Ćirković S. - Sugubi Venac

СИМА ЋИРКОВИЋ
СУГУБИ ВЕНАЦ
(11РИЛОГ ИСТОРИЈИ КРАЉЕВСТВА у БОСНИ)
1
О смислу Твртковог крунисања за краља највише говори аренга лого
тета Владоја из Рашке у повељи за Дубровчане од 10. априла 1378. Веро
ватно није пуки случај што се баш у овој "веmrкој повељи"1, како су је Дуб
ровчани доцније спомиљаmr, повељи којом се на Твртка преносе права срп
сI<ИX владалаца према Дубровнику, налази језгровито и јасно изложена једна
ПОЈШтичка теорија нашег средљег века.
Е."dГОЧh.СТИКНО и Достм'kПНО ПОХКd"ИТИ ИСТИН'НОIO K'k901O И ЖЕ"dНОIE С"ОКО
П9ИНЕСТИ кь. CKOIEMt! B"droAtJiTE"1O К"dДицtJi Х9ИСТОУ. ИМЖЕ КСdЧh.СКdlil Ch.TK09EH'Hd Н
IiIK"IEH'Hd Вh.IШЕ НА ХКd"ОС"ОКИЕ ВОЖh.СТКh.НdГО СМОТ9ЕНИIiI. 6ЖЕ МИАОС9ДОКd W 90AtJi
Ч"ОКЧh.Щ 'kM IEГОЖЕ Сh.ТК09И кь. П9ЕЧИСТh.I WВ9dЗh. СКОНГО ВОЖh.СТКd, и ДАСТЬ. IEMt!
WB"dCTh. и 9dЗt!мh. IiIKO вити IEMt! КС'kМИ ЗЕМ"h.НИМИ IEСТh.СТКИ И 9dst!мtJiти И ТКО-
9ИТИ Ct!Ah. И П9dкдt! по C9tJiAE ЗЕМ"Н. ТdКОЖДЕ ЖЕ И МЕНЕ CKOIEMt! 9dBt! Зd ми"ость.
СКОIEГО ВОЖh.СТКd ДА90КА П90ЦИСТИ МИ WТ9dС"И В"АГОСАДН'kи кь. 90A'k МОНМЬ. и спо
ДОВИ МЕ сt!гt!вимh. кtJiНЦЕМ IiIKO WBOIiI К"АДИЧь'сТКИIiI ИСП9АК"АТИ МИ П9h.К'kН WT ИСП9h.К4
КЬ. ВОГОДА90КАН'н'kи НАМЬ. ЗЕМ"И E.OCHtJi, ПОТОМ ЖЕ ГОСПОДt! MOIEMt! E.ort! СПОДОВ"h.шs
МЕ НАс,,'kДОКАТИ П9tJiсто"Ь. МОИХ П9tJi90ДИТМh. ГОСПОДЕ C9b.Bh.CKE ЗАН Н ВО ти BtJiXS
мои П9'k90ДИТЕ"ИН КЬ. ЗЕМ"h.нtJiмh. ЦА9сткtJi Цd9СТКОКАКШЕ и НА НШЕСНОЕ ЦА9h.СТКО
П9tJiСЕ"И"И СЕ, МЕНЕ ЖЕ КИДЕШТt! ЗЕМ"IO П9'k90ДИТЕ"h. МОИХh. ПО НИХh. WСТАК"h.шt! И
НЕ ИМt!ШТt! CKOlErW ПАСТИ9А, и ИДОХh. КЬ. C9h.Bh.CKt!1O ЗЕМ"IO ЖЕ"АIE И ХОТЕ t!К9'kпити
П9tJiсто"h. 90ДИТЕ"h. моихь. И ТАМО Шh.дшt! МИ к'kНЧdНh. Вh.lХЬ. Е.огомЬ. ДА90КАННИМ
МИ к'kНЦЕМh. НА К9А"IEКСТКО П9'k90ДИТМh. МОИХh. IiIKO Вh.IТИ МИ W Х9ИСТ'k ИСt!СЕ
B"AroK'k9HOMt! и Е.огомь. ПОСТАк"нн'НОМt! (}ТЕфАНt! К9А"1O (}9h.B"IEMh. И E.OCHtJi н
ПОМ09ИIO И ЗАПАДНИМh. CT9dHAMh.. И ПОТОМh. НАЧЕХh. СЬ. ROrOMh. К9А"НКАТИ и П9АКИ
ТИ П9tJiсто"h. (}9h.ВСКИН ЗЕМ"Н, ЖЕ"АIE ПАДШАIiI СА Кh.SДКИГНSТИ и 9АЗО~ШАIiI СЕ t!K9tJi-
пити ••• 2
"Сугуби венац" се овде употребљава фигуративно: он је двострук,
јер одговара двема државама које су дошле под Тврткову власт - Србији
и Босни. Кад се нешто ниже говори о крунисаљу и круни у KOНI<PeтнoM зна
чељу, реч је само о богодаровано.м венцу. Фигура о .,сугубом венцу" могуЋа
је само тамо где се отишло даље од конкретног значења круне као предмета
1 М. Диниh, Одлуке Већа Дубровачке Реuублuке 1, Београд 1951,277.

2 љ. Стојановиh, Старе сРuске uовеље и Uuс.ма 1, Београд-Ср. Карловци 1929,75-76
(надаље: љ. Стојановиh, Повеље и Uис.ма).
344 Сима Ћирковиh
-------
и као знака власти. Разложно је поставити питањ~ откуда код логотета Вла
доја "венац" у апстрактно:n и државноси,nболи:чко:n значењу?
Тер,,nин "венац" упућује на старије српске спо:nенцке у којима се јавља
у више разнцх значења: као венац мученцка, као венац победника, као царски
и краљевски знак, као венац 1I'шаденаца. 3 А. Соловјев је још пре три деце
није, истражујyhи појављивање идеје државе у словенским монархијама 4 ,
прикупцо места из извора, важна за наше пцтањ~. Он је показао да је српски
"вез:ац" обухватао све што и грчки "стефанос" и да се само изузетно поку
шавало с ди:ференцираЊ~'\1 и одвајање'\1 инсигни:је од осталих значења, по
моћу увођења нове реч[{ као што је "дијаДЦ'l1а".5 Код Византинаца се вре
меном као теР:\1ИН за круну као владалачки знак усталила реч "стема", која
је употребљавана и у језику српске канцеларије, као што показује именица
"степсаније".6
"Венац" и "венчање" су посведочени у најстаријим српски'\1 изворима;
иnали су извесну важност већ код рашких Срба краје:\\ ХII века. Предајуhи
власт сво:nе сину Сгефану, Не'\\ања "га венча и благослови га изванредно,
УВО шго благослови Исак Јакова".7 Прело:n је ипак представљзло крунисање
Стефана Не:\\ањиhа за краља. Ње:YiУ је већ од првих наследника приписан
надимак Првов~нчанц, шго сведочи о велико:Yi утиску који је крунцсање
оставило на савре:Yiенике и на потомство. Изгледа да су са круном, која је
ДОШJIа од папе, у Србију допрле и извесне западњачке представе о I<руни. 8
О томе сведочи:, како је подвукао Соловјев, израз "СRЋ'I'ИИ кЋнЬ.ц" код До
ментијана. 9 То је тачан превод латинског sacra corona, док у Византији нема
паралеле.
Од Милутиновог вреnеНl иnа виш~ пО'l1ена "венца" у СРПСКИ\1 пове

Љl'l1а. П')шго управо у ово преЛО:I1НО д05а Иl1а:YiО Нlјјачи: талас византинц
зщије у правиој и државној сфери, не изненађује ЮЛ1аЛО шго се "венац"
највише употребљава у с!nислу реалног знака краљевске власти. Већ је ра
ни:је подвучено да се у Византији ни:је развило апстрактно значење. И у до
ку"\\ен:тима из до5а Сгеф1Нl Д~чан;ског и Душана венац се јавља у највећем
з Л. Мr{рковиh, Шllа Зllачи мраМОРllи сшуб йодиmуш Ilа месшу косовске бишке и шша
KaJICg Ilашйис Ilа 010," сшубу? З5:>рник Мlтице српске за кљижевност и језик 9-10 (1961-62)
19-20.
, А. Solovjev, Corona regni. Die Entwicklung der Јаее ае! Staates јn аеn slawischen
M?n2rchien, Corona regni. Stиdien йЬег аје Krone als Symbol ае! Staates јт spiiteren Mittel-
alter, hrsgb. М. Hellm2nn, Weimar 1961, 156-197 (надаље: А. Solovjev, Coroпa regni).
Првобитно је студија објављена на руском у Przewodnik historyczno prawny 4 (1933) 27-48.
H~oЛrJ ИЗ,\1~а.~ни T~KCT: Појам држ:ие у средњевековllој Србији, ГНЧ 42 (1933).
• А. Solovjev, Coroпa regni 172; С. Новаковиh, :gЋнЬ.ц И ДИf<lДИМ4 У срйскuм

КРУllидбеllим цереМОllијама,
Rad JAZU 43 (1878) 189-195.
6 С. Н:>В1Ковић, ЗаКОllски сйомеllици сРйских дРЖ2ва средњега века, Београд 1912,
632; А. Solovjev, Coroпa regni 178, нап. 58.
7 Сйuси са. С2зе, ed. В. Ћоровиh, Београд-Ср. Карловци 1928, 157.
8 ТЈ5:>ж.ь~ друго крунисање СТСфlНОВО, које не би имало никакве везе са Римом,

р~зултат је Теодо;;ијеве СИСТсМlт;;ке прераде Доментијанове биографије светог Саве.
Д).\1~э:тијан у целу ствар уmrиfiе Сщу, али не прикрива улогу папе у Стефановом круни
сању.
9 Д)\1~нrilјан, Ж'НОТt сзе1l0га C!I"~Ylla и свеш(}га С2ве, ed. Ћ. Даничиh, Београд

1865, 246.
Сугуби венац 345
броју случајева у KOНl(peтнOM значењу.10 Важно је, међутим, да у ово исто

Bpe:vre имамо, истина далеко ређе, и помене који сведоче да није ишчезло
без трага ни оно схватање о веlЩУ по коме је он Henrro више од владалачког
знака. у санкцији повеље краља Милутина за манастир светог Николе у
Хвосну читамо: и WTh. GOrOAd~oRdHHdro HdMh. ВЋНЦ" Д" ВОУАЕ п~ок"ЋтЬ. ••• 11
"Венац" овде, без сваке сумње, није узет у дословном значењу знака
краљевске власти. "Богодаровани венац" је овде одвојен од личности која
га носи и припада читавом низу владалаца. Како подвлачи А. Соловјев,
"венац" је овде n:ерсонификован:, он је у стању да проклиње попут личности
које се наводе у санкцијама.l 2 Ако се и не иде тако далеко као nrro је ишао
Соловјев, који је налазио да се ту: "први пут у СРПСКОМ праву јавља схва
тање о круни као субјеюу државне власти", ипак се мора подвуЋи да се овде
сусрећемо са представом о круни као трансперсонално:n симболу владарског
достојанства.
Помени "веlЩа" у овом смислу у доцнијим n:овељама не значе само
стереотипно n:онављање једне канцеларијске формуле. Најбоље то n:оказује
Душанова n:овеља од 2. маја 1355. у којој се n:рети проклетством од "СВИХ
светих православних царева и од богодарованог светог веlЩа царства ми" .13
:Контаминација је врло занимљива: изразом "царство ми" n:одвлачи се разлика
између владаочеве личности и владалачког достојанства; византијским схва
тањи'l\1З одговарају такође и "свети православни цареви", али ниn:оnrrо "свети
венац". За нашу тему је још занимљивије једно место из повеље цара Душана
за Богородичин манастир у Архиљевици, које је промакло Соловјеву. На
крају аренге у којој се слави Стефан Немања Душан n:очиње да говори о
себи: "IEГОЖЕ МО""ТRОЮ " помоштiю СПОДОG"h.шоr СЕ Gh.lТИ Сh.Нdс"Ћдникоr того
АОG~h.ИМh. Aok"WMh. МНЋ, n~h.ROMOr H"drORh.~HOMOr " НОГОМЬ. nOCTdRAlfHOMOr Цd~оr
GTEzlsdHor, ОННОR"h.шомоr n~h.Rh.i" Цd~h.СКh.i" RЋнh.Цh. C~h.Hh.CKO" " nOMW~CKO" ЗЕМ"",
и Цd~h.СТR$ЮШТ$ М" 3ЕМ"IEЮ Г~h.Чh.СКОЮ " ВСЕМОУ Помw~iю " ВСЕМЬ. ЗdПdДНh.lМh.
(T~dHdMh. " ВСЕМ$ дисоr" .14 Од "првог венца", који одговара српском кра
љевству Немањиhа и преhутно n:одразумева други, који одговара освојеним
византијским земљама, до "сугубог венца" је само један корак.
Све nrro је горе изнето довољно је да покаже како је схватање о венцу
као трансперсоналном симболу владалачког достојанства било познато у
Србији и да се жилаво одржавало. У Твртковој околини је посредством
логотета Владоја из Рашке ово схватање на изванредан начин прилагођено
10 А. SoIovjev, Сотоna regni 175.

11 F. Miklosich, Моnuтеntа Serbica, Vindobonae 1858, 71 (надаље: Моn. Serb.).
Уп. А. SoIovjev, Сотоna regni 176, нап. 64; исти, Појам државе 83. По В. Мошину, Sankcija
u vizantijskoj i и juznoslovenskoj cirilskoj diplomatici, AnaIi Historijskog instituta у Dub-
rovniku 3 (1954) 36, 38, нап. 69, 40, налази се исти елеменат усанкцији три повеље Стефана
Дечанског и у три Душанове повеље.
12 А. SoIovjev, Сотоna regni 178.
13 F. Miklosich, Моn. Serb. 143. Уп. М. Динић, Срйска владарска шuшула у време
царсшва, Зборник радова Византолощког института 5 (1958) 11 (надаље: М. Динић,
Срйска владарска ШuШула).
14 М. Диниh, Срйска владарска шuшула 9-10.
346 Сима Ћирковиli
тренутним потребама. Пронађена је јединствена формула 15 о ДВОСТРУКО1\1

венцу, који је Бог даровао Твртку за две државе којима је завладао.
Учење о двоструком вен:цу осЈ1ањало се на тезу да је босански бан на
следник српских; Немањиhа. Двострука круна могла му је припасти само
ако је легално завладао Србијом. Зато се у арен:ги повеље из 1378. сасвим
изричито тврди да су се српска господа, прародитељи банови, преселили из
земаљског у небеско царство 16 и да је српска земља остала без свога пастира У
Као што је добро познато, Твртко је имао разлога да се сматра сродником
Немањиhа, алн је његова веза била толико танка да би под нормалним усло
вима тешко могао на њој темељити неко право, чак и у том друштву које
је везе крвног сродства пратило пажљивије и даље него ми данас.
Потреба да се што јаче нагласи Тврткова сродничка веза са Немањи
hиМа изазвала је, по свој прилици, појаву најстаријег српског родослова.
Састављен је, како показује ъ. Сп. Радојичиh, у данима кад је Твртко био
бан негде у српским земљама које су дошле под његову власт, можда у ма
настиру Милешеви. 18 Вредно је подвyhи да се у арен:ги из 1378. Немањиhи
узимају у целини као владајуfiи род; они су сви скупа "прародитељи" Тврт
кови, укључујуfiи и тек недавно преминулог цара Уроша, који би једва могао
бити назван сродн:иком, а никако прародитељем. Из тога се види да се није
толико инсистирало на конкретној генеалошкој повезаности колико на не
мањиhком "светородном" пореклу .19 Немањиhка породична традиција је сва
како утицала на уобличавање и ширење генеалошке традиције босанске
банске породице. У једној раној Твртковој повељи срећемо генеалогију
породице до Пријезде. Причање да Котроманиhи владају Босном "од почетка",
да су немачког, односно "готског" порекла, забележено је тек у XV веку,
као уосталом, и име породице. 2О У сваком случају наслеђе босанских пра
родитеља давало је право да се венац, који је по тексту арен:ге венац "Н4
KQ4AlfBCTBO ПQЋQОДИТЕАЬ. МОИХЬ." господе српске, удвостручи и назове "сугубим
венцем".
15 Драгоцени зборник Сотona теgnј. Studien йЬет die Ктоnе als Symbol des Staates јm
spiiteren Mittelalter, Weimar 1961, који је приредио проф. Manfred HelImann, садржи
студије о круни у Енглеској, Француској, Чеwкој, Пољској, Угарској и Русији, важан
компаративни материјал који покрива скоро читаву Европу. Нигде се не среће нешто што
би било ма и слично "сугубом венцу".
16 љ. Стојановиli, Повеље и Йис.ма 1, 76. Идеје и термини из аренге повеље из 1378.
ослањају се на немањиliку идејну баштину, која долази до изражаја у ранијим српским
повељама. Тако се у повељи Стефана Дечанског, Моn. Serb. 88, среЋУ прародитељи који
су изменили ,,3ЕМАЬ.НЫМЬ. Ц4QЬ.СТВОМЬ. НШfСНОIf ЖИТИIf". "OTQ4CAb. ИА4Г4ГО KOQEHE" је и
Дутан у повељи за Карејску liелију, Моn. Serb. 136. Дечански је: "Cb.IНb. и Н4САЋДникЬ.
СВЕТ4ГО KOQokHE ихь., вЋтЬ.вЬ. И WTQ4CAb. ••• " Моn. Serb. 89. У истој повељи је реченица
о крунисању врло сродна оној из Тврткове повеље: "И ROrOMb. Д4QОВ4НЬ.НИМЬ. вЋНЦЕМЬ.
KQ4AIfBb.CTB4 cQb.nb.CK4rO ВЋНЧ4Нь' иыхЬ. Н4 KQ4AIfBb.CTBO ••• " Моn. Serb. 90.
17 Тврђење да је српска земља "остала без пастира" непосредно сведочи о томе да
се у средишњим српским областима није водило рачуна о наследницима краља Вукашина
и цара Симеона-Синише.
18 Ћ. Сп. Радојичиli, Доба йосшанка и развој сшарих срйских родослова, Историски
гласник 2 (1948) 23-24.
19 В. нап.16.
20L. Tha116czy, Studien zur Geschichte Bosniens ипd Serblens јm Mittelalter, Miinchen
-Leipzig 1914, 332 (надаље: L. Tha116czy, Studien). Уп. В. Ћоровиli, Пишање о йореклу
КоШро.манића, Прилози КЈИФ 5 (1925) 15-20.
ПреДУслов:и: за :и:зграђ:и:ваље доктр:и:не о двострукој КРУН:И: створени су

развојем пол:и:тиЧI<:и:X догађаја током осме деценије XIV века. Познато је
да Твртко н:и:је кор:и:ст:и:о појаву обласн:и:х господара у КР:И:ЛУ Српског Цар
ства да б:и:, :и:дуh:и: стопама свога стрица бана Стјеп!llЙl П, пр:и:граб:и:о суседне
српске земље. ОН је б:и:о :и:зузетно пас:и:ван :и: у време рата Војислава Вој:и:
новиhа са Дубровн:и:ком; бивао је посредник кад је по свом вазалном поло
жају према угарском краљу морао б:и:т:и: дубровачк:и: савезн:и:I<:И: помоfiник. 21
Акт:и:вниј:и: на тој стран:и: постао је тек кад се судар:и:о са агрес:и:вношhу жу
пана Н:и:кол:е Алтоманов:и:ha. 22 Кол:и:ко се по очуван:и:м документ:и:ма може
суд:и:т:и:, непр:и:јатељство према Н:и:кол:и: довело је Твртка у ближи додир са
српск:и:м земљама :и: обласн:и:м господар:и:ма. Резултат је б:и:о савез са кнезом
Лазаром и заједничк:и: рат :и: "расan" Николе Алтоманов:и:ha. Ова победа је
:и:мала двострук:и: значај: запечат:и:ла је савезништво с кнезом Лазаром :и:
довел:а под Тврткову власт простране српске област:и:. Кад је постао господар
вел:и:ке тер:и:тор:и:је - од Лима до Неретве :и: од горљег Подр:и:ља до мора -
која је још недавно б:и:ла у саставу српске државе, Твртко се нашао пред
важном прекретн:и:цом. Могао је поh:и: стопама свога претходника, бана Стје
пана П, :и: једноставно пр:и:кључ:и:ти стечене обдаст:и: основном босанском
језгру, као што је то Стјепан II уч:и:нио са хумском земљом, :и: евентуално
ПРОШИР:И:Т:И: Т:И:ТУЛУ. М:и: не знамо :и: не можемо знат:и: шта је све Твртка навело
да одбаци овај једноставниј:и:, ал:и: и маље амбиц:и:озни пут. Он се определ:и:о
за друг:и:, на:и:ме да се са он:и:м што је стекао :и: он:и:м што је од раније :и:мао пр:и:
I<Ључ:и: српској држави и истовремено појав:и: као обнов:и:тељ српске мо
нарх:и:је.
После "распа" Н:и:коле Алтоманов:и:hа пол:и:т:и:'ЧКа карта српск:и:х област:и:
је постала једноставнија: он:и:м што је од Српског Царства преостало пот
пуно слободно господарил:и: су кнез Лазар, Вук Бранков:и:h, Ђура Балш:и:h,
Рад:и:ч Бранковиh 23 и бан Твртко. Свест о државној цел:и:ни н:и:је се б:и:ла
сасв:и:м угасила; и у практичн:и:м ствар:и:ма се предвиђала MoгyhнoCT "ако
тко буде цар господ:и:н Србљем и властелом и земљ:и: српској".24 Сваки поје
дини: међу српск:и:м обласним господар:и:ма :и:мао је мало изгледа да се на
метне друг:и:ма; власт свакога од љих н:и:је се разл:и:ковала н:и: по пр:и:род:и: ни
по пореклу, н:и:један није б:и:о изнад остал:и:х. Он:и: нису попут прве генера
ц:и:је великаша после Душанове смрт:и: нос:и:л:и: в:и:соке и звучне т:и:туле, Н:И:Т:И:
су :и:мал:и: славу :и: аутор:и:тет царевих војсковођа И намесника, нису б:и:л:и: ни
владарск:и: рођаци.25 Н:и:ко од њих није могао озб:и:љно помишљат:и: да се појави
21 Ј. Тадић, Писма и уйушсшва Дубровачке Рейублuке 1, Београд 1935, 73.

22 М. Динић, О Нuколи Алшома1Ювићу, Посебна изд. СКА сх, Београд 1931.
23 М. ДиниЋ, РасШucлалuћи. Прилог исшорији расйадања срйског царсшва, Зборник
р:щова Византолош:ког института 2 (1953) 139-144.
2< Љ. Стојановић, Повеље и йuсма 1, 107.
15 Потреба владарских породица XV века, Лазаревића и БранковиЋа, да се при
Ј<ажу као потомци, макар далеки, Немањића, била је исувише веЛИЈ<а, а ореол ]{оји је доно
сила "светородност" исувише примамљив да бисмо смели генеалош:ку везу коју сугерирају
родослов и и похвале примити Ј<ао зајемчену чињеницу. Напротив, веза је толико ИСЈ<ОН
струисана, а поступак тако провидан да све то не треба одвајати од таквих генеалсшких
Ј<онструкција као што је повезивање Немање са Константином Вели]{им. То је, уосталом,
од доста споредног значења, важно је да су ЛазаревиЋи, тачније Стефан Лазаревић, и
у улози обновцтеља српског краљевства или царства, дубоки јаз их је делио

{)д "светородних" Немањиha.
Као господар земаља између Неретве и Лима, и бан Твртко је у истој
мери као остали обласни господари суделовао у продужавању српског поли
'ТИЧIФГ развитка. У суштини се његова власт над српским. територијама није
разликовала од власти других обласних господара; ни он те земље није добио
наслеђем већ освајањем. Али његов положај се знатно разликовао од поло
жаја српских обласних господара: он је био владар једне државе, припадао
је угледно ј владалачкој породици и био уз то далеки рођак Немањиhа. То
му је све давало могyfiности да се уместо у улози освајача српских државних
'Територија, као што је био његов стриц и претходник, могао појавцти у улози
{)бновитеља српске монархије. Томе циљу послужила је доктрина о "сугубом
венцу".
Своје краљевање као владање над Србијом подвлачи Твртко у познатој
:аренги од које смо пошли: "И ПОТО,"" "4ЧЕХ" С" Ного,"" К\14АIEИ4ТИ И П\14ИИТИ
fI\1""СТОА" С\1"'ЊСКИIE ЗЕ,"АIE" .26 У аренги повеље о укидању кумерка солског
у Драчевици он: себе такође представља као једног у низу српских влада
лаца: "СПОДО"АIE"" ""'Х" И",,""Ц4 И Ч"СТИ И ксrфЕТ\14 Ц4\1СК4 П\1"И"'Х" ,"ОИХ" \10ДИ
ТЕА" СИ ""Т'" Х ГОСПОДЕ С\1"""СКЕ К\14АIEИ" И Ц4\1" и ПОСА""Д81E ЖИТИЮ ИХ" И И""\1""
'" П\14ИИАО,"" Ц4\1I.CКИ,"" И ИС4 НЕДОСТ4Т"Ч"41<1 ИСП\14ИАI<lIE и" ЗЕ,"АI<IХ" НОГОД4\10-
В4Н"4ГО ,"И К\14АIEИ"СТИ4" .27 Али Твртко не остаје само при изјавама,
већ преузима и права која су припадала српским владарима. 28 ОН се
'осећа везан уговорима и обавезан да поштује одредбе које су биле на снази
између српских краљева и Дубровника. Код укидања кумерка солског у
Драчевици главни мотив за дон,ошење одлуке је везаност за "З4КОНЕ П\1"ИЕ
,ШТО с8 И,"""АИ Д8"\10ИЧ4НЕ З ГОСПОДО,"" \14ШКW,""" .29 Кад се бори за Котор
и кад најзад загосподари њиме, он подвлачи да је то град његових претход
ника. 3О Најзад, кад шаље војску на Косово он сматра да тамо бцтку
-бије његова краљевина. Гледајyhи ствари из своје перспективе, Твртко је
имао разлоге да верује и да јавља свету да је извојевао велику победУ. 31
Добро обавештени Дубровчани, који су се помирили с тим да Твртка
прихвате као српског краља у титулисању и плаhању српског дохотка, запа
жали су да је после крунисања настао обрт и у његовом политИtЩом дело-
Бранковиhи, у XV веку представљани и примани као потомци Немаљиha. За наше питање

је важно подвyhи да сви извори о томе воде у XV век и да нема података који би чинили
и најмаље вероватним да су кнез Лазар и господин Вук у годинама после маричке битке
били окружени легендом, која је увеhавала славу њихових наследника.
26 Љ. Стојановиh, Повеље и Йис.ма 1, 76.
27 Љ. Стојановиh, Повеље и ЙUc.мa 1, 84.
28 Пре свега светодмитарски доходак. Уп. М. Диниh, Дубровачки ШрuбуШи. Мо
.гориш, СвеШод.миШарскu u Конаваоски доходак, Провu:ж:uун браће Влашковића, Глас 168
(1935) 232-233 (надаље: М. Диниh, Дубровачкu шpuбуШu).
29 Љ. Стојановиh, Повеље и Йис.ма 1, 85.
30 •••civitas predecessorum nostrorum Catharensis feliciter ad manus nostre maiestatis
perpetuaIiter pervenit. Ljubic, Listine IV, 221.
3l В. Макущев, Исmoрическue na.мяmнw<U ЮЖIlUX СлавЯIl и соседнихь u.мь Ilаро
довь, Варщава 1875. Уп. С. Новаковиh, Срби и Турци у XIV и XV веку, Београд 19603,
455 (моје допуне).
Сугуби венац З4~
вању. У данцма опасности због млетачко-ђеновљанског рата 1378. они су

поручивали краљу Лајошу quod rex Rassie habet expedire sua servicia de regno-
Rаssiе. З2 У одговору угарском посланику били су још одређенији: dominus
rex Bossine et Rassie usque nunc iuvit nos quociens auxilium petivimus аЬ ео,
set а modo inantea, quia habet facere sua servari que intromisit de regno Rassie
et est nobis 10nginquior, quod erat usque пuпс. ЗЗ Двоструки венац, дакле,.
није остао сам.О политичка теорија, био је то истовремено и политички про
грам на чцјем се остваривању радило.
Упркос свему томе ми не знамо колики је стварно био Твртков утицај
у Србији. Јцречек је у своје време одлучно констатовао: "Међу српским вла
даоцима несумњиво су Лазар и Вук одобрили овај чин (тј. крунисање), ну Бал
шиhи не". 34 Балшиhи доиста нису признавали Твртка као краља; они су
годинама с њим у рату и непријатељству. У најбољем случају су морали да.
прихвате његову титулу у време кад би преговарали или кад су били у миру.
О држању Лазара и Вука немамо директних података. У прилог Ј'.1Ишљењу
да је за њих Твртко био српски краљ могла би се навести околност да су
били у добрим односима и да су координирали своје деловање. Лазару је
морала бити потребна подршка кад је 1379. рушио Радича Бранковиhа и још
једном у значајној мери проширио своју власт. Лазар и Твртко заједно по
помажу хрватске великаше, противнике угарсЮIХ краљица и Жигмунда
Луксембуршког. Могао би се навести и један argumentum ех si1entio: Лазар
и Вук не склапају уговоре са Дубровчанима све до 1387, док Балшиhи то
чине и 1379. и 1385. Разлоге за ово не треба тражити у евентуалној незаинте
ресованости Дубровчана, јер знамо поуздано да су њихови трговци радили
у Србији и у периоду од 1377. до 1387. У најповољнијем по Твртка случају,
кнез Лазар и Вук Бранковиh су га признавали за српског краља и свога вр
ховног господара. И у том случају MOPfu'nO практично разликовати у Твртковој
краљевини три дела: старе босанске земље, затим српске земље које су до
крунисања или после (као што је био случај с Котором) дошле под непосредну
Тврткову власт и, најзад, српске земље којцма су господарили СРПСЮI феу
далци, где је Тврткова власт била посредна и теоријска. Временом је све
више срастало оно што је спадало под разне делове "сугубог венца", али
се налазило у рукама ТВРТКОВ:ИМ. Босанскц део државе је био реалност, док
је обновљено српско краљевство остајало у сфери права и претензија.
У исто време кад су Лазар и Вук склопили уговоре с ДуБРОВНИКО:\i
понављајyhи одредбе из повеље цара Душана, цздали су српски обласни
господари познате препоруке за јерусалижског митрополита Мцхаила. Ј ире
чек је по њима судио да су на ј\1есто српског цара равноправно ступили кнез
Лазар, Вук Бран.ковиh и Ђурађ СтраЦИј\1ИРОВИ.h Балшиh. З5 Јерусалимски
Ј'.1Итрополит Михаило, којц је 1387. боравио у Србији код кнеза Лазара, НЕје
се обратио Твртку кад је требало препоручити јерусалимске монахе да добију
од Дубровчана заостали трибут. То показује да се са краљем у православни 'п
3' Monumenta Ragusina ЈУ, 178; М. Диниh, О крунисању Твршка 1 за краља, Глас
147 (1932) 145 (надаље: М. Диниh, О крунисању Твршка 1).
33 Monumenta Ragusina ЈУ, 177; М. Диниh, О крунисању Твршка 1145.
34 К. Јиречен, Исшорија Срба Ј, Београд 1952', 320.
а5 Зборнин Константина Јиричена Ј, Београд 1959, 451.

црквеним круговима није озбиљно рачунало. Не треба ни подвлачити колико

је то слабило Тврткове позиције у Србији и КОЛИIф је то било пресуДltо за
судбину обновљеног српског краљевства.
Упадљиво је да се знаци осамостаљивања српских обласних господара
опажају управо у време кад је Твртко почео да води активнију политику
на Западу. Намеће се, такође, утисак да се српско-босанска заједница, а тиме
и реалност Тврткове српске краљевине, губила уколико је време протицало.
Али против тога говори косовска битка као сведочанство о још веома живим
Твртковим претензијама и политици која се ТИм претензијама руководила.
Треба, међутим, признати да ОДltоси у тој години нцсу сасвим јаснц: Твртко
је у жестоком непрцјатељству са Жцгмундом Луксембуршкцм Ц прцсцљава
на предају далм.аТЮIске градове, док се Лазар почетком године мцрц са Жиг
МУНДОll1 посредством свога зета Николе Горјанског. У јуну су на Косову,
на зе:\1ЉUШТУ Вука Бранковића, ратовале заједно војске Твртка, Лазара
и Вука, док се јула Жигмунд спремао у поход против "босанског бана"36,
и слао посланика Вуку Бранковцћу, а у новембру провалио у Србцју, У земље
Лазаревих наследника.
У сваком случају управо после Косова се открила илузорност и нере
алност Твртковог српског краљевства. Лазар је пао, а његовц наследницц
су постали турски вазали; Вук се нашао на странц Жигмунда Луксе.:\1буршког,
а Тврткова политика се сва окренула Западу. И теоријско признавање Твртка
за краља у Србији је тада морало престати, ако се уопште одржало кроз чц
таво време. Тиме је доживела слом Тврткова концепција краљевства као
обновљене српске монархије у којој је Босна СШl10 један - и то не најважнији
- део. Краљевство је ипак остало, њега се није одрекао ниједан Твртков
наследник на престолу: остала је титула и још понешто из Твртковог доба,
али је држава постала само и искључиво босанска. За време Дабише и Јелене,
услед све јачег турског притиска и турске врховне власти, српске области
и босанске државне територије су дефинитивно одвојене. После ангорске
битке српски деспот је стајао уз ЖИГјl1унда Луксембуршког, док је Босна
била његов огорчени непријатељ. Угарско уступање Сребрнице Србијц ро
дило је јабуку раздора која је доводила до ратова и трајног непријатељства
Србије и Босне.
Упоредо с одвајањем бледела је ц успомена на карактер Твртковог
краљевства. Кад се у канцеларији краља Остоје у повељИ за Дубровчане
преписивала аренга логотета Владоја из 1378, изостављено је место о "сугу
бо:n венцу" и венчању на српско краљевство, остало је СШl10 место које го
вори о господи српској као краљевим прародитељим.а.37 Игром околности
је највернији Твртковој концепцијц остао краљ Жuгмунд Луксембуршкц.
Он је од покоренцх Босанаца захтевао 1408. ц 1410. да буде крунцсан онако
како је Твртко у своје време крунцсан. Када су у октобру 1410. о томе оба
вештени Дубровчанц, поручилц су да ће послатц поклисаре аlа incoronacion
36 G. Fejer, Codex diplomaticus reg11i Hungariae ecclesiasticus ас civilis Х/2, 311. Повеља
је пуоликована са погрешном годином 1395, која је у нашој литератури исправљана на
1394. Издата је у ствари 1389. како је то већ одавно показано. Tortenelmi tar 1908, 47;
Szazadok 1875, 165. Уп. С. Ћирковиh, О "Ђаковачком уговору", Историјски гласник 1-4
(1962) 9-10, нап. 17.
37 Љ. Стојановиh, Повеље и uuсма 1, 421.
del signor nostro de1i regnami di Rassa et di Bosna. З7а Памтило се на Жигмуц
довом двору да је то крунисање за две државе. Код Жигмунда је настојање
да се крунише "сугубuм венцем" сасвим разумљиво. Он је стајао изнад поде
љености на босанску краљевину и српску деспотовину, као врховни господар
обе државе. Кад се у последњим данима и једне и дРуге државе покушало
још једном с уј едињењем , Нlщо се није враћао на Тврткове концепције.
Као што је добро познато, ствар је изведена на тај начин што је босански
краљевиh постао српски деспот.
Паралелно са политичким одвајањем постала је све јаснија и дубља
случајна граница оцртана при подели области Николе Алтомановиhа: постала
је део границе Србије.
II
Околности под којима је обављено Твртково крунисање сасвим су
слабо познате. Bpe;\le 26. октобар, 1377.38
је утврдио јубилар: Митровдан,
у погледу места круцисања истраживачи су једнодушни, ослањајуhи се на
казивања Мавра Орбин;ија, који се у причању о Твртковом крунисању очи
гледно послужио неким данас изгубљеним извором. Крунисање је, по Орби
нију, обавио у манастиру Милешеви тамошњи митрополит. 39 У прилог ове
верзије се наводила околност да се манастир налазио под Твртковом влашhу,
да је ту био гроб светог Саве, да је то важно место немањићког култа. Под
вучено је да се, истина доцније, спомиње милешевски митрополит. 4О
За утврђивање места крунисања мање је узимана у обзир аренга по
веље из 1378. у којој се сасвим изричито каже: "Н НДОХ:ь' нь. C\1b.Rb.CKISIO
ЗЕАЫIO • • • "40 Преhутно се, вероватно, узимало да је то у пуцој сагласности
а
с Орбинијевим казивањем. Нико се, колико нам је познато, није упитао да

ли је вероватно да би Твртко за одлазак у Милешеву и у област која је била
под њеГОВО;\l непосредном влашhу рекао "идох у српску зе;\lЉУ"? Нити је
поставио питање није ли се Твртко ипак крунисао негде у Србији, можда
у Жичи? Питање се у крајњој линији своди ца однос Орбинијевог причања
и податка из повеље Дубровчанима. Уколико би се утврдило да податак
из повеље противречи Орбинију, морали бисмо вест ученог мљетског опата
пре:\lестити међу легенде, уз толике друге.
Пре:.ш аренги из 1378. Твртко је ишао у српску земљу желеhи да учврсти
престо својих прародитељэ., па је тамо крунисан на краљевство својих пра
родитеља. Из контекста не следи неминовно да се то односи на српску земљу
изван Тврткове непосредне власти. Најважније би било утврдити како се
37а Ј. Gelcich, Diplom:ztarium relationum Reipublicae Ragusanae сит reg1W Ниngаоое,

Budapest 1887, 198 (надаље: Ј. Gelcich, Diplomatarium Ragusanum).
38 М. Диниli, О крунuсању Твршка 1 135-142.
3. Ora essendo Tuartco per la conquista di tanti paesi sa1ito in gran superbia, gli .еnnе
capriccio d'incoronarsi, е intitolarsi Re di Rassia. La qual cosa communicando соп Lodouico
Re di Vngaria, che di cio resto molto contento, et fU del 1376. incoronato dal Metropolitano
del Monasterio di Milesceuo, et da11i suoi monaci пеНа Chiesa di detto luogo: et si fece
chiamar Stefano Mirce. М. Orbini, Il regno degli Slavi, Pesaro 1601, 358.
40 С. РадојЧИћ, Мuлешева, Београд 1963, 41-42.
40а љ. СтојаНОВИћ, Повеље и uuсма 1, 421.

352 Сима Ћирновиh
у Твртковој канцеларији употребљава израз "српска земља". Али документи

тога доба су тако малобројни да се из њих једва може извуlш одговор на то.
питање. У повељи из 1382. где се говори о деловању краљево:n "КЬ. ЗЕМ"I<IЈСЬ.
BOrOA4\\OK4HH4ro МН K\\4AIEKb.CTK4"41 спомиње се подизање града "КЬ. П\\НМО\\И
КЬ. жt:iПЋ М4ЧfRНЧКОИ" .42 Термин: приморје је сувише неОдРеђен да бисмо.
цз њега смели изводити закључке о томе како су називани новостечени
српски крајеви. У много пута спомињаној повељи за Дубровчане забележен
је краљев долазак у непосредну близину Дубровника: "Н ДОШЬ.Дшt:i МН ЗЕМ"IE
ПОМО\\Ь.СКНIE Н Tt:i п\\ншЬ.дшt:i МН п\\ЋдЬ. С"4КНН Н ДОВ\\ОН4\\ОЧНТН r\\4Ab. At:iB\\OK-
НН к" .43 Ту се део новостечен:их земаља, које су под непосредном Твртко
вом влашhу, назива "поморска земља" сасвим у духу обичаја српске канце
ларије. Добро је познато да се у немањиhкој краљевској титули, а и иначе
у изворима, држава састојала од "српске земље" и "поморске". Управо упо
треба назива "поморска земља" за прикључене српске области чини веро
ватним да се и за земље у унутрашњости под Твртковом влашhу могао упо
требити израз "српска земља". Тим пре што граница која је српске земље
које су се нашле под Твртковом влашhу одвајала од осталих није била за
савременике ни давнашња ни дубоко усечена.
У прилог Орбинијеве верзије могли би се навести неки доцнији дога
ђаји. Када је краљ ЖигмУНД Луксембуршки 1408. после вишегодишњих
ратова постигао знатнији успех, наметнуо је једном делу босанске властеле
обавезу да га крунише као што је крунисао краља Твртка. Из Жи:гмундове
повеље за Иваниша Нелипчиhа видимо како је овај великаш обеhао: nos-
tramque maiestatem ЈП regem е! dominum suum naturalem uпасum aliis id simi-
liter assumpmentibus assumpmens, corona dicti regni Bozne insignire, solem-
niter е! honorifice, quemadmodum о/ут rex Twerthk regnavit. 44 Следеhе године
он се спремао за крунисање, али је оно ипак изостало, а 1410, кад су код Жиг
мунда у Босни боравили дубровачки посланици, знало се che 1i Bossignani
sanno (!) rinduti аl signore е! а facto concordio et che quisti gurni 10 incoronarano.
del regno. 45 То, додуше опет
необављено, крунисање могло се замислити и
остварити само у границама тадашње босанске државе, а не негде у Деспо
товини. Али да бисмо све ово могли употребити као директан доказ за Тврт
ково крунисање, било би неопходно да су зајемчене две ствари: да се услови
краља Жи:гмунда нису променили од 1408. до 1410. и, што је још важније,
да се желело угледати на Твртка у свему, па и у погледу места крунисања.
О обреду крунисања се не може готово ништа реhи, иако је Н. Радој
чиh TO;\l:e проблему посветио једну малу књигу. Прибрао је сва места из извора
о крунисању српских владара и осветљавао их резултатима проучавања
кру~шсања у Византији и западној Европи. За Босну је ипак произашло

веО:llа мало, једино то да је Твртко морао да се подвргне православном
обреду.46
41 љ. Стојановиh, Повеље u Йис.ма

1, 84.
1, 84.
1, 77.
44 F. Sisic, Nekoliko isprava iz pocetka XV stoleca, Starine 39 (1938) 313.
45 Ј. Gelcich, Diplomatarium Ragusanum 198 .
•• Н. Радојчиh, Обред крунисања босанског краља Твртка 1, Пос. изд. CXLIII, Бео
град 1948, 80--82.
IП
у повељи за Дубровчане из 1378. срећемо и најраније забележену кра

љевску титулу: ,,1<1 КО ВћlТИ МИ W Х\1ИСТ'k ПСI:1СЕ BA4roR'k\1HoMI:1 и Е.оrОМћ "ос
T4RAIEH'HOMI:1 GТЕф4НI:1 К\14АЮ G\1ћВАIEМћ И E.OCH'k и ПОМО\1ИЮ и з.Щ4ДНИМћ СТ\14-
Н4Мћ" .47 У овој форми титула је јасан и недвосмислен израз Тврткове
концепције о обновљеном српском краљевству. Уврштавајуhи себе у низ
СРПСКИХ владара У којима је гледао своје прародитеље, Твртко је узео српску
владарску титулу. При томе је заобишао царску титулу и определио се за
краљевску. Мотиви оваквог поступка могу се наслуhивати. Душаново царско
крунисање је у неким круговима, пре свега унутар српске цркве, сматрано
за самовластан и незаконит чин, противан људским и божанским законима. 48
у Твртковој околини се на српског цара није овако строго гледало: у аренги
повеље из 1382. спомињу се српски цареви и краљеви. 49 На Тврткову одлуку
је далеко непосредније морала утицати околност да је морао имати сагласност
угарског краља, свога врховног господара. НезаinИ:СЛИ:ВО је да би: се Анжујац
сагласио са крунисањеlll за цара, поготову што није ни признавао царску
титулу Душана и Уроша. 5О
Твртко је, дакле, узео српску краљевску титулу, али са елементима
који су се били јавили и уоби:чајили у време Царства. Већ облик "Србљем"
стоји у вези са Душановим "Србљем и Грком", док је у старој краљевској
титули на ПРВО;\l месту била српска или рашка земља. 5l Додата је Босна,
која је заступала све босанске територије које су се у банској титули посебно
набрајале. 52 Професор ДИ:Ни'h је доказао да "По;nорје" у царској ти:ту
ли није значило поморске земље из не;nањи:hке краљевске ти:туле, већ
део области: освојени:х од Ви:зантије. "Поморје је спадало у грчку земљу или
Романију" .53 Строго узевши Поморју у Твртковој ти:тули није одговарала
ниједна стварна област, оно се појавило као резултат механичког преузи:
мања српске титулатуре. Врло рано се, међутим, покушавало идентификовати
са приморски:м облаСТИ1\1а под влашhу босанских владара. Поморје је заме
њивано са "При:морје", које је схватано буквално као област уз море. Тако
се већ у Твртковој повељи: из 1382. у потпи:су јавља YlllecTo Поморја При
морје. Поморје се и доцније јавља у босанској краљевској ти:тули, али је
у н:ајвећем броју случај ева замењено При:м.орјем. 54
Љ. Стојановић, Повеље и йисма 1, 77.

47
Добро су познате осуде Душана у биографији патријарха Саве, у Угљешиној
48
повељи о обнављању црквеног јединства, и чак у биографији деспота Стефана Лазар е
вића. У световним круговима, нарочито код српских и босанских обласних господара,
Душан је био у великом поштовању. То се може закључити из поступања Дубровчана
који нису пропуштали да одредбе у уговорима вежу за Душана, да цара у својим пре
говорима са својим суседима славе и издижу.
49 Љ. Стојановић, Повеље и йисма 1, 84 .
• 0 М. Динић, Душанова царска шишула у очима савременика, Зборник у част шесте
стогодишњице Законика цара Душана 1, Београд 1951, 113-114.
и М. Динић, Срйска владарска шишула 9-10 .
• 2 М. Диниh, О крунисању Твршка 1, 142, показао је да Твртко никад није себе титу
лисао banus Bossine et rex Rassie, већ да су га тако изузетно у почетку забележили Дубров
чани .
•3 М. Динић, Срйска владарска шишула 11 .
•4 Уп. С. Станојевић, Сшудије о срйској дийломашици П. Иншишулација, Глас 92
(1913) 125-133.
23 Зборник Филозофског факултета
354 Сима ЋИРКОВИћ
Исти је случај и са изразом Западн:е стране у Твртковој ТИТУЛ;И. Ни

њюш није ништа одговарало међу територијама којима је Твртко теоријски
или стварно владао. И то је механички преузети елеменат из српске царске
титуле, где је такође означавао неки део освојених византијских земаља. бб
У развоју титуле босанских KpaЉ~Ba огледа се у ОПШТИ'i1 цртама про
мена у схватању краљевства. За Твртка је она још механички преузета и
показује мали напор око адаптације: ПО:i10рје-Приморје, и проширење на
Хрватску и ДаЉ\1ацију у последњи~ годинш\ш. Већ први наследник Твртков
Стефан Дабиша обнавља у ОКВИРУ краљевске титулатуре читаву банску
титулу задржавајући све елементе из српске титуле. Тако се уз "Србље",
уз Поморје, Западне стране и Босну јављају поново: Хумска земља, Доњи
краји, Усора, Соли и Подриње. 56 Западне стране се издвајају из првобитног
склопа и убацују између Дољих краја, Усоре или Подриња, очигледн:о се
и за њих почела везивати нека реална област и она се рангира м.еђу последње.
Титула босанских краљева се устаљује у облику: Н. Н. "краљ Србље:i1, Босни,
Прим.орју, Хум.CI<Oј зе:'1Љ~1, Доњим I<paje:n, Усори, Подрињу, Соли, Запад
ни~ страна м и к TO:\ly".57 Уз то постоји и краћа верзија која је ближа прво
БИТНо:\l српско.'V1 облику: Н. Н. "краљ Ср5ље:VI, Босни и Приморју и к TO.'V1Y" .58
С'! СРПСКО:i1 титулаТУРО:\l су преузете и формуле, у основи византијске,
"в Христа Бога благоверни" и "богом постављени", али се наИЗli1енично
употребљава и "милостију божијО:\1" из босанске банске титуле.
Поставши краљ Твртко је постао и Стефан. "Бог га не поставља само
за краља већ у ИСТО вре:\1е и за Стефана, ако се сме TaI<O рећи" (М. Динић).59
И'V1е Стефан је било и остало саставни део титуле босанских краљева и уједно
трајна УСПО:\1ена на пореI<ЛО краљевства. Већ у Србији је то И'l1е имало држав
носимболичко значење; од Не'l1ање су сви српски владари носили Стефан
као име или део имена. Сигурно објашњење ове појаве још није дато. 60 Твртку
је И'Viе Стефан постало важније од првог ЛИЧНОГ имена. У аКТИ1'V1а издатим
после крунисања никад није употребљено сш\ю И:i1е Твртко, већ Стефан
Твртко, а неретко само Стефан. 61
55 М. ДИНИћ, Срйска владарска шишула 10.

56 С. СтанојеВИћ, Сшудије о срйској дийломашици П, 125-126.
5' На истом месту.
58 Занимљиво је да се латин':ка верзија босанске краљевске титуле није развијала
паралелно са словенском. Уместо "Србљем" овде се увек јавља Rascia. Западне стране
се сасвим изостављају, док се области из банске титуле никад не јављају. И код латинске
верзије се могу опазити опщирнији и краћИ облик титуле. Нормалан облик титуле би био
N. N. d~i gratia rex Rassie, Воsnе et Магitiще (односно partiumque maritimarum или partis
maritime). КраћИ облик, посведочен код Твртка II и Томаща је N. N. rex Bosne etc. Само
кратко време у почетку друге владе Твртка П јавља се и у српским повељама сасвим кратки
облик титуле: К\1"tlь. Б.оснЋ И к 'NAI~. Љ. Стојановиh, Повеље и йисма 1, 503, 505,
509, 510.
59 М. ДИНИћ, Велики боса/lCки злашnик, Историски часопис 3 (1952) 45.
60Посебно значење овог имена доводило се у везу са стефанос = венац или са све
ТИМ Стефаном, наводним защтитником Немаљиha. Тврђење да је име Стефан код Срба
у средљем веку било "табу" није озбиљно. И. ПОПОВИћ, Хришћаnска грчка оnо,касшика
у Хрваша, Зборник радова Византолощког ин:титута 5 (1958) 93, с позивом на Т. Вука
новиhа.
61 М. Диниh, Велики босаnски злашnик 45.
Сви ТВРТI<ОВИ наследници на босанском престолу били: су Стефани:

Стефан Дабиша, Стефан Остоја, Стефан Остојиh, Стефан Твртко Твртко
виh, Стефан Томаш и - Стефан Степан Томашевиh. Случај последљег
краља је најилустративнији. Он је очигледно с крштења носио име Степан,
али је у службецим актима давано још једно Стефан, да би се подвукла разли:ка.
Однекуд је облик Штефан сматран за бирану и свечану форму која више
одговара краљевској титули. 61а И људима изван Босне пала је у очи оваква
употреба ЦМ.ена Стефан. Енеја Силвије примеhује једном приликом поми
њyliи босанског краља: Bosne rex gentis Dispotus Stephanus nomine (sic enim
reges suos appel1are consuevere) . . .62
Обнављајyhи српско краљевство Твртко је на своме двору оживео
дворске службе и достојанства из доба немањиhких краљева. Изоставио је
титуле и Чинове које су додељивали цареви: деспота, ћесара, севастократора,
а прихватио оне из доба краљевине: протовестијара, логотета, ставилца. 63
Преузети су и обичаји српске канцеларије: босанске повеље су добиле
аренгу, а истовремено се почела употребљавати српска дипломатичка минус
кула, која ће игром случаја добити име "босанчица". 64 Увођење ових оби
чаја, који су за Босну значили новину, вршено је са много познавања ствари
и са осећањем за тананости. То се најбољ~ види из Тврткове повеље за Дуб
ровник 1378. У њеном тексту се јасно разликују две линије, босанска и срп
ска; краљ потврђује уговорне исправе својих босанских предака, а затим
својих српских прародитеља. У "српском" делу се налази карактеристична фор
мула "створи мило::;т краљевство ми", која се у српским повељама јавља
од хпr века, док се у "босанско.vt" делу краљ заклиње Дубровчанима. Тако
се у једној повељи настаВЉ'lју две традиције уговорних исправа. 65
Крунисање су пратиле и про:vtене у хералдичким знацима. Ту није могло
да буде непосредног преузимања, јер Србија није познавала грбове у пра
вом смислу, иако је знакова са политичком симболиком било. Изгледа да
је лав, који се јавља на печатима цара Уроша и на великом златнику краља
Твртка, преузет из Србије. По свој прилици је и ковање овог великог злат
ника у некој вези са Твртковим круюtсањем. 66
rv
Доста је лако одговорити на питање како се огледала Тврткова кра
љевска титула у ОЧИ1\Ш савременика. Оно мало докумената што нам је сачу
вано показује да је краљевски ранг признаван босанским краљевима. Нешто
61a Щ~фань Сг~пань у свих пет сачуваних повеља за Дубровчане. љ. Стојановиli,

Повеље и йисма II, 162-167.
62 АеnеаеSylvii ае statu Europae, ed. Freher, Rerum germanicarum scriptores varii,
Arg;:ntorati 1717, 104.
63 К. Јиречек, Исшорија Срба I, Београд 19522, 320. О ставилцу уп. М. Диниli, Ду
киll йреводилац о боју на Косову, Зборник радова Византолошког института 8 (1964) (Ме
langes G. Ostrogorsky II) 61.
64 G. Cremosnik, Die serbische diplomatische Minuskel, Studien zur iilteren Gesch-
ichte Osteuropas II, Graz-Koln 1959, 103-115.
65 Подробније о томе у моме јощ необјављеном раду Уговори Дубровника са Србијом
и БОСIlОМ.
66 М. Диниh, Велики босаllски злаШllик 46-51; исти, Око великог босаllCТ<ог злашника,
Историски гласник 3-4 (1955) 154-155.
23*
356 Сима Ћирковив.
I<омпликованије стоји ствар код Угарске, због тога што се питање краљев
ства преплело са односима Босне и Угарске. Посебно је за нас занимљиво
питање у коликој мери је околни свет разумео и прихватио Твртково круни
сање као обнављање српског краљевства.
Дубровчани су били најближи догађају. Они су били најбоље упуhени
у ближу историју суседних земаља и могли су најбоље да осете смисао и про
цене заснованост амбиција. Они су могли и морали да одмеравају до које
мере се претензије и теорије морају прихватити у сопственом интересу. Све
дочанство Дубровчана о Твртковом краљевству је речито и недвосмислено.
Примили су га као наследника српских владара, пристали су да му исплаhују
светодмитарски доходак, дали су да он потврди све раније уговорне повеље
са српским владаоцима, и, разуме се, признали су му титулу.
Твртко је у дубровачким документима бележен као rex Rassie, rex

и; rex Воsnе. 67 Они су нарочито у почетку
Rassie et Bosne, rex Bosne et Rassie
пазили на немањиhке претензије, али је и код њих пробијала босанска ствар
ност. Равнотежа коју је требало да симболише "сугуби венац" није се могла
дуго одржати. Већ под Дабишом, првим наслеДНИКОlVl Твртковим, избила
је и; овде Босна у први план. Даби;ша и сви; доцнији краљеви; бележени су
и поми;њани У дубровачким документима као rex Bosne. Тек изузетно, кад
би се обраhали непосредно краљу, поменуло би се и оно "Србљем". Практично
се то своди на случајеве репродуковања званичне титуле. 68
Венеција је била даље од наших земаља, али увек у тесним контактима
и увек добро обавештена о политици Босне и личностима које су о политици;
одлучивале. Са Твртком је Република била у пријатељству, мада је пред
крај зазирала од његових веза са Напуљском краљеви;ном. Она је признала
његову краљевску титулу и прихватила је у оном облику који; је он сам на
метао. И за Венецију је Твртко у службеним приликама био rex Rassie et
Bosne, али је ту стварност брже превагнула. 69 Код његових наследника није
имало шта да се мења, сви су краљеви Босне, а Рашка се спомиње само у
случајевима кад се репродукује званична титула. 7О
Сувише је мало докумеrtата да би; се могло видети како је другде прим
љена и схваћена Тврткова титула. Немамо ниједног слова из јужне Италије,
с којом је он већ ступио у живе везе. Тврткови наследници на престолу су,
наравно, краљеви Босне. 71 Утолико је занимљивији спомен Босне и њеног
владара у процесним актима инквизиције у Торину, јер показује схватања
обичног света који је Босну знао по јеретичким учитељима. У том акту, који
67 Пажљивије разматрање веома бројних места у дубровачким записницима где

се спомиње краљ Твртко показује да нема никакве правилности. Све четири форме се
подједнако јављају и на почетку и на крају владе. Уп. Monumenta Ragusina IV и М. Динив.,
Одлуке Већа Дубровачке Рейублuке 1-11, Београд 1951-1964.
68 Прилично су ретки случајеви да су Тврткови наследници у дуброваЧКИhl запис
ницима забележени као краљеви Ращке или Босне и Ращке. У в.ирилским документима
rде се титула репродукује то је доста чест случај.
69 Твртко 1 је далеко чещв.е забележен у Венецији као rex Rassie него као rex Ras-
sie et Bosne. Уп. Ljubi6, Listine IV, 182, 187-188, 194,200, 203, 207, 209, 215, 219, 221,
223, 224, 232, 248.
70 Примери у Ljubi6, Listine V-IX.
71 Уп. Е. Fermendzin, Acta Eosnae potissimum ecclesiastica, Zagreb 1892, 72, 83.
је одавно привлачио пажњу истраживача б0саНСI<е јереТИЧI<е црI<ве, I<аже се

да је испитивани }aI<OB БеI< био слат in Sclavonia pro doctrina predicta inte-
graliter addiscenda et perfecte а magistris ibidem commorantibus in 10со qui
dicitur Boxena, qui 10cus subest cuidam domino, qui vocatur Albanus de Вохenа,
et subest dictus dominus regi Rassene. 72 То је очигледна I<онтаминација: знало
се да је Босном владао бан, а исто TaI<O се чуло да сада влада рашI<И «раљ.
KaI<o тај свет није имао увида у стање ствари, I<онструисана је ова за савре
меНИI<е природна I<омбинација: бан Босне је потчињен раШI<ОМ «раљу. Овај
ДОI<У;\l.енат је због тога важно сведочанство о томе да је «раљевство у Босни
обновљено СРПСI<О «раљевство и да се TBpTI<OBa I<онцепција за I<paTI<O време
наметнула и тамо где се није имало појма о њено;\!. стварном значењу.
Најважнији од свега је био став угаРСI<ИХ «раљева «ао врховних госпо
дара земље. Не може бити НИI<аI<ве сумње у то да је «раљ Лајош 1 био оба
вештен о ОНOi\!. што је TBPTI<O припремао и да је био сагласан са I<рунисањем
и обнављањем српског краљевства. Имамо сигурних податаI<а о добрим
односима између «раља Лајоша и Твртка убрзо после I<рунисања. Дубров
чани су 1378. молили yrapcI<or «раља да «ОД "краља РаШI<е", "свога рођаI<а",
поради на ТОј\!.е да се спречи довоз намирница у Котор, да се тамо не би ство
рило млетачко упориште. 73 Они, разуме се, не би могли TaI<O говорити са
Анжујцеi\!. да он није био сагласан са Твртковим I<рунисањем и да није призна
вао Тврткову I<раљеВСI<У титулу. То исто важи и за раније наведене ПОРУI<е да
је Твртко сад даљи од Дубровника, јер је заузет оним што је предузео у
рашком краљевству. 74
МОIиве yrapcI<or «раља можемо само нагађати. Лајош је био TBPTI<OB
врховни господар и од 1366. имао је, I<ОЛИКО се из очуваних извора може
видети, непомуhене односе са Босном. С друге стране он је себе сматрао за
врховног господара Србије, која је од почеТI<а XIII в. навођена у титули
угарских «раљева. Стварног утицаја у Србији Лајош није имао све до појаве
обласних господара. За Душанова живота су се изјаловили сви угаРСI<И на
пади на Србију, и тек су сукоби феудалаца под Урошем отворили пут угар
CI<OM утицају. Из причања Виланија о два раШI<а барона и из судбине Николе
Алто.\шновиhа ВИДИi\l.О како је Yj\l.eo да ИСI<ОРИСТИ српске унутрашње раз
доре. 7 ;;
Твртковим I<рунисањем се у односима према УгарCI<Oј ништа није ме
њало. Са гледишта Анжујца је чак било боље имати као СРПСI<ОГ «раља непо
средног и лојалног вазала него упорног ПРОТИВНИI<а «акав је био у своје време
Душан. И после Лајошеве смрти између TBpTI<a и угаРСI<ИХ краљица остали
су неко време стари односи. Краљице су чак уступајуhи Котор ишле даље
у признавању Твртка као српског краља. У свако:\!. случају Твртко је Сј\!.а
трао да му је Котор по праву припао, «ао град његових претходника. 76
72 Kniewa1d, Vjerodostojnost latinskih izvora о bosanskiт krstjaniтa, Rad 270

D.
(1949) таб.
8.
73 Monumenta Ragusina IV, 178. У издању Ј. Gelcich, DiploтatariuтRagusanuт 701,
изостављене су речи "proximo suo".
74 Monumenta Ragusina IV, 177.
7. М. Диниh, РасШислалиnи. Прилог исшорији расйадања срйст<ог царсшва, Зборник
радова Византолошног института 2 (1953) 143; исти, О НUТ<оли Алшомановиnу, Београд
1931.
76 Види нап. 30.
Положај се ПРОiV.еЕИО кад је Твртко почео да пружа подршку хрват

ским великаШШIД и:да за свој рачун осваја у Далмацији и Хрватској. на
жалост, ии: догађаји ни правна страна ових борби нису довољно познати,
јер се све реконструише .На основу неколико докумената. Сигурни смо да
је Жигмунд ЛуксеJV·.буршки оспоравао Твртку краљевску титулу. У једном
акту из лета 1389. он говори да спрема поход против босанског бана. 77 С друге
стране познато је да је Твртко пред крај своје владе, после потчињавања
далматиНскР.х градова, још једном променио своју титулу и унео у љу Хрват
ску и ДЗЛiV.ацију. 78 Стварна власт над великим деловима Далмације и Хрват
ске била је подлога ове веома aN.бициозне промене у титулатури, која је тра
јала веома кратко. ЖИГМУНД Луксембуршки је доцније сматрао да су БОСaIЩИ
освојили regna Dalmatie et Croatie. 79 Непосредно пред Тврткову смрт пове
дени су између Босне и Жигмун.да преговори, али није познато да ли су имали
каквих резултата. 8О Не види се ни на којој основи је било могуће приближа
ваље. Тада је ЖИГМУНД свакако признавао Тврткову титулу, нешто доцније
је признавао Дабиши:ну .81 Твртков наследник је титулисан као краљ Далма
ције и Хрватске. 82
у време кад је СЛОl1ШО своје противнике у Хрватској и потчинио краља
Дабишу, Жигмунд Луксембуршки је изградио свој став према босанском
краљевству. Био је спреман да га прихвати и призна, али се трудио да га
што пре пренесе на себе. За такво решеље је имао више узора, пре свега
свога анжујског претходника. Сталешки органи племства, апстрактно схва
таље државе, одвајаље пролазне владареве личности од вечнога краљевског
достојанства, створило је MoгyhнoCT да једна иста личност буде крунисана
за краља у две краљевине, а да тиме ниједној не буде умаљена политичка
ИНДИВИдУалност. Круни:саље за босанског краља ставио је Жугмунд у свој
политички програм. Чак и кроз малобројне и фрагментарне податке MOГyhнo
је пратити поједине етапе у љеговим настојаљима и компромисна решеља
на која је био присиљен.
Први траг опажа1У.О у повељи којом се војвода Хрвоје стави:о на Жиг
МундОВУ страну у лето 1393.83 Тада је ЖИГМУНД успео само да резервише и:скљу
чиво за себе верност и верну службу војводе Хрвоја после Дабишине смрти.
Кад је следеhе године срушио своје главне противнике и потчини:о под До-
77 Види нап. 36. Док 1385. краљица Марија спомиње Твртка :нао :нраља, у акту из
1387. је "banus". Уп. F. ЭШс, Vojvoda Hrvoje 255, н. 158.
78 В. Ћоровиh, Краљ Твршко 1 Кошроманuћ, Беогrад 1925.
?9 G. Fejer, Codex dipZomaticus Хј2 443.
80 Reformationes 29, [. 76', 26. 1 1391: Prima pars est de scribendo et ccmittendo ser
Clementi Mar. de GOlYe quod ipse vadat ad dominum regem Bossine pro parte ccmmunitatis
nostre сит literis credencialibus et congaudeat de adventu ambassiatoris regis Ungarie pro
tractatu pacis сит ipso rege et recordari eidem de oblacione ipsi fзсtа de mittendo pro parte
communitatis ambassiatores ad expensas communis nostri. Сутрадан је ОДЛУl<а пре1iначена
у том смислу да се :нраљ само подсети на понуду.
81 Тhаllбсzу-S. Horvath, СоЈех Jajcza МНН DD 40, Budapest 1915. Уп. С.

L.
Ћирковиh, О "Ћаковачком уговору", Историјс:ни гласни:н 1-4 (1962) 8.
82 То се може извести из чињенице да су га у Сплиту и ХЕару титулисали :нао :нраља
XpBaTCI<e И Далмације. F. Sisic, Vojvoda Hrvoje 257, нап. 5 и 259, нап. 47. Дабишине срп
ске повеље, па чак и латинска из јуна 1394, 1iMajy обичну :нраљевску титулу.
83 С. Ћирковиh, О "Ћаковачком уговору" 7-8.
бором самог Дабишу и натерао га да се одреI<не Далмације и XpBaTCI<e, Жиг

мунд је отишао I<opaI< даље и наметнуо босанСI<ој властели обавезу да њега
после Дабишине смрти прими за Ј<раља и господара. 84 На то се није забо
равило I<ад је у јесен 1395. умро Дабиша. У угарсI<ИМ I<руговима се непо
средно после Дабишине смрти, I<ад је попуњавање престола постало аЈ<туелно,
знало да i1li de Bossena apetunt regem istиm (sc. Жигмунда) in suшn regem
et dominum. 85 Жигмунд, ипаI<, том ПРИЛИI<ОМ није дошао до свог циља, него
се морао задовољити I<ОМПРОМИСОМ поI<OMe је на босанском престолу остала
Јелена, Дабишина удовица, а проблем босанског краљевства је још једном
одложен.
Када је услед унутрашњих промена 1398. дошао на престо Остоја и

I<рунисао се за краља почетКОМ 1399, било је јасно да су и половични успеси
Жигмундови потпуно осујеliени. Он је доспео на позиције на I<ојима је стајао
у Твртково време. Вероватно у томе треба тражити узроке његовој огорче
ности и упорности у борби с Босанцима, и, I<ao наличје тога, босанску беСI<ОМ
промисност и искључиво везивање уз наПУЉСI<У странку. На тој страни бо
санСI<И Ј<раљ и великаши нису имали проблема: Ладислав НапуљсI<И је при
знавао босаНСI<О краљевство са формално очуваним вазалним. односом. Он
је 1406. потврдио Босни границе, и то оне из доба Кулина бана, I<oje су Бо
санци очигледно тражили. 86 Далмацију и XpBaTCI<Y је Ладислав држао одво
јено и владао њима преI<О Хрвоја, свога намесника.
Тек кад је ПОI<ољем I<ОД Добора унео пометњу и страх међу босаНСI<У
господу, Жигмунд се поново јавио са својим маI<сималним захтевом. 87 Из
повеље за Иваниша Нелипчиliа, који се нашао међу онима који су се поко
рили, види се да је Жигмунд захтевао, а да су Босанци пристали да га приме
за свога краља и господара и да га крунишу онако како је Твртко био кру r
Ю!сан. 88 Остало је непознато I<ОЛИКО је ШИРОI< био круг властеле која је тада
примила ове обавезе, али је сигурно да их је Жигмунд наметао и онима који
су се потчинили доцније, 1409. и 1410. У пролеliе 1409. Жигмунд се спремао
да из Србије пође да се крунише за босаНСl<ОГ краља. 89 Том приликом није
ништа обављено. До почетка 1410. Жигмунд је нашао једно привремено
решење: именовао је за вицеl<раља Босне херцега Хрвоја, донедавна свога
најЉУЋег противника, l<оји је на време променио табор. Још ближе своме
крунисању за босанског краља доспео је ЖигмунД у јесен 1410. Тада су већ
били спремљени дарови Дубровчана и повеље за ПОТВРДУ, па ипак, ствар
се још јеДНОl\\ изјаловила. 9О
84 G. Fejer, соаех diplomaticus Хј2 178. О датуму уп. рад наведен у претходној
напомени.
85 L. Tha1l6czy, Mantovai k6vetjdrds вuааn 1395, МТА Ertekezesek а t6rteneImi

tudomany k6rebOl 20, 4 (1905) 110.
86 Ј. Lucius, De regno Dalmatiae et Croatiae libri V 1, Amstelodami 1666, 428.
87 Кад је краљ Остоја пришао Жигмунду 1404, угарски краљ се заДОЕСЉИО }(см
промисним решењем по коме је Босна остала у вазалним односима под условима који су
важили у доба краља Лајсша. Lett. di Lev. IV, f. 61, 19. ХII 1403.
88 F. SiSic, Nekoliko isprava iz pocetka XV st., Starine 39 (1938) 313.
8. соаех epistolaris Vitoldi, Monumenta Poloniae historica VI, Krak6w 1896, 171-172.
90 Ј. Ge1cich, Diplomatarium Ragusanuт 198.
Од тада Жигмунд за дуже време одустаје од своје концепције и не

тражи више ово максимално решење. Вероватно се то може довести у везу
са његовим преокупацијама на Западу. Изабран је за римског краља, и тиме
је његовим амбицијама отворено ново, далеко шире поље. У погледу босан
ског краљевства вратио се, изгледа, компромисно ј формули из 1404: при
мио је Остоју као вазала са традиционалним обавезама. Формално је то по
тврђено 1415. кад је Жигмунд потврдио Остоји цаРСКИiI1 печаТО;11 повеље
о градовима, тврђавама, поседима и правима, које је држао од угарског краља.
Однос је конструисан сасвим у феудалном смислу, Остоји је све потврђено
tamquam regni nostri Hungarie feodali et subdito. 91
Све јачи турски притисак и заузетост Жигмундова на другим странама
деловали су да Угарска више не интервенише у босаНСКИi\1 стварима као
раније. Тек кад се Твртко II за време своје друге владе поново приближио
Угарској, Жигмунду Луксембуршком се пружила прилика да још једном
решава о судбини босанског краљевства. Наговорио је Твртка II да једном
повељом препусти босанско краљевство cBoNle рођаку Херману Цељском у
случају да остане без природних наследнака. 92 Та одлука није имала изгледа
да буде остварена, али ипак није остала без икаквих последица. После смрти
Твртка II Улрих Цељски се појавио са својим претензијШl1а и ометао је на
угаРСКОl\l двору потврђивање Стефана Томаша, који је убрзо после Тврткове
смрти, већ почетком децембра 1443. изабран за краља. 93 Ствар се на крају
завршила, после више месеци натезања, у корист ТО;\1ашеву. За то је био
заслужан Јанко Хуњади у толикој мери да il1Y је нови босански краљ обеhао
годишњи данак. 94 Томашев случај нам показује како се стварни однос бо
санског и угарског краљевства заклањао фикцијама и правним конструк
цијама. ИЗ дубровачких ДОКУј\1ената ВИДИ:\lО да је Томаш од Cai\lOr почетка
стварно владао, да је увелико водио борбе и постизао успехе, али у повељи
за Хуњадија је ствари сам приказивао тако као да је краљ постао тек кад га
је потврдио угарски краљ Владислав: nobisque post ipsius (sc. Твртка II)
decessum et eiusdem dispositione in dominio castrorum et tenutarum corone
ipsius regni remanentibus, serenissimus princeps et dominus noster gratiosus,
dominus V1adis1aus dei gratia Hungarie et P010nie etc. rex, de speciali consi1io
et Ьопа v01untate ас dispositione magnifici et potentis viri . . . nos in regem
dicti regni Bosne s01emniter instituit et confirmavit. 9.
За Bpe;'VI.e дуге Тожашеве владе није у Угарској било снажне централне
власти, па није било ни покушаја да се односи Босне и Угарске поставе на
друкчију основу. Опажа се чак да је Томаш покушавао да искористи ситу
ацију и да ојача позицију босанског краљевства. У две очуване повељ~ унете
су у краљевску титулу Далмација и Хрватска (1446, 1458), што је сигуран
знак враћања на претензије Твртка 1 и Остоје. 96 Тожаш ни у практичној
91 L. Tha1I6czy, Studien 353.

92 G. Fejer, Codex dipZoтaticus
Х/6 900-901 .
Уп. С. Ћирковиh, Херцег Сшефаlt Вукчuћ-Косача
•3 u његово доба, Пос. изд. САНУ
CCCLXXVI, Београд 1964, 72, нап. 7.
94 L. Tha1I6czy, Studien 366-368.
95 На истом месту.
96 С. Станојевиh, Сшудuје о срйској дuйломашuцu 11. Иltшuшулацuја, Глас 92 (1913)
131.
политици није увек показивао лојалност према Угарској. 97 Поред тога он

је тражио од папе круну, што је, како видимо из доцнијих догађаја, било
деЛОј" уперено против Угарске. Због свега тога нису изостале напетости
кад је на престо дошао Матија Корвин. На крају се све решило у духу тра
диције: и Матија је признао босанског краља и гледао у њеј"У свога вазала.
Стефан ТОј"ашевиh је, идyh.и очевим стопама, затражио патетичном
ПОРУКО:l1 од папе Пија П круну и бис.купе за своју земљу. Папа му је иза
шао у сусрет у обе ствари, а тиме је опет покренуто питање босанског .кра
љевства и његовиХ односа према Угарској. Матија је на вести о папином
опроштају додељеном босанском краљу, крунисању које је обавио легат
и БИСКУПИi"а, послатим у Босну, реаговао оштро и огорчено. Подсеhао је
папу на држање босанског краља према Турцима, пре свега на срамну пре
дају С\'lедерева. За све то босански краљ је једва заслужио опроштај, а пошло
му је за руко:": а sede apostolica ... speciales ad se legatos mitti, et se per eos
поп sine gravi et evidenti regum Hungarie preiudicio coronari et ita in regno
confirmari . . .98 Крунисањем од папских легата и круном добијеном из Рима
повређена су била права угарских краљева. Разлика између потврђивања
Томаша и његовог сина је доста велика: Томаш је сам сматрао да је постао
краљ кад га је потврдио краљ Владислав Јагелонац, а Стефан Томашевиh
је сасвим заобишао угарског краља. Добијањем круне од једне универзалне
власти, као што је било папство, Стефан Томашевиh се изједначавао с угар
ским краље;\'l и фОР;\'lално напуштао дотадањи однос потчињености. Поставља
се, међутим, питање да ли је он то заиста хтео? Из писма краља Матије про
излази да је у време крунисања Стефан ТОј"ашевиh био у преговорима и
да је био спреман да прихвати прилично тешке угарске услове, међу осталим
да преда у угарске руке неке граничне градове пре:"а Турцима. С друге стране
је и папа морао бити спреман на Матијине протесте, јер је овај већ 1460. на
нетачну гласину која се проносила да краљ Томаш тражи круну од папе
протестовао. Папа је тада Јј\lиривао угарског краља: tenemus quoque memoria
hanc ipsam coronam fиisse а nostris predecessoribus sepius postulatam, neque
tamen unquam obtentam; quam si ullа ratione fиissemus daturi, поп sine honore
et beneplacito tuo, qui ius ad illam pretendas dandam censuissemus. 99 Има,
дакле, разлога да се верује да ни папа ни Стефан ТО:\'lашеви:h НИ:СУ свесно
тежили да ПРО;\lене односе ИЗј\lеђу Босне и Угарске. Краљ Матија је опет
са своје стране све видео у најгоре:l'l светлу, њеј\1У се чи:ни:ло да Стефан ради
на одвајању Босне и пребацивао је папи: да га је нехотице у томе охрабри
вао. 100 Као што је познато, и овај спор се решио преговорима и споразумом,
по I\O:vle је све остало по старо;". Утврђен је вазални однос, Стефан Тома
шевиh је и поред папске круне остао за Мати:ју Корвина fidelis noster.1° 1
После погибије босанског краља јавио се Матија Корвин као наследник
његови:х добара у Дубровнику .102
97 С. Ћирковиh, Херцег Стефан 231, 234.

9. Monumenta Vaticana historiam Hungariae sacram illustrantia, Ser. 1, Tomus VI,
Budapest 1889, 17-19.
99 Monumenta Vaticana VI, 14.
100 Упутство угарским посланицима који иду папи цитирано у У. Klaic, Poviest Bosne
ао propasti kraljevstva, Zagreb 1882, 329, нап. 12.
101 Е. Fermandzin, Acta Bosnae 250; У. Klaic, Poviest Bosne 329.
102 Ј. Ge1cich, Diplomatarium Ragusanum 762, 763.
362 Сима Ћирковић
Насупрот општеприхваhеном мишљењу о Стефану Томашевиhу као

последњем босанском краљу, босанско краљевство се није угасило 1463.
добило је чак два наставка: један под турском и други под угарском врхов
ном влашhу.l03 Босанско краљевство је у очима савременика било независно
и од босанске владајyhе династије и од одређене територије. Кад су 1490.
прављене комбинације да се Матијин син, херцег Иваниш Корвин, учини
босанским краљем, био је само незнатни део некадашње босанске државне
територије изван турске власти. То је уједно последњи случај да се са бо
санским краљеВСТВ02\1 рачуна у практичној политици.
v
Изнете су две претпоставке о томе каквом KPYНO;V1 је крунисан Твртко
1377. Јиречек је сматрао за вероватно да је "стара круна Стефана Првовен
чаног била стављена на његову главу". Ћоровиh се противио тој хипотези
и био склон да верује да је послужио неки нови венац. Наш јубилар је већ
пре више од три деценије указао како су слаби темељи на којима се гради
И један и други закључак. 1О4 Ни ликовни извори, на које се у међувремену
почела обраhати већа пажња, нису могли помоhи да се дође до поузданијег
резултата. 1О5 О круни се ништа не чује ни за време Дабише. Јелена сва
како није била посебно крунисана после мужевљеве смрти. За Остоју Знамо
да је крунисан почетком 1399, дакле безмало годину дана после преузимања
влаС'IИ. 1О6 Занимљив податак о круни појављује се у време босанско-угар
СIЩХ ратова почеТК02V1 XV в. Краљ ЖИГМУНД у једној својој повељи за мач
ванског бана Ивана Моровиhа СПО;V1иње заузимање Бобовца као града иЫ
corona ipsius regni Bosne conservatur .107
Тај податак заслужује особиту пажњу, јер се из њега види да је у Босни
ипак играла улогу једна одређена круна, која је свакако била обавезна у
обреду крунисања. Таквој круни се обично приписивала велика старост
и порекло од неког од најстаријих и најславнијих владара, у Угарској нпр.
од Светог Стефана, у Пољској од Болеслава Храброг, у Француској од Карла
Великог. Оваква круна се није кретала са краљем, нити повлачила по њего
ВИi\l дворовима, већ се чувала као реликвија на једном стаЛНо:.l месту. У
борбама за власт играла би важну улогу, јер се СШV10 њоме могло правоваљано
крунисати. Довољно је подсетити на узбудљиву историју угарске круне.
Податак о Бобовцу као граду у коме се чувала круна краљевства указује
још и на то да је у поступању са круном Босанцима лебдео пред очима угарски
узор. Добро је познато да се круна Светог Стефана чувала у Вишеграду.
Све то говори у прилог Јиречековој тези. 1О8 Почетком XV в. постојала је
103 С. Ћирковић, Власii1ела и краљеви у Босни йосле 1463 године, Историски гласник
3 (1954) 123-131; А. Kubinyi, Die Frage des bosnischen Konigtums von N. Ujlaky, Studia 81а
vica Academiae 8cientiarum Hungaricae 4 (1958) 373-384.
104 М. Динић, О крунисању Твршка 1 142.
105 Ј. Ковачевић, Средњовековна ношња балканских Словена, Пос. изд. САН CCXV,
Београд 1953, 245.
106 М. Динић, Државни сабор 34, нап. 4.
107 F. Sisic, Nekoliko isprava 261.
108 К. Јиречек, Исii10рија Срба 1, 320; 1I, 341.

једна круна краљевства, КОЈОЈ се указцвало нарочито поштоваље (љоме је,

видели смо, хтео да се крунише Жигм.унд Луксембуршки) и која се брижно
чувала. Тешко је поверовати да то није била једна стара и угледна круна,
а потицати је могла само из Србије. .
Расправљајуlщ о улози босанског сабора при крунисаљу владара, наш
јубил;ар је открио значајну 'ЧИЉеницу да су се једном збачени босански кра
љеви поново крунисали кад би по други пут дошли на власт. Августа 1421.
забележена је одлука Дубровчана да ће частити краља Твртка П in hac sua
coronatione.1° 9 Потреба за поновним крунисањем сведочи на индиректан
начин о високом угледу круне и крунидбеног обреда. Иза тога лежи схватаље
да збаццваљем са престола и одвајаљем од круне владар губи све милости
које је добио крунисаљем, а такође и схватаље да свака владавина мора бити
ОЗaI<оњеЈ!а крунисаљем. Особито поштоваље једне круне Ј!ас не изненађује,
али обред крунисаља, нарочито питаље љегове сакралне природе, задаје
велике тешкоhе.
Твртково крунисаље је важило још 1408. као "стандард", али нам тО
ништа не помаже, јер о обреду првог крyl!исаља ништа Ј!е знамо. Тек за
крунисање краља То;;шша знамо да је обављено у Милама у централној Босни.
Није ним.ало јасно IФ је обавио крунисаље. КаТОЛИЧI<ИХ црквених великодо
стојника још није било, а преношељем у централну Босну обред је удаљен
и од православног црквеног средишта. Пре;\ш свему што до сада знам.О о
босанској цркви тешко бисмо могли очекивати да је она суделовала у ОВОј\1
обреду, који је тако дал;еко од љеног учеља и љеног култа. Сакрална страна
крунисаља остаје потпуно у Тffil1И И најПРИРОдНИје би било претпоставити да
Ј!Ије много ни значила.но То, r.lеђутим., није у складу са праксом поновног
крунисања и са једном изјавом краља Твртка П, који у повељи за Венеци
јанце СПО;\1Иње своје "свето крунисаље" (sacra corOn'1tion).ll1
Читаво пР.таље се компликује утолико што опажаiiЮ да се пред среДР.ну
XV века, када краљ Томаш чини заокрет у правцу испољаваља католичкР.х
убеђеља, открцва нешто дефектно у дотадашље;\1 начину крунисаља. Томаш
је, наиме, затражио круну од папе. Био је то, с једне стране, знак јачег при
бијаља уз католичанство и католичке државе. СШ\1.Щ\l тим је тај чин био упе
рен против некатолика у БосНР.. Али, добијање круне од једне унцверзалне
власти имало је и другу страну, уперену против угарске и турске врховне
власти над Босно:i".. Страх од Турака је Стефан Томашевиh доцније наводио
као мотив очев за оДУстајање од крунисаља КРУНО;11 послатом од папе.1 12
Што се тиче угарског става, треба подсетити на реакцију краља Матије у
време крунисаља Стефана ТомашевиhаУЗ Упадљиво је да се Томаш појавио
са својим тражењем у вре;\1е кад Угарска практично није имала краља, крда
је политику водио "губернатор краљевства" Јанко Хуњади, и када је поне'БО
унео Дал;r.,ацију и Хрватску у босанску титулу.
109 М. Диниh, Државнu сабор 35.

110 Од ХПI вена се опажа и у западној Европи извесно опадање значаја обреда НРУ
нисања и миропомазања. То стоји у вези са јачим истицањем наследних и династичних
елемената. Уп. Е. Н. Kantorowicz, Тће King's Two Bodies. А Study јn Mediaeval Political
Theology, Princeton New Jersey 1957, 327-332.
I I I S. Ljubi6, Listine VПI, 202.
113 Види стр. 361. овога рада.
Папа Евгеније IV је круну био послао То;nашу, али је она враћена у

Рим. Проф. Диuић је скрецуо пажњу на сплитски податак из којег се види
да је папски легат, хварски бискуп Тома Томазини, узимао из ризнице Све
тог Дујјnаunam coronam auream fиlcitam perlis et lapidibus preciosis etc ..•
dandam et referendam serenissimo regi Bosne ut dicеЬаtur. Ш Када је Томашев
uаследuик Стефан поново затражио круну из Рима, споменуо је и ову епи
зоду: "Твој претходник Евгеније поцудио је моме оцу круну и хтео осuовати
у Босuи бискупске цркве. Отац је то онда одбио, да не би изазвао против
себе illрЖЊУ Турака, јер је још био нови хришћанин и још није био изагнао
јеретике и манихеје из свога краљевства".115 ИЗ једне изјаве папе Пија 11
би: и:злазило да је То;\шш у више наврата тражио круну.Н6
У свако;n случају маја 1446. се очекивал;о да ће се краљ Томаш са кра
љицом Катарином, ћерком Стефана Вукчића Косаче, крунисати у Милама,
а јула исте године је легат ТОinaзини издао призuаницу примивши круну
која нчје послужила. Из тога следи да се остало при старој круни, али праве
разлоге одустајању од крунисања IЮВОin КРУНОјn ипак це познаје;nо. Уочи
КРјЕисања ТО;l1.ашев положај у Босни био је јак; ИЗil1.ИРИО се и ородио са
Стефаном Вукчиће:\l Косачом, најЈ\юfiuијО;\l личношћу у Босни, својИi\l дота
даШЊШ\l ПРОТИВНИКО;\l. У очекивању крунисања није, додуше, био јасан
став његових дотадашњих савезника Иваниша Павловића и Петра Војсалића,
али на њих се ТО;l!аш није uи обазирао.1 17 Вероватно је J\lopao зазирати од
босанске цркве. Можда је оДУстајање од папске круне било цена за Коса
чин.о пријатељство, а можда је, као што је тврдио доцније Стефан TOi\la-
шевиfi, пресудан био страх од Турака. У CBaKOi\l случају 1446. ништа битно
није измењено у вези са круцом и крунисањеin.
Кад је на престо дошао Стефан ТО;l1.ашевић, затражио је и он од папе
КРУНЈ и бискупе. Папа Пије 11 iVlY је изашао у сусрет, тако да су папски легати,
уз пуцу сагласност босанске властеле окупљене у Јајцу, крунисали Стефаuа
То:,шшеВР.fiа, по свој прилици на дан светог Гргура Чудотворца, 17. цовем
бра 1461. 118 Противљење је овога пута дошло с угарске стране. Сакралии
карактер крунисања дошао је тада до пуног изражаја, али детаљи, на жалост,
нису позuати. Свакако су i\lорале бити измењене "ordines" и ПРШVlењеuи
католички обичаји. Али све то није донело uикаквог плода: нити се про
меuио положај монарха, нити се ИЗiVlеuила концепција о круuи и држави.
Све се то одиграло исувише касно. Узимање папске круне C3.i\lO је СИiVlболи
сало одлучн:у политичку ори:јеuтацију, и оно је требало да послужи да се
Босна јаче веже уз хришћаuски свет.
114 М. Диниh, Државнu сабор 36, нап. 11.

ш В. нап. 112.
116 Timere ce1situdo tua videtur per litteras, quas proxime accepimus, ne propter adven-
tum oratorum Bosnensium ad concedendos јlli regno episcopos, dandamque Thome regi coro-
nam faciles aures prebeamus ... Tenemus quoque memoria hanc ipsam coronam fuisse а nos-
tris predecessoribus sepius postu1atam, neque tamen unquam obtentam; quam si ullа ratione
fuissemus daturi, поп sine honore et benep1acito tuo, qui ius ad illат pretendas (sic), dandam
censuissemus. Папа Пије 11 краљу Матији Корвину 7. јуна 1460. Monumenta Vaticana
historiam Hungariae sacram illustraпtia, Ser. I, tomus VI, Budapest 1889, 14.
117 С. Ћирковиh, Херцег Сшефан 93.

О крунисању И круни као ин:сигнији се веома м.ало зна - то се јасно

види из претходних редака. Ипак се неке основне црте дају повуlш, И оне
су у складу са осталим елементцма које СМО испитивали. П:очело се са пра
вославним крунисањем у немањиhкој традицији, у складу са ТВРТКОЕИМ
поимањеll1 краљевства, а затим су стали да делују угарсl<И узори. Твртково
крунисаље је ипак остало образац још почетком XV века. Срединож века
долази до изражаја жеља да се напусте дотадашња круна и начин крунисања,
а 1461. остварује се католичко крунисање папском круном.
VI
О одјеку Твртковог крунисања у СШl1ој земљи сазнајемо нешто тек
из касног причања Мавра Орбинија: dopo questo (тј. крунисања) regnaua
in gran расе et prosperita et ciascuno delli suoi baroni et gentilhuomini gli pre-
stava grande vbidienza; пе osaua in cosa аlcипа contradirgli. Onde ci [асеиа
in Bosna tutto quell0 уоlеиа, senza ammetter аl consiglio аlcип signore. I1 сће
era del tиtto contra gl'instituti et vsanze di Bosna et della sua liberta.1 19 Било
би необично важно знати како је учени бенедиктинац дошао до тог суда.
Да ли га је нашао у изворцма, којима се у овом делу своје књиге неСУЈi!.ЊИВО
служио? Да ли је он то СШ\1.0 "осетио кроз своје изворе", или је сам извео
закључак? У сваком случају изгледа сасвим вероватно да се Твртко трудио
да и свој однос према властели уреди по неЈi!.ањићком обрасцу, а то је l\юрало
бити на уштрб "слобоштина" босанског племства. Али, из година Твртковог
краљевања сачувана је свега једна повеља за властелу, тако да се о cBe,I1Y
томе не може ништа рећи на основу поузданих извора.
Доцнијим краљевима круна свакако није обезбеђи:вала ни: неограни:
чену власт ни узви:шен;и: положај који: би се дао упоредити: са положајем
српски:х краљева или византијски:х царера. Краљеве су почеТК0ll1 XV века
великаши: збацивали и доводи:ли на престо, такмичи:ли се с ЊЦii!.а као наме
сни:ци туђи:х владара, наll1етали им своју вољу, али се и:пак не може рећи да
је увођење краљевства и: ТВРТКОЕО круни:сање остало без и:каквог плода.
Напротив, ма како то могло чудно звучати, читава историја Босне до 1463,
па и нешто преко тога, у сенци је Твртковог крунисања.
Крунисање је утицало на изграђивање новог схватања о држави, са
свим различитог од оног у доба банова. Разлику, додуше, није лако ни јед
ноставно описати, али се она осећа из ДОКУ1\1ената. У периоду банова је Босна
и као територијалн:и оквир и као политичка целина била неодвојива од лично
сти владара. Држава је била "владаније" босансl<ИХ банова. За Кулина је
Босна "владани:је моје", а код Нинослава се споми:ње "R""А"НИИЕ МОЕ ИИ
МQИИХ:ћ СИИНћ" .120 У том пери:оду HeJl1a ничега што би истицало разлику ИЗl'lТ.еђу
банске власти над Босном и: било које друге власти н:ад зеМЉО;11 и људима,
lЩр. власти: господара над својим зависним сељаццма. Разликовање јавне
и приватне власти се још није Нai\1етало савременицима. Учешће члаН:ова
бан:ске породице у важним државним актцма, још више него личцост ба-
119 М. Orbini, Il regno degli Slavi, Pesaro 1601, 358.

120 Љ. Стојановиh, Повеље и йuсма 1, 2, 8, 9, 44.
нова, истиче патримонијалне 121 црте у босанском државном животу. При

даривању и потврђивању племенитих баштина, при задавању и потврђивању
"вјере", са владаром су се јављали и чланови његове породице, сасвим ана
логно вJiастели, која је одлуке о племенштини доносила само уз сагласност
свих чланова породице.
Босанска држава је чувала патримонијалне црте исувише дуго, имала

их је и у време кад су у суседству биле превазиђене. ТО је неминовно дово
дило до суочавања различитих концепција, па и до сукоба. Оптужбе Вукића
против Твртка да га је брат лишио наслеђа 122 дају се разумети само као од
брана традиционалних права чланова владарске породице у време кад је
почело преовлађивати начело недељивости. И титулисање Вука као "млађег
бана"123 је вероватно резултат прилагођавања босанских концепција. Онакво
исто учешће у власти какво видимо у доба бана Стјепана II и његовог брата
Владислава заоденyrо је сада у нову форму по узору на Угарску и Србију
где су постојали "млади краљеви".
После крунисања се за државу почиње употребљавати термин "кра
љевство". Већ у повељи из 1382. читамо: "И пос,,1Џ81E ЖИ'I'ИIO ИХћ И Krk\\rk
н П\\4КИ"ОМћ Ц4\\ћСКИМћ И КС4 НЕДОС'l'4'1'ћЧН41<1 ИСП\\4К"I<IIE И ИС""ћНl<l1E Кћ ЗЕМ"I<IХ
BOrOA4\\OR4H4ro МИ К\\МIEКћС'l'К4 • . • "124 Доцније се појављује и "краљев
ство босанско".125 Дубровчани једном приликом изјављују да се труде
да Чине "на славу и част краљевства босанског" .126 Овде је краљев
ство очигледно босанска држава, али из других места где је овај термин
употребљен може се извести да се употребљава и у ужем смислу, у чијој
Основи је остао краљ, нпр. "краљевства и велможа русага босанског" .127
Краљевство није синоним за државу, као што ни краљ више није схватан
као једини битни елеменат државе.
Чешће се употребљавао и значајнији је био термин русаг, који се први
пут јавља у једном документу краљице Јелене из 1397.128 Реч је без сваке
сумље мађарска и посведочена је већ у ХIII веку у старијем облику uruzag
као превод за латинско regnum. 129 Русаг босански или русаг краљевства
босанског је босанска држава 13О ; али тај термин исто тако означава, већ од
почетка XV века, и босански државни сабор.131 Иза овог померања у зна-
121 Термин "патримонијални" се овде не употребљава у оном смислу }(з}(о је схватан

у старијој правноисторијској литератури. Он нама не служи у дискусији о пореклу и при
роди средљовековне државе, већ за описиваље разлика између два ступља у развитку
државе средљега века.
122 V. Klaic, Poviest Bosne 150-151.

123 У папском писму цитираном код Клаиhа на нав. месту.
12' љ. Стојановиh, Повеље u йисма 1, 84.

125 љ. Стојановиh, Повеље и йucма 1, 451, 498.
126 љ. Стојановиh, Повеље и йисма 1, 451.
127 љ. Стојановиh, Повеље и UUCAla 1, 503.
128 А. Соловјев, Појам др:ж;аве у средњевековlЮј Србији, Годишљица Николе Чупиhа
42 (1933) 87--89.
12. s. Endlicher, Reruт Hungaricaruт тonитeпta Атраајаnа, Leipzig 1931", 746.
130 љ. Стојановиh, Повеље u йисма 1, 269, 438, 440, 498.
131 М. Диниh, Др:ж;авнu сабор 4--5.
Суг уби венац 361
---------------------------
чењу лежи, без сумње, схватање да је властела окупљена на сабору битни

елеиенат који чини државу. Сталешки елементи у босанском држаВНОјV\
развитку долазе тиме још једном јасно до изражаја.
Упоредо с тим и личност појединог владаоца пада у сенку апстрактно
схваЋеног владалачког достојанства. Идеје које су у своје време дошле са
сугуби:м венцем пале су на плодно тле и помогле да се у Босни учини онај
крупни корак у развоју политичког мишљења који се огледа у разликовању,
па и одвајању, пролазне, трошне и слабостима подложне личности краља
и његовог непролазног достојанства. "Венац" је у току времена уступио
место круни, "почтеној круни босанској"132, која се у споменицима на нашем
језику јавља врло ретко. Тек дубровачки документи, нарочито инструкције
за посланике, показују да се терми:н доста употребљавао. ВеЋ 1403. дубро
вачки посланици објашњавају војводи Сандаљу сЬе questa cita di Ragusa
е francll.a et поп se imparya dele guerre dei reali de Hongaria сЬе hanno cum quil1i
de Bosna, saluo pagano uno picol0 tributo а Hungaria et uno asay mazor tributo
аlаcorona di Bosna. 133 Из те изјаве се јасно осеЋа како је и једној и другој стра
ни морала бити блиска мисао да прави "власник" трибута није поједини краљ,
веЋ нека трајнија и апстрактнија заједница коју отеловљује круна. 134
За круну се везују не само трибути веЋ и градови и поседи који су у
власти краља. ВеЋ раније је наведен докуменат у коме краљ То;V\аш говори
о своме доласку на престо: nobisque post ipsius decessum et eiusdem dispo-
sitione in dominio castrorum et tenutarum corone ipsius regni remanentibus. 13S
Један од босанских краљева, дакле, тврди да градови и поседи припадају
круни. Све што је припадало круни било је недељиво и прелазило је на новог
носиоца круне. Од Твртковог крунисања HeMajV\o више ни трага од појава
које би макар личиле на савладарство, НИТИ среЋем.о случај да је у борби
за власт дошло до компромиса на основу поделе. Претенденти: у Босни боре
се за круну, она је недељива, а исто тако је недељиво и све што њој припада.
То се опажа и у поступању са деловима земљишта и: КУЋОМ коју су Дубров
чани даровали краљу Остоји 1399. кад им је уступио Сланско приморје.
У повељи коју су му том приликом издали предвиђало се да Ће КУЋУ и пар
целе земље краљ имати као своју баштину: "S R4ШТИНS S nАЕМЕНИТW S КИКЕ
КИКОМ4 HEMS И НЕГОВЕМ СИНОВWМ и HErOBS SНSЧЮ и Щ\dSНSЧЮ WA Д4Н4ШНЕГ4 ДНЕ
H4n\\okA4 Д4 ~ BOAb.tIIHb. ГОCnОДИНЬ. К\\4АЬ. ~CTOtll И НЕГОВИ СИНОВЕ и НЕГОКО
SнSч~ \\ЕЧЕНS nОА4ЧS Д4\\okВ4ТИ, n\\ОД4ТИ и WСТ4ВИТИ 34 ДSшS, SЧИНИТИ ШТО
ИМ RSДE Н4 ВОАЮ И К4КО ИМЬ. Д\\4ГО К4КО СКЕ WA CKO~X R4ШТИНЬ." .136 Упркос
ОВИi\l звучним формулама и обеliaњима у "веке викома" Дубровчани су после
132 Љ. Стојановиli, Повеље u йucма 1, 417.

1зЗ L~tteredi L~vante 4 f. 29. 1 1432. спомиље се 10 tributo, 10 qua1 е dovuto ogni аппо
аНа corona sua, Lett. di Lev. 11 f. 64'.
1з. Занимљиво је да су неколико година доцније Дубровчани употребили другу
фигуру у истој функцији: 4 СЬ.ДИ 34 ДОХОДЬ.К ЦЈО nИШЕТЕ МИ СМО ~ДHOMb. CTOAS K\\4A~Kb.CTK4
НОС4НЬ.СКОГ4 ДАЬ.ЖНИ НИМЬ. И МИСАИМО Г4 Д4ТИ ••• Љ. Стојановиli, Повеље u йucма 1, 437.
Овде је сто (престо) краљевства босанског употребљен као трансперсонални симбол. Веро
ватно је изграђиваље овог симбола тенло паралелно с венцем. Био би захвалан задатак
претрести све помене престола од Барског родослова до повеља ХУ века.
135 L. ThaH6czy, Studien 366.
136 Љ. СтојаНОВИЋ, Повеље u йuсма 1, 428.
рата са Остојом пренели куhу и земљиште на новог краља Твртка П. И њега

су примили за свога властелина и веhника, а у повељи 137 се говори само о
наследности дубровачког племства, док се начин наслеђивања земље и куhе
не спомиње. Доцније је све то прелазило с круном на следеhе краљеве: по
ново Остоји, па поново Твртку П, затим Томашу па Стефану Томашевиhу.
Сами савременици су били свесни да се ствари могу различито наслеђивати
и да неке могу припадати "по крун;и". Када је Твртко П депоновао у Дубров
нику извесну количину сребра, која је претворена у дукате, Дубровчани су
се на краљев захтев обавезали да неhе "RИШЕ \\ЕЧЕНt1 nOC'I'<lRt1 НИ Н" M<lHE ДОНЕС'I'Н
3<1 НИЧИЮ\\I> RОАЮ НИ по К\\I(НИ, НН по ВАИЖНЧ'I't1 (ВАНЖИШ<lС'I'Rt1), НИ по МНАОШ'l'И, НИ
3<1 С'I'\\<lЈЉ, НИ 3<1 \\<1'1'1>, НИ 3<1 НИЕДНО П\\ЋДt10Жl>1E СЕr<lИ СRИЕ'I'<I КО ВИИ СЕ MorAO
П\\Ћrоди'I'И" .138
Схватање да крун,а, а не поједини краљ, има градове, поседе, ДOXOTKe~
права итд. и да то све недељиво прелази с једног на другог носиоца круне
по праву друкчијеiVJ; од онога које влада у сфери приватних односа, особито
се јасно запажа кад се упореди са територијама и правима обласних госпо
дара. Ту је све још остало у стари:\'. патримонијалним традицијама. Чланови
породице ту заједнички располажу и учествују у глаВНИЛ1 аКТИil1а обласног
господара, нарочито кад се тиче отуђивања неког дела земље. То л:еn:о илу
струју Сандаљево поступање у врејl1е продаје половине Конавала и акти
последњих Павловиhа. Зе:VIље се наслеђују по приватноС\1 праву, што јасно
показује историја породице Павловиhа: област је прелазила са оца на сина,
с брата на брата по реду стареш:инства. Области феудалних господара су се
могле делити, што се види: из трагичне историје херцега Стефана и њего
вих синова. Дохоци, зе:иљишта и куhе које су босанска господа добила од Дуб
ровника наслеђивана су као приватна добра, "по ближичаству", да yn:o-
требимо израз caBpe:lleHe повеље. Хрвојева кућа и зе:l!.љиште преш:ли су (не
без извесн;их КОivшликација l39 ) на његове унуке, n:a на њихове П010:\ще, тако
да су приходи од тих добара исплаhивани: далеКШI1 наслеДНИЦI{tVШ спли:тског
херцега још почеТI<Q;VI XVI века. Још дуже су наслеђи:вана права Сандаљевих
ПОТОil1ака .140
После свега ш:то је изложено не изненађује ни мало што у наши:м изво
рима cpeheiVIo и јl1еста која откривају схватање да се и послушност службеника
и верност поданика дуговал:а круни. У повељи за Венецијанце, сачуваној
у италијанском преводу, краљ Твртко П обеhава да hе се побринути: за без
бедност и заштиту млетачких трговаца: che nui provedremo е si fattamente
comandremo а tutti nostri baroni, conti, rectori, castelani, zuppani, ziudexi
et а tuti altri officiali а lа nostra sacra corona е comandamento sotoposti. 141 Знатно
137 Љ. Стојановиh, Повеље и йисма I, 495-7.

138 Љ. Стојановиh, Повеље и йисма I, 517, 518.
139 Хрвоје је своја добра у Дубровнику заложио својој жени Јелени, која се после
преудала за краља Остају. То је давало основу Стефану Остојиhу да за себе тражи те при
ходе од Kyhe и земљишта. Његов саветник, одметнути Дубровчанин Михаило Кабужиh,
доказивао је да су све то Ьопа rega1ia. По доласку Твртка П на власт јавиле су се с кра
љевом препоруком Хрвојеве унуке: Катарина, жена Твртка Боровиниhа, и Доротеја, жена
једног од кнежева благајских. Уп. Љ. Стојановиh, Повеље и йисма I, 549-50, 510-511.
140 М. Диниh, Дубровацки шрибуши 241-247.
ш S. Ljubic, Listine VПI, 204.
доцније Дубровчани су краљу Томашу препоручивал:и хумску вл:астелу Вл:ат

ковиhе овако: consideramus eos esse subiectos corone bosnensis .142 И У овој
сфери је, дакл:е, на место краља ступил:а круна као заступник вл:ададачке
функције и краљевског достојанства.
Ово све јаче истицаље 1<руне над поједине краљеве није сл:абил:о кра
љевски пол:ожај. Напротив, краљеви су имал:и користи од ауторитета који
је уживал:а непрол:азна и вечита круна. 14З Круна као симбол: и отеловљење
краљевства помогла је да се обнови равнотежа у босанској држави. Она је
стада наспрам станка, сабора властеле, који је себе сматрао "русагом" и "свом
Босном". И круна и станак значили су много за очување Босне као јединстве
ног пол:итичког оквира. У очувању Босне као државе, упркос фактичкој
подељености и толиким унутрашњим ратовима, имао је свог удела и "су
губи венац".
142 Lett. di Lev. 16, [. 161-161'.

143 ИЗ дубровачких инструкција за посланике код Твртка 11 у време љегове друге
владе опажа се да краља идентификују са круном, тако да се corona vostIa употребљава
тамо где би се иначе рекло maiesta vostra, Lett. di Lev. 11, [. 140,93',69,68.
24 Зборник Филозофског факултета

u N 1 V Е R S 1 Т Е D Е В Е L G R А D Е
RECUEIL DE TRAVAUX
DE LA FACULTE DE PHILOSOPHIE
ТОМЕ VПI
MELANGES MIHAILO DINIC

1
BELGRADE
1 964
Б Е О Г Р А Д С К И У Н И В Е Р З И Т Е Т
ЗБОРНИК
ФИЛОЗОФСКОГ
ФАIZУЛТЕТА
КЊИГА VIII
СПОМЕНИЦА МИХАИЛА ДИНИЋА
БЕОГРАД
1 964
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
ф Р А Њ О Б А Р И Ш И Ћ, ванр. проф.,
МИЛУТИН ГАРАШАНИН, ред. проф.,
РАДОВАН САМАРЏИЋ, ванр. проф.
Одговорни уредник
Д ВЈА Н М В Д А К О В И Ћ, ванр. проф.
Издаје и штампа ИздавачЮl установа "Научно дело", Београд, Вука Карaџиha 5.

Ćirković S. - Sugubi Venac

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ćirković S. - Sugubi Venac

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СИМА ЋИРКОВИЋ

1 М. Диниh, Одлуке Већа Дубровачке Реuублuке 1, Београд 1951,277.

Од Милутиновог вреnеНl иnа виш~ пО'l1ена "венца" у СРПСКИ\1 пове­

• А. Solovjev, Coroпa regni 172; С. Новаковиh, :gЋнЬ.ц И ДИf<lДИМ4 У срйскuм

8 ТЈ5:>ж.ь~ друго крунисање СТСфlНОВО, које не би имало никакве везе са Римом,

9 Д)\1~нrilјан, Ж'НОТt сзе1l0га C!I"~Ylla и свеш(}га С2ве, ed. Ћ. Даничиh, Београд

броју случајева у KOНl(peтнOM значењу.10 Важно је, међутим, да у ово исто

10 А. SoIovjev, Сотоna regni 175.

тренутним потребама. Пронађена је јединствена формула 15 о ДВОСТРУКО1\1

ПреДУслов:и: за :и:зграђ:и:ваље доктр:и:не о двострукој КРУН:И: створени су

21 Ј. Тадић, Писма и уйушсшва Дубровачке Рейублuке 1, Београд 1935, 73.

у улози обновцтеља српског краљевства или царства, дубоки јаз их је делио

Бранковиhи, у XV веку представљани и примани као потомци Немаљиha. За наше питање

вању. У данцма опасности због млетачко-ђеновљанског рата 1378. они су

а5 Зборнин Константина Јиричена Ј, Београд 1959, 451.

црквеним круговима није озбиљно рачунало. Не треба ни подвлачити колико

с Орбинијевим казивањем. Нико се, колико нам је познато, није упитао да

37а Ј. Gelcich, Diplom:ztarium relationum Reipublicae Ragusanae сит reg1W Ниngаоое,

40а љ. СтојаНОВИћ, Повеље и uuсма 1, 421.

у Твртковој канцеларији употребљава израз "српска земља". Али документи

кру~шсања у Византији и западној Европи. За Босну је ипак произашло

41 љ. Стојановиh, Повеље u Йис.ма

у повељи за Дубровчане из 1378. срећемо и најраније забележену кра­

Љ. Стојановић, Повеље и йисма 1, 77.

Исти је случај и са изразом Западн:е стране у Твртковој ТИТУЛ;И. Ни

55 М. ДИНИћ, Срйска владарска шишула 10.

Сви ТВРТI<ОВИ наследници на босанском престолу били: су Стефани:

61a Щ~фань Сг~пань у свих пет сачуваних повеља за Дубровчане. љ. Стојановиli,

Твртко је у дубровачким документима бележен као rex Rassie, rex

67 Пажљивије разматрање веома бројних места у дубровачким записницима где

је одавно привлачио пажњу истраживача б0саНСI<е јереТИЧI<е црI<ве, I<аже се

72 Kniewa1d, Vjerodostojnost latinskih izvora о bosanskiт krstjaniтa, Rad 270

Положај се ПРОiV.еЕИО кад је Твртко почео да пружа подршку хрват­

81 Тhаllбсzу-S. Horvath, СоЈех Jajcza МНН DD 40, Budapest 1915. Уп. С.

бором самог Дабишу и натерао га да се одреI<не Далмације и XpBaTCI<e, Жиг­

Када је услед унутрашњих промена 1398. дошао на престо Остоја и

85 L. Tha1l6czy, Mantovai k6vetjdrds вuааn 1395, МТА Ertekezesek а t6rteneImi

Од тада Жигмунд за дуже време одустаје од своје концепције и не

91 L. Tha1I6czy, Studien 353.

политици није увек показивао лојалност према Угарској. 97 Поред тога он

97 С. Ћирковиh, Херцег Стефан 231, 234.

Насупрот општеприхваhеном мишљењу о Стефану Томашевиhу као

108 К. Јиречек, Исii10рија Срба 1, 320; 1I, 341.

једна круна краљевства, КОЈОЈ се указцвало нарочито поштоваље (љоме је,

109 М. Диниh, Државнu сабор 35.

Папа Евгеније IV је круну био послао То;nашу, али је она враћена у

114 М. Диниh, Државнu сабор 36, нап. 11.

118 М. Диниh, Државнu сабор 37.

О крунисању И круни као ин:сигнији се веома м.ало зна - то се јасно

119 М. Orbini, Il regno degli Slavi, Pesaro 1601, 358.

нова, истиче патримонијалне 121 црте у босанском државном животу. При

Босанска држава је чувала патримонијалне црте исувише дуго, имала

121 Термин "патримонијални" се овде не употребљава у оном смислу }(з}(о је схватан

122 V. Klaic, Poviest Bosne 150-151.

12' љ. Стојановиh, Повеље u йисма 1, 84.

чењу лежи, без сумње, схватање да је властела окупљена на сабору битни

132 Љ. Стојановиli, Повеље u йucма 1, 417.

рата са Остојом пренели куhу и земљиште на новог краља Твртка П. И њега

137 Љ. Стојановиh, Повеље и йисма I, 495-7.

доцније Дубровчани су краљу Томашу препоручивал:и хумску вл:астелу Вл:ат­

142 Lett. di Lev. 16, [. 161-161'.

24 Зборник Филозофског факултета

MELANGES MIHAILO DINIC

СПОМЕНИЦА МИХАИЛА ДИНИЋА

Од Милутиновог вреnеНl иnа виш~ пО'l1ена "венца" у СРПСКИ\1 пове

у повељи за Дубровчане из 1378. срећемо и најраније забележену кра

Положај се ПРОiV.еЕИО кад је Твртко почео да пружа подршку хрват

бором самог Дабишу и натерао га да се одреI<не Далмације и XpBaTCI<e, Жиг

доцније Дубровчани су краљу Томашу препоручивал:и хумску вл:астелу Вл:ат