Srijeda, 5. 10. 2022.
godine
Godina XXIX - Broj 79
SARAJEVO
VISOKI PREDSTAVNIK ZA
BOSNU I HERCEGOVINU
1737
ODLUKA
VISOKOG PREDSTAVNIKA
Koristeći se ovlaštenjima koja su visokom predstavniku
dana članom V Aneksa 10 (Sporazum o civilnoj provedbi
Mirovnog ugovora) Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i
Hercegovini (u daljem tekstu: Opći okvirni sporazum), prema
kojem je visoki predstavnik konačni autoritet za tumačenje
navedenog Sporazuma o civilnoj provedbi Mirovnog ugovora, i
članom II 1. (d) prethodno navedenog Sporazuma, koji od
visokog predstavnika zahtijeva da olakša rješavanje bilo kojih
poteškoća koje se pojave u vezi sa civilnom provedbom Općeg
okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini;
Pozivajući se na stav XI.2 Zaključaka Konferencije za
implementaciju mira održane u Bonu 9. i 10. decembra 1997.
godine, u kojem je Vijeće za implementaciju mira pozdravilo
namjeru visokog predstavnika da upotrijebi svoj konačni
autoritet u zemlji u vezi s tumačenjem Sporazuma o
implementaciji civilnog dijela Mirovnog ugovora, kako bi
pomogao u iznalaženju rješenja za probleme u skladu s gore
navedenim, "donošenjem obavezujućih odluka, kada to ocijeni
neophodnim", o određenim pitanjima, uključujući i (prema tački
(c) stava XI.2) "mjere kojima se osigurava implementacija
Mirovnog sporazuma na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine i
njenih entiteta";
Pozivajući se takođe na stav 4 Rezolucije 1174 (1998)
Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda od 15. juna 1998. godine,
prema kojem Vijeće sigurnosti, u skladu s poglavljem VII
Povelje Ujedinjenih naroda "…ponavlja da je visoki predstavnik
konačni autoritet za tumačenje Aneksa 10 o civilnoj
implementaciji Mirovnog ugovora i da u slučaju spora može
davati svoja tumačenja i preporuke, te donositi obavezujuće
odluke, kako god ocijeni da je neophodno, o pitanjima koja je
obrazložilo Vijeće za implementaciju mira u Bonu 9. i 10.
decembra 1997. godine";
ISSN 1512-7079
Ističući da je Upravni odbor Vijeća za implementaciju mira
u nekoliko navrata osudio "stagnaciju i nefunkcionalnost u
FBiH, uključujući i neimenovanje vlada na nivou Federacije (...)
tri i po godine nakon Općih izbora 2018. godine, što je ustavna
obaveza, dakle samim tim i obaveza iz Općeg okvirnog
sporazuma za mir", te činjenicu da "predsjednik Federacije nije
izvršio svoju ustavnu dužnost da imenuje sudije u Ustavni sud
Federacije, zbog čega Sud jedva da može funkcionirati, dok je
njegovo Vijeće za vitalni nacionalni interes potpuno
nefunkcionalno";
Izražavajući žaljenje što vlasti u Bosni i Hercegovini
također nisu provele ni Odluku Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine od 1. decembra 2016. godine u predmetu br. U
23/14 (u daljem tekstu: predmet Ljubić), u kojoj je utvrđeno da
odredba Potpoglavlja B, član 10.12(2), u dijelu u kojem se
navodi da se svakom konstitutivnom narodu daje jedno mjesto u
svakom kantonu, kao i odredbe Poglavlja 20 – Prijelazne i
završne odredbe člana 20.16A(2) tač. a) do j) Izbornog zakona
BiH, nisu u skladu s članom I/2. Ustava BiH i kojom se
Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine nalaže da te
odredbe uskladi s Ustavom Bosne i Hercegovine u roku od
najkasnije šest mjeseci od dana dostavljanja odluke Ustavnog
suda;
Izražavajući žaljenje zbog toga što je izostanak provedbe
Odluke koja je donesena u predmetu Ljubić doveo do situacije u
kojoj je u nedovoljnoj mjeri usklađen pravni okvir kojim se
uređuje izbor delegata u Dom naroda Federacije Bosne i
Hercegovine;
Iskazujući pohvale Centralnoj izbornoj komisiji Bosne i
Hercegovine zbog njene opredijeljenosti da uprkos svemu
osigura da delegati u Domu naroda Federacije BiH budu izabrani
nakon održavanja Općih izbora 2018. godine u skladu s
podzakonskim aktima koje je Izborna komisija donijela;
Imajući u vidu nužnost da se pronađe odgovarajuća
ravnoteža između održavanja ustavnih garancija danih
konstitutivnim narodima i Ostalim u okviru postojećeg sistema i
potrebe da se ne samo očuva funkcionalnost institucija, nego da
se isto tako ispuni i ustavna obaveza prema kojoj se individualna
Broj 79 - Strana 2 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
prava ne smiju kršiti na diskriminatoran način što proizilazi iz
člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine;
Podsjećajući takođe da Odluka Ustavnog suda BiH u
predmetu br. U 14/12 od 26. marta 2015. godine još uvijek nije
provedena, ali da je provedba te odluke povezana s prethodnim
donošenjem ustavnih i zakonodavnih mjera u vezi s provedbom
presuda Evropskog suda za ljudska prava donesenih u predmetu
Sejdić i Finci, predmetu Zornić i u drugim relevantnim
predmetima, te da uvjet iz člana IV.B.1. stav (2) Ustava
Federacije ostaje problematičan i da će ga biti potrebno uskladiti
zajedno s odredbama člana IV.B.2. predviđenim u nastavku;
Podsjećajući takođe da se s provedbom tih presuda kasni i
pozivajući da se s raspravom po tom pitanju nastavi što je prije
moguće;
Uvjeren u značaj potrebe da se u sistemu poput onog koji
je uspostavljen na osnovu Općeg okvirnog sporazuma za mir
osigura da konstitutivni narodi budu adekvatno zaštićeni i da ne
budu izloženi diskriminaciji;
Uvjeren međutim da ustavne garancije date konstitutivnim
narodima ne bi ni na koji način trebale zadirati u individualna
prava građana zajamčena relevantnim međunarodnim konven-
cijama i Ustavom BiH, te da stoga moraju biti usredsređene na
ograničen broj institucija poput npr. Doma naroda;
Uvjeren da će biti neophodna daljnja reforma Ustava
Federacije i da će pravila kojim se uređuju sastav, izbor, uloga i
funkcije Doma naroda, uključujući i ulogu klubova tri
konstitutivna naroda, biti potrebno preispitati što je prije moguće
uz poseban naglasak na prava Ostalih;
Napominjući u tom smislu hibridnu prirodu Doma naroda
koja objedinjuje etničke i teritorijalne elemente te ističući da
različite funkcije koje obavlja Dom naroda kao zakonodavni
dom, koji također obavlja i funkcije vezane za zaštitu vitalnih
interesa konstitutivnih naroda i važne funkcije u pogledu
imenovanja, ozbiljno utječu na sposobnost Doma naroda i
Parlamenta Federacije u cjelini da efikasno funkcionira i
ostvaruje svoje ustavne nadležnosti;
Naglašavajući da Aneks VII Općeg okvirnog sporazuma
za mir nije proglašen provedenim i da posebnu zaštitu treba
pružiti pripadnicima konstitutivnih naroda i Ostalim koji žive u
područjima u kojima po svojoj brojnosti čine manjinu;
Pozdravljajući napore Evropske unije i Sjedinjenih
Američkih Država da omoguće postizanje dogovora o izbornoj
reformi kojim bi se pristupilo rješavanju pitanja vezanih za
odluke Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i
nedostataka u vezi s integritetom izbornog procesa koje su uočile
međunarodne institucije, između ostalih i Ured za demokratske
institucije i ljudska prava pri misiji OSCE-a odnosno
Venecijanska komisija Vijeća Evrope;
Izražavajući žaljenje zbog toga što političke stranke nisu
mogle iskoristiti taj proces za postizanje dogovora o ustavnim i
izbornim reformama potrebnim radi vraćanja povjerenja građana
i navedenim u Mišljenju Evropske komisije o zahtjevu koji je
BiH podnijela za članstvo u EU;
Imajući u vidu istaknuto mjesto koje izbori imaju prema
Općem okvirnom sporazumu za mir i potrebu da se osigura da se
izbori održani 2. oktobra 2022. mogu provesti ubrzo nakon
održavanja bez obzira na rezultate izbora, što predstavlja
krucijalan element da bi se izbori smatrali slobodnim, pravičnim
i demokratskim;
Trajno svjestan potrebe da se osigura da se garancije i
zaštitni mehanizmi koji su ugrađeni u Ustav Federacije BiH ne
koriste na štetu odgovornog upravljanja i funkcionalnosti
institucija;
Srijeda, 5. 10. 2022.
Svjestan važnosti prevazilaženja trenutnog zastoja u
institucijama Federacije BiH s ciljem da se Bosna i Hercegovina
na smislen način uključi u reforme koje su neophodne kako bi
ova zemlja postigla napredak na svom putu ka integraciji u
Evropsku uniju, te ukazujući s tim u vezi i na Politički dogovor
o principima za osiguranje funkcionalne BiH koja napreduje na
evropskom putu, a koji je postignut u prisustvu predsjednika
Evropskog vijeća g. Charlesa Michela 12. juna 2022. godine;
Prisjećajući se takođe da se Bosna i Hercegovina, kao i širi
region, nalazi na prekretnici, te da joj se stoga moraju dati
instrumenti kako bi se definitivno osiguralo da ova zemlja može
dalje napredovati na svom putu ka integraciji u Evropsku uniju;
Uzimajući u obzir i imajući u vidu sve prethodno
navedeno, visoki predstavnik ovim donosi sljedeću odluku:
ODLUKA
KOJOM SE DONOSE AMANDMANI NA USTAV
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
Ova Odluka i amandmani koji se nalaze u prilogu i čine
sastavni dio ove Odluke odmah se objavljuju u "Službenim
novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i na službenim
internetskim stranicama Ureda visokog predstavnika i stupaju na
snagu odmah.
Ovi amandmani će imati prvenstvo u odnosu na bilo koje
nekonzistentne odredbe zakona, propisa i akata. Daljnji
normativni akti nisu potrebni radi osiguranja pravnog dejstva
ovih amandmana. Međutim, organi vlasti u Federaciji BiH ostaju
u obavezi da usklade takve zakone, propise i akte s Ustavom
Federacije Bosne i Hercegovine.
Broj 06/22
2. oktobra 2022. godine Visoki predstavnik
Sarajevo Christian Schmidt
AMANDMANI NA USTAV
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
Ustav Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine
Federacije Bosne i Hercegovine", br. 1/94, 1/94, 13/97, 13/97,
16/02, 22/02, 52/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04, 71/05,
72/05, 32/07 i 88/08) mijenja se i glasi:
Amandman CX
Iza člana III.4. dodaje se novi član III.5., koji glasi:
"Osim ako nije drugačije predviđeno ovim Ustavom, u
ostvarivanju nadležnosti utvrđenih u članovima III.1, III.2. i
III.4. ovog Ustava, Federacija i kantoni će postupati u skladu s
ovim Ustavom i u interesu Federacije kao cjeline, uzajamno će
se podržavati u vršenju svojih dužnosti vodeći računa o
principima lojalnosti i solidarnosti između svih nivoa vlasti, te
će na trajnoj osnovi međusobno sarađivati, koordinirati i
dogovarati se i u dobroj vjeri će pregovarati."
Amandman CXI
U članu IV.A.6. stav (2) mijenja se i glasi:
"(2) Dom naroda sastoji se od osamdeset delegata, i to po
dvadeset tri delegata iz reda svakog od konstitutivnih
naroda i jedanaest delegata iz reda Ostalih."
Amandman CXII
U članu IV.A.8. stav (1) mijenja se i glasi:
"(1) Delegate Doma naroda biraju kantonalne skupštine
proporcionalno nacionalnoj strukturi stanovništva.
Oni se biraju iz reda njihovih predstavnika, ako
drugačije nije predviđeno zakonom."
Stav (3) mijenja se i glasi:
"(3) U Domu naroda bit će najmanje jedan Bošnjak, jedan
Hrvat, jedan Srbin i jedan delegat iz reda Ostalih iz
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
svakog kantona koji ima najmanje jednog takvog
zastupnika u svom zakonodavnom tijelu."
Amandman CXIII
Član IV.A.10. mijenja se i glasi:
"Skupštine kantona biraju svoje delegate u Dom naroda u
roku od trideset (30) dana od dana ovjere rezultata izbora.
Zakonom će se precizirati način preraspodjele mjesta
dodijeljenih jednom ili više konstitutivnih naroda i/ili grupi
Ostalih iz kantona, ukoliko kantonalna skupština u tom kantonu
ne izabere delegate iz reda jednog ili više relevantnih
konstitutivnih naroda ili iz grupe Ostalih u Dom naroda u roku
predviđenom ovim članom."
Amandman CXIV
Iza člana IV.A.12. dodaje se novi član IV.A.12a., koji glasi:
"U cilju poboljšanja transparentnosti i odgovornosti
Parlamenta Federacije, svaki dom će omogućiti učešće građana,
uključujući i učešće mladih, u svom radu i svojim će
poslovnikom o radu propisati odgovarajuće vidove neposrednog
učešća građana u pitanjima koje spadaju u nadležnost Parlamenta
Federacije, uključujući i pravo građana Federacije BiH da
iniciraju donošenje zakonâ u određenim oblastima kao i uvjete
za ostvarivanje takvog prava."
Amandman CXV
Član IV.A.15. mijenja se i glasi:
"Svaki dom treba da odbije ili usvoji potrebne zakone u
roku od 45 dana nakon njihovog usvajanja u drugom domu.
Ukoliko se rok ne ispoštuje, zakon će biti uvršten u dnevni red
doma na sjednici koja će se održati nakon isteka roka od 45 dana,
a najkasnije 30 dana nakon isteka tog roka."
Amandman CXVI
U članu IV.A.17a tekst iza riječi: "sistem javnog
informisanja", a koji glasi: "i druga pitanja koja bi se tretirala kao
pitanja od vitalnog nacionalnog interesa, ukoliko tako smatra 2/3
jednog od klubova delegata konstitutivnih naroda u Domu
naroda", briše se.
Amandman CXVII
U članu IV.A.17b, stav (3) mijenja se i glasi:
"(3) Vijeće za zaštitu vitalnog interesa sastoji se od sedam
članova, po dva iz svakog konstitutivnog naroda i
jedan član iz reda Ostalih. Sudije bira Ustavni sud iz
reda sudija tog suda."
Amandman CXVIII
Član IV.A.18. mijenja se i glasi:
"(1) U slučaju da dvije trećine jednog od klubova
konstitutivnih naroda u Domu naroda ili više od
jednog predsjedavajućeg ili potpredsjedavajućeg
Doma naroda odluče da se zakon, drugi propis ili akt
odnosi na vitalni nacionalni interes definiran članom
IV.A.17a ovog Ustava, Dom naroda će taj zakon,
propis ili akt razmatrati kao pitanje od vitalnog
interesa.
(2) Odluka da se zakon, drugi propis ili akt odnosi na
vitalni nacionalni interes mora biti donesena u roku
od jedne sedmice od dana kada je prijedlog zakona,
propisa ili akta dostavljen delegatima, a najkasnije do
održavanja glasanja o tom zakonu, propisu ili aktu u
Domu naroda.
(3) Ukoliko većina svakog kluba zastupljenog u Domu
naroda glasa za takav zakon, propis ili akt, smatrat će
se da je usvojen.
(4) Ukoliko se u Domu naroda postigne saglasnost o
amandmanima, takav zakon, propis ili akt se ponovo
dostavlja Predstavničkom domu na odobravanje.
Broj 79 - Strana 3
(5) Ukoliko se saglasnost u Domu naroda ne postigne ili
ukoliko se na prijedlog amandmana ne dobije
saglasnost, formirat će se Zajednička komisija
sastavljena od predstavnika Predstavničkog doma i
Doma naroda. Zajednička komisija je sastavljena na
paritetnom osnovu i odluke donosi konsenzusom.
Zajednička komisija usaglašava tekst zakona, propisa
ili akta. Ukoliko se tekst zakona, propisa ili akta
usaglasi, zakon, propis ili akt smatra se usvojenim.
(6) Ukoliko Zajednička komisija ne postigne saglasnost,
pitanje se prosljeđuje Ustavnom sudu Federacije
Bosne i Hercegovine da donese konačnu odluku o
tome da li se predmetni zakon, propis ili akt odnosi na
vitalni interes jednog od konstitutivnih naroda.
(7) Vijeće za zaštitu vitalnog interesa pri Ustavnom sudu
Federacije Bosne i Hercegovine odlučuje o prihvatlji-
vosti takvih slučajeva dvotrećinskom većinom u roku
od jedne sedmice, a u roku od mjesec dana odlučuje
o meritumu slučajeva koji se smatraju prihvatljivim.
(8) Potreban je glas najmanje dvoje sudija da bi Sud
odlučio da se radi o vitalnom interesu.
(9) Ukoliko Sud donese pozitivnu odluku o vitalnom
interesu, taj zakon, propis ili akt smatra se
neusvojenim, te se dokument vraća predlagaču koji
treba pokrenuti novu proceduru. U tom slučaju
predlagač ne može ponovo dostaviti isti tekst zakona,
propisa ili akta.
(10) U slučaju da sud odluči da se predmetni zakon, propis
ili akt ne odnosi na vitalni interes, smatra se da je
zakon, propis ili akt usvojen/biće usvojen prostom
većinom."
Amandman CXIX
Član IV.A.18a briše se.
Amandman CXX
Član IV.B.2. mijenja se i glasi:
"(1) Bilo koja grupa od jedanaest delegata iz svakog od
klubova konstitutivnih naroda u Domu naroda može
predložiti kandidata iz reda odgovarajućeg konstitu-
tivnog naroda, pod uvjetom da svaki delegat može
podržati isključivo jednog kandidata. Svi kandidati
mogu biti izabrani u skladu s ovim članom ili na
mjesto predsjednika ili na mjesto potpredsjednika
Federacije."
(2) Ukoliko u roku od 30 dana od dana potvrđivanja
rezultata za izbor delegatâ u Dom naroda, potreban
broj delegata u jednom ili više klubova konstitutivnih
naroda ne predloži kandidata za mjesta predsjednika
i dva potpredsjednika Federacije u skladu sa stavom
(1) ovog člana, onda će to učiniti bilo koja grupa od
sedam delegata iz kluba ili klubova konstitutivnih
naroda u Domu naroda koji kandidate nisu predložili.
(3) Ukoliko u roku od 50 dana od dana potvrđivanja
rezultata za izbor delegatâ u Dom naroda, potreban
broj delegata u jednom ili više klubova konstitutivnih
naroda ne predloži kandidata za mjesta predsjednika
i dva potpredsjednika Federacije u skladu sa
stavovima (1) i (2) ovog člana, onda će to učiniti bilo
koja grupa od četiri delegata iz kluba ili klubova
konstitutivnih naroda u Domu naroda koji kandidate
nisu predložili."
(4) Izbor za predsjednika i dva potpredsjednika
Federacije Bosne i Hercegovine zahtijeva prihvatanje
liste koju sačinjavaju tri kandidata i koja uključuje po
jednog kandidata iz svakog konstitutivnog naroda
predloženog u odgovarajućem klubu konstitutivnog
Broj 79 - Strana 4 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
naroda, u Predstavničkom domu, a zatim u Domu
naroda.
(5) Imena kandidata predloženih u skladu sa stavovima
(1) do (3) ovog člana dostavljaju se Predstavničkom
domu, koji će glasati o jednoj ili više lista u roku od
30 dana od dana dostavljanja imena posljednjeg ili
posljednjih kandidatâ, u skladu sa stavovima (1) do
(3) ovog člana. Listu odobrava Predstavnički dom
ukoliko je podrži većina poslanika koji su prisutni i
glasaju i ta lista se dostavlja Domu naroda na
odobravanje.
(6) Ukoliko broj kandidata predloženih u skladu sa
stavovima (1) do (3) ovog člana omogući formiranje
dvije liste, organizirat će se jedno glasanje u
Predstavničkom domu i svaki poslanik će moći
glasati za jednu od ove dvije liste. Lista koja dobije
najveći broj glasova u Predstavničkom domu
dostavlja se Domu naroda na odobravanje.
(7) U slučaju da broj kandidata predloženih u skladu sa
stavovima (1) do (3) ovog člana omogući formiranje
više od dvije liste, organizirat će se jedno glasanje u
Predstavničkom domu i svaki poslanik će moći
glasati za jednu od ovih lista. Ukoliko u prvom krugu
glasanja nijedna lista ne dobije većinu glasova
poslanika koji su prisutni i glasaju, u roku od jedne
sedmice organizira se drugi krug glasanja u kojem će
poslanici Predstavničkog doma glasati za jednu od
dvije liste s najvećim brojem glasova iz prvog kruga
glasanja. Lista koja dobije najveći broj glasova u
Predstavničkom domu dostavlja se Domu naroda na
odobravanje.
(8) Dom naroda odlučuje većinom glasova delegata koji
su prisutni i koji glasaju u roku od 30 dana od prijema
liste koju je odobrio Predstavnički dom.
(9) Izuzetno od odredbe stava (4) ovog člana, ukoliko
Predstavnički dom ne odobri listu kandidata u roku iz
stava (5) ovog člana, lista koju sačinjavaju kandidati
koji su prilikom predlaganja dobili najveću podršku u
odgovarajućim klubovima u Domu naroda u skladu
sa stavovima (1) do (3) ovog člana prosljeđuje se
Domu naroda i kandidati sa te liste će se smatrati
izabranim ukoliko ta lista bude odobrena samo u
Domu naroda.
(10) Izuzetno od odredbe stava (4) ovog člana, ukoliko u
roku iz stava (8) ovog člana Dom naroda ne obavi
glasanje za listu kandidata koju je dostavio
Predstavnički dom, izabranim će se smatrati kandidati
sa liste koja bude odobrena samo u Predstavničkom
domu.
(11) Ukoliko se lista kandidata ne odobri u skladu sa
stavovima (4) do (10) ovog člana, postupak se
ponavlja. U ponovljenom postupku, Predstavnički
dom će glasati za novu listu u skladu sa stavovima (5)
do (7) ovog člana u roku od 15 dana od dana glasanja
kojim je lista kandidata odbijena. Ukoliko je
Predstavnički dom iscrpio sve moguće liste kandidata
predloženih u skladu sa stavovima (1) do (3) ovog
člana, postupak predviđen u stavovima (1) do (7)
ovog člana se ponavlja, pod uvjetom da će se rokovi
u kojima odgovarajući klub predlaže kandidate iz
stavova (1) do (3) ovog člana prepoloviti i da će
početi da teku od dana odbijanja posljednje liste u
Domu.
(12) Izuzetno od odredbe stava (4) ovog člana, u
ponovljenom postupku izabranim će se smatrati
kandidati sa liste koju je odobrio Predstavnički dom.
Srijeda, 5. 10. 2022.
(13) Tri kandidata izabrana u skladu s ovim članom
odlučuju između sebe koji od njih će obavljati
funkciju predsjednika. Ukoliko se dogovor ne
postigne, o tome će odlučivati Predstavnički dom.
(14) Predsjednik i dva potpredsjednika Federacije biraju
se na mandat od četiri godine. Ista osoba ne može biti
izabrana na bilo koje od mjesta predsjednika ili
potpredsjednika više od dva puta uzastopno.
Amandman CXXI
U članu IV.B.3. stav (2) mijenja se i glasi:
"(2) Ukoliko predsjednik ili jedan od potpredsjednika
Federacije umre, bude smijenjen ili prema mišljenju
Vlade, usvojenom konsenzusom, trajno nije u
mogućnosti izvršavati svoje službene dužnosti koje
proizilaze iz njegovog položaja, bit će proveden
postupak predviđen u članu IV.B.2. pod uvjetom da
rokovi u kojima odgovarajući klub predlaže
kandidate za upražnjeno mjesto počinje da teče od
dana kada su mjesta koja je potrebno popuniti postala
upražnjena. Upražnjeno mjesto se popunjava do kraja
započetog mandata."
Amandman CXXII
U članu IV.B.5. stav (1), iza riječi: "kandidatom za tu
funkciju", dodaju se riječi: "u roku od 30 dana od dana izbora
predsjednika i dva potpredsjednika".
Amandman CXXIII
U članu IV.C.6., stavovi (1) i (2) mijenjaju se i glase:
"(1) Sudije Vrhovnog suda, uključujući i predsjednika
Suda, bira, imenuje, provodi disciplinski postupak
protiv i smjenjuje Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine u skladu sa zakonom.
(2) Predsjednik Federacije uz saglasnost potpredsjednikâ
predlaže sudije Ustavnog suda za sva upražnjena
mjesta u roku od 30 dana od dana kada je listu
kandidata dostavilo Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine prema članu IV.B.7.(a)(I) ovog
Ustava."
Iza stava (2), dodaju se novi stavovi (3) i (4), koji glase:
"(3) Za imenovanje sudija predloženih u skladu sa stavom
(2) ovog člana potrebna je potvrda većine delegata
Doma naroda koji su prisutni i glasaju. Ukoliko
jednog ili više sudija predloženih u skladu sa stavom
(2) ovog člana ne potvrdi većina delegata Doma
naroda koji su prisutni i glasaju, predsjednik
Federacije uz saglasnost potpredsjednikâ predlaže
jednog ili više novih sudija za sva preostala
upražnjena mjesta u roku od 30 dana od dana glasanja
u Domu naroda. Ovaj postupak će se ponavljati sve
dok se upražnjena mjesta ne popune. Ukoliko na listi
kandidata ne ostane nijedan sudija iz reda potrebnog
konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih, Visoko
sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine
dostavlja novu listu kandidata.
(4) Ukoliko predsjednik uz saglasnost potpredsjednikâ ne
predloži kandidate za sva upražnjena mjesta u roku od
30 dana od dana kada je Visoko sudsko i tužilačko
vijeće Bosne i Hercegovine dostavilo listu ili od dana
glasanja putem kojeg je Dom naroda odbio da potvrdi
kandidate predložene u skladu sa stavom (2) ovog
člana, Dom naroda većinom glasova delegata koji su
prisutni i glasaju odlučuje o potvrđivanju jednog
najviše rangiranog kandidata iz reda relevantnog
konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih s liste koju je
dostavilo Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i
Hercegovine. Ukoliko kandidat ne dobije potrebnu
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
većinu, Dom naroda odlučuje o drugim kandidatima
iz reda potrebnog konstitutivnog naroda ili iz reda
Ostalih prema redoslijedu na rang listi koju je
dostavilo Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i
Hercegovine. Ovaj postupak će se ponavljati sve dok
se sva upražnjena mjesta ne popune. Ukoliko na listi
kandidata ne ostane nijedan sudija iz reda potrebnog
konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih, Visoko
sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine
dostavlja novu listu kandidata."
Dosadašnji stav (3) postaje stav (5).
Dosadašnji stav (4) postaje stav (6) i mijenja se i glasi:
"(6) Osim ako ne podnesu ostavku ili ne budu s razlogom
smijenjeni konsenzusom ostalih sudija Ustavnog
suda, sudije Ustavnog suda biće u službi do dobi od
70 godina. U cilju pokretanja postupka za imenovanje
novog sudije Suda, Ustavni sud će obavijestiti Visoko
sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine
najkasnije šest mjeseci prije datuma kada sudija treba
da navrši 70 godina. Ukoliko novi sudija ne bude
imenovan do tog datuma, sudija koji je navršio 70
godina nastavlja obavljati dužnost sve dotle dok na
dužnost ne stupi novi sudija."
Amandman CXXIV
Član IV.D.1. mijenja se i glasi:
"(1) Od niže navedenih funkcija najviše jedna se može
popuniti iz reda jednog konstitutivnog naroda ili iz
reda Ostalih:
- Premijer/predsjednik Vlade;
- Predsjedavajući Predstavničkog doma;
- Predsjedavajući Doma naroda.
(2) Predsjednik Federacije i premijer/predsjednik Vlade
ne mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda.
(3) Nakon izbora predsjednika Federacije i imenovanja
premijera/predsjednika Vlade, svaki dom će, ukoliko
je potrebno, osigurati poštivanje odredbi stava (1)
ovog člana.
(4) Od niže navedenih funkcija najviše jedna se može
popuniti iz reda jednog konstitutivnog naroda ili iz
reda Ostalih:
- Predsjednik Vrhovnog suda;
- Predsjednik Ustavnog suda;
- Federalni tužilac.
Amandman CXXV
Član IV.D.1a briše se.
Amandman CXXVI
U članu V.2.7b, stavu (3), riječi: "članu IV.6.18.a"
zamjenjuju se riječima "članu IV.A.18".
Amandman CXXVII
U članu VI.C.6, riječi: "u skladu sa postupkom
predviđenim u članu IV.A.18.a) tač. 5. do 8. ovog Ustava"
zamjenjuju se riječima: "u skladu s postupkom predviđenim u
članu IV.A.18., stavovima (7) do (10) ovog Ustava".
Amandman CXXVIII
U članu IX.7. postojeća odredba postaje stav (1) nakon
kojeg se dodaje novi stav (2) koji glasi:
"(2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, objavljeni
rezultati posljednjeg popisa stanovništva u Bosni i
Hercegovini koristit će se za izračunavanja koja
zahtijevaju demografske podatke a potrebna su za
izbor delegata u Dom naroda."
Amandman CXXVIX
Iza člana IX.11f, dodaje novi član IX.11g, koji glasi:
Broj 79 - Strana 5
"Član 11g.
(1) Izuzetno od odredbi člana IV.C.6. stava (2) ovog Ustava
kojima se predviđa rok od 30 dana, predsjednik Federacije
uz saglasnost potpredsjednikâ predlaže sudije Ustavnog
suda na svim mjestima koja budu upražnjena u vrijeme
stupanja na snagu ovih amandmana s listâ kandidata koje
je dostavilo Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i
Hercegovine 16. oktobra 2019. godine i 26. februara 2021.
godine u roku od pet dana od dana stupanja na snagu ovih
amandmana.
(2) Ukoliko predsjednik uz saglasnost potpredsjednikâ ne
predloži kandidate za sva upražnjena mjesta u roku od pet
dana ili u roku od pet dana od dana glasanja putem kojeg je
Dom naroda odbio da potvrdi kandidate predložene u
skladu sa stavom (1) ovog člana, Dom naroda većinom
glasova delegata koji su prisutni i glasaju odlučuje o
potvrđivanju jednog najviše rangiranog kandidata iz reda
relevantnog konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih s liste
koju je dostavilo Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i
Hercegovine. Ukoliko kandidat ne dobije potrebnu većinu,
Dom naroda odlučuje o drugim kandidatima iz reda
potrebnog konstitutivnog naroda ili iz reda ostalih prema
redoslijedu na rang listi iz stava (1) ovog člana koju je
dostavilo Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i
Hercegovine. Ovaj postupak će se ponavljati sve dok se sva
upražnjena mjesta ne popune. Ukoliko na listi kandidata ne
ostane nijedan sudija iz reda potrebnog konstitutivnog
naroda ili iz reda Ostalih, Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine dostavlja novu listu kandidata.
(3) Izuzetno, Dom naroda koji je konstituiran nakon Općih
izbora održanih 2018. godine imat će pravo da se sastaje i
donosi odluke potrebne za popunu svih mjesta koja budu
upražnjena u Ustavnom sudu u vrijeme stupanja na snagu
ovih amandmana, sve do ovjere rezultata Općih izbora.
2022. godine od strane Centralne izborne komisije Bosne i
Hercegovine."
Amandman CXXX
Iza člana IX.11g, dodaje se novi član IX.11h, koji glasi:
"Član 11h.
"(1) Oba doma će usvojiti odgovarajuće amandmane na svoje
poslovnike o radu u skladu s članom IV.A.12a ovog Ustava
u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovih
amandmana na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.
(2) Zakonodavna i izvršna vlast Federacije, kantona, gradova i
općina će uspostaviti odgovarajuće strukture za inkluzivno
učešće mladih u pitanjima koja se tiču njihove budućnosti
u navedenim nivoima vlasti, u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovih amandmana na Ustav Federacije
Bosne i Hercegovine."
ODLUKA
VISOKOG PREDSTAVNIKA
Koristeći se ovlaštenjima koja su visokom predstavniku
dana člankom V Aneksa 10 (Sporazum o civilnoj provedbi
Mirovnog ugovora) Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i
Hercegovini (u daljem tekstu: Opći okvirni sporazum), prema
kojem je visoki predstavnik konačni autoritet za tumačenje
navedenog Sporazuma o civilnoj provedbi Mirovnog ugovora, i
člankom II 1. (d) prethodno navedenog Sporazuma, koji od
visokog predstavnika zahtijeva da olakša rješavanje bilo kojih
poteškoća koje se pojave u svezi s civilnom provedbom Općeg
okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini;
Pozivajući se na stavak XI.2 Zaključaka Konferencije za
provedbu mira održane u Bonu 9. i 10. prosinca 1997. godine, u
Broj 79 - Strana 6 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
kojem je Vijeće za provedbu mira pozdravilo nakanu visokog
predstavnika da upotrijebi svoj konačni autoritet u zemlji u svezi
s tumačenjem Sporazuma o provedbi civilnog dijela Mirovnog
ugovora, kako bi pomogao u iznalaženju rješenja za probleme u
skladu s gore navedenim, "donošenjem obvezujućih odluka,
kada to ocijeni neophodnim", o određenim pitanjima, uključujući
i (prema točki (c) stavka XI.2) "mjere kojima se osigurava
provedba Mirovnog sporazuma na cijelom teritoriju Bosne i
Hercegovine i njezinih entiteta";
Pozivajući se također na stavak 4 Rezolucije 1174 (1998)
Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda od 15. lipnja 1998. godine,
prema kojem Vijeće sigurnosti, u skladu s poglavljem VII
Povelje Ujedinjenih naroda "…ponavlja da je visoki predstavnik
konačni autoritet za tumačenje Aneksa 10 o civilnoj provedbi
Mirovnog ugovora i da u slučaju spora može davati svoja
tumačenja i preporuke, te donositi obvezujuće odluke, kako god
ocijeni da je neophodno, o pitanjima koja je obrazložilo Vijeće
za provedbu mira u Bonu 9. i 10. prosinca 1997. godine";
Ističući da je Upravni odbor Vijeća za provedbu mira u
nekoliko navrata osudio "stagnaciju i nefunkcionalnost u FBiH,
uključujući i neimenovanje vlada na razini Federacije (...) tri i
pol godine nakon općih izbora 2018. godine, što je ustavna
obveza, dakle samim tim i obveza iz Općeg okvirnog sporazuma
za mir", te činjenicu da "predsjednik Federacije nije izvršio svoju
ustavnu dužnost da imenuje suce u Ustavni sud Federacije, zbog
čega Sud jedva da može funkcionirati, dok je njegovo Vijeće za
vitalni nacionalni interes potpuno nefunkcionalno";
Izražavajući žaljenje što vlasti u Bosni i Hercegovini
također nisu provele ni Odluku Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine od 1. prosinca 2016. godine u predmetu br. U 23/14
(u daljem tekstu: predmet Ljubić), u kojoj je utvrđeno da odredba
Potpoglavlja B, članak 10.12(2), u dijelu u kojem se navodi da
se svakom konstitutivnom narodu daje jedno mjesto u svakom
kantonu, kao i odredbe Poglavlja 20 – Prijelazne i završne
odredbe članka 20.16A(2) toč. a) do j) Izbornog zakona BiH,
nisu u skladu s člankom I/2. Ustava BiH i kojom se
Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine nalaže da te
odredbe uskladi s Ustavom Bosne i Hercegovine u roku od
najkasnije šest mjeseci od dana dostavljanja odluke Ustavnog
suda;
Izražavajući žaljenje zbog toga što je izostanak provedbe
Odluke koja je donesena u predmetu Ljubić doveo do situacije u
kojoj je u nedovoljnoj mjeri usklađen pravni okvir kojim se
uređuje izbor delegata u Dom naroda Federacije Bosne i
Hercegovine;
Iskazujući pohvale Centralnom izbornom povjerenstvu
Bosne i Hercegovine zbog njegove opredijeljenost da unatoč
svemu osigura da delegati u Domu naroda Federacije BiH budu
izabrani nakon održavanja Općih izbora 2018. godine u skladu s
podzakonskim aktima koje je Izborno povjerenstvo donijelo;
Imajući u vidu nužnost da se pronađe odgovarajuća
ravnoteža između održavanja ustavnih garancija danih
konstitutivnim narodima i Ostalim u okviru postojećeg sustava i
potrebe da se ne samo očuva funkcionalnost institucija, nego da
se isto tako ispuni i ustavna obveza prema kojoj se individualna
prava ne smiju kršiti na diskriminatoran način što proizlazi iz
članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine;
Podsjećajući također da Odluka Ustavnog suda BiH u
predmetu br. U 14/12 od 26. ožujka 2015. godine još uvijek nije
provedena, ali da je provedba te odluke povezana s prethodnim
donošenjem ustavnih i zakonodavnih mjera u svezi s provedbom
presuda Europskog suda za ljudska prava donesenih u predmetu
Sejdić i Finci, predmetu Zornić i u drugim relevantnim
predmetima, te da uvjet iz članka IV.B.1. stavak (2) Ustava
Federacije ostaje problematičan i da će ga biti potrebno uskladiti
zajedno s odredbama članka IV.B.2. predviđenim u nastavku;
Srijeda, 5. 10. 2022.
Podsjećajući također da se s provedbom tih presuda kasni
i pozivajući da se s raspravom po tom pitanju nastavi što je prije
moguće;
Uvjeren u značaj potrebe da se u sustavu poput onog koji
je uspostavljen na osnovu Općeg okvirnog sporazuma za mir
osigura da konstitutivni narodi budu adekvatno zaštićeni i da ne
budu izloženi diskriminaciji;
Uvjeren međutim da ustavne garancije dane konstitutivnim
narodima ne bi ni na koji način trebale zadirati u individualna
prava građana zajamčena relevantnim međunarodnim
konvencijama i Ustavom BiH, te da stoga moraju biti
usredsređene na ograničen broj institucija poput npr. Doma
naroda;
Uvjeren da će biti neophodna daljnja reforma Ustava
Federacije i da će pravila kojim se uređuju sastav, izbor, uloga i
funkcije Doma naroda, uključujući i ulogu klubova tri
konstitutivna naroda, biti potrebno preispitati što je prije moguće
uz poseban naglasak na prava Ostalih;
Napominjući u tom smislu hibridnu prirodu Doma naroda
koja objedinjuje etničke i teritorijalne elemente te ističući da
različite funkcije koje obavlja Dom naroda kao zakonodavni
dom, koji također obavlja i funkcije vezane za zaštitu vitalnih
interesa konstitutivnih naroda i važne funkcije u pogledu
imenovanja, ozbiljno utječu na sposobnost Doma naroda i
Parlamenta Federacije u cjelini da efikasno funkcionira i
ostvaruje svoje ustavne nadležnosti;
Naglašavajući da Aneks VII Općeg okvirnog sporazuma
za mir nije proglašen provedenim i da posebnu zaštitu treba
pružiti pripadnicima konstitutivnih naroda i Ostalim koji žive u
područjima u kojima po svojoj brojnosti čine manjinu;
Pozdravljajući napore Europske unije i Sjedinjenih
Američkih Država da omoguće postizanje dogovora o izbornoj
reformi kojim bi se pristupilo rješavanju pitanja vezanih za
odluke Europskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i
nedostataka u vezi s integritetom izbornog procesa koje su uočile
međunarodne institucije, između ostalih i Ured za demokratske
institucije i ljudska prava pri misiji OSCE-a odnosno
Venecijanska komisija Vijeća Europe;
Izražavajući žaljenje zbog toga što političke stranke nisu
mogle iskoristiti taj proces za postizanje dogovora o ustavnim i
izbornim reformama potrebnim radi vraćanja povjerenja građana
i navedenim u Mišljenju Europske komisije o zahtjevu koji je
BiH podnijela za članstvo u EU;
Imajući u vidu istaknuto mjesto koje izbori imaju prema
Općem okvirnom sporazumu za mir i potrebu da se osigura da se
izbori održani 2. listopada 2022. mogu provesti ubrzo nakon
održavanja bez obzira na rezultate izbora, što predstavlja
krucijalan element kako bi se izbori smatrali slobodnim,
pravičnim i demokratskim;
Trajno svjestan potrebe da se osigura da se garancije i
zaštitni mehanizmi koji su ugrađeni u Ustav Federacije BiH ne
koriste na štetu odgovornog upravljanja i funkcionalnosti
institucija;
Svjestan važnosti prevazilaženja trenutnog zastoja u
institucijama Federacije BiH s ciljem da se Bosna i Hercegovina
na smislen način uključi u reforme koje su neophodne kako bi
ova zemlja postigla napredak na svom putu ka integraciji u
Europsku uniju, te ukazujući s tim u vezi i na Politički dogovor
o principima za osiguranje funkcionalne BiH koja napreduje na
europskom putu, a koji je postignut u nazočnosti predsjednika
Europskog vijeća g. Charlesa Michela 12. lipnja 2022. godine;
Prisjećajući se također da se Bosna i Hercegovina, kao i
šira regija, nalazi na prekretnici, te da joj se stoga moraju dati
instrumenti kako bi se definitivno osiguralo da ova zemlja može
dalje napredovati na svom putu ka integraciji u Europsku uniju;
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Uzimajući u obzir i imajući u vidu sve prethodno
navedeno, visoki predstavnik ovim donosi sljedeću odluku:
ODLUKA
KOJOM SE DONOSE AMANDMANI NA USTAV
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
Ova Odluka i amandmani koji se nalaze u privitku i čine
sastavni dio ove Odluke odmah se objavljuju u "Službenim
novinama Federacije Bosne i Hercegovine" i na službenim
internetskim stranicama Ureda visokog predstavnika i stupaju na
snagu odmah.
Ovi amandmani će imati prvenstvo u odnosu na bilo koje
nekonzistentne odredbe zakona, propisa i akata. Daljnji
normativni akti nisu potrebni radi osiguranja pravnog dejstva
ovih amandmana. Međutim, organi vlasti u Federaciji BiH ostaju
u obvezi da usklade takve zakone, propise i akte s Ustavom
Federacije Bosne i Hercegovine.
Broj 06/22
2. listopada 2022. godine Visoki predstavnik
Sarajevo Christian Schmidt
AMANDMANI NA USTAV
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
Ustav Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine
Federacije Bosne i Hercegovine", br. 1/94, 1/94, 1
3/97, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04,
33/04, 71/05, 72/05, 32/07 i 88/08) mijenja se i glasi:
Amandman CX
Iza članka III.4. dodaje se novi članak III.5., koji glasi:
"Osim ako nije drugačije predviđeno ovim Ustavom, u
ostvarivanju nadležnosti utvrđenih u člancima III.1, III.2. i III.4.
ovog Ustava, Federacija i kantoni će postupati u skladu s ovim
Ustavom i u interesu Federacije kao cjeline, uzajamno će se
podržavati u vršenju svojih dužnosti vodeći računa o načelima
lojalnosti i solidarnosti između svih razina vlasti, te će na trajnom
osnovu međusobno surađivati, koordinirati i dogovarati se i u
dobroj vjeri će pregovarati."
Amandman CXI
U članku IV.A.6. stavak (2) mijenja se i glasi:
"(2) Dom naroda sastoji se od osamdeset delegata, i to po
dvadeset tri delegata iz reda svakog od konstitutivnih
naroda i jedanaest delegata iz reda Ostalih."
Amandman CXII
U članku IV.A.8. stavak (1) mijenja se i glasi:
"(1) Delegate Doma naroda biraju kantonalne skupštine
proporcionalno nacionalnoj strukturi stanovništva.
Oni se biraju iz reda njihovih predstavnika, ako
drugačije nije predviđeno zakonom."
Stavak (3) mijenja se i glasi:
"(3) U Domu naroda bit će najmanje jedan Bošnjak, jedan
Hrvat, jedan Srbin i jedan delegat iz reda Ostalih iz
svakog kantona koji ima najmanje jednog takvog
zastupnika u svom zakonodavnom tijelu."
Amandman CXIII
Članak IV.A.10. mijenja se i glasi:
"Skupštine kantona biraju svoje delegate u Dom naroda u
roku od trideset (30) dana od dana ovjere rezultata izbora.
Zakonom će se precizirati način preraspodjele mjesta
dodijeljenih jednom ili više konstitutivnih naroda i/ili skupini
Ostalih iz kantona, ukoliko kantonalna skupština u tom kantonu
ne izabere delegate iz reda jednog ili više relevantnih
konstitutivnih naroda ili iz skupine Ostalih u Dom naroda u roku
predviđenom ovim člankom."
Broj 79 - Strana 7
Amandman CXIV
Iza članka IV.A.12. dodaje se novi članak IV.A.12a., koji
glasi:
"U cilju poboljšanja transparentnosti i odgovornosti
Parlamenta Federacije, svaki dom će omogućiti učešće građana,
uključujući i učešće mladih, u svom radu i svojim će
poslovnikom o radu propisati odgovarajuće vidove neposrednog
učešća građana u pitanjima koje spadaju u nadležnost Parlamenta
Federacije, uključujući i pravo građana Federacije BiH da
iniciraju donošenje zakonâ u određenim oblastima kao i uvjete
za ostvarivanje takvog prava."
Amandman CXV
Članak IV.A.15. mijenja se i glasi:
"Svaki dom treba da odbije ili usvoji potrebne zakone u
roku od 45 dana nakon njihovog usvajanja u drugom domu.
Ukoliko se rok ne ispoštuje, zakon će biti uvršten u dnevni red
doma na sjednici koja će se održati nakon isteka roka od 45 dana,
a najkasnije 30 dana nakon isteka tog roka."
Amandman CXVI
U članku IV.A.17a tekst iza riječi: "sustav javnog informiranja",
a koji glasi: "i druga pitanja koja bi se tretirala kao pitanja od
vitalnog nacionalnog interesa, ukoliko tako smatra 2/3 jednog od
klubova delegata konstitutivnih naroda u Domu naroda", briše
se.
Amandman CXVII
U članku IV.A.17b, stavak (3) mijenja se i glasi:
"(3) Vijeće za zaštitu vitalnog interesa sastoji se od sedam
članova, po dva iz svakog konstitutivnog naroda i
jedan član iz reda Ostalih. Suce bira Ustavni sud iz
reda sudaca toga suda."
Amandman CXVIII
Članak IV.A.18. mijenja se i glasi:
"(1) U slučaju da dvije trećine jednog od klubova konsti-
tutivnih naroda u Domu naroda ili više od jednog
predsjedatelja ili potpredsjedatelja Doma naroda
odluče da se zakon, drugi propis ili akt odnosi na
vitalni nacionalni interes definiran člankom IV.A.17a
ovog Ustava, Dom naroda će taj zakon, propis ili akt
razmatrati kao pitanje od vitalnog interesa.
(2) Odluka da se zakon, drugi propis ili akt odnosi na
vitalni nacionalni interes mora biti donesena u roku
od jedne sedmice od dana kada je prijedlog zakona,
propisa ili akta dostavljen delegatima, a najkasnije do
održavanja glasovanja o tom zakonu, propisu ili aktu
u Domu naroda.
(3) Ukoliko većina svakog kluba zastupljenog u Domu
naroda glasuje za takav zakon, propis ili akt, smatrat
će se da je usvojen.
(4) Ukoliko se u Domu naroda postigne suglasnost o
amandmanima, takav zakon, propis ili akt se ponovo
dostavlja Zastupničkom domu na odobravanje.
(5) Ukoliko se suglasnost u Domu naroda ne postigne ili
ukoliko se na prijedlog amandmana ne dobije
suglasnost, formirat će se Zajedničko povjerenstvo
sastavljeno od predstavnika Zastupničkog doma i
Doma naroda. Zajedničko povjerenstvo je sastavljeno
na paritetnom osnovu i odluke donosi konsenzusom.
Zajedničko povjerenstvo usuglašava tekst zakona,
propisa ili akta. Ukoliko se tekst zakona, propisa ili
akta usuglasi, zakon, propis ili akt smatra se
usvojenim.
(6) Ukoliko Zajedničko povjerenstvo ne postigne
suglasnost, pitanje se prosljeđuje Ustavnom sudu
Federacije Bosne i Hercegovine da donese konačnu
odluku o tome da li se predmetni zakon, propis ili akt
Broj 79 - Strana 8 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
odnosi na vitalni interes jednog od konstitutivnih
naroda.
(7) Vijeće za zaštitu vitalnog interesa pri Ustavnom sudu
Federacije Bosne i Hercegovine odlučuje o
prihvatljivosti takvih slučajeva dvotrećinskom
većinom u roku od jedne sedmice, a u roku od mjesec
dana odlučuje o meritumu slučajeva koji se smatraju
prihvatljivim.
(8) Potreban je glas najmanje dvoje sudaca da bi Sud
odlučio da se radi o vitalnom interesu.
(9) Ukoliko Sud donese pozitivnu odluku o vitalnom
interesu, taj zakon, propis ili akt smatra se
neusvojenim, te se dokument vraća predlagaču koji
treba pokrenuti novu proceduru. U tom slučaju
predlagač ne može ponovo dostaviti isti tekst zakona,
propisa ili akta.
(10) U slučaju da sud odluči da se predmetni zakon, propis
ili akt ne odnosi na vitalni interes, smatra se da je
zakon, propis ili akt usvojen/biće usvojen prostom
većinom."
Amandman CXIX
Članak IV.A.18a briše se.
Amandman CXX
Članak IV.B.2. mijenja se i glasi:
"(1) Bilo koja skupina od jedanaest delegata iz svakog od
klubova konstitutivnih naroda u Domu naroda može
predložiti kandidata iz reda odgovarajućeg konsti-
tutivnog naroda, pod uvjetom da svaki delegat može
podržati isključivo jednog kandidata. Svi kandidati
mogu biti izabrani u skladu s ovim člankom ili na
mjesto predsjednika ili na mjesto dopredsjednika
Federacije."
(2) Ukoliko u roku od 30 dana od dana potvrđivanja
rezultata za izbor delegatâ u Dom naroda, potreban
broj delegata u jednom ili više klubova konstitutivnih
naroda ne predloži kandidata za mjesta predsjednika
i dva dopredsjednika Federacije u skladu sa stavom
(1) ovog članka, onda će to učiniti bilo koja skupina
od sedam delegata iz kluba ili klubova konstitutivnih
naroda u Domu naroda koji kandidate nisu predložili.
(3) Ukoliko u roku od 50 dana od dana potvrđivanja
rezultata za izbor delegatâ u Dom naroda, potreban
broj delegata u jednom ili više klubova konstitutivnih
naroda ne predloži kandidata za mjesta predsjednika
i dva dopredsjednika Federacije u skladu sa stavcima
(1) i (2) ovog članka, onda će to učiniti bilo koja
skupina od četiri delegata iz kluba ili klubova
konstitutivnih naroda u Domu naroda koji kandidate
nisu predložili."
(4) Izbor za predsjednika i dva dopredsjednika Federacije
Bosne i Hercegovine zahtijeva prihvaćanje liste koju
sačinjavaju tri kandidata i koja uključuje po jednog
kandidata iz svakog konstitutivnog naroda
predloženog u odgovarajućem klubu konstitutivnog
naroda, u Zastupničkom domu, a zatim u Domu
naroda.
(5) Imena kandidata predloženih u skladu sa stavcima (1)
do (3) ovog članka dostavljaju se Zastupničkom
domu, koji će glasovati o jednoj ili više lista u roku
od 30 dana od dana dostavljanja imena posljednjeg ili
posljednjih kandidatâ, u skladu sa stavcima (1) do (3)
ovog članka. Listu odobrava Zastupnički dom
ukoliko je podrži većina poslanika koji su prisutni i
glasuju i ta lista se dostavlja Domu naroda na
odobravanje.
Srijeda, 5. 10. 2022.
(6) Ukoliko broj kandidata predloženih u skladu sa
stavcima (1) do (3) ovog članka omogući formiranje
dvije liste, organizirat će se jedno glasovanje u
Zastupničkom domu i svaki poslanik će moći
glasovati za jednu od ove dvije liste. Lista koja dobije
najveći broj glasova u Zastupničkom domu dostavlja
se Domu naroda na odobravanje.
(7) U slučaju da broj kandidata predloženih u skladu sa
stavcima (1) do (3) ovog članka omogući formiranje
više od dvije liste, organizirat će se jedno glasovanje
u Zastupničkom domu i svaki poslanik će moći
glasovati za jednu od ovih lista. Ukoliko u prvom
krugu glasovanja nijedna lista ne dobije većinu
glasova poslanika koji su prisutni i glasuju, u roku od
jednog tjedna organizira se drugi krug glasovanja u
kojem će poslanici Zastupničkog doma glasovati za
jednu od dvije liste s najvećim brojem glasova iz
prvog kruga glasovanja. Lista koja dobije najveći broj
glasova u Zastupničkom domu dostavlja se Domu
naroda na odobravanje.
(8) Dom naroda odlučuje većinom glasova delegata koji
su prisutni i koji glasuju u roku od 30 dana od prijema
liste koju je odobrio Zastupnički dom.
(9) Izuzetno od odredbe stavka (4) ovog članka, ukoliko
Zastupnički dom ne odobri listu kandidata u roku iz
stavka (5) ovog članka, lista koju sačinjavaju
kandidati koji su prilikom predlaganja dobili najveću
podršku u odgovarajućim klubovima u Domu naroda
u skladu sa stavcima (1) do (3) ovog članka
prosljeđuje se Domu naroda i kandidati sa te liste će
se smatrati izabranim ukoliko ta lista bude odobrena
samo u Domu naroda.
(10) Izuzetno od odredbe stavka (4) ovog članka, ukoliko
u roku iz stavka (8) ovog članka Dom naroda ne obavi
glasovanje za listu kandidata koju je dostavio
Zastupnički dom, izabranim će se smatrati kandidati
sa liste koja bude odobrena samo u Zastupničkom
domu.
(11) Ukoliko se lista kandidata ne odobri u skladu sa
stavcima (4) do (10) ovog članka, postupak se
ponavlja. U ponovljenom postupku, Zastupnički dom
će glasovati za novu listu u skladu sa stavcima (5) do
(7) ovog članka u roku od 15 dana od dana glasovanja
kojim je lista kandidata odbijena. Ukoliko je
Zastupnički dom iscrpio sve moguće liste kandidata
predloženih u skladu sa stavcima (1) do (3) ovog
članka, postupak predviđen u stavcima (1) do (7)
ovog članka se ponavlja, pod uvjetom da će se rokovi
u kojima odgovarajući klub predlaže kandidate iz
stavova (1) do (3) ovog članka prepoloviti i da će
početi da teku od dana odbijanja posljednje liste u
Domu.
(12) Izuzetno od odredbe stavka (4) ovog članka, u
ponovljenom postupku izabranim će se smatrati
kandidati sa liste koju je odobrio Zastupnički dom.
(13) Tri kandidata izabrana u skladu s ovim člankom
odlučuju između sebe koji od njih će obnašati
funkciju predsjednika. Ukoliko se dogovor ne
postigne, o tome će odlučivati Zastupnički dom.
(14) Predsjednik i dva dopredsjednika Federacije biraju se
na mandat od četiri godine. Ista osoba ne može biti
izabrana na bilo koje od mjesta predsjednika ili
dopredsjednika više od dva puta uzastopno.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Amandman CXXI
U članku IV.B.3. stavak (2) mijenja se i glasi:
"(2) Ukoliko predsjednik ili jedan od dopredsjednika
Federacije umre, bude smijenjen ili prema mišljenju
Vlade, usvojenom konsenzusom, trajno nije u
mogućnosti izvršavati svoje službene dužnosti koje
proizlaze iz njegovog položaja, bit će proveden
postupak predviđen u članku IV.B.2. pod uvjetom da
rokovi u kojima odgovarajući klub predlaže
kandidate za upražnjeno mjesto počinje da teče od
dana kada su mjesta koja je potrebno popuniti postala
upražnjena. Upražnjeno mjesto se popunjava do kraja
započetog mandata."
Amandman CXXII
U članku IV.B.5. stavak (1), iza riječi: "kandidatom za tu
funkciju", dodaju se riječi: "u roku od 30 dana od dana izbora
predsjednika i dva dopredsjednika".
Amandman CXXIII
U članku IV.C.6., stavovi (1) i (2) mijenjaju se i glase:
"(1) Suce Vrhovnog suda, uključujući i predsjednika
Suda, bira, imenuje, provodi disciplinski postupak
protiv i smjenjuje Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine u skladu sa zakonom.
(2) Predsjednik Federacije uz suglasnost dopredsjednikâ
predlaže suce Ustavnog suda za sva upražnjena
mjesta u roku od 30 dana od dana kada je listu
kandidata dostavilo Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine prema članku
IV.B.7.(a)(I) ovog Ustava."
Iza stavka (2), dodaju se novi stavovi (3) i (4), koji glase:
"(3) Za imenovanje sudaca predloženih u skladu sa
stavkom (2) ovog članka potrebna je potvrda većine
delegata Doma naroda koji su prisutni i glasuju.
Ukoliko jednog ili više sudaca predloženih u skladu
sa stavkom (2) ovog članka ne potvrdi većina
delegata Doma naroda koji su prisutni i glasuju,
predsjednik Federacije uz suglasnost dopredsjednikâ
predlaže jednog ili više novih sudaca za sva preostala
upražnjena mjesta u roku od 30 dana od dana
glasovanja u Domu naroda. Ovaj postupak će se
ponavljati sve dok se upražnjena mjesta ne popune.
Ukoliko na listi kandidata ne ostane nijedan sudac iz
reda potrebnog konstitutivnog naroda ili iz reda
Ostalih, Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
Hercegovine dostavlja novu listu kandidata.
(4) Ukoliko predsjednik uz suglasnost dopredsjednikâ ne
predloži kandidate za sva upražnjena mjesta u roku od
30 dana od dana kada je Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine dostavilo listu ili od dana
glasovanja putem kojeg je Dom naroda odbio da
potvrdi kandidate predložene u skladu sa stavkom (2)
ovog članka, Dom naroda većinom glasova delegata
koji su prisutni i glasuju odlučuje o potvrđivanju
jednog najviše rangiranog kandidata iz reda
relevantnog konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih
s liste koju je dostavilo Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine. Ukoliko kandidat ne
dobije potrebnu većinu, Dom naroda odlučuje o
drugim kandidatima iz reda potrebnog konstitutivnog
naroda ili iz reda Ostalih prema redoslijedu na rang
listi koju je dostavilo Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine. Ovaj postupak će se
ponavljati sve dok se sva upražnjena mjesta ne
popune. Ukoliko na listi kandidata ne ostane nijedan
sudac iz reda potrebnog konstitutivnog naroda ili iz
Broj 79 - Strana 9
reda Ostalih, Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće
Bosne i Hercegovine dostavlja novu listu kandidata."
Dosadašnji stavak (3) postaje stavak (5).
Dosadašnji stavak (4) postaje stavak (6) i mijenja se i glasi:
"(6) Osim ako ne podnesu ostavku ili ne budu s razlogom
smijenjeni konsenzusom ostalih sudaca Ustavnog
suda, suci Ustavnog suda biće u službi do dobi od 70
godina. U cilju pokretanja postupka za imenovanje
novog suca Suda, Ustavni sud će obavijestiti Visoko
sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine
najkasnije šest mjeseci prije datuma kada sudac treba
da navrši 70 godina. Ukoliko novi sudac ne bude
imenovan do tog datuma, sudac koji je navršio 70
godina nastavlja obnašati dužnost sve dotle dok na
dužnost ne stupi novi sudac."
Amandman CXXIV
Članak IV.D.1. mijenja se i glasi:
"(1) Od niže narečenih funkcija najviše jedna se može
popuniti iz reda jednog konstitutivnog naroda ili iz
reda Ostalih:
- Premijer/predsjednik Vlade;
- Predsjedatelj Zastupničkog doma;
- Predsjedatelj Doma naroda.
(2) Predsjednik Federacije i premijer/predsjednik Vlade
ne mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda.
(3) Nakon izbora predsjednika Federacije i imenovanja
premijera/predsjednika Vlade, svaki dom će, ukoliko
je potrebno, osigurati poštivanje odredbi stavka (1)
ovog članka.
(4) Od niže narečenih funkcija najviše jedna se može
popuniti iz reda jednog konstitutivnog naroda ili iz
reda Ostalih:
- Predsjednik Vrhovnog suda;
- Predsjednik Ustavnog suda;
- Federalni tužitelj.
Amandman CXXV
Članak IV.D.1a briše se.
Amandman CXXVI
U članku V.2.7b, stavku (3), riječi: "člankom IV.6.18.a"
zamjenjuju se riječima "člankom IV.A.18".
Amandman CXXVII
U članku VI.C.6, riječi: "sukladno postupku predviđenom
u članku IV.A.18a) toč. 5. do 8. ovog Ustava" zamjenjuju se
riječima: "sukladno postupku predviđenom u članku IV.A.18.,
stavcima (7) do (10) ovog Ustava".
Amandman CXXVIII
U članku IX.7. postojeća odredba postaje stavak (1) nakon
kojeg se dodaje novi stavak (2) koji glasi:
"(2) Izuzetno od odredbe stavka (1) ovog članka,
objavljeni rezultati posljednjeg popisa stanovništva u
Bosni i Hercegovini koristit će se za izračunavanja
koja zahtijevaju demografske podatke a potrebna su
za izbor delegata u Dom naroda."
Amandman CXXVIX
Iza članka IX.11f, dodaje novi članak IX.11g, koji glasi:
"Članak 11g.
(1) Izuzetno od odredbi članka IV.C.6. stavka (2) ovog Ustava
kojima se predviđa rok od 30 dana, predsjednik Federacije
uz suglasnost dopredsjednikâ predlaže suce Ustavnog suda
na svim mjestima koja budu upražnjena u vrijeme stupanja
na snagu ovih amandmana s listâ kandidata koje je
dostavilo Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
Hercegovine 16. listopada 2019. godine i 26. veljače 2021.
Broj 79 - Strana 10 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
godine u roku od pet dana od dana stupanja na snagu ovih
amandmana.
(2) Ukoliko predsjednik uz suglasnost dopredsjednikâ ne
predloži kandidate za sva upražnjena mjesta u roku od pet
dana ili u roku od pet dana od dana glasovanja putem kojeg
je Dom naroda odbio da potvrdi kandidate predložene u
skladu sa stavkom (1) ovog članka, Dom naroda većinom
glasova delegata koji su prisutni i glasuju odlučuje o
potvrđivanju jednog najviše rangiranog kandidata iz reda
relevantnog konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih s liste
koju je dostavilo Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne
i Hercegovine. Ukoliko kandidat ne dobije potrebnu
većinu, Dom naroda odlučuje o drugim kandidatima iz reda
potrebnog konstitutivnog naroda ili iz reda ostalih prema
redoslijedu na rang listi iz stavka (1) ovog članka koju je
dostavilo Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
Hercegovine. Ovaj postupak će se ponavljati sve dok se sva
upražnjena mjesta ne popune. Ukoliko na listi kandidata ne
ostane nijedan sudac iz reda potrebnog konstitutivnog
naroda ili iz reda Ostalih, Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće dostavlja novu listu kandidata.
(3) Izuzetno, Dom naroda koji je konstituiran nakon Općih
izbora održanih 2018. godine imat će pravo da se sastaje i
donosi odluke potrebne za popunu svih mjesta koja budu
upražnjena u Ustavnom sudu u vrijeme stupanja na snagu
ovih amandmana, sve do ovjere rezultata Općih izbora.
2022. godine od strane Centralnog izbornog povjerenstva
Bosne i Hercegovine."
Amandman CXXX
Iza članka IX.11g, dodaje se novi članak IX.11h, koji glasi:
"Članak 11h.
"(1) Oba doma će usvojiti odgovarajuće amandmane na svoje
poslovnike o radu u skladu s člankom IV.A.12a ovog
Ustava u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovih amandmana na Ustav Federacije Bosne i
Hercegovine.
(2) Zakonodavna i izvršna vlast Federacije, kantona, gradova i
općina će uspostaviti odgovarajuće strukture za inkluzivno
učešće mladih u pitanjima koja se tiču njihove budućnosti
u navedenim razinama vlasti, u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovih amandmana na Ustav
Federacije Bosne i Hercegovine."
ОДЛУКА
ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА
Користећи се овлаштењима која су високом
представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о
цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег
оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (у даљем
тексту: Општи оквирни споразум), према којем је високи
представник коначни ауторитет за тумачење наведеног
Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора,
и чланом II 1. (д) претходно наведеног Споразума, који од
високог представника захтијева да олакша рјешавање било
којих потешкоћа које се појаве у вези са цивилном
имплементацијом Општег оквирног споразума за мир у
Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за
имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра
1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира
поздравило намјеру високог представника да употријеби
свој коначни ауторитет у земљи у вези с тумачењем
Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног
Srijeda, 5. 10. 2022.
уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за
проблеме у складу с горе наведеним, "доношењем
обавезујућих одлука, када то оцијени неопходним", о
одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става
XI.2) "мјере којима се обезбјеђује имплементација
Мировног споразума на цијелој територији Босне и
Херцеговине и њених ентитета";
Позивајући се такође на став 4 Резолуције 1174 (1998)
Савјета безбједности Уједињених нација од 15. јуна 1998.
године, према којем Савјет безбједности, у складу с
поглављем VII Повеље Уједињених нација "…понавља да је
високи представник коначни ауторитет за тумачење Анекса
10 о цивилној имплементацији Мировног уговора и да у
случају спора може давати своја тумачења и препоруке, те
доносити обавезујуће одлуке, како год оцијени да је
неопходно, о питањима која је образложило Вијеће за
имплементацију мира у Бону 9. и 10. децембра 1997.
године";
Истичући да је Управни одбор Bијећа за
имплементацију мира у неколико наврата осудио
"стагнацију и нефункционалност у ФБиХ, укључујући и
неименовање влада на нивоу Федерације (...) три и по године
након Општих избора 2018. године, што је уставна обавеза,
дакле самим тим и обавеза из Општег оквирног споразума
за мир", те чињеницу да "предсједник Федерације није
извршио своју уставну дужност да именује судије у Уставни
суд Федерације, због чега Суд једва да може
функционисати, док је његово Вијеће за витални
национални интерес потпуно нефункционално";
Изражавајући жаљење што власти у Босни и
Херцеговини такође нису провеле ни Одлуку Уставног суда
Босне и Херцеговине од 1. децембра 2016. године у
предмету бр. У 23/14 (у даљем тексту: предмет Љубић), у
којој је утврђено да одредба Потпоглавља Б, члан 10.12(2), у
дијелу у којем се наводи да се сваком конститутивном
народу даје једно мјесто у сваком кантону, као и одредбе
Поглавља 20 – Прелазне и завршне одредбе члана 20.16А(2)
тач. а) до ј) Изборног закона БиХ, нису у складу с чланом
I/2. Устава БиХ и којом се Парламентарној скупштини Босне
и Херцеговине налаже да те одредбе усклади с Уставом
Босне и Херцеговине у року од најкасније шест мјесеци од
дана достављања одлуке Уставног суда;
Изражавајући жаљење због тога што је изостанак
провођења Одлуке која је донесена у предмету Љубић довео
до ситуације у којој је у недовољној мјери усклађен правни
оквир којим се уређује избор делегата у Дом народа
Федерације Босне и Херцеговине;
Исказујући похвале Централној изборној комисији
Босне и Херцеговине због њене опредијељености да упркос
свему осигура да делегати у Дому народа Федерације БиХ
буду изабрани након одржавања Општих избора 2018.
године у складу с подзаконским актима које је Изборна
комисија донијела;
Имајући у виду нужност да се пронађе одговарајућа
равнотежа између одржавања уставних гаранција датих
конститутивним народима и Осталим у оквиру постојећег
система и потребе да се не само очува функционалност
институција, него да се исто тако испуни и уставна обавеза
према којој се индивидуална права не смију кршити на
дискриминаторан начин што произилази из члана II/4.
Устава Босне и Херцеговине;
Подсјећајући такође да Одлука Уставног суда БиХ у
предмету бр. У 14/12 од 26. марта 2015. године још увијек
није проведена, али да је провођење те одлуке повезано с
претходним доношењем уставних и законодавних мјера у
вези с провођењем пресуда Европског суда за људска права
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
донесених у предмету Сејдић и Финци, предмету Зорнић и у
другим релевантним предметима, те да услов из члана
IV.Б.1. став (2) Устава Федерације остаје проблематичан и
да ће га бити потребно ускладити заједно с одредбама члана
IV.Б.2. предвиђеним у наставку;
Подсјећајући такође да се с провођењем тих пресуда
касни и позивајући да се с расправом по том питању настави
што је прије могуће;
Увјерен у значај потребе да се у систему попут оног
који је успостављен на основу Општег оквирног споразума
за мир осигура да конститутивни народи буду адекватно
заштићени и да не буду изложени дискриминацији;
Увјерен међутим да уставне гаранције дате
конститутивним народима не би ни на који начин требале
задирати у индивидуална права грађана зајамчена
релевантним међународним конвенцијама и Уставом БиХ,
те да стога морају бити усредоточене на ограничен број
институција попут нпр. Дома народа;
Увјерен да ће бити неопходна даљња реформа Устава
Федерације и да ће правила којим се уређују састав, избор,
улога и функције Дома народа, укључујући и улогу клубова
три конститутивна народа, бити потребно преиспитати што
је прије могуће уз посебан нагласак на права Осталих;
Напомињући у том смислу хибридну природу Дома
народа која обједињује етничке и територијалне елементе те
истичући да различите функције које обавља Дом народа као
законодавни дом, који такође обавља и функције везане за
заштиту виталних интереса конститутивних народа и важне
функције у погледу именовања, озбиљно утичу на
способност Дома народа и Парламента Федерације у
цјелини да ефикасно функционише и остварује своје уставне
надлежности;
Наглашавајући да Анекс VII Општег оквирног
споразума за мир није проглашен проведеним и да посебну
заштиту треба пружити припадницима конститутивних
народа и Осталим који живе у подручјима у којима по својој
бројности чине мањину;
Поздрављајући напоре Европске уније и Сједињених
Америчких Држава да омогуће постизање договора о
изборној реформи којим би се приступило рјешавању
питања везаних за одлуке Европског суда за људска права и
Уставног суда, као и недостатака у вези с интегритетом
изборног процеса које су уочиле међународне институције,
између осталих и Канцеларија за демократске институције и
људска права при мисији ОЕБС-а односно Bенецијанска
комисија Вијећа Европе;
Изражавајући жаљење због тога што политичке
странке нису могле искористити тај процес за постизање
договора о уставним и изборним реформама потребним
ради враћања повјерења грађана и наведеним у Мишљењу
Европске комисије о захтјеву који је БиХ поднијела за
чланство у ЕУ;
Имајући у виду истакнуто мјесто које избори имају
према Општем оквирном споразуму за мир и потребу да се
осигура да се избори одржани 2. октобра 2022. могу
провести убрзо након одржавања без обзира на резултате
избора, што представља кључни елемент да би се избори
сматрали слободним, праведним и демократским;
Трајно свјестан потребе да се осигура да се гаранције
и заштитни механизми који су уграђени у Устав Федерације
БиХ не користе на штету одговорног управљања и
функционалности институција;
Свјестан важности превазилажења тренутног застоја у
институцијама Федерације БиХ с циљем да се Босна и
Херцеговина на смислен начин укључи у реформе које су
неопходне како би ова земља постигла напредак на свом
Broj 79 - Strana 11
путу ка интеграцији у Европску унију, те указујући с тим у
вези и на Политички договор о принципима за осигурање
функционалне БиХ која напредује на европском путу, а који
је постигнут у присуству предсједника Европског вијећа г.
Шарла Мишела 12. јуна 2022. године;
Присјећајући се такође да се Босна и Херцеговина,
као и шири регион, налази на прекретници, те да јој се стога
морају дати инструменти како би се дефинитивно осигурало
да ова земља може даље напредовати на свом путу ка
интеграцији у Европску унију;
Узимајући у обзир и имајући у виду све претходно
наведено, високи представник овим доноси сљедећу одлуку:
ОДЛУКА
КОЈОМ СЕ ДОНОСЕ АМАНДМАНИ НА УСТАВ
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Ова Одлука и амандмани који се налазе у прилогу и
чине саставни дио ове Одлуке одмах се објављују у
"Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине" и
на службеним интернетским страницама Канцеларије
високог представника и ступају на снагу одмах.
Ови амандмани ће имати првенство у односу на било
које неконзистентне одредбе закона, прописа и аката.
Даљњи нормативни акти нису потребни ради осигурања
правног дејства ових амандмана. Међутим, органи власти у
Федерацији БиХ остају у обавези да ускладе такве законе,
прописе и акте с Уставом Федерације Босне и Херцеговине.
Број 06/22
2. октобра 2022. године Високи представник
Сарајево Кристијан Шмит
АМАНДМАНИ НА УСТАB
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОBИНЕ
Устав Федерације Босне и Херцеговине ("Службене
новине Федерације Босне и Херцеговине", бр. 1/94, 1/94,
13/97, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04,
33/04, 71/05, 72/05, 32/07 и 88/08) мијења се и гласи:
Амандман CX
Иза члана III.4. додаје се нови члан III.5., који гласи:
"Осим ако није другачије предвиђено овим Уставом, у
остваривању надлежности утврђених у члановима III.1, III.2.
и III.4. овог Устава, Федерација и кантони ће поступати у
складу с овим Уставом и у интересу Федерације као цјелине,
узајамно ће се подржавати у вршењу својих дужности
водећи рачуна о принципима лојалности и солидарности
између свих нивоа власти, те ће на трајној основи међусобно
сарађивати, координисати и договарати се и у доброј вјери
ће преговарати."
Амандман CXI
У члану IV.А.6. став (2) мијења се и гласи:
"(2) Дом народа састоји се од осамдесет делегата, и то
по двадесет три делегата из реда сваког од
конститутивних народа и једанаест делегата из
реда Осталих."
Амандман CXII
У члану IV.А.8. став (1) мијења се и гласи:
"(1) Делегате Дома народа бирају кантоналне скуп-
штине пропорционално националној структури
становништва. Они се бирају из реда њихових
представника, ако другачије није предвиђено
законом."
Став (3) мијења се и гласи:
" (3) У Дому народа биће најмање један Бошњак, један
Хрват, један Србин и један делегат из реда
Broj 79 - Strana 12 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Осталих из сваког кантона који има најмање
једног таквог заступника у свом законодавном
тијелу."
Амандман CXIII
Члан IV.А.10. мијења се и гласи:
"Скупштине кантона бирају своје делегате у Дом
народа у року од тридесет (30) дана од дана овјере резултата
избора. Законом ће се прецизирати начин прерасподјеле
мјеста додијељених једном или више конститутивних
народа и/или групи Осталих из кантона, уколико кантонална
скупштина у том кантону не изабере делегате из реда једног
или више релевантних конститутивних народа или из групе
Осталих у Дом народа у року предвиђеном овим чланом."
Амандман CXIV
Иза члана IV.А.12. додаје се нови члан IV.А.12а., који
гласи:
"У циљу побољшања транспарентности и одговорно-
сти Парламента Федерације, сваки дом ће омогућити
учешће грађана, укључујући и учешће младих, у свом раду
и својим ће пословником о раду прописати одговарајуће
видове непосредног учешћа грађана у питањима које спадају
у надлежност Парламента Федерације, укључујући и право
грађана Федерације БиХ да иницирају доношење законâ у
одређеним областима као и услове за остваривање таквог
права."
Амандман CXV
Члан IV.А.15. мијења се и гласи:
"Сваки дом треба да одбије или усвоји потребне законе
у року од 45 дана након њиховог усвајања у другом дому.
Уколико се рок не испоштује, закон ће бити уврштен у
дневни ред дома на сједници која ће се одржати након
истека рока од 45 дана, а најкасније 30 дана након истека тог
рока."
Амандман CXVI
У члану IV.A.17а текст иза ријечи: "систем јавног
информисања", а који гласи: "и друга питања која би се
третирала као питања од виталног националног интереса,
уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата
конститутивних народа у Дому народа", брише се.
Амандман CXVII
У члану IV.А.17б, став (3) мијења се и гласи:
"(3) Вијеће за заштиту виталног интереса састоји се од
седам чланова, по два из сваког конститутивног
народа и један члан из реда Осталих. Судије бира
Уставни суд из реда судија тог суда."
Амандман CXVIII
Члан IV.А.18. мијења се и гласи:
"(1) У случају да двије трећине једног од клубова
конститутивних народа у Дому народа или више
од једног предсједавајућег или потпредсједава-
јућег Дома народа одлуче да се закон, други
пропис или акт односи на витални национални
интерес дефинисан чланом IV.А.17а овог Устава,
Дом народа ће тај закон, пропис или акт
разматрати као питање од виталног интереса.
(2) Одлука да се закон, други пропис или акт односи
на витални национални интерес мора бити
донесена у року од једне седмице од дана када је
приједлог закона, прописа или акта достављен
делегатима, а најкасније до одржавања гласања о
том закону, пропису или акту у Дому народа.
(3) Уколико већина сваког клуба заступљеног у Дому
народа гласа за такав закон, пропис или акт,
сматраће се да је усвојен.
Srijeda, 5. 10. 2022.
(4) Уколико се у Дому народа постигне сагласност о
амандманима, такав закон, пропис или акт се
поново доставља Представничком дому на
одобравање.
(5) Уколико се сагласност у Дому народа не постигне
или уколико се на приједлог амандмана не добије
сагласност, формираће се Заједничка комисија
састављена од представника Представничког до-
ма и Дома народа. Заједничка комисија је састав-
љена на паритетном основу и одлуке доноси
консензусом. Заједничка комисија усаглашава
текст закона, прописа или акта. Уколико се текст
закона, прописа или акта усагласи, закон, пропис
или акт сматра се усвојеним.
(6) Уколико Заједничка комисија не постигне
сагласност, питање се просљеђује Уставном суду
Федерације Босне и Херцеговине да донесе
коначну одлуку о томе да ли се предметни закон,
пропис или акт односи на витални интерес једног
од конститутивних народа.
(7) Вијеће за заштиту виталног интереса при
Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине
одлучује о прихватљивости таквих случајева
двотрећинском већином у року од једне седмице,
а у року од мјесец дана одлучује о меритуму
случајева који се сматрају прихватљивим.
(8) Потребан је глас најмање двоје судија да би Суд
одлучио да се ради о виталном интересу.
(9) Уколико Суд донесе позитивну одлуку о
виталном интересу, тај закон, пропис или акт
сматра се неусвојеним, те се документ враћа
предлагачу који треба покренути нову процедуру.
У том случају предлагач не може поново
доставити исти текст закона, прописа или акта.
(10) У случају да суд одлучи да се предметни закон,
пропис или акт не односи на витални интерес,
сматра се да је закон, пропис или акт усвојен/биће
усвојен простом већином."
Амандман CXIX
Члан IV.А.18а брише се.
Амандман CXX
Члан IV.Б.2. мијења се и гласи:
"(1) Било која група од једанаест делегата из сваког од
клубова конститутивних народа у Дому народа
може предложити кандидата из реда одговарају-
ћег конститутивног народа, под условом да сваки
делегат може подржати искључиво једног
кандидата. Сви кандидати могу бити изабрани у
складу с овим чланом или на мјесто предсједника
или на мјесто потпредсједника Федерације."
(2) Уколико у року од 30 дана од дана потврђивања
резултата за избор делегатâ у Дом народа,
потребан број делегата у једном или више клубова
конститутивних народа не предложи кандидата за
мјеста предсједника и два потпредсједника
Федерације у складу са ставом (1) овог члана,
онда ће то учинити било која група од седам
делегата из клуба или клубова конститутивних
народа у Дому народа који кандидате нису
предложили.
(3) Уколико у року од 50 дана од дана потврђивања
резултата за избор делегатâ у Дом народа,
потребан број делегата у једном или више клубова
конститутивних народа не предложи кандидата за
мјеста предсједника и два потпредсједника Феде-
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
рације у складу са ставовима (1) и (2) овог члана,
онда ће то учинити било која група од четири
делегата из клуба или клубова конститутивних
народа у Дому народа који кандидате нису
предложили."
(4) Избор за предсједника и два потпредсједника
Федерације Босне и Херцеговине захтијева
прихватање листе коју сачињавају три кандидата
и која укључује по једног кандидата из сваког
конститутивног народа предложеног у (1) до (3) овог члана преполовити и да ће почети
одговарајућем клубу конститутивног народа, у
Представничком дому, а затим у Дому народа.
(5) Имена кандидата предложених у складу са
ставовима (1) до (3) овог члана достављају се
Представничком дому, који ће гласати о једној
или више листа у року од 30 дана од дана
достављања имена посљедњег или посљедњих
кандидатâ, у складу са ставовима (1) до (3) овог
члана. Листу одобрава Представнички дом
уколико је подржи већина посланика који су
присутни и гласају и та листа се доставља Дому
народа на одобравање.
(6) Уколико број кандидата предложених у складу са
ставовима (1) до (3) овог члана омогући форми-
рање двије листе, организоваће се једно гласање у
Представничком дому и сваки посланик ће моћи
гласати за једну од ове двије листе. Листа која
добије највећи број гласова у Представничком
дому доставља се Дому народа на одобравање.
(7) У случају да број кандидата предложених у
складу са ставовима (1) до (3) овог члана омогући
формирање више од двије листе, организоваће се
једно гласање у Представничком дому и сваки
посланик ће моћи гласати за једну од ових листа.
Уколико у првом кругу гласања ниједна листа не
добије већину гласова посланика који су
присутни и гласају, у року од једне седмице
организује се други круг гласања у којем ће
посланици Представничког дома гласати за једну
од двије листе с највећим бројем гласова из првог
круга гласања. Листа која добије највећи број
гласова у Представничком дому доставља се
Дому народа на одобравање.
(8) Дом народа одлучује већином гласова делегата
који су присутни и који гласају у року од 30 дана
од пријема листе коју је одобрио Представнички
дом.
(9) Изузетно од одредбе става (4) овог члана, уколико
Представнички дом не одобри листу кандидата у
року из става (5) овог члана, листа коју сачиња-
вају кандидати који су приликом предлагања
добили највећу подршку у одговарајућим клубо-
вима у Дому народа у складу са ставовима (1) до
(3) овог члана просљеђује се Дому народа и
кандидати са те листе ће се сматрати изабраним
уколико та листа буде одобрена само у Дому
народа.
(10) Изузетно од одредбе става (4) овог члана, уколико
у року из става (8) овог члана Дом народа не обави
гласање за листу кандидата коју је доставио
Представнички дом, изабраним ће се сматрати
кандидати са листе која буде одобрена само у
Представничком дому.
(11) Уколико се листа кандидата не одобри у складу са
ставовима (4) до (10) овог члана, поступак се
понавља. У поновљеном поступку, Представнич-
Broj 79 - Strana 13
ки дом ће гласати за нову листу у складу са
ставовима (5) до (7) овог члана у року од 15 дана
од дана гласања којим је листа кандидата
одбијена. Уколико је Представнички дом исцрпио
све могуће листе кандидата предложених у складу
са ставовима (1) до (3) овог члана, поступак
предвиђен у ставовима (1) до (7) овог члана се
понавља, под условом да ће се рокови у којима
одговарајући клуб предлаже кандидате из ставова
да теку од дана одбијања посљедње листе у Дому.
(12) Изузетно од одредбе става (4) овог члана, у
поновљеном поступку изабраним ће се сматрати
кандидати са листе коју је одобрио Представнич-
ки дом.
(13) Три кандидата изабрана у складу с овим чланом
одлучују између себе који од њих ће обављати
функцију предсједника. Уколико се договор не
постигне, о томе ће одлучивати Представнички
дом.
(14) Предсједник и два потпредсједника Федерације
бирају се на мандат од четири године. Иста особа
не може бити изабрана на било које од мјеста
предсједника или потпредсједника више од два
пута узастопно.
Амандман CXXI
У члану IV.Б.3. став (2) мијења се и гласи:
"(2) Уколико предсједник или један од потпредсједни-
ка Федерације умре, буде смијењен или према
мишљењу Bладе, усвојеном консензусом, трајно
није у могућности извршавати своје службене
дужности које произилазе из његовог положаја,
биће проведен поступак предвиђен у члану IV.Б.2.
под условом да рокови у којима одговарајући
клуб предлаже кандидате за упражњено мјесто
почиње да тече од дана када су мјеста која је по-
требно попунити постала упражњена. Упражњено
мјесто се попуњава до краја започетог мандата."
Амандман CXXII
У члану IV.Б.5. став (1), иза ријечи: "кандидатом за ту
функцију", додају се ријечи: "у року од 30 дана од дана
избора предсједника и два потпредсједника".
Амандман CXXIII
У члану IV.Ц.6., ставови (1) и (2) мијењају се и гласе:
"(1) Судије Врховног суда, укључујући и предсједни-
ка Суда, бира, именује, проводи дисциплински
поступак против и смјењује Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине у складу
са законом.
(2) Предсједник Федерације уз сагласност
потпредсједникâ предлаже судије Уставног суда
за сва упражњена мјеста у року од 30 дана од дана
када је листу кандидата доставио Високи судски
и тужилачки савјет Босне и Херцеговине према
члану IV.Б.7.(а)(I) овог Устава."
Иза става (2), додају се нови ставови (3) и (4), који
гласе:
"(3) За именовање судија предложених у складу са
ставом (2) овог члана потребна је потврда већине
делегата Дома народа који су присутни и гласају.
Уколико једног или више судија предложених у
складу са ставом (2) овог члана не потврди већина
делегата Дома народа који су присутни и гласају,
предсједник Федерације уз сагласност потпред-
сједникâ предлаже једног или више нових судија
Broj 79 - Strana 14 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
за сва преостала упражњена мјеста у року од 30
дана од дана гласања у Дому народа. Овај посту-
пак ће се понављати све док се упражњена мјеста
не попуне. Уколико на листи кандидата не остане
ниједан судија из реда потребног конститутивног
народа или из реда Осталих, Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине доставља
нову листу кандидата.
(4) Уколико предсједник уз сагласност потпредсјед-
никâ не предложи кандидате за сва упражњена
мјеста у року од 30 дана од дана када је Високи
судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине
доставио листу или од дана гласања путем којег је
Дом народа одбио да потврди кандидате
предложене у складу са ставом (2) овог члана,
Дом народа већином гласова делегата који су
присутни и гласају одлучује о потврђивању једног
највише рангираног кандидата из реда
релевантног конститутивног народа или из реда
Осталих с листе коју је доставио Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Уколико
кандидат не добије потребну већину, Дом народа
одлучује о другим кандидатима из реда потребног
конститутивног народа или из реда Осталих
према редослиједу на ранг листи коју је доставио
Високи судски и тужилачки савјет Босне и
Херцеговине. Овај поступак ће се понављати све
док се сва упражњена мјеста не попуне. Уколико
на листи кандидата не остане ниједан судија из
реда потребног конститутивног народа или из
реда Осталих, Високи судски и тужилачки савјет
Босне и Херцеговине доставља нову листу
кандидата."
Досадашњи став (3) постаје став (5).
Досадашњи став (4) постаје став (6) и мијења се и
гласи:
"(6) Осим ако не поднесу оставку или не буду с
разлогом смијењени консензусом осталих судија
Уставног суда, судије Уставног суда биће у
служби до доби од 70 година. У циљу покретања
поступка за именовање новог судије Суда,
Уставни суд ће обавијестити Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине најкасније
шест мјесеци прије датума када судија треба да
наврши 70 година. Уколико нови судија не буде
именован до тог датума, судија који је навршио 70
година наставља обављати дужност све дотле док
на дужност не ступи нови судија."
Амандман CXXIV
Члан IV.Д.1. мијења се и гласи:
"(1) Од ниже наведених функција највише једна се
може попунити из реда једног конститутивног
народа или из реда Осталих:
- Премијер/предсједник Bладе;
- Предсједавајући Представничког дома;
- Предсједавајући Дома народа.
(2) Предсједник Федерације и премијер/предсједник
Bладе не могу бити из реда истог конститутивног
народа.
(3) Након избора предсједника Федерације и
именовања премијера/предсједника Bладе, сваки
дом ће, уколико је потребно, осигурати
поштивање одредби става (1) овог члана.
(4) Од ниже наведених функција највише једна се
може попунити из реда једног конститутивног
народа или из реда Осталих:
Srijeda, 5. 10. 2022.
- Предсједник Врховног суда;
- Предсједник Уставног суда;
- Федерални тужилац.
Амандман CXXV
Члан IV.Д.1а брише се.
Амандман CXXVI
У члану V.2.7б, ставу (3), ријечи: "члану IV.6.18.а"
замјењују се ријечима "члану IV.А.18".
Амандман CXXVII
У члану VI.Ц.6, ријечи: "у складу са поступком
предвиђеним у члану IV.А.18.а) тач. 5. до 8. овог Устава"
замјењују се ријечима: "у складу с поступком предвиђеним
у члану IV.А.18., ставовима (7) до (10) овог Устава".
Амандман CXXVIII
У члану IX.7. постојећа одредба постаје став (1) након
којег се додаје нови став (2) који гласи:
"(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, објавље-
ни резултати посљедњег пописа становништва у
Босни и Херцеговини користиће се за израчуна-
вања која захтијевају демографске податке а
потребна су за избор делегата у Дом народа."
Амандман CXXVIX
Иза члана IX.11ф, додаје нови члан IX.11г, који гласи:
"Члан 11г.
(1) Изузетно од одредби члана IV.Ц.6. става (2) овог
Устава којима се предвиђа рок од 30 дана, пред-
сједник Федерације уз сагласност потпредсједни-
кâ предлаже судије Уставног суда на свим
мјестима која буду упражњена у вријеме ступања
на снагу ових амандмана с листâ кандидата које је
доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне
и Херцеговине 16. октобра 2019. године и 26.
фебруара 2021. године у року од пет дана од дана
ступања на снагу ових амандмана.
(2) Уколико предсједник уз сагласност потпредсјед-
никâ не предложи кандидате за сва упражњена
мјеста у року од пет дана или у року од пет дана
од дана гласања путем којег је Дом народа одбио
да потврди кандидате предложене у складу са
ставом (1) овог члана, Дом народа већином
гласова делегата који су присутни и гласају одлу-
чује о потврђивању једног највише рангираног
кандидата из реда релевантног конститутивног
народа или из реда Осталих с листе коју је
доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне
и Херцеговине. Уколико кандидат не добије
потребну већину, Дом народа одлучује о другим
кандидатима из реда потребног конститутивног
народа или из реда осталих према редослиједу на
ранг листи из става (1) овог члана коју је доставио
Високи судски и тужилачки савјет Босне и
Херцеговине. Овај поступак ће се понављати све
док се сва упражњена мјеста не попуне. Уколико
на листи кандидата не остане ниједан судија из
реда потребног конститутивног народа или из
реда Осталих, Високи судски и тужилачки савјет
Босне и Херцеговине доставља нову листу
кандидата.
(3) Изузетно, Дом народа који је конституисан након
Општих избора одржаних 2018. године имаће
право да се састаје и доноси одлуке потребне за
попуну свих мјеста која буду упражњена у
Уставном суду у вријеме ступања на снагу ових
амандмана, све до овјере резултата Општих
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
избора 2022. године од стране Централне изборне
комисије Босне и Херцеговине."
Амандман CXXX
Иза члана IX.11г, додаје се нови члан IX.11х, који гласи:
"Члан 11х.
"(1) Оба дома ће усвојити одговарајуће амандмане на
своје пословнике о раду у складу с чланом
IV.А.12а овог Устава у року од годину дана од
дана ступања на снагу ових амандмана на Устав
Федерације Босне и Херцеговине.
(2) Законодавна и извршна власт Федерације, канто-
на, градова и општина ће успоставити одгова-
рајуће структуре за инклузивно учешће младих у
питањима која се тичу њихове будућности у
наведеним нивоима власти, у року од годину дана
од дана ступања на снагу ових амандмана на
Устав Федерације Босне и Херцеговине."
VLADA FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
1738
Na osnovu člana 19. stav (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 1/94,
8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 268. hitnoj sjednici, održanoj 03.10.2022. godine,
donosi
ODLUKU
O DAVANJU OVLAŠTENJA PUNOMOĆNIKU ZA
ZASTUPANJE VLADE FEDERACIJE BOSNE I
HERCEGOVINE NA SKUPŠTINI PRIVREDNOG
DRUŠTVA JP CESTE FEDERACIJE BiH D.O.O.
SARAJEVO
I.
Goranu (Zdravko) Buhaču daje se ovlaštenje da, u svojstvu
punomoćnika, zastupa Vladu Federacije Bosne i Hercegovine na
Skupštini Privrednog društva JP Ceste Federacije BiH d.o.o.
Sarajevo.
II.
Fadil Novalić, premijer Federacije Bosne i Hercegovine,
ovlašćuje se za potpisivanje pojedinačne prijave i punomoći s
obavezujućom uputom o načinu glasanja po pojedinim tačkama
Dnevnog reda na Skupštini Privrednog društva JP Ceste Federacije
BiH d.o.o. Sarajevo, zakazanoj za dan 04.10.2022. godine.
III.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 1386/2022
03. oktobra 2022. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, s. r.
Na temelju članka 19. stavak (2) Zakona o Vladi Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 1/94,
8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06), Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine, na 268. žurnoj sjednici, održanoj 03.10.2022.
godine, donosi
Broj 79 - Strana 15
ODLUKU
O DAVANJU OVLASTI PUNOMOĆNIKU ZA
ZASTUPANJE VLADE FEDERACIJE BOSNE I
HERCEGOVINE NA SKUPŠTINI GOSPODARSKOG
DRUŠTVA JP CESTE FEDERACIJE BiH D.O.O.
SARAJEVO
I.
Goranu (Zdravko) Buhaču daje se ovlast da, u svojstvu
punomoćnika, zastupa Vladu Federacije Bosne i Hercegovine na
Skupštini Gospodarskog društva JP Ceste Federacije BiH d.o.o.
Sarajevo.
II.
Fadil Novalić, premijer Federacije Bosne i Hercegovine,
ovlašćuje se za potpisivanje pojedinačne prijave i punomoći s
obvezujućom uputom o načinu glasovanja po pojedinim točkama
Dnevnog reda na Skupštini Gospodarskog društva JP Ceste
Federacije BiH d.o.o. Sarajevo, zakazanoj za dan 04.10.2022.
godine.
III.
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
V. broj 1386/2022
03. listopada 2022. godine Premijer
Sarajevo Fadil Novalić, v. r.
На основу члана 19. став (2) Закона о Влади Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06), Влада Федерације
Босне и Херцеговине, на 268. хитној сједници, одржаној
03.10.2022. године, доноси
ОДЛУКУ
О ДАВАЊУ ОВЛАШТЕЊА ПУНОМОЋНИКУ ЗА
ЗАСТУПАЊЕ ВЛАДЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ НА СКУПШТИНИ ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА ЈП ЦЕСТЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ Д.О.О.
САРАЈЕВО
I
Горану (Здравко) Бухачу даје се овлаштење да, у
својству пуномоћника, заступа Владу Федерације Босне и
Херцеговине на Скупштини Привредног друштва ЈП Цесте
Федерације БиХ д.о.о. Сарајево.
II
Фадил Новалић, премијер Федерације Босне и
Херцеговине, овлашћује се за потписивање појединачне
пријаве и пуномоћи с обавезујућом упутом о начину гласања
по појединим тачкама Дневног реда на Скупштини
Привредног друштва ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о.
Сарајево, заказаној за дан 04.10.2022. године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у "Службеним новинама Федерације БиХ".
В. број 1386/2022
03. октобра 2022. године Премијер
Сарајево Фадил Новалић, с. р.
Broj 79 - Strana 16 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
FEDERALNO MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE, VODOPRIVREDE I
ŠUMARSTVA
1739
Na osnovu člana 55. stav 5. Zakona o lovstvu FBiH
("Službene novine Federacije BiH", br. 4/06, 8/10 i 81/14) i člana
3. Pravilnika o programu, uslovima i načinu polaganja lovačkog
ispita ("Službene novine Federacije BiH", broj 5/08), federalni
ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donosi
RJEŠENJE
O IMENOVANJU KOMISIJE ZA POLAGANJE
LOVAČKIH ISPITA
I
Imenuje se Komisija za polaganje lovačkih ispita u
sljedećem sastavu:
1. Muharem Bahor, dipl. inž. šum, predsjednik
2. Senad Selimbašić, dipl. inž. šum, član
3. Seid Čorbić, dipl. inž. šum, član
4. Enes Modrić, dipl. inž. šum, član
5. Selver Pirić, sekretar komisije
II
Rad Komisije se određuje na vremenski period u trajanju od
dvije godine od dana donošenja ovog rješenja.
Polaganju ispita prisustvuju najmanje tri člana komisije
(jedan predstavnik Federalnog ministarstva poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva i najmanje dva predstavnika Saveza
lovačkih društava Tuzlanskog kantona) i sekretar komisije.
III
Zadatak Komisije iz tačke 1. ovog rješenja je da izvrši
ispitivanje i provjeru znanja lovačkih pripravnika u skladu sa
temama iz člana 2. Pravilnika o programu, uslovima i načinu
polaganja lovačkog ispita.
Okvirni sadržaj iz tema navedenih u stavu 1. ovog člana
pomenutog pravilnika temelj su za izradu ispitnih pitanja za
provjeru znanja.
Lovački ispit sastoji se od pismenog i usmenog dijela.
IV
Komisija vodi Zapisnik o polaganju lovačkog ispita.
Zapisnik mora sadržavati podatke propisane članom 16. Pravilnika
o programu, uslovima i načinu polaganja lovačkog ispita.
Zapisnik vodi i sastavlja sekretar komisije, a potpisuju ga
predsjednik komisije i sekretar komisije (zapisničar).
V pohađati obaveznu obuku najmanje jednom svake sljedeće
Predsjedniku, članovima Komisije i sekretaru Komisije,
pripada naknada u visini od 80,00 KM, po jednom održanom
ispitu, a isplaćuje se po izvršenom zadatku i isključuje
prekovremeni rad.
U visini naknade ne podrazumijevaju se proizvedeni putni
troškovi članova komisije.
Naknadu i putne troškove Komisije za polaganje lovačkih
ispita isplaćuje Lovačko društvo ili udruženja za koje se održavaju
ispiti.
VI
Zapisnik se sastavlja u četiri istovjetna primjerka od kojih se
po jedan dostavlja Federalnom ministarstvu poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva, Lovačkom udruženju u kojem je
održano polaganje lovačkog ispita i Lovačkom savezu.
Smatra se da su poslovi i zadaci ove Komisije izvršeni nakon
sastavljenog, potpisanog i dostavljenog Zapisnika o polaganju
lovačkog ispita.
VII
Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavit će se
u "Službenim novinama Federacije BiH".
Srijeda, 5. 10. 2022.
Danom stupanja na snagu ovog Rješenja prestaje da važi
Rješenje o imenovanju Komisije za polaganje lovačkih ispita
Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva
broj 08-1-26/7-1270/20 od 11.09.2020. godine.
Broj 08-I-22/7-1632/22 M.B.
22. septembra/rujna 2022. godine Ministar
Sarajevo Mr. sci. Šemsudin Dedić
1740
Na osnovu člana 18. stav (5) Zakona o poljoprivrednim
savjetodavnim službama ("Službene novine Federacije BiH", br.
66/13 i 25/22), federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva donosi
PRAVILNIK
O OBUCI, STRUČNOM ISPITU, CERTIFIKATU I
REGISTRU POLJOPRIVREDNIH SAVJETODAVACA
DIO PRVI - OPĆE ODREDBE
Član 1.
(Predmet)
Ovim Pravilnikom se uređuje način, postupak organizovanja
i izvođenja teoretske i praktične obuke za fizička lica za polaganje
stručnog ispita za poljoprivrednog savjetodavca (u daljem tekstu:
obuka za certifikaciju), način i uslovi polaganja stručnog ispita,
visina naknade, obrazac i izdavanje certifikata, uslovi koje moraju
ispunjavati visokoškolske ustanove i/ili stručne upravne
organizacije i postupak dodjele javnog ovlaštenja, način provjere
njihove ispunjenosti, način, postupak organizovanja i izvođenja
obavezne obuke za poljoprivrednog savjetodavca (u daljem tekstu:
obavezna obuka), visina naknade za pohađanje obavezne obuke,
uslovi i način upisa u Registar poljoprivrednih savjetodavaca (u
daljem tekstu: Registar savjetodavaca) i vođenje Registra
savjetodavaca.
Član 2.
(Poljoprivredni savjetodavac)
(1) Poslove savjetodavne djelatnosti na teritoriji Federacije
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Federacija) može
obavljati fizičko lice koje ima certifikat o položenom
stručnom ispitu za određenu oblast savjetodavne djelatnosti
iz stava (2) ovog člana (u daljem tekstu: certifikat), koje je
upisano u Registar savjetodavaca kod Federalnog
ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva (u
daljem tekstu: Federalno ministarstvo), a koje je dužno
tri godine, nakon godine u kojoj je upisano u Registar
savjetodavaca.
(2) Obuka za certifikaciju, polaganje stručnog ispita i izdavanje
certifikata i obavezna obuka se organizuje za sljedeće oblasti
savjetodavne djelatnosti:
a) ratarstvo, povrtlarstvo, mehanizacija i ekonomika ovih
proizvodnji,
b) voćarstvo, mehanizacija i ekonomika ove proizvodnje,
c) vinogradarstvo, mehanizacija i ekonomika ove
proizvodnje,
d) stočarstvo, akvakultura, mehanizacija i ekonomika
ovih proizvodnji,
e) ruralni razvoj.
(3) U vršenju poslova savjetodavne djelatnosti, poljoprivredni
savjetodavac dužan je pridržavati se metoda savjetodavnog
rada iz člana 6. stav (6) Zakona o poljoprivrednim
savjetodavnim službama ("Službene novine Federacije
BiH", br. 66/13 i 25/22) (u daljem tekstu: Zakon).
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
DIO DRUGI - ORGANIZACIJA I PROVOĐENJE OBUKE
ZA CERTIFIKACIJU, POLAGANJE STRUČNOG ISPITA
I IZDAVANJE CERTIFIKATA I ORGANIZACIJA I
PROVOĐENJE OBAVEZNE OBUKE
POGLAVLJE I. POSTUPAK ZA DODJELU JAVNOG
OVLAŠTENJA
Član 3.
(Uslovi za dodjelu javnog ovlaštenja)
Poslove iz člana 20. stav (1) Zakona, Federalno ministarstvo
može povjeriti visokoškolskoj ustanovi i/ili stručnoj upravnoj
organizaciji za obrazovanje u poljoprivredi, u skladu sa članom 26.
Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 35/05) koja
ispunjava slijedeće uslove:
a) da je registrovana za djelatnost obrazovanja u
poljoprivredi na teritoriji Federacije,
b) da raspolaže sa odgovarajućim prostorom i
materijalno-tehničkim sredstvima za provođenje
Programa teoretske i praktične obuke za certifikaciju (u
daljem tekstu: Program za certifikaciju) i Programa
obavezne obuke poljoprivrednih savjetodavaca (u
daljem tekstu: Program obavezne obuke),
c) da zapošljava ili angažuje najmanje jednog predavača
sa naučnim zvanjem doktora nauka za svaku nastavnu
oblast u okviru oblasti savjetodavne djelatnosti koje će
biti utvrđene Programom obuke za certifikaciju, u
skladu sa članom 12. stav (1) ovog Pravilnika.
d) da zapošljava ili angažuje najmanje jednog predavača
koji ima visoku stručnu spremu – VII stepen i najmanje
deset godina radnog iskustva ili najmanje zvanje
magistra sa najmanje pet godina radnog iskustva za
svaku nastavnu oblast u okviru oblasti savjetodavne
djelatnosti koje će biti utvrđene Programom obavezne
obuke u skladu sa članom 17. stav (2) ovog Pravilnika.
Član 4.
(Javni poziv)
(1) Federalno ministarstvo raspisuje Javni poziv za dostavljanje
prijava za dodjelu javnog ovlaštenja za obavljanje poslova iz
člana 20. stav (1) Zakona.
(2) Prijava na Javni poziv iz stava (1) ovog člana podnosi se na
Obrascu broj 6. koji se nalazi u prilogu ovog Pravilnika i čini
njegov sastavni dio.
(3) Uz Obrazac iz stava (2) ovog člana dostavlja se slijedeća
dokumentacija:
a) ovjerena kopija rješenja o upisu u sudski registar,
b) potpisan od strane odgovornog lica i pečatom ovjeren
spisak predavača u skladu sa članom 3. tač. c) i d) ovog
Pravilnika sa njihovim kraćim biografijama,
c) od strane odgovornog lica potpisanu i ovjerenu izjavu
da ispunjava uslove propisane članom 3. tačka b) ovog
Pravilnika.
Član 5.
(Komisija za ocjenu ispunjenosti uslova)
(1) Po prijemu prijave iz člana 4. ovog Pravilnika, federalni
ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva (u daljem
tekstu: federalni ministar) imenuje komisiju od najmanje tri
člana od predstavnika Federalnog ministarstva za
provođenje procedure po Javnom pozivu iz člana 4. stav (1)
ovog Pravilnika.
(2) Komisija iz stava (1) ovog člana ima zadatak da sačini listu
prijavljenih kandidata koji su ispunili i listu kandidata koji
nisu ispunili uslove propisane Javnim pozivom i ovim
Pravilnikom te predloži federalnom ministru izdavanje
rješenja o ovlaštenju za obavljanje poslova iz člana 20. stav
(1) Zakona.
Broj 79 - Strana 17
Član 6.
(Povjeravanje poslova)
Na osnovu prijedloga Komisije iz člana 5. ovog Pravilnika,
federalni ministar donosi rješenje kojim ovlašćuje visokoškolsku
ustanovu i/ili stručnu upravnu organizaciju za obrazovanje u
poljoprivredi (u daljem tekstu: ovlašteno lice) za vršenje poslova
iz člana 20. stav (1) Zakona za period od 5 (pet) godina.
Član 7.
(Obavijest o promjenama)
(1) Ako u toku perioda za koje je izdato ovlaštenje iz člana 6.
ovog Pravilnika nastanu promjene u vezi ispunjavanja uslova
na osnovu kojih je izdato ovlaštenje, ovlašteno lice je dužno
o navedenim promjenama obavijestiti Federalno
ministarstvo u roku od 15 dana od dana nastale promjene.
(2) U slučaju da se utvrdi da ovlašteno lice prestane ispunjavati
uslove iz člana 3. ovog Pravilnika, federalni ministar će
donijeti rješenje kojim će ukinuti dato ovlaštenje.
POGLAVLJE II. OBUKA ZA CERTIFIKACIJU,
STRUČNI ISPIT I IZDAVANJE CERTIFIKATA
FIZIČKIM LICIMA
Član 8.
(Uslovi za pohađanje obuke za certifikaciju i polaganje stručnog
ispita)
Fizičko lice koje podnosi zahtjev za pohađanje obuke za
certifikaciju i polaganje stručnog ispita za poljoprivrednog
savjetodavca (u daljem tekstu: stručni ispit) mora ispunjavati
sljedeće uslove, i imati:
a) stečeno zvanje diplomiranog inženjera agronomije -
VSS-VII stepen stručne spreme, ili visoko obrazovanje
prvog ciklusa (koji se vrednuje sa najmanje 180 ECTS
bodova) ili drugog ili trećeg ciklusa Bolonjskog
sistema studiranja, fakultet biotehničkih nauka - oblast
poljoprivrede i
b) najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima iz
oblasti agronomije ili ruralnog razvoja nakon stjecanja
zvanja u skladu sa tačkom a) ovoga člana.
Član 9.
(Podnošenje zahtjeva)
(1) Zahtjev za pohađanje obuke za certifikaciju i polaganje
stručnog ispita, fizičko lice podnosi ovlaštenom licu.
(2) Obavijest o planu i rasporedu izvođenja obuke za
certifikaciju, te rokovima za dostavu zahtjeva za pohađanje
obuke i polaganja stručnog ispita objavljuje ovlašteno lice na
svojoj službenoj web stranici.
(3) Zahtjev iz stava (1) ovog člana, fizičko lice podnosi na
Obrascu broj 1. koji se nalazi u prilogu ovog Pravilnika i čini
njegov sastavni dio, a isti se može preuzeti u sjedištu ili na
službenoj web stranici Federalnog ministarstva i ovlaštenog
lica.
(4) Fizičko lice je dužno uz zahtjev dostaviti u originalu ili
ovjerenoj kopiji sljedeće dokumente:
a) ličnu kartu,
a) diplomu fakulteta (nostrifikovana diploma, ukoliko
fakultet nije završen u Bosni i Hercegovini ili je
diploma stečenu u nekoj drugoj državi nakon
06.04.1992. godine),
b) potvrdu/uvjerenje o radnom iskustvu u struci nakon
stjecanja zvanja u skladu sa članom 8. tačka b) ovoga
Pravilnika i
c) dokaz o uplati iznosa utvrđene naknade troškova za
pohađanje obuke i polaganje stručnog ispita.
Broj 79 - Strana 18 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Član 10.
(Visina naknade)
(1) Troškove pohađanja obuke za certifikaciju i polaganje
stručnog ispita snosi podnosilac zahtjeva, dok za službenike
javnih savjetodavnih službi troškove snosi organ u kojem su
ti službenici uposleni.
(2) Visinu naknade za obuku za certifikaciju i polaganje
stručnog ispita utvrdit će federalni ministar posebnim
rješenjem u roku od 15 dana od dana donošenja Programa za
certifikaciju.
(3) Podnosilac zahtjeva ili organ iz stava (1) ovog člana
obavezan je da izvrši uplatu iznosa naknade iz stava (2) ovog
člana ovlaštenoj visokoškolskoj ustanovi i/ili stručno
upravnoj organizaciji iz člana 6. ovog Pravilnika i to na račun
javnih prihoda (federalni ili kantonalni) ili na račun
ovlaštenog lica ukoliko isti nije budžetski korisnik.
Član 11.
(Lista kandidata za pohađanje obuke za certifikaciju)
Nakon isteka roka utvrđenog za dostavu zahtjeva za
pohađanje obuke za certifikaciju i polaganje stručnog ispita,
ovlašteno lice provodi postupak provjere kompletnosti
dostavljenih zahtjeva te pismeno obavještava kandidate o datumu,
vremenu i mjestu održavanja obuke.
Član 12.
(Obuka za certifikaciju)
(1) Obuku za certifikaciju organizuje i provodi ovlašteno lice po
oblastima savjetodavne djelatnosti prema Programu za
certifikaciju, kojim će za svaku oblast savjetodavne
djelatnosti biti utvrđene nastavne oblasti, moduli u okviru
nastavnih oblasti i teme u okviru modula, kao i broj sati
praktične i teoretske obuke.
(2) Kandidat koji prisustvuje najmanje 80% obuke utvrđene
Programom za certifikaciju, stiče pravo da pristupi polaganju
stručnog ispita iz određene oblasti savjetodavne djelatnosti.
(3) Ovlašteno lice je dužno uspostaviti i voditi evidenciju o
prisustvu odnosno odsustvu kandidata tokom obuke, na
osnovu koje utvrđuje listu kandidata koji su ispunili uslove
za polaganje stručnog ispita.
(4) Ovlašteno lice je dužno kandidatima iz stava (2) ovoga
članka u roku od 15 dana od dana završetka obuke, dostaviti
pisanu obavijest o datumu, vremenu i mjestu održavanja
stručnog ispita.
Član 13.
(Stručni ispit)
(1) Za polaganje stručnog ispita, ovlašteno lice za svaku oblast
savjetodavne djelatnosti, imenuje komisiju od tri člana koja
u pisanoj formi, u cilju provjere znanja iz određene oblasti
savjetodavne djelatnosti, utvrđuje sadržaj ispitnih pitanja.
(2) Ostvareni uspjeh kandidata na stručnom ispitu ocjenjuje se
opisnom ocjenom "položio" ili "nije položio".
(3) Kandidat je uspješno položio stručni ispit ako je ostvario
najmanje 70% od ukupnog broja bodova.
(4) Za kandidate koji ne polože stručni ispit, ovlašteno lice je
dužno organizovati ponovno polaganje stručnog ispita u roku
od 30 dana od dana objavljivanja rezultata.
(5) Kandidat koji u ponovljenom roku ne položi, gubi pravo
polaganja stručnog ispita u tekućoj godini.
(6) Ako kandidat odustane od polaganju stručnog ispita smatrat
će se da ispit nije položio.
(7) Polaganje stručnog ispita može se odložiti ako je kandidat,
zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga, bio spriječen da
pristupi polaganju ispita.
(8) Ovlašteno lice je dužno kandidatima koji su položili stručni
ispit u roku od 8 dana od završetka ispita dostaviti pisanu
obavijest.
Srijeda, 5. 10. 2022.
Član 14.
(Oblik, sadržaj i izdavanje certifikata)
Kandidatima koji su položili stručni ispit, ovlašteno lice u
roku od 15 dana od dana polaganja, izdaje certifikat o položenom
stručnom ispitu na Obrascu broj 2. koji se nalazi u prilogu ovog
Pravilnika i čini njegov sastavni dio.
Član 15.
(Obaveza vlasnika certifikata)
Fizičko lice kojem je izdat certifikat od strane ovlaštenog
lica, dužno je Federalnom ministarstvu u roku od 30 dana od dana
dobijanja certifikata, podnijeti zahtjev za upis u Registar
savjetodavaca na Obrascu broj 3. koji se nalazi u prilogu ovog
Pravilnika i čini njegov sastavni dio.
Član 16.
(Izvještaj o provedenoj obuci i stručnom ispitu)
Ovlašteno lice je dužno u roku od 15 dana nakon okončanja
stručnog ispita, Federalnom ministarstvu dostaviti cjelovit
izvještaj o provedenoj obuci i stručnom ispitu.
POGLAVLJE III. OBAVEZNA OBUKA SAVJETODAVCA
Član 17.
(Obavezna obuka)
(1) Obavezna obuka je organizovani oblik teoretskog i stručno-
praktičnog osposobljavanja poljoprivrednih savjetodavaca
za oblasti savjetodavne djelatnosti iz člana 2. stav (2) ovog
Pravilnika.
(2) Obaveznu obuku za poljoprivrednog savjetodavaca provodi
ovlašteno lice prema Programu obavezne obuke, kojim će za
svaku oblast savjetodavne djelatnosti biti utvrđene nastavne
oblasti, moduli u okviru nastavnih oblasti i teme u okviru
modula, kao i broj sati praktične i teoretske obuke.
(3) Poljoprivredni savjetodavac je dužan pohađati najmanje 80
% obavezne obuke iz oblasti savjetodavne djelatnosti za koju
posjeduje certifikat, i to najmanje jednom svake sljedeće tri
godine, nakon godine u kojoj je upisan u Registar
savjetodavaca, čime stiče pravo dobivanja potvrde o
završenoj obaveznoj obuci.
(4) Ovlašteno lice je dužno uspostaviti i voditi evidenciju o
prisustvu, odnosno odsustvu poljoprivrednih savjetodavaca
sa obavezne obuke.
Član 18.
(Zahtjev za pohađanje obavezne obuke)
(1) Obavještenje o sadržaju, planu i rasporedu izvođenja
obavezne obuke i rokovima za dostavu zahtjeva za
pohađanje obavezne obuke ovlašteno lice objavljuje na
svojoj službenoj web stranici u roku od 30 dana od objave
Programa obavezne obuke u tekućoj godini.
(2) Zahtjev za pohađanje obavezne obuke poljoprivredni
savjetodavac podnosi ovlaštenom licu za oblast/i
savjetodavne djelatnosti za koju/e posjeduje certifikat/e u
skladu sa obavještenjem iz stava (1) ovoga člana na Obrascu
broj 4. koji se nalazi u prilogu ovoga Pravilnika i čini njegov
sastavni dio, a isti se može preuzeti u sjedištu ili na službenoj
web stranici Federalnog ministarstva i ovlaštenog lica.
(3) Uz zahtjev poljoprivredni savjetodavac je dužan priložiti
dokaz o uplati naknade za pohađanje obavezne obuke na
račun ovlaštenog lica.
Član 19.
(Visina naknade za pohađanje obavezne obuke)
(1) Troškove za pohađanje obavezne obuke snosi podnosilac
zahtjeva, dok za službenike javnih savjetodavnih službi
troškove snosi organ u kojem su ti službenici uposleni.
(2) Visinu naknade za troškove iz stava (1) ovog člana utvrđuje
federalni ministar posebnim rješenjem.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(3) Podnosilac zahtjeva ili organ iz stava (1) ovog člana
obavezan je da izvrši uplatu iznosa naknade iz stava (2) ovog
člana ovlaštenoj visokoškolskoj ustanovi i/ili stručno
upravnoj organizaciji iz člana 6. ovog Pravilnika i to na račun
javnih prihoda (federalni ili kantonalni) ili na račun
ovlaštenog lica ukoliko isti nije budžetski korisnik.
Član 20.
(Lista kandidata za pohađanje obavezne obuke)
(1) Nakon isteka roka utvrđenog za dostavu zahtjeva za
pohađanje obavezne obuke, ovlašteno lice provodi postupak
provjere kompletnosti dostavljenih zahtjeva.
(2) Izvođač obuke dužan je kandidatima, koji ispunjavaju uslove
za pohađanje obavezne obuke, dostaviti pisanu obavijest o
datumu, vremenu i mjestu održavanja obuke.
Član 21.
(Izdavanje potvrde)
(1) Poljoprivrednom savjetodavcu koji je ispunio uslove u
skladu sa članom 17. stav (3) ovog Pravilnika, ovlašteno lice
izdaje potvrdu o završenoj obaveznoj obuci za oblast
savjetodavne djelatnosti za koju je dobio certifikat na
Obrascu broj 5. koji se nalazi u prilogu ovoga Pravilnika i
čini njegov sastavni dio, u roku od 15 dana od dana završetka
obuke.
(2) Jedan primjerak potvrde iz stava (1) ovog člana, ovlašteno
lice je dužno dostaviti Federalnom ministarstvu.
DIO TREĆI - UPIS I VOĐENJE REGISTRA
SAVJETODAVACA
POGLAVLJE I. NAČIN I POSTUPAK PODNOŠENJA
ZAHTJEVA ZA UPIS U REGISTAR SAVJETODAVACA,
BRISANJE I/ILI IZMJENU PODATAKA
Član 22.
(Podnošenje zahtjeva)
(1) Za upis u Registar savjetodavaca, podnosilac zahtjeva iz
člana 15. ovog Pravilnika dužan je uz zahtjev koji se podnosi
na Obrascu 3. priložiti u originalu ili ovjerenoj kopiji
certifikat/e.
(2) Podnosilac zahtjeva iz stava (1) ovog člana dužan je uz
zahtjev dostaviti i dokaz o uplati federalne upravne takse za
izdavanje rješenja prema propisu koji uređuje federalne
upravne takse.
(3) Obrazac zahtjeva može se preuzeti u sjedištu ili na službenoj
web stranici Federalnog ministarstva.
Član 23.
(Izdavanje rješenja o upisu u Registar savjetodavaca)
(1) Nakon provedenog postupka provjere kompletnosti zahtjeva
za upis u Registar savjetodavaca propisan Zakonom i ovim
Pravilnikom, Federalno ministarstvo donosi rješenje i
podnosioca zahtjeva upisuje u Registar savjetodavaca.
(2) Federalno ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva
za upis u Registar savjetodavaca ukoliko utvrdi da
podnosilac zahtjeva ne ispunjava uslove propisane Zakonom
i Pravilnikom.
Član 24.
(Pravo i obaveza poljoprivrednog savjetodavca upisanog u
Registar savjetodavaca)
(1) Poljoprivredni savjetodavac upisan u Registar savjetodavaca
stiče pravo da obavlja poslove savjetodavca u
oblasti/oblastima savjetodavne djelatnosti za koju posjeduje
certifikat/e i dužan je o promjeni podataka na osnovu kojih
je izvršen upis i izdano rješenje o upisu u Registar
savjetodavaca izvijestiti Federalno ministarstvo u roku od 15
dana od dana nastanka promjene.
Broj 79 - Strana 19
(2) Zahtjev za izmjenu podataka na osnovu kojih je izvršen upis
u Registar savjetodavaca poljoprivredni savjetodavac
dostavlja na Obrascu broj 3.
(3) Federalno ministarstvo po zahtjevu poljoprivrednog
savjetodavca na osnovu dokumentovanih činjenica o
promjeni podataka vrši izmjene u Registru savjetodavaca.
Član 25.
(Brisanje iz Registra savjetodavaca)
(1) Zahtjev za brisanje iz Registra savjetodavaca poljoprivredni
savjetodavac dostavlja na Obrascu broj 3.
(2) Federalno ministarstvo poljoprivrednog savjetodavca briše
iz Registra savjetodavca na osnovu zahtjeva ili po službenoj
dužnosti, ukoliko poljoprivredni savjetodavac ne ispunjava
uslove propisane Zakonom i ovim Pravilnikom, o čemu
donosi rješenje o brisanju iz Registra savjetodavaca.
POGLAVLJE II. REGISTAR SAVJETODAVACA
Član 26.
(Registar savjetodavaca i zbirka dokumenata)
(1) Federalno ministarstvo vodi elektronski Registar
savjetodavaca.
(2) Uz Registar iz stava (1) ovoga člana osniva se i zbirka
dokumenta, odvojeno za svakog poljoprivrednog
savjetodavca u koju se u obliku kartoteke unose dokumenti i
drugi spisi u vezi sa upisom, brisanjem ili izmjenom
podataka.
Član 27.
(Ovlašteno lice za vođenje Registra savjetodavaca)
(1) Upis u Registar savjetodavaca, kao i unos dokumenta i
drugih spisa u zbirku dokumenta vrši lice koje za to ovlasti
federalni ministar.
(2) Ovlašteno lice iz stava (1) ovoga člana odgovorno je za
pravilan upis i uredno vođenje Registra savjetodavaca i
zbirke dokumenta, te je dužno da redovno ažurira Registar
savjetodavaca i čuva zbirku dokumenta tako da se zaštiti od
zloupotrebe, oštećenja ili uništenja.
Član 28.
(Registar savjetodavaca)
(1) Registar savjetodavaca sadrži sljedeće podatke:
a) registarski broj i datum upisa u registar,
b) broj i datum rješenja o upisu u registar,
c) ime, prezime i zvanje savjetodavca,
d) kontakt podatke (adresa, broj telefona i adresa
elektronske pošte),
e) broj i datum izdavanja certifikata, oblast savjetodavne
djelatnosti i naziv ovlaštenog lica koji ga je izdao,
f) radno mjesto savjetodavca i naziv poslodavca, ako je
uposlen,
g) evidencija o potvrdama o završenoj obaveznoj obuci,
h) podatke o brisanju iz registra,
i) izmjene i dopune podataka na osnovu kojih je izvršen
upis u registar.
(2) Lista savjetodavaca upisanih i brisanih u Registar
savjetodavaca nalazi se na službenoj web stanici Federalnog
ministarstva i redovno se ažurira.
DIO ČETVRTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 29.
Registar savjetodavaca koji je uspostavljen u skladu sa
Pravilnikom o obuci, certifikatu i registru poljoprivrednih
savjetodavaca ("Službene novine Federacije BiH", br. 38/15 i
85/21) sa svim upisanim podacima nastavlja se voditi u skladu s
ovim Pravilnikom. Rješenje koje je izdato na osnovu istog
Pravilnika kojim je odobreno provođenje obuka i izdavanje
certifikata ostaje na snazi do isteka roka na koje je rješenje izdato.
Broj 79 - Strana 20 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Član 30. Član 32.
Poljoprivredni savjetodavac koji je upisan u Registar (Stupanje na snagu)
savjetodavaca u skladu s propisima koji su važili do dana stupanja Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana
na snagu ovog Pravilnika zadržava status poljoprivrednog objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
savjetodavca stečen po tom osnovu. Broj 04-2-02/1-1115-2/22
Član 31. 30. septembra 2022. godine Ministar
(Prestanak važenja) Sarajevo Mr. sci. Šemsudin Dedić, s. r.
Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi
Pravilnik o obuci, certifikatu i registru poljoprivrednih
savjetodavaca ("Službene novine Federacije BiH", br. 38/15 i
85/21).
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 21
Broj 79 - Strana 22 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 23
Broj 79 - Strana 24 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 25
Broj 79 - Strana 26 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Temeljem članka 18. stavak (5) Zakona o poljoprivrednim
savjetodavnim službama ("Službene novine Federacije BiH", br.
66/13 i 25/22), federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva donosi
PRAVILNIK
O OBUCI, STRUČNOM ISPITU, CERTIFIKATU I
REGISTRU POLJOPRIVREDNIH SAVJETODAVACA
DIO PRVI - OPĆE ODREDBE
Članak 1.
(Predmet)
Ovim Pravilnikom se uređuje način, postupak organiziranja
i izvođenja teoretske i praktične obuke za fizičke osobe za
polaganje stručnog ispita za poljoprivrednog savjetodavca (u
daljnjem tekstu: obuka za certifikaciju), način i uvjeti polaganja
stručnog ispita, visina naknade, obrazac i izdavanje certifikata,
uvjeti koje moraju ispunjavati visokoškolske ustanove i/ili stručne
upravne organizacije i postupak dodjele javnog ovlaštenja, način
provjere njihove ispunjenosti, način, postupak organiziranja i
izvođenja obvezne obuke za poljoprivrednog savjetodavca (u
daljnjem tekstu: obvezna obuka), visina naknade za pohađanje
obvezne obuke, uvjeti i način upisa u Registar poljoprivrednih
savjetodavaca (u daljnjem tekstu: Registar savjetodavaca) i
vođenje Registra savjetodavaca.
Članak 2.
(Poljoprivredni savjetodavac)
(1) Poslove savjetodavne djelatnosti na teritoriju Federacije
Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija) može
obavljati fizička osoba koja ima certifikat o položenom
stručnom ispitu za određenu oblast savjetodavne djelatnosti
iz stavka (2) ovog članka (u daljnjem tekstu: certifikat), koje
je upisano u Registar savjetodavaca kod Federalnog
ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva (u
daljnjem tekstu: Federalno ministarstvo), a koja je dužna
pohađati obveznu obuku najmanje jednom svake sljedeće tri
godine, nakon godine u kojoj je upisano u Registar
savjetodavaca.
(2) Obuka za certifikaciju, polaganje stručnog ispita i izdavanje
certifikata i obvezna obuka se organizira za sljedeće oblasti
savjetodavne djelatnosti:
a) ratarstvo, povrtlarstvo, mehanizacija i ekonomika ovih
proizvodnji,
b) voćarstvo, mehanizacija i ekonomika ove proizvodnje,
c) vinogradarstvo, mehanizacija i ekonomika ove
proizvodnje,
d) stočarstvo, akvakultura, mehanizacija i ekonomika
ovih proizvodnji,
e) ruralni razvoj.
(3) U vršenju poslova savjetodavne djelatnosti, poljoprivredni
savjetodavac dužan je pridržavati se metoda savjetodavnog
rada iz članka 6. stavak (6) Zakona o poljoprivrednim
savjetodavnim službama ("Službene novine Federacije
BiH", br. 66/13 i 25/22) (u daljnjem tekstu: Zakon).
DIO DRUGI - ORGANIZACIJA I PROVOĐENJE OBUKE
ZA CERTIFIKACIJU, POLAGANJE STRUČNOG ISPITA
I IZDAVANJE CERTIFIKATA I ORGANIZACIJA I
PROVOĐENJE OBVEZNE OBUKE
POGLAVLJE I. POSTUPAK ZA DODJELU JAVNOG
OVLAŠTENJA
Članak 3.
(Uvjeti za dodjelu javnog ovlaštenja)
Poslove iz članka 20. stavak (1) Zakona, Federalno
ministarstvo može povjeriti visokoškolskoj ustanovi i/ili stručnoj
upravnoj organizaciji za obrazovanje u poljoprivredi, sukladno
Srijeda, 5. 10. 2022.
članku 26. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne
i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 35/05)
koja ispunjava sljedeće uvjete:
a) da je registrirana za djelatnost obrazovanja u
poljoprivredi na teritoriju Federacije,
b) da raspolaže sa odgovarajućim prostorom i
materijalno-tehničkim sredstvima za provođenje
Programa teoretske i praktične obuke za certifikaciju (u
daljnjem tekstu: Program za certifikaciju) i Programa
obvezne obuke poljoprivrednih savjetodavaca (u
daljnjem tekstu: Program obvezne obuke),
c) da zapošljava ili angažira najmanje jednog predavača
sa znanstvenim zvanjem doktora znanosti za svaku
nastavnu oblast u okviru oblasti savjetodavne
djelatnosti koje će biti utvrđene Programom obuke za
certifikaciju, sukladno članku 12. stavak (1) ovog
Pravilnika.
d) da zapošljava ili angažira najmanje jednog predavača
koji ima visoku stručnu spremu – VII stupanj i
najmanje deset godina radnog iskustva ili najmanje
zvanje magistra sa najmanje pet godina radnog
iskustva za svaku nastavnu oblast u okviru oblasti
savjetodavne djelatnosti koje će biti utvrđene
Programom obvezne obuke sukladno članku 17. stavak
(2) ovog Pravilnika.
Članak 4.
(Javni poziv)
(1) Federalno ministarstvo raspisuje Javni poziv za dostavljanje
prijava za dodjelu javnog ovlaštenja za obavljanje poslova iz
članka 20. stavak (1) Zakona.
(2) Prijava na Javni poziv iz stavka (1) ovog članka podnosi se
na Obrascu broj 6. koji se nalazi u prilogu ovog Pravilnika i
čini njegov sastavni dio.
(3) Uz Obrazac iz stavka (2) ovog članka dostavlja se sljedeća
dokumentacija:
a) ovjerena kopija rješenja o upisu u sudski registar,
b) potpisan od strane odgovorne osobe i pečatom ovjeren
spisak predavača sukladno članku 3. toč. c) i d) ovog
Pravilnika sa njihovim kraćim biografijama,
c) od strane odgovorne osobe potpisanu i ovjerenu izjavu
da ispunjava uvjete propisane člankom 3. točka b) ovog
Pravilnika.
Članak 5.
(Povjerenstvo za ocjenu ispunjenosti uvjeta)
(1) Po prijemu prijave iz članka 4. ovog Pravilnika, federalni
ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva (u daljnjem
tekstu: federalni ministar) imenuje povjerenstvo od najmanje
tri člana od predstavnika Federalnog ministarstva za
provođenje procedure po Javnom pozivu iz članka 4. stavak
(1) ovog Pravilnika.
(2) Povjerenstvo iz stavka (1) ovog članka ima zadatak sačiniti
listu prijavljenih kandidata koji su ispunili i listu kandidata
koji nisu ispunili uvjete propisane Javnim pozivom i ovim
Pravilnikom te predložiti federalnom ministru izdavanje
rješenja o ovlaštenju za obavljanje poslova iz članka 20.
stavak (1) Zakona.
Članak 6.
(Povjeravanje poslova)
Na temelju prijedloga Povjerenstva iz članka 5. ovog
Pravilnika, federalni ministar donosi rješenje kojim ovlašćuje
visokoškolsku ustanovu i/ili stručnu upravnu organizaciju za
obrazovanje u poljoprivredi (u daljnjem tekstu: ovlaštena osoba)
za vršenje poslova iz članka 20. stavak (1) Zakona za razdoblje od
5 (pet) godina.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 7.
(Obavijest o promjenama)
(1) Ako u tijeku razdoblja za koje je izdato ovlaštenje iz članka
6. ovog Pravilnika nastanu promjene u vezi ispunjavanja
uvjeta na temelju kojih je izdato ovlaštenje, ovlaštena osoba
je dužna o navedenim promjenama obavijestiti Federalno
ministarstvo u roku od 15 dana od dana nastale promjene.
(2) U slučaju da se utvrdi da ovlaštena osoba prestane
ispunjavati uvjete iz članka 3. ovog Pravilnika, federalni
ministar će donijeti rješenje kojim će ukinuti dato ovlaštenje.
POGLAVLJE II. OBUKA ZA CERTIFIKACIJU,
STRUČNI ISPIT I IZDAVANJE CERTIFIKATA
FIZIČKIM OSOBAMA
Članak 8.
(Uvjeti za pohađanje obuke za certifikaciju i polaganje stručnog
ispita)
Fizička osoba koja podnosi zahtjev za pohađanje obuke za
certifikaciju i polaganje stručnog ispita za poljoprivrednog
savjetodavca (u daljnjem tekstu: stručni ispit) mora ispunjavati
sljedeće uvjete, i imati:
a) stečeno zvanje diplomiranog inženjera agronomije -
VSS-VII stupanj stručne spreme, ili visoko
obrazovanje prvog ciklusa (koji se vrednuje sa
najmanje 180 ECTS bodova) ili drugog ili trećeg
ciklusa Bolonjskog sustava studiranja, fakultet
biotehničkih znanosti- oblast poljoprivrede i
b) najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima iz
oblasti agronomije ili ruralnog razvoja nakon stjecanja
zvanja sukladno točki a) ovoga članka.
Članak 9.
(Podnošenje zahtjeva)
(1) Zahtjev za pohađanje obuke za certifikaciju i polaganje
stručnog ispita, fizička osoba podnosi ovlaštenoj osobi.
(2) Obavijest o planu i rasporedu izvođenja obuke za
certifikaciju, te rokovima za dostavu zahtjeva za pohađanje
obuke i polaganja stručnog ispita objavljuje ovlaštena osoba
na svojoj službenoj web stranici.
(3) Zahtjev iz stavka (1) ovog članka, fizička osoba podnosi na
Obrascu broj 1. koji se nalazi u prilogu ovog Pravilnika i čini
njegov sastavni dio, a isti se može preuzeti u sjedištu ili na
službenoj web stranici Federalnog ministarstva i ovlaštene
osobe.
(4) Fizička osoba je dužna uz zahtjev dostaviti u originalu ili
ovjerenoj kopiji sljedeće dokumente:
a) osobnu iskaznicu,
a) diplomu fakulteta (nostrificirana diploma, ukoliko
fakultet nije završen u Bosni i Hercegovini ili je
diploma stečenu u nekoj drugoj državi nakon
06.04.1992. godine),
b) potvrdu/uvjerenje o radnom iskustvu u struci nakon
stjecanja zvanja sukladno članku 8. točka b) ovoga
Pravilnika i
c) dokaz o uplati iznosa utvrđene naknade troškova za
pohađanje obuke i polaganje stručnog ispita.
Članak 10.
(Visina naknade)
(1) Troškove pohađanja obuke za certifikaciju i polaganje
stručnog ispita snosi podnositelj zahtjeva, dok za službenike
javnih savjetodavnih službi troškove snosi organ u kojem su
ti službenici uposleni.
(2) Visinu naknade za obuku za certifikaciju i polaganje
stručnog ispita utvrdit će federalni ministar posebnim
rješenjem u roku od 15 dana od dana donošenja Programa za
certifikaciju.
Broj 79 - Strana 27
(3) Podnositelj zahtjeva ili organ iz stavka (1) ovog članka
obvezan je izvršiti uplatu iznosa naknade iz stavka (2) ovog
članka ovlaštenoj visokoškolskoj ustanovi i/ili stručno
upravnoj organizaciji iz članka 6. ovog Pravilnika i to na
račun javnih prihoda (federalni ili kantonalni) ili na račun
ovlaštene osobe ukoliko isti nije proračunski korisnik.
Članak 11.
(Lista kandidata za pohađanje obuke za certifikaciju)
Nakon isteka roka utvrđenog za dostavu zahtjeva za
pohađanje obuke za certifikaciju i polaganje stručnog ispita,
ovlaštena osoba provodi postupak provjere kompletnosti
dostavljenih zahtjeva te pismeno obavještava kandidate o datumu,
vremenu i mjestu održavanja obuke.
Članak 12.
(Obuka za certifikaciju)
(1) Obuku za certifikaciju organizira i provodi ovlaštena osoba
po oblastima savjetodavne djelatnosti prema Programu za
certifikaciju, kojim će za svaku oblast savjetodavne
djelatnosti biti utvrđene nastavne oblasti, moduli u okviru
nastavnih oblasti i teme u okviru modula, kao i broj sati
praktične i teoretske obuke.
(2) Kandidat koji sudjeluje na najmanje 80% obuke utvrđene
Programom za certifikaciju, stječe pravo pristupiti polaganju
stručnog ispita iz određene oblasti savjetodavne djelatnosti.
(3) Ovlaštena osoba je dužna uspostaviti i voditi evidenciju o
prisustvu odnosno odsustvu kandidata tijekom obuke, na
temelju koje utvrđuje listu kandidata koji su ispunili uvjete
za polaganje stručnog ispita.
(4) Ovlaštena osoba dužna je kandidatima iz stavka (2) ovoga
članka u roku od 15 dana od dana završetka obuke, dostaviti
pisanu obavijest o datumu, vremenu i mjestu održavanja
stručnog ispita.
Članak 13.
(Stručni ispit)
(1) Za polaganje stručnog ispita, ovlaštena osoba za svaku oblast
savjetodavne djelatnosti, imenuje povjerenstvo od tri člana
koje u pisanoj formi, u cilju provjere znanja iz određene
oblasti savjetodavne djelatnosti, utvrđuje sadržaj ispitnih
pitanja.
(2) Ostvareni uspjeh kandidata na stručnom ispitu ocjenjuje se
opisnom ocjenom "položio" ili "nije položio".
(3) Kandidat je uspješno položio stručni ispit ako je ostvario
najmanje 70% od ukupnog broja bodova.
(4) Za kandidate koji ne polože stručni ispit, ovlaštena osoba
dužna je organizirati ponovno polaganje stručnog ispita u
roku od 30 dana od dana objavljivanja rezultata.
(5) Kandidat koji u ponovljenom roku ne položi, gubi pravo
polaganja stručnog ispita u tekućoj godini.
(6) Ako kandidat odustane od polaganju stručnog ispita smatrat
će se da ispit nije položio.
(7) Polaganje stručnog ispita može se odložiti ako je kandidat,
zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga, bio spriječen da
pristupi polaganju ispita.
(8) Ovlaštena osoba dužna je kandidatima koji su položili stručni
ispit u roku od 8 dana od završetka ispita dostaviti pisanu
obavijest.
Članak 14.
(Oblik, sadržaj i izdavanje certifikata)
Kandidatima koji su položili stručni ispit, ovlaštena osoba u
roku od 15 dana od dana polaganja, izdaje certifikat o položenom
stručnom ispitu na Obrascu broj 2. koji se nalazi u prilogu ovog
Pravilnika i čini njegov sastavni dio.
Broj 79 - Strana 28 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 15.
(Obveza vlasnika certifikata)
Fizička osoba kojoj je izdat certifikat od strane ovlaštene
osobe, dužna je Federalnom ministarstvu u roku od 30 dana od
dana dobivanja certifikata, podnijeti zahtjev za upis u Registar
savjetodavaca na Obrascu broj 3. koji se nalazi u prilogu ovog
Pravilnika i čini njegov sastavni dio.
Članak 16.
(Izvješće o provedenoj obuci i stručnom ispitu)
Ovlaštena osoba dužna je u roku od 15 dana nakon
okončanja stručnog ispita, Federalnom ministarstvu dostaviti
cjelovito izvješće o provedenoj obuci i stručnom ispitu.
POGLAVLJE III. OBVEZNA OBUKA SAVJETODAVCA
Članak 17.
(Obvezna obuka)
(1) Obvezna obuka je organizirani oblik teoretskog i stručno-
praktičnog osposobljavanja poljoprivrednih savjetodavaca
za oblasti savjetodavne djelatnosti iz članka 2. stavak (2)
ovog Pravilnika.
(2) Obveznu obuku za poljoprivrednog savjetodavaca provodi
ovlaštena osoba prema Programu obvezne obuke, kojim će
za svaku oblast savjetodavne djelatnosti biti utvrđene
nastavne oblasti, moduli u okviru nastavnih oblasti i teme u
okviru modula, kao i broj sati praktične i teoretske obuke.
(3) Poljoprivredni savjetodavac je dužan pohađati najmanje
80% obvezne obuke iz oblasti savjetodavne djelatnosti za
koju posjeduje certifikat, i to najmanje jednom svake
sljedeće tri godine, nakon godine u kojoj je upisan u Registar
savjetodavaca, čime stječe pravo dobivanja potvrde o
završenoj obveznoj obuci.
(4) Ovlaštena osoba dužna je uspostaviti i voditi evidenciju o
nazočnosti, odnosno nenazočnosti poljoprivrednih
savjetodavaca na obveznoj obuci.
Članak 18.
(Zahtjev za pohađanje obvezne obuke)
(1) Obavještenje o sadržaju, planu i rasporedu izvođenja
obvezne obuke i rokovima za dostavu zahtjeva za pohađanje
obvezne obuke ovlaštena osoba objavljuje na svojoj
službenoj web stranici u roku od 30 dana od objave Programa
obvezne obuke u tekućoj godini.
(2) Zahtjev za pohađanje obvezne obuke poljoprivredni
savjetodavac podnosi ovlaštenoj osobi za oblast/i
savjetodavne djelatnosti za koju/e posjeduje certifikat/e
sukladno obavještenju iz stavka (1) ovoga članka na Obrascu
broj 4. koji se nalazi u prilogu ovoga Pravilnika i čini njegov
sastavni dio, a isti se može preuzeti u sjedištu ili na službenoj
web stranici Federalnog ministarstva i ovlaštene osobe.
(3) Uz zahtjev poljoprivredni savjetodavac je dužan priložiti
dokaz o uplati naknade za pohađanje obvezne obuke na
račun ovlaštene osobe.
Članak 19.
(Visina naknade za pohađanje obvezne obuke)
(1) Troškove za pohađanje obvezne obuke snosi podnositelj
zahtjeva, dok za službenike javnih savjetodavnih službi
troškove snosi organ u kojem su ti službenici uposleni.
(2) Visinu naknade za troškove iz stavka (1) ovog članka
utvrđuje federalni ministar posebnim rješenjem.
(3) Podnositelj zahtjeva ili organ iz stavka (1) ovog članka
obvezan je izvršiti uplatu iznosa naknade iz stavka (2) ovog
članka ovlaštenoj visokoškolskoj ustanovi i/ili stručno
upravnoj organizaciji iz članka 6. ovog Pravilnika i to na
račun javnih prihoda (federalni ili kantonalni) ili na račun
ovlaštene osobe ukoliko isti nije proračunski korisnik.
Srijeda, 5. 10. 2022.
Članak 20.
(Lista kandidata za pohađanje obvezne obuke)
(1) Nakon isteka roka utvrđenog za dostavu zahtjeva za
pohađanje obvezne obuke, ovlaštena osoba provodi
postupak provjere kompletnosti dostavljenih zahtjeva.
(2) Izvođač obuke dužan je kandidatima, koji ispunjavaju uvjete
za pohađanje obvezne obuke, dostaviti pisanu obavijest o
datumu, vremenu i mjestu održavanja obuke.
Članak 21.
(Izdavanje potvrde)
(1) Poljoprivrednom savjetodavcu koji je ispunio uvjete
sukladno članku 17. stavak (3) ovog Pravilnika, ovlaštena
osoba izdaje potvrdu o završenoj obveznoj obuci za oblast
savjetodavne djelatnosti za koju je dobio certifikat na
Obrascu broj 5. koji se nalazi u prilogu ovoga Pravilnika i
čini njegov sastavni dio, u roku od 15 dana od dana završetka
obuke.
(2) Jedan primjerak potvrde iz stavka (1) ovog članka, ovlaštena
osoba dužna je dostaviti Federalnom ministarstvu.
DIO TREĆI - UPIS I VOĐENJE REGISTRA
SAVJETODAVACA
POGLAVLJE I - NAČIN I POSTUPAK PODNOŠENJA
ZAHTJEVA ZA UPIS U REGISTAR SAVJETODAVACA,
BRISANJE I/ILI IZMJENU PODATAKA
Članak 22.
(Podnošenje zahtjeva)
(1) Za upis u Registar savjetodavaca, podnositelj zahtjeva iz
članka 15. ovog Pravilnika dužan je uz zahtjev koji se
podnosi na Obrascu 3. priložiti u originalu ili ovjerenoj kopiji
certifikat/e.
(2) Podnositelj zahtjeva iz stavka (1) ovog članka dužan je uz
zahtjev dostaviti i dokaz o uplati federalne upravne takse za
izdavanje rješenja prema propisu koji uređuje federalne
upravne takse.
(3) Obrazac zahtjeva može se preuzeti u sjedištu ili na službenoj
web stranici Federalnog ministarstva.
Članak 23.
(Izdavanje rješenja o upisu u Registar savjetodavaca)
(1) Nakon provedenog postupka provjere kompletnosti zahtjeva
za upis u Registar savjetodavaca propisan Zakonom i ovim
Pravilnikom, Federalno ministarstvo donosi rješenje i
podnositelja zahtjeva upisuje u Registar savjetodavaca.
(2) Federalno ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva
za upis u Registar savjetodavaca ukoliko utvrdi da
podnositelj zahtjeva ne ispunjava uvjete propisane Zakonom
i Pravilnikom.
Članak 24.
(Pravo i obveza poljoprivrednog savjetodavca upisanog u
Registar savjetodavaca)
(1) Poljoprivredni savjetodavac upisan u Registar savjetodavaca
stječe pravo da obavlja poslove savjetodavca u
oblasti/oblastima savjetodavne djelatnosti za koju posjeduje
certifikat/e i dužan je o promjeni podataka na osnovu kojih
je izvršen upis i izdano rješenje o upisu u Registar
savjetodavaca izvijestiti Federalno ministarstvo u roku od 15
dana od dana nastanka promjene.
(2) Zahtjev za izmjenu podataka na osnovu kojih je izvršen upis
u Registar savjetodavaca poljoprivredni savjetodavac
dostavlja na Obrascu broj 3.
(3) Federalno ministarstvo po zahtjevu poljoprivrednog
savjetodavca na osnovu dokumentiranih činjenica o
promjeni podataka vrši izmjene u Registru savjetodavaca.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 25.
(Brisanje iz Registra savjetodavaca)
(1) Zahtjev za brisanje iz Registra savjetodavaca poljoprivredni
savjetodavac dostavlja na Obrascu broj 3.
(2) Federalno ministarstvo poljoprivrednog savjetodavca briše
iz Registra savjetodavca na temelju zahtjeva ili po službenoj
dužnosti, ukoliko poljoprivredni savjetodavac ne ispunjava
uvjete propisane Zakonom i ovim Pravilnikom, o čemu
donosi rješenje o brisanju iz Registra savjetodavaca.
POGLAVLJE II - REGISTAR SAVJETODAVACA
Članak 26.
(Registar savjetodavaca i zbirka dokumenata)
(1) Federalno ministarstvo vodi elektronski Registar
savjetodavaca.
(2) Uz Registar iz stavka (1) ovoga članka osniva se i zbirka
dokumenta, odvojeno za svakog poljoprivrednog
savjetodavca u koju se u obliku kartoteke unose dokumenti i
drugi spisi u vezi sa upisom, brisanjem ili izmjenom
podataka.
Članak 27.
(Ovlaštena osoba za vođenje Registra savjetodavaca)
(1) Upis u Registar savjetodavaca, kao i unos dokumenta i
drugih spisa u zbirku dokumenta vrši osoba koju za to ovlasti
federalni ministar.
(2) Ovlaštena osoba iz stavka (1) ovoga članka odgovorna je za
pravilan upis i uredno vođenje Registra savjetodavaca i
zbirke dokumenta, te je dužna redovno ažurirati Registar
savjetodavaca i čuvati zbirku dokumenta tako da se zaštiti od
zloupotrebe, oštećenja ili uništenja.
Članak 28.
(Registar savjetodavaca)
(1) Registar savjetodavaca sadrži sljedeće podatke:
a) registarski broj i datum upisa u registar,
b) broj i datum rješenja o upisu u registar,
c) ime, prezime i zvanje savjetodavca,
d) kontakt podatke (adresa, broj telefona i adresa
elektronske pošte),
e) broj i datum izdavanja certifikata, oblast savjetodavne
djelatnosti i naziv ovlaštene osobe koja ga je izdala,
Broj 79 - Strana 29
f) radno mjesto savjetodavca i naziv poslodavca, ako je
uposlen,
g) evidencija o potvrdama o završenoj obveznoj obuci,
h) podatke o brisanju iz registra,
i) izmjene i dopune podataka na temelju kojih je izvršen
upis u registar.
(2) Lista savjetodavaca upisanih i brisanih u Registar
savjetodavaca nalazi se na službenoj web stanici Federalnog
ministarstva i redovno se ažurira.
DIO ČETVRTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Članak 29.
Registar savjetodavaca koji je uspostavljen sukladno
Pravilniku o obuci, certifikatu i registru poljoprivrednih
savjetodavaca ("Službene novine Federacije BiH", br. 38/15 i
85/21) sa svim upisanim podacima nastavlja se voditi sukladno
ovom Pravilniku. Rješenje koje je izdato na temelju istog
Pravilnika kojim je odobreno provođenje obuka i izdavanje
certifikata ostaje na snazi do isteka roka na koje je rješenje izdato.
Članak 30.
Poljoprivredni savjetodavac koji je upisan u Registar
savjetodavaca sukladno propisima koji su važili do dana stupanja
na snagu ovog Pravilnika zadržava status poljoprivrednog
savjetodavca stečen po tom osnovu.
Članak 31.
(Prestanak važenja)
Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje važiti
Pravilnik o obuci, certifikatu i registru poljoprivrednih
savjetodavaca ("Službene novine Federacije BiH", br. 38/15 i
85/21).
Članak 32.
(Stupanje na snagu)
Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj 04-2-02/1-1115-2/22
30. rujna 2022. godine Ministar
Sarajevo Mr. sci. Šemsudin Dedić, v. r.
Broj 79 - Strana 30 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 31
Broj 79 - Strana 32 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 33
Broj 79 - Strana 34 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 35
Broj 79 - Strana 36 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
На основу члана 18. став (5) Закона о пољопривредним
савјетодавним службама ("Службене новине Федерације
БиХ", бр. 66/13 и 25/22), федерални министар пољопривреде,
водопривреде и шумарства доноси
ПРАВИЛНИК
О ОБУЦИ, СТРУЧНОМ ИСПИТУ, СЕРТИФИКАТУ И
РЕГИСТРУ ПОЉОПРИВРЕДНИХ САВЈЕТОДАВАЦА
ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Предмет)
Овим Правилником се уређује начин, поступак органи-
зовања и извођења теоретске и практичне обуке за физичка
лица за полагање стручног испита за пољопривредног савјето-
давца (у даљем тексту: обука за сертификацију), начин и услови
полагања стручног испита, висина накнаде, образац и издавање
сертификата, услови које морају испуњавати високошколске
установе и/или стручне управне организације и поступак додје-
ле јавног овлашћења, начин провјере њихове испуњености,
начин, поступак организовања и извођења обавезне обуке за
пољопривредног савјетодавца (у даљем тексту: обавезна обу-
ка), висина накнаде за похађање обавезне обуке, услови и начин
уписа у Регистар пољопривредних савјетодаваца (у даљем тек-
сту: Регистар савјетодаваца) и вођење Регистра савјетодаваца.
Члан 2.
(Пољопривредни савјетодавац)
(1) Послове савјетодавне дјелатности на територији Феде-
рације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Федера-
ција) може обављати физичко лице које има сертификат
о положеном стручном испиту за одређену област савје-
тодавне дјелатности из става (2) овог члана (у даљем
тексту: сертификат), које је уписано у Регистар савјето-
дваца код Федералног министарства пољопривреде,
водопривреде и шумарства (у даљем тексту: Федерално
министарство), а које је дужно похађати обавезну обуку
најмање једном сваке сљедеће три године, након године
у којој је уписано у Регистар савјетодаваца.
(2) Обука за сертификацију, полагање стручног испита и
издавање сертификата и обавезна обука се организује за
сљедеће области савјетодавне дјелатности:
a) ратарство, повртарство, механизација и економика
ових производњи,
b) воћарство, механизација и економика ове
производње,
c) виноградарство, механизација и економика ове
производње,
d) сточарство, аквакултура, механизација и (1) По пријему пријаве из члана 4. овог Правилника,
економика ових производњи,
e) рурални развој.
(3) У вршењу послова савјетодавне дјелатности, пољоприв-
редни савјетодавац дужан је придржавати се метода савје-
тодавног рада из члана 6. став (6) Закона о пољо-прив-
редним савјетодавним службама ("Службене нови-не Фе-
дерације БиХ", бр. 66/13 и 25/22) (у даљем тексту: Закон).
ДИО ДРУГИ - ОРГАНИЗАЦИЈА И ПРОВОЂЕЊЕ ОБУКЕ
ЗА СЕРТИФИКАЦИЈУ, ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ
ИСПИТА И ИЗДАВАЊЕ СЕРТИФИКАТА И
ОРГАНИЗАЦИЈА И ПРОВОЂЕЊЕ ОБАВЕЗНЕ ОБУКЕ
ПОГЛАВЉЕ I – ПОСТУПАК ЗА ДОДЈЕЛУ ЈАВНОГ
ОВЛАШЋЕЊА
Члан 3.
(Услови за додјелу јавног овлашћења)
Послове из члана 20. став (1) Закона, Федерално мини-
старство може повјерити високошколској установи и/или
Srijeda, 5. 10. 2022.
стручној управној организацији за образовање у пољопривре-
ди, у складу са чланом 26. Закона о организацији органа упра-
ве у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине
Федерације БиХ", број 35/05) која испуњава сљедеће услове:
a) да је регистрована за дјелатност образовања у
пољопривреди на територији Федерације,
b) да располаже са одговарајућим простором и
материјално-техничким средствима за провођење
Програма теоретске и практичне обуке за сертифи-
кацију (у даљем тексту: Програм за сертификацију)
и Програма обавезне обуке пољопривредних
савјетодаваца (у даљем тексту: Програм обавезне
обуке),
c) да запошљава или ангажује најмање једног преда-
вача са научним звањем доктора наука за сваку
наставну област у оквиру области савјетодавне
дјелатности које ће бити утврђене Програмом
обуке за сертификацију, у складу са чланом 12. став
(1) овог Правилника.
d) да запошљава или ангажује најмање једног
предавача који има високу стручну спрему – VII
степен и најмање десет година радног искуства или
најмање звање магистра са најмање пет година
радног искуства за сваку наставну област у оквиру
области савјетодавне дјелатности које ће бити
утврђене Програмом обавезне обуке у складу са
чланом 17. став (2) овог Правилника.
Члан 4.
(Јавни позив)
(1) Федерално министарство расписује Јавни позив за
достављање пријава за додјелу јавног овлашћења за
обављање послова из члана 20. став (1) Закона.
(2) Пријава на Јавни позив из става (1) овог члана подноси
се на Обрасцу број 6. који се налази у прилогу овог
Правилника и чини његов саставни дио.
(3) Уз Образац из става (2) овог члана доставља се следећа
документација:
a) овјерена копија рјешења о упису у судски регистар,
b) потписан од стране одговорног лица и печатом
овјерен списак предавача у складу са чланом 3. тач.
ц) и д) овог Правилника са њиховим краћим
биографијама,
c) од стране одговорног лица потписану и овјерену
изјаву да испуњава услове прописане чланом 3.
тачка б) овог Правилника.
Члан 5.
(Комисија за оцјену испуњености услова)
федерални министар пољопривреде, водопривреде и
шумарства (у даљем тексту: федерални министар)
именује комисију од најмање три члана од представника
Федералног министарства за провођење процедуре по
Јавном позиву из члана 4. став (1) овог Правилника.
(2) Комисија из става (1) овог члана има задатак да сачини
листу пријављених кандидата који су испунили и листу
кандидата који нису испунили услове прописане Јавним
позивом и овим Правилником те предложи федералном
министру издавање рјешења о овлашћењу за обављање
послова из члана 20. став (1) Закона.
Члан 6.
(Повјеравање послова)
На основу приједлога Комисије из члана 5. овог
Правилника, федерални министар доноси рјешење којим
овлашћује високошколску установу и/или стручну управну
организацију за образовање у пољопривреди (у даљем тексту:
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
овлашћено лице) за вршење послова из члана 20. став (1)
Закона за период од 5 (пет) година.
Члан 7.
(Обавијест о промјенама)
(1) Ако у току периода за које је издато овлашћење из члана
6. овог Правилника настану промјене у вези испуњавања
услова на основу којих је издато овлашћење, овлашћено
лице је дужно о наведеним промјенама обавијестити
Федерално министарство у року од 15 дана од дана
настале промјене.
(2) У случају да се утврди да овлашћено лице престане
испуњавати услове из члана 3. овог Правилника,
федерални министар ће донијети рјешење којим ће
укинути дато овлашћење.
ПОГЛАВЉЕ II - ОБУКА ЗА СЕРТИФИКАЦИЈУ,
СТРУЧНИ ИСПИТ И ИЗДАВАЊЕ СЕРТИФИКАТА
ФИЗИЧКИМ ЛИЦИМА
Члан 8.
(Услови за похађање обуке за сертификацију и полагање
стручног испита)
Физичко лице које подноси захтјев за похађање обуке за
сертификацију и полагање стручног испита за
пољопривредног савјетодавца (у даљем тексту: стручни
испит) мора испуњавати сљедеће услове, и имати:
a) стечено звање дипломираног инжењера агрономије
- ВСС-VII степен стручне спреме, или високо
образовање првог циклуса (који се вреднује са
најмање 180 ЕЦТС бодова) или другог или трећег
циклуса Болоњског система студирања, факултет
биотехничких наука- област пољопривреде и
b) најмање двије године радног искуства на
пословима из области агрономије или руралног
развоја након стјецања звања у складу са тачком а)
овога члана.
Члан 9.
(Подношење захтјева)
(1) Захтјев за похађање обуке за сертификацију и полагање
стручног испита, физичко лице подноси овлашћеном
лицу.
(2) Обавијест о плану и распореду извођења обуке за
сертификацију, те роковима за доставу захтјева за
похађање обуке и полагања стручног испита објављује
овлашћено лице на својој службеној веб страници.
(3) Захтјев из става (1) овог члана, физичко лице подноси на
Обрасцу број 1. који се налази у прилогу овог
Правилника и чини његов саставни дио, а исти се може
преузети у сједишту или на службеној веб страници
Федералног министарства и овлашћеног лица.
(4) Физичко лице је дужно уз захтјев доставити у оригиналу
или овјереној копији сљедеће документе:
a) личну карту,
a) диплому факултета (нострификована диплома,
уколико факултет није завршен у Босни и
Херцеговини или је диплома стечену у некој другој
држави након 06.04.1992. године),
b) потврду/увјерење о радном искуству у струци
након стјецања звања у складу са чланом 8. тачка
б) овога Правилника и
c) доказ о уплати износа утврђене накнаде трошкова
за похађање обуке и полагање стручног испита.
Члан 10.
(Висина накнаде)
(1) Трошкове похађања обуке за сертификацију и полагање
стручног испита сноси подносилац захтјева, док за
Broj 79 - Strana 37
службенике јавних савјетодавних служби трошкове
сноси орган у којем су ти службеници упослени.
(2) Висину накнаде за обуку за сертификацију и полагање
стручног испита утврдиће федерални министар
посебним рјешењем у року од 15 дана од дана доношења
Програма за сертификацију.
(3) Подносилац захтјева или орган из става (1) овог члана
обавезан је да изврши уплату износа накнаде из става (2)
овог члана овлашћеној високошколској установи и/или
стручно управној организацији из члана 6. овог
Правилника и то на рачун јавних прихода (федерални
или кантонални) или на рачун овлашћеног лица уколико
исти није буџетски корисник.
Члан 11.
(Листа кандидата за похађање обуке за сертификацију)
Након истека рока утврђеног за доставу захтјева за
похађање обуке за сертификацију и полагање стручног
испита, овлашћено лице проводи поступак провјере
комплетности достављених захтјева те писмено обавјештава
кандидате о датуму, времену и мјесту одржавања обуке.
Члан 12.
(Обука за сертификацију)
(1) Обуку за сертификацију организује и проводи
овлашћено лице по областима савјетодавне дјелатности
према Програму за сертификацију, којим ће за сваку
област савјетодавне дјелатности бити утврђене наставне
области, модули у оквиру наставних области и теме у
оквиру модула, као и број сати практичне и теоретске
обуке.
(2) Кандидат који присуствује најмање 80% обуке утврђене
Програмом за сертификацију, стиче право да приступи
полагању стручног испита из одређене области
савјетодавне дјелатности.
(3) Овлашћено лице је дужно успоставити и водити
евиденцију о присуству односно одсуству кандидата
током обуке, на основу које утврђује листу кандидата
који су испунили услове за полагање стручног испита.
(4) Овлашћено лице је дужно кандидатима из става (2) овога
чланка у року од 15 дана од дана завршетка обуке,
доставити писану обавијест о датуму, времену и мјесту
одржавања стручног испита.
Члан 13.
(Стручни испит)
(1) За полагање стручног испита, овлашћено лице за сваку
област савјетодавне дјелатности, именује комисију од
три члана која у писаној форми, у циљу провјере знања
из одређене области савјетодавне дјелатности, утврђује
садржај испитних питања.
(2) Остварени успјех кандидата на стручном испиту
оцјењује се описном оцјеном "положио" или "није
положио".
(3) Кандидат је успјешно положио стручни испит ако је
остварио најмање 70% од укупног броја бодова.
(4) За кандидате који не положе стручни испит, овлашћено
лице је дужно организовати поновно полагање стручног
испита у року од 30 дана од дана објављивања резултата.
(5) Кандидат који у поновљеном року не положи, губи
право полагања стручног испита у текућој години.
(6) Ако кандидат одустане од полагању стручног испита
сматраће се да испит није положио.
(7) Полагање стручног испита може се одложити ако је
кандидат, због болести или из других оправданих
разлога, био спријечен да приступи полагању испита.
Broj 79 - Strana 38 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(8) Овлашћено лице је дужно кандидатима који су
положили стручни испит у року од 8 дана од завршетка
испита доставити писану обавијест.
Члан 14.
(Облик, садржај и издавање сертификата)
Кандидатима који су положили стручни испит,
овлашћено лице у року од 15 дана од дана полагања, издаје
сертификат о положеном стручном испиту на Обрасцу број 2.
који се налази у прилогу овог Правилника и чини његов
саставни дио.
Члан 15.
(Обавеза власника сертификата)
Физичко лице којем је издат сертификат од стране
овлашћеног лица, дужно је Федералном министарству у року
од 30 дана од дана добијања сертификата, поднијети захтјев
за упис у Регистар савјетодаваца на Обрасцу број 3. који се
налази у прилогу овог Правилника и чини његов саставни
дио.
Члан 16.
(Извјештај о проведеној обуци и стручном испиту)
Овлашћено лице је дужно у року од 15 дана након
окончања стручног испита, Федералном министарству
доставити цјеловит извјештај о проведеној обуци и стручном
испиту.
ПОГЛАВЉЕ III - ОБАВЕЗНА ОБУКА
САВЈЕТОДАВЦА
Члан 17.
(Обавезна обука)
(1) Обавезна обука је организовани облик теоретског и
стручно-практичног оспособљавања пољопривредних
савјетодаваца за области савјетодавне дјелатности из
члана 2. став (2) овог Правилника.
(2) Обавезну обуку за пољопривредног савјетодаваца
проводи овлашћено лице према Програму обавезне
обуке, којим ће за сваку област савјетодавне дјелатности
бити утврђене наставне области, модули у оквиру
наставних области и теме у оквиру модула, као и број
сати практичне и теоретске обуке.
(3) Пољопривредни савјетодавац је дужан похађати
најмање 80 % обавезне обуке из области савјетодавне
дјелатности за коју посједује сертификат, и то најмање
једном у сваке сљедеће три године, након године у којој
је уписан у Регистар савјетодаваца, чиме стиче право
добивања потврде о завршеној обавезној обуци.
(4) Овлашћено лице је дужно успоставити и водити
евиденцију о присуству, односно одсуству
пољопривредних савјетодаваца са обавезне обуке.
Члан 18.
(Захтјев за похађање обавезне обуке)
(1) Обавјештење о садржају, плану и распореду извођења
обавезне обуке и роковима за доставу захтјева за
похађање обавезне обуке овлашћено лице објављује на
својој службеној веб страници у року од 30 дана од
објаве Програма обавезне обуке у текућој години.
(2) Захтјев за похађање обавезне обуке пољопривредни
савјетодавац подноси овлашћеном лицу за област/и
савјетодавне дјелатности за коју/е посједује
сертификат/е у складу са обавјештењем из става (1)
овога члана на Обрасцу број 4. који се налази у прилогу
овога Правилника и чини његов саставни дио, а исти се
може преузети у сједишту или на службеној веб
страници Федералног министарства и овлашћеног лица.
Srijeda, 5. 10. 2022.
(3) Уз захтјев пољопривредни савјетодавац је дужан
приложити доказ о уплати накнаде за похађање обавезне
обуке на рачун овлашћеног лица.
Члан 19.
(Висина накнаде за похађање обавезне обуке)
(1) Трошкове за похађање обавезне обуке сноси подносилац
захтјева, док за службенике јавних савјетодавних
служби трошкове сноси орган у којем су ти службеници
упослени.
(2) Висину накнаде за трошкове из става (1) овог члана
утврђује федерални министар посебним рјешењем.
(3) Подносилац захтјева или орган из става (1) овог члана
обавезан је да изврши уплату износа накнаде из става (2)
овог члана овлашћеној високошколској установи и/или
стручно управној организацији из члана 6. овог
Правилника и то на рачун јавних прихода (федерални
или кантонални) или на рачун овлашћеног лица уколико
исти није буџетски корисник.
Члан 20.
(Листа кандидата за похађање обавезне обуке)
(1) Након истека рока утврђеног за доставу захтјева за
похађање обавезне обуке, овлашћено лице проводи
поступак провјере комплетности достављених захтјева.
(2) Извођач обуке дужан је кандидатима, који испуњавају
услове за похађање обавезне обуке, доставити писану
обавијест о датуму, времену и мјесту одржавања обуке.
Члан 21.
(Издавање потврде)
(1) Пољопривредном савјетодавцу који је испунио услове у
складу са чланом 17. став (3) овог Правилника,
овлашћено лице издаје потврду о завршеној обавезној
обуци за област савјетодавне дјелатности за коју је
добио сертификат на Обрасцу број 5. који се налази у
прилогу овога Правилника и чини његов саставни дио, у
року од 15 дана од дана завршетка обуке.
(2) Један примјерак потврде из става (1) овог члана,
овлашћено лице је дужно доставити Федералном
министарству.
ДИО ТРЕЋИ - УПИС И ВОЂЕЊЕ РЕГИСТРА
САВЈЕТОДАВАЦА
ПОГЛАВЉЕ I - НАЧИН И ПОСТУПАК ПОДНОШЕЊА
ЗАХТЈЕВА ЗА УПИС У РЕГИСТАР САВЈЕТОДАВАЦА,
БРИСАЊЕ И/ИЛИ ИЗМЈЕНУ ПОДАТАКА
Члан 22.
(Подношење захтјева)
(1) За упис у Регистар савјетодаваца, подносилац захтјева из
члана 15. овог Правилника дужан је уз захтјев који се
подноси на Обрасцу 3. приложити у оригиналу или
овјереној копији сертификат/е.
(2) Подносилац захтјева из става (1) овог члана дужан је уз
захтјев доставити и доказ о уплати федералне управне
таксе за издавање рјешења према пропису који уређује
федералне управне таксе.
(3) Образац захтјева може се преузети у сједишту или на
службеној веб страници Федералног министарства.
Члан 23.
(Издавање рјешења о упису у Регистар савјетодаваца)
(1) Након проведеног поступка провјере комплетности
захтјева за упис у Регистар савјетодаваца прописан
Законом и овим Правилником, Федерално министарство
доноси рјешење и подносиоца захтјева уписује у
Регистар савјетодаваца.
(2) Федерално министарство доноси рјешење о одбијању
захтјева за упис у Регистар савјетодаваца уколико
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
утврди да подносилац захтјева не испуњава услове
прописане Законом и Правилником.
Члан 24.
(Право и обавеза пољопривредног савјетодавца уписаног у
Регистар савјетодаваца)
(1) Пољопривредни савјетодавац уписан у Регистар савјето-
даваца стиче право да обавља послове савјетодавца у
области/областима савјетодавне дјелатности за коју
посједује сертификат/е и дужан је о промјени података
на основу којих је извршен упис и издано рјешење о
упису у Регистар савјетодаваца извијестити Федерално
министарство у року од 15 дана од дана настанка
промјене.
(2) Захтјев за измјену података на основу којих је извршен
упис у Регистар савјетодаваца пољопривредни савјето-
давац доставља на Обрасцу број 3.
(3) Федерално министарство по захтјеву пољопривредног
савјетодавца на основу документованих чињеница о
промјени података врши измјене у Регистру
савјетодаваца.
Члан 25.
(Брисање из Регистра савјетодаваца)
(1) Захтјев за брисање из Регистра савјетодаваца пољоприв-
редни савјетодавац доставља на Обрасцу број 3.
(2) Федерално министарство пољопривредног савјетодавца
брише из Регистра савјетодавца на основу захтјева или
по службеној дужности, уколико пољопривредни
савјетодавац не испуњава услове прописане Законом и
овим Правилником, о чему доноси рјешење о брисању
из Регистра савјетодаваца.
ПОГЛАВЉЕ II - РЕГИСТАР САВЈЕТОДАВАЦА
Члан 26.
(Регистар савјетодаваца и збирка докумената)
(1) Федерално министарство води електронски Регистар
савјетодаваца.
(2) Уз Регистар из става (1) овога члана оснива се и збирка
документа, одвојено за сваког пољопривредног савјето-
давца у коју се у облику картотеке уносе документи и
други списи у вези са уписом, брисањем или измјеном
података.
Члан 27.
(Овлашћено лице за вођење Регистра савјетодаваца)
(1) Упис у Регистар савјетодаваца, као и унос документа и
других списа у збирку документа врши лице које за то
овласти федерални министар.
(2) Овлашћено лице из става (1) овога члана одговорно је за
правилан упис и уредно вођење Регистра савјетодаваца
и збирке документа, те је дужно да редовно ажурира
Регистар савјетодаваца и чува збирку документа тако да
се заштити од злоупотребе, оштећења или уништења.
Broj 79 - Strana 39
Члан 28.
(Регистар савјетодаваца)
(1) Регистар савјетодаваца садржи сљедеће податке:
a) регистарски број и датум уписа у регистар,
b) број и датум рјешења о упису у регистар,
c) име, презиме и звање савјетодавца,
d) контакт податке (адреса, број телефона и адреса
електронске поште),
e) број и датум издавања сертификата, област
савјетодавне дјелатности и назив овлашћеног лица
који га је издао,
f) радно мјесто савјетодавца и назив послодавца, ако
је упослен,
g) евиденција о потврдама о завршеној обавезној
обуци,
h) податке о брисању из регистра,
i) измјене и допуне података на основу којих је
извршен упис у регистар.
(2) Листа савјетодаваца уписаних и брисаних у Регистар
савјетодаваца налази се на службеној веб станици
Федералног министарства и редовно се ажурира.
ДИО ЧЕТВРТИ - ПРИЈЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ
ОДРЕДБЕ
Члан 29.
Регистар савјетодаваца који је успостављен у складу са
Правилником о обуци, сертификату и регистру пољопривред-
них савјетодаваца ("Службене новине Федерације БиХ", бр.
38/15 и 85/21) са свим уписаним подацима наставља се водити
у складу с овим Правилником. Рјешење које је издато на
основу истог Правилника којим је одобрено провођење обука
и издавање сертификата остаје на снази до истека рока на које
је рјешење издато.
Члан 30.
Пољопривредни савјетодавац који је уписан у Регистар
савјетодаваца у складу с прописима који су важили до дана
ступања на снагу овог Правилника задржава статус
пољопривредног савјетодавца стечен по том основу.
Члан 31.
(Престанак важења)
Даном ступања на снагу овог Правилника престаје да
важи Правилник о обуци, сертификату и регистру пољоприв-
редних савјетодаваца ("Службене новине Федерације БиХ",
бр. 38/15 и 85/21).
Члан 32.
(Ступање на снагу)
Овај Правилник ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
Број 04-2-02/1-1115-2/22
30. cептембра 2022. године Министар
Сарајево Мр сци Шемсудин Дедић, с. р.
Broj 79 - Strana 40 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 41
Broj 79 - Strana 42 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 43
Broj 79 - Strana 44 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 45
Broj 79 - Strana 46 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
USTAVNI SUD FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
1741
Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o
ustavnom pitanju koje je predočio Kantonalni sud u Zenici u vezi
sa ocjenom ustavnosti čl. 4., 5., 7., 8., 9., 10. i 16. Pravilnika o
refundaciji naknade plate za vrijeme privremene spriječenosti za
rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog osiguranja Zeničko-
dobojskog kantona, na osnovu člana IV.C.3.10. (4) Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici Suda bez javne
rasprave održanoj dana 15.09.2022. godine, donio je
PRESUDU
Utvrđuje se da su odredbe čl. 4., 5., 7., 8., 9., 10. i 16.
Pravilnika o refundaciji naknade plate za vrijeme privremene
spriječenosti za rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog
osiguranja Zeničko-dobojskog kantona, broj 01-100-16-171/20 od
23.03.2020. godine u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i
Hercegovine.
Presudu objaviti u "Službenim novinama Federacije BiH" i
"Službenim novinama Zeničko-dobojskog kantona".
Obrazloženje
1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva
Kantonalni sud u Zenici (u daljem tekstu: podnosilac
zahtjeva) je podneskom broj 004-0-SuDp-22-000168 od
21.01.2022. godine, koji je zaprimljen dana 27.01.2022. godine, a
preciziran dana 02.03.2022. godine, Ustavnom sudu Federacije
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije)
predočio ustavno pitanje – ocjene ustavnosti čl. 4., 5., 7., 8., 9., 10.
i 16. Pravilnika o refundaciji naknade plate za vrijeme privremene
spriječenosti za rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog
osiguranja Zeničko-dobojskog kantona (u daljem tekstu: osporene
odredbe Pravilnika), u odnosu na član II.A.2. (1) k) i čl. III.2.b) i
III.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, član 8. stav 1. u vezi
sa čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima ("Službene novine Federacije
BiH", br.: 35/98, 54/00, 16/01, 37/01, 1/02, 17/06, 14/08, 91/15,
104/16, 34/18, 99/19 i 4/21), član 19. stav 1. Pravilnika o načinu
obračunavanja i uplate doprinosa ("Službene novine Federacije
BiH", br. 64/08, 81/08, 98/15, 6/17, 38/17, 39/18, 12/21 i 6/22), te
član 46. st. 1. i 2. i član 47. Zakona o zdravstvenom osiguranju
("Službene novine Federacije BiH", br. 30/97, 7/02, 70/08, 48/11,
36/18 i 61/22).
U smislu člana IV.C.3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, podnosilac zahtjeva je ovlašten za postavljanje
ustavnog pitanja Ustavnom sudu Federacije.
2. Stranke u postupku
U skladu sa članom 39. stav 2. Zakona o postupku pred
Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", br.: 6/95 i 37/03), stranke u postupku u
ovom ustavno-sudskom predmetu su: podnosilac zahtjeva,
"ENKER" Tvornica svjećica i industrijske keramike d.d. Tešanj i
Zavod zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona, kao
stranke u sudskom postupku pred podnosiocem zahtjeva. Zavod
zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona (u daljem
tekstu: Zavod) ujedno je i donosilac osporenih odredbi Pravilnika.
3. Bitni navodi zahtjeva
Pred podnosiocem zahtjeva u toku je upravni spor broj 04 0
U 012213 21 U3, pokrenut po tužbi tužioca "ENKER" Tvornica
svjećica i industrijske keramike d.d. Tešanj protiv Rješenja tužene
Komisije za prava osiguranika Zavoda broj 03-33-13322/21 od
19.11.2021. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba
tužioca izjavljena protiv Rješenja direktora Zavoda broj 02-33-
6820/20 od 30.06.2020. godine, a kojim Rješenjem je odobrena
tužiocu refundacija naknade plate u iznosu od 1.281,68 KM, dok
Srijeda, 5. 10. 2022.
je ostatak potraživanog iznosa od 576,39 KM po istom zahtjevu
odbijen kao neosnovan, pri čemu su se upravni organi pozvali na
odredbe člana 47. Zakona o zdravstvenom osiguranju, te na
odredbe člana 4. stav 3. i odredbe čl. 16. i 17. Pravilnika o
refundaciji naknade plate za vrijeme privremene spriječenosti za
rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog osiguranja Zeničko-
dobojskog kantona (u daljem tekstu: Pravilnik).
U navedenoj tužbi tužilac ukazuje na osporene odredbe
Pravilnika, te smatra da iste nisu usklađene sa odredbama člana 8.
stav 1. u vezi sa čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima, članom 19. stav
1. Pravilnika o načinu obračunavanja i uplate doprinosa, te sa
članom 46. st. 1. i 2. i članom 47. Zakona o zdravstvenom
osiguranju. Mišljenja je da je očigledno da se citiranim odredbama
Pravilnika umanjuje obim prava u odnosu na pravne akte više
pravne snage i to ukidanjem refundacije naknade plata
poslodavcima za dio koji se odnosi na doprinose iz plate i
ograničavanjem visine maksimalne naknade koja se može isplatiti
po osnovu refundacije naknade plate za vrijeme privremene
spriječenosti za rad, te da Zavod poslodavce, a i tužioca dovodi u
neravnopravan položaj i umanjuje isplate i da postupa protivno
aktima više pravne snage, odnosno Zakonu o doprinosima,
Pravilniku o načinu obračunavanja i uplate doprinosa i Zakonu o
zdravstvenom osiguranju.
Podnosilac zahtjeva smatra da je donošenjem i provedbom
Pravilnika prekršeno pravo tužioca kao i svih poslodavaca na
teritoriji Zeničko-dobojskog kantona i to pravo na imovinu
zagarantovano članom II.A.2. (1) k) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, te smatra da je Upravni odbor Zavoda donošenjem
spornog Pravilnika izašao izvan okvira utvrđenih čl. III.2.b) i III.3.
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.
Pri tome podnosilac zahtjeva ukazuje i na činjenicu da su
osporene odredbe Pravilnika zasnovane na principu "neto plate", a
ne "bruto plate", te da je ovo pitanje riješeno na drugačiji način u
odnosu na dosadašnje odredbe pravilnika zbog čega su tužilac, a i
svi poslodavci u Federaciji Bosne i Hercegovine spriječeni da traže
refundaciju bruto naknade koja se sastoji iz doprinosa iz osnovice
i neto naknade, te podnosilac zahtjeva ukazuje na stav Federalnog
ministarstva financija/Federalnog ministarstva finansija (u daljem
tekstu: Ministarstvo finansija) broj 04-14-5337/12 E.J. od
13.09.2012. godine.
Zbog navedenog smatra da je Upravni odbor Zavoda
donošenjem ovakvog Pravilnika povrijedio pravo na imovinu kako
tužioca, tako i drugih poslodavaca na teritoriji Zeničko-dobojskog
kantona, iz kojih razloga je podnosilac zahtjeva svojim zahtjevom
od 21.01.2022. godine, koji je precizirao dana 02.03.2022. godine
i predočio predmetno ustavno pitanje Ustavnom sudu Federacije.
Podnosilac zahtjeva je dostavio Sudu kompletan spis upravnog
spora u toku kojeg se pojavila potreba za rješavanjem ustavnog
pitanja, osporeni Pravilnik, kao i akte Ministarstva finansija, broj
04-14-7787/10 K.K.-H. od 01.11.2010. godine i broj 04-14-
5337/12 E.J. od 13.09.2012. godine.
4. Bitni navodi odgovora na zahtjev
Ustavni sud Federacije je dana 09.03.2022. godine u skladu
sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom
Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao "ENKER" Tvornica
svjećica i industrijske keramike d.d. Tešanj i Zavod, da kao stranke
u postupku dostave odgovore na zahtjev podnosioca.
Zavod je Ustavnom sudu Federacije dana 07.04.2022.
godine, podneskom broj 01-100-69-623/22 od 23.03.2022. godine
dostavio odgovor na navode iz zahtjeva podnosioca. U svom
odgovoru navode da nisu osnovane tvrdnje podnosioca zahtjeva,
te da je Pravilnik u potpunosti usaglašen sa odredbama člana
II.A.2.(1) k) i čl. III.2.b) i III.3. Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine u članu III.2.
propisuje da oblast zdravstva spada u podijeljenu nadležnost
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
između Federacije Bosne i Hercegovine i kantona, dok kantoni
imaju isključivu nadležnost nad implementacijom socijalne
politike i pružanjem usluga zdravstvene zaštite. U Federaciji
Bosne i Hercegovine zdravstveno osiguranje je regulisano
Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kojim je predviđeno da se
zavodi zdravstvenog osiguranja formiraju na nivou kantona. U
skladu sa članom 99. pomenutog Zakona, kantonalni zavodi su
nadležni, između ostalog, da određuju visinu naknade plate i
najviši iznos naknade plate na teret kantonalnog zavoda
osiguranja, te da određuju način valorizacije osnovice za naknadu
plata za vrijeme bolovanja. Donošenjem spornog Pravilnika,
Upravni odbor Zavoda u cijelosti je postupao u skladu sa
odredbama navedenog Zakona, te shodno tome nije izašao izvan
ustavnih i zakonskih okvira utvrđenih čl. III.2.b) i III.3. Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine. Shodno tome, mišljenja su da
navedeni Pravilnik nije u suprotnosti niti sa jednim pozitivnim
pravnim propisom.
Također, smatraju da su osporene odredbe Pravilnika u
saglasnosti sa odredbama čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima.
Naime, članom 6a. pomenutog Zakona propisano je da plata iz čl.
6., 7. i 8. ovoga Zakona je novčani i svaki drugi primitak, bez
obzira na oblik isplate, oporeziv prema propisima o porezu na
dohodak, koji je iz radnog odnosa poslodavac isplatio ili je bio
dužan isplatiti zaposleniku prema odredbama Zakona o radu,
kolektivnom ugovoru i drugim propisima iz oblasti rada, a sastoji
se od doprinosa iz osnovice, poreza na dohodak i iznosa koji se
isplaćuje zaposleniku iz te osnove. Članom 5. stav 2. istog Zakona
propisano je da je obaveznik doprinosa iz člana 4. stav 2. tačka 2.
ovog Zakona pravno ili fizičko lice – rezident Federacije, koji
zapošljava zaposlenike, za zaposlenike u radnom odnosu i sa njima
izjednačene osiguranike.
Zavod je prije donošenja osporenog Pravilnika, prema
ranijem Pravilniku, poslodavcima, čiji su radnici bili privremeno
spriječeni za rad preko 42 dana, refundirao doprinose iz plate.
Međutim, Zavod je u komunikaciji sa drugim zavodima
zdravstvenog osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine, te
uvidom u sudsku praksu sudova u Federaciji Bosne i Hercegovine,
ustanovio da ostali zavodi ne vrše refundaciju doprinosa.
Ističu da niti u jednoj odredbi Zakona o zdravstvenom
osiguranju nije propisano da kantonalni zavod zdravstvenog
osiguranja refundira doprinose, što ne proizilazi iz odredbe člana
56. Zakon bliže ne određuje ukupan iznos koji se priznaje za povrat
tj. da li se u povrat isplaćene naknade plate priznaje i neto naknada
koja je obračunata i isplaćena osiguraniku kao i iznos obračunatih
i isplaćenih doprinosa na iznos priznate naknade plate za vrijeme
privremene spriječenosti za rad. Isto tako, članom 47. stav 3. istog
Zakona propisano je da visinu naknade plate i najviši iznos
naknade plate koja se isplaćuje na teret kantonalnog zavoda
osiguranja utvrđuje upravni odbor kantonalnog zavoda osiguranja,
dok je članom 57. stav 3. propisano da će provedbene propise iz
stava 1. ovog člana donijeti upravni odbori kantonalnih zavoda
zdravstvenog osiguranja. Prava koja osiguranici imaju iz
zdravstvenog osiguranja propisana su članom 31. Zakona, a to su:
zdravstvena zaštita, naknada plate i naknada putnih troškova.
Naknada plate je pravo osiguranika koju isti ostvaruje na teret
sredstava kantonalnog zavoda po isteku 42 dana privremene
spriječenosti za rad odnosno od prvog dana u slučajevima
regulisanim Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Upravni odbor
Zavoda je imajući u vidu gore navedeno, a shodno odredbama
člana 47. stav 3. i člana 57. stav 3. Zakona o zdravstvenom
osiguranju donio Pravilnik.
Navode da je članom 4. Pravilnika propisano da obračun i
isplatu naknade plate vrši pravno odnosno fizičko lice, kod koga je
osiguranik zaposlen od prvog dana privremene spriječenosti za
rad, te ova naknada plate za prva 42 dana privremene spriječenosti
za rad pada na teret poslodavca. Poslodavac plaća naknadu plate i
Broj 79 - Strana 47
nakon 42 dana i podnosi zahtjev za refundaciju naknade neto plate
u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom, a doprinosi padaju na
teret poslodavca. Navedena odredba je u cijelosti u skladu sa
članom 56. stav 1. tačka 1. i članom 42. tač. 1. i 2. Zakona o
zdravstvenom osiguranju.
Članom 5. Pravilnika propisano je kada izuzetno obračun i
isplatu naknade plate, kada ona pada na teret sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, vrši Zavod, a koje odredbe su u skladu sa
članom 58. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Članom 47. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je
da se naknada plate određuje u visini od najmanje 80% osnovice
za nadoknadu, s tim da ne može biti niža od iznosa minimalne plate
važeće za mjesec za koji se utvrđuje nadoknada. Visinu naknade
plate i najviši iznos naknade plate koja se isplaćuje na teret
kantonalnog zavoda osiguranja utvrđuje upravni odbor
kantonalnog zavoda osiguranja. Upravni odbor Zavoda je, u
okviru svojih ovlaštenja, u odredbi člana 7. Pravilnika utvrdio
najviši iznos naknade plate koji se refundira na teret sredstava
ovog zavoda, gdje taj iznos nije proizvoljno određen već je vezan
za visinu prosječne neto plate Federacije Bosne i Hercegovine
ostvarene u periodu I-IX mjeseca i prethodne kalendarske godine.
Također, imajući u vidu navedeni član 47. Zakona, Upravni odbor
Zavoda je u članu 8. Pravilnika utvrdio najniži iznos naknade plate
koja se refundira na teret sredstava ovog zavoda, ni taj iznos nije
proizvoljno određen, već je vezan za najnižu neto platu utvrđenu
Opštim kolektivnim ugovorom na teritoriji Federacije Bosne i
Hercegovine.
Pored spomenutog, nije osnovano pozivanje podnosioca
zahtjeva na stav Ministarstva financija broj 04-14-5337/12 od
13.09.2012. godine, obzirom da isti kao takav nije pravno
obavezujući, niti je Ministarstvo finansija nadležno da daje
tumačenja odredbi Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Isto tako je navedeno da su članom 31. Zakona o
zdravstvenom osiguranju propisana prava koja osiguranici imaju
iz zdravstvenog osiguranja. Naknada plate je pravo osiguranika
koje isti ostvaruje na teret sredstava kantonalnog zavoda
zdravstvenog osiguranja po isteku 42 dana privremene
spriječenosti za rad. Niti jednom odredbom Zakona nije propisano
da kantonalni zavod zdravstvenog osiguranja refundira doprinose,
te takvo što ne proizilazi ni iz odredbe člana 56. Zakona.
Navedeno, također nije propisano niti u jednoj odredbi Zakona o
doprinosima. Iz svega navedenog proizilazi da su osporene
odredbe Pravilnika u saglasnosti sa članom II.A.2. (1) k) i čl.
III.2.b) i III.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, članom 8.
stav 1. u vezi sa čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima, članom 19. stav
1. Pravilnika o načinu obračunavanja i uplate doprinosa, te sa
članom 46. st. 1. i 2. i članom 47. Zakona o zdravstvenom
osiguranju, te da Upravni odbor Zavoda donošenjem osporenog
Pravilnika nije izašao izvan ustavnih i zakonskih okvira. Sudovi u
Federaciji Bosne i Hercegovine su već ranije zauzeli stav da
kantonalni zavodi zdravstvenog osiguranja u svojoj nadležnosti
imaju donošenje provedbenih propisa o načinu ostvarivanja prava
na naknadu plate za vrijeme privremene spriječenosti za rad,
odnosno da je refundiranje naknade plate u neto iznosu bez
doprinosa u cijelosti u skladu sa odredbama Zakona o
zdravstvenom osiguranju. Takav stav zauzet je u nizu presuda
Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine i kantonalnih
sudova na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine u kojima se
rješava u istoj pravnoj stvari.
"ENKER" Tvornica svjećica i industrijske keramike d.d.
Tešanj nije dostavio odgovor na zahtjev.
Broj 79 - Strana 48 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
5. Relevantno pravo
A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine
Član II. A 2. (1) k)
Federacija će osigurati primjenu najvišeg nivoa
međunarodno priznatih prava i sloboda utvrđenih u dokumentima
navedenim u Dodatku ovog ustava. Posebno:
(1) Sva lica unutar teritorije Federacije uživaju sljedeća
prava:
c) na imovinu;
Član III.2. tač. b) i e)
Ovlaštenja su federalne vlasti i kantona sljedeće:
b) zdravstvo;
e) socijalna politika;
Član III. 3.
(1) Prema potrebama, ovlaštenja iz člana III. 2 mogu se
ispunjavati zajednički ili zasebno, ili od strane kantona
koordinirano od federalne vlasti.
(2) U skladu s tim kantoni i federalna vlast međusobno se
dogovaraju na trajnoj osnovi u pogledu svojih ovlaštenja.
(3) U ispunjavanju svojih ovlaštenja, kada je riječ o zakonima
i propisima koji su obavezujući na cijelom području
Federacije, u skladu sa ovim ustavom i odlukama
Parlamenta Federacije, federalna vlast djeluje poštujući
ovlaštenja kantona, specifičnu situaciju u pojedinim
kantonima i potrebu za fleksibilnost u provedbi. Federalna
vlast ima pravo stvarati politiku i donositi zakone u pogledu
svakog od ovih ovlaštenja.
(4) U ispunjavanju ovih ovlaštenja, u skladu sa ovim ustavom
i svojim kantonalnim ustavom, kantoni se obraćaju među-
kantonalnom vijeću za usklađivanje međukantonalnih
pitanja i dosljedno rješavanje pitanja što uključuju interese
koji su izvan njihovih kantonalnih granica, te provode,
dopunjavaju i u slučaju potrebe razrađuju ili predlažu
odluke u zakonodavnim tijelima. Kantoni imaju pravo
stvarati politiku i u skladu s tim provoditi zakone u pogledu
svakog od ovih ovlaštenja.
Član IV.C.3.10. (4)
Ustavni sud također odlučuje o ustavnim pitanjima koja mu
predoči Vrhovni sud ili pak neki kantonalni sud a koja se jave
tokom postupka pred određenim sudom.
B. Zakon o radu
("Službene novine Federacije BiH", br. 26/16 i 89/18)
Član 81. st. (1) i (2)
(1) Radnik ima pravo na nadoknadu plate za razdoblje odsustva
s rada iz opravdanih razloga predviđenih zakonom, propisom
kantona, kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu
(godišnji odmor, privremena spriječenost za rad, porodiljsko
odsustvo, plaćeno odsustvo i sl.).
(2) Razdoblje iz stava 1. ovoga člana za koje se nadoknada
isplaćuje na teret poslodavca utvrđuje se zakonom, propisom
kantona, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili
ugovorom o radu.
C. Zakon o zdravstvenom osiguranju
("Službene novine Federacije BiH", br.: 30/97, 7/02, 70/08,
48/11, 36/18 i 61/22)
Član 13. stav 1.
Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja osiguravaju se doprinosima od kojih se obrazuju
fondovi obaveznog zdravstvenog osiguranja kod zavoda
zdravstvenog osiguranja kantona, u skladu sa odredbama ovog
zakona i propisima donesenim na osnovu zakona.
Član 31. tač.1. b)
Obaveznim zdravstvenim osiguranjem, u slučajevima i pod
uslovima određenim ovim zakonom, osigurava se:
Srijeda, 5. 10. 2022.
1. osiguranicima:
b) nadoknada plata;
Član 42.
Osiguranici iz člana 19. tač. 1. do 7. i tač. 16. i 17. ovoga
zakona imaju pravo na nadoknadu plate za vrijeme privremene
spriječenosti za rad (u daljem tekstu: nadoknada plate), ako su:
1. privremeno spriječeni za rad zbog bolesti ili ozljede,
odnosno dok su radi liječenja ili medicinskih
ispitivanja smješteni u zdravstvenu ustanovu,
2. privremeno spriječeni za rad zbog određenog liječenja
ili medicinskog ispitivanja koje se ne može obaviti
izvan radnog vremena osiguranika,
3. izolirani kao kliconoše ili zbog pojave zaraze u
njihovoj okolici,
4. određeni za pratioca bolesnika upućenog na liječenje ili
liječnički pregled u najbliže mjesto,
5. određeni da njegu oboljelog supružnika ili djeteta uz
uslove propisane ovim zakonom.
Nadoknada plate pripada osiguraniku samo za dane za koje
bi mu pripadala plata, ili nadoknada plate u smislu propisa o
radnim odnosima.
Osiguranicima kod kojih spriječenost za rad nastupi dok se
nalaze na neplaćenom odsustvu, pripada nadoknada plate samo po
isteku neplaćenog odsustva, ako u to vrijeme još postoji
privremena spriječenost za rad.
Član 46.
Nadoknade se plate utvrđuju od osnovice za nadoknadu koju
čini plata isplaćena osiguraniku za mjesec koji prethodi mjesecu u
kojem nastupi slučaj na osnovu kojega se stječe pravo na
nadoknadu.
Ako u mjesecu koji prethodi mjesecu u kojem je nastupio
slučaj na osnovu kojega se stječe pravo na nadoknadu osiguranik
nije ostvario platu, kao osnovicu za nadoknadu uzima prosječna
plata na nivou kantona za odgovarajući mjesec.
Kad osiguranik prima nadoknadu plate neprekidno duže od
tri mjeseca, osnovica za utvrđivanje nadoknade iz st. 1. i 2. ovoga
člana valorizuje se u skladu sa prosječnim porastom plata
zaposlenih kod pravnog, odnosno fizičkog lica, ako je taj porast
veći od 5%.
Nadoknada plate, prema stavu 3. ovoga člana, pripada
osiguraniku od prvog dana idućeg mjeseca po isteku tri mjeseca
neprekidnog korištenja nadoknade plate, ako je ispunjen uslov za
povećanje nadoknade.
Upravno vijeće kantonalnog zavoda osiguranja će opštim
aktom pobliže propisati način utvrđivanja valorizacije osnovice za
nadoknadu plate iz stava 3. ovoga člana.
Član 47.
Nadoknada plate određuje se u visini od najmanje 80%
osnovice za nadoknadu, s tim da ne može biti niža od iznosa
minimalne plate važeće za mjesec za koji se utvrđuje nadoknada.
Nadoknada plate iznosi 100% od osnovice za nadoknadu:
1. za vrijeme privremene spriječenosti za rad zbog ozljede
na radu ili oboljenja od profesionalne bolesti,
2. za vrijeme privremene spriječenosti za rad zbog bolesti
i komplikacija prouzročenih trudnoćom i porođajem,
3. za vrijeme privremene spriječenosti za rad zbog
transplantacije živog tkiva i organa u korist drugog lica.
Visinu nadoknade plate i najviši iznos nadoknade plate, koja
se isplaćuje na teret kantonalnog zavoda osiguranja, utvrđuje
upravno vijeće kantonalnog zavoda osiguranja.
Član 56.
Nadoknadu plate iz člana 42. tač. 1. i 2. ovoga zakona
obračunava i isplaćuje osiguraniku na teret svojih sredstava:
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
1. pravno ili fizičko lice za prvih 42 dana bolovanja kao i
za vrijeme dok se osiguranik nalazi na radu u
inostranstvu na koje ga je uputilo pravno ili fizičko lice,
2. preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje invalida, odnosno pravno ili fizičko lice
za rad osiguranika invalida za prvih sedam dana
bolovanja.
Visinu nadoknade plate iz stava 1. ovoga člana utvrđuje
opštim aktom nadležno tijelo pravno lice, odnosno fizička lica.
Član 57.
Nadoknada se plate u vezi sa korištenjem zdravstvene zaštite
iz člana 42. tač. 3. do 5. ovoga zakona isplaćuje osiguraniku na
teret sredstava kantonalnog zavoda osiguranja od prvog dana
korištenja prava.
Nadoknadu plate iz stava 1. ovoga člana obračunava i
isplaćuje pravno odnosno fizičko lice, s tim da je kantonalni zavod
osiguranja obavezan vratiti isplaćenu nadoknadu u roku od 45
dana od dana prijema zahtijeva za povrat.
Provedbene propise o načinu ostvarivanja prava na
nadoknadu plate iz stava 1. ovoga člana donijet će upravno vijeće
kantonalnog zavoda osiguranja.
Član 99. alineja 6.
Kantonalni zavod osiguranja:
- određuje visinu nadoknade plate i najviši iznos
nadoknade plate na teret kantonalnog zavoda
osiguranja, način valorizacije osnovice za nadoknadu
plata za vrijeme bolovanja.
D. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zdravstvenom
osiguranju
("Službene novine Federacije BiH", broj 7/02)
Član 10.
U članu 56., iza stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4., koji glase:
"Pravna i fizička lica iz stava 1. ovog člana obračunavaju i
isplaćuju osiguraniku nadoknadu plate i istekom 42 odnosno
sedam dana bolovanja na teret sredstava kantonalnog zavoda
osiguranja.
Kantonalni zavod osiguranja obavezan je vratiti isplaćenu
nadoknadu plate iz stava 3. ovog člana u roku od 45 dana od dana
prijema zahtjeva za povrat."
E. Zakon o doprinosima
("Službene novine Federacije BiH", br. 35/98, 54/00, 16/01,
37/01, 1/02, 17/06, 14/08, 91/15, 104/16, 34/18, 99/19 i 4/21)
Član 1. stav 1.
Ovim zakonom uređuje se sistem obaveznih doprinosa, kao
osnovnih instrumenata za finansiranje obaveznog: penzijskog i
invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja od
nezaposlenosti (u daljem tekstu: doprinosi), kao i gornja granica
stopa doprinosa na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u
daljem tekstu: Federacija).
Član 2.
Doprinosi i drugi izvori sredstava koji nisu obuhvaćeni ovim
zakonom, za finansiranje prava iznad obaveznog nivoa iz
djelokruga penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog
osiguranja i osiguranja od nezaposlenosti, utvrđuju se u skladu sa
federalnim zakonima iz tih djelokruga i propisima donesenim na
osnovu tih zakona.
Za provođenje socijalne politike i formiranja službi socijalne
zaštite, u okviru sistema, instrumenata i ovlaštenja utvrđenih ovim
zakonom i propisima iz stava 1. ovog člana, mjerodavni su kantoni
i zakonom određeni organi nosioci osiguranja.
Član 3.
Doprinosi su prihod nosioca osiguranja.
Član 4. stav 2. tač. 1. i 2.
Doprinosi se obračunavaju i plaćaju:
Broj 79 - Strana 49
1. iz ličnih primanja i drugih prihoda osiguranika
2. na isplaćena lična primanja na teret poslodavca
Član 5. stav 1. alineja 1
Obaveznik doprinosa iz člana 4. stav 2. tačka 1. ovog zakona
je fizičko lice – rezident Federacije:
- koje na teritoriji Federacije u radnom odnosu kod
pravnog ili fizičkog lica – rezidenta Federacije;
Član 6.
Osnovicu doprinosa iz člana 4. tačka 1. ovog zakona čini:
1. bruto-plata zaposlenog djelatnika, rukovodnog
djelatnika i pripravnika;
2. bruto-plata ili druga naknada dužnosnika, koja
zamjenjuje platu;
3. naknada plate za prekid rada koji nije prouzročio
djelatnik;
4. naknada plate za vrijeme blagdana za koje se po
zakonu ne radi;
5. naknada plate za vrijeme odsustva s posla djelatnika u
vrijeme korištenja godišnjeg odmora;
6. naknada plate za vrijeme odsustva s posla u skladu sa
zakonom, kolektivnim ugovorom i dr.;
7. naknada plate za vrijeme odsustva djelatnika s posla
radi obrazovanja i stručnog osposobljavanja i
prekvalifikacije djelatnika;
8. naknada plate u slučajevima privremene spriječenosti
za rad uslijed bolesti do 42 dana;
9. naknada plate zbog povrede na radu ili oboljenja od
profesionalne bolesti, koja se isplaćuje iz sredstava
pravnog, odnosno fizičkog lica kod kojeg je osiguranik
zaposlen;
10. bruto-plata odnosno naknada plate djelatnika koji
samostalno obavlja privrednu, profesionalnu ili drugu
djelatnost kao osnovno zanimanje, s tim da ta osnovica
ne može biti niža od prosječne mjesečne bruto-plate
zaposlenih na teritoriji Federacije, prema posljednjem
objavljenom podatku Zavoda za statistiku. Izuzetno od
odredbi ove tačke, za djelatnika koji samostalno
obavlja privrednu djelatnost koja se prema odluci
mjerodavnog županijskog-kantonalnog organa smatra
niskoakumulativnom, osnovica doprinosa ne može biti
niža od 60% prosječne mjesečne bruto-plate zaposlenih
u privredi na teritoriji Federacije, prema posljednjem
objavljenom podatku;
11. prosječna mjesečna bruto-plata zaposlenih u privredi
na teritoriji Federacije prema posljednjem objavljenom
podatku, za lice koje se bavi zemljoradnjom kao
jedinim ili glavnim zanimanjem, a do utvrđivanja
osnovice od mjerodavnih organa iz člana 1. ovog
zakona;
12. primanja od autorskih prava i primanja vrhunskih
sportaša, s tim da ta osnovica ne može biti niža od
prosječne mjesečne bruto-plate zaposlenih na teritoriji
Federacije po posljednjem objavljenom podatku;
13. ostala primanja i naknade fizičkih lica koja nisu
obaveznici doprinosa po drugom osnovu, u skladu sa
propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju,
zdravstvenom osiguranju i osiguranju od
nezaposlenosti.
Član 8. stav 1.
Osnovicu doprinosa iz člana 4. tačka 2. ovog zakona čini
bruto – plata i druga lična primanja djelatnika u radnom odnosu
kod pravnih ili fizičkih lica – rezidenata Federacije i s njima
izjednačenih osiguranika, iz čl. 6. i 7. ovog zakona.
Broj 79 - Strana 50 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
F. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima
("Službene novine Federacije BiH", br.: 17/06)
Član 3.
U članu 6. stav 1. tačka 10., u trećem redu riječi: "osim
samostalnih ugostiteljskih radnji" brišu se, a u šestom redu iza
riječi "propisu" zarez i preostali dio teksta brišu se.
Iza tačke 10. dodaju se nove tač. 11. i 12. koje glase:
"11.50% od najniže plate isplaćene u Federaciji Bosne i
Hercegovine prema posljednjem objavljenom podatku Federalnog
zavoda za statistiku za zaposlenike u tekstilnoj, kožnoj i industriji
obuće".
"12.50% od najniže plate isplaćene u Federaciji Bosne i
Hercegovine prema posljednjem objavljenom podatku Federalnog
zavoda za statistiku, za zaposlenika koji samostalno obavlja
privrednu, profesionalnu ili drugu djelatnost kao osnovno
zanimanje, za niskoakumulacijske djelatnosti tradicionalnih
esnafskih zanata utvrđene posebnim propisom kantonalne
Skupštine".
U tač. 1., 3., 4., 7., 10. i 11. riječ "djelatnik" u različitim
padežima zamjenjuje se riječju "zaposlenik" u odgovarajućem
padežu.
Dosadašnje tač. od 11. do 13. postaju tač. od 13. do 15.
G. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima
("Službene novine Federacije BiH", br.: 14/08)
Član 3.
U članu 6. u prvom retku iza brojke "4" dodaju se riječi: "stav
2.", a u tač. 1. i 2. riječ "bruto" briše se.
Tač. 10., 12. i 14. brišu se.
Tačka 11. mijenja se i glasi:
"11. iznimno, umnožak prosječne plate iz člana 6.a stav 2. i
koeficijenta 0,25 za zaposlenike u rudnicima uglja,
tekstilnoj, kožnoj i industriji obuće kojima se isplaćuje
najniža plata i nisko akumulacijskim djelatnostima
tradicionalnih esnafskih zanata utvrđenih posebnim
propisom kantonalne skupštine.
Tačka 13. mijenja se i glasi:
"13. svaki pojedinačni primitak od članstva u
predstavničkim tijelima vlasti, ako taj primitak nije
obuhvaćen osnovicom iz člana 6. tač. 1. - 9., sa osnove
članstva u skupštini, nadzornom odboru privrednih
društva, člana upravnoga odbora, upravnoga vijeća i
drugih njima odgovarajućih tijela drugih pravnih lica,
člana komisije i odbora tih tijela, stečajnog upravitelja
i sudije porotnika, koji nema svojstvo zaposlenika na
sudu, primitak, umanjen za porezno priznati iznos
izdatka za povremene djelatnosti znanstvenika,
umjetnika, stručnjaka, novinara, sudskih vještaka,
trgovačkih putnika, akvizitera, sportskih sudija i
izaslanika i po osnovi drugih djelatnosti koje se
obavljaju uz neku osnovnu samostalnu ili
nesamostalnu djelatnost.
Dosadašnje tač. 11., 13. i 15. postaju tač. 10., 11. i 12.
Član 4.
Iza člana 6. dodaje se novi član 6.a koji glasi:
"Član 6.a
Plata iz člana 6., 7. i 8. ovoga Zakona je novčani i svaki drugi
primitak, bez obzira na oblik isplate, oporeziv prema propisima o
porezu na dohodak, koji je sa osnove radnoga odnosa poslodavac
isplatio ili je bio dužan isplatiti zaposleniku prema odredbama
Zakona o radu, kolektivnom ugovoru i drugim propisima iz oblasti
rada, a sastoji se od doprinosa iz osnovice, poreza na dohodak i
iznosa koji se isplaćuje zaposleniku sa te osnove.
Prosječna plata je prosječan iznos mjesečne plate isplaćen po
jednom zaposleniku u Federaciji u razdoblju januar – septembar
Srijeda, 5. 10. 2022.
tekuće godine, koji objavljuje Federalni zavod za statistiku, a
sastoji se od iznosa doprinosa iz osnovice, poreza na dohodak i
iznosa koji se isplaćuje zaposleniku i služi za utvrđivanje mjesečne
osnovice i najniže mjesečne osnovice iz člana 6. tačka 10. i člana
8. stav 2. ovoga Zakona za obračunavanje doprinosa u
kalendarskoj godini koja slijedi iza godine na koju se odnosi
prosječna plata."
Član 7.
U članu 8. st. 1. i 3. iza brojke "4" dodaju se riječi: "stav 2".
Iza stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase: " ...."
H. Pravilnik o načinu obračunavanja i uplate doprinosa
("Službene novine Federacije BiH", br.: 64/08, 81/08, 98/15,
6/17, 38/17, 39/18, 12/21 i 6/22)
Član 19.
Osnovica iz čl. 2. do 8. ovoga Pravilnika je plata (naknade)
koja se sastoji iz doprinosa iz plate, poreza na dohodak i neto plate.
Doprinosi = osnovica x utvrđena stopa doprinosa
(po vrstama i namjenama)
Na osnovicu iz stava 1. ovog člana doprinosi se obračunavaju
primjenom utvrđenih stopa po vrstama i namjenama doprinosa iz
člana 10. Zakona.
I. Pravilnik o refundaciji naknade plate za vrijeme
privremene spriječenosti za rad na teret sredstava Zavoda
zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona broj
01-100-16-171/20 od 23.03.2020. godine
Član 4. – osporena odredba
(Obračun i isplata naknade plate)
(1) Obračun i isplatu naknade plate vrši pravno odnosno fizičko
lice (u daljem tekstu: Poslodavac) kod koga je osiguranik
zaposlen od prvog dana privremene spriječenosti za rad pa
sve dok ta spriječenost traje u skladu sa Zakonom.
(2) Naknada plate za prva 42 dana privremene spriječenosti za
rad pada na teret Poslodavca.
(3) Poslodavac plaća naknadu plate i nakon 42 dana i podnosi
zahtjev za refundaciju naknade neto plate Zavodu sukladno
sa Zakonom i ovim Pravilnikom, a doprinosi padaju na teret
Poslodavca.
Član 5. – osporena odredba
(Isplata naknade plate direktno na račun osiguranika iz sredstava
Zavoda)
(1) Izuzetno, obračun i isplatu naknade plate, kada ona pada na
teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja vrši
Zavod:
- za osiguranika kome je prestao radni odnos, odnosno
obavljanje djelatnosti ličnim radom, a najviše 30 dana
od dana prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka
bavljenja djelatnošću ličnim radom, ako u tom periodu
još uvijek postoji privremena spriječenost za rad
- za osiguranika koji je privremeno spriječen za rad zbog
povrede na radu ili oboljenja od profesionalne bolesti u
slučaju stečajnog postupka kod pravnog lica kod koje
je osiguranik zaposlen.
Član 7. – osporena odredba
(Najviši iznos naknade plate koji se refundira)
(1) Najviši iznos naknade plate koju Zavod refundira je 80%
(odnosno 100% prema članu 5. ovog Pravilnika) prosječne
neto plate osiguranika isplaćene u posljednjih 6 mjeseci prije
nastupanja privremene spriječenosti za rad, ne uzimajući u
obzir mjesec koji prethodi mjesecu u kome je nastupila
privremena spriječenost za rad, a maksimalno do visine
prosječne neto plate u Federaciji BiH ostvarene u periodu od
I-IX mjeseca iz prethodne kalendarske godine.
(2) Ukoliko osiguraniku nije isplaćivana plata u posljednjih 6
mjeseci, najviši iznos koji će Zavod refundirati je od 80%
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
posljednje objavljene prosječne plate kantona, a ne više od
80% iznosa neto plate koja je osiguraniku isplaćena u
mjesecu koji prethodi mjesecu u kome je nastupila
privremena spriječenost za rad.
Član 8. – osporena odredba
(Najniži iznos naknade plate koja se refundira)
(1) Najniži iznos naknade plate koju Zavod refundira je najniža
neto plata utvrđena Opštim kolektivnim ugovorom na
teritoriji Federacije BiH, a ne više od iznosa koji je
Poslodavac isplatio osiguraniku u mjesecu koji prethodi
mjesecu kada je nastupila privremena spriječenost za rad.
Član 9. – osporena odredba
(Podnošenje zahtjeva za refundaciju naknade plate)
(1) Zahtjev za povrat isplaćene naknade plate za vrijeme
privremene spriječenosti za rad podnosi Poslodavac u
poslovnicu Zavoda prema mjestu prebivališta osiguranika.
(2) Postupak obrade zahtjeva za povrat naknade plate za vrijeme
privremene spriječenosti za rad u poslovnicama Zavoda
uređuje se posebnim Uputstvom koje će donijeti direktor
Zavoda.
(3) Zahtjev za povrat isplaćene naknade plate može se osporiti u
cijelosti ili djelimično, ukoliko obračun i isplata naknade
plate nije izvršena u skladu sa Zakonom i ovim Pravilnikom.
(4) Ukoliko se osporava zahtjev iz stava (3) ovog člana, o
razlozima osporavanja pismeno se obavještava podnosilac
zahtjeva za povrat isplaćene naknade plate, u roku od 30 dana
od dana podnošenja zahtjeva za povrat.
Član 10. – osporena odredba
(Prilozi uz zahtjev za refundaciju naknade plate)
(1) Uz zahtjev za povrat naknade plate, podnosilac je obavezan
priložiti sljedeću dokumentaciju:
- izvještaj o privremenoj spriječenosti za rad izabranog
(ovlaštenog) doktora medicine primarne zdravstvene
zaštite o privremenoj spriječnosti za rad
- nalaz, ocjenu i mišljenje Prvostepene doktorske
komisije (ORS), ukoliko privremena spriječenost za
rad traje duže od 42 dana
- nalaz, ocjenu i mišljenje Instituta za medicinsko
vještačenje medicinskog stanja, ukoliko privremena
spriječenost za rad traje duže od 12, odnosno 14
mjeseci
- dokaz o visini ostvarene plate za šest mjeseci prije
mjeseca koji prethodi mjesecu u kome je nastupila
privremena spriječenost za rad
- dokaz o visini ostvarene plate u mjesecu koji prethodi
mjesecu u kome je nastupila privremena spriječenost
za rad osiguranika sa evidencionim listom
- dokaz o isplati plate osiguraniku (potvrda o plati ili
ovjerena platna lista) za mjesec za koji se podnosi
zahtjev za refundaciju
- dokaz o uplati doprinosa za obavezno zdravstveno
osiguranje (ovjerena specifikacija Porezne uprave)
Član 16. – osporena odredba
(Prijelazne odredbe)
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika stavlja se van snage
Pravilnik (broj 01-100-6-58-/13 od 31.10.2013. godine)
6. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije
Ustavni sud Federacije je utvrdio da u konkretnom predmetu
nema činjeničnih pitanja koje bi bilo potrebno neposredno
razjasniti na javnoj raspravi, pa je u skladu sa članom 13. stav 1.
Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br.: 40/10 i 18/16), održao
sjednicu Suda bez javne rasprave na kojoj je razmotrio osporene
odredbe Pravilnika, predočeno ustavno pitanje podnosioca
Broj 79 - Strana 51
zahtjeva, odgovore na zahtjev, relevantne odredbe Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine i odredbe zakona Federacije
Bosne i Hercegovine.
Podnosilac zahtjeva predočio je ustavno pitanje - zahtjev za
ocjenu ustavnosti osporenih odredaba Pravilnika, u odnosu na član
II.A.2.(1) k) i čl. III.2.b) i III.3. Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, član 8. stav 1. u vezi sa čl. 6. i 6a. Zakona o
doprinosima, član 19. stav 1. Pravilnika o načinu obračunavanja i
uplate doprinosa, te član 46. st. 1. i 2. i član 47. Zakona o
zdravstvenom osiguranju. Ustavno pitanje se pojavilo u upravnom
sporu koji se vodi pred podnosiocem zahtjeva bliže opisanim u
tački 3. ove presude. Naime, podnosilac zahtjeva smatra da je
Zavod prilikom donošenja osporenih odredbi Pravilnika izašao
izvan ustavnih i zakonskih okvira, te da je povrijedio pravo na
imovinu poslodavaca na teritoriji Zeničko-dobojskog kantona.
Povreda prava na imovinu se prema mišljenju podnosioca zahtjeva
ogleda u činjenici da se prema osporenim odredbama Pravilnika, a
u slučaju privremene spriječenosti za rad nakon 42 dana, može
podnijeti zahtjev za refundaciju naknade "neto plate", a ne "bruto
plate". Navedeno podnosilac zahtjeva smatra suprotnim
zakonskim propisima, te u vezi s tim ističe da je Zakon o
doprinosima zasnovan na principu "bruto plate", a ne "neto plate".
Upravni odbor Zavoda je na 16. sjednici održanoj dana
23.03.2020. godine, donio Pravilnik kojim je uredio pitanje
refundiranja naknade plate za vrijeme privremene spriječenosti za
rad na teret sredstava Zavoda. Osporenim odredbama Pravilnika
uređen je obračun i isplata naknade plate, isplata naknade plate
direktno na račun osiguranika iz sredstava Zavoda, najviši i najniži
iznos naknade plate koja se refundira, podnošenje zahtjeva za
refundiranje naknade plate i prilozi uz zahtjev za refundiranje
naknade plate. Navedenim osporenim odredbama Pravilnika je
između ostalog uređeno da naknada plate za prva 42 dana
privremene spriječenosti za rad pada na teret poslodavca, te da
poslodavac plaća naknadu plate i nakon 42 dana i podnosi zahtjev
za refundiranje naknade "neto" plate Zavodu u skladu sa Zakonom
o zdravstvenom osiguranju i Pravilniku, a doprinosi padaju na teret
poslodavca. Najviši iznos naknade plate koju Zavod refundira je
80% (odnosno 100% prema članu 5. Pravilnika) prosječne neto
plate osiguranika isplaćene u posljednjih 6 mjeseci prije
nastupanja privremene spriječenosti za rad, ne uzimajući u obzir
mjesec koji prethodi mjesecu u kome je nastupila privremena
spriječenost za rad, a maksimalno do visine prosječne neto plate u
Federaciji Bosne i Hercegovine ostvarene u periodu od I-IX
mjeseca iz prethodne kalendarske godine. U međuvremenu je
doneseno nekoliko izmjena i dopuna Pravilnika, ali iste nisu bile
od utjecaja na rješavanje ovog predmeta.
Dakle, podnosilac zahtjeva osporava predmetni Pravilnik sa
dva aspekta, sa aspekta nadležnosti njegovog donošenja s jedne
strane, te s druge strane sa aspekta prava na imovinu. U tom smislu
prvenstveno je potrebno ispitati pitanje nadležnosti za donošenje
Pravilnika u odnosu na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.
Naime, ovlaštenja federalne vlasti i kantona regulisane su
članom III. 2. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, pa se tako
tačka b) istog člana odnosi na zdravstvo, dok se tačka e) odnosi na
socijalnu politiku. U skladu sa članom III. 3. Ustava Federacije
Bosne i Hercegovine, prema potrebama, ovlaštenja iz člana III. 2.
mogu se ispunjavati zajednički ili zasebno, ili od strane kantona
koordinirano od federalne vlasti. U skladu sa tim kantoni i
federalna vlast međusobno se dogovaraju na trajnoj osnovi u
pogledu svojih ovlaštenja. Također, navedenim članom je
utvrđeno da će federalna vlast u vršenju ovih nadležnosti, prilikom
donošenja zakona i drugih propisa postupati uzimajući u obzir
kantonalne nadležnosti, različite situacije u pojedinim kantonima i
potrebu za fleksibilnosti u njihovom provođenju. Kantoni imaju
pravo utvrđivati politiku i provoditi zakone koji se tiču svake od
ovih nadležnosti.
Broj 79 - Strana 52 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Imajući u vidu naprijed navedena ustavna ovlaštenja,
Parlament Federacije Bosne i Hercegovine donio je Zakon o
zdravstvenom osiguranju gdje je u članu 13. regulisano da se
sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, osiguravaju doprinosima, od kojih se obrazuju fondovi
obaveznog zdravstvenog osiguranja kod zavoda zdravstvenog
osiguranja kantona, u skladu sa odredbama ovog zakona i
propisima donesenim na osnovu zakona. Tako je članom 42.
Zakona regulisano da osiguranici imaju pravo na naknadu plate za
vrijeme privremene spriječenosti za rad pod uslovima koji su
propisani Zakonom. Isto tako je, čl. 46. i 47. Zakona određeno da
će upravni odbor kantonalnog zavoda osiguranja opštim aktom
propisati način utvrđivanja valorizacije osnovice za nadoknadu
plate, te da će visinu nadoknade plate i najviši iznos nadoknade
plate, koja se isplaćuje na teret kantonalnog zavoda osiguranja,
utvrditi upravni odbor kantonalnog zavoda osiguranja. Pored toga,
članom 56. Zakona propisano je da naknadu plate iz člana 42. tač.
1. i 2. ovoga zakona obračunava i isplaćuje osiguraniku na teret
svojih sredstava pravno ili fizičko lice za prvih 42 dana bolovanja
kao i za vrijeme dok se osiguranik nalazi na radu u inostranstvu na
koje ga je uputilo pravno ili fizičko lice, te da pravna i fizička lica
iz stava 1. ovog člana obračunavaju i isplaćuju osiguraniku
naknadu plate i istekom 42 odnosno sedam dana bolovanja na teret
sredstava kantonalnog zavoda osiguranja. Kantonalni zavod
osiguranja obavezan je vratiti isplaćenu nadoknadu plate iz stava
3. ovog člana u roku od 45 dana od dana prijema zahtjeva za
povrat. Također, članom 95. Zakona je propisano da kantonalni
zavodi osiguranja i Federalni zavod osiguranja i reosiguranja su
pravna lica sa pravima i obavezama, te odgovornostima utvrđenim
ovim zakonom i statutima kantonalnih zavoda osiguranja i
Federalnog zavoda osiguranja i reosiguranja. Tako su članom 99.
Zakona, taksativno navedene nadležnosti kantonalnih zavoda
osiguranja, pa se kao jedna od tih nadležnosti izričito navodi da
kantonalni zavodi osiguranja određuju visinu naknade plate i
najviši iznos naknade plate na teret kantonalnog zavoda
osiguranja, te način valorizacije osnovice za naknadu plata za
vrijeme bolovanja.
Pored toga, članom 2. stavom 2. Zakona o doprinosima,
propisano je da su za provođenje socijalne politike i formiranja
službi socijalne zaštite, u okviru sistema, instrumenata i ovlaštenja
utvrđenih ovim zakonom i propisima iz stava 1. ovog člana,
mjerodavni kantoni i zakonom određeni organi nosilaca
osiguranja. Istim Zakonom uređuje se sistem obaveznih doprinosa,
kao osnovnih instrumenata za finansiranje obaveznog penzijskog i
invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja od
nezaposlenosti. Doprinosi su prije svega prihod nosioca
osiguranja, i isti se obračunavaju i plaćaju iz ličnih primanja i
drugih prihoda osiguranika i na isplaćena lična primanja na teret
poslodavca. Obaveznik doprinosa je između ostalih fizičko lice
rezident Federacije koje je na teritoriji Federacije u radnom odnosu
kod pravnog ili fizičkog lica. Osnovicu doprinosa iz ličnih
primanja i drugih prihoda osiguranika ovog zakona čini između
ostalog naknada plate u slučajevima privremene spriječenosti za
rad uslijed bolesti do 42 dana. Zakon ne reguliše osnovicu
doprinosa u slučajevima privremene spriječenosti za rad uslijed
bolesti preko 42 dana. Plata prema Zakonu o doprinosima je
novčani i svaki drugi primitak, bez obzira na oblik isplate,
oporeziv prema propisima o porezu na dohodak, koji je iz osnova
radnoga odnosa poslodavac isplatio ili je bio dužan isplatiti
zaposleniku prema odredbama Zakona o radu, kolektivnom
ugovoru i drugim propisima iz oblasti rada, a sastoji se od
doprinosa iz osnovice, poreza na dohodak i iznosa koji se isplaćuje
zaposleniku iz te osnove.
Imajući u vidu sve naprijed navedeno nesumnjivo se može
utvrditi da je Upravni odbor Zavoda prilikom donošenja Pravilnika
postupao unutar ustavnih i zakonskih ovlaštenja, te s tim u vezi
Srijeda, 5. 10. 2022.
Ustavni sud Federacije smatra da u tom dijelu osporene odredbe
Pravilnika nisu u suprotnosti sa odredbama čl. III.2.b) i III.3.
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, posebno imajući u vidu
činjenicu da su zdravstvo i socijalna politika u zajedničkoj
nadležnosti federalne vlasti i kantona, kao i činjenicu da je članom
III.4.j) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisano da
kantoni imaju sve nadležnosti koje nisu izričito povjerene
federalnoj vlasti, a posebno su nadležni između ostalog, za
provođenje socijalne politike i uspostavu službi socijalne zaštite.
Kada je u pitanju povreda prava na imovinu iz člana II.A.2.
(1) k) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, podnosilac zahtjeva
navedenu povredu zasniva na činjenici da su osporenim
odredbama Pravilnika poslodavci na teritoriji Zeničko-dobojskog
kantona spriječeni da traže refundiranje "bruto" naknade plate koja
se sastoji iz doprinosa iz osnovice, te s tim u vezi ukazuju na stav
Ministarstva finansija broj 04-14-5337/12 od 13.09.2012. godine,
i da Zakon o doprinosima nije zasnovan na principu "neto", već
"bruto" plate.
Međutim, podnosilac zahtjeva ni nakon ponovnog traženja
od strane Suda da precizira i obrazloži svoj zahtjev o eventualnoj
povredi prava na imovinu, osim uopštenih tvrdnji ne obrazlaže na
koji način je došlo do povrede prava na imovinu poslodavaca na
teritoriji Zeničko-dobojskog kantona, posebno imajući u vidu
činjenicu, da doprinosi kao prihod nosioca osiguranja, ne
predstavljaju imovinu poslodavca već osiguranika, odnosno
radnika. Shodno navedenom Ustavni sud Federacije je zauzeo stav
da zahtjev podnosioca u dijelu koji se odnosi na povredu prava na
imovinu iz člana II.A.2. (1) k) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine nije osnovan.
Imajući u vidu naprijed navedeno, riješeno je kao u izreci
donesene presude.
Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je jednoglasno u
sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda, Vesna
Budimir, Mirjana Čučković, prof. dr. Edin Muminović i dr. sc.
Kata Senjak, sudije Suda.
Predsjednica
Broj U-7/22 Ustavnog suda Federacije
15. septembra 2022. godine Bosne i Hercegovine
Sarajevo Aleksandra Martinović, s. r.
Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o
ustavnom pitanju koje je predočio Kantonalni sud u Zenici u svezi
s ocjenom ustavnosti čl. 4., 5., 7., 8., 9., 10. i 16. Pravilnika o
refundaciji naknade plaće za vrijeme privremene spriječenosti za
rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog osiguranja Zeničko-
dobojskog kantona, na temelju članka IV.C.3.10. (4) Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici Suda bez javne
rasprave održanoj dana 15.09.2022. godine, donio je
PRESUDU
Utvrđuje se da su odredbe čl. 4., 5., 7., 8., 9., 10. i 16.
Pravilnika o refundaciji naknade plaće za vrijeme privremene
spriječenosti za rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog
osiguranja Zeničko-dobojskog kantona, broj 01-100-16-171/20 od
23.03.2020. godine sukladne Ustavu Federacije Bosne i
Hercegovine.
Presudu objaviti u "Službenim novinama Federacije BiH" i
"Službenim novinama Zeničko-dobojskog kantona".
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Obrazloženje
1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva
Kantonalni sud u Zenici (u daljnjem tekstu: podnositelj
zahtjeva) je podneskom broj 004-0-SuDp-22-000168 od
21.01.2022. godine, koji je zaprimljen dana 27.01.2022. godine, a
preciziran dana 02.03.2022. godine, Ustavnom sudu Federacije
Bosne i Herce govine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud Federacije)
predočio ustavno pitanje – ocjene ustavnosti čl. 4., 5., 7., 8., 9., 10.
i 16. Pravilnika o refundaciji naknade plaće za vrijeme privremene
spriječenosti za rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog
osiguranja Zeničko-dobojskog kantona (u daljnjem tekstu:
osporene odredbe Pravilnika), u odnosu na članak II.A.2. (1) k) i
čl. III.2.b) i III.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, članak
8. stavak 1. u svezi s čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima ("Službene
novine Federacije BiH", br.: 35/98, 54/00, 16/01, 37/01, 1/02,
17/06, 14/08, 91/15, 104/16, 34/18, 99/19 i 4/21), članak 19. stavak
1. Pravilnika o načinu obračunavanja i uplate doprinosa
("Službene novine Federacije BiH", br.: 64/08, 81/08, 98/15, 6/17,
38/17, 39/18, 12/21 i 6/22), te članak 46. st. 1. i 2. i članak 47.
Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službene novine Federacije
BiH", br.: 30/97, 7/02, 70/08, 48/11, 36/18 i 61/22).
U smislu članka IV.C.3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, podnositelj zahtjeva ima ovlasti za postavljanje
ustavnog pitanja Ustavnom sudu Federacije.
2. Stranke u postupku
Sukladno članku 39. stavak 2. Zakona o postupku pred
Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene
novine Federacije BiH", br.: 6/95 i 37/03), stranke u postupku u
ovom ustavno-sudbenom predmetu su: podnositelj zahtjeva,
"ENKER" Tvornica svjećica i industrijske keramike d.d. Tešanj i
Zavod zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona, kao
stranke u sudbenom postupku pred podnositeljem zahtjeva. Zavod
zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog kantona (u daljnjem
tekstu: Zavod) ujedno je i donositelj osporenih odredbi Pravilnika.
3. Bitni navodi zahtjeva
Pred podnositeljem zahtjeva u tijeku je upravni spor broj 04
0 U 012213 21 U3, pokrenut po tužbi tužitelja "ENKER" Tvornica
svjećica i industrijske keramike d.d. Tešanj protiv Rješenja
tuženog Povjerenstva za prava osiguranika Zavoda broj 03-33-
13322/21 od 19.11.2021. godine kojim je odbijen kao neutemeljen
priziv tužitelja izjavljena protiv Rješenja direktora Zavoda broj 02-
33-6820/20 od 30.06.2020. godine, a kojim Rješenjem je odobrena
tužitelju refundacija naknade plaće u iznosu od 1.281,68 KM, dok
je ostatak potraživanog iznosa od 576,39 KM po istom zahtjevu
odbijen kao neutemeljen, pri čemu su se upravni organi pozvali na
odredbe članka 47. Zakona o zdravstvenom osiguranju, te na
odredbe članka 4. stavak 3. i odredbe čl. 16. i 17. Pravilnika o
refundaciji naknade plaće za vrijeme privremene spriječenosti za
rad na teret sredstava Zavoda zdravstvenog osiguranja Zeničko-
dobojskog kantona (u daljnjem tekstu: Pravilnik).
U navedenoj tužbi tužitelj ukazuje na osporene odredbe
Pravilnika, te smatra da iste nisu usklađene s odredbama članka 8.
stavak 1. u svezi s čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima, člankom 19.
stavak 1. Pravilnika o načinu obračunavanja i uplate doprinosa, te
s člankom 46. st. 1. i 2. i člankom 47. Zakona o zdravstvenom
osiguranju. Mišljenja je da je očigledno da se citiranim odredbama
Pravilnika umanjuje obim prava u odnosu na pravne akte više
pravne snage i to ukidanjem refundacije naknade plaća
poslodavcima za dio koji se odnosi na doprinose iz plaće i
ograničavanjem visine maksimalne naknade koja se može isplatiti
po osnovu refundacije naknade plaće za vrijeme privremene
spriječenosti za rad, te da Zavod poslodavce, a i tužitelja dovodi u
neravnopravan položaj i umanjuje isplate i da postupa protivno
aktima više pravne snage, odnosno Zakonu o doprinosima,
Broj 79 - Strana 53
Pravilniku o načinu obračunavanja i uplate doprinosa i Zakonu o
zdravstvenom osiguranju.
Podnositelj zahtjeva smatra da je donošenjem i provedbom
Pravilnika prekršeno pravo tužitelja kao i svih poslodavaca na
teritoriji Zeničko-dobojskog kantona i to pravo na imovinu
zagarantirano člankom II.A.2. (1) k) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, te smatra da je Upravni odbor Zavoda donošenjem
spornog Pravilnika izašao izvan okvira utvrđenih čl. III.2.b) i III.3.
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.
Pri tome podnositelj zahtjeva ukazuje i na činjenicu da su
osporene odredbe Pravilnika utemeljene na načelu "neto plaće", a
ne "bruto plaće", te da je ovo pitanje riješeno na drugačiji način u
odnosu na dosadašnje odredbe pravilnika zbog čega su tužitelj, a i
svi poslodavci u Federaciji Bosne i Hercegovine spriječeni da traže
refundaciju bruto naknade koja se sastoji iz doprinosa iz osnovice
i neto naknade, te podnositelj zahtjeva ukazuje na stav Federalnog
ministarstva financija/Federalnog ministarstva finansija (u
daljnjem tekstu: Ministarstvo financija) broj 04-14-5337/12 E.J.
od 13.09.2012. godine.
Zbog navedenog smatra da je Upravni odbor Zavoda
donošenjem ovakvog Pravilnika povrijedio pravo na imovinu kako
tužitelja, tako i drugih poslodavaca na teritoriji Zeničko-dobojskog
kantona, iz kojih razloga je podnositelj zahtjeva svojim zahtjevom
od 21.01.2022. godine, koji je precizirao dana 02.03.2022. godine
i predočio predmetno ustavno pitanje Ustavnom sudu Federacije.
Podnositelj zahtjeva je dostavio Sudu kompletan spis upravnog
spora u tijeku kojeg se pojavila potreba za rješavanjem ustavnog
pitanja, osporeni Pravilnik, kao i akte Ministarstva financija, broj
04-14-7787/10 K.K.-H. od 01.11.2010. godine i broj 04-14-
5337/12 E.J. od 13.09.2012. godine.
4. Bitni navodi odgovora na zahtjev
Ustavni sud Federacije je dana 09.03.2022. godine sukladno
članku 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije
Bosne i Hercegovine, pozvao "ENKER" Tvornica svjećica i
industrijske keramike d.d. Tešanj i Zavod, da kao stranke u
postupku dostave odgovore na zahtjev podnositelja.
Zavod je Ustavnom sudu Federacije dana 07.04.2022.
godine, podneskom broj 01-100-69-623/22 od 23.03.2022. godine
dostavio odgovor na navode iz zahtjeva podnositelja. U svom
odgovoru navode da nisu utemeljene tvrdnje podnositelja zahtjeva,
te da je Pravilnik u potpunosti usuglašen s odredbama članka
II.A.2.(1) k) i čl. III.2.b) i III.3. Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine u članku
III.2. propisuje da oblast zdravstva spada u podijeljenu nadležnost
između Federacije Bosne i Hercegovine i kantona, dok kantoni
imaju isključivu nadležnost nad implementacijom socijalne
politike i pružanjem usluga zdravstvene zaštite. U Federaciji
Bosne i Hercegovine zdravstveno osiguranje je regulirano
Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kojim je predviđeno da se
zavodi zdravstvenog osiguranja formiraju na razini kantona.
Sukladno članku 99. pomenutog Zakona, kantonalni zavodi su
nadležni, između ostalog, da određuju visinu naknade plaće i
najviši iznos naknade plaće na teret kantonalnog zavoda
osiguranja, te da određuju način valorizacije osnovice za naknadu
plaća za vrijeme bolovanja. Donošenjem spornog Pravilnika,
Upravni odbor Zavoda u cijelosti je postupao sukladno sa
odredbama navedenog Zakona, te shodno tome nije izašao izvan
ustavnih i zakonskih okvira utvrđenih čl. III.2.b) i III.3. Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine. Shodno tome, mišljenja su da
navedeni Pravilnik nije u suprotnosti niti s jednim pozitivnim
pravnim propisom.
Također, smatraju da su osporene odredbe Pravilnika u
suglasnosti s odredbama čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima. Naime,
člankom 6a. pomenutog Zakona propisano je da plaća iz čl. 6., 7. i
8. ovoga Zakona je novčani i svaki drugi primitak, bez obzira na
Broj 79 - Strana 54 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
oblik isplate, oporeziv prema propisima o porezu na dohodak, koji
je iz radnog odnosa poslodavac isplatio ili je bio dužan isplatiti
uposleniku prema odredbama Zakona o radu, kolektivnom
ugovoru i drugim propisima iz oblasti rada, a sastoji se od
doprinosa iz osnovice, poreza na dohodak i iznosa koji se isplaćuje
uposleniku iz te osnove. Člankom 5. stavak 2. istog Zakona
propisano je da je obveznik doprinosa iz članka 4. stavak 2. točka
2. ovog Zakona pravna ili fizička osoba – rezident Federacije, koji
upošljava uposlenike, za uposlenike u radnom odnosu i s njima
izjednačene osiguranike.
Zavod je prije donošenja osporenog Pravilnika, prema
ranijem Pravilniku, poslodavcima, čiji su radnici bili privremeno
spriječeni za rad preko 42 dana, refundirao doprinose iz plaće.
Međutim, Zavod je u komunikaciji s drugim zavodima
zdravstvenog osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine, te
uvidom u sudbenu praksu sudova u Federaciji Bosne i
Hercegovine, ustanovio da ostali zavodi ne vrše refundaciju
doprinosa.
Ističu da niti u jednoj odredbi Zakona o zdravstvenom
osiguranju nije propisano da kantonalni zavod zdravstvenog
osiguranja refundira doprinose, što ne proizilazi iz odredbe članka
56. Zakon bliže ne određuje ukupan iznos koji se priznaje za povrat
tj. da li se u povrat isplaćene naknade plaće priznaje i neto naknada
koja je obračunata i isplaćena osiguraniku kao i iznos obračunatih
i isplaćenih doprinosa na iznos priznate naknade plaće za vrijeme
privremene spriječenosti za rad. Isto tako, člankom 47. stavak 3.
istog Zakona propisano je da visinu naknade plaće i najviši iznos
naknade plaće koja se isplaćuje na teret kantonalnog zavoda
osiguranja utvrđuje upravni odbor kantonalnog zavoda osiguranja,
dok je člankom 57. stavak 3. propisano da će provedbene propise
iz stavka 1. ovog članka donijeti upravni odbori kantonalnih
zavoda zdravstvenog osiguranja. Prava koja osiguranici imaju iz
zdravstvenog osiguranja propisana su člankom 31. Zakona, a to su:
zdravstvena zaštita, naknada plaće i naknada putnih troškova.
Naknada plaće je pravo osiguranika koju isti ostvaruje na teret
sredstava kantonalnog zavoda po isteku 42 dana privremene
spriječenosti za rad odnosno od prvog dana u slučajevima
reguliranim Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Upravni odbor
Zavoda je imajući u vidu gore navedeno, a shodno odredbama
članka 47. stavak 3. i članka 57. stavak 3. Zakona o zdravstvenom
osiguranju donio Pravilnik.
Navode da je člankom 4. Pravilnika propisano da obračun i
isplatu naknade plaće vrši pravna odnosno fizička osoba, kod koga
je osiguranik uposlen od prvog dana privremene spriječenosti za
rad, te ova naknada plaće za prva 42 dana privremene spriječenosti
za rad pada na teret poslodavca. Poslodavac plaća naknadu plaće i
nakon 42 dana i podnosi zahtjev za refundaciju naknade neto plaće
sukladno zakonu i ovom Pravilniku, a doprinosi padaju na teret
poslodavca. Navedena odredba je u cijelosti sukladna s člankom
56. stavak 1. točka 1. i člankom 42. toč. 1. i 2. Zakona o
zdravstvenom osiguranju.
Člankom 5. Pravilnika propisano je kada izuzetno obračun i
isplatu naknade plaće, kada ona pada na teret sredstava obveznog
zdravstvenog osiguranja, vrši Zavod, a koje odredbe su sukladne
članku 58. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Člankom 47. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano
je da se naknada plaće određuje u visini od najmanje 80% osnovice
za nadoknadu, s tim da ne može biti niža od iznosa minimalne
plaće važeće za mjesec za koji se utvrđuje nadoknada. Visinu
naknade plaće i najviši iznos naknade plaće koja se isplaćuje na
teret kantonalnog zavoda osiguranja utvrđuje upravni odbor
kantonalnog zavoda osiguranja. Upravni odbor Zavoda je, u
okviru svojih ovlasti, u odredbi članka 7. Pravilnika utvrdio najviši
iznos naknade plaće koji se refundira na teret sredstava ovog
zavoda, gdje taj iznos nije proizvoljno određen već je vezan za
visinu prosječne neto plaće Federacije Bosne i Hercegovine
Srijeda, 5. 10. 2022.
ostvarene u periodu I-IX mjeseca i prethodne kalendarske godine.
Također, imajući u vidu navedeni članak 47. Zakona, Upravni
odbor Zavoda je u članku 8. Pravilnika utvrdio najniži iznos
naknade plaće koja se refundira na teret sredstava ovog zavoda, ni
taj iznos nije proizvoljno određen, već je vezan za najnižu neto
plaću utvrđenu Općim kolektivnim ugovorom na teritoriji
Federacije Bosne i Hercegovine.
Pored spomenutog, nije utemeljeno pozivanje podnositelja
zahtjeva na stav Ministarstva financija broj 04-14-5337/12 od
13.09.2012. godine, obzirom da isti kao takav nije pravno
obvezujući, niti je Ministarstvo financija nadležno da daje
tumačenja odredbi Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Isto tako je navedeno da su člankom 31. Zakona o
zdravstvenom osiguranju propisana prava koja osiguranici imaju
iz zdravstvenog osiguranja. Naknada plaće je pravo osiguranika
koje isti ostvaruje na teret sredstava kantonalnog zavoda
zdravstvenog osiguranja po isteku 42 dana privremene
spriječenosti za rad. Niti jednom odredbom Zakona nije propisano
da kantonalni zavod zdravstvenog osiguranja refundira doprinose,
te takvo što ne proizilazi ni iz odredbe članka 56. Zakona.
Navedeno, također nije propisano niti u jednoj odredbi Zakona o
doprinosima. Iz svega navedenog proizilazi da su osporene
odredbe Pravilnika u suglasnosti s člankom II.A.2. (1) k) i čl.
III.2.b) i III.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, člankom 8.
stavak 1. u svezi sa čl. 6. i 6a. Zakona o doprinosima, člankom 19.
stavak 1. Pravilnika o načinu obračunavanja i uplate doprinosa, te
s člankom 46. st. 1. i 2. i člankom 47. Zakona o zdravstvenom
osiguranju, te da Upravni odbor Zavoda donošenjem osporenog
Pravilnika nije izašao izvan ustavnih i zakonskih okvira. Sudovi u
Federaciji Bosne i Hercegovine su već ranije zauzeli stav da
kantonalni zavodi zdravstvenog osiguranja u svojoj nadležnosti
imaju donošenje provedbenih propisa o načinu ostvarivanja prava
na naknadu plaće za vrijeme privremene spriječenosti za rad,
odnosno da je refundiranje naknade plaće u neto iznosu bez
doprinosa u cijelosti sukladno odredbama Zakona o zdravstvenom
osiguranju. Takav stav zauzet je u nizu presuda Vrhovnog suda
Federacije Bosne i Hercegovine i kantonalnih sudova na teritoriji
Federacije Bosne i Hercegovine u kojima se rješava u istoj pravnoj
stvari.
"ENKER" Tvornica svjećica i industrijske keramike d.d.
Tešanj nije dostavio odgovor na zahtjev.
5. Relevantno pravo
A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine
Članak II. A 2. (1) k)
Federacija će osigurati primjenu najviše razine međunarodno
priznatih prava i sloboda utvrđenih u dokumentima navedenim u
Dodatku ovog ustava. Osobito:
(1) Sve osobe unutar teritorija Federacije uživaju sljedeća
prava:
c) na imovinu;
Članak III.2. toč. b) i e)
Ovlasti su federalne vlasti i kantona sljedeće:
b) zdravstvo;
e) socijalna politika;
Članak III. 3.
(1) Prema potrebama, ovlasti iz članka III. 2 mogu se
ispunjavati zajednički ili zasebno, ili od strane kantona
koordinirano od federalne vlasti.
(2) Sukladno s tim kantoni i federalna vlast međusobno se
dogovaraju na trajnoj osnovi glede svojih ovlasti.
(3) U ispunjavanju svojih ovlasti, kada je riječ o zakonima i
propisima koji su obvezujući na cijelom području
Federacije, sukladno s ovim ustavom i odlukama
Parlamenta Federacije, federalna vlast djeluje poštujući
ovlasti kantona, specifičnu situaciju u pojedinim
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
kantonima i potrebu za fleksibilnost u provedbi. Federalna
vlast ima pravo stvarati politiku i donositi zakone glede
svake od ovih ovlasti.
(4) U ispunjavanju ovih ovlasti, sukladno s ovim ustavom i
svojim kantonalnim ustavom, kantoni se obraćaju
međukantonalnom vijeću za usklađivanje
međukantonalnih pitanja i dosljedno rješavanje pitanja što
uključuju interese koji su izvan njihovih kantonalnih
granica, te provode, dopunjavaju i u slučaju potrebe
razrađuju ili predlažu odluke u zakonodavnim tijelima.
Kantoni imaju pravo stvarati politiku i sukladno s tim
provoditi zakone glede svake od ovih ovlasti.
Članak IV.C.3.10. (4)
Ustavni sud također odlučuje o ustavnim pitanjima koja mu
predoči Vrhovni sud ili pak neki kantonalni sud a koja se jave
tijekom postupka pred dotičnim sudom.
B. Zakon o radu
("Službene novine Federacije BiH", br. 26/16 i 89/18)
Članak 81. st. (1) i (2)
(1) Radnik ima pravo na nadoknadu plaće za razdoblje odsustva
s rada iz opravdanih razloga predviđenih zakonom, propisom
kantona, kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu
(godišnji odmor, privremena spriječenost za rad, porodiljno
odsustvo, plaćeno odsustvo i sl.).
(2) Razdoblje iz stavka 1. ovoga članka za koje se nadoknada
isplaćuje na teret poslodavca utvrđuje se zakonom, propisom
kantona, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili
ugovorom o radu.
C. Zakon o zdravstvenom osiguranju
("Službene novine Federacije BiH", br. 30/97, 7/02, 70/08, 48/11,
36/18 i 61/22)
Članak 13. stavak 1.
Sredstva za ostvarivanje prava iz obvezatnog zdravstvenog
osiguranja osiguravaju se doprinosima od kojih se obrazuju
fondovi obvezatnog zdravstvenog osiguranja kod zavoda
zdravstvenog osiguranja kantona, sukladno odredbama ovog
zakona i propisima donesenim na temelju zakona.
Članak 31. toč.1. b)
Obvezatnim zdravstvenim osiguranjem, u slučajevima i pod
uvjetima određenim ovim zakonom, osigurava se:
1. osiguranicima:
b) nadoknada plaća;
Članak 42.
Osiguranici iz članka 19. toč. 1. do 7. i toč. 16. i 17. ovoga
zakona imaju pravo na nadoknadu plaće za vrijeme privremene
spriječenosti za rad (u daljnjem tekstu: nadoknada plaće), ako su:
1. privremeno spriječeni za rad zbog bolesti ili ozljede,
odnosno dok su radi liječenja ili medicinskih
ispitivanja smješteni u zdravstvenu ustanovu,
2. privremeno spriječeni za rad zbog određenog liječenja
ili medicinskog ispitivanja koje se ne može obaviti
izvan radnog vremena osiguranika,
3. izolirani kao kliconoše ili zbog pojave zaraze u
njihovoj okolici,
4. određeni za pratioca bolesnika upućenog na liječenje ili
liječnički pregled u najbliže mjesto,
5. određeni da njegu oboljelog supružnika ili djeteta uz
uvjete propisane ovim zakonom.
Nadoknada plaće pripada osiguraniku samo za dane za koje
bi mu pripadala plaća, ili nadoknada plaće u smislu propisa o
radnim odnosima.
Osiguranicima kod kojih spriječenost za rad nastupi dok se
nalaze na neplaćenom odsustvu, pripada nadoknada plaće samo po
Broj 79 - Strana 55
isteku neplaćenog odsustva, ako u to vrijeme još postoji
privremena spriječenost za rad.
Članak 46.
Nadoknade se plaće utvrđuju od osnovice za nadoknadu koju
čini plaća isplaćena osiguraniku za mjesec koji prethodi mjesecu u
kojem nastupi slučaj na temelju kojega se stječe pravo na
nadoknadu.
Ako u mjesecu koji prethodi mjesecu u kojem je nastupio
slučaj na temelju kojega se stječe pravo na nadoknadu osiguranik
nije ostvario plaću, kao osnovicu za nadoknadu uzima prosječna
plaća na razini kantona za odgovarajući mjesec.
Kad osiguranik prima nadoknadu plaće neprekidno dulje od
tri mjeseca, osnovica za utvrđivanje nadoknade iz st. 1. i 2. ovoga
članka valorizira se sukladno prosječnom porastu plaća uposlenih
kod pravne, odnosno fizičke osobe, ako je taj porast veći od 5%.
Nadoknada plaće, prema stavku 3. ovoga članka, pripada
osiguraniku od prvog dana idućeg mjeseca po isteku tri mjeseca
neprekidnog korištenja nadoknade plaće, ako je ispunjen uvjet za
povećanje nadoknade.
Upravno vijeće kantonalnog zavoda osiguranja će općim
aktom pobliže propisati način utvrđivanja valorizacije osnovice za
nadoknadu plaće iz stavka 3. ovoga članka.
Članak 47.
Nadoknada plaće određuje se u visini od najmanje 80%
osnovice za nadoknadu, s tim da ne može biti niža od iznosa
minimalne plaće važeće za mjesec za koji se utvrđuje nadoknada.
Nadoknada plaće iznosi 100% od osnovice za nadoknadu:
1. za vrijeme privremene spriječenosti za rad zbog ozljede
na radu ili oboljenja od profesionalne bolesti,
2. za vrijeme privremene spriječenosti za rad zbog bolesti
i komplikacija prouzročenih trudnoćom i porođajem,
3. za vrijeme privremene spriječenosti za rad zbog
transplantacije živog tkiva i organa u korist druge
osobe.
Visinu nadoknade plaće i najviši iznos nadoknade plaće, koja
se isplaćuje na teret kantonalnog zavoda osiguranja, utvrđuje
upravno vijeće kantonalnog zavoda osiguranja.
Članak 56.
Nadoknadu plaće iz članka 42. toč. 1. i 2. ovoga zakona
obračunava i isplaćuje osiguraniku na teret svojih sredstava:
1. pravna ili fizička osoba za prvih 42 dana bolovanja kao
i za vrijeme dok se osiguranik nalazi na radu u
inozemstvu na koje ga je uputila pravna ili fizička
osoba,
2. poduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i upošljavanje
invalida, odnosno pravna ili fizička osoba za rad
osiguranika invalida za prvih sedam dana bolovanja.
Visinu nadoknade plaće iz stavka 1. ovoga članka utvrđuje
općim aktom nadležno tijelo pravne osobe, odnosno fizičke osobe.
Članak 57.
Nadoknada se plaće u svezi s korištenjem zdravstvene zaštite
iz članka 42. toč. 3. do 5. ovoga zakona isplaćuje osiguraniku na
teret sredstava kantonalnog zavoda osiguranja od prvog dana
korištenja prava.
Nadoknadu plaće iz stavka 1. ovoga članka obračunava i
isplaćuje pravna odnosno fizička osoba, s tim da je kantonalni
zavod osiguranja obvezan vratiti isplaćenu nadoknadu u roku od
45 dana od dana primitka zahtijeva za povrat.
Provedbene propise o načinu ostvarivanja prava na
nadoknadu plaće iz stavka 1. ovoga članka donijet će upravno
vijeće kantonalnog zavoda osiguranja.
Članak 99. alineja 6.
Kantonalni zavod osiguranja:
Broj 79 - Strana 56 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
određuje visinu nadoknade plaće i najviši iznos
nadoknade plaće na teret kantonalnog zavoda
osiguranja, način valorizacije osnovice za nadoknadu
plaća za vrijeme bolovanja.
D. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zdravstvenom
osiguranju
("Službene novine Federacije BiH", broj 7/02)
Članak 10.
U članku 56., iza stavka 2. dodaju se novi st. 3. i 4., koji glase:
"Pravne i fizičke osobe iz stavka 1. ovog članka
obračunavaju i isplaćuju osiguraniku nadoknadu plaće i istekom
42 odnosno sedam dana bolovanja na teret sredstava kantonalnog
zavoda osiguranja.
Kantonalni zavod osiguranja obvezan je vratiti isplaćenu
nadoknadu plaće iz stavka 3. ovog članka u roku od 45 dana od
dana prijema zahtjeva za povrat."
E. Zakon o doprinosima
("Službene novine Federacije BiH", br.: 35/98, 54/00, 16/01,
37/01, 1/02, 17/06, 14/08, 91/15, 104/16, 34/18, 99/19 i 4/21)
Članak 1. stavak 1.
Ovim zakonom uređuje se sustav obvezatnih doprinosa, kao
osnovnih instrumenata za financiranje obvezatnog: mirovinskog i
invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja od
nezaposlenosti (u daljnjem tekstu: doprinosi), kao i gornja granica
stopa doprinosa na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u
daljnjem tekstu: Federacija).
Članak 2.
Doprinosi i drugi izvori sredstava koji nisu obuhvaćeni ovim
zakonom, za financiranje prava iznad obvezatne razine iz
djelokruga mirovinskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog
osiguranja i osiguranja od nezaposlenosti, utvrđuju se sukladno
federalnim zakonima iz tih djelokruga i propisima donesenim na
temelju tih zakona.
Za provođenje socijalne politike i formiranja službi socijalne
zaštite, u okviru sustava, instrumenata i ovlasti utvrđenih ovim
zakonom i propisima iz stavka 1. ovog članka, mjerodavni su
kantoni i zakonom određeni organi nositelja osiguranja.
Članak 3.
Doprinosi su prihod nositelja osiguranja.
Članak 4. stavak 2. toč. 1. i 2.
Doprinosi se obračunavaju i plaćaju:
1. iz osobnih primanja i drugih prihoda osiguranika
2. na isplaćena osobna primanja na teret poslodavca
Članak 5. stavak 1. alineja 1
Obveznik doprinosa iz članka 4. stavak 2. točka 1. ovog
zakona je fizička osoba – rezident Federacije:
- koje na teritoriji Federacije u radnom odnosu kod
pravne ili fizičke osobe – rezidenta Federacije;
Članak 6.
Osnovicu doprinosa iz članka 4. točka 1. ovog zakona čini:
1. bruto-plaća uposlenog djelatnika, rukovodnog
djelatnika i vježbenika;
2. bruto-plaća ili druga naknada dužnosnika, koja
zamjenjuje plaću;
3. naknada plaće za prekid rada koji nije prouzročio
djelatnik;
4. naknada plaće za vrijeme blagdana za koje se po
zakonu ne radi;
5. naknada plaće za vrijeme odsustva s posla djelatnika u
vrijeme korištenja godišnjeg odmora;
6. naknada plaće za vrijeme odsustva s posla sukladno
zakonom, kolektivnim ugovorom i dr.;
Srijeda, 5. 10. 2022.
7. naknada plaće za vrijeme odsustva djelatnika s posla
radi obrazovanja i stručnog osposobljavanja i
prekvalifikacije djelatnika;
8. naknada plaće u slučajevima privremene spriječenosti
za rad uslijed bolesti do 42 dana;
9. naknada plaće zbog povrede na radu ili oboljenja od
profesionalne bolesti, koja se isplaćuje iz sredstava
pravne, odnosno fizičke osobe kod koje je osiguranik
uposlen;
10. bruto-plaća odnosno naknada plaće djelatnika koji
samostalno obnaša gospodarsku, profesionalnu ili
drugu djelatnost kao osnovno zanimanje, s tim da ta
osnovica ne može biti niža od prosječne mjesečne
bruto-plaće uposlenih na teritoriji Federacije, prema
posljednjem objavljenom podatku Zavoda za statistiku.
Izuzetno od odredbi ove točke, za djelatnika koji
samostalno obnaša gospodarsku djelatnost koja se
prema odluci mjerodavnog županijskog-kantonalnog
organa smatra niskoakumulativnom, osnovica
doprinosa ne može biti niža od 60% prosječne
mjesečne bruto-plaće uposlenih u gospodarstvu na
teritoriji Federacije, prema posljednjem objavljenom
podatku;
11. prosječna mjesečna bruto-plaća uposlenih u gospodar-
stvu na teritoriji Federacije prema posljednjem
objavljenom podatku, za osobu koja se bavi zemljo-
radnjom kao jedinim ili glavnim zanimanjem, a do
utvrđivanja osnovice od mjerodavnih organa iz članka
1. ovog zakona;
12. primanja od autorskih prava i primanja vrhunskih
sportaša, s tim da ta osnovica ne može biti niža od
prosječne mjesečne bruto-plaće uposlenih na teritoriji
Federacije po posljednjem objavljenom podatku;
13. ostala primanja i naknade fizičkih osoba koja nisu
obveznici doprinosa po drugom osnovu, sukladno
propisima o mirovinskom i invalidskom osiguranju,
zdravstvenom osiguranju i osiguranju od
nezaposlenosti.
Članak 8. stavak 1.
Osnovicu doprinosa iz članka 4. točka 2. ovog zakona čini
bruto – plaća i druga osobna primanja djelatnika u radnom odnosu
kod pravnih ili fizičkih osoba – rezidenata Federacije i s njima
izjednačenih osiguranika, iz čl. 6. i 7. ovog zakona.
F. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima
("Službene novine Federacije BiH", br.: 17/06)
Članak 3.
U članku 6. stavak 1. točka 10., u trećem redu riječi: "osim
samostalnih ugostiteljskih radnji" brišu se, a u šestom redu iza
riječi "propisu" zarez i preostali dio teksta brišu se.
Iza točke 10. dodaju se nove toč. 11. i 12. koje glase:
"11.50% od najniže plaće isplaćene u Federaciji Bosne i
Hercegovine prema posljednjem objavljenom podatku Federalnog
zavoda za statistiku za uposlenike u tekstilnoj, kožnoj i industriji
obuće".
"12.50% od najniže plaće isplaćene u Federaciji Bosne i
Hercegovine prema posljednjem objavljenom podatku Federalnog
zavoda za statistiku, za uposlenika koji samostalno obavlja
gospodarsku, profesionalnu ili drugu djelatnost kao osnovno
zanimanje, za niskoakumulacijske djelatnosti tradicionalnih
esnafskih zanata utvrđene posebnim propisom kantonalne
Skupštine".
U toč. 1., 3., 4., 7., 10. i 11. riječ "djelatnik" u različitim
padežima zamjenjuje se riječju "uposlenik" u odgovarajućem
padežu.
Dosadašnje toč. od 11. do 13. postaju toč. od 13. do 15.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
G. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima
("Službene novine Federacije BiH", br.: 14/08)
Članak 3.
U članku 6. u prvom retku iza brojke "4" dodaju se riječi:
"stavak 2.", a u toč. 1. i 2. riječ "bruto" briše se.
Toč. 10., 12. i 14. brišu se.
Točka 11. mijenja se i glasi:
"11. iznimno, umnožak prosječne plaće iz članka 6.a stavak
2. i koeficijenta 0,25 za uposlenike u rudnicima uglja,
tekstilnoj, kožnoj i industriji obuće kojima se isplaćuje
najniža plaća i nisko akumulacijskim djelatnostima
tradicionalnih esnafskih zanata utvrđenih posebnim
propisom kantonalne skupštine.
Točka 13. mijenja se i glasi:
"13. svaki pojedinačni primitak od članstva u zastupničkim
tijelima vlasti, ako taj primitak nije obuhvaćen
osnovicom iz članka 6. toč. 1. - 9., s osnove članstva u
skupštini, nadzornom odboru gospodarskih društva,
člana upravnoga odbora, upravnoga vijeća i drugih
njima odgovarajućih tijela drugih pravnih osoba, člana
povjerenstva i odbora tih tijela, stečajnog upravitelja i
suca porotnika, koji nema svojstvo uposlenika na sudu,
primitak, umanjen za porezno priznati iznos izdatka za
povremene djelatnosti znanstvenika, umjetnika,
stručnjaka, novinara, sudbenih vještaka, trgovačkih
putnika, akvizitera, sportskih sudaca i izaslanika i po
osnovi drugih djelatnosti koje se obavljaju uz neku
osnovnu samostalnu ili nesamostalnu djelatnost.
Dosadašnje toč. 11., 13. i 15. postaju toč. 10., 11. i 12.
Članak 4.
Iza članka 6. dodaje se novi članak 6.a koji glasi:
"Članak 6.a
Plaća iz članka 6., 7. i 8. ovoga Zakona je novčani i svaki
drugi primitak, bez obzira na oblik isplate, oporeziv prema
propisima o porezu na dohodak, koji je s osnove radnoga odnosa
poslodavac isplatio ili je bio dužan isplatiti uposleniku prema
odredbama Zakona o radu, kolektivnom ugovoru i drugim
propisima iz oblasti rada, a sastoji se od doprinosa iz osnovice,
poreza na dohodak i iznosa koji se isplaćuje uposleniku s te
osnove.
Prosječna plaća je prosječan iznos mjesečne plaće isplaćen
po jednom uposleniku u Federaciji u razdoblju siječanj – rujan
tekuće godine, koji objavljuje Federalni zavod za statistiku, a
sastoji se od iznosa doprinosa iz osnovice, poreza na dohodak i
iznosa koji se isplaćuje uposleniku i služi za utvrđivanje mjesečne
osnovice i najniže mjesečne osnovice iz članka 6. točka 10. i
članka 8. stavak 2. ovoga Zakona za obračunavanje doprinosa u
kalendarskoj godini koja slijedi iza godine na koju se odnosi
prosječna plaća."
Članak 7.
U članku 8. st. 1. i 3. iza brojke "4" dodaju se riječi: "stavak
2".
Iza stavka 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase: " ...."
H. Pravilnik o načinu obračunavanja i uplate doprinosa
("Službene novine Federacije BiH", br.: 64/08, 81/08, 98/15,
6/17, 38/17, 39/18, 12/21 i 6/22)
Članak 19.
Osnovica iz čl. 2. do 8. ovoga Pravilnika je plaća (naknade)
koja se sastoji iz doprinosa iz plaće, poreza na dohodak i neto
plaće.
Broj 79 - Strana 57
Doprinosi = osnovica x utvrđena stopa doprinosa
(po vrstama i namjenama)
Na osnovicu iz stavka 1. ovog članka doprinosi se
obračunavaju primjenom utvrđenih stopa po vrstama i namjenama
doprinosa iz članka 10. Zakona.
I. Pravilnik o refundaciji naknade plaće za vrijeme
privremene spriječenosti za rad na teret sredstava
Zavoda zdravstvenog osiguranja Zeničko-dobojskog
kantona broj 01-100-16-171/20 od 23.03.2020. godine
Članak 4. – osporena odredba
(Obračun i isplata naknade plaće)
(1) Obračun i isplatu naknade plaće vrši pravna odnosno fizička
osoba (u daljnjem tekstu: Poslodavac) kod koga je osiguranik
uposlen od prvog dana privremene spriječenosti za rad pa sve
dok ta spriječenost traje sukladno sa Zakonom.
(2) Naknada plaće za prva 42 dana privremene spriječenosti za
rad pada na teret Poslodavca.
(3) Poslodavac plaća naknadu plaće i nakon 42 dana i podnosi
zahtjev za refundaciju naknade neto plaće Zavodu sukladno
sa Zakonom i ovim Pravilnikom, a doprinosi padaju na teret
Poslodavca.
Članak 5. – osporena odredba
(Isplata naknade plaće direktno na račun osiguranika iz sredstava
Zavoda)
(1) Izuzetno, obračun i isplatu naknade plaće, kada ona pada na
teret sredstava obveznog zdravstvenog osiguranja vrši
Zavod:
- za osiguranika kome je prestao radni odnos, odnosno
obavljanje djelatnosti osobnim radom, a najviše 30
dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno
prestanka bavljenja djelatnošću osobnim radom, ako u
tom periodu još uvijek postoji privremena spriječenost
za rad
- za osiguranika koji je privremeno spriječen za rad zbog
povrede na radu ili oboljenja od profesionalne bolesti u
slučaju stečajnog postupka kod pravne osobe kod koje
je osiguranik uposlen.
Članak 7. – osporena odredba
(Najviši iznos naknade plaće koji se refundira)
(1) Najviši iznos naknade plaće koju Zavod refundira je 80%
(odnosno 100% prema članku 5. ovog Pravilnika) prosječne
neto plaće osiguranika isplaćene u posljednjih 6 mjeseci prije
nastupanja privremene spriječenosti za rad, ne uzimajući u
obzir mjesec koji prethodi mjesecu u kome je nastupila
privremena spriječenost za rad, a maksimalno do visine
prosječne neto plaće u Federaciji BiH ostvarene u periodu od
I-IX mjeseca iz prethodne kalendarske godine.
(2) Ukoliko osiguraniku nije isplaćivana plaća u posljednjih 6
mjeseci, najviši iznos koji će Zavod refundirati je od 80%
posljednje objavljene prosječne plaće kantona, a ne više od
80% iznosa neto plaće koja je osiguraniku isplaćena u
mjesecu koji prethodi mjesecu u kome je nastupila
privremena spriječenost za rad.
Članak 8. – osporena odredba
(Najniži iznos naknade plaće koja se refundira)
(1) Najniži iznos naknade plaće koju Zavod refundira je najniža
neto plaća utvrđena Općim kolektivnim ugovorom na
teritoriji Federacije BiH, a ne više od iznosa koji je
Poslodavac isplatio osiguraniku u mjesecu koji prethodi
mjesecu kada je nastupila privremena spriječenost za rad.
Broj 79 - Strana 58 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Članak 9. – osporena odredba
(Podnošenje zahtjeva za refundaciju naknade plaće)
(1) Zahtjev za povrat isplaćene naknade plaće za vrijeme
privremene spriječenosti za rad podnosi Poslodavac u
poslovnicu Zavoda prema mjestu prebivališta osiguranika.
(2) Postupak obrade zahtjeva za povrat naknade plaće za vrijeme
privremene spriječenosti za rad u poslovnicama Zavoda
uređuje se posebnim Uputstvom koje će donijeti direktor
Zavoda.
(3) Zahtjev za povrat isplaćene naknade plaće može se osporiti
u cijelosti ili djelomično, ukoliko obračun i isplata naknade
plaće nije izvršena sukladno sa Zakonom i ovim
Pravilnikom.
(4) Ukoliko se osporava zahtjev iz stavka (3) ovog članka, o
razlozima osporavanja pismeno se obavještava podnositelj
zahtjeva za povrat isplaćene naknade plaće, u roku od 30
dana od dana podnošenja zahtjeva za povrat.
Članak 10. – osporena odredba
(Prilozi uz zahtjev za refundaciju naknade plaće)
(1) Uz zahtjev za povrat naknade plaće, podnositelj je obvezan
priložiti sljedeću dokumentaciju:
- izvješće o privremenoj spriječenosti za rad izabranog
(ovlaštenog) liječnika medicine primarne zdravstvene
zaštite o privremenoj spriječenosti za rad
- nalaz, ocjenu i mišljenje Prvostupanjskog ljekarskog
povjerenstva (ORS), ukoliko privremena spriječenost
za rad traje duže od 42 dana
- nalaz, ocjenu i mišljenje Instituta za medicinsko
vještačenje medicinskog stanja, ukoliko privremena
spriječenost za rad traje duže od 12, odnosno 14
mjeseci
- dokaz o visini ostvarene plaće za šest mjeseci prije
mjeseca koji prethodi mjesecu u kome je nastupila
privremena spriječenost za rad
- dokaz o visini ostvarene plaće u mjesecu koji prethodi
mjesecu u kome je nastupila privremena spriječenost
za rad osiguranika sa evidencionim listom
- dokaz o isplati plaće osiguraniku (potvrda o plaći ili
ovjerena platna lista) za mjesec za koji se podnosi
zahtjev za refundaciju
- dokaz o uplati doprinosa za obvezno zdravstveno
osiguranje (ovjerena specifikacija Porezne uprave)
Članak 16. – osporena odredba
(Prijelazne odredbe)
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika stavlja se van snage
Pravilnik (broj 01-100-6-58-/13 od 31.10.2013. godine)
6. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije
Ustavni sud Federacije je utvrdio da u konkretnom predmetu
nema činjeničnih pitanja koje bi bilo potrebno neposredno
razjasniti na javnoj raspravi, pa je sukladno članku 13. stavak 1.
Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine
("Službene novine Federacije BiH", br. 40/10 i 18/16), održao
sjednicu Suda bez javne rasprave na kojoj je razmotrio osporene
odredbe Pravilnika, predočeno ustavno pitanje podnositelja
zahtjeva, odgovore na zahtjev, relevantne odredbe Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine i odredbe zakona Federacije
Bosne i Hercegovine.
Podnositelj zahtjeva predočio je ustavno pitanje - zahtjev za
ocjenu ustavnosti osporenih odredaba Pravilnika, u odnosu na
članak II.A.2.(1) k) i čl. III.2.b) i III.3. Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine, članak 8. stavak 1. u svezi s čl. 6. i 6a. Zakona o
doprinosima, članak 19. stavak 1. Pravilnika o načinu
obračunavanja i uplate doprinosa, te članak 46. st. 1. i 2. i članak
47. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ustavno pitanje se
pojavilo u upravnom sporu koji se vodi pred podnositeljem
Srijeda, 5. 10. 2022.
zahtjeva bliže opisanim u točki 3. ove presude. Naime, podnositelj
zahtjeva smatra da je Zavod prilikom donošenja osporenih odredbi
Pravilnika izašao izvan ustavnih i zakonskih okvira, te da je
povrijedio pravo na imovinu poslodavaca na teritoriji Zeničko-
dobojskog kantona. Povreda prava na imovinu se prema mišljenju
podnositelja zahtjeva ogleda u činjenici da se prema osporenim
odredbama Pravilnika, a u slučaju privremene spriječenosti za rad
nakon 42 dana, može podnijeti zahtjev za refundaciju naknade
"neto plaće", a ne "bruto plaće". Navedeno podnositelj zahtjeva
smatra suprotnim zakonskim propisima, te u svezi s tim ističe da
je Zakon o doprinosima utemeljen na načelu "bruto plaće", a ne
"neto plaće".
Upravni odbor Zavoda je na 16. sjednici održanoj dana
23.03.2020. godine, donio Pravilnik kojim je uredio pitanje
refundiranja naknade plaće za vrijeme privremene spriječenosti
za rad na teret sredstava Zavoda. Osporenim odredbama
Pravilnika uređen je obračun i isplata naknade plaće, isplata
naknade plaće direktno na račun osiguranika iz sredstava
Zavoda, najviši i najniži iznos naknade plaće koja se refundira,
podnošenje zahtjeva za refundiranje naknade plaće i prilozi uz
zahtjev za refundiranje naknade plaće. Navedenim osporenim
odredbama Pravilnika je između ostalog uređeno da naknada
plaće za prva 42 dana privremene spriječenosti za rad pada na
teret poslodavca, te da poslodavac plaća naknadu plaće i nakon
42 dana i podnosi zahtjev za refundiranje naknade "neto" plaće
Zavodu sukladno Zakonu o zdravstvenom osiguranju i
Pravilniku, a doprinosi padaju na teret poslodavca. Najviši iznos
naknade plaće koju Zavod refundira je 80% (odnosno 100%
prema članku 5. Pravilnika) prosječne neto plaće osiguranika
isplaćene u posljednjih 6 mjeseci prije nastupanja privremene
spriječenosti za rad, ne uzimajući u obzir mjesec koji prethodi
mjesecu u kome je nastupila privremena spriječenost za rad, a
maksimalno do visine prosječne neto plaće u Federaciji Bosne i
Hercegovine ostvarene u periodu od I-IX mjeseca iz prethodne
kalendarske godine. U međuvremenu je doneseno nekoliko
izmjena i dopuna Pravilnika, ali iste nisu bile od utjecaja na
rješavanje ovog predmeta.
Dakle, podnositelj zahtjeva osporava predmetni Pravilnik s
dva aspekta, sa aspekta nadležnosti njegovog donošenja s jedne
strane, te s druge strane sa aspekta prava na imovinu. U tom smislu
prvenstveno je potrebno ispitati pitanje nadležnosti za donošenje
Pravilnika u odnosu na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.
Naime, ovlasti federalne vlasti i kantona regulirane su
člankom III. 2. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, pa se tako
točka b) istog članka odnosi na zdravstvo, dok se točka e) odnosi
na socijalnu politiku. Sukladno članku III. 3. Ustava Federacije
Bosne i Hercegovine, prema potrebama, ovlasti iz članka III. 2.
mogu se ispunjavati zajednički ili zasebno, ili od strane kantona
koordinirano od federalne vlasti. Sukladno tome kantoni i
federalna vlast međusobno se dogovaraju na trajnoj osnovi glede
svojih ovlasti. Također, navedenim člankom je utvrđeno da će
federalna vlast u vršenju ovih nadležnosti, prilikom donošenja
zakona i drugih propisa postupati uzimajući u obzir kantonalne
nadležnosti, različite situacije u pojedinim kantonima i potrebu za
fleksibilnosti u njihovom provođenju. Kantoni imaju pravo
utvrđivati politiku i provoditi zakone koji se tiču svake od ovih
nadležnosti.
Imajući u vidu naprijed navedene ustavne ovlasti, Parlament
Federacije Bosne i Hercegovine donio je Zakon o zdravstvenom
osiguranju gdje je u članku 13. regulirano da se sredstva za
ostvarivanje prava iz obvezatnog zdravstvenog osiguranja,
osiguravaju doprinosima, od kojih se obrazuju fondovi obvezatnog
zdravstvenog osiguranja kod zavoda zdravstvenog osiguranja
kantona, sukladno odredbama ovog zakona i propisima donesenim
na temelju zakona. Tako je člankom 42. Zakona regulirano da
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
osiguranici imaju pravo na naknadu plaće za vrijeme privremene
spriječenosti za rad pod uvjetima koji su propisani Zakonom. Isto
tako je, čl. 46. i 47. Zakona određeno da će upravni odbor
kantonalnog zavoda osiguranja općim aktom propisati način
utvrđivanja valorizacije osnovice za nadoknadu plaće, te da će
visinu nadoknade plaće i najviši iznos nadoknade plaće, koja se
isplaćuje na teret kantonalnog zavoda osiguranja, utvrditi upravni
odbor kantonalnog zavoda osiguranja. Pored toga, člankom 56.
Zakona propisano je da naknadu plaće iz članka 42. toč. 1. i 2.
ovoga zakona obračunava i isplaćuje osiguraniku na teret svojih
sredstava pravna ili fizička osoba za prvih 42 dana bolovanja kao
i za vrijeme dok se osiguranik nalazi na radu u inozemstvu na koje
ga je uputila pravna ili fizička osoba, te da pravne i fizičke osobe
iz stavka 1. ovog članka obračunavaju i isplaćuju osiguraniku
naknadu plaće i istekom 42 odnosno sedam dana bolovanja na teret
sredstava kantonalnog zavoda osiguranja. Kantonalni zavod
osiguranja obvezan je vratiti isplaćenu nadoknadu plaće iz stavka
3. ovog članka u roku od 45 dana od dana prijema zahtjeva za
povrat. Također, člankom 95. Zakona je propisano da kantonalni
zavodi osiguranja i Federalni zavod osiguranja i reosiguranja su
pravne osobe s pravima i obvezama, te odgovornostima utvrđenim
ovim zakonom i statutima kantonalnih zavoda osiguranja i
Federalnog zavoda osiguranja i reosiguranja. Tako su člankom 99.
Zakona, taksativno navedene nadležnosti kantonalnih zavoda
osiguranja, pa se kao jedna od tih nadležnosti izričito navodi da
kantonalni zavodi osiguranja određuju visinu naknade plaće i
najviši iznos naknade plaće na teret kantonalnog zavoda
osiguranja, te način valorizacije osnovice za naknadu plaća za
vrijeme bolovanja.
Pored toga, člankom 2. stavkom 2. Zakona o doprinosima,
propisano je da su za provođenje socijalne politike i formiranja
službi socijalne zaštite, u okviru sustava, instrumenata i ovlasti
utvrđenih ovim zakonom i propisima iz stavka 1. ovog članka,
mjerodavni kantoni i zakonom određeni organi nositelja
osiguranja. Istim Zakonom uređuje se sustav obveznih doprinosa,
kao osnovnih instrumenata za financiranje obveznog mirovinskog
i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja od
nezaposlenosti. Doprinosi su prije svega prihod nositelja
osiguranja, i isti se obračunavaju i plaćaju iz osobnih primanja i
drugih prihoda osiguranika i na isplaćena osobna primanja na teret
poslodavca. Obveznik doprinosa je između ostalih fizička osoba
rezident Federacije koja je na teritoriji Federacije u radnom odnosu
kod pravne ili fizičke osobe. Osnovicu doprinosa iz osobnih
primanja i drugih prihoda osiguranika ovog zakona čini između
ostalog naknada plaće u slučajevima privremene spriječenosti za
rad uslijed bolesti do 42 dana. Zakon ne regulira osnovicu
doprinosa u slučajevima privremene spriječenosti za rad uslijed
bolesti preko 42 dana. Plaća prema Zakonu o doprinosima je
novčani i svaki drugi primitak, bez obzira na oblik isplate,
oporeziv prema propisima o porezu na dohodak, koji je iz osnova
radnoga odnosa poslodavac isplatio ili je bio dužan isplatiti
uposleniku prema odredbama Zakona o radu, kolektivnom
ugovoru i drugim propisima iz oblasti rada, a sastoji se od
doprinosa iz osnovice, poreza na dohodak i iznosa koji se isplaćuje
uposleniku iz te osnove.
Imajući u vidu sve naprijed navedeno nesumnjivo se može
utvrditi da je Upravni odbor Zavoda prilikom donošenja Pravilnika
postupao unutar ustavnih i zakonskih ovlasti, te s tim u svezi
Ustavni sud Federacije smatra da u tom dijelu osporene odredbe
Pravilnika nisu u suprotnosti s odredbama čl. III.2.b) i III.3. Ustava
Federacije Bosne i Hercegovine, posebice imajući u vidu činjenicu
da su zdravstvo i socijalna politika u zajedničkoj nadležnosti
federalne vlasti i kantona, kao i činjenicu da je člankom III.4.j)
Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisano da kantoni
imaju sve nadležnosti koje nisu izričito povjerene federalnoj vlasti,
Broj 79 - Strana 59
a posebice su nadležni između ostalog, za provođenje socijalne
politike i uspostavu službi socijalne zaštite.
Kada je u pitanju povreda prava na imovinu iz članka II.A.2.
(1) k) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, podnositelj zahtjeva
navedenu povredu temelji na činjenici da su osporenim odredbama
Pravilnika poslodavci na teritoriji Zeničko-dobojskog kantona
spriječeni da traže refundiranje "bruto" naknade plaće koja se
sastoji iz doprinosa iz osnovice, te s tim u svezi ukazuju na stav
Ministarstva financija broj 04-14-5337/12 od 13.09.2012. godine,
i da Zakon o doprinosima nije utemeljen na načelu "neto", već
"bruto" plaće.
Međutim, podnositelj zahtjeva ni nakon ponovnog traženja
od strane Suda da precizira i obrazloži svoj zahtjev o eventualnoj
povredi prava na imovinu, osim uopćenih tvrdnji ne obrazlaže na
koji način je došlo do povrede prava na imovinu poslodavaca na
teritoriji Zeničko-dobojskog kantona, posebice imajući u vidu
činjenicu, da doprinosi kao prihod nositelja osiguranja, ne
predstavljaju imovinu poslodavca već osiguranika, odnosno
radnika. Shodno navedenom Ustavni sud Federacije je zauzeo stav
da zahtjev podnositelja u dijelu koji se odnosi na povredu prava na
imovinu iz članka II.A.2. (1) k) Ustava Federacije Bosne i
Hercegovine nije utemeljen.
Imajući u vidu naprijed navedeno, riješeno je kao u izreci
donesene presude.
Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je jednoglasno u
sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda, Vesna
Budimir, Mirjana Čučković, prof. dr. Edin Muminović i dr. sc.
Kata Senjak, suci Suda.
Predsjednica
Broj U-7/22 Ustavnog suda Federacije
15. rujna 2022. godine Bosne i Hercegovine
Sarajevo Aleksandra Martinović, v. r.
Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине,
одлучујући о уставном питању које је предочио Кантонални
суд у Зеници у вези са оцјеном уставности чл. 4., 5., 7., 8., 9.,
10. и 16. Правилника о рефундацији накнаде плате за вријеме
привремене спријечености за рад на терет средстава Завода
здравственог осигурања Зеничко-добојског кантона, на
основу члана IV.Ц.3.10. (4) Устава Федерације Босне и
Херцеговине, на сједници Суда без јавне расправе одржаној
дана 15.09.2022. године, донио је
ПРЕСУДУ
Утврђује се да су одредбе чл. 4., 5., 7., 8., 9., 10. и 16.
Правилника о рефундацији накнаде плате за вријеме
привремене спријечености за рад на терет средстава Завода
здравственог осигурања Зеничко-добојског кантона, број 01-
100-16-171/20 од 23.03.2020. године у складу са Уставом
Федерације Босне и Херцеговине.
Пресуду објавити у "Службеним новинама Федерације
БиХ" и "Службеним новинама Зеничко-добојског кантона".
Образложење
1. Подносилац захтјева и предмет захтјева
Кантонални суд у Зеници (у даљем тексту: подносилац
захтјева) је поднеском број 004-0-СуДп-22-000168 од
21.01.2022. године, који је запримљен дана 27.01.2022.
године, а прецизиран дана 02.03.2022. године, Уставном суду
Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни
суд Федерације) предочио уставно питање – оцјене
уставности чл. 4., 5., 7., 8., 9., 10. и 16. Правилника о
рефундацији накнаде плате за вријеме привремене
спријечености за рад на терет средстава Завода здравственог
осигурања Зеничко-добојског кантона (у даљем тексту:
оспорене одредбе Правилника), у односу на члан II.А.2. (1) к)
Broj 79 - Strana 60 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
и чл. III.2.б) и III.3. Устава Федерације Босне и Херцеговине,
члан 8. став 1. у вези са чл. 6. и 6а. Закона о доприносима
("Службене новине Федерације БиХ", бр.: 35/98, 54/00, 16/01,
37/01, 1/02, 17/06, 14/08, 91/15, 104/16, 34/18, 99/19 и 4/21),
члан 19. став 1. Правилника о начину обрачунавања и уплате
доприноса ("Службене новине Федерације БиХ", бр.: 64/08,
81/08, 98/15, 6/17, 38/17, 39/18, 12/21 и 6/22), те члан 46. ст. 1.
и 2. и члан 47. Закона о здравственом осигурању ("Службене
новине Федерације БиХ", бр.: 30/97, 7/02, 70/08, 48/11, 36/18 и
61/22).
У смислу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и
Херцеговине, подносилац захтјева је овлашћен за постављање
уставног питања Уставном суду Федерације.
2. Странке у поступку
У складу са чланом 39. став 2. Закона о поступку пред
Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине
("Службене новине Федерације БиХ", бр.: 6/95 и 37/03),
странке у поступку у овом уставно-судском предмету су:
подносилац захтјева, "ENKER" Творница свјећица и
индустријске керамике д.д. Тешањ и Завод здравственог
осигурања Зеничко-добојског кантона, као странке у судском
поступку пред подносиоцем захтјева. Завод здравственог
осигурања Зеничко-добојског кантона (у даљем тексту:
Завод) уједно је и доносилац оспорених одредби Правилника.
3. Битни наводи захтјева
Пред подносиоцем захтјева у току је управни спор број
04 0 У 012213 21 У3, покренут по тужби тужиоца "ENKER"
Творница свјећица и индустријске керамике д.д. Тешањ
против Рјешења тужене Комисије за права осигураника
Завода број 03-33-13322/21 од 19.11.2021. године којим је
одбијена као неоснована жалба тужиоца изјављена против
Рјешења директора Завода број 02-33-6820/20 од 30.06.2020.
године, а којим Рјешењем је одобрена тужиоцу рефундација
накнаде плате у износу од 1.281,68 КМ, док је остатак
потраживаног износа од 576,39 КМ по истом захтјеву одбијен
као неоснован, при чему су се управни органи позвали на
одредбе члана 47. Закона о здравственом осигурању, те на
одредбе члана 4. став 3. и одредбе чл. 16. и 17. Правилника о
рефундацији накнаде плате за вријеме привремене
спријечености за рад на терет средстава Завода здравственог
осигурања Зеничко-добојског кантона (у даљем тексту:
Правилник).
У наведеној тужби тужилац указује на оспорене одредбе
Правилника, те сматра да исте нису усклађене са одредбама
члана 8. став 1. у вези са чл. 6. и 6а. Закона о доприносима,
чланом 19. став 1. Правилника о начину обрачунавања и
уплате доприноса, те са чланом 46. ст. 1. и 2. и чланом 47.
Закона о здравственом осигурању. Мишљења је да је
очигледно да се цитираним одредбама Правилника умањује
обим права у односу на правне акте више правне снаге и то
укидањем рефундације накнаде плата послодавцима за дио
који се односи на доприносе из плате и ограничавањем висине
максималне накнаде која се може исплатити по основу
рефундације накнаде плате за вријеме привремене
спријечености за рад, те да Завод послодавце, а и тужиоца
доводи у неравноправан положај и умањује исплате и да
поступа противно актима више правне снаге, односно Закону
о доприносима, Правилнику о начину обрачунавања и уплате
доприноса и Закону о здравственом осигурању.
Подносилац захтјева сматра да је доношењем и
проведбом Правилника прекршено право тужиоца као и свих
послодаваца на територији Зеничко-добојског кантона и то
право на имовину загарантовано чланом II.А.2. (1) к) Устава
Федерације Босне и Херцеговине, те сматра да је Управни
одбор Завода доношењем спорног Правилника изашао изван
Srijeda, 5. 10. 2022.
оквира утврђених чл. III.2.б) и III.3. Устава Федерације Босне
и Херцеговине.
При томе подносилац захтјева указује и на чињеницу да
су оспорене одредбе Правилника засноване на принципу
"нето плате", а не "бруто плате", те да је ово питање ријешено
на другачији начин у односу на досадашње одредбе
правилника због чега су тужилац, а и сви послодавци у
Федерацији Босне и Херцеговине спријечени да траже
рефундацију бруто накнаде која се састоји из доприноса из
основице и нето накнаде, те подносилац захтјева указује на
став Федералног министарства финанција/Федералног
министарства финансија (у даљем тексту: Министарство
финансија) број 04-14-5337/12 Е.Ј. од 13.09.2012. године.
Због наведеног сматра да је Управни одбор Завода
доношењем оваквог Правилника повриједио право на
имовину како тужиоца, тако и других послодаваца на
територији Зеничко-добојског кантона, из којих разлога је
подносилац захтјева својим захтјевом од 21.01.2022. године,
који је прецизирао дана 02.03.2022. године и предочио
предметно уставно питање Уставном суду Федерације.
Подносилац захтјева је доставио Суду комплетан спис
управног спора у току којег се појавила потреба за
рјешавањем уставног питања, оспорени Правилник, као и
акте Министарства финансија, број 04-14-7787/10 К.К.-Х. од
01.11.2010. године и број 04-14-5337/12 Е.Ј. од 13.09.2012.
године.
4. Битни наводи одговора на захтјев
Уставни суд Федерације је дана 09.03.2022. године у
складу са чланом 16. Закона о поступку пред Уставним судом
Федерације Босне и Херцеговине, позвао "ENKER" Творница
свјећица и индустријске керамике д.д. Тешањ и Завод, да као
странке у поступку доставе одговоре на захтјев подносиоца.
Завод је Уставном суду Федерације дана 07.04.2022.
године, поднеском број 01-100-69-623/22 од 23.03.2022.
године доставио одговор на наводе из захтјева подносиоца. У
свом одговору наводе да нису основане тврдње подносиоца
захтјева, те да је Правилник у потпуности усаглашен са
одредбама члана II.А.2.(1) к) и чл. III.2.б) и III.3. Устава
Федерације Босне и Херцеговине. Устав Федерације Босне и
Херцеговине у члану III.2. прописује да област здравства
спада у подијељену надлежност између Федерације Босне и
Херцеговине и кантона, док кантони имају искључиву
надлежност над имплементацијом социјалне политике и
пружањем услуга здравствене заштите. У Федерацији Босне и
Херцеговине здравствено осигурање је регулисано Законом о
здравственом осигурању, којим је предвиђено да се заводи
здравственог осигурања формирају на нивоу кантона. У
складу са чланом 99. поменутог Закона, кантонални заводи су
надлежни, између осталог, да одређују висину накнаде плате
и највиши износ накнаде плате на терет кантоналног завода
осигурања, те да одређују начин валоризације основице за
накнаду плата за вријеме боловања. Доношењем спорног
Правилника, Управни одбор Завода у цијелости је поступао у
складу са одредбама наведеног Закона, те сходно томе није
изашао изван уставних и законских оквира утврђених чл.
III.2.б) и III.3. Устава Федерације Босне и Херцеговине.
Сходно томе, мишљења су да наведени Правилник није у
супротности нити са једним позитивним правним прописом.
Такође, сматрају да су оспорене одредбе Правилника у
сагласности са одредбама чл. 6. и 6а. Закона о доприносима.
Наиме, чланом 6а. поменутог Закона прописано је да плата из
чл. 6., 7. и 8. овога Закона је новчани и сваки други примитак,
без обзира на облик исплате, опорезив према прописима о
порезу на доходак, који је из радног односа послодавац
исплатио или је био дужан исплатити запосленику према
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
одредбама Закона о раду, колективном уговору и другим
прописима из области рада, а састоји се од доприноса из
основице, пореза на доходак и износа који се исплаћује
запосленику из те основе. Чланом 5. став 2. истог Закона
прописано је да је обавезник доприноса из члана 4. став 2.
тачка 2. овог Закона правно или физичко лице – резидент
Федерације, који запошљава запосленике, за запосленике у
радном односу и са њима изједначене осигуранике.
Завод је прије доношења оспореног Правилника, према
ранијем Правилнику, послодавцима, чији су радници били
привремено спријечени за рад преко 42 дана, рефундирао
доприносе из плате. Међутим, Завод је у комуникацији са
другим заводима здравственог осигурања у Федерацији Босне
и Херцеговине, те увидом у судску праксу судова у
Федерацији Босне и Херцеговине, установио да остали заводи
не врше рефундацију доприноса.
Истичу да нити у једној одредби Закона о здравственом
осигурању није прописано да кантонални завод здравственог
осигурања рефундира доприносе, што не произилази из
одредбе члана 56. Закон ближе не одређује укупан износ који
се признаје за поврат тј. да ли се у поврат исплаћене накнаде
плате признаје и нето накнада која је обрачуната и исплаћена
осигуранику као и износ обрачунатих и исплаћених
доприноса на износ признате накнаде плате за вријеме
привремене спријечености за рад. Исто тако, чланом 47. став
3. истог Закона прописано је да висину накнаде плате и
највиши износ накнаде плате која се исплаћује на терет
кантоналног завода осигурања утврђује управни одбор
кантоналног завода осигурања, док је чланом 57. став 3.
прописано да ће проведбене прописе из става 1. овог члана
донијети управни одбори кантоналних завода здравственог
осигурања. Права која осигураници имају из здравственог
осигурања прописана су чланом 31. Закона, а то су:
здравствена заштита, накнада плате и накнада путних
трошкова. Накнада плате је право осигураника коју исти
остварује на терет средстава кантоналног завода по истеку 42
дана привремене спријечености за рад односно од првог дана
у случајевима регулисаним Законом о здравственом
осигурању. Управни одбор Завода је имајући у виду горе
наведено, а сходно одредбама члана 47. став 3. и члана 57. став
3. Закона о здравственом осигурању донио Правилник.
Наводе да је чланом 4. Правилника прописано да
обрачун и исплату накнаде плате врши правно односно
физичко лице, код кога је осигураник запослен од првог дана
привремене спријечености за рад, те ова накнада плате за прва
42 дана привремене спријечености за рад пада на терет
послодавца. Послодавац плаћа накнаду плате и након 42 дана
и подноси захтјев за рефундацију накнаде нето плате у складу
са законом и овим Правилникoм, а доприноси падају на терет
послодавца. Наведена одредба је у цијелости у складу са
чланом 56. став 1. тачка 1. и чланом 42. тач. 1. и 2. Закона о
здравственом осигурању.
Чланом 5. Правилника прописано је када изузетно
обрачун и исплату накнаде плате, када она пада на терет
средстава обавезног здравственог осигурања, врши Завод, а
које одредбе су у складу са чланом 58. Закона о здравственом
осигурању.
Чланом 47. Закона о здравственом осигурању прописано
је да се накнада плате одређује у висини од најмање 80%
основице за надокнаду, с тим да не може бити нижа од износа
минималне плате важеће за мјесец за који се утврђује
надокнада. Висину накнаде плате и највиши износ накнаде
плате која се исплаћује на терет кантоналног завода
осигурања утврђује управни одбор кантоналног завода
осигурања. Управни одбор Завода је, у оквиру својих
овлашћења, у одредби члана 7. Правилника утврдио највиши
Broj 79 - Strana 61
износ накнаде плате који се рефундира на терет средстава
овог завода, гдје тај износ није произвољно одређен већ је
везан за висину просјечне нето плате Федерације Босне и
Херцеговине остварене у периоду I-IX мјесеца и претходне
календарске године. Такође, имајући у виду наведени члан 47.
Закона, Управни одбор Завода је у члану 8. Правилника
утврдио најнижи износ накнаде плате која се рефундира на
терет средстава овог завода, ни тај износ није произвољно
одређен, већ је везан за најнижу нето плату утврђену Општим
колективним уговором на територији Федерације Босне и
Херцеговине.
Поред споменутог, није основано позивање подносиоца
захтјева на став Министарства финанција број 04-14-5337/12
од 13.09.2012. године, обзиром да исти као такав није правно
обавезујући, нити је Министарство финансија надлежно да
даје тумачења одредби Закона о здравственом осигурању.
Исто тако је наведено да су чланом 31. Закона о
здравственом осигурању прописана права која осигураници
имају из здравственог осигурања. Накнада плате је право
осигураника које исти остварује на терет средстава
кантоналног завода здравственог осигурања по истеку 42 дана
привремене спријечености за рад. Нити једном одредбом
Закона није прописано да кантонални завод здравственог
осигурања рефундира доприносе, те такво што не произилази
ни из одредбе члана 56. Закона. Наведено, такође није
прописано нити у једној одредби Закона о доприносима. Из
свега наведеног произилази да су оспорене одредбе
Правилника у сагласности са чланом II.А.2. (1) к) и чл. III.2.б)
и III.3. Устава Федерације Босне и Херцеговине, чланом 8.
став 1. у вези са чл. 6. и 6а. Закона о доприносима, чланом 19.
став 1. Правилника о начину обрачунавања и уплате
доприноса, те са чланом 46. ст. 1. и 2. и чланом 47. Закона о
здравственом осигурању, те да Управни одбор Завода
доношењем оспореног Правилника није изашао изван
уставних и законских оквира. Судови у Федерацији Босне и
Херцеговине су већ раније заузели став да кантонални заводи
здравственог осигурања у својој надлежности имају
доношење проведбених прописа о начину остваривања права
на накнаду плате за вријеме привремене спријечености за рад,
односно да је рефундирање накнаде плате у нето износу без
доприноса у цијелости у складу са одредбама Закона о
здравственом осигурању. Такав став заузет је у низу пресуда
Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине и
кантоналних судова на територији Федерације Босне и
Херцеговине у којима се рјешава у истој правној ствари.
"ENKER" Творница свјећица и индустријске керамике
д.д. Тешањ није доставио одговор на захтјев.
5. Релевантно право
А. Устав Федерације Босне и Херцеговине
Члан II. А 2. (1) к)
Федерација ће осигурати примјену највишег нивоа
међународно признатих права и слобода утврђених у
документима наведеним у Додатку овог устава. Посебно:
(1) Сва лица унутар територије Федерације уживају
сљедећа права:
ц) на имовину;
Члан III.2. тач. б) и е)
Овлашћења су федералне власти и кантона сљедеће:
б) здравство;
е) социјална политика;
Члан III. 3.
(1) Према потребама, овлашћења из члана III. 2 могу се
испуњавати заједнички или засебно, или од стране
кантона координирано од федералне власти.
Broj 79 - Strana 62 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) У складу с тим кантони и федерална власт међусобно
се договарају на трајној основи у погледу својих
овлашћења.
(3) У испуњавању својих овлашћења, када је ријеч о
законима и прописима који су обавезујући на цијелом
подручју Федерације, у складу са овим уставом и
одлукама Парламента Федерације, федерална власт
дјелује поштујући овлашћења кантона, специфичну
ситуацију у појединим кантонима и потребу за
флексибилност у проведби. Федерална власт има право
стварати политику и доносити законе у погледу сваког
од ових овлашћења.
(4) У испуњавању ових овлашћења, у складу са овим
уставом и својим кантоналним уставом, кантони се
обраћају међукантоналном вијећу за усклађивање
међукантоналних питања и досљедно рјешавање
питања што укључују интересе који су изван њихових
кантоналних граница, те проводе, допуњавају и у
случају потребе разрађују или предлажу одлуке у
законодавним тијелима. Кантони имају право стварати
политику и у складу с тим проводити законе у погледу
сваког од ових овлашћења.
Члан IV.Ц.3.10. (4)
Уставни суд такође одлучује о уставним питањима која
му предочи Врховни суд или пак неки кантонални суд а која
се јаве током поступка пред одређеним судом.
Б. Закон о раду
("Службене новине Федерације БиХ", бр.: 26/16 и 89/18)
Члан 81. ст. (1) и (2)
(1) Радник има право на надокнаду плате за раздобље
одсуства сa рада из оправданих разлога предвиђених
законом, прописом кантона, колективним уговором и
правилником о раду (годишњи одмор, привремена
спријеченост за рад, породиљско одсуство, плаћено
одсуство и сл.).
(2) Раздобље из става 1. овога члана за које се надокнада
исплаћује на терет послодавца утврђује се законом,
прописом кантона, колективним уговором,
правилником о раду или уговором о раду.
B. Закон о здравственом осигурању
("Службене новине Федерације БиХ", бр.: 30/97, 7/02, 70/08,
48/11, 36/18 и 61/22)
Члан 13. став 1.
Средства за остваривање права из обавезног здрав-
ственог осигурања осигуравају се доприносима од којих се
образују фондови обавезног здравственог осигурања код
завода здравственог осигурања кантона, у складу са одредба-
ма овог закона и прописима донесеним на основу закона.
Члан 31. тач.1. б)
Обавезним здравственим осигурањем, у случајевима и
под условима одређеним овим законом, осигурава се:
1. осигураницима:
б) надокнада плата;
Члан 42.
Осигураници из члана 19. тач. 1. до 7. и тач. 16. и 17.
овога закона имају право на надокнаду плате за вријеме
привремене спријечености за рад (у даљем тексту: надокнада
плате), ако су:
1. привремено спријечени за рад због болести или
озљеде, односно док су ради лијечења или
медицинских испитивања смјештени у здравствену
установу,
Srijeda, 5. 10. 2022.
2. привремено спријечени за рад због одређеног
лијечења или медицинског испитивања које се не
може обавити изван радног времена осигураника,
3. изолирани као клицоноше или због појаве заразе у
њиховој околини,
4. одређени за пратиоца болесника упућеног на
лијечење или лијечнички преглед у најближе
мјесто,
5. одређени да његу обољелог супружника или
дјетета уз услове прописане овим законом.
Надокнада плате припада осигуранику само за дане за
које би му припадала плата, или надокнада плате у смислу
прописа о радним односима.
Осигураницима код којих спријеченост за рад наступи
док се налазе на неплаћеном одсуству, припада надокнада
плате само по истеку неплаћеног одсуства, ако у то вријеме
још постоји привремена спријеченост за рад.
Члан 46.
Надокнаде се плате утврђују од основице за надокнаду
коју чини плата исплаћена осигуранику за мјесец који
претходи мјесецу у којем наступи случај на основу којега се
стиче право на надокнаду.
Ако у мјесецу који претходи мјесецу у којем је наступио
случај на основу којега се стиче право на надокнаду
осигураник није остварио плату, као основицу за надокнаду
узима просјечна плата на нивоу кантона за одговарајући
мјесец.
Кад осигураник прима надокнаду плате непрекидно
дуже од три мјесеца, основица за утврђивање надокнаде из ст.
1. и 2. овога члана валоризује се у складу са просјечним
порастом плата запослених код правног, односно физичког
лица, ако је тај пораст већи од 5%.
Надокнада плате, према ставу 3. овога члана, припада
осигуранику од првог дана идућег мјесеца по истеку три
мјесеца непрекидног коришћења надокнаде плате, ако је
испуњен услов за повећање надокнаде.
Управно вијеће кантоналног завода осигурања ће
општим актом поближе прописати начин утврђивања валори-
зације основице за надокнаду плате из става 3. овога члана.
Члан 47.
Надокнада плате одређује се у висини од најмање 80%
основице за надокнаду, с тим да не може бити нижа од износа
минималне плате важеће за мјесец за који се утврђује
надокнада.
Надокнада плате износи 100% од основице за
надокнаду:
1. за вријеме привремене спријечености за рад због
озљеде на раду или обољења од професионалне
болести,
2. за вријеме привремене спријечености за рад због
болести и компликација проузрочених трудноћом
и порођајем,
3. за вријеме привремене спријечености за рад због
трансплантације живог ткива и органа у корист
другог лица.
Висину надокнаде плате и највиши износ надокнаде
плате, која се исплаћује на терет кантоналног завода
осигурања, утврђује управно вијеће кантоналног завода
осигурања.
Члан 56.
Надокнаду плате из члана 42. тач. 1. и 2. овога закона
обрачунава и исплаћује осигуранику на терет својих
средстава:
1. правно или физичко лице за првих 42 дана боло-
вања као и за вријеме док се осигураник налази на
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
раду у иностранству на које га је упутило правно
или физичко лице,
2. предузеће за професионалну рехабилитацију и
запошљавање инвалида, односно правно или
физичко лице за рад осигураника инвалида за
првих седам дана боловања.
Висину надокнаде плате из става 1. овога члана утврђује
општим актом надлежно тијело правно лице, односно
физичка лица.
Члан 57.
Надокнада се плате у вези са коришћењем здравствене
заштите из члана 42. тач. 3. до 5. овога закона исплаћује
осигуранику на терет средстава кантоналног завода
осигурања од првог дана коришћења права.
Надокнаду плате из става 1. овога члана обрачунава и
исплаћује правно односно физичко лице, с тим да је
кантонални завод осигурања обавезан вратити исплаћену
надокнаду у року од 45 дана од дана пријема захтијева за
поврат.
Проведбене прописе о начину остваривања права на
надокнаду плате из става 1. овога члана донијет ће управно
вијеће кантоналног завода осигурања.
Члан 99. алинеја 6.
Кантонални завод осигурања:
- одређује висину надокнаде плате и највиши износ
надокнаде плате на терет кантоналног завода
осигурања, начин валоризације основице за
надокнаду плата за вријеме боловања.
Г. Закон о измјенама и допунама Закона о здравственом
осигурању
("Службене новине Федерације БиХ", број 7/02)
Члан 10.
У члану 56., иза става 2. додају се нови ст. 3. и 4., који
гласе:
"Правна и физичка лица из става 1. овог члана
обрачунавају и исплаћују осигуранику надокнаду плате и
истеком 42 односно седам дана боловања на терет средстава
кантоналног завода осигурања.
Кантонални завод осигурања обавезан је вратити
исплаћену надокнаду плате из става 3. овог члана у року од 45
дана од дана пријема захтјева за поврат."
Д. Закон о доприносима
("Службене новине Федерације БиХ", бр.: 35/98, 54/00, 16/01,
37/01, 1/02, 17/06, 14/08, 91/15, 104/16, 34/18, 99/19 и 4/21)
Члан 1. став 1.
Овим законом уређује се систем обавезних доприноса,
као основних инструмената за финансирање обавезног:
пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања
и осигурања од незапослености (у даљем тексту: доприноси),
као и горња граница стопа доприноса на територији
Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Федерација).
Члан 2.
Доприноси и други извори средстава који нису
обухваћени овим законом, за финансирање права изнад
обавезног нивоа из дјелокруга пензијског и инвалидског
осигурања, здравственог осигурања и осигурања од
незапослености, утврђују се у складу са федералним законима
из тих дјелокруга и прописима донесеним на основу тих
закона.
За провођење социјалне политике и формирања служби
социјалне заштите, у оквиру система, инструмената и
овлашћења утврђених овим законом и прописима из става 1.
Broj 79 - Strana 63
овог члана, мјеродавни су кантони и законом одређени органи
носиоци осигурања.
Члан 3.
Доприноси су приход носиоцa осигурања.
Члан 4. став 2. тач. 1. и 2.
Доприноси се обрачунавају и плаћају:
1. из личних примања и других прихода осигураника
2. на исплаћена личнa примања на терет послодавца
Члан 5. став 1. алинеја 1
Обавезник доприноса из члана 4. став 2. тачка 1. овог
закона је физичко лице – резидент Федерације:
- које на територији Федерације у радном односу код
правног или физичког лица - резидента
Федерације;
Члан 6.
Основицу доприноса из члана 4. тачка 1. овог закона
чини:
1. бруто-плата запосленог радника, руководног
радника и приправника;
2. бруто-плата или друга накнада дужносника, која
замјењује плату;
3. накнада плате за прекид рада који није проузрочио
радник;
4. накнада плате за вријеме благдана за које се по
закону не ради;
5. накнада плате за вријеме одсуства сa посла радника
у вријеме коришћења годишњег одмора;
6. накнада плате за вријеме одсуства сa посла у
складу са законом, колективним уговором и др.;
7. накнада плате за вријеме одсуства радника сa посла
ради образовања и стручног оспособљавања и
преквалификације радника;
8. накнада плате у случајевима привремене
спријечености за рад услијед болести до 42 дана;
9. накнада плате због повреде на раду или обољења
од професионалне болести, која се исплаћује из
средстава правног, односно физичког лица код
којег је осигураник запослен;
10. бруто-плата односно накнада плате радника који
самостално обавља привредну, професионалну или
другу дјелатност као основно занимање, с тим да та
основица не може бити нижа од просјечне мјесечне
бруто-плате запослених на територији Федерације,
према посљедњем објављеном податку Завода за
статистику. Изузетно од одредби ове тачке, за
радника који самостално обавља привредну дјелат-
ност која се према одлуци мјеродавног жупаниј-
ског-кантоналног органа сматра нискоакумула-
тивном, основица доприноса не може бити нижа од
60% просјечне мјесечне бруто-плате запослених у
привреди на територији Федерације, према
посљедњем објављеном податку;
11. просјечна мјесечна бруто-плата запослених у
привреди на територији Федерације према посљед-
њем објављеном податку, за лице које се бави
земљорадњом као јединим или главним зани-
мањем, а до утврђивања основице од мјеродавних
органа из члана 1. овог закона;
12. примања од ауторских права и примања врхунских
спорташа, с тим да та основица не може бити нижа
од просјечне мјесечне бруто-плате запослених на
територији Федерације по посљедњем објављеном
податку;
13. остала примања и накнаде физичких лица која нису
обавезници доприноса по другом основу, у складу
Broj 79 - Strana 64 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
са прописима о пензијском и инвалидском
осигурању, здравственом осигурању и осигурању
од незапослености.
Члан 8. став 1.
Основицу доприноса из члана 4. тачка 2. овог закона
чини бруто – плата и друга лична примања радника у радном
односу код правних или физичких лица – резидената
Федерације и сa њима изједначених осигураника, из чл. 6. и 7.
овог закона.
Ђ. Закон о измјенама и допунама Закона о доприносима
("Службене новине Федерације БиХ", бр. 17/06)
Члан 3.
У члану 6. став 1. тачка 10., у трећем реду ријечи: "осим
самосталних угоститељских радњи" бришу се, а у шестом
реду иза ријечи "пропису" зарез и преостали дио текста бришу
се.
Иза тачке 10. додају се нове тач. 11. и 12. које гласе:
"11.50% од најниже плате исплаћене у Федерацији Босне
и Херцеговине према посљедњем објављеном податку
Федералног завода за статистику за запосленике у текстилној,
кожној и индустрији обуће".
"12.50% од најниже плате исплаћене у Федерацији Босне
и Херцеговине према посљедњем објављеном податку
Федералног завода за статистику, за запосленика који
самостално обавља привредну, професионалну или другу
дјелатност као основно занимање, за нискоакумулацијске
дјелатности традиционалних еснафских заната утврђене
посебним прописом кантоналне Скупштине".
У тач. 1., 3., 4., 7., 10. и 11. ријеч "радник" у различитим
падежима замјењује се ријечју "запосленик" у одговарајућем
падежу.
Досадашње тач. од 11. до 13. постају тач. од 13. до 15.
Г. Закон о измјенама и допунама Закона о доприносима
("Службене новине Федерације БиХ", бр. 14/08)
Члан 3.
У члану 6. у првом ретку иза бројке "4" додају се ријечи:
"став 2.", а у тач. 1. и 2. ријеч "бруто" брише се.
Тач. 10., 12. и 14. бришу се.
Тачка 11. мијења се и гласи:
"11. изнимно, умножак просјечне плате из члана 6.а
став 2. и коефицијента 0,25 за запосленике у
рудницима угља, текстилној, кожној и индустрији
обуће којима се исплаћује најнижа плата и ниско
акумулацијским дјелатностима традиционалних
еснафских заната утврђених посебним прописом
кантоналне скупштине.
Тачка 13. мијења се и гласи:
"13. сваки појединачни примитак од чланства у
представничким тијелима власти, ако тај примитак
није обухваћен основицом из члана 6. тач. 1. - 9., са
основе чланства у скупштини, надзорном одбору
привредних друштва, члана управнога одбора,
управнога вијећа и других њима одговарајућих
тијела других правних лица, члана комисије и
одбора тих тијела, стечајног управитеља и судије
поротника, који нема својство запосленика на суду,
примитак, умањен за порезно признати износ
издатка за повремене дјелатности знанственика,
умјетника, стручњака, новинара, судских вјештака,
трговачких путника, аквизитера, спортских судија
и изасланика и по основи других дјелатности које
се обављају уз неку основну самосталну или
несамосталну дјелатност.
Досадашње тач. 11., 13. и 15. постају тач. 10., 11. и 12.
Srijeda, 5. 10. 2022.
Члан 4.
Иза члана 6. додаје се нови члан 6.а који гласи:
"Члан 6.а
Плата из члана 6., 7. и 8. овога Закона је новчани и сваки
други примитак, без обзира на облик исплате, опорезив према
прописима о порезу на доходак, који је са основе раднога
односа послодавац исплатио или је био дужан исплатити
запосленику према одредбама Закона о раду, колективном
уговору и другим прописима из области рада, а састоји се од
доприноса из основице, пореза на доходак и износа који се
исплаћује запосленику са те основе.
Просјечна плата је просјечан износ мјесечне плате
исплаћен по једном запосленику у Федерацији у раздобљу
јануар – септембар текуће године, који објављује Федерални
завод за статистику, а састоји се од износа доприноса из
основице, пореза на доходак и износа који се исплаћује
запосленику и служи за утврђивање мјесечне основице и
најниже мјесечне основице из члана 6. тачка 10. и члана 8.
став 2. овога Закона за обрачунавање доприноса у
календарској години која слиједи иза године на коју се односи
просјечна плата."
Члан 7.
У члану 8. ст. 1. и 3. иза бројке "4" додају се ријечи: "став
2".
Иза става 1. додају се нови ст. 2. и 3. који гласе: " ...."
E. Правилник о начину обрачунавања и уплате
доприноса
("Службене новине Федерације БиХ", бр.: 64/08, 81/08, 98/15,
6/17, 38/17, 39/18, 12/21 и 6/22)
Члан 19.
Основица из чл. 2. до 8. овога Правилника је плата
(накнаде) која се састоји из доприноса из плате, пореза на
доходак и нето плате.
Доприноси = основица x утврђена стопа доприноса
(по врстама и намјенама)
На основицу из става 1. овог члана доприноси се
обрачунавају примјеном утврђених стопа по врстама и
намјенама доприноса из члана 10. Закона.
Ж. Правилник о рефундацији накнаде плате за вријеме
привремене спријечености за рад на терет средстава
Завода здравственог осигурања Зеничко-добојског
кантона број 01-100-16-171/20 од 23.03.2020. године
Члан 4. – оспорена одредба
(Обрачун и исплата накнаде плате)
(1) Обрачун и исплату накнаде плате врши правно односно
физичко лице (у даљем тексту: Послодавац) код кога је
осигураник запослен од првог дана привремене
спријечености за рад па све док та спријеченост траје у
складу са Законом.
(2) Накнада плате за прва 42 дана привремене
спријечености за рад пада на терет Послодавца.
(3) Послодавац плаћа накнаду плате и након 42 дана и
подноси захтјев за рефундацију накнаде нето плате
Заводу сукладно са Законом и овим Правилником, а
доприноси падају на терет Послодавца.
Члан 5. – оспорена одредба
(Исплата накнаде плате директно на рачун осигураника из
средстава Завода)
(1) Изузетно, обрачун и исплату накнаде плате, када она
пада на терет средстава обавезног здравственог
осигурања врши Завод:
- за осигураника коме је престао радни однос,
односно обављање дјелатности личним радом, а
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
највише 30 дана од дана престанка радног односа,
односно престанка бављења дјелатношћу личним
радом, ако у том периоду још увијек постоји
привремена спријеченост за рад
- за осигураника који је привремено спријечен за рад
због повреде на раду или обољења од
професионалне болести у случају стечајног
поступка код правног лица код које је осигураник
запослен.
Члан 7. – оспорена одредба
(Највиши износ накнаде плате који се рефундира)
(1) Највиши износ накнаде плате коју Завод рефундира је
80% (односно 100% према члану 5. овог Правилника)
просјечне нето плате осигураника исплаћене у
посљедњих 6 мјесеци прије наступања привремене
спријечености за рад, не узимајући у обзир мјесец који
претходи мјесецу у коме је наступила привремена
спријеченост за рад, а максимално до висине просјечне
нето плате у Федерацији БиХ остварене у периоду од I-
IX мјесеца из претходне календарске године.
(2) Уколико осигуранику није исплаћивана плата у
посљедњих 6 мјесеци, највиши износ који ће Завод
рефундирати је од 80% посљедње објављене просјечне
плате кантона, а не више од 80% износа нето плате која
је осигуранику исплаћена у мјесецу који претходи
мјесецу у коме је наступила привремена спријеченост за
рад.
Члан 8. – оспорена одредба
(Најнижи износ накнаде плате која се рефундира)
(1) Најнижи износ накнаде плате коју Завод рефундира је
најнижа нето плата утврђена Општим колективним
уговором на територији Федерације БиХ, а не више од
износа који је Послодавац исплатио осигуранику у
мјесецу који претходи мјесецу када је наступила
привремена спријеченост за рад.
Члан 9. – оспорена одредба
(Подношење захтјева за рефундацију накнаде плате)
(1) Захтјев за поврат исплаћене накнаде плате за вријеме
привремене спријечености за рад подноси Послодавац у
пословницу Завода према мјесту пребивалишта
осигураника.
(2) Поступак обраде захтјева за поврат накнаде плате за
вријеме привремене спријечености за рад у
пословницама Завода уређује се посебним Упутством
које ће донијети директор Завода.
(3) Захтјев за поврат исплаћене накнаде плате може се
оспорити у цијелости или дјелимично, уколико обрачун
и исплата накнаде плате није извршена у складу са
Законом и овим Правилником.
(4) Уколико се оспорава захтјев из става (3) овог члана, о
разлозима оспоравања писмено се обавјештава
подносилац захтјева за поврат исплаћене накнаде плате,
у року од 30 дана од дана подношења захтјева за поврат.
Члан 10. – оспорена одредба
(Прилози уз захтјев за рефундацију накнаде плате)
(1) Уз захтјев за поврат накнаде плате, подносилац је
обавезан приложити сљедећу документацију:
- извјештај о привременој спријечености за рад
изабраног (овлашћеног) доктора медицине
примарне здравствене заштите о привременој
спријечности за рад
- налаз, оцјену и мишљење Првостепене докторске
комисије (ОРС), уколико привремена спријеченост
за рад траје дуже од 42 дана
Broj 79 - Strana 65
- налаз, оцјену и мишљење Института за
медицинско вјештачење медицинског стања,
уколико привремена спријеченост за рад траје
дуже од 12, односно 14 мјесеци
- доказ о висини остварене плате за шест мјесеци
прије мјесеца који претходи мјесецу у коме је
наступила привремена спријеченост за рад
- доказ о висини остварене плате у мјесецу који
претходи мјесецу у коме је наступила привремена
спријеченост за рад осигураника са евиденционим
листом
- доказ о исплати плате осигуранику (потврда о
плати или овјерена платна листа) за мјесец за који
се подноси захтјев за рефундацију
- доказ о уплати доприноса за обавезно здравствено
осигурање (овјерена спецификација Порезне
управе)
Члан 16. – оспорена одредба
(Прелазне одредбе)
Ступањем на снагу овог Правилника ставља се ван снаге
Правилник (број 01-100-6-58-/13 од 31.10.2013. године)
5. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације
Уставни суд Федерације је утврдио да у конкретном
предмету нема чињеничних питања које би било потребно
непосредно разјаснити на јавној расправи, па је у складу са
чланом 13. став 1. Пословника Уставног суда Федерације
Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ",
бр.: 40/10 и 18/16), одржао сједницу Суда без јавне расправе
на којој је размотрио оспорене одредбе Правилника,
предочено уставно питање подносиоца захтјева, одговоре на
захтјев, релевантне одредбе Устава Федерације Босне и
Херцеговине и одредбе закона Федерације Босне и
Херцеговине.
Подносилац захтјева предочио је уставно питање -
захтјев за оцјену уставности оспорених одредаба Правилника,
у односу на члан II.А.2.(1) к) и чл. III.2.б) и III.3. Устава
Федерације Босне и Херцеговине, члан 8. став 1. у вези са чл.
6. и 6а. Закона о доприносима, члан 19. став 1. Правилника о
начину обрачунавања и уплате доприноса, те члан 46. ст. 1. и
2. и члан 47. Закона о здравственом осигурању. Уставно
питање се појавило у управном спору који се води пред
подносиоцем захтјева ближе описаним у тачки 3. ове пресуде.
Наиме, подносилац захтјева сматра да је Завод приликом
доношења оспорених одредби Правилника изашао изван
уставних и законских оквира, те да је повриједио право на
имовину послодаваца на територији Зеничко-добојског
кантона. Повреда права на имовину се према мишљењу
подносиоца захтјева огледа у чињеници да се према
оспореним одредбама Правилника, а у случају привремене
спријечености за рад након 42 дана, може поднијети захтјев
за рефундацију накнаде "нето плате", а не "бруто плате".
Наведено подносилац захтјева сматра супротним законским
прописима, те у вези с тим истиче да је Закон о доприносима
заснован на принципу "бруто плате", а не "нето плате".
Управни одбор Завода је на 16. сједници одржаној дана
23.03.2020. године, донио Правилник којим је уредио питање
рефундирања накнаде плате за вријеме привремене
спријечености за рад на терет средстава Завода. Оспореним
одредбама Правилника уређен је обрачун и исплата накнаде
плате, исплата накнаде плате директно на рачун осигураника
из средстава Завода, највиши и најнижи износ накнаде плате
која се рефундира, подношење захтјева за рефундирање
накнаде плате и прилози уз захтјев за рефундирање накнаде
плате. Наведеним оспореним одредбама Правилника је
између осталог уређено да накнада плате за прва 42 дана
Broj 79 - Strana 66 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
привремене спријечености за рад пада на терет послодавца, те
да послодавац плаћа накнаду плате и након 42 дана и подноси
захтјев за рефундирање накнаде "нето" плате Заводу у складу
са Законом о здравственом осигурању и Правилнику, а
доприноси падају на терет послодавца. Највиши износ
накнаде плате коју Завод рефундира је 80% (односно 100%
према члану 5. Правилника) просјечне нето плате
осигураника исплаћене у посљедњих 6 мјесеци прије
наступања привремене спријечености за рад, не узимајући у
обзир мјесец који претходи мјесецу у коме је наступила
привремена спријеченост за рад, а максимално до висине
просјечне нето плате у Федерацији Босне и Херцеговине
остварене у периоду од I-IX мјесеца из претходне календарске
године. У међувремену је донесено неколико измјена и
допуна Правилника, али исте нису биле од утицаја на
рјешавање овог предмета.
Дакле, подносилац захтјева оспорава предметни
Правилник са два аспекта, са аспекта надлежности његовог
доношења сa једне стране, те сa друге стране са аспекта права
на имовину. У том смислу првенствено је потребно испитати
питање надлежности за доношење Правилника у односу на
Устав Федерације Босне и Херцеговине.
Наиме, овлашћења федералне власти и кантона
регулисане су чланом III. 2. Устава Федерације Босне и
Херцеговине, па се тако тачка б) истог члана односи на
здравство, док се тачка е) односи на социјалну политику. У
складу са чланом III. 3. Устава Федерације Босне и
Херцеговине, према потребама, овлашћења из члана III. 2.
могу се испуњавати заједнички или засебно, или од стране
кантона координирано од федералне власти. У складу са тим
кантони и федерална власт међусобно се договарају на трајној
основи у погледу својих овлашћења. Такође, наведеним
чланом је утврђено да ће федерална власт у вршењу ових
надлежности, приликом доношења закона и других прописа
поступати узимајући у обзир кантоналне надлежности,
различите ситуације у појединим кантонима и потребу за
флексибилности у њиховом провођењу. Кантони имају право
утврђивати политику и проводити законе који се тичу сваке
од ових надлежности.
Имајући у виду напријед наведена уставна овлашћења,
Парламент Федерације Босне и Херцеговине донио је Закон о
здравственом осигурању гдје је у члану 13. регулисано да се
средства за остваривање права из обавезног здравственог
осигурања, осигуравају доприносима, од којих се образују
фондови обавезног здравственог осигурања код завода
здравственог осигурања кантона, у складу са одредбама овог
закона и прописима донесеним на основу закона. Тако је
чланом 42. Закона регулисано да осигураници имају право на
накнаду плате за вријеме привремене спријечености за рад
под условима који су прописани Законом. Исто тако је, чл. 46.
и 47. Закона одређено да ће управни одбор кантоналног
завода осигурања општим актом прописати начин
утврђивања валоризације основице за надокнаду плате, те да
ће висину надокнаде плате и највиши износ надокнаде плате,
која се исплаћује на терет кантоналног завода осигурања,
утврдити управни одбор кантоналног завода осигурања.
Поред тога, чланом 56. Закона прописано је да накнаду плате
из члана 42. тач. 1. и 2. овога закона обрачунава и исплаћује
осигуранику на терет својих средстава правно или физичко
лице за првих 42 дана боловања као и за вријеме док се
осигураник налази на раду у иностранству на које га је
упутило правно или физичко лице, те да правна и физичка
лица из става 1. овог члана обрачунавају и исплаћују
осигуранику накнаду плате и истеком 42 односно седам дана
боловања на терет средстава кантоналног завода осигурања.
Кантонални завод осигурања обавезан је вратити исплаћену
Srijeda, 5. 10. 2022.
надокнаду плате из става 3. овог члана у року од 45 дана од
дана пријема захтјева за поврат. Такође, чланом 95. Закона је
прописано да кантонални заводи осигурања и Федерални
завод осигурања и реосигурања су правна лица са правима и
обавезама, те одговорностима утврђеним овим законом и
статутима кантоналних завода осигурања и Федералног
завода осигурања и реосигурања. Тако су чланом 99. Закона,
таксативно наведене надлежности кантоналних завода
осигурања, па се као једна од тих надлежности изричито
наводи да кантонални заводи осигурања одређују висину
накнаде плате и највиши износ накнаде плате на терет
кантоналног завода осигурања, те начин валоризације
основице за накнаду плата за вријеме боловања.
Поред тога, чланом 2. ставом 2. Закона о доприносима,
прописано је да су за провођење социјалне политике и
формирања служби социјалне заштите, у оквиру система,
инструмената и овлашћења утврђених овим законом и
прописима из става 1. овог члана, мјеродавни кантони и
законом одређени органи носилаца осигурања. Истим
Законом уређује се систем обавезних доприноса, као
основних инструмената за финансирање обавезног пензијског
и инвалидског осигурања, здравственог осигурања и
осигурања од незапослености. Доприноси су прије свега
приход носиоца осигурања, и исти се обрачунавају и плаћају
из личних примања и других прихода осигураника и на
исплаћена лична примања на терет послодавца. Обавезник
доприноса је између осталих физичко лице резидент
Федерације које је на територији Федерације у радном односу
код правног или физичког лица. Основицу доприноса из
личних примања и других прихода осигураника овог закона
чини између осталог накнада плате у случајевима привремене
спријечености за рад услијед болести до 42 дана. Закон не
регулише основицу доприноса у случајевима привремене
спријечености за рад услијед болести преко 42 дана. Плата
према Закону о доприносима је новчани и сваки други
примитак, без обзира на облик исплате, опорезив према
прописима о порезу на доходак, који је из основа раднога
односа послодавац исплатио или је био дужан исплатити
запосленику према одредбама Закона о раду, колективном
уговору и другим прописима из области рада, а састоји се од
доприноса из основице, пореза на доходак и износа који се
исплаћује запосленику из те основе.
Имајући у виду све напријед наведено несумњиво се
може утврдити да је Управни одбор Завода приликом
доношења Правилника поступао унутар уставних и законских
овлашћења, те с тим у вези Уставни суд Федерације сматра да
у том дијелу оспорене одредбе Правилника нису у
супротности са одредбама чл. III.2.б) и III.3. Устава
Федерације Босне и Херцеговине, посебно имајући у виду
чињеницу да су здравство и социјална политика у заједничкој
надлежности федералне власти и кантона, као и чињеницу да
је чланом III.4.ј) Устава Федерације Босне и Херцеговине
прописано да кантони имају све надлежности које нису
изричито повјерене федералној власти, а посебно су
надлежни између осталог, за провођење социјалне политике и
успоставу служби социјалне заштите.
Када је у питању повреда права на имовину из члана
II.А.2. (1) к) Устава Федерације Босне и Херцеговине,
подносилац захтјева наведену повреду заснива на чињеници
да су оспореним одредбама Правилника послодавци на
територији Зеничко-добојског кантона спријечени да траже
рефундирање "бруто" накнаде плате која се састоји из
доприноса из основице, те с тим у вези указују на став
Министарства финансија број 04-14-5337/12 од 13.09.2012.
године, и да Закон о доприносима није заснован на принципу
"нето", већ "бруто" плате.
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
Међутим, подносилац захтјева ни након поновног
тражења од стране Суда да прецизира и образложи свој
захтјев о евентуалној повреди права на имовину, осим
уопштених тврдњи не образлаже на који начин је дошло до
повреде права на имовину послодаваца на територији
Зеничко-добојског кантона, посебно имајући у виду
чињеницу, да доприноси као приход носиоца осигурања, не
представљају имовину послодавца већ осигураника, односно
радника. Сходно наведеном Уставни суд Федерације је заузео
став да захтјев подносиоца у дијелу који се односи на повреду
права на имовину из члана II.А.2. (1) к) Устава Федерације
Босне и Херцеговине није основан.
Имајући у виду напријед наведено, ријешено је као у
изреци донесене пресуде.
Ову пресуду Уставни суд Федерације донио је једно-
гласно у саставу: Александра Мартиновић, предсједница
Суда, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, проф. др Един
Муминовић и др сц. Ката Сењак, судије Суда.
Предсједница
Број У-7/22 Уставног суда Федерације
15. септембра 2022. године Босне и Херцеговине
Сарајево Александра Мартиновић, с. р.
AGENCIJA ZA BANKARSTVO FEDERACIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
1742
Na osnovu čl. 80. i 81. Zakona o bankama ("Službene novine
Federacije BiH", broj 27/17), čl. 5. stav (1) tač. a) i h) i 19. stav (1)
tačka c) Zakona o Agenciji za bankarstvo Federacije Bosne i
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 75/17) i
člana 12. stav (1) tačka d) Statuta Agencije za bankarstvo
Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije
BiH", broj 3/18), Upravni odbor Agencije za bankarstvo
Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj 28.09.2022.
godine, donosi
ODLUKU
O PRIVREMENIM MJERAMA ZA UBLAŽAVANJE
RIZIKA RASTA KAMATNIH STOPA
Član 1.
Predmet
(1) Ovom odlukom utvrđuju se privremene mjere sa ciljem
ublažavanja rizika koji može proisteći iz značajnog rasta
kamatnih stopa za kreditne izloženosti.
(2) Ovom odlukom propisuju se minimalni zahtjevi za
upravljanje rizicima koji su vezani za postojeći i očekivani
rast nivoa kamatnih stopa za kreditne izloženosti, pri čemu
banka može primijeniti i strožije zahtjeve i poduzimati
dodatne mjere u odnosu na one propisane ovom odlukom.
(3) Banka je dužna primjenjivati odredbe ove odluke na sve
kreditne izloženosti, uključujući i kreditne izloženosti koje
će se ugovarati sa fiksnom kamatnom stopom u periodu
važenja ove odluke.
(4) Banka je dužna primjenjivati odredbe ove odluke i osigurati
da u sistemu upravljanja rizicima banke budu uključene i
odredbe ove odluke u cilju praćenja rizičnosti kreditne
izloženosti.
(5) Odredbe ove odluke primjenjuju se na banke sa sjedištem u
Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH)
kojima je Agencija za bankarstvo Federacije Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija) izdala dozvolu za
rad.
(6) Na pitanja koja nisu regulisana ovom odlukom, a regulisana
su drugim propisom, primjenjivati će se odredbe tog propisa.
Broj 79 - Strana 67
Član 2.
Pojmovi
Pojmovi koji se koriste u ovoj odluci imaju sljedeća
značenja:
a) Značajni rast kamatne stope u smislu ove odluke je rast
nominalne ili efektivne kamatne stope, u periodu
primjene ove odluke, za pojedinačnu kreditnu
izloženost od 200 i više baznih poena u odnosu na
važeću pripadajuću kamatnu stopu za datu izloženost
na referentni datum.
b) Referentni datum za početak praćenja značajnog rasta
kamatne stope u skladu sa odredbama ove odluke je
30.06.2022. godine.
c) Kreditna izloženost sa promjenljivom nominalnom
kamatnom stopom je izloženost banke, u KM ili sa
valutnom klauzulom EUR, nastala na osnovu
zaključenog ugovora između banke i korisnika kredita
koji sadrži klauzulu o promjenljivoj nominalnoj
kamatnoj stopi prije primjene ove odluke ili u periodu
primjene ove odluke.
d) Kreditna izloženost sa fiksnom nominalnom
kamatnom stopom je izloženost banke, u KM ili sa
valutnom klauzulom EUR, nastala na osnovu
zaključenog ugovora između banke i korisnika kredita,
koji sadrži klauzulu o korištenju fiksne kamatne stope,
u periodu primjene ove odluke.
e) Korisnik kredita je pravno ili fizičko lice koje ugovara
ili je ugovorilo kredit sa fiksnom ili promjenljivom
nominalnom kamatnom stopom.
f) Korisnik finansijske usluge – ima značenje kako je to
definisano u članu 2. stav (1) tačka 10) Zakona o zaštiti
korisnika finansijskih usluga i uključuju i korisnike
stambenih kredita.
g) Plan upravljanja kamatno induciranim kreditnim
rizikom sačinjava i ažurira banka koja je izložena
kamatno induciranom kreditnom riziku.
h) Efektivna kamatna stopa – ima značenje kako je to
definisano u članu 2. stav (1) tačka f) Uputstva za
klasifikaciju i vrednovanje finansijske aktive.
Član 3.
Praćenje rizičnosti kreditne izloženosti
(1) Ukoliko banka očekuje da će nastati značajni rast kamatne
stope za korisnika kredita sa kojim je ugovorila kredit sa
promjenjivom nominalnom kamatnom stopom, banka je
dužna procijeniti utjecaj takvog rasta kamatne stope u okviru
procesa praćenja rizičnosti kreditne izloženosti, prije početka
primjene izmijenjene stope.
(2) U skladu sa rezultatima procjene iz stava (1) ovog člana,
banka je dužna utvrditi da li značajni rast kamatne stope
predstavlja ispunjenje uslova u skladu sa članom 19. st. (4) i
(5) Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju
očekivanih kreditnih gubitaka.
(3) Banka je dužna dokumentovati aktivnosti iz stava (1) ovog
člana.
Član 4.
Minimalne stope očekivanih kreditnih gubitaka za nivo kreditnog
rizika 1 i 2
(1) Za postojeće kreditne izloženosti prethodno raspoređene u
nivo kreditnog rizika 2 u skladu sa odredbama člana 19.
Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju
očekivanih kreditnih gubitaka, kod kojih je u procesu
praćenja rizičnosti kreditne izloženosti identifikovan
značajan rast kamatne stope, banka ne može utvrditi
očekivane kreditne gubitke u iznosu manjem od 12%
izloženosti.
Broj 79 - Strana 68 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
(2) Za novoodobrene kreditne izloženosti sa promjenljivom ili
fiksnom nominalnom kamatnom stopom koje će se
rasporediti u nivo kreditnog rizika 1 u skladu sa odredbama
člana 18. Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i
utvrđivanju očekivanih kreditnih gubitaka, banka ne može
utvrditi očekivane kreditne gubitke u iznosu manjem od 2%
izloženosti, ukoliko je razlika novougovorene efektivne
kamatne stope i efektivne kamatne stope koju je banka
primjenjivala na referentni datum za postojećeg korisnika
kredita sa kojim se ugovara nova kreditna izloženost, sličnih
karakteristika i ročnosti, ili se vrši modifikacija postojeće
kreditne izloženosti, odnosno, ukoliko je razlika ugovorene
kamatne stope za novog korisnika i efektivne kamatne stope
banke za korisnike kredita sa istim ili sličnim
karakteristikama i obilježjima rizika na referentni datum,
veća od značajnog rasta kamatne stope.
Član 5.
Zaštita korisnika finansijskih usluga
(1) U skladu sa rezultatima procjene iz člana 3. stav (1) ove
odluke, banka neće primijeniti značajni rast kamatne stope
ukoliko će isto dovesti korisnika finansijske usluge u status
neizmirenja obaveza u skladu sa članom 20. Odluke o
upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju očekivanih
kreditnih gubitaka.
(2) Banka će o postupanju iz stava (1) ovog člana obavijestiti
korisnika finansijske usluge.
(3) Banka može korisniku finansijske usluge iz stava (1) ovog
člana ponuditi mogućnost modifikacije kreditne izloženosti
sa ciljem nastavka urednog izmirenja obaveza prema banci.
(4) Za modifikacije iz stava (3) ovog člana se neće smatrati da je
nastupio status neizmirenja obaveza u skladu sa članom 20.
stav (7) Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i
utvrđivanju očekivanih kreditnih gubitaka.
Član 6.
Plan upravljanja kamatno induciranim kreditnim rizikom
(1) Analiza izloženosti kreditnom riziku u skladu sa članom 9.
Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju
očekivanih kreditnih gubitaka, između ostalog, treba da
uključi plan za upravljanje kamatnom induciranim kreditnim
rizikom, koji minimum treba da sadrži:
a) poređenja postojećeg nivoa kamatnih stopa u odnosu
na nivoe kamatnih stopa na referentni datum,
b) projekcije rasta kamatnih stopa i efekte tog povećanja
na kreditni rizik,
c) mjere koje će poduzimati banka za umanjenje
kreditnog rizika i posljedica za korisnike kredita.
(2) Na osnovu stanja portfolija banka će utvrditi ciljne indikatore
čije dostizanje će inicirati izmjene postupanja banke i
utvrđivanje kriterija značajnog rasta kamatne stope koji će
predstavljati SICR indikator.
Član 7.
Izvještavanje
(1) Banka je dužna izvještavati Agenciju o primjeni mjera iz ove
odluke i utjecaj na kreditni portfolio na mjesečnoj osnovi, do
15-og u mjesecu za prethodni mjesec.
(2) Banka je dužna sačiniti Plan iz člana 6. ove odluke, te isti po
potrebi ažurirati.
Član 8.
Prelazne i završne odredbe
(1) Direktor Agencije će u roku od 30 (trideset) dana od dana
stupanja na snagu ove odluke donijeti Uputstvo za
izvještavanje o primjeni ove odluke sa pripadajućim
obrascima.
(2) Banka je dužna Plan iz člana 6. ove odluke dostaviti Agenciji
najkasnije do 30.11.2022. godine, kao i isti po ažuriranju.
Srijeda, 5. 10. 2022.
(3) Ova odluka je privremenog karaktera i primjenjuje se do
31.12.2023. godine ili do opoziva od strane Agencije.
Član 9.
Stupanje na snagu
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj U.O.-03-02/22 Predsjednik
28. septembra 2022. godine Upravnog odbora
Sarajevo Ivanka Galić, s. r.
Na temelju čl. 80. i 81. Zakona o bankama ("Službene novine
Federacije BiH", broj 27/17), čl. 5. stavak (1) toč. a) i h) i 19.
stavak (1) točka c) Zakona o Agenciji za bankarstvo Federacije
Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj
75/17) i članka 12. stavak (1) točka d) Statuta Agencije za
bankarstvo Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine
Federacije BiH", broj 3/18), Upravni odbor Agencije za
bankarstvo Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj
28.09.2022. godine, donosi
ODLUKU
O PRIVREMENIM MJERAMA ZA UBLAŽAVANJE
RIZIKA RASTA KAMATNIH STOPA
Članak 1.
Predmet
(1) Ovom odlukom utvrđuju se privremene mjere s ciljem
ublažavanja rizika koji može proisteći iz značajnog rasta
kamatnih stopa za kreditne izloženosti.
(2) Ovom odlukom propisuju se minimalni zahtjevi za
upravljanje rizicima koji su vezani za postojeći i očekivani
rast razine kamatnih stopa za kreditne izloženosti, pri čemu
banka može primijeniti i strože zahtjeve i poduzimati
dodatne mjere u odnosu na one propisane ovom odlukom.
(3) Banka je dužna primjenjivati odredbe ove odluke na sve
kreditne izloženosti, uključujući i kreditne izloženosti koje
će se ugovarati s fiksnom kamatnom stopom u razdoblju
važenja ove odluke.
(4) Banka je dužna primjenjivati odredbe ove odluke i osigurati
da u sustavu upravljanja rizicima banke budu uključene i
odredbe ove odluke u cilju praćenja rizičnosti kreditne
izloženosti.
(5) Odredbe ove odluke primjenjuju se na banke sa sjedištem u
Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH)
kojima je Agencija za bankarstvo Federacije Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija) izdala dozvolu za
rad.
(6) Na pitanja koja nisu regulirana ovom odlukom, a regulirana
su drugim propisom, primjenjivat će se odredbe tog propisa.
Članak 2.
Pojmovi
Pojmovi koji se koriste u ovoj odluci imaju sljedeća
značenja:
a) Značajni rast kamatne stope u smislu ove odluke je rast
nominalne ili efektivne kamatne stope, u razdoblju
primjene ove odluke, za pojedinačnu kreditnu
izloženost od 200 i više baznih poena u odnosu na
važeću pripadajuću kamatnu stopu za danu izloženost
na referentni datum.
b) Referentni datum za početak praćenja značajnog rasta
kamatne stope u skladu s odredbama ove odluke je
30.06.2022. godine.
c) Kreditna izloženost s promjenljivom nominalnom
kamatnom stopom je izloženost banke, u KM ili s
valutnom klauzulom EUR, nastala na temelju
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH
zaključenog ugovora između banke i korisnika kredita
koji sadrži klauzulu o promjenljivoj nominalnoj
kamatnoj stopi prije primjene ove odluke ili u razdoblju
primjene ove odluke.
d) Kreditna izloženost s fiksnom nominalnom kamatnom
stopom je izloženost banke, u KM ili s valutnom
klauzulom EUR, nastala na temelju zaključenog
ugovora između banke i korisnika kredita, koji sadrži
klauzulu o korištenju fiksne kamatne stope, u razdoblju
primjene ove odluke.
e) Korisnik kredita je pravna ili fizička osoba koja
ugovara ili je ugovorila kredit s fiksnom ili
promjenljivom nominalnom kamatnom stopom.
f) Korisnik financijske usluge – ima značenje kako je to
definirano u članku 2. stavku (1) točka 10) Zakona o
zaštiti korisnika financijskih usluga i uključuju i
korisnike stambenih kredita.
g) Plan upravljanja kamatno induciranim kreditnim
rizikom sačinjava i ažurira banka koja je izložena
kamatno induciranom kreditnom riziku.
h) Efektivna kamatna stopa - ima značenje kako je to
definirano u članku 2. stavku (1) točka f) Upute za
klasifikaciju i vrednovanje financijske aktive.
Članak 3.
Praćenje rizičnosti kreditne izloženosti
(1) Ukoliko banka očekuje da će nastati značajni rast kamatne
stope za korisnika kredita s kojim je ugovorila kredit s
promjenjivom nominalnom kamatnom stopom, banka je
dužna procijeniti utjecaj takvog rasta kamatne stope u okviru
procesa praćenja rizičnosti kreditne izloženosti, prije početka
primjene izmijenjene stope.
(2) Sukladno rezultatima procjene iz stavka (1) ovoga članka,
banka je dužna utvrditi da li značajni rast kamatne stope
predstavlja ispunjenje uvjeta u skladu s člankom 19. st. (4) i
(5) Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju
očekivanih kreditnih gubitaka.
(3) Banka je dužna dokumentirati aktivnosti iz stavka (1) ovoga
članka.
Članak 4.
Minimalne stope očekivanih kreditnih gubitaka za razinu
kreditnog rizika 1 i 2
(1) Za postojeće kreditne izloženosti prethodno raspoređene u
razinu kreditnog rizika 2 sukladno odredbama članka 19.
Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju
očekivanih kreditnih gubitaka, kod kojih je u procesu
praćenja rizičnosti kreditne izloženosti identificiran značajan
rast kamatne stope, banka ne može utvrditi očekivane
kreditne gubitke u iznosu manjem od 12% izloženosti.
(2) Za novoodobrene kreditne izloženosti s promjenljivom ili
fiksnom nominalnom kamatnom stopom koje će se
rasporediti u razinu kreditnog rizika 1 sukladno odredbama
članka 18. Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i
utvrđivanju očekivanih kreditnih gubitaka, banka ne može
utvrditi očekivane kreditne gubitke u iznosu manjem od 2%
izloženosti, ukoliko je razlika novougovorene efektivne
kamatne stope i efektivne kamatne stope koju je banka
primjenjivala na referentni datum za postojećeg korisnika
kredita s kojim se ugovara nova kreditna izloženost, sličnih
karakteristika i ročnosti, ili se modificira postojeća kreditna
izloženost, odnosno, ukoliko je razlika ugovorene kamatne
stope za novog korisnika i efektivne kamatne stope banke za
korisnike kredita s istim ili sličnim karakteristikama i
Broj 79 - Strana 69
obilježjima rizika na referentni datum, veća od značajnog
rasta kamatne stope.
Članak 5.
Zaštita korisnika financijskih usluga
(1) Sukladno rezultatima procjene iz članka 3. stavka (1) ove
odluke, banka neće primijeniti značajni rast kamatne stope
ukoliko će isto dovesti korisnika financijske usluge u status
neizmirenja obveza u skladu s člankom 20. Odluke o
upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju očekivanih
kreditnih gubitaka.
(2) Banka će o postupanju iz stavka (1) ovoga članka obavijestiti
korisnika financijske usluge.
(3) Banka može korisniku financijske usluge iz stavka (1) ovoga
članka ponuditi mogućnost modifikacije kreditne izloženosti
s ciljem nastavka urednog izmirenja obveza prema banci.
(4) Za modifikacije iz stavka (3) ovoga članka se neće smatrati
da je nastupio status neizmirenja obveza u skladu s člankom
20. stavak (7) Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i
utvrđivanju očekivanih kreditnih gubitaka.
Članak 6.
Plan upravljanja kamatno induciranim kreditnim rizikom
(1) Analiza izloženosti kreditnom riziku sukladno članku 9.
Odluke o upravljanju kreditnim rizikom i utvrđivanju
očekivanih kreditnih gubitaka, između ostalog, treba
uključiti plan za upravljanje kamatnom induciranim
kreditnim rizikom, koji minimum treba sadržavati:
a) usporedbe postojeće razine kamatnih stopa u odnosu na
razine kamatnih stopa na referentni datum
b) projekcije rasta kamatnih stopa i efekte tog povećanja
na kreditni rizik
c) mjere koje će poduzimati banka za umanjenje
kreditnog rizika i posljedica za korisnike kredita.
(2) Na temelju stanja portfelja, banka će utvrditi ciljne indikatore
čije dostizanje će inicirati izmjene postupanja banke i
utvrđivanje kriterija značajnog rasta kamatne stope koji će
predstavljati SICR indikator.
Članak 7.
Izvješćivanje
(1) Banka je dužna izvješćivati Agenciju o primjeni mjera iz ove
odluke i utjecaj na kreditni portfelj na mjesečnoj osnovi, do
15-og u mjesecu za prethodni mjesec.
(2) Banka je dužna sačiniti Plan iz članka 6. ove odluke, te isti
po potrebi ažurirati.
Članak 8.
Prijelazne i završne odredbe
(1) Direktor Agencije će u roku od 30 (trideset) dana od dana
stupanja na snagu ove odluke donijeti Uputu za izvješćivanje
o primjeni ove odluke s pripadajućim obrascima.
(2) Banka je dužna Plan iz članka 6. ove odluke dostaviti
Agenciji najkasnije do 30.11.2022. godine, kao i isti po
ažuriranju.
(3) Ova odluka je privremenog karaktera i primjenjuje se do
31.12.2023. godine ili do opoziva od strane Agencije.
Članak 9.
Stupanje na snagu
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH".
Broj U.O.-03-02/22 Predsjednik
28. rujna 2022. godine Upravnog odbora
Sarajevo Ivanka Galić, v. r.
Broj 79 - Strana 70 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.

SADRŽAJ

VISOKI PREDSTAVNIK ZA FEDERALNO MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,

BOSNU I HERCEGOVINU VODOPRIVREDE I ŠUMARSTVA
1737 Odluka kojom se donose Amandmani na Ustav 1739 Rješenje o imenovanju Komisije za polaganje
Federacije Bosne i Hercegovine, broj 06/22 lovačkih ispita 16
(bosanski jezik) 1 1740 Pravilnik o obuci, stručnom ispitu, certifikatu i
Odluka kojom se donose Amandmani na Ustav registru poljoprivrednih savjetodavaca (bosanski
Federacije Bosne i Hercegovine, broj 06/22 jezik) 16
Sarajevo (hrvatski jezik) 5 Pravilnik o obuci, stručnom ispitu, certifikatu i
Одлука којом се доносе Амандмани на Устав registru poljoprivrednih savjetodavaca (hrvatski
Федерације Босне и Херцеговине, број 06/22 jezik) 26
(српски језик) 10 Правилник о обуци, стручном испиту,
VLADA FEDERACIJE сертификату и регистру пољопривредних
BOSNE I HERCEGOVINE савјетодаваца (српски језик) 36
1738 Odluka o davanju ovlaštenja punomoćniku za USTAVNI SUD FEDERACIJE
zastupanje Vlade Federacije Bosne i Hercego- BOSNE I HERCEGOVINE
vine na Skupštini Privrednog društva JP Ceste 1741 Presuda broj U-7/22 (bosanski jezik) 46
Federacije BiH d.o.o. Sarajevo (bosanski jezik) 15 Presuda broj U-7/22 (hrvatski jezik) 52
Odluka o davanju ovlasti punomoćniku za Пресуда број У-7/22 (српски језик) 59
zastupanje Vlade Federacije Bosne i Hercego- AGENCIJA ZA BANKARSTVO FEDERACIJE
vine na Skupštini Gospodarskog društva JP Ceste BOSNE I HERCEGOVINE
Federacije BiH d.o.o. Sarajevo (hrvatski jezik) 15
Одлука о давању овлаштења пуномоћнику за 1742 Odluka o privremenim mjerama za ublažavanje
заступање Владе Федерације Босне и Херце- rizika rasta kamatnih stopa (bosanski jezik) 67
говине на Скупштини Привредног друштва Odluka o privremenim mjerama za ublažavanje
ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево rizika rasta kamatnih stopa (hrvatski jezik) 68
(српски језик) 15
Srijeda, 5. 10. 2022. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 79 - Strana 71
Broj 79 - Strana 72 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 5. 10. 2022.

Izdavač: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor i odgovorni urednik: Dragan Prusina - Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata:
722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove: 722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-
042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDIT BANK DD 338-320-22000052-11, ASA BANKA DD Sarajevo 134-470-
10067655-09, ADDIKO BANK AD Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK DD BiH Sarajevo161-000-00071700-57 - Štampa:
"Unioninvestplastika" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Jasmin Muminović - Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službene novine Federacije
BiH", su upisane u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 414. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF 2168/97 od 10.07.1997. godine. -
Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. - PDV broj 200226120002.
Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture.
Izdanje na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku. Pretplata za II polugodište 2022. godine na "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Pretplata za II polugodište 2022.
godine na "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM.
Web izdanje: http: //www.sluzbenenovine.ba - godišnja pretplata 240,00 KM po korisniku.