SIMFONIJSKA MUZIKA RANIH ROMANTIČARA

 Опште карактеристике симфонијског стваралаштва раних романтичара: веза са

традицијом – култ Бетовеновог симфонијског опуса (криза оригиналности после IX
симфоније)

 Изградња циклуса и облика, хармонски језик и оркестрација – утемељеност у

класичарској традицији

 Елементи програмности уносе постепене промене у раноромантичарски симфонијски

израз

 Композитори раног романтизма – углавном склони лирском концепту (најбоља

остварења на подручју минијатуре), није им близак драмски развој неопходан за
симфонијски начин мишљења и обликовање великих форми

FRANC ŠUBERT

 9 симфонија, неке представљају најбоље радове у непосредној близини Бетовенових

симфонија. У првих 6 видљиви утицаји Хајдна, Моцарта и Бетовена.

 IV (c-mol) – Трагична

 V (B-dur) – ведра страна Шубертове природе.

 1822. ремек-дело: Симфонија у h-molu (Недовршена), партитуру поклонио “Друштву

пријатеља музике” у Грацу, симфонијски диптих (започео компоновање и III става, али је
одустао од четвороставачног циклуса), ставови међу собом оштро контрастирају,
романтичарски дуализам, драмска тензија (I став: h-mol, II став: E-dur). Прва права
романтичарска симфонија.

 IX симфонија (C-dur) – велика симфонија

ROBERT ŠUMAN

 I B-dur: наглашена ведрина и радост (настала у најсрећнијим данима Шумановог

живота), назвао је Пролећном, првобитно је сваки став имао програмски наслов

 II C-dur: монументална, широка

 III Es-dur (Рајнска): химна природи и реци Рајни, 5 ставова (између III и V става убачен
став полифоног карактера)

 IV d-mol: карактер симфонијске фантазије, слободна по концепцији, ставови међусобно

повезани, различита расположења (I Увод, II Allegro, III Романса, IV Скерцо, V Финале)
  Манфред: драмска поема са музиком (1848): увертира, музика за уводни чин, мелодрама,
солистичке и хорске тачке, заснована на истоименој поеми Лорда Бајрона

 Призори из Гетеовог Фауста за солисте, хор и оркестар (1844–1853)

FELIKS MENDELSSON

 Пет симфонија, нису све подједнако успеле и значајне. Прве две настале у раном
периоду (I c-mol, II B-dur: Похвалница, настала 1840. поводом прославе 400-годишњице
Гутемберговог проналска штампарије, узор – Бетовенова IX – после три оркестарска става
који се изводе без прекида, следи опсежан финални став са солистима и оркестром)

 III a-mol: Шкотска, I став изводи се посебно, остала три attacca, тематска повезаност
ставова, опис шкотске природе и историјских догађаја

 IV A-dur: Италијанска, радост и оптимизам, утицај италијанског фолклора

СИМФОНИЈА БР. 5 де-мол РЕФОРМАЦИЈСКА

 Написана поводом обележавања 300-годишњице протестантске реформације, тематика

по духу сродна протестантском коралу, у финалном ставу цитира познати корал Снажна
тврђава је наш бог

ORKESTARSKA DELA

 Увертире, неке замишљене као уводна музика за сценска дела, друге самосталне
оркестарске композиције, бриљантна оркестрација, романтичарска садржајност
(фантастика, природа)

 Сан летње ноћи (Шекспиров истоимени комад, најпознатији став Свадбени марш),
Фингалова пећина (Хебриди)