Mašinska nauka – I deo

Prof. Sounak Kumar Choudhuri

Departman za mašinstvo

Indijski institut za tehnologiju Kanpur

Lekcija – 19

Pozdrav i dobrodošli na 19. sednicu dis usi e o ursu ašins a nau a. našo re odno sesi i raz ovarali
s o o e ono i i ašins e obrade i re li s o da e cil sva e roizvodn e da se roizvede završni deo sa
a nošdu veli ino završno obrado uz ini alne roš ove. a le ora o odabrati optimalne
ara e re rocesa da bis o dobili ini alne roš ove.

Postoje tri kriterijuma – ri eri u ini alni roš ova roizvodn e ri eri u a si alne s o e roizvodn e i
kriterijum maksimalne stope profita. Pod ovim podrazumevamo da za bilo ko i s u ara e ara obrade uve
dobi a o ini alni roša ili a si alnu s o u roizvodn e ili a si alnu s o u ro i a. a le ide a e da za
sva i od ovi ri eri u a ora o da rona e o ove ara e re o i de bi i o i alni ri o i a de ovi bi i
zadovoljeni.

(Pogledajte vreme slajda: 01:30)

Reci o rvo ri eri u e ini alni roš ova roizvodn e o e s o o eli da raz a ra o u osledn o lasi.
Ovde ora o da sazna o sve roš ove o i su u l u eni u roces obrade odre eno dela i onda ora o da
mini izira o a roša . a bilo o u o onen u cena o o adu de se sas o a i od roš ova - cena
materijala, zatim cena poravnanja i vremena mirovanja po komadu, cena obrade po komadu, cena promene
alata po komadu i cena alata po komadu.

Sada cena materi ala ne zavisi od uslova se en a er i osebno leda o na s an e se en a iu ovo

on re no slu a u s o re li da de o zbo ednos avnos i o leda i brzinu se en a. a le saznade o
o i alnu vrednos brzine rezan a ri o o se ože zadovol i i osebno ovaj kriterijum, odnosno kriterijum
ini alni roš ova roizvodn e.

Sada roš ovi odešavan a i vre ena irovan a a o e os a u nezavisni od uslova se en a ao š o su brzina
se en a ili o a ili dubina se en a i ovo se ože de inisa i ao vre e o rebno za sre ivan e i idealno vre e
u š o de bi i lavni lus ena rada. Sada cena obrade de bi i vre e obrade o noženo sa roš ovi a
koje imamo za to vreme, to je o i su reži s i roš ovi lus roša rada o o adu.

, znamo da je to i N se ože za eni i er e edna o brzini. a le ovo se ože za eni i brzino

i bide . zeli s o da re vori o e ar u ili e ar da bi edinica ona no o la bi i

u rupijama. Sada je ovde prikazano da je koje je .

Cena promene alata jednaka je broju puta kada menjamo alat u koliko vremena je potrebno svaki put koji
se ora o noži i sa š o reds avl a reži s e roš ove lus roša rada. a le oli o u a en a o ala
ože se dati š o e vre e obrade i a o o odeli o sa ve o ra an a ala a; ve ra an a ala a e T.

Sada iz edna ine ve a ra an a ala a zna o da se , C konstanta i C mogu uzeti kao . Sada odavde

ože o sazna i da e ve ra an a ala a jednak , V je brzina rezanja. Sada ože bi i edna o a o ovde

stavimo vrednost T koja je o de bi i izraz; da le ova izraz o i s o uzeli sa o

ovde de o raz a ra i brzinu se en a .

 (Pogledajte vreme slajda: 04:54)

Sada za cenu ala a o o adu onovo ora o da izra una o oli o u a en a o ala i o se ora
o noži i sa ceno ala a o o adu o a e . Ovde ora e bi i ažl ivi da ne bude u l u en er e o
roša ala a o i i a e. Koli o u a en a o ala i ora se o noži i sa ceno ala a o o adu.

je frekvencija promene alata; T smo saznali ranije, smo ranije saznali da je . Vrednost T smo

saznali kao . a le ovde za 1 T o de bi i i o se ora o noži i sa ceno ala a o o adu. Sada

vari abla o a na e na ras ola an u ao š o s o re li da raz a ra o brzinu se en a; o zna i da de o za

brzinu rezan a o uša i da rona e o o i alnu vrednos za o u de roša bi i ini alan. a le un ci a
o a de o i a i e R cena o o adu o a de bi i un ci a brzine.

To je jednako koja je nezavisna od brzine rezanja, koja je nezavisna od brzine rezanja, koja je data sa
delta u , ovo e vre e obrade o e s o ved izra unali ovo je vreme promene alata cena po
o adu i cena ala a o o adu. a le sve ovo s o saznali. Sabira o i za edno i aže o da e o un ci a
brzine rezanja koja je u osnovi cena po komadu.

a le i de o odvo i i u s islu , i ta o dal e. Tada de o dobi i optimalno V š o e o i alna

brzina rezan a. zede o rvi izvod ove edna ine ili cena o o adu edna a .
 a le a o uz e o rvi izvod ove edna ine ili rvi izvod un ci e u odnosu na brzinu rezan a dobide o
ovo. i a o a de bi i inus. Ova er in nede os a i er se odnosi na brzinu se en a i i ne zavise od
brzine se en a a se sklanjaju.

Sada ova lan de bi i o i e ons an an er ne zavisi od brzine se en a. a le brzina

se en a e ovde; a de o bi i . Sli no derivaci a ovo a de bi i o a ovde izlazi u ovo slu a u

i ovde de a o e bi i sli an. a le ovde e š o e cena ala a o o adu a ovde de u ova dva
faktora biti š o e reži s i roš ovi lus cena rada.

(Pogledajte vreme slajda: 08:22)

o i reuredi o i u ini o edna i a u ovo slu a u sve brzine o e de o ovde dobi i su o i alne
brzine er s o uzeli rvi izvod ove edna ine i iz edna ava o se sa a le isade o o i alno u svi i
slu a evi a reor anizovade o i i oš o e edna o ovi er ini de bi i oniš eni i dobi a o

.
 a le ovo de sada bi i reos alo bide i ovo de bi i o i u naravno i sli no ovo a oru ovde de

a o e bi i jer smo uzeli i za edni i. a le ovo e edna o i a o reši o u edna inu

nadi de o da e ⌊ ⌋ .

Ovde e naravno K ons an an n e ons an no i e ons an e o i u iz Te lorove edna ine ve a ra an a

ala a. Ove ons an e de naravno zavisi i od o binaci e ala a i a eri ala radno red e a. a le ovo e
kriterijum minimalne cene, a prema kriterijumu ini alne cene ovo e o i alna vrednos brzine rezan a.
o ože o da obradi o sa ovo brzino se en a onda de o dobi i o i alnu cenu i a o da os i ne o
ova o i u o i s o ved saznali ovde.

Dakle, sada ako nacrtamo krivu - na i-osi, ako stavi e u u nu cenu o o adu i ovde duž -ose a o s avi e
brzinu se en a o e brzina u o slu a u cena a eri ala bide ons an an; ne zavisi od brzine se en a.

S irivan e lus roša vre ena irovan a o i e o i a o e os a e ons an an za edno sa brzino

se en a š o zna i da a o se brzina se en a ovedava ne a u ica a na cenu a eri ala ili roša oravnan a
lus vre e irovan a. Još edno is ravi e da ovo ni e idealno ali ovo e vre e irovan a kada se zaustavlja
kada ne radi- mirovanje.

Da le ova dva roš a de os a i ons an na za i cena obrade; a o vidi e edna inu roš ova obrade o de bi i
nelinearna edna ina er s o videli da de cena obrade bi i u . Dakle, ovo je nelinearna
edna ina; na ova na in varira. Ka o se brzina rezan a ovedava roš ovi obrade de se s an i i. Slededi e
o i reds avl a vre ens u cenu ro ene ala a o o adu i onda de ovo a o e bi i nelinearna edna ina i
cena ala a o a e a o e nelinearna edna ina. Sva ova ri roš a - roš ovi ala a roš ovi ro ene ala a i
roš ovi obrade i a o nacr a o u u an roša o i e zbir svi n i bide ova riva.

Ovo e ro il u u ni roš ova i ovde de os o a i ini u i ova ini u u azu e na o da e ovo a a u

o o de o i a i o i u ovo e vrednos o i u a i na ovo o i alno vrednos i roša o i de o
i a i e ini u . s islu da a o s an i o ovu vrednos roša de bi i vedi ili ri vedo brzini od o i alne
brzine roša de onovo bi i vedi

Samo pri ovoj vrednos i brzine o a e edna a ovo i ade o ini alni roša . a le ovo e ono š o
odrazu eva o od ri eri u i a ini alni roš ova i ovo e o i alna brzina o o ože o dobi i
ini alne roš ove. I a e na u u ednu s var da ovde vodi o ra una sa o o brzini kao komponenti obrade.

Sli no o e a o e ože o sazna i o i alnu vrednos dodavan a i o i alnu vrednos dubine rezan a ri
o o de roš ovi bi i ini alni. o slu a u razu e e da se rvi izvod ora uze i u odnosu na o a ili u
odnosu na dubinu rezan a i edna ; u o slu a u vrednos o a de se dobi i ili d o a e dubina rezan a o a
de se dobi i bide o i alne vrednos i. a le ovde s o zane arili e ara e re se en a uzeli s o sa o
o i alnu brzinu i s odno o e a o e ože e dobi i o i alnu vrednos o a a i dubine rezan a.
 (Pogledajte vreme slajda: 13:48)

Po leda o slededi ri eri u o i e ri eri u a si alne s o e roizvodn e; i ovde de o vodi i ra una da

uz e o sa o o onen u brzine i videde o o a de biti vrednost optimalne brzine pri kojoj brzina
roizvodn e ože bi i a si alna. Sada da bis e i ali a si alnu s o u roizvodn e zna e da bi vre e
potrebno za izradu tog dela ili proizvodnju tog dela trebalo da bude minimalno.

Dakle, ideja je da saberemo sva vre ena o a su o rebna za izradu o dela i ini izira o o vre e a o bi
brzina roizvodn e bila a si alna. a si alna roizvodn a se ože os idi a o se u u no vre e o rebno
po komadu svede na minimum. Sada, ukupno vreme potrebno za izradu dela je jednako vremenu slaganja i
mirovanja po komadu plus vreme obrade po komadu plus vreme promene alata po komadu. Ovo su 3
o onen e vre ena o e su u l u ene u u u no vre e.

Dakle, vreme poravnanja je , vreme obrade za koje smo rekli da je , a vreme promene alata je o e se
ora o noži i sa bro e u a ada en a o ala . Jer s o uzeli ao vre e obrade o o adu ali ada
os avl a o vre e ro ene ala a a vre e ro ene ala a o o adu de bi i vre e ro ene ala a u bro
puta kada men a o ala i o e de ao š o s o videli bi i vreme obrade podeljeno sa vekom trajanja alata.
Dakle, ranije smo rekli da se ože sazna i na ova na in da e ovo edna o i se ože

napisati kao . Ovo s o a o e videli rani e. Sada za o i alnu brzinu ova edna ina e

u u no vre e o e e uze o a o uz e o rvi izvod o a i iz edna i o sa š o de na da i o i alnu

brzinu u odnosu na brzinu se en a.

o sada reši o ovu edna inu i u ini o e edna o ao u slu a u ri eri u a ini alni roš ova

dobide o o i alnu brzinu o a de bi i [ ] . Ovo e a o e vrednos o a e o i alna vrednos

brzine ali na ovo vrednos i dobide o a si alnu s o u roizvodn e ali ne i ini alnu cenu. a ini alne
roš ove u sva o slu a u ora o da oris i o ri eri u e ini alni roš ova i sa ovo vrednošdu
dobide o ini alni roša .

Ovo moramo imati na umu da je za svaki kriterijum vrednost optimalnih parametara jedinstvena. U s islu da
sa ovo vrednošdu o i u a ne ože o zadovol i i dru e ri eri u e ao š o su a si alna s o a ro i a
ili ini alni roš ovi roizvodn e.

(Pogledajte vreme slajda: 17:30)

Sli no o e za ri eri u a si alne s o e ro i a ože o da za iše o ovu edna inu ao ro i nu s o u

o a de bi i Sada e S iznos ri l en o o adu is l u u udi roš ove a eri ala i cenu o o adu. To
zna i da s o roizveli deo edinice i za oli o novca roda e o o š o e edno re u roda na cena inus
cena po komadu koliko smo napravili za proizvodnju tog dela i podeljeno sa ukupnim vremenom po komadu
oduzeto. Sada R koji smo saznali, ovo je cena po komadu; saznali smo ukupno vreme po komadu.

I reci o da e S ons an an zbo ednos avnos i; š o zna i da roda na cena ne lu uira i za ons an u S
zna udi R o i s o rani e izveli i zna udi vrednos o i s e a o e rani e izveli uzi a o rvi izvod ove
edna ine i iz edna ava o sa onda de e dobi i vrednos o i u a. O e sa ovo vrednošdu o i u a
ne ože o zadovol i i dru a dva ri eri u a ali de za ove ri eri u e bi i edins veno o e za a si alnu
stopu profita.

Sada ada dobi e o ove vrednos i o i u a ni e nužno da de o odi da oris i o ove vrednos i. Pos o e
odre ena o rani en a.

(Pogledajte vreme slajda: 19:03)

s islu da os o e odre ena o rani en a a si alne sna e sile o rani en a brzine i o rani en a vibraci a
o rani en a završne obrade ovršine. Sa o da va da ri er da se o rani en e a si alne sna e – snaga
ože izra una i na osnovu ovo a o e ons an a , V je brzina, f je pomak i d je dubina rezanja,
su ons an e. Sada reci o da e sna a o rebna za ašins u obradu .
Prema o i alno brzini a o dobi a o sna u više onda ora o da s an i o u vrednos o i alne brzine da
bismo dobili vrednost potrebne snage, . To zna i da sna a dobi ena izra una o o i alno brzino ne
ože bi i veda od sna e o u obezbe u e lavni o re a ili o or ašine

a le ovo e sna a ašine. ašina de bi i diza nirana sa ovo sna o i sna o o u ože o izra una i
o rebnu za roizvodn u re a o i alno brzini o u s o izra unali iz e ono i e obrade. o e a sna a
izra una a iz e ono i e obrade veda onda ora o da s an i o vrednos ili vrednos da bi s an ena sna a
od ovarala snazi ras oložive ašine - ovo e a si alno o rani en e sna e.

(Pogledajte vreme slajda: 20:46)

Sli no o e i ade o o rani en e brzine; er de vedina ašina ala i i a i a si alnu brzinu i ini alnu
brzinu. Ne ože e re ora i i a si alnu brzinu er o ašina ne dozvol ava. ini alna brzina e o rani ena
or iran e ivice i a o e o i u o i s e izra unali vedi od a si u a ora e a s an i i. o e an i
od ini u a ora e a oveda i. a le ora e da rila odi e ove vrednos i da bis e dobili ravu vrs u
izrade. Sli no i a o o rani en e sile i vibraci a; o onen e ašine su ro e ovane za a si alno
dozvol eno o ereden e iznad o e de otklon rada alata biti prevelik.
 a le o odu ove or ule saznade e silu rezan a. Sila se en a de bi i diza nirana u s ladu sa ašino i a o se
is os avi da e an e ili više re a o i alno brzini o u s e izra unali onda ora e da e odesi e. To je
osnovna ide a o a s o i iza rila o avan a.

(Pogledajte vreme slajda: 21:55)

Kona no i a o ri eri u e završne obrade. Kri eri u završne obrade ovršine aže da u u na završna
obrada ovršine reba da bude an a od ove vrednos i. I a o s avl an e o i u a o i e rani e izra una iz
e ono i e vidi e da ova edna ina ni e zadovol ena onda ora e da rila odi e o i u da bis e zadovol ili
ovu edna inu; o es ra avos ovršine reba da bude an a ili edna a ons an i , dovedite na stepen
neke snage koja je konstantna i V na stepen koja je neka konstanta.

a le o e ono š o odrazu eva o od o rani en i a na o onen e za se en e i š a od da s e izra unali

iz e ono i e ašins e obrade oni ora u bi i rila o eni u odre eno meri da bi ovi kriterijumi bili
zadovoljeni.
(Pogledajte vreme slajda: 22:50)
Ovde na ovi sla dovi a š a od sa re ao na isano e ovde. a le ože e i ro i a i.

(Pogledajte vreme slajda: 22:54)

Sada a de da raz ovara o u ra o o er i i as e i a ašins e obrade a ovde du osebno raz ovara i

o izvori a s varan a o lo e a o se o lo a dis ribuira i a o eri i e era uru u zoni s ican a er e o
veo a eš o iz eri i. Kada eri e e era uru er oele en o na ri er eride e e eraturu u zoni
se en a ali ne ože e o edina no da eri e e era uru se en a u zoni s ican a ili e era uru se en a u
dužini on a a ala a za s ru o ine.

a le ora e anali i i sazna i roz odel a o izra una i e era uru. Pa re sve a reci o da iz ovo
di a ra a zna o da se vedina o lo e eneriše zbo las i ne de or aci e o a se dešava u zoni s ican a.
Zbog toga se stvara 80 do 85 procenata toplote.

Slededi izvor enerisan a o lo e e ren e zbo s ru o ine o a se rede duž reda. a le u dužini on a a
strugotine-alata se eneriše o o 1 do o lo e. I ona no i a o rl an e bo ne ovršine sa ved
obra eno ovršino i do rinos ovo ren a e o o 1 do 3 .
Sada, izvori toplote su zona smicanja – o lo a o a nas a e usled las i ne deformacije radnog materijala,
interfejs alata – o lo a nas ala usled ren a iz e u rebene ovršine ala a i s ru o ine i ona no in er e s
radni ala o i e o lo a o a se s vara usled ren a iz e u bo ne s rane ala a i radno red e a.

a le oš edno na vedi do rinos e las i na de or aci a o a se avl a u zoni s ican a. Sledede e on a na

ovršina ala a za s ru o ine ovde se eneriše o o 1 do rocena a o lo e i 1 do 3 rocen a o lo e se
eneriše usled rl an a bo ne s rane sa ovršino ašine. Sada rani e s o a o e raz ovarali o o e da ada
se brzina rezan a ovedava e era ura ras e nelinearno.

na i √ . Kada se brzina rezan a ovedava o lo a se ovedava. už i-ose imamo procenat ukupne

o lo e roizvedene usled ašins e obrade. a le u u na o lo a zna i da e o zbo las i ne de or aci e
zbo ren a iz e u s ru o ine i rabl ive ovršine ala a i ren a iz e u bo ne s rane i obra ene ovršine.

Dakle, ukupna toplota od 100% je ovde i od ukupne toplote, toplota koju nosi strugotina e a si alna. a le
vedinu o lo e renosi strugotina. Ovo je otprilike 80% toplote koju nosi strugotina. Sada oko 15% ide na alat,
a ostatak ide na radni komad.

a le ao š o razu e e da de o o obrade s ru o ina de bi i na o li a ored o a de bi i ala a ored o a

de bi i radni red e . Strugotina se za reva zbo las i ne de or aci e u zoni s ican a.

a le na on š o se za re e i a si alna o lo a se eneriše u zoni s ican a vruda s ru o ina de se dal e

zagrejati trenje iz e u s ru o ine i rabl ive s rane ala a. Ovo e eno en o i za ravo ora e da razu e e
kako nastaje temperatura.

(Pogledajte vreme slajda: 27:25)

 ai da vidi o a o se ože sazna i rose na e era ura ravni s ican a. Ovo e er i i odel o odu
oe ože o roceni i anali i i sazna i o a se e era ura avl a u zoni s ican a.

Sada rose na e era ura u ravni s ican a ože se roceni i iz brzine o o se ener i a s ican a roši duž
ravni smicanja. Dakle, primenjujemo silu smicanja, primenjujemo napon smicanja i ta energija smicanja se
roši duž ravni s ican a. a le duž s i ne ravni de se s vara a si alna o lo a a i ovde o ušava o da
sazna o o lo u o a se eneriše osebno u zoni s ican a. Ovde e ener i a s ican a edna a . Ranije
s o saznali da e s eci i na ener i a edna a roizvodu brzine i brzine. Is a s var ovde - ovo je energija
smicanja.

a le ener i a s ican a de bi i roizvod sile s ican a i brzine s ican a. Sada zna e da de sila s ican a delova i
duž s i ne ravni obrade. a le s i na ravan e ovde i a o se seda e uradili s o o u r ov evo ružno
dijagramu da je aralelan sa s i no ravni i ovo delu e duž s i ne ravni.

a or o onalno se en e zbo rans or a edna ina o lo no o a se ože napisati kao

a de da vidi o š a e o. Sada raz išl a o o or o onalno rezan u au or o onalno rezan u de o sazna i

kako se proizvodi temperatura.

Sada se temperatura proizvodi zbog transporta. A zbog transporta, ovo je formula koja je dobro poznata u
termotehnici da je gustina u neise ena debl ina. b e širina obra a e s eci i na o lo a je radna
̅
brzina, je temperatura koja nas zani a odnosno e era ura o a se eneriše u ravni s ican a. je
temperatura okoline.

ovo edna ini ono š o e izraženo e da e o lo a o a se eneriše edna a b š o e udeo o lo e o i ide do

strugotine koji iznosi oko 0,8 ao š o sa re ao da oko 80 procenata toplote ide u strugotinu, a ao š o
smo rekli e ener i a s ican a o a se roši.

a le oš edno za or o onalno se en e zbo rans or a ovo e edna ina o u zna o iz er o e ni e i ovo

e o lo a o a se ovde eneriše ovo edna ino od e a de udeo o lo e o i ide u s ru o ina de biti 0,8 i
o iva u ener i i s ican a o a se roši. na i a le ože o ovo za eni i.

Sada iz ove edna ine ože o o sazna i ̅ š o e e era ura o a se avl a u ravni s ican a o a de bi i

jednaka 0,8 š o e be a o u s o uzeli deo o lo e ide u strugotinu. . Ovo e s eci i na o lo a i brzina

radno red e a. a le ovo de bi i lus bez obzira na e era uru o oline.

Sada, zna o od r ovca da e . o se seda e u di a ra u r ova o ru a re li s o da se ože izrazi i

kroz i . Dakle, ovo je ekvivalentno i ovo je ekvivalentno . Dakle, s o a o e saznali iz sinusno
ravila a o se seda e a onda stavljanjem vrednosti i sazna e o da e ovo ona na edna ina roizvedene
o lo e ili e ovo rose na e era ura ravni s ican a. Ovo e edini na in da se anali i i sazna rose na
e era ura u ravni s ican a er ne ože o eri i ovu e era uru ao š o sa rani e re ao. O os ali
s vari a de o raz ovara i na slededo sednici. vala na ažn i.