ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА

БЕОГРАД

УЛОГА ВОДОНИКА У ОБНОВЉИВИМ ИЗВОРИМА ЕНЕРГИЈЕ СА

ФОКУСОМ НА ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВЕ НА МОРУ

Данило Ристовић ЕЛИН 47/21

Јануар 2022
 1. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

Апстракт:

Са повећањем свести за очувањем животне средине, почетком овог века

повећава се потреба за све већим бројем електрана обновљивих извора. Прикључењем
нових извора на мрежу, јављају се велики изазови на њихово променљиво снабдевање
снагом електричне енергије. Конкретно у случају ветроелектрана на мору, приликом
јаких и константних ветрова дешава се да се стварају велики губици енергије услед
дистрибуције, удаљености ветропарка и немогућности мреже да прими ту енергију.
Стога је кључно развити нове методе складиштења енергије, попут увођења хибридних
система, стварањем зеленог водоника електролизом воде. Водоник може да испуни
улогу складиштења енергије, па чак и да делује као носилац енергије јер има много
боље карактеристике од батерија и много лакше се складишти. Ветроелектране на
мору се суочавају са значајним растом и техничким напретком, па самим тим и
водоник има потенцијал да се комбинује са енергијом ветра на мору на неколико
познатих начина за помоћ у превазилажењу недостатака као што су високи трошкови
инсталације електричних преносних система и преносних губитака.

Кључне речи: зелени водоник; ветроелектране на мору; електролиза воде; обновљиви

извори енергије.

Увод:

Водоник је гас који се добија електролизом воде, има широку примену у

индустрији. У двадесетом веку добијање водоника се заснивало на коришћењу
фосилних горива и испуштањем великих количина угљен диоксида. Водоник у
садашње време се добија електролизом воде које је много јефтиније и без ослобађања
штетних гасова, што је погодно за синергију са ветроелектранама. Такав водоник
добијен електролизом воде се зове „Зелени водоник“ [1].

Растом свести о смањењу ослобађања емисија угњен диоксида и константним

растом обновљивих извора енергије, водоник добијен електролизом воде је идеалан
чинилац будућих ветроелектрана, посебно на мору.

Водоник је гориво које горивне ћелије користе да произведу електричну

енергију. Сагоревањем водоника се ослобађа топлота и ствара се вода. Зелени водоник
је идеалан за производњу и складиштење енергије услед немогућности да
ветроелектрана да произведу константну енергију, већ зависну од ветра. Зелени
 2. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

водоник у синергији са ветрогенераторима може да пружи константу производњу и

испоруку енергије енергетској мрежи.

Синергија ветроелектрана на мору и зеленог водоника се састоји из 3

компоненте: ветерогенератора, електролизерa, компоненти за складиштење водоника.

Електролизер може бити:

1. У ветрогенератору која користи десалинисану воду произведену из

десалинизатора и шаље водоник цевима на копно.
2. У централном чвору где се користи енергије целог ветропарка за један
електролизер и ту се водоник шаље цевима на копно.
3. На копну, где се електрична енергија подводним кабловима допрема до
електролизера који користи слатку воду за производњу водоника.

Електролизер користи горивне ћелије за производњу енергије услед смањења

производње енергије из ветра, а може да има улогу конвертера, коректора фреквенције
како би енергија била синхронизована са мрежом у коју се пушта. У овим случајевима
синергије поставња се систем у коме оператер одлучује да ли ће електрична енергија
произведена из ветрогенератора бити пуштена директно у мрежу или ће део енергије
отићи у мрежу, а део за производњу водоника [2,3]. Такав систем се зове хибридни
систем. Идеалан пример хибридног система је када је јак ветар и производња толика да
је пожељно поделити дистрибуцију енергије на мрежни систем и производњу водоника
зарад складиштења енергије за будуће потребе када буде мањак ветра па се енергија
буде додатно производила из горивних ћелија услед мањка снаге ветра [4].

2. КОМПОНЕНТЕ СИСТЕМА

Ветропаркови на мору

Испрва су ветропаркове чинили ветрогенератори којима су темељи усидрени

уједно и фиксирани у дно мора у плитким водама. Овако инсталирани ветрогенератори
чине већину инсталираних на мору у Европи. Нова технологија плутајућих темеља
расте и очекује се да ће премашити постојеће ветропаркове са усидреним тј. фиксним
темељима [5].

Фиксни темељи у релативно плитким водама су доста скупи за инсталацију.

Потребан је читав низ бродова, кранова, и осталих машина које учествују у подизању
 3. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

ветропарка. Огромни брод који са инсталираном машином мора да ископа и фиксира

темељ, затим кран који ће кулу и сваку компоненту посебно инсталирати уз помоћ
људи. Те компоненте су делови куле, гондола, лопатице. Све то изискује време, а време
је новац па самим тим је доста скупо. Постоји још један разлог зашто се тражило боље
решење. У Европи највећи потенцијал ветра је на местима где су дубине веће од 60м и
где фиксни темељи не могу да се инсталирају јер би то стварало додатне трошкове.

Плутајући темељи у ветропарковима су дефинитивно будућност јер могу да

искористе пун потенцијал ветра, свакако су удаљени од обале јер им то конструкција
дозвољава па уједно и искоришћавају пун потенцијал ветра. Драстично је јефтинија
инсталација ветрогенератора јер се користи други принцип инсталација. Код оваквих
темеља свака компонента ветрогенератора се инсталира на копну или броду тако да
кран само пребаци комплетни ветрогенератор са свим својим компонентама на темељ.
Све се то брже ради у односу на ветрогенераторе са фиксним темељима упрокос
чињеници да тежина ветрогнератора премашује 200 Т. Пошто је релативно нова
технологија, ветропаркови са фиксним темељима доста предњаче. Инсталисана снага
ветропаркова са фиксним темељима је 24,9 GW, док је инсталисана снага ветропаркова
са плутајућим темељима свега 62 MW у Европи.

Електролизер

Компонента која има улогу да развдваја атоме водоника и кисеоника из воде

назива се електролизер. Уз помоћ једносмерне струје и деминерализоване воде кроз
хемијски процес раздваја поменуте атоме при чему се добија водоник и кисеоник
високе чистоће. Постоје различити начини рада електролизера али свим је заједничко
да имају аноду и катоду који су одвојени електролитима и да производе зелени
водоник [6].

Алкални електролизер је тип електролизера који се састоји од две електроде и

катоде које су уроњене у електролит имеђусобно су раздвојене полупропустљивом
мембраном. Кроз електролизер се пропушта једносмерна струја при чему се на катоди
издваја водоник, а на аноди кисеоник. Технолошке предности процеса добијања
водоника алкалном електролизом чине да овај се овај поступак интезивно истражује. С'
обзиром да су алкални електролизери у широкој употреби већ деценијама уназад,
велике компаније су развиле пуно модела капацитета које се крећу од 1 КW до 125 MW
[6].
 4. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

Пемел електролизер има много предности од алкалног. Овај тип електролизери

има већи интезитет струје која оставља мале остатке на анодама и катодама, даје
чистији водоник, има приметно бржи старт. У синергији са обновљивим изворома
енергије, могућност лаког подешавања снаге која одговара условима и брзог старта су
две одличне карактеристике које омогућавају да ова технологија извуче максимум из
извора напајања услед прекида. Током периода искључења, потребне су мале количине
енергије за одржавање рада система [6].

Складишта водоника

Најефикаснија складишта водоника су складишта укопана у земљу, често

називана слане пећине [5]. Карактеристике оваквих складишта су многобројне:
 Ниски трошкови изградње и одржавања
 Ниска стопа цурења самог гаса
 Ниска активност бактерија услед соли

Друга врста складиштења је убацивање гаса у течном стању под притиском у

металне цистерне. Такав гас се назива ЛНГ „liquified natural gas LNG“. Гас се убацује
под притиском од 100 бара и количином од 70 kg/m3 [5].

3. КОНФИГУРИСАЊЕ СИСТЕМА ВЕТРОПАРКОВА НА МОРУ И

ЕЛЕКТРОЛИЗЕРА

Електролизер на мору значајно смањује губитке транспорта електричне

енергије. Ветропаркови на мору се суочавају са огромним губицима у трансимисији
електрчне енергије. Електролизер на мору тик уз ветропарк може да прими сву
произведену енергију и претвори је у зелени водоник уз помоћ десалинисане воде.
Слана вода мора да се десалинише ектерном компонентом и складишти у посебан
резервоар. Тако произведени водоник се транспортује кроз цевовод уз помоћ
компресора гасова који даје додатни притисак у цевовод и трансферује до складишта
на копну. Проблем оваквог система је што ветропарк и компоненте немају конекцију
са дистрибуцијом електричне енергије, зависе од ветра. Постоје одређени дани када
нема ветра а електролизер мора да остане у успаваном режиму, не сме да остане без
напајања. То је решено помоћним напајањем за електролизер и потребан је 1% снаге за
покретање истог [8].
 5. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

Фигура 1: хибридни систем

Електролизер на копну служи да прими енергију произведену са ветропарка на мору,
може да прими сву енергију или део енергије. Ово је хибридни систем који је веома
флексибилан и зависи од самог оператера где ће и колико вршити дистрибуцију
електричне енергије. Овакав електролизер користи слатку воду па није потребан
десалинизатор и резервоар за десалинисану воду [8].

Фигура 2: систем постројења водоника на копну.

 6. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

4. УПОТРЕБА ВОДОНИКА

Једно од својстава водоника које га чини тако занимљивим је широка лепеза

употребе у индустрији. Историјски гледано, производња водоника се заснивала на
фосилним горивима, тако није постојао подстицај за усвајање водоника као извора
енергије јер се добијањем истог ослобађао угљен диоксид.
Међутим, недавне студије предвиђају значајно смањење трошкова електролизера у
наредном периоду године, са могућношћу да зелени водоник постане конкурентан
водонику произведен од фосилних горива. Електролиза водоника такође може бити
одличан начин за смањење емисије штетних гасова, било да раде као складишта
енергије које ће помоћи када су обновљиви ресурси оскудни или смањењем емисија
изазваних другим загађујућим начинима производње водоника [9].
Зелени водоник у спрези са горивним ћелијама се може употребити за
генерисање електричне енергије. Водоник тренутно представља најбоље нефосилно
гориво за нека тешка возила која захтевају велико складиштење енергије и брзе стопе
пуњења, као што су камиони на дуге релације, аутобуси, хибриди возови дизајнирани
да саобраћају и на електрификованим и неелектрификованим железничким шинама, па
чак за обичан аутомобил, пошто пуњење резервоара водоника траје неколико минута.
Главне технологије горивних ћелија су полимерна електролитска мембрана, позната и
као протон. [10].
Водоник је веома запаљив гас, тако да је могуће убризгати мало водоника у
мрежу природног гаса без значајних модификација. Неки пилот пројекти су већ у
функцији. Мешавина од 20% водоника у локализованим мрежама природног гаса као
што су мале заједнице или универзитети. Неколико студија показују да ниска
концентрација водоника (навише до 15–20%) у мрежи природног гаса не повећава
значајно ризик повезан за коришћење гаса.
Вероватно најбоља индустрија за продају зеленог водоника је већ постојећа
индустрија за производњу самог водоника који се претежно користи у рафинеријама и
за производњу амонијака. Пошто је ова индустрија већ успостављена, извор водоника
се једноставно може постепено заменити зеленим водоником, док амонијак може бити
крајњи производ.
 7. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

5. ЗАКЉУЧАК

Водоник има многобројних примена у индустији. Мешање са природним гасом

и пуштање у гасну мрежу, као гориво за возила, пружа услуге складиштења енергије и
балансирања електроенергетске мреже. Последњих деценија, водоник је имао емисије
штетних гасова у његовој производњи. Из тог разлога потенцијал водоника није у
потпуности истражен. Међутим, услед недавног напредка електролизера и
уобновљивим изворима енергије, конкурентност зелених трошкова водоника брзо
расте и очекује се да ће се изједначити водонику добијеном на бази фосилних горива у
наредном периоду.

У поређењу са енергијом ветра на копну, ветар на мору је већег интезитета и

контантији је па може се рећи и постојанији, што га чини привлачнијим ресурсом за
производњу електричне енергије. Главни недостаци су били већи трошкови и технички
изазови повезани са дистрибуцијом електричне енергије до обале, иако се то
побољшало последњих година. Ветроелектране на мору се повећавају и ничу све даље
од обале. Развојем плутајућих темеља ветрогенератора, ветропаркови се могу
постављати у дубље воде, даље од копна, што омогућава да више локација буде
доступно за производњу електричне енергије.

Тренутно постоје два система за производњу водоника на бази енергије ветра на

мору, у којим не само да се производи електрична енергија и водоник, већ се балансира
мрежа у виду контроле и регулисања фреквенције. Први систем користи електролизер
на мору и водоник се производи, компресује и транспортује цевоводом до обале.
Главне предности су драстично мања цена подморског цевовода у поређењу са
подморским каблом, губицима електричне енергије.Други систем, електролизер се
налази на копну, тако да се електрична енергија производи на мору преноси се
електричним каблом на копно. Када струја стигне до обале, она може се продати
директно као електрична енергија када је цена висока током одређених периода или се
може снабдевати електролизер за производњу водоника када су цене електричне
енергије ниске. Предност је повећана флексибилност која се пружа оператеру.

Овај рад показује улогу производње зеленог водоника у индустрији обновљивих

извора енергије са фокусом на ветропаркове на мору. Шира употреба зеленог водоника
се очекује у будућности: јефтинији, дуготрајнији и ефикаснији електролизатори.
Штавише, интеграција горивних ћелија и електролизера на нивоу мреже може помоћи
 8. страна
ЗЕЛЕНИ ВОДОНИК И ВЕТРОПАРКОВИ
Данило Ристовић

у превазилажењу неких од изазова производње електричне енергије из обновљивих

извора енергије, попут контроле фреквенције и складиштење енергије.

Литература:

1. N. Muradov and T. Veziroglu, Int. J. - Hydrogen Energy

2. Panfilov - Underground and pipeline hydrogen storage

3. Miao, B.; Giordano, L.; Chan, S.H. Long-distance renewable hydrogen transmission via
cables and pipelines

4. Klarin, B. (2016). Energy Islands–Hybrid Off-shore Plants. Journal of Maritime &

Transportation Sciences

5. The European Marine Observation and Data Network (EMODnet)

6. Maslovara, S. L. (2017). Uticaj trokomponentnih jonskih aktivatora na povećanjе

energetske efikasnosti alkalnog elektrolizera.

7. Andersson, J.; Grönkvist, S. Large-scale storage of hydrogen. Int. J. Hydrogen Energy

8. Alassi, A.; Bañales, S.; Ellabban, O.; Adam, G.; MacIver, C. HVDC transmission:
Technology review, market trends and future
outlook. Renew. Sustain. Energy Rev.

9. IRENA. Green Hydrogen Cost Reduction: Scaling Up Electrolyzers to Meet the 1.5 _C
Climate Goal.

10. Clark II, W. W. (2008). The green hydrogen paradigm shift: Energy generation for
stations to vehicles.