sam vas kako stojite u redu. Video sam vas još
kad ste ušli u bankii i neprestano mi se vrzm ao po pam eti naš
zajednički let sa Velberna, pa ona prva noć kod Buča, kad smo
razgovarali...^ Vi ste prošli kroz rat kao što sam i ja prošao,
P a imamo i jednaka shvatanja. Z ato sam morao da razgovaram
s vam a, s nekim ko ima ista shvatanja kao ja. Da je tu bict
neki čovek iz moje čete, razgovarao bih s njim. O vako, prosto
sam morao da govorim s vam a.
O pet kratko ćutanje, čašica rakije sa sodom,pa Stifenson
nastavi:
Deri, moj otac je bio sjajan čovek, ali izgleda da me je
uputio na pogrešan put. Izgleda da sam i ja sam sebe uputio
na pogrešan put otkako sam se vratio iz rata. Mislio sam da
ću moći da izdržim, ali nisam uspeo. Sad sam poslao sve do
tri vraga.
Deri se pomače u naslonjači u kojoj je sedeo i oseti re-
volver u džepu kaputa. Tupo je gledao u Ela.
— Kad ste jutros došli u banku, — opet će El — možda
ste opazili onu ženu, gospođu Dženinger? Svakako ste čuli
za nju...
— J e li to ona bogatašica? — upita Deri.
— Da, da, ona bogatašica, ona trula bogatašica — reče
El klimajući glavom. — N jena slika svaki čas izlazi u novinama.
Uvek je u nekakvim komisijama, odborima, akcijama, društvima za
ste ovo ili ono. Njen muž je pronašao nekakav lek, prijavio g a kao
svoj patent, I na tome je zaradio grdne pare pre nego što
je umro.
229
 El izvadl cigaru, odgrize joj vrh i taj vrh baci u pepe-
Ijaru. Fred nije imao volje čak ni da zapali cigaretu.
— Bio sam prosto naprosto nemoćan. Sam bog zna
ja mrzim scene, a moj otac se sigurno okrenuo u grobu zbog
tog džumbusa, ali tu se baš ništa nije moglo učiniti.
Ta gospođa Dženinger došla je k meni pa stala da se
prenemaže i da mi priča o svome sestriću. Taj njen sestrić ima
dvadeset i dve godine, služio je u inženjerskim jedinicama, i pro-
šlog ponedeljka vratio se kući. I čim se vratio, naravno po-
svađao se sa svojom slatkom teticom. Izgleda da taj mladić
nema nikog drugog izuzev tu tetku, a usudio se da se oženi
nekom devojkom koju tetka nikako nije trpela. O na mu je na to
izjavila da mu neće dati ni jedan jedini cent od svojih para,
i da će mu uskratiti i neke druge prihode koje je trebalo d a
dobije. M ožd a bi to i mogla da učini... stvar nije baš sasvim
jasna.
No, uglavnom, taj mladić iz inženjerije oženio se, i to
devojkom koju tetkica ne trpi. Oženio se tom devojkom u utorak,
pred matičarom. N ašao je nameštenje, I mladi bračni par pravio
je plan kako da osnuje svoje samostalno domaćinstvo. M ladi su-
prug rekao je svojoj tetki: »U redu, ti zadrži svoje pare. M arsela
ima neku crkavicu, i ja imam nešto, a ostalo ćemo pozajmiti i
kupićemo sebi kućicu«.
Dakle, to je, manje-više, cela priča... O nda je gospođa
Dženinger došla u banku, k meni, i rekla mi da će njen se-
strić verovatno pokušati da se koristi Zakonom o demobilisanim
vojnim licima, pa da na osnovu njega dobije zajam i kupi onu
kućicu. Rekla mi je da nikako ne smem da odobrim taj zajam.
Kao bogata gospođa Dženinger, koja smatra da se Agrarna
banka dobrim delom koristi njenirp param a, došla je da mi kaže
šta treba da uradim, šta treba da kažem, i kako treba da
prebacim njenog sestrića preko kolena i da mu dobro isprašim tur!
J a sam se obuzdavao, ćutao sam, i gutao knedle. Ali onda mi
odjednom prekipe... ta njena sebičnost, mržnja, zavist i cepidla-
čenje došli su mi navrh glave. Znate, sva ta njena osećanja su
prilično bedna u poređenju sa problemom života i smrti. A
onda mi je još govorila o nekakvom savezu »Prijatelja oslobođene
N em ačke«, u kome je ona potpretsednik ili član saveznog
upravnog odbora, ili tako nešto kruprio. O , ona će drage volje
230
dati pare da pomogne Švabam a, ali nikako neće da pomogne
svome sestriću! A neće da mu pomogne samo zato što je
da njegova sadašnja žena prospavala jednu noć s njim pred njegov
ođlazak u rat, a fetkica nije blagoslovila tu postelju.
Ne mogu da se tačno setim reči koje sam joj izgovorio,
ali znam da sam osuo p a ljb j. I dok sam joj govorio, izgledalo
mi je da ne govorim samo njoj, nego čitavoj toj bandi, svakome
ko ne zna i ne shvata: starom Pruu, i Letemu, i Stisu, pa i
gospodinu Miltonu... i svima onlma u banci. Govorio sam svima
koji su ostali ovde kod kuće i koji ne bi imali ono što imaju
da izvesni mladići nisu otišli da ginu po bojnim poljima i da
brane taj njihov mir i njihovu Imovinu.
Tako mi boga, odjednom mi je sinulo da ću morati da
kažem sve ono što mi je na umu, da odbrusim i njoj i svima
ostalima, da irh kažem kako se mi osećamo i šta mislimo,
i kako smo se iskrcavali na žala, i kako su Nemci digli dru-
move u vazduh, i kako su naši inženjerci raščišćavali mine i
gubili ruke i inoge i glave da obezbede put za nas. O na voda
puna hlora, i onaj svrab, i pasji život koji smo vodili, prljaviji
od bilo kojeg džukca, puni buva i ušiju koje su nas grizle i
milele po nama. I ono pentranje i pentranje po stenama do
besvesti. A u sećanju ostaju avetinjske oči mladića koji su po-
ginuli, i plač dece i žena, i zadah ucrvljanih leševa. Tada
čoveku glava hoće da pukne i sve čuje nekakve glasiće koji
mu šapuću: »Idite svi dođavola! Mrzim vas, mrzim svaku hulju
na svetu koja ne zna šta su patnje, koja nije iskusila ono što
sam ja preturio preko glave! Mrzim vas sve, jer niste deo tog
silnog napora, jer nikada nećete mariti za one koji supali«.
Vi znate imena svojih drugova koji su otišli bogu na istinu,
a ja znam imena svojih. Nem a više Paskovica i M id a i Rozenj
berga i Henkoka, i bezbroj drugih... Pijmol
Fred Deri ustade, a Stifenson ga pogleda u čudu.
— H vala, — šapnu Fred — ali više neću da pijem. Nego,
imam nešto drugo, ovde u džepu.
Fred Izvadi onu beležnicu.
— Stajao sam u redu, a vi ste me odvukli pre nego što
sam dospeo do šaltera... Odvukli ste me I doveli ovamo. Nisam
to učinio, ali bio bih učinio da me vi niste sprečili. Sad a više
ne mogu da to uradim, i nikada više neću ni pokušati tako nešto.
231
 — Zaboga, Deri, šta vam je?
— Evo ovde, — reče Deri — ovde u ovoj beležnici piše.
N e liči li vam ova beležnica na uložnu knjižicu?... Nije baš
sasvim ista, ali je imala to da pretstavlja. Ustvari, ja nisam
bnao nameru da uložim novac, nego da ga podignem. Evo vam ,
p a pročitajte.
O stavio je beležnicu da El pročita šta u njoj piše, S
otišao.

49

Homer je izleteo na kišu. Dakle, njegov mozak više nije

mozak čoveka, nego se pretvorio u mozak majmuna! To piše
u onoj Vilminoj knjizi! Alkohola, alkohola da utopi to grozno
saznanje.
...on je majmun u kavezu. I pije,l i hrani se, i jede banane
i kikiriki koje mu Ijudi bacaju, jer ga smatraju zanimljivim, jer
ga sažaljevaju što je zarobljen i što mu je teško u kavezuj
A za uzvrat on se krivi i blebeće a oni mu se smeju. Penje
se na Ijuljašku, kofu za vodu stavlja na glavu, a svet se smeje.1
Dosadio je Homeru taj stav mandrila, dojadilo mu je da
ide poguren kao orangutan. Kosti su ga bolele...

Homer se probudi. Njegov ružni san polako je čileo, i on

vide da nije u kavezu, nego da je spavao naslonjen na sto u
Tata Papasovoj aščinici, koja je otvorena preko cele noći.
Homer uzdahnu. Jutarnje sunce ulazilo je i grejalo mu
ruku, pokušavalo je da olabavi ukočenost koj-a ga je sputalaj
On se uspravi na stolici. Ruka mu setrže I prevrnu slanik.
i čašu s vodom. Tata Papas promrmlja nešto svome sinu Bilui
M ladi Bil priđe Homerovom stolu I reče:
— Devet je sati. Zelite li kafu?
Homer zavrte glavom. Pokušavao je da kaže: »Neću k a fu «;
ali je samo promrmljao neke nerazgovetne zvuke.

233.
 M ladi Bil slegnu ramenmia, sklonl stvari sa stola, STrese
čaršav, pa opet vrati sve na sto.
— Devet sati, momakl — doviknu Tata Papas preko g lava
kočničara koji su jeli pasulj za susednim stolovima. — Treba ići.
Imate vi kuću? V a š a mama vas tražiti. Treba ići kući, momak.
Homer ustade, zatetura se i nekako krenu put tezge.
Bljuvotina koju je izbacio iz sebe pre mnogo sati bila mu je
sasušena na džemperu. Zateturao se kraj tezge i gurnuo ruku
u džep tražeći novac.
— Koliko? — upitao je. — Koliko sam dužan?
— Ništa, momak — odgovori Tata Papas. — Vi platili.
Sećate se? V i došli i jeli u četiri sata, sećate se, onda kad vam
bilo zlo?...
Tata Papas puče prstima da pokaže da ništa ne smeta
što se Homer izbljuvao u njegovoj radnji.
N a zidu iza leđa Tate Pap asa visila je slika njegovog sta-
rijeg sina, koji je poginuo pre dva meseca na Pacifiku. Tata
Papas je znao Homerova odlikovanja, znao je sve ono o Oranu
i podmornicama, jer je Homer često svraćao k njemu u sitne
sate da jede. Više puta je Homer spavao navaljen na sto u
njegovoj aščinicl, i više puta je Tafa Papas brisao bljuvotinu
s Homerove brade.
— Zbogom, momak moj — reče Tata Papas. — Vi opet
doći kod mene.
Tata Papas, debeli Grk, prijateljski mahnu rukom Homeru
na rastanku.
Homer iziđe na ulicu. Teturao se, g lava ga je bolela, a
u mozgu mu je stalno kljucalo ono strašno saznanje, ono po-
niženje: mozak od majmuna do čoveka i od čoveka do majmuna.
— M oj mozak, — mucao je Homer pijano — moj mozak
je mozak majmuna.
To saznanje kuvalo se, nadimalo i ključalo u njemu, i silno
g a je bolelo i davilo kao mora. Pod njegovim teretom Homer
se teturao i posrtao gore nego ikada dotada.
Hteo je da uzme taksi, ali nijednog taksija nije bilo na
vidiku. Samo su autobusi i kamioni tutnjali ulicom i ispuštali
plavi dim koji ga je gušio, a sunce je nemilosrdno žeglo.
» G d e je moja kuća?« tapkao je Homer po svojoj svesti.
»I šta je to kuća? I šta me čeka kod kuće?«
,234
- Nakrivio je glavu, zažmurio na jedno oko I pogledao u
nebo kao da osmatra aviorie. Ulica mu se Ijuljala pod nogama
kao što se nekada Ijuljala paluba. On zam latara rukama da se
uhvati za neki oslonac i oseti zid pod rukom.
»Treba ići napred, napred, ali k uda?« pitao se.
Teturao se, a da ni sam nije znao kuda se to tetura. O nda
odjednom ugleda firmu sa razbijenim sijalicama. N a toj firmi
pisalo je: H o t e l S e n e k a.
Kroz gustu maglu alkohola u njegovoj glavi probila se misao
da tu stanuje njegov prijatelj. Taj prijatelj ima krevet, a njemtf
je zlo i tako bi se rado izvalio na nekakav krevet.
Homer se dotetura do tezge i nešto promrmlja starom
činovniku koji ga je već više puta video ovakvog i znao je šta
traži a da mu Homer to i ne kaže.
— Ključ nije ovde — reče činovnik. — Izgleda mi da je
gospodin Deri u svojoj sobi, jer nisam video da je izašao.
Homer se otetura do lifta. Crnać koji je upravljao liftom
otvori mu v ra ta i Homer uđe.
» S a d a sam u kavezu«, motalo se Homeru po glavi. » U
kavezu sam kao pravi gorila, jer moj mozak je mozak maj-
muna... J a sam majmun... Ja ...«
Crnac otvori v ra ta lifta i Homer se istetura u hodnik.
Posrtao je putem kojim je već ranije posrfao i naslonio se na
dobro poznata v ra ta Derijeve sobe.
Soba nije bila zaključana, i on uđe. N jegov silni, dobri
prijatelj nije bio u sobi. Homer nije znao kuda je on otišao,
a nije ni mario što on nije tu. Prevalio se preko kreveta, a soba
mu se Ijuljala pred očima.
Cinib mt se da j -2 ponovo nt brodu. Slušao je zvjžduk
vođine pištaljke, zujanje vitala i zveket lanaca. Avioni su pre-
ieći zabrundali s neba, odjeknula je komanda N a b o r b e n a
m e s t a, zvona pod palubom ponovila su tu komandu, i na
sve strane čuo se užurbani topot nogu. Homer je opet za svojim
mitraljezom; čvrsto se uhvatio za jastuke pod glavom kao da
stiska ručke mitraljeza.
Uto uđe Fred i poče da mu nešto govori. Homer ga nije
razumeo.
— Spavao sam — promrsi Homer i lukavo se zagleda u
Freda.
235
 Pogledom je ispitivao Freda da vidi nije li i njegov mozak Homer ga je slušao i nije slušao', i mislio je svoje misli.
Fred ode po rublje, izatvori v ra ta za sobom.
nazadovao od čoveka ka majmunu? M ožd a će i u Fredu jednog’
dana izbiti osobine mandrila? Homeru je nesnosno sevalo u glavu. Izgledalo mu je da
će mu se g lava raspasti ako učini ma inajmanji pokret, ali
Kao iz neke goleme daljine, Homer začu i pozna svoj'
glas. Rekao je: stisnuo je vilice i seo. O nda odlučno zatrese glavom, i kao da
u magnovenju otera sav mamurluk iz nje.
— Ti imaš kufer. Odlaziš li nekuda?
Fred klimnu glavom. Priđe stolu i uze revolver u ruku. Hladni dodir železa
— Odlazim daleko, što dalje odavde — reče Fred ne- fiekako mu povrati svu spokojnost i mir koje je izgubio onog
kako umorno. trenutka kad je torpedo udario u njegov brod ispred obale
kod O rana.
Homeru bi teško. Fred odlazi, njegov prijatelj ga ostavlja;
Homer se smireno opraštao sa Vilmom, mamom i tetka
i on će ostati napušten i sam u svome kavezu. On o d la z i,
Sejdom , sa tatom i Luelom. O praštao se sa gospođom Engl
daleko, tako je rekao. M ožd a mu treba novaca? Deri nije za-
i onom pitom od limuna, sa Bučom, i alkoholom, sa maturantskorrv
poslen, a ne dobija stotinu i pedeset dolara mesečno invalidnine-
kao Homer. igrankom na koju nije išao, sa cigaretam a i rumom sa sodomj
Došao je čas rastanka sa svim njegovim snovima: sa de-’
Homer izvuče punu šaku zgužvanih i poderanih novčanica iz
čačkom željom da bude kauboj i da jaše besne mustang
džepa i pokuša da ih tutne u ruku Fredu.
skijanjem na kome nikada nije bio; sa putovanjem na slapove
— Zašto da ja imam novaca, a ti da nem aš? — po-
kušao je da kaže. N ijagare koje nikada nije ostvario; sa otmenim noćnim lokalima
Ali Fred se samo nasmejao. Zavrteo je glavom, opsovao,1 koje nikada nije posetio; sa bogatstvom i dolarima koje nikada
jiije stekao; sa klubovima u kojima se nikada nije baškario;
i gurnuo Homera natrag na krevet, kad je Homer nasilu hteo
sa sjajnom limuzinom koju je želeo, ali koju nije voziol
da ustane i da mu ugura novac u džep.
U duhu je gledao oči i svilenu kosu bezimene dece, zametak
Homer ga je nemo gledao. U njegovoj glavi ponovo se
uskomeša tužno saznanje da je majmun. Došlo mu je da se okači koji nikada nije ubrizgao u svoju Ijubljenu, da u njoj nabubri
na luster i da se Ijulja, ili da Ijušti banane... Fred bi se slatko u porod. Zbogom, venčani poljupče; zbogom, prva bračna noći;
nasmejao... Ili da ozbiljno pruži šapu da mu Fred da kikirikija. zbogom, nestečeno iskustvo zrelih godinal
Fred posegnu rukom u džep. Homer je gledao u njegovu Homer je prikupljao svu snagu da u ovom poslednjem tre-
ruku i čekao hoće li to Fred izvaditi kikiriki iz džepa. Ali ne; nutku života urazumi svoje paralizovano telo da svega za tre-
Fred je izvukao nekakav crni revolver. nutak prestane da se grči, kako bi sigurno pritisnuo cev revolvera
Homer se začudi šta će Fredu revolver. Hteo je da g a na slepoočnicu i preselio se u večni mir.
pita zašto nosi revolver, i koji je kalibar tog revolvera. M o ž d a
je Fred dobio nekakvo mesto čuvara pa zato nosi oružje? Hom er
jehteo da ga pita, ali jezik nije hteo da ga sluša. Zato je
Homer samo ležcjo i gledao čas u revolver čas u Freda.
Fred ostavi revolver na sto i reče da mora da uzme svoje
rublje. Zamišljeno je zveckao nekakvom sitninom na dlanu, i
opet opsovao.
— Rublje mi je kod portira — objasni Fred. — M oranv
d a siđem po njega i da platim, jer oni neće da ga donose
ovam o u sobu.

236

Fred Derl, sa paketom u ruci, iziđe iz lifta u hodnik i
krenu ka vratim a svoje sobe. Bio je svega nekoliko koraka
vrata kad nešto grunu u sobi. Kratko i otsečno odjeknuo je taj
pucanj, prigušen debelim starim zidovima.
»Slučajno je okinuo«, prostruja Deriju kroz glavu dok
je zvuk pucnja još ječao li ušima. »Ba ra ta o je revolverom i slu-
čajno opaliol A li...«
Fred jurnu ka vratim a, naglo ih otvori i obori
stolicu.
Zapahnu ga miris b aruta i u magnovenju ugleda ono opa- ■
Ijeno mesto na glavi Homera Verm elsa, onaj crni trag koji je
plamen opalio na njegovoj kosi. I vide Homera kako se grči i
upinje da ponovo podigne revolver i da ovog puta dobro ukočl
svoje telo, pa ma koliko mu leva ruka pokušavala da se batrga.
Fred se u trenu nađe iza Homerovih leđa i ote mu
revolver iz ruke pre no što je mogao ponovo" da opali. A
Homer se otimao i puštao neke grlene zvuke. Iz nosa mu izlete
veliki mehur, a iz očiju mu grunuše vrele suze besa. Slinio je,
i jecao, i siktao od mržnje, dok ga Deri ne tresnu licem nadole
na krevet.
Pokušao je da ustane, podigao se na ruke, pa zatim
zario lice u jastuk. Ramena su mu se tresla od grčevitog razo-
čarenja. Onaj blesak od baruta kao da mu je još tinjao u kosi.
Fred se sagnu i pogleda. M e ta k nije ni okrznuo kožu na
glavi. On pogleda uvis ne bi li video kuda je metak udario.
238
N a tavanici nije bilo nikakvog traga. O nda pogleda po sobi
i na vratim a od kupatila ugleda rupu kroz koju je kugla prošla
i zarlia se u jednu pločicu. Pločica se razbila, a kugla, spljošten
komadić olova, virila je iz nje.
Fred stade kod otvorenih v ra ta koja su vodila u hodnik.
Zaustavio je dah i osluškivao, ali ništa nije čuo u hodniku.
Jedino je sa kreveta iza njega doplralo Homerovo tiho jecanje.
N eka v ra ta se zalupiše. Deri opet oslušnu. Cuo je korake
na spratu iznad sebe, pa zvonce za lift. Niko ne dođe ,do
njegove sobe. Derl polako zatvori v ra ta i zaključa ih.
O nda priđe i stade iza zavese na prozoru. Čuo je gla-
50 sove nekih đubretara. Oni su bili čuli pucanj. Razgovarali su
0 tome, ali nisu znali da li je to stvarno bio pucanj, i opet
su počeli da lupaju kantam a za đubre.
Vrelo I zlatno sunce blistalo je u svetlarniku, a golubovi
su šetkali po krovu. Gurkali su i klanjali se jedan drugom isto
od
onako kao što bi činili d a je Homer uspeo da održi ravnotežu
1 prosvira onu glupu kuglu sebi kroz glavu.
Fred nije hteo da ocenjuje gorčinu koja je kipela u Ho-
mu
merovom srcu 'i navela tog paralizovanog jadnika da digne ruku
na sebe. Prišao mu je i video žestoku muku na njegovom žutom
ispijenom licu.
jednu
— Ti, ludo! — obrecnu se Deri i natoči mu čašicu rakije.
Sasu mu rakiju u usta, a Homerov mršavi vrat gutao je
i gutao. Homer je pustio da g a poji. O sećao se sasvim bespo^
moćnim kad nije umeo čak ni da raznese taj svoj majmunskl
mozak, da dokrajči muku koja ga je davila.
Slomljen i iznuren, mali mornar najzad zaspa.
Fred je vrteo glavom i šetao od v ra ta kupatila do niskog
ormančeta za rublje s ogledalom. Zastao je neko vreme, na-
laktio se na ormanče i zagledao se u slike zataknute za okvir
ogledala. Bile su to slike njegovih drugova iz 305-e bombarder-
ske grupe. O ko glava onih koji su poginuli, koji su se survali
u plamenu, bili su mastilom nacrtani kružići. A li nekl nisu bili
zaokruženi mastilom-,; i ti su i sada bili živi.
Neke od tih svojih drugova voleo je, a neki mu nikada
nisu bili simpatični, ali svi su, ovako nanizani na ogledalu, bili
23?
-deo jedne prošlosti koja mu je«ostala urezana u sećanje. S tih
slika gledala su ga sićušna srebrna krila na njegovim grudima,
zaleđeni osmesi, cigarete među prstima, dovraci na koje su se
naslonili, i londonski taksiji koji su zauvek ostali uhvaćeni na
slici da nepomićno stoje u beskonačnost. G led ao je Foksa,
Ebera, Endija Endersona, Barala, Brezila i Trusdela, Leslija, Sto-
una, Roga Rodžersa, Špicnagela i Sparksa, i Prajsa, M ek G ija,
i Bovera...
O , tu je i Tomi Tompson iz fotografske laboratorije, i
M eskvel, i Bogaro i Kostal baš pre no što je dobio odlikovanje. Tu
je i M ek Donald sa svojim odlikovanjima nanizanim na bluzu i du-
^ačkim ožiljkom preko lica, i M a re j sa kratko potšišanom kosom,
51
i Kul i M elvin koji su došli u 305-u početkom 1945, kad su tvr-
đ ave retko obarane. Buč Engl uđe u S e n e k u i nalakti se na tezgu. Zam ahao
» G d e ste vi koji ste živi, i gde ste vi koji ste p a li?«
je glavom na starog gospodina M erca, koji proviri iznad svojih
pitao je Fred nemo. »D a li su se ti kružići oko vaših g lava pre-
naočara, nasmeja se i rukova sa Bučom. Gospodin M e rc je blo
tvcrili u oreole, pa ste sada anđeli na nebu? 1 koliko je vas
Bučov mušterija još kad je Buč kradom nosio boce rakije pod ka-i
koji ste ostali posle mene poginulo? Da li vi što ste se prese- putom, i Buč mu je dao stari znak da nema ni jednu bocu uza se.
lili u večnost letite i onde u eskadrili Gromovnika llije?«
Buč strese pepeo sa cigare i upita:
N jegov kufer stajao je neraspakovan. Uniforma je visila
— Da li ovde stanuje nekakav Fred Deri? Hteo bih da
preko ruba kufera, napola izvađena. N a podu je ležao paket
govorim s njim.
sa rubljem kuji je ispustio kad je skočio da otme revolver iz Ho-!
Gospodin M erc ukopča vezu sa Fredovom sobom I prl-
merove ruke.
tisnu dugme zvonca.' O nda predade slušalicu Buču.'
Deri izvuče revolver iz džepa, izbaci šaržer i izvadi metke
Buč se naslonio na tezgu i grickao svoju vlažnu cigaru.
iz njega. Neko vreme igrao se onim praznim metkom. Pomislio
Sa drugog kraja telefona javi se Derijev poznati glas.
je na teške mitraljeze tvrđ ave i kako su njihove zadimljene čaure
Zdravo, Deri. O vde Buč. Kako ste? Sta je to s vam a...
zaudarale na barut. O nda je zavitlao kroz prozor tu čauru koja
Je li moj lokal suviše otmen za vas, pa ne dolazite?... K a k o ?...
je mogla da bude sudbonosna i za njega, kad je ono stajao u
redu u banci, i za Homera, koga su saletale muve na krevetu. Buč se nasmsja i obrati se Mercu:
Zavitlao je tu zlobnu čauricu i čuo kako zvekeće po susednom — On kaže da moj lokal nije suviše otmen, nego je suviše
krovu. skup. Baš je šaljiv. Kod mene je viski sa sodom šezdeset centi,
I poželeo je da se isplače, da stegne topla kolena koja će a kod Danijela Buna je osamdeset I pet.
ga umiriti, da zarije glavu u krilo majke ili Ijubljene žene, i da Onda ponovo poče da govori sa Derijem.
suzama isplakne svoj jad. — Slušajte, vi znate onog derana što stanuje preko puta
od mene... Da... Homera Verm elsa... onog što je paralizovan...
Pa, da li ste ga negde videli? Njegovi su van sebe od zabrinu-
tosti. Još juče je otišao od kuće i nije se vratio celu noć. Nje-
govi su me zamolili da ga potražim... K ako ?...

16 241
 Buč se namršti, promrlja nešto, zatvori telefon i ode ka
liftu . . . . . . . .
N a šestom spratu Fred ga dočeka u hodmku i isprica mu
šta se dogodilo. O bojica su gledali u v ra ta Derijeve sobe kao
da se unutra nalazi neki opasni ludak. Govorili su šapatom.
— H vala bogu što ste stigli na vreme — reče Buč. — All
koga ste đ avola ostavili taj revolver, i to punl — promrljct
Ijutito. — Uostalom, bilo pa prošlo. Trebalo bi da govorimo s
njim i da ga nekako urazumimo.
— J a sam pokušao, ali o|n neće da me sluša.
— Postoji neko koga bi on itekako slušao — reče Buč. —
Slušao bi on onu Džekobsonovu malu. Ali dođavola, ne možemo
ga odvesti kući u ovakvom staiiju. Trebalo bi da pozovemo nju,
pa da ih zajedno otpremimo nekuda gde bi mogli da razgova-
raju na miru... v Fred sede pored Homera, i kola krenuše. Niko ništa nije
U hodniku je neko vreme vladala tišina. Samo se culo zu-
janje lifta koji se neumorno peo okomito uvis, pa opet okomito
silazio u dubinu. Zidovi hodnika bili su stari i žuti kao u kakvog
teškog malaričara.
»Koliko je njih ovako stajalo u nekom jevtinom hotelu,«
pomisli Fred, »i svim silama tražilo neko spasonosno rešenje, I na-
posletku našlo mir sa suzama isplakanim u krilo neke žene? Ho-
meru je potrebna Vilma, a meni....«
Fred reče Buču da ga trenutak pričeka, i ode u prizeml|e
da telefonira.
Kad se vratio, bio je preobražen, ozaren nekom silnom
nadom. . , ...
— Idite i dovedite Vilmu ,— reče Buču — a |a ću spremitl
Homera. Udesiću ga da se Vilm a ne uplaši kad ga vidi. Vi sa
vratite ovamo sa devojkom, pa ćemo malo provozati naseg
Homera. . .
Buč ode, a Fred preseče Homerovo hrkan|e i odvuce ga u
kupatilo. Skinu ga i gurnu pod tuš.
— Da nisi ni pisnuo, — pripreti bunovnom Homeru —
nego se pošteno operi. Posle se obrij ovim električnim aparatom ;
pa ćeš dobiti pola čašice rakije... ukoliko budeš dol^ar. Mrdm
malo, mornaru, mrdni malo!
__ Prestani da me ganjaš kao kakvog regruta obrecnu
se Homer, ali se opra i obrija .
242
Fred Den očetka mrlje sa Homerovih pantalona i dade mu
svo, pulover. G ovorio mu je oštro, kao oficir vojniku, rečnikom
ko)i je Homer vrlo dobro poznavao. N atera ga da se očešlja, p a
le ™ m e r bio gotov, popiše po čašicu rakije.
— Ne ^budi cicija — reče Homer. — Natoči još po jednu.
Č u t, mornare! Idemo da se provozamo.
i v i BUČ EnQl Stade k0lima isprecl S e n e k e. S njim je biia
I "ilm a , sva uplašena i unezverena, jerjoj je Buč putem ispričao
o cemu se radi.
Fred i Homer dođoše do kola. Vilma je nemo gledala u
Homera, čvrsto stegnuvši ruke u krilu, a Homer samo progunđa
nesto kad Fred otvori v ra ta na kolima i gurnu ga unutra do Vilme.
govorio, a Fred je u taj čas i želeo da svi ćute, da ponovo pro-
z i v i svoj telefonski razgovor sa Pegi. Kad je dobio vezu, javio
se Pegin glas, i on je sada ponavljao svaku reč tog razgovora
koji mu je ulio novu volju za životom:
— U sosu sam, Pegi.
— Znam, ta ta mi je pričao... Zašto ne đođeš ovamo da
porazgovaram o?
— RQCli se o Homeru, — rekao je on — Homeru Vermelsu...
sećaš li g a se? Pa, pre nekoliko minuta pokušao je da izvrši sa-
moubistvo, ali mu to nije pošlo za rukom. Znaš, hteli bismo da mu
damo priliku da se izjada onoj svojoj curi. Trebalo bi da ih odve-
demo nekud gde će moći da se siti napričaju, p a sam mislio, ako
vam a nebi smetalo da ih izvedemo napolje, tamo do vas. Tamo
je nekako mirno i spokojno...
Srce s' reče Pegi. — Odmah ih dovedi ovamo. 'Mo-,
lim te, dovedi ih. Kod kuće smo samo tata, m am a i ja, i moći
će da razgovaraju sasvim na miru. Nekako sam znala da ćeš .se
javiti. I ti ćeš doći, je li?... O , Frede1
, i ti ćeš doći, zar ne?...
Frede, reci da ćeš i ti doći...
— Pa, dabome — reče on nemoćno. I ja ću doći.

52
Homer je nabusito ćutao i mislio svoje nriisli. N eka ga
je Fred i sprečio da se ubije, neka su Fred i Buč doveli Vilmu
i sada ih voze ko zna kuda, ali on će im ipak pokazati. On će,
se ipak ubiti i napraviti kraj svemu, pa ma koliko oni hteli d a
on i dalje živi.
On će ih prevariti, jer ima stotinu načina na koje moze
sebi oduzeti život. M ože on da nađe i neki drugi revolver, a po-
stoje i žileti kojima sebi može preseći vene, postoje visoki pro-
zori s kojih može skočiti, postoje vozovi koji mogu da ga zgaze.
O , može se i obesiti, ili popiti neki otrov. Ima milion. načina da
sebi oduzme život, milion v ra ta koja vode u smrt, milion načina
da im dokaže da ostaje pri svojoj odluci i čim se _P™ži P ry a_
prilika, pokazaće im da on nije nikakav majmun koji će služiti
za ruglo i potsmeh.
Buč zaustavi kola pred kapijom Stifensonovih. Nije hteo da
vozi unutra u dvorište. Buč i Deri uđoše u kuću, a V ilm a i Homer
ostadoše u kolima.
Sunce je milovalo Homera po glavi, kao da je htelo da
oživi spržene vrhove kose kuda je metak prošišao. Deri mu je bio
potkresao kosu na tom mestu, ali trag baruta još se video.^
Nebom su se valjali penušavi olujni oblaci, a jasna žuta
mrlja žutovoljke isticala se u tamnom zelenilu lišća jednog bresta.
Preko ravnice koja se talasala put zapada mladi Homer Vermels
ugleda treptanje jare nad zelenim prostranstvom ^njiva. Ta topla
bujna lepota prirode nagonila je njegov izmučeni um na razmi-
šljanje, iako se on borio da te misli uguši u sebi.
244
O vako se osećao kad je gledao preko pučine bez ijednog
broda na vidiku. O vako se nekada osećao u crkvi kad bi orgulje
zabrujale. Uspomene na prvi bojažljivi san o seksu, na anđela koji
je spavao s njim pre no što je imao četrnaest godina, na stravič-
no lepe pufanje svetlećih m etaka i granate koje su kroz noć se-
vale iz topova, sve te tajne zbrkano su mu se javljale u sećanju
dok je posmatrao tu ravnicu pod odeždom leta, i nebo i penu-
šave olujne oblake.
A on je ipak hteo da okrene leđa svemu tome, da pobegne,
da se od sve te lepote oprosti pucnjem^ i samrtnim krikom.
Pored njega bila je i njegova devojka, Vilm a Džekobson.
O na pokuša da se osmehne, da mu govori o žutovoljki na brestu,
da mu kaže kako Stifensonovi imaju divan travnjak sa granatim
hrastovima ispod kojih se nalaze stolice za ležanje. O nda se ra-
spričala o nekom bazenu za kupanje.
— Onde, ispod onog drveta — reče mu. — O , Homere to
mesto je upravo stvoreno za bazenl
On je pogleda hladno, kao da je nepoznaje, a ona gricnu
nokat na prstu.
N ajzad izvadi neku knjigu iz svoje bele torbice, one ženske
torbice u kojoj ima svega i svačega: zgužvana maramica, ruž,
puder, guma za žvakanje, neke stare karte iz automatskih vag a
sa njenom težinom na jednoj strani i pretskazanjem budućnosti
na drugoj.
Homere, — reče ona — ova knjižica...
— Sta je to ? — obrecnu se on. — M o z a k od majmuna
do č o v e k a ?
Nije, nije! — uzviknu ona. — Onu knjigu napisao je Til-
ni.Ovo... Homere, ovo je nešto sasvim drugo, i mnogo mi je ra-
zumljivije.
Je lil posmehnu se on. — To mora da je neka silna
knjiga! D a li u njoj piše o nekakvom čudovištu kao što sam ja ?
O nekakvom kontuzovanom, paralizovanom majmunu? M o ra da
si se silno zabavljala dok si je čitala.
O na steže knjigu kao kakvo neocenjivo blago.
O vde piše o jednom čoveku... koji je nekada bio takav
kao što si ti. Taj čovek se zvao Karlson, a lično je napisao ovu
knjigu. Pročitala sam ja i Helenu Keler, ali Karlson tačno zna kako
245
se čovek oseća kad je ta k av kao ti. Njemu je bilo još gore. On
uopšte nije mogao da hoda, nego je bauljao na rukama i nogam a
a takav je bio od rođenja. O tuda je uzeo i naslov za svoju knji-
gu, nazvao je »Tako sam rođen«. Vidiš, Homere, bolje je ako to
snađe čoveka docnije u životu, jer tada čovek već ima izvestan
uzorak svoga živbta. On kaže da tak av čovek samo mora da
ponovo uspostavi taj uzorak. Svaki pokret koji ti činiš mora da
bude učinjen tvojom voljom... ti moraš da misliš na svaki taj po-
kret. A ti to možeš, Homere. To nije teško...
— Zar ovakvo čudovište išta može? — reče on jetko r izbe-;
kelji se na nju.
Vilmi potekoše suze, ali je govorila i govorila. Homer je po-
kušavao da je prekine, no ona mu nije dala da dođe do reči.
— Sve zavisi od t e b e — ponavljala je neprestano. Sve
zavisi samo od t e b e. Ti sve moraš da učiniš sarn. I ne smeš da
se plašiš. N e smeš da strahuješ. M oraš da imaš poverenja u
samoga sebe. On kaže da je sasvim pogrešno ako neko postupa
kao što su tvoji postupali prema tebi. Oni te sažaljevaju i zato
prelaze preko svih tvojih postupaka. Ali to je zatvaranje očiju pred
stvarnošću. To je skroz naskroz pogrešna Ijubav...
Vilma zastade da predahne, ali bržebolje nastavi da je Ho-
mer ne bi preduhitrio.
— Pa, onda, piće — reče. — O vde ne piše da ne smeš piti.
Lekar govori o tome u ovoj knjizi. Alkohol samo privremeno ot-
klanja one smešne pokrete koje čovek čini. Ali ne smeš stalno
piti, jer će ti to preći u naviku. Ako previše budeš pio, biće ti još
gore... A treba ti samo neznatna pomoćl uzviknu Vilma. — Po-
trebna ti je samo jedna sitna, mdjušna pomoć. Naprimer, da ja
stavim svoju ruku na tebe... evo ovako. Samo malčice da pomog-
nem tvoj'oj ruci da učini ono što ti hočeš da ona učini. Ali ipak
ti to moraš činiti sam... ti moraš da usredsrediš svoje misli na to,
i da hodaš ili činiš pokrete onako kako ti hoćeš i zato što ti to
tako hoćeš...
— Homere, molim te, — preklinjala ga je — ja nisam či-
ta la one knjige da ti se potsmevam. Nisam se smejala tebi. A k o
se neko i smeje, prosto ne obraćaj pažnju na to. On, lekar, u
ovoj knjizi kaže da Ijudi ne sažaljevaju slepog prosjaka zato sto
je slep, nego ga žale što mora da prosi! Ti moraš da stvoriš uzo-
rak po kome ćeš postupati... J a nisam naročito promućurna, ali bih
246
ti mogla pomoći, kad bi mi ti samo dopustio da ti pomognem. O,
molim tel O , zaboga, Homere, molim te dozvoli mi da pokušam
da ti pomognem.
O na mu je dala svu svoju Ijubav, svoje suze, svu plemeni-
tost svoje duše. Dala mu ih je ne samo svojim rečima, nego i hlcd-
nokrvnom razbontošću koja je izvirala iz bezdanog vrela njenih o-
sećanja. Njena Ijubav bila je čvrsta kao planina, sa svom lepotom i
svežim dahom crnogoričnih šuma i ledenoplavih potoka koji vi-
jugaju kamemm koritima. I govorila je ne kao dete detetu, nego
kao žena koja strasno daje sebe celu, U najčistijoj nevinosti nu-
dila mu je da se napije snage, kao što m ajka nudi životodavnu
dojku svome čedu.
A njegove drhtave usne prihvatiše tu dojku i on se napl
njene snage.
O na predloži da idu u šetnju.
Šetali su, i ona mu prihvati ruku, ali od sebe nije p ravila
štap, nije ga upozoravala niti govorila da je zelena padina po
kojoj su išli suviše strma za njegove noge. Držala je svoje tanke
prste pod njegovim laktom, ali je sam njen aodir delovao snažno
poput čekrka koji ga diže. Njena silna Ijubav i volja pokretali su
slabašnu, labavu masu njegovog tela.
On verovatno nije išao ništa bolje nego što je ranije išao.
M o žd a su mu sline curele niz bradu, možda su mu se usta još gr-
ičila i đavoli mu zarivali usijane noževe u petu, ali ipck je koračao
i nije osećao njihove ubode.
O na mu je govorila. Rekla je da će igrati domine na njenoj
verandi, igraće još te večeri, a ako mu se ruka trgne i odbaci
kocke, ona će ga naterati da ide i da ih pokupi. Neće ga maziti
kao neku bebu. O na mu neće dozvoliti da pije neumereno. A kroz
sve provlačio se njen žarki refren:
— O , dopusti mi da pokušam da ti pomognem, Homere,
dozvoli mi da pokušam.
— Boli me g lava — reče on.
— Pa, trebalo bi da popiješ aspirin — posavetova ga ona.
— N e, do đavo la1 i 'aspirin. Hajde da sednemo. Pusti me da
metnem glavu na tvoje krilo.
T rava je bila viažna ispod vršika koje je sunce osušilo.
O sećali su kako se njena vlaga upija u njih, ali nisu ustali. Vilma
je sedela, a Homer se opružio i položio glavu na njeno krilo.
247
 — Spavaj — rekla je Vilma.
On je sklopio oči, ali nije spavao. Gledao je sebe d pro-
šlosti, kad je trčao, terao bicikl, pevao i hodao dugačkim'
koracima. A jednog dana će možda o pet trč a ti i pešačiti kao
nekada?...
Odjednom, Homer se trže i sede.' Odjednom mu je sinulo
đa Fred Deri nije na vreme oteo revolver od njega. On je ipak
ubio...
Kapisla onog metka bila je ulubljena, barut se zapalio, d
kugla je pogodila u onaj pihtijasti mozak majmuna, o tvo rila ga i
dokrajčila ga. Neko bolesno biče koje je živelo u tom mozgu bilo
je ubijeno. Ona uobrazilja da se p retvorio u majmuna bila je za-i
uvek uništena, i ,najbolje je da se više nikada i ne seća da je ona
ikada postajala. Homer Vermels moći će da se smeje, da se radujej
da živi životom čoveka, jer iako mu majmunski pokreti još drhts
u rukama, njegov mozak se najzad oslobodio te bolesne
uobrazilje.
53
Tog dana je Džon Novak spokojno terao svoj kamion pored
jasenova i živica.
Džon je izbio na zaobilazni put, na bulevar Crni jastreb,
Pored brestova i top o la, pa izlšao na Drum sedamnaest. Opazio
je vinovu lozu koja se penjala po nekoj ogradi. Prošao je pored
Brđanskog g o lf kluba i zapazio živu ogradu. O grada je dobro
napredovala, ali je bila dosta zapuštena. U jednom dvorištu pored
puta neki mladić je šišao travu. Džon Novak oseti opojni miris
s°ka trave. Prošao je pored hrastova u onom uskom šumarku pored
pruge. Pogledao je. Pa to su crni hrastovi, a on je sve dosada
mislio da su beli. Eto, po tome se najbolje vidi kako čovek može
da se prevari u drveću koje već godinama viđa.
Tog dana Džon Novak je razm išljao o palm am a i dugačkim
lijanam a, o cveću crvenom kao krv, i gustoj tam noj vodi u šupljim
panjevim a, o insektima koji zuje u guštari i svetloplavim leptirim a
koji postanu srebrni kad iziđu na sunce.
Razmišljao je o palmama, i odbacio ih iz misli. Više su mu
se dopadali glog i fe lja , dren i siba. Oni su b|li sastavni deo nje-
govog zavičaja.
Džon se truckao u svom zarđalom kamionu, a kad je izbio
na brežuljak, usporio je vožnju i pogledao. Zaškiljio je očima. O na
slomljena grana trunula je kod samog debla. To stablo trebalo bi
operisati. Trebalo bi otseći onu granu, izdubiti je iz debla, pa šu-
pljinu plom birati, kao što zubar plom bira zube.
24?
 Džori Novak zakrenu u Stifensonovo dvorište. Već je pred
kapijom video neka kola, a sada je i na terasi ugledao neke Ijude.
Trebalo je da telefon ira I p rija vi svoj dolazak, ali ipak... on je
hteo da ovo bude neka vrsta iznenađenja.
Svoje darove je čvrsto i dobro umotao. Iskopao ih je sa do-
sta zemlje, umotao ih u vreće i dotaeo ovamo. A ako opet padne
kiša dobro će doći, uz onoliku zemlju što je ostavio oko žila.
Džon zaustavi svoj kamion, izađe i neodlučno stade. O bri-
sao je ruke o butine, kao da su mu od zemlje, i smišljao šta će
da kaže. Da li bi možda trebalo da ode na prednja vra ta i za-
zvoni, ili da nekoga pita gde bi našao gospodina Stifensona.
Uto El Stifenson naiđe preko travnjaka.
— Dobar dan — reče El i osmehnu se.
— Dobar dan — odgovori Džon N ovak i pruži debelu,
smeđu cigaru umotanu u celofan. — Dugujem vam ovo — reče.
— A doneo sam vam i još nešto: ono što je na kamionu.
— G le... šta je to? — upita El.
— Jorgovani, kao šfo smo vam nekada donosili. A li ovl
su drukčiji. O vo su nekakvi kalemljeni primerci s kojim a se ta ta
petljao sve do smrti. Podloga je beli jorgovan, ali on js kalemio
plave jorgovane na njih. Većinom nisu napredovali naročito dobro,
i mnogi su uginuli. A li nekoliko je ipak spasao. Ovih šest koje
sam doneo prilično su dobri. Tata se godinama petljao s ovih
šest grmova. Kad se rascvetaju, vidsćete da su latice bele, ali
sa nekom plavkastom mešavinorn u sebi.
— Sudeći po vašem opisu, m ora da su veoma lepi — reče
El. — Baš nisam mislio da uzmem još jorgovana, bar ne zasada,
ali pošto su ovi tako lepi, koliko?...
Džon Novak savi cigaretu.
— Nisam mislio da ih prodam , na časnu reč, gospodine
Stifensone. Doneo sam ih vama na poklon, pošto ste mi pomogli
da dobijem onaj zajam. Doneo sam ih da vam na neki način po-
kažem svoju zahvalnost.
I Džan i El zbunjeno su se osmehivali.
— O, to je sjajno! — reče El.
— Znate, ja obično ne bih preporučio ovako nešto u julu.
Jorgovani se presađuju sjeseni ili sproleća, ali nekoliko puta sam
ih već presađivao i u po leta. U onim vrećama ima dosta zemlje.
Prilično sam iskopao oko svake sadnice, a zahvatio sam dosta
250
1 u dubinu. N apredovaće oni sasvim dobro. Znate, mislio sam da
će vas obradovati.
O te ra li su kamion preko dvorišta, i našli mesto gde će ih
p osaditi da rastu zauvek.
Zatim su zajedno iskopali rupe. Džon N ovak je poneo svoj
ašov i o sta ii a la t, a Stifenson je doneo još jedan ašov. Zajedno
su skinuli jorgovane s kamiona, zajedno ih zasadili u zemlju.
Posle su važno nakrivili glavu i osm atrali nebo, i zaklju-
čili da će noćas opet p a d a ti kiša. Sklonili su svoj a la t, a sunce
je sve niže silazilo ka zapadnom horizontu.
Razgovarali su o žilam a i vlazi, o veštačkom đubrivu, bu-
ba m a i prskanju.
— N am eravao sam da svratim u banku čim ugrabim prvu
priliku, — reče Džon — , i da vam se zahvalim. Nadam se da
niste zabrinuti za ta j novac. A li ništa ne brinite, vratiću ga u redu.
N oga mi je mnogo bolje, i imam pune ruke posla. Jesam li vam
pričao o mojim gladiolam a? Treba da dođete da ih vidite. Ve-
oma sam ponosan na njih, a za jedno tri nedelje biće u punom
cvatu...
— Svakako ću doći da ih vidim — reče Stifenson. — Kad
se rascvetaju, javite mi. Nem ojte mi ja v lja ti na ba.nku, jer više
neću b iti onde.
— Znači... — reče Novak — da ste dali otkaz? Prelazite
u neku drugu banku?
— Ne, više neću da radim ni u jednoj banci — reče El.
Novak je ćutao neko vreme.
— Svakako ćete uzeti neko drugo nameštenje? — upita
prijateljski.
— Pa, još nisam odlučio šta ću ra d iti — odgovori El.
— A ko čovek ima novaca, — reče Džon — lepo je i da
se neko vreme odm ara i ništa ne radi. I meni se ta ko činilo kad
sam se vra tio kući... A li nisam mogao da se okanim posla. Posle
nekoliko dana opet sam se latio rada.
— O vakav rad bih i ja voleo — reče Stifenson.
Onda mu odjednom sinu u glavi pomisao koja mu je iz-
g ledala i privlačrta i neobična i nežna i razborita, i ugodna
i lepa. El se osmehnu i zagleda se u Novaka. Njegove uši i opa-
Ijeno lice zajapuriše se kao u kakvog đačeta.
251
 •— Slušajte, — reče El, a reči mu se spletoše na jeziku —
slušajte, da li ste vi ikada pom išljali... M islim ... Znate, ja ne znam
baš mnogo o rasadnicima... A li, ipak, vi mislite da proširite po-
slovanje... Ja bih mogao da unesem nešto novaca, onoliko ko liko
bi vam bilo potrebno... Da li biste me prim ili za o rta ka ? ...
— Džon Novak je oprezno razmišljao. Sve njegove misli bile
su spore i bdm erene, kao klijanje semenja u zemlji, ali su se isto
ta ko izvesno pojavljivale kad bi ih sredio u glavi.
— Pa, ne znam šta da vam kažem. Nisam ni pom išljao na
o rta ka ... bar ne otkako je ta ta umro. Nekako je to čudno. Vi ste
bankarski činovnik, i ne razumem zašto...
— Jednog dana ću vam objasniti — reče El. — Zasada
54
ne želim da govorim o tome.
— Dobro — p rihvati Novak. — O bojica ćemo još m alo
Fred i Pegi stajali su na stepenicama pred vratim a pro-
prom isliti o vašem predlogu. Treba da razgovaram i sa ženom,
strane staklene verande Pegine kuće. M ili i El odveli su Buča na
a I vi ćete svakako g o vo riti s vašom porodicom.
zadnju verandu.
— Pa dabome — reče Stifenson. — O bojica ćemo p ora-
— Uđi i sedi pored mene, i budi m oja Ijubav — reče Pegl
zgovarati sa ženom. Stifensoru
— Naredniče, — reče N ovak ! pruži mu ruku — znate
Deri se snebivao, ali uđe za njom. Hteo je da bude blizu
šta: još ćemo razm isliti o svemu. Za dan-dva javiću vam se, b ilo
nje, a ipak je bio na oprezu u ovoj nepoznatoj kući.
bi najbolje da vi dođete i pogledate rasadnik. O nda ćemo ra -
Pegi pokaza na staru pletenu sofu sa plavim Izbledelim du-
zgovarati.
šecima koja je smireno stajala na podu od pločica u to j sta-
Rukovali su se čvrstim desnicama prljavim od vlažne zemlje
klenoj verandi sa žičanom mrežom p ro tiv kom araca na prozorim a.
koja ih je povezala u još jače prijateljstvo. El je ponosno gledao
Tu je vetrić prija tn o ćarlijao za letnjih žega. Sofa je nosila i jedan
u jorgovane koje su zajedno zasadili i radovao se budućem o rta -
o žilja k iz borbi. Kad je rob imao šest godina, zamislio je da je
kluku koji će ga vezati za zdrave grudi zemlje.
ona kineska džunka, pa je na njenom pramcu nožem istesao rupu
Uto se Rob doveze na biciklu. Bio je zajapuren od sunca I
za teški m itraljez, i plovio sa svojim drugovim a, i gonio Japance
oči su mu radosno blistale. Od ranog ju tra terao je tra k to r sa
po Žutom M oru. Na dušecima, ulubljenim od tela koja su tokom
kopačicama na kukuruznom polju Karla Van Busela.
godina ležala na njima, bile su i m rlje od prosutog pića. Na to j
— O , ta ta , zasadio si nove jorgovane! — uskliknu odu-
sofi je i Ijufoav strasno blistala u tihe večeri na opojnoj mesečini.
ševljeno i ode da pregleda tu najnoviju prinovu na njihovom
— Dođi i sedi pored mene na ovu sofu, — ponovi Pegl
travnjaku. — i budi moj.
Džon Novak spokojno i ozbiljno sede u kamion i krenu put
Ona ga je mamila svom snagom svoje tople ženstvenosti,
svog rasadnika, pored šljiva i jova,' i breza' i v rb a , i grm lja f
ali on je umorno gledao u nju.
zelenila koje je zaljubljeno gledao. Usput je proverio da su vrbe u
»S kojim pravom sam ja ovde?« p itao se u sebi. »S kojim
onoj prvoj jaruzi uglavnom bele vrbe, sa svega nekoliko ža-
pravom ...«
losnih vrba. I žito na poljim a već je bilo gotovo zrelo za kosidbu.
Pegi mu prekide misli.
— Skini kaput — naredi — Toplo je.

253

On' prebaci kaput preko naslona pletene nasloniače i po-
slušno sede pored nje.
— Imam nešto da ti kažem — reče Pegi. — Hoču da ti
ispričam jednu priču, jednu istinitu priču koja se dogodila ovih danaž
A li ovako ne valja... Nemoj da me gledaš kao da si na pogrebu,
i nemoj da zuriš tako veličanstveno u daljinu! Hodi da te ja na-
mestim.
Uhvati ga za ramena i povuče ga da položi lice na njene
butine, na njenu tanku crnu suknju, na njeno krilo.
— O vako je mnogo bolje — reče i čvrsto ga zadrža da
opet ne sedne.
— Slušaj, — pravdao se on nemoćno — ne budi smešnai
Propao bih u zemiju kad bi neko naišao.
— A li zašto? — upita ona. — Zašto bi propao u zemlju? —
a nečiji dolazak ovamo uopšte ne dolazi u obzir. Rob radi na su-!
sednom majuru, a Homer i Vilm a su napolju na travnjaku. Da
se možda ne plašiš M ek D afa?... M ek D af je Ijubitelj dobrih
zalogaja i ne odvaja se od kuhinje. A Buč i ta ta ... prsti su im
već sigurno crveni od jagoda. M am a čisti jagode za kom pot i već
ih je svakako upregla da joj pomognu. Jagode ne mogu da če-
kaju... A i ja ne mogu da čekam. Sad sam te uhvatila i ne dam
ti da mrdneš. Je li ti lepo na mom krilu?
Fred nešto zareža.
— Hvala. Sviđa li ti se moj miris, ti veliko kuče?
Fred opet zareža.
— Sad slušaj onu priču koju sam ti obećala — reče Pegi,'
I poče da priča:
— Ove nedelje još jedan ratnik je potrčao po tra vi Bun
Sitija. To je divan mužjak sa dobrim licem Klarka G ebla: iste po-
velike uši, obrve, pametne smeđe oči, i mišići napeti kao žice na
njegovim kostima. Ime tog ratnika je Lord. Jednom je on voleo
neku ženu, voleo je neku decu i nekog čoveka. A li sve godine
koje je proveo s njima sada su bile pobrkane, ispreturane i po^'
mešane sa redom' i mirisima jednog drugog života, sa zveketom
oružja i razgovorim a o ubijanju, i raznim postupcima koje su ga
naučili da obavlja svojim snažnim zubim a i telom, i sa borbenim
srcem koje ga goni neustrašivo napred. O d njega su bili stvorilt
krvoločnu aždaju.
254
A onda jednog dana vratiše ga natrag u domovinu. Lord se
° p e t nađe na zelenom travnjaku. U kavezu do nfegovoga bio je je-
dan foksterijer, pa jedan njufaundlendski ovčar, a s druge strane
bio je neki nemački ovčar, kao što je i on.
Nedelje su p rolazile... Sad su Ijudi pokušavali da ga nauče
da ne kida živo Ijudsko telo, da ne hvata Ijude za gušu, i da ne
zabada zube u koleno begunca da bi ga oborio. Pokušavali su da
mu objasne da svet ne vrvi od neprijatelja koje treba savladati,
da svaki čovek ne pretstavlja prokletstvo i opasnost.
Nedelje se otegoše u mesece. Lord je mahao repom. Uši mu
se načuljiše, oči su pokazivale da je voljan da sluša, a te le g ra f
njegovog crnog nosa slao je miroljubive signale u njegov mozak.
»Dobro je«, rekoše Ijudi. »On je spreman za demobilisanje«.
Ispisali su njegovo ime na form ular, na tu svedudžbu koju
će njegov gazda ponosno uram iti i obesiti na zid, i o kojoj će
govoriti sa smehom i sa Ijubavlju. Ta svedodžba dugo će ble-
deti u svome dkviru i posle Lordove sm rtil
I doveli su ga natrag. On je dahtao od vrućine u svome ka-
vezu, tresao se na kamionu preko asfalta Bun Sitija, I ponovo je
osetio miris doma koji je odavno ostavio i miris zemlje koju je
kopao dok je bio štene. N jegov gazda i cela porodica dočekali
su ga, skinuli kavez sa kamiona i otvorili vra ta da on iziđe. Lord
je opet slušao glasove koji su mu navirali iz pofsvosti. Izišao je,
a čovek i žena i deca obasuše ga milovanjem. Citav komšiluk
sjatio se da ga pozdravi. Lord se prisećao... sećao se mnogo koje-
čega, iako je bio pomalo zbunjen tolikim svetom oko sebe. Liznuo
je gazdinu ruku. Onda je ugledao mačku, i uši mu se načuljile od
sećanja.
Trčao je Lord po travnjaku, njuškao zemlju. Pomokrio je i
nagnojio zemlju, i svojim snažnim šapama grebao travu i lišće da
sakrije tu sramotu. Skakutao je i trč a o i nekako nespretno doneo
štapić koji je gazda bicio, jer je gotovo zaboravio tu veštinu ot-
kako su ga Ijudi naučili da bude ubojica.
Te večeri Lord je spokojno legao da spava na svom starom
mestu, na ćilimu u salonu. Zaklopio je oči i utonijo u san. S vre-
mena na vreme trgnuo bi se iza sna, pogledao Ijude oko sebe"
zadobovao repom o pod, pa ponovo zaspao.
Onda jedno dete p riđe i sagnu se da ga poljubi pre odla-
ska u krevet. Lord đipi iz sna, razja pi čeljusti i zapara svojim
255
očnjacima. Dete, i svi prisutni udariše u vrisku, krv je lopila, i na-
stade opšta gužva. D oktor Kuper je smesta dojurio i pružio de-
tetu prvu pomoć.
Lorda su zatvo rili u mračnu garažu. On je podvio rep, malo
je jecao, i fužno njuškao oko kutije sa krpam a koju su mu dali dd
spava u njoj. Ležao je u tam i kao vuk i duboko razm išljao. Dva-
p u t u toku noći zablesnula ga je svetlost džepne lampe. Lord je zu-
rio u svetlost, čudio se, mahao repom, i ponovo ostao da leži u
tami.
Ujutru je Lord odveden na neki daleki majur. M ožda će vre-
menom naučiti da bude dobar. M ožda. To niko ne zna.
On je nekada voleo to dete, tu devojčicu, kad je bila još
m lađa i imekša i sićušnija, kad ga je ručicama čupala za diaku
i uvrtala njegove velike uši. Sve je on trpeo, podnosio je sve muk'e
koje mu je ona zad a va la , i nijednom nije jauknuo, nijednom je
nije ujeo.
A li on je bio u ratu, i više nije bio isti. On će m orati da sebe
uči da bude razuman, moraće da upotrebi neki bolji metod preva-!
spitanja nego što je onaj koji su Ijudi u centru za demobilizaciju
upotrebili. Tek tada će steći pravo da opet zauzme svoje udobno
mesto na onom ćilimu u salonu.
U Crvenom krstu rekli su mi da devojčica nije mnogo ozle-
đena. Još je suviše rano da se vidi koliki će ožiljak ostati na
njenom obrazu...
Pegi se igrala Derijevom kosom i ušima.
— Kako si, Lorde? — upitala je.
— A v-av — odgovori Deri sanjivo.
— A hoćeš li ugristi?
— Sagni se i proveri.
Ona sagnu glavu. Deri je nije ujeo. Zedno je priljubio svoje
usne na njene.

Kao svi siromasi njihovog soja, i oni su se zanosili snovima

i gledali kroz naočare svoje Ijubavi u vitke kule u vazduhu. Kao
Jvica i M arica iz bajke, grickali su medenjake sa veštičine kolibe
i pojeli jednu šećerlemu sa njenog prozora.
Oni su se igrali nemaštinom, zam išljali su da je to neka
igračka, iako su oboje bili realisti, rođeni usred groze ovog
vremena, odnegovani na mršavim dojk^m a dapresije, zbunjivani

256
hirovima politike. Igrali su se svojom sudbinom, iako su videli
kako su mnogi našli sm rt u sam osvit novog doba.
Čuli su muklu simfoniju eksplozija bombi u ovom veku,
ili su čuli odjek te sim fonije, a ipak je u njima bujao pupoljak
Života. Stezali su se u drhtave zagrlja je i osećali kako im nektar
njihove m ladosti izbija na usta poput meda iz pčele, i ušiljenim
jezikom lizali su ta j med.
Bili su srećni. Šalili su se, šegačili, i u pričanju o sanduku
od keksa kaji će im služiti kao sto, i sanduku od sapuna koji
će upotrebiti kao zajedničku stolicu, našli su rešenje za sve
probleme ekonomije i opstanka. Tražili su pustolovinu koja im je
hitro išla ususret u zagasitom ruhu stvarnosti.
— A šta će b iti ako dobijem o dete? — zakuka Fred.
— Ne p ita j! — odgovori Pegi i zakoluta očima. — Ne
govori o tome. M i ne možemo da imamo dete! Prosto naprosto,
ne možem o... bar ne za narednih sto godinđi.
A ipak, ipak su znali, ako se to dogodi uprkos oštrom
iskustvu njihovih godina, uprkos drogeriji, i sasvim uprkos svima
pravilim a zabeleženim u tajnim knjigam a, uprkos svim sredstvima
koja su stvorena da jedno plodonosno delo pretvore u igrariju,
ako sve protivm ere koje preduzmu ne budu uništile klic ' jednog
novog života, ipak im neće biti žao. A ko se posle njihovog života
sretnu i dodirnu, i ćeiije se spoje, nabubre i narastu, i, požuda
se p re tvo ri u plodnost... ako bi se to dogodilo, ipak će se
nekako snaći, kao što su se i druga pokolenja snašla u istoj
pogreški. I oni bi gledali kako drvo raste iz praznoga tla , i
jednog dana bi sedeli u njegovom hlada
Uzvikivali su nežno ili u šali, i jedno drugom dobacivali
šarenu loptu nade i visokih stremljenja. Čas bi ona bacila
tu loptu, a on je hvatao, čas bi je on bacio, a ona je hvatala.
I ta ko je to znamenje snage letelo između njih, i oboje su
znali da ne smeju da ga puste da padne na zemlju.
Ona mu je komandovala. Ona je bila zakon, jer žena je
na kraju krajeva uvek zakon. G ovorila je, razlagala, a jedanput
ga je i ćušnula. Grozničavo ga je Ijubila, mrsila mu kosu, i
poljupcima gušila Derijeve leleke sam oprebacivanja što je ovako
nesmotren. N alazila je mudra rešenja za sva njegova strahovanja i
opet se povlačila da mu da priliku da je obožava.

17 257
 55
56
Buč Engl oliza mrlje od jagoda sa svojih usana i svečano
pruži ruku M lli Stifenson. Fred Deri i Pegi Stifenson razgovarali su s Elom 1 M ili.
— Bogami, vi umete da p ra vite pitu s jagodam a! — uzviknii Njih četvoro bili su sami. Rob je opet nekuda otišao, a M ek
oduševljeno. D af je spavao u kuhinji. Home'r i Vilm a još nisu bili došli u kuću.
— O stanite na večeri, pa ćete dobiti još kolača — reče Fred i Pegi smejali su se s Elom i M ili. A ll svet se smeje
M ili zadovoljno. — Uverena sam da će Elu b lti žao ako ne i kad je m rtvac u kući. Ljudi lutaju po kuhinji, natoče sebi
ostanete. On se zadržao oko jorgovana, pa nije ni pričao svam a, čašicu rakije,» i smeju se, a u susednoj sobi leži voštano telo
— Hvala vam, ali moram da idem. Čeka me posao u pokojnika.
lokalu. Znate, vreme je za koktele! Fred i Pegi živeli su u pustošenju rata. Oni su ponikli
Buč je jako želeo da iskaže svu svoju zahvalnost i ponos
iz njega i prošli su kroz vatru koju nijedno drugo pokolenje
što i ovakvu jednu ženu može da ubroji u svoje .poznanike, nije doživelo.
»E vrag me odneo«, pomislio je, »ako ova gospođa Sti-
Fred Deri, mladić od dvadeset i jedne godine, koji je
fenson nema isto ta ko dobru šasiju kao Klodet Kolber! A ipak
ubio stotinu Ijudi, trebalo je da ide u školu, sa torbom punom
je nekako otm ena... Nešto kao m oja mama. O vi Stifensonovi su
knjiga pod rukom. A li on nije otišao u školu sa gomilom de-
sjajan svet«. čurlije, kao što je bio rekao, nego sa tenkistim a, sa posadama
Buč je mnogo želeo da kaže koliko je oduševljen njenim
Liberatora, sa pešacima, sa mornarim a, sa svima onima
društvom, ali se bojao da progovori, bojao se da je ne uvredi
su ra to va li a sad sudošli kući i okrenuli nov list u knjizj
svojim komplimentima. Umesto toga namršti se i p rip re ti joj
života na kome je pisalo kako moraju da misle i postupaju,
prstom. pošto su učinili svoje i za uspomenu dobili nogu u stražnjicu.
— Dobro pripazite na svu onu dečurliju! — reče što ja
On će ići u školu, pokušaće da se privikne na jedan nov
strože umeo. život, da se dotera i izgradi, da iskoristi priliku koja je d a ta i
A onda ode. milionima njegove sabraće.
— Gospode bože! — uzviknu M ili i tiho zviznu. — Zar
ćete d o b ija ti svega pedeset dolara mesečno? — Pa vi ćete umreti
od gladi.

258
17* 259
 — Zaboga, mama, nije ta ko ! — uzviknu Pegi Stifenson. —
Nećemo do bija ti svega pedeset dolara, nego sedamdeset, ako
Fred bude morao da izdržava nekoga...
— Sedamdeset i p e t dolara — reče njen otac. — Država
plaća sve troškove za studije, knjige, školarinu i tako dalje, a
tih sedamdeset i p e t dolara biće dovolnji vam a dvoma da sta-
nujete na klupi u nekom parku i da živite o šargarepi i pirinču.
N jegova ćerka ga pogleda i osmehnu se. Imala je ona
odgovor i na tu primedbu.
— Ja sam već sve izračunala — reče. — M ožem o da
uhvatimo kraj s krajem. Ja imam toliko haljina da će mi tra ja ti
bar dve godine. Fredi ima dva odsla, i pantalone i pulovere.
G ospođa Rafeti, koja radi u Crvenom krstu, izdaje sobe. Ona
stanuje baš prekoputa od koledža. Dobićemo njenu zadnju sobu
sa verandom za svega petnaest dolara mesečno, ako Fred bude
iznosio pepeo ispod kotla za centralno grejanje, šišao travu, i
tome slično. Već sam ja razgovarala s njom.
Deri zatvor. oči i zastenja:
— I moram se v ra titi u M idvejsku drogeriju do septem bra...
Slušaj, a ako Bulard ne bude hteo da me primi?
— O, primiće te on, ništa ne brini — reče Pegi. — Primiće
te oberučke. Ja sam baš danas razgovarala s njim preko tele-
fona pre no što si ti došao.
Kad su Pegi i M ili otišle, fr e d se netremice zagleda u Ela.
— Ona još nije dovoljno iskusna — reče Deri. — Pegi
još ne zna šta je život.
— Pa, ona smatra da će stvar uspeti, i ima silnu volju da
pokuša — odgovori El.
— Slušajte... — reče Fred, pa zastade. — Ono što se
dogodilo danas u banci... Prosto ne razumem zašto me ne izbacite
naglavce? Kako možete da trp ite ovakvog razbojnika u svojoj
kući! Zar ste zaboravili ono što sam hteo da učinim... ono što
bih bio učinio da me vi niste izvukli iz reda?...
El zapali cigaretu.
— I ja bih bio u stanju da učinim isto to. Da, vaša je
sreća što sam ja eksplodirao baš u tom trenutku. M ožda obojica
imamo sreću... Znate kako je to bilo u vojsci: neko je imao sreću
prosto za to što ručna bomba ili granata nije bila napravljena
za njega... ili što upaljač na bombi, koja je bila napravljena
za njega, nije bio ispravan.
— Znam ja to, — reče Fred — ali opljačkati jednu banku...
— D ođavola! — opsova El oštro. — Više neću da čujem o
tome. Bio je to samo jedan list hartije u onoj beležnici, a ja
sam ga iscepao i izgoreo u pepeljari u klubu. Sada ta j list
hartije ne postoji. Nema ga... izgoreo je, i kao da nikada nije
ni postojao. N iko ništa ne zna o tome, izuzev nas četvoro.
M olim vas, zaboravite tu glupost.
— V aži — reče Fred, i kao da mu se neki golem kamen
svali sa srca.
Uzeli su bocu rakije i izišli napolje, na zadnju verandu.
„ Pegi ode da pronađe Homera i njegovu Vilmu, a Fred iskoristi
ipriliku i kradom dade pet biskvita M ek Dafu.
Pegi dovede svoje zarobljenike. Homer je bio nabusit i
uplašen... bojao se šta će mu Stifensonovi reći zbog onog opa-
Ijenog tra g a od metka u kosi. Vilm a ga je usplahireno posm atrala.
— Samo jednu čašicu rakije, Homere. Samo jednu — reče
nekako kreštavo.
El donese oranžadu za Vilmu i Roba.
Čavrljali su, pričali o dosadnimi i cbičnim stvarim a. Govorili
su o jelu, i Pegireče da će ona i Fred sprem iti večeru, a
onda će ih ona kolima odvesti kući. Imali su nešto benzina, a
ako nestane benzina, moraće da nastave put peške!
Više ih nisu sputavali strah i utučenost, gađenje prema
samome sebi, i osećanje da strče iz sredins u koju ne mogu
da se uklope/. Ta strašila više ih nisu m orila, nego su stajala
duž ruba terase kao stražari koji budno bdiju nad svojim žrtvama.
Posmatrali su suton kako nadire preko polja. Poslednje
bledilo dana čilelo je uvis među oblaks sa bakarnim rubom od
sunčevih zrakova koji su koso upirali ispod horizonta.
— O pet će nevreme — prim eti M ili. — Oni oblaci su
puni kiše.
— Jorgovanima prija kiša — reče njen muž zamišljeno.
261
 El pogleda po maloj skupini oko stola. U sve gušćem sutonu
još više mu se činilo da su sa i on i svi oko njsga nekako
pribili jedno uz drugo kao neki otsečeni bataljon.
Njih trojica osetili su razorni plamen ra ta i još vide
opskotins na svojoj koži. Homer, Fred i on glsdali su i do-
življavali sudbonosns krvave eksplozije koje su žens mogle samo
da naslučuju, a koje su ipak sasvim tačno zamišljale, kako samd
žene umeju da čine kad liju suze.
Svi su ćutali i gledali nekuda u daljinu, kao da vide bssnu
prošlost kako ss msša sa budućnošću u oluji. O , o pet će oni
glsdati zmijsks račvasts jezike munje i slušati zaglušnu buku
grmljavine. Hoće li to b iti u jednom novom ratu?... M o žd a ... A
možda i neće...
Ali grozno je i Vreme mira kad munje osvetljavaju staleže i
narode sa kijačom spremnom za udarac, kad zaslepljujući blesci
osvetljavaju crno lice kao čudovište koje plaši bslu novorođsnčad
u kolsvkam a, a Crncima o tkriva čudovišts bsla lika. Grozno js
vrsme kad je šsstokraka zvszda D avidova pro kle tstvo i poruga,
i m agnet i svetinja, sve ujsdno; kada nsmilosrdna kandža hvata
za v ra t i guši psvača pre no što je zapevao; kad je zavist g rad
koji vam peče oči, a Ijubav orkan koji obara jorgovane m iraj

M oraćs da ss obuku u nsprobojna odela, da navuku

kacige na glavu, i da stanu u bojni poredak, da drže pušks
na gotovs i ručns bombe na dohvat ruke, pa da odolevaju na-
padim a i da se probijaju naprsd.
Neki glas na nebu oštro grmnu:
»M irno!«
Sa ruba ravnice galopirali su oblaci ozareni suncem na
izdisaju.