Univerzitet u Beogradu – Saobraćajni fakultet

Predmet: VOZNA DINAMIKA

docent dr Dragan Sekulić
docent dr Dušan Mladenović

Predavanje 16

OSCILACIJE MOTORNIH
VOZILA

Školska godina 2016 / 2017

Beograd, Maj 2017
 VOZNA DINAMIKA
Kvantifikacija nivoa oscilacija

Oscilatorne veličine kojom se opisuju vibracije

može se kvantifikovati na više načina :

odnosi maksimalnog raspona između nivoa

vrhova (Peak-to-Peak – maksimuma i minimuma),

nivoa maksimuma (Peak level),

srednjeg nivoa (Average level) i

nivoa srednje kvadratne vrednosti (RMS – Root

Mean Square) harmonijskih i stohastičkih
oscilacija.
1
 VOZNA DINAMIKA
Kvantifikacija nivoa oscilacija

Zapis vibracija i
definisanje
karakterističnih
veličina za
harmonijsku i
slučajnu promenljivu.

2
 VOZNA DINAMIKA
Kvantifikacija nivoa oscilacija

Maksimalni raspon ili veličina "od vrha do vrha"

(Peak-to-Peak) ukazuje na maksimalnu promenu
posmatrane veličine i koristan je za ocenu dejstva
oscilacija na mehaničke elemente za koje je
kritično maksimalno naprezanje ili mehanički
zamor.

Najviša vrednost (Peak) je posebno važna za

indikaciju nivoa kratkotrajnih udara. Ovaj
pokazatelj ukazuje samo na najvišu dostignutu
vrednost (vršnu vrednost – maksimalni nivo), i ne
uzima u obzir njeno trajanje.
3
 VOZNA DINAMIKA
Kvantifikacija nivoa oscilacija

Srednja vrednost (Average) uzima u obzir

vremensku karakteristiku talasa, ali ima ograničen
praktični značaj jer nije u direktnoj vezi sa bilo
kojom merenom fizičkom veličinom.

Srednja kvadratna vrednost (RMS) je najvažnija

mera amplitude pošto uzima u obzir vremensku
dimenziju talasa i daje karakteristiku amplitude
koja je u direktnoj vezi sa energetskim sadržajem,
pa prema tome i sa razornim dejstvom vibracija.

4
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Dоminantna pobuda оscilovanja savremenih

аutobusa potiče оd neravnosti kolovoza.

Podužna neravnost se definiše kao devijacija

površine kolovoza u podužnom pravcu koja ima
uticaj na dinamičko ponašanje vozila, oscilatornu
udobnost i opterećenje kolovozne konstrukcije
(Shahin, 2005).

5
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Podužna neravnost puta predstavlja slučajnu

funkciju (ima stohastički karakter), pa se za
određivanje karakteristika mogu primenti
statističke metode.

Karakteristike neravnosti puta mogu biti

sagledane u vremenskom, amplitudnom i
frekventnom domenu.

Vremenski domen podrazumeva izračunavenje

različitih srednjih vrednosti (npr. klasična srednja
vrednost, srednja efektivna vrednost, srednja
apsolutna vrednost, autkorelaciona funkcija i dr.).
6
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Amplitudni domen se odnosi na izračunavanje

verovatnoće pojavljivanja amplituda mikroprofila
puta u određenom intervalu.

U okviru frekventnog domena, koji je zasnovan na

Furijeovoj transformaciji, spektralna gustina
snage (Power Spectral Density (PSD)) neravnosti
kolovoza ima najširu primenu i predstavlja osnovu
za izračunavanje karakteristika mikroprofila puta.

Spektralna gustina snage nervnina kolovoza

predstavlja amplitude neravnina kolovoza
raspodeljene na putne frekvencije (ili npr. talasne
dužine neravnosti). 7
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Primer podužne neravnosti asfalt-betonskog kolovoza u lošem

stanju u funkciji pređenog puta (brzina mernog vozila 64 km/h)
(iz baze podataka “PROFILE” softvera RoadRuf).

8
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Primer podužne neravnosti asfalt-betonskog kolovoza u lošem

stanju u funkciji vremena (brzina mernog vozila 64 km/h)

9
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Spektralnu gustinu slučajnih neravnosti, kao

veličinu kojom se opisuje slučajna neravnost
podloge, definisalo je više autora.

Kao osnova za nekoliko standarda (npr. ISO 8608)

iz ove oblasti prihvaćen je model H. Braun-a.

ν – putna frekvencija, ν0 – reperna vrednost putne

frekvencije, Φζ (ν0) – spektralna gustina za vrednost ν0
(daje informaciju o stanju puta) i w – talasni broj koji nosi
informaciju o zastupljenosti pojedinih talasnih dužina
neravnosti u frekventnom spektru. 10
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Srednja vrednost frekventnog spektra podloge za različite

vrste i stanja podloge po modelu H. Braun-a, za ν0 = 1 (m-1)

11
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Spektralna gustina
neravnosti Φζ(ν) u funkciji
putne frekvencije (ν) odn.
talasne dužine neravnosti
(λ) za različite kolovoze.

važno :
Zajednička karakteristika
svih puteva je da višim
vrednostima neravnina
odgovaraju niže
frekvencije (tj. veće
talasne dužine neravnina).
12
 VOZNA DINAMIKA
Karakteristike mikroprofila podloge

Spektralna gustina neravnosti u funkciji prinudne kružne

frekvencije pobude Φζ(Ω) može da se izrazi preko
spektralne gustine neravnosti u funkciji putne frekvencije
Φζ(ν).

Za jedan kolovoz, sa
povećenjem brzine
kretanja vozila
povećava se i spektralna
gustina neravnosti Φζ(Ω) !
13
 VOZNA DINAMIKA
Predstavljanje oscilatornih veličina preko spektralne gustine

Ukoliko su poznate spektralna gustina neravnosti

podloge i prenosna funkcija sistema, svaka
oscilatorna veličina može se odrediti pomoću
relacije:

Za bilo koju oscilatornu veličinu može se napisati:

- kvadrat srednje efektivne (rms) vrednosti

oscilatorne veličine. 14
 VOZNA DINAMIKA
Predstavljanje oscilatornih veličina preko spektralne gustine

Određivanje efektivne vrednosti osovinskog

pritiska pomoću spektralne gustine neravnosti
podloge.

a) spektralna gustina neravnosti podloge

b) prenosna funkcija osovinskog pritiska
c) spektralna gustina promene osovinskog pritiska
(osenčena površina je kvadrat srednje efektivne (rms)
vrednosti osovinskog pritiska !) 15