Гимназија „Светозар Марковић“

Нови Сад, Његошева 22

Матурски рад из српског језика и кнјижевности

СЛИКА БОГОВА У СПЕВУ ИЛИЈАДА

Ментор: Ученик:
Драгана Бошковић, проф Тара Миљатовић, IV-3

Нови Сад, мај, 2022. год.

САДРЖАЈ
 Страна
1. Увод .................................................................................................................................... 3
2. О ИЛИЈАДИ ...................................................................................................................... 3
2.1. О Митологији ................................................................................................................. 3
2.2. О Хомеру и његовом стварању .................................................................................... 3
2.3. Збивања спева ................................................................................................................ 4
3. Религија и ратовање .......................................................................................................... 6
3.1 Божанство ........................................................................................................................ 6
3.2. Појам рата и стране у рату ............................................................................................ 7
4. Богови ................................................................................................................................. 9
4.1. Атена ............................................................................................................................... 9
4.2. Зевс ................................................................................................................................ 10
4.3. Хера ............................................................................................................................... 11
4.4. Аполон .......................................................................................................................... 11
4.5. Тетида ........................................................................................................................... 12
4.6. Афродита ...................................................................................................................... 12
4.7. Хефест ........................................................................................................................... 13
4.8. Арес ............................................................................................................................... 14
4.9. Мост два света – Ахилеј ............................................................................................. 14
5. Закључак .......................................................................................................................... 16
БИБЛИОГРАФИЈА ................................................................................................................ 17
Литература .............................................................................................................................. 18

2
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

1. УВОД

2. О ИЛИЈАДИ
2.1. О Митологији
Илијада и Одисеја су епски спевови, и представљају најстарија дела европске
књижевности. Претпоставља се да су настала између VIII и VII века пре нове ере, а за
њиховог творца верује се да је Хомер, који је живео на тлу Мале Азије.1 Бројна
истраживања међу историчарима, археолозима и лингвистима воде ка закључку да је
Илијада плод неког битног историјског догађаја, али како је овај многовечни еп
прелазио из века у век, није одолевао бројним променама и кићењима, те је данас тешко
утврдити шта је историјски тачно, а шта плод песничног стваралаштва.
Током времена о коме говори Илијада, период око VII и VIII века пре нове ере, познато
је да су Грци освајали колоније у Малој Азији. Центар раскоши налазио се у богатој
Троји, која је својом лепотом морала привући пажњу моћних и ратоборних Ахејаца.
Овај податак говори у прилог збивањима фабуле, смешта фантастичне мотиве међу
реалан свет и постојеће
људе, потом доприноси
митолошком
романтизовању садашњости
и прошлости једног народа
са историјом. Повезаност
тока историје са
митолошким предањима
чини битну ставку при
нашем доживљају дела, и уз
то, граничи је са бајком.

Слика 1, Богови се спуштају у битку

2.2. О Хомеру и
његовом стварању
О творцу Илијаде сачувано је седам животописа из античког периода, ипак, о
историјској личности Хомера не сазнајемо готово ништа. Ове биографије настале су из
усменог предања о Хомеру, те се због њихове променљивости на њих гледа више као
на легенду, него на историју. Нестабилности и непоузданост ових информација, корен
су сумњи које се данас појављују при изучавању Илијаде, из којег се рађа такозвано
„хомерско питање“.2 Срж овог хомерског питања налази се у аргументу да Илијаду није
испевао један песник, већ је она настала као приозвод више народних творевина.
Насупрот овом, врло аналитички настројеном ставу, други посвећују више пажње
појединим доказима, који тврде да је Илијада целовито дело, написано од стране једног,
веома обдареног песника. Грци верују да је Хомер живео на тлу Троје.
Наслов епског дела, Илијаде, преводимо као: песма о граду Илију (односно Троји). Већ
из наслова сазнајемо нешто о тој чувеној Троји, зато што да би град био опеван, он
мора иза себе имати нешто више од свакодневног живота и рада. Овде, то чине ратови,

1
Флашар, Мирон, О грађи и јединству Илијаде, стр. 1.
2
Исто, стр. 1.

3
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

те је логично закључити да је Илијада спев о

биткама које су се водиле око града Троје, и на
самом крају, о паду њеног највећег јунака. Чувена
опсада Троје опевана је тек касније у Одисеји, а
пејзаж разореног, опљачканог и спаљеног до
темеља града само се помиње.
Стари Хелени, односно антички Грци, користили
су оба термина, Илиј и Троја.3 Хомер чини исто то,
с тим да чешће користи име Илиј, док његове
становнике назива Тројанцима.
Садржај Илијаде је само део старогрчког предања о
тројанском рату, и обухвата догађаје последње
године десетогодишњег рата. Илијада не приповеда
догађаје редом и исцрпно, али све празнине Слика 2, Хомер
надокнађујемо другим епским народним песмама, које су по природи сличне нашим, и
добијамо целовиту слику о дешавањима пре и после Илијаде. Као последицу, и
најчувенији грчки митови појављују се у различитим облицима и верзијама, без
јединствене и укорењене позадине, подобни променама и тумачењима. Овакав
материјал данас инспирише креативан део друштва, који богатом поезијом, новелама,
сликама, песмама и другим
врстама уметности обухватају
чувене епске догађаје и
прилагођавају их
интересовањима јавности.

2.3. Збивања спева

За подобно разумевање спева
неопходно је бити упознат са
неким од митова који се
појављују ван саме Илијаде.
Један од њих је мит о Ахилеју,
коме је судбина поставила два Слика 3, Ахилеј убија Хектора
избора: први, да се бори у
Тројанском рату, живи кратко, али умре славно, и други, према ком у колико одлучи да
се не бори у рату, живеће дуг живот у миру, заборављен од света. Он, наравно, бира
први исход, и потом одлази у рат. Неки митови налажу да га је његова мајка чак и
пресвукла у девојку и послала на неки други двор, како би га сакрила од кобне судбине.
Еп почиње тек после девет година рата, сукобом између главног хеленског јунака
Ахилеја и војсковође Агамемнона. Свађа почиње пошто је на грчку војску бачена куга,
и одлучено је да, како би Грци задовољили бога Аполона, неопходно да Агамемнон
преда своју робињу Хрисеиду, коју је придобио као ратни плен. Као надокнаду за то
дело, он тражи Ахилову робињу Брисеиду, где расправа и почиње. Дешавања се
одвијају тим током, Брисеида је припала Агамемнону, али као последица, Ахилеј
одбија да се бори у биткама које предстоје. Вреди се подсетити тога да је у то време
робовласништво било широко распрострањено, да се верује да је готово сваки
Атињанин поседовао макар једног роба. Један од начина прикупљања робља било је
кроз ратни плен, где би победник, по правилу, стицао пуно право над својим

3
Флашар, Мирон, О грађи и јединству Илијаде, стр. 2.

4
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

противником, било да се радило о

војницима или не.4 У овом случају
ратни плен говорио је о поносу и
моћи његовог посредника, а Ахилеј,
коме је обећана велика слава у
колико учествује у бици, није био
рад да га се тек тако одрекне.
Брисеида је, уз то, описана као
смртница божанствене лепоте. При
овом догађају акценат је стављен на
Ахилејевој изузетној приврженоси
Слика 4, Дуел Менелаја и Париса
осећају части и поноса, међутим,
постоје тумачења према којима се његови поступци правдају романтичним осећањима
које је гајио према робињи.

Парис, тројански принц који је одговоран за почетак рата, осећа кривицу због
обостраних губитака и предлаже двобој између себе и грчког ратника Менелаја, где
замало умире, али га спасава њему наклоњена богиња Афродита.

Зевс забрањује другим боговима да се мешају у рат, што доводи до напретка тројанске
војске која почиње да пали грчке бродове. Очајан због силних губитака са Грчке
стране, Патрокло, Ахилејев пријатељ, моли полу-бога да му да свој оклоп и оружје, и
потом улази у битку и протерава Тројанце. По завршетку, он се задеси у двобоју са
Хектором, тројанским принцем чија смрт ће по пророчанству обележити пад Троје, и
Хектор га убија, верујући да је убио Ахилеја. Ахилеј, разљућен, улази у борбу са новим
оружјем, убија Хектора и свирепо му мрцвари тело.

4
Ducrey, P. ,Le traitement des prisonniers de guerre en Grèce ancienne. Des origines à la conquête romaine,
1968.

5
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

3. РЕЛИГИЈА И РАТОВАЊЕ
3.1 Божанство
У Илијади, богови представљају владаре. Грчка митологија их карактерише као
врховне посреднике моћи, који су, мада се сматрају вишим бићима од људи, врло
слични њима. Посебност грчке миологије и уопштено митологије сваког народа јесте у
њеној недоречености и недостатку правила. Мало који мит поседује искључиво једну,
очигледну, потпуну верзију, већ док срж мита остаје нетакнута, њени детаљи се губе и
мењају. На тај начин долазимо до бројних варијација једне те исте приче. Ту је и
чињеница да како међу људима, тако и боговима, не постоји једна права светиња, нити
идеал који би смртници по правилу требали пратити (осим богова самих, који су опет,
сваки на свој начин, и уз то веома хаотични). Богови су, као и смртници, грешни, што је
велики извор несклада, и у појединим случајевима, линија између богова и обичних
људи је врло танка. Овакав закључак присутан је од давнина, и међу првима га је
забележио непознати аутор под псеудонимом Лонгин, који у првом веку нове ере пише
књижевну критику „О узвишеном“ (On The Sublime). Он нам говори следеће:

„Хомер је дао све од себе да начини богове од људи у Илијади, и људима богове. “5

На сличан начин о грчким боговима говори и антички филозоф Ксенофан, који у својим
беседама критикује грчки политеизам, Хомерову и Хесоидеву представу религије.

„Сваки чин који је људима на срам и на осуду као красти, прељубник бити, један
другога варати и Хомер и Хесиод боговима су доделили. (…) А смртници мисле да се
богови рађају као и они и да имају хаљине, говор и изглед њихов. (…) Него, да волови
и коњи и лавови имају руке и да рукама сликати могу и делати као и људи, ликове
богова на своју би сликали слику, коњи коњима сличне, а волови волу подобне, и телу
би давали облик на своју присподобу. (…) Етиопљани кажу да су богови тупоноси и
црни, а Трачани да су очију плавих и црвене косе. “6

Хомерски богови се, колико и људи, тешко суздржавају од похлепе. Веза између
божанства и смртног света је неретко врло сложена, са повременим преклапањима и
упливавањима једног света у други. За већину, однос се своди на смртнике који придају
жртве својим боговима, а богови их за узврат, уколико их сматрају достојним,
потпомажу. Поред приложених жртава, јунаштво и надбожанска лепота често су
успевали да привуку пажњу богова, који би се заљубљивали или осећали сујету, а
потом утицали на живот тог појединца. Опширност овог митолошког света убраја и
изузетке, попут бога подземља, Хада, кога смртници врло мало занимају, те проводи
већину свог живота у подземљу. Оваква узајамна веза сведочи о постојању равнотеже
између Грка и њихових богова, која је јединствена, и чини грчку митологију одрживом
и поред сталних сукоба и хаотичних дешавања.
С њиховом осетљивом нарави на уму, није чудно што су богови одлучили да уплету
прсте у Тројански рат и по обичају мењају судбине људи. Мада нису од крви и меса,
већина њих се понаша као да баш то и јесу, не одолевају емоцијама, гресима, шансама
за љубављу или освету. Они штите људе који су им наклоњени и кажњавају оне који им
не укажу поштовање. Људи су, међутим, врло често њихова средства за борбу
међусобно, и то из веома смртничких разлога. У овом свету, моћ над свима, па и

5
Longin, On the Sublime, 9.6-7
6
Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 133, (Ksenofianovi firagmenti)

6
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

боговима, имају таштина, похлепа и љубомора, на које богови као ни смртници нису
имуни, и за које је уобичајено да међу религијама, и то кроз подругљиво светло,
карактеришу искључивно људство. На овај начин, грчки богови бивају ближи
смртницима. Њихови следбеници их се боје, али их генерално не презиру, зато што су
врло слични. Филозофи и критичари попут Ксенофана се нису слагали са оваквим
виђењем религије и божанства.
Питање функције богова објашњавамо на неколико начина. Први, логичан разлог
њиховог постојања је објашњење околних атмосферских појава. Човек је у својој раној
историји инстинктивно сва чуда око себе приписивао вишим силама, односно Богу или
боговима, те је то изродило Зевса, као бога грмљавине и олуја, Посејдона, или култно
званог „земљотресача“, затим Ирис, као богињу дуге, и многе друге. Грци су ишли
толико далеко, да су и појединачне ветрове престављали као персонификације богова.
Поједностављено речено, свака појава објашњавана је вишим силама, и где би просечан
човек данашњице видео пустош ветровите пољане или сивило кишне вечери,
Атињанин некадашњег времена тумачио би све око њега као казну или награду послату
њему, и то од одређеног бога.
Поред тога, богови се појављују као персонификације разних свакодневних активности,
понашања и умећа, попут Хефеста, бога занатског умећа, пре свега ковања, затим
његове жене, Афродите, богиње љубави и страсти, потом његог љубавника, Ареса, који
је симбол духа битке и рата. Зевс, поред грмљавине, носи обележје правде и
гостопримства. Практично сваки елемент ондашњег живота и људског искуства био је
посвећен одређеном божанству.

3.2. Појам рата и стране у рату

На самом почетку, из уста самог Зевса, сазнајемо да је Троја осуђена на пропаст и
уништење грчким копљем. Логично је приупитати се чему онда ова десетогодишња
борба.
Ликове у Илијади сврставамо у два света: оне који су на страни Грка, и оне на страни
Троје. Међу силама се налазе и богови и људи, и сви учествују. Сваки бог учествује са
неким разлогом који се открива у Илијади или Одисеји. Не постоји исправна или
погрешна страна, црно или бело, и не постоји апсолутно добро или зло. На страни Грка
били су: Хера (Зевсова жена), Атена и Тетида (Ахилejeва мајка). Тројанце су
подржавали Афродита, Аполон и Посејдон. Спону двеју страна чини врховни бог Зевс,
и веома битно је рећи да он не заузима страну, иако многи траже ослонац у његовој
моћи. Он се уплиће у рат кад осмотри да је то неопходно, међутим, не пружа подршку
ниједној од страна, и тежи томе да задовољи судбину.
Почетак рата је масло богова, и то је прича о томе како је неколико ланчаних сујета
довело до историјског сукоба. Дешава се на венчању краља Пелеја и морске нимфе
Тетиде, који су Ахилови родитељи, и на које су позвани сви богови, осим Ериде,
богиње раздора.7 Схвативши ово, богиња је била толико бесна да је одлучила да изазове
сукоб, бацивши међу богиње златну јабуку, на којој је писало „Најлепшој“. Три богиње
желе јабуку за себе: Атена, Афродита и Хера, те Зевс даје јабуку поштеном, тројанском
смртнику Парису, на коме је да одлучи ко од ове три богиње заслужује јабуку. Свака од
ове три богиње нуди Парису дарове, и он, очаран Афродитином понудом да се у њега
заљуби Хелена, грчка принцеза, најлепша жена на свету, даје њој јабуку. Афродитино
обећање бива спроведено у дело, и Хелена у тајности напушта родну земљу и одлази у

7
Yilmaz, Tuncer, REPRESENTATION OF THE GODS IN THE ILIAD BY HOMER: A BRIEF ANALYSIS,
2012, стр. 2.

7
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

Троју са Парисом. Ово разљућује Грке, који

потом крећу у битку, са циљем да врате назад
њихову принцезу, односно своју част. 8
Кроз овај догађај видимо важност овог женског
лика, и последицу комадића божанске лепоте
међу смртницима. Хелена, није само била лепа,
већ је такође била супруга једног великог
Ахејског ратника, Менелаја. Непосредно пред
њено венчање, њен отац је затражио од свих
њених многобројних просаца, међу којима су
били јунаци и краљеви из свих делова земље, да
обећају да, у случају да јој се нешто догоди, они
притекну у помоћ, без обзира на то ко освоји
њену руку. 9 Овај догађај упућује на њен значај, те
је разумљиво зашто Менелај креће у рат, и зашто
га прати читава Грчка.

Слика 5, Атена, Хера и Афродита пред

Парисом

8
Aaron J. Atsma, Judgement of Paris, 2017
9
Konstantinovsky, Michelle, The Curse of Beauty: How Helen of Troy Was Blamed for Sparking the Trojan
War, 2021.

8
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

4. БОГОВИ
4.1. Атена
Атина, или хомерски, Атена, је једна од 7 богова Олимпа. По Пиндару и његовој Осмој
олимпијској оди, Након што је на светлост дана изашла из Зевсове главе, већ обучена у
оклоп, спремна за битку, она постаје богиња мудрости, интелигенције, калкулисаности,
уметности, умећа и тактичког ратовања, а њен симбол је сова. Поред тога, познато је да
се у центру њеног ратног штита налази глава медузе, у знак почасти.10 Илијада је први
познати извор о њој. Она се налази на страни Ахејаца, и има јаку жељу да Троја падне.
Чак и када Зевс покушава да прекине рат и забрани боговима уплитање, под претњом
велике казне, она наставља да подржава Грке. Као разлог њене силовитости, и самог
учествовања у бици, наводи се увреда коју јој је Парис нанео, прогласивши Афродиту
за најлепшу од свих богиња. Немамо одговор на то да ли је ово био једини разлог због
кога је богиња, која је притом богиња мудрости, стала на страну која је насупрот
Тројанцима, међутим, појављује се тумачење
које можда објашњава њену приврженост
Ахејцима.
Зевс је, у страху да ће га ово дете збацити са
небеског трона, баш као што је он збацио
Крона, а Крон Урона, па је урадио све што је
могао да спречи Атенино рођење, чак и
прогутао своју љубавницу титана Метиду11.
Атена то није учинила, мада Хомер помиње
догађај у коме она, заједно са Посејдоном и
Хером покушава да отме његову власт.
Завршава се тако што Тетида, Ахилејева мајка,
а Зевсова несуђена љубавница, ослобађа већ
свезаног Зевса. У Илијади ово игра велику
улогу када Тетида тражи услугу од Зевса, и то
да ослаби ахејску војску.
Сви грчки извори говоре о њој као о Зевсовој
миљењици, омиљеном детету, и у неколико
наврата видимо Зевса како јој очински тепа. Зна Слика 6, Перзеј доноси медузину главу
се да је била домишљата и креативна, да је тим Атени
особинама побеђивала Ареса у међусобним биткама, и због њих постала
персонификација Зевсовог разума. Привржена оцу, она остаје девичанска богиња.
Мада веома често помињана, Атенина личност која је, услед испуњавања много улога у
епу, веома променљива, остаје неразјашњена. Ове рупе постају извор и модерних
теорија и хипотеза, те се њени еквиваленти могу наћи у другим античким
митологијама. Платон је, на пример, поистовећује са Неит, либијском богињом, а један
од разлога је веровање да је Атина рођена у Либији, код језера Тритон. „Код Тритона
рођена“ је заједно са „Совоока“ и „Сјајноока“ један од придева који Хомер често
придодаје Атени.12 Постоје веровања да је Атена у вези са кретском змијском богињом
због њихових заједничких атрибута, змије и птице, али се због веома површног
познавања кретске митологије тешко може утврдити ишта о евентуалној подударности

10
Guttmann, Ines, BOGINJA ATENA U HOMEROVOJ ILIJADI l NJEN ODNOS PREMA AHILEJU, стр. 59.
11
Исто, стр. 60.
12
Исто, стр. 61.

9
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

двеју богиња. У египатском пантеону проналазимо богињу Ма’ат, односно богињу

праведности и истине, задужену за очување мира и равнотеже у свету. Као и Атена, она
је кћерка врховног бога, овде Ра, и она је персонификација мудрости свога оца.
Не може се са сигурношћу говорити да ли је Атена постојала на Хелади пре самих
Грка, и да ли почива на корену неке друге религије, али се поуздано може рећи да је
највећи удео у њеном обликовању имао менталитет античких Грка.
У Илијади се често појављује као саветница. По наредби Хере, спушта се са Олимпа и
саветује Ахилеја да обузда гнев пред Агамемноном, такође, касније, она саветује
мудрог Одисеја да обустави укрцавање на бродове и напуштање рата. Из разних извора
знамо да је она штитила великане и изузетне јунаке, и да је пре Тројанског рата била
заштитница Тезеју, Хераклу и Перзеју. Током тројанског рата многи су својим
јунаштвом заслужили њену наклоност, како Ахејци, тако и Тројанци, међутим, Атена у
потпуности одбацује тројанске хероје, а свакако не жали помагати њиховим
противницима. Ахејци, посебно Одисеј, Менелај и Диомед, јој заузврат приносе жртве
пре сваког подухвата, те њихов однос бога и смртника постаје комплетан и коректан са
обе стране.13
Једини јунак ахејске војске који никад није затражио њену помоћ био је Ахилеј, који је
тражио помоћ искључиво од своје мајке Тетиде. Парадоксално, мада врло
интересантно, је што је баш он био тај који је задобио највећу порцију Атенине
скупоцене наклоности, што можемо тумачити као неку врсту љубави коју је богиња
гајила према полу-смртнику, што би уједно објаснило њено заузимање страна у рату.

4.2. Зевс
Зевс или Див, назив потекао од латинске речи „divus“, која означава ведро небо, је
врховни бог старогрчке, краљ и отац свих богова, највећи посредник моћи. Он је
господар ведрог неба и посредник муња и громова. Кроз своје атрибуте открива се као
заштитник институције гостопримства, заклетве, полиса. Посредник је највећег парчета
моћи међу боговима, и управља следом многих догађаја, о чему нам сведоче већ и први
стихови Илијаде: „И тако се Дивова воља вршила“. Приликом његове појаве, сви
богови устају.
Мада на самом почетку он даје до знања да се неће уплитати у рат, нити заузимати
стране, он је врло брзо, у другом певању, приморан да очисти своју част, и узврати
некадашњу услугу Тетиди, Ахилејевој мајци, те шаље „варљиви сан“ Агамемнону,
наводећи га да, након девет година рата, нападне Троју. Зовемо га „варљиви сан“ зато
што знамо да ахејска војска у том моменту није могла
заузети Троју, и све ово почива на Ахилејевој
исхитреној чежњи за осветом над ахејским војсковођом,
после укаљаног угледа. Његова жеља да рат протекне
без уплитања божанских руку никако не успева бити
спроведена у дело, али након бројних сукоба, он
успоставља привидну равнотежу, строго забранујући
боговима њихово мешање у исход рата, и одлази на Иду,
одакле посматра дешавања. Свакако, интересантно је
посматрати врховног бога који се мучи са несаницом
покушавајући да смисли најбољи начин да ода пошту
полу-смртнику, Ахилеју.
Ретко који бог се усуђује супротставити Зевсу, пре свега
због његове надмоћи. Хомер нам приказује Зевса на
специфичан начин, величајући спектар особина који је у Слика 7, Зевс

13
Guttmann, Ines, BOGINJA ATENA U HOMEROVOJ ILIJADI l NJEN ODNOS PREMA AHILEJU, стр. 62.

10
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

ондашњем друштву вероватно представљао неки идеал вође, а који је данас, притом,
начинио Зевса једним од омраженијих богова грчке митологије. Зевс Илијаде је мудар,
праведан, моћан, али неверан, и испод коре праведности поносан и себичан. Једно од
огледала ових особина је мит по коме судбина налаже да ће га син његове љубавнице
скинути с престола, а Зевс, уобичајено велики поштовалац судбине, чини све што је у
његовој моћи да њено обистињење спречи. 14
Још једна интересантна особина овог владара је страх од једне једине ствари – његове
жене. Очигледно је да је брак између њих била ствар пуке формалности, јер да није,
божанска породична лоза била би знатно размршенија, краћа, али ни упола плодоносна
и занимљива. Поред своје деце из брака са Хером, Зевс је имао поприличан број
ванбрачне деце, како са богињама, тако са смртницама и титанима. Но, Хера и даље
има значајан утицај на Зевса, и он то зна, и из тог разлога, мада невољно, услишава
њене жеље, које воде до пада Троје. Његов страх бива оправдан, како из прошлих
догађаја, када Хера користи њихову блискост да га напоји отровним вином, тако и из
каснијих, у којима она препредено својом женственошћу успављује Зевса, а потом дела
на бојном пољу без његовог знања.15
Зевсова моћ остаје неприкосновена међу боговима и људима, али тешко је објаснити
или доказати улогу судбине у њиховим животима. С времена на време, појам судбине
јавља се као врховни принцип, који је изнад свих богова, па и оног на врху. Кроз
Илијаду Зевс усмерава след догађаја по својој вољи и вољи судбине, и води рачуна да
нико, како смртници тако ни богови, не пређе њену границу.

4.3. Хера
Током Тројанског рата, Хера, господарица неба, заштитница брака, на бојном пољу
угледала је Ареса, свог сина, који се бори на страни Тројанаца. Познавајући његову
моћ, и предност коју је доносио Тројанцима, Хера је замолила Зевса да јој да дозволу да
склонити Ареса са бојног поља. Уз помоћ Диомеда и Атене, бог рата, Арес бива рањен
копљем, и повлачи се на Олимп, присиљавајући Тројанце да се повуку.
Животиња која је послужила као њено обележје била је крава, те Хера кроз еп често
задобија епитет кравоока. Њена биљка било је била нар, а карактерни предмети
дијадема, скиптар и штит.16
Њен гнев према Тројанцима, који је заснован Парисовој увреди, изненађује све богове.
На првој скупштини богова, током свађе са Зевсом, она га убеђује да Троја треба да
паднепасти. Иде толико далеко, да му нуди да уништи њена три омиљена града,
Спарту, Арг и Микену, када му се прохте, у замену за Троју.

4.4. Аполон
По много чему је Аполон заслужио да га данас зову Питагориним оцем. Био је један од
близанаца Лете и Зевса. Овај бог сунца познат је по свом умећу свирања лире, и
непогрешивом циљању луком и стрелом. У Илијади бори се на страни Троје, и то веома
блиско Парису. Зашто? Између осталог, Аполон је бог младог доба код мушкараца, што
је категорија у коју Парис спада.
Поносан, он шаље кугу на Ахејску војску, пошто је његов следбеник, свештеник,
обешчашћен.

14
Арсенејевић, Jelena, DVA OLIMPSKA PORTRETA, Крагујевац, 2004, стр. 119.
15
Yilmaz, Tuncer, REPRESENTATION OF THE GODS IN THE ILIAD BY HOMER: A BRIEF ANALYSIS,
2012, стр. 124.
16
Арсенејевић, Jelena, DVA OLIMPSKA PORTRETA, Крагујевац, 2004, стр. 121.

11
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

4.5. Тетида
Тетида је Ахилејева мајка, морска нимфа.
Она је као награда предата краљу Пелеју,
који је Ахилејев отац. Иако богиња,
очигледно је да је она мајчински бринула за
свог смртног сина. Она га штити и помаже
му кроз читав еп. Знајући да је Ахилеју
суђено да умре, она га сакрива. Када то не
успева, она остаје уз њега, а чак тражи помоћ
од краља богова, Зевса. Тетида чини све што
је у њеној моћи и жали за сином за којег зна
да је већ изгубљен, што сведочи о рањивости
чак и бесмртних. Њена улога мајке не губи се
чак ни поред срамне смртности и судбине
њеног сина. Мајчинска љубав огледа се у
Слика 8, Пелеј савладава Тетиду
њеној преданости да сачува сина од његове
кратковечности, чак и током рата. Ахилеј је, као што су млади људи често, врло
импулсиван, арогантан, са жељом да се докаже. Све те особине сежу толико далеко, о
чему ће речи бити касније, да чак ни бескрајна љубав његове мајке не може га сачувати
од сурове судбине коју је изабрао.
Њен последњи покушај да сачува сина од прераног умирања је непосредно пре његове
освете Хектору, након што је Патрокло убијен. Она обуздава Ахилејев првобитни бес,
саветује га да сачека са осветом, а потом
покушава да га одговори од ње. Моли га да
заборави на рат, напусти га док још може, и
живи дуг и миран живот, међутим, кад Ахилеј
одбија да поступи тако, и убије Хектора,
његова судбина је запечаћена и не постоји
ништа више на свету што Тетида може
урадити. Схвативши след догађаја, она тражи
од Хефеста да искује Ахилеју нови оклоп, који
ће га учинити препознатљивим и нерањивим у
његовом кључном моменту на бојном пољу.
Пред крај, још једном се појављује и, по
наређењу осталих богова, обуздава Ахилејев
бес док он трећи дан вуче Хекторово тело око
града.
Слика 9, Ахилеј који тугује, Тетида му
доноси оклоп
4.6. Афродита
У поређењу са другим боговима, Хомер Афродиту представља врло површно и као
веома бледу личност. Она је богиња љубави и лепоте, и кроз класичну митологију
позната је као вицкаста личност која је волела да прави заврзламе између света богова и
смртника играјући се њиховом емоцијом љубави. Неретко је, захваљујући њој, Зевс
завршавао у постељи смртница, које су се након тога суочавале са Хериним бесом.

У Хомеровом свету није много другачије, те и овде богиња Афродита има улогу
смутљивца и наводи се као једна од карика у зачећу Тројанског рата, тиме што је
нарушила Хеленину слободну вољу, и учинила да се заљуби у Париса. Зашто баш она?
Овај догађај можда делује безопасно, док се не узме у обзир да је Хелена била већ удата
за спартанског краља, Менелаја. Непотребно је рећи да ово доводи до даљих сукоба.
12
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

Кроз читав еп, Афродита је на страни Тројанаца. Њена прва појава, у трећем певању, је
подразумевала спасавање Париса. То се дешава пошто Парис бива озбиљно повређен
током битке и она баца црну маглу како би га сакрила, а потом и одвела са бојног поља.
Касније, пошто Хелена одбија да дела у складу са богињиним плановима, Афродита
скида своју доброчинитељску маску и прети јој, говорећи да се божија наклоност може
врло лако претворити у тешку мржњу.

У петом певању, од Атене која саветује Диомеда, сазнајемо да је Афродита једина

богиња која није обучена за рат. Диомед користи шансу, и када се појави Афродита и
покуша да спасе свог смртног сина, тројанског ратника Енеја, он је напада и успева да
је рани. Као последицу, богиња одлази на Олимп код мајке, која јој лечи ране. Зевс је
упозорава да се не уплиће више у рат, већ да настави да се бави љубавним темама, и
решавању „предивних тајни брака“.

Афродита повлачи више конаца кроз еп. Први је Арес, који је знатно отежао битку
Грцима, а придружио се Тројанцима пре свега због Афродите. У четрнаестом певању,
она помаже Хери да заведе Зевса, како би овај заспао, и битка се могла одиграти без
његовог надгледања. Интересантно је такође то да богиња љубави, за разлику од неких
других, никад није била лојална осталим боговима, и није им прискакала у помоћ,
међутим, она остаје лојална Тројанцима до самог краја. Зашто? То видимо на крају
када, упркос Ахилејевим покушајима да оскрнави и осакати Хекторово тело, оно остаје
читаво. Разлог томе је Афродита, која маже мртво тело посебним уљима, чувајући га да
се врати Пријаму у једном комаду.

4.7. Хефест
Хефест, познат једини по титули ружног бога, био је такође један од синова Хере и
Зевса. Верује се да га је једном, пошто се умешао у свађу својих родитеља, Зевс бацио
са Олимпа, и од тад он остаје хром. Познат је као бог огњишта, ватре, и ковања.
При крају тројанског рата, након Патроклове смрти, Ахил одлучује да се врати у рат и
Тетида од Хефеста тражи да искује Ахилу нови ратни оклоп. Познато је да је он такође
био креатор Аполоновог лука.
Но, зашто је он на страни Ахејаца, а његова супруга, Афродита, на страни Тројанаца?
Афродита, богиња коју су сви желели крај себе, и није била толико верна жена, а њена
најзначајнија веза била је са Аресом.
Према миту, Хефест је желео да ухвати своју жену и њеног љубавника на делу, те је
исплео мрежу која је била танка као паукова, и спустио је на кревет као замку. Касније,
када су се Афродита и Арес тајно срели, мрежа их је ухватила, а Хефест је позвао све
богове да дођу, виде овај призор, и слатко се насмеју. Занимљиво је, међутим, да на
крају, када Аполон пита Хермеса шта би он урадио на Аресовом месту, овај одговара да
је лећи са Афродитом вредно три пута више ланаца (мреже), и са свим боговима да му
се смеју. 17 Опет, грчка митологија указује на детаље људског света који превазилазе
морална начела, и како, и после свега, Арес је са неке стране победник, зато што је
имао Афродиту, богињу о којој је сваки мушкарац маштао.

17
Ilmirith, Eris, HEPHAESTUS AND APHRODITE, 2018.

13
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

4.8. Арес
Вечити Атенин супарник, бог ратног крвопролића, Арес је најстарији син Зевса и Хере.
Описан је као снажан, силан и као свађалица. Хомер у Илијади описује да Арес нема
поштовања ни оданости према Темиди, односно богињи праведности, што доводимо у
везу са његовом агресивности и исхитрености. Рат почиње на страни Ахејаца, заједно
са Хером, Атином и Посејдоном, али га Афродита, његова љубавница, у петом певању
убеђује да се бори на страни Тројанаца. За Ареса није било необично да мења стране у
рату. Иначе је био врло променљиве нарави, и стало му је искључиво до крвопролића,
што је било нечасно за једног ратника. За време рата, смртник, Диомед се борио с
Хектором и видео Ареса како се бори на страни Тројанаца, те је позвао своје војнике да
се повуку. Хера је видела његово мешање, те је охрабрила Диомеда да нападне Ареса, и
он је потом бацио копље на бога рата, а Атена је усмерила то копље у Аресово тело које
је поклекнуло под болом. Арес се вратио на Олимп присиливши Тројанце да се повуку.
За ондашње Грке, народ који је константно био у рату, Арес, импулсиван какав је био,
представљао је неопходно зло рата. Био је најомраженији бог Олимпа, међутим, и даље
је био један од њих. Није изненађујуће што Хомер бира да често помиње бога рата у
оваквом спеву, међутим, Арес не утиче на сам рат колико други богови то чине.
Необично је да, поред омражености коју носи, Арес је и даље онај са којим Хомер
пореди највеће људске јунаке. У самом рату, то вероватно и није толико лоша ствар,
када се Хектор бори Аресовом жестином, или Ахилеј који јури кроз битку као бог рата.
Оваква поређења су велика похвала и част, и указују на величину нечијих дела, и дају
нам на увид особине ликова које ће се прожимати кроз читаво дело. Без обзира на своју
непопуларност, Арес је имао и неке позитивне атрибуте. Описан је као висок и лепог
изгледа, и као ратник какав је свако хтео да буде. Поређења са Аресом кроз еп су чешћа
појава него он сам. Углавном оцртава везу између тамне стране рата и оне
величанствене, у којој се смртници са жестином и страшћу боре у жару битке. На
бојном пољу, овај бог био је апсолутни идеал, међутим, разоружан и ван битке, у Аресу
се огледало нешто другачије.

4.9. Мост два света – Ахилеј

Централну личност представља Ахилеј, симбол Илијаде, са титулом полу-бога. Он
представља централну тачку између два света смртника и богова. Као човек, Ахилеј је
кратковечан, али са божанским пророчанством да Троја може пасти ако, и само ако он
учествује у рату, а потом тамо остави и свој млад живот. Његове бројне вештине и
његов понос достојни су божанства, али то
није било довољно да га сачува од
судбоносне Парисове стреле. Његова
слабост која га је чинила несавршеним
ратником није била далеко – знана
Ахилејева пета, већ та осетљива људскост
која је са собом носила емоције пребујне за
стоичко, поносно срце таквог ратника.
Ахилеј је кроз дело примерак оног који
дотиче дно оба света божанске моћи и
људске немоћи, али не опстаје дуго.

Његови родитељи су били Пелеј, краљ

Мирмидонаца у Питији, и морска нимфа
Тетида. Брак са смртником је склопљен
Слика 10, Ахилеј и Патрокло пошто Прометеј прориче да ће Тетида
14
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

родити дете веће од свога оца, након што то пророчанство одбија њене божанске
просце. Пошто се родио Ахилеј, Тетида, решена да га учини бесмртним, потапа га у
реку Стикс. Како нам Хомер сам није предочио овај догађај, већ знамо о њему из
легенди и дела неких других, непознатих стваралаца, није у потпуности јасно на који
начин Тетида изоставља потопити и Ахилејеву пету. Једна од верзија говори нам о томе
како је држећи дете за пету, заборавила да је потопи, док према некој другој, то је била
пука случајност. У старијој верзији мита, Тетида га је премазала амброзијом и ставила
на врх ватре, да би смртни делови његова тела изгорели. Како год било, упркос
популарности ове теорије, Хомер не спомиње да је Ахилеј био бесмртан, и штавише,
спомиње да је био рањен.
Касније, Пелеј шаље свог сина кентауру Хирону заједно са Патроклом. Кентаур одгаја
дечаке, до појаве пророчанства да је Ахилеју суђено да умре у Троји. Из тог разлога
Тетида га одводи у Скиру, краљу Ликомеду, и прерушава га у једну од девојака, и он на
том двору он добија сина Неоптолема. Потом пристиже Одисеј са намером да одведе
Ахилеја у рат. Он дворским дамама излаже дарове: накит и драго камење, али између
тога ту је и оружје – мач, штит и копље. Док су се девојке дивиле накиту, Ахилеј је, још
увек прерушен у девојку, посматрао оружје, што га и одаје Одисеју. Према другој
верзији, Одисеј је огласио ратне трубе, и Ахилеј је инстиктивно скочио ка мачу и
штиту. Било је очитно да је дечак рођен за рат, и да му није суђено да га се клони на
овај начин. С тим на уму, и Ахилејем коначно међу првим редовима војске, завршне
припреме за рат могле су да отпочну.

15
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

5. ЗАКЉУЧАК
Можемо свакако закључити да је Илијада комплексно дело, иако она представља више
већ познатих појединих митова и њихових путања које се преплићу баш овде, и чине
њено јединство. Свако од ликова делује у складу са својом позицијом и улогом у делу,
и само заједно чине комплетну слику Тројанског рата. Богови су у овом епском делу
представљени готово лирским мотивима, са много недокучених ситница и простора за
даље тумачење свих ликова. Но, неколико ставки већ готово засигурно знамо, тако да
резимирано, можемо причати о Зевсу као главном посреднику моћи и следбенику
судбине, Ахилеју, који представља једну од жижа овог дела и који због свог порекла
такође представља носиоца највећег дела терета судбине. Атина и Тетида су богиње
које лично њему помажу у рату, док Афродита и Арес делају на другој страни бојног
поља. Аполон игра значајну улогу највише тиме што потпомаже Парису да стрелом
усмрти Ахилеја.
Слику грчких богова употпуњују њихови замршени односи и појединачне мање или
више издефинисане личности. То је слика која истовремено обухвата свечани,
узвишени Олимп, уз свакојаки хаос и људскост који се налазе на његовом врху

16
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

БИБЛИОГРАФИЈА
Хомер, Илијада, Beograd

17
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

ЛИТЕРАТУРА

1. Арсенејевић, Jelena, DVA OLIMPSKA PORTRETA, Крагујевац, 2004, доступно

на: http://www.nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/download/18/12/23
(приступљено 23.05.2022.)
2. Guttmann, Ines, BOGINJA ATENA U HOMEROVOJ ILIJADI l NJEN ODNOS
PREMA AHILEJU , доступно на: https://hrcak.srce.hr/file/326122 (приступљено
23.05.2022.)
3. Ducrey, P. ,Le traitement des prisonniers de guerre en Grèce ancienne. Des origines à
la conquête romaine, 1968.
4. Ilmirith, Eris, HEPHAESTUS AND APHRODITE, eiriniligia.wordpress.com, 2018,
доступно на: https://eiriniligia.wordpress.com/2018/06/14/hephaestus-and-aphrodite/
(приступљено 23.05.2022.)
5. Konstantinovsky, Michelle, The Curse of Beauty: How Helen of Troy Was Blamed
for Sparking the Trojan War, Howstuffworks, 2021, доступно на:
https://history.howstuffworks.com/history-vs-myth/helen-of-troy.htm (приступљено
23.05.2022.)
6. Longin, On the Sublime, 9.6-7
7. Roomland, Clark, How Did Aphrodite in the Iliad Act as the Catalyst in the War?,
Classical literature, 2022, доступно на: https://www.ancient-literature.com/aphrodite-
in-the-iliad/ (приступљено 23.05.2022.)
8. Roomland, Clark, What Roles Did the Gods in The Iliad Play?, Classical literature,
2022, доступно на: https://www.ancient-literature.com/gods-in-the-iliad/
(приступљено 23.05.2022.)
9. Sheridan, Brooke, Aphrodite in The Iliad, Study.com, 2021, доступно на:
https://study.com/academy/lesson/aphrodite-in-the-iliad.html (приступљено
23.05.2022.)
10. Флашар, Мирон, O ГРАЂИ И ЈЕДИНСТВУ ИЛИЈАДЕ, предговор у: Илијада,
Београд, стр. 1-19.
11. Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 133, (Ksenofianovi firagmenti)
12. Windham, Arielle, Ares' Role in The Iliad, Study.com, доступно на:
https://study.com/academy/lesson/ares-role-in-the-iliad.html (приступљено
23.05.2022.)

18
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

13. Yilmaz, Tuncer, REPRESENTATION OF THE GODS IN THE ILIAD BY HOMER:

A BRIEF ANALYSIS, 2012, доступно на:
https://dergipark.org.tr/tr/download/article-file/215808 (приступљено 23.05.2022.)

19
Слика богова у спеву Илијада Тара Миљатовић, IV-3

Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

20