УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У СОМБОРУ

НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ

Семинарски рад из предмета Историја писма, књига и библиотека

Студент: Ментор:
Магдалена Боснић Проф. Др Карла Селихар
20/14/006

Сомбор, 2022
САДРЖАЈ

УВОД ...............................................................................................................................3

ИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКЕ ..........................................................................................4

 ФИЛИП V ...........................................................................................................4
 КАРЛО III ...........................................................................................................5
 ЖОЗЕФ БОНАПАРТА ......................................................................................5
 ФЕРНАНДО VII .................................................................................................6
 ИЗАБЕЛА II ........................................................................................................6
 ХУАН КАРЛОС I .............................................................................................. 6

БИБЛИОТЕКА ДАНАС ................................................................................................7

ФОНД БИБЛИОТЕКЕ ...................................................................................................7

ИЗГЛЕД БИБЛИОТЕКЕ И ЊЕНА ОДЕЉЕЊА ..........................................................7

КОЛЕКЦИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ ........................................................................................8

ЗАКЉУЧАК .....................................................................................................................8

ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................................9

2
УВОД

,,Књиге нису значајне само као вредни предмети, нити су само

инфромативни материјал. Долази време у коме ће књиге и све друге публикације,
темељи знања и истраживања, бити обасјане новом светлошћу - престаће да буду само
преносиоци знања и начини комуникације, да би се претворили у друштвена огледала;
неће бити само порука већ и сведочанство, неће вредети само по свом садржају, већ ће
самим својим постојањем припадати културном наслеђу“ 1

Свака национална библиотека је централна, општенаучна и матична

библиотека у својој земљи. Она је носилац библиотечко-информационог система у
националним оквирима. Национална библиотека има задатак да прикупља, обрађује,
чува и даје на коришћење библиотечку грађу коју је створио један народ, или ону
библиотечку грађу која се односи на тај народ без обзира на ком језику или месту је она
настала. Овим задацима које национална библиотека извршава, она остварује
целовитост и комплетност фонда као културног добра које настоји да чува доживотно.
Свака национална библиотека у свом начину набавке прима и обавезан примерак ради
очувања целокупне издавачке продукције у тој земљи. Национална библиотека треба да
,,представља културну жижу која превазилази садашњост и, утолико што чува ,,грађу“,
сеже у прошлост. Она сеже и у будућност, тиме што преноси људско знање будућим
генерацијама“.2

Кроз националну библиотеку се гради људски идентитет, јер садржај који

национална библиотека чува ,,мора подстицати ум, изазивати оригинално размишљање
и предочавати нове начине гледања на свет“.3 Кроз националну библиотеку свако од
нас може боље да упозна свој свет, али може и да гледа свет очима других људи који су
оставили веома значајне трагове и искуства. У националној библиотеци је свака реч
важна. У њој се спајају светови који су грађени речима и обликовани од стране вредних
и креативних људи.

1
Вела Николић, 1962-, ,,Национална библиотека Шпаније: три века на историјском путу дугом 250
километара“, Глас библиотеке, бр. 19 (2012): 115, преузето 13. 11. 2022, https://cacak-
dis.rs/izdanja/casopisi/glas-biblioteke/.
2
Piter Brofi, Biblioteka u dvadeset prvom veku (Beograd: Clio, 2005), 33.
3
Brofi, Biblioteka u dvadeset prvom veku, 7.

3
 Постоји онај чувени цитат чији аутор је Хорхе Луис Брохес, а он гласи: ,,Рај
сам одувек замишљао као неку врсту библиотеке“. И стварно, када погледамо колико
невероватних библиотека у нашем свету постоји, просто пожелимо да у њима заувек
останемо. Веома је тешко изабрати једну која је другачија и боља од свих, јер свака
носи своје трагове посебности.

Библиотека има свуда у свету. Оне постоје од давнина. Када размишљамо

како је све почело, од саме идеје да се нешто написано сачува, па све до данас, када
библиотеке чувају многе писане, штампане и електронске библиотечке материјале,
схватимо колико је библиотека напредовала, а исто тако, можемо да осетимо исту ону
драж коју су осетили и многи људи вековима пре нас. Сви ти животи наших предака
сачувани су управо у библиотекама, и када залазимо у њихове оставштине, осећамо као
да су сви они ту са нама, живи и постојани. Библиотеке су у многим државама једне од
најстаријих културних институција. Стога ми је посебну пажњу привукла најстарија
институција Шпаније, Национална библиотека Шпаније.

ИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКЕ

 ФИЛИП V

За време владавине краља Филипа V, првог шпанског краља из династије

Бурбона, у периоду од 1700. године, па до 1724. године, Шпанија је доживела процват.
Дошло је до развоја културе, науке, уметности, политике, економије. У ову државу је
упливао дух просветитељства. Захваљујући владавини овога краља, који је на власт
дошао након дугогодишњен рата због наслеђа између Хабзбурговаца и Бурбона,
настало је место где су се почели прикупљати фондови књига како из Шпаније, тако и
из Француске. Тако је Филип V одобрио да се 29. децембра 1711. године оснује
Краљевска библиотека. Годину дана касније, 1712. године Краљевска књижара
почиње да ради на штампању и издавању књига. Сама библиотека имала је циљ „ да
оживи историјско приповедање и да изнесе на видело инстинске корене шпанског
народа и монархије“.4

4
Николић, ,,Национална библиотека Шпаније: три века на историјском путу дугом 250 километара“: 117.

4
 У библиотеци су се налазиле књиге које су донесене из Француске, а било
их је преко 6 000. Такође су се у библиотеци налазиле и књиге шпанских племића, али
и приватне колекције шпанског краља Филипа IV и Филипа V. Тада је већ краљевска
библиотека имала у свом фонду 28 424 штампане књиге, 1 282 писана документа и 20
000 ордена. Краљевска библиотека је отворила своја врата 1. марта 1712. године, а
почела је да буде јавна и доступна свим грађанима 1716. године, након што је краљ
Филип V потписао декрет за њено отварање. Од 1716. године је уведен закон о
обавезном примерку, где ће свако ко је платио штампање књига, бити дужан да достави
по примерак свега што је штампано, без обзира да ли је аутор, издавач или штампар у
питању. На тај начин је Краљевска библиотека знатно увећала свој фонд. Краљ Филип
V умире 1746. године, a акон њега долази на власт његов син, краљ Фернандо VI.

Своју уређивачку делатност, Краљевска библиотека први пут презентује у

делу Кристобала Родригеза Универзална библиотека шпанске полиграфије 1738.
године. У мају 1750. године је Краљевско веће донело одлуку да Краљевска библиотека
има право да увећа своју збирку на начин што ће саставити списак расположивих књига
од књижара које се затварају. Затим ће библиотека имати право да узме све те књиге
које њој недостају у фонду. И заиста, на тај начин је ова библиотека додатно увећала
свој фонд.

 КАРЛО III

Након смрти краља Фернанда VI, 1759. године, на власт долази нови краљ,
Карло III. Карло III је 1761. године одобрио устав који је написао главни библиотекар у
тадашњој Краљевској библиотеци, Хуан де Сантандер, у коме стоји да главни
библиотекар уједно постаје и директор саме библиотеке. Од тада се билиотекари
сматрају слугама Краљевске библиотеке, или другачије речено слугама Краљевске
куће, и они тада добијају посебне привилегије и посебан утицај. Те исте године је
основана и краљевска штампарија која повезује уређивачки рад Краљевске библиотеке
са најистакнутијим штампарима, граверима и књиговезцима тога времена.

 ЖОЗЕФ БОНАПАРТА

Од 1808. године, па до 1813. године у Шпанији траје владавина Жозефа

Бонапарте, Наполеоновог брата. Како је Краљевска библиотека за све време до тада
била близу Краљевске палате, због проширења трга испред саме Краљевске палате,

5
библиотека је морала да се пресели на друго место, тачније у манастир Тринитариос
Цалзадос (шп. Trinitarios Calzados).

 ФЕРНАНДО VII

Наставак владавине Бурбонске династије и долазак краља Фернанда VII на

власт, поново сели Краљевску библиотеку из манастира. У октобру 1819. године
библиотека се отвара за јавност поново у Палати, а затим се 1826. године она поново
премешта, и то у у кућу која је припадала маркизу од Алканицеса, у близини претходне
локације. Данас се на том месту налази Банка Шпаније.

 ИЗАБЕЛА II

Израђен је први јавни каталог библиотеке 1829. године, а 1836. године

Краљевска библиотека мења свој назив и постаје Национална библиотека, за време
владавине краљице Изабеле II. ,,Колекције Библиотеке значајно су обогаћене у 19. веку
када је дошло до конфискације и када је много библиотечке грађе која се налазила у
манастирима и другим религиозним установама припало Библиотеци“.5 Следеће године
се формирају научне и уметничке комисије које ће да одаберу дела из манастира која
треба да се доставе библиотекама или музејима или једноставно да се да на лицитацију.
Овом приликом се из манастира у Националну библиотеку допремило око 70 000 дела.
Краљица је 21. априла 1866. године ставила први камен Националне палате музеја,
архива и библиотеке, на данашњем седишту Народне библиотеке. Пројекат за изградњу
библиотеке је извео архитекта Франциско Јарено Аларкон. Већ 1876. Национална
библиотека поседује 300 000 књига, 200 000 брошура и 300 000 рукописа.

 ХУАН КАРЛОС I

Више од 100 година касније, зграда Националне библиотеке је проглашена

1983. године националним историјско-уметничким спомеником. Краљевским указом из
1991. године усваја се Статут Националне библиотеке као самосталног организма. У
библиотеку је 1993. године стигло првих двадесетак лаптопова, а 3. маја 1996. године
почиње са радом и први сајт Националне библиотеке Шпаније. На сајту библиотеке је
2008. године објављен портал Дигитална хиспанска библиотека и од тада се може
приступати сваком материјалу који је библиотека дигитализовала. Током последњих

5
Нав. дело: 117-118.

6
месеци 2011. године и целе 2012. године, Национална библиотека покренула је низ
свечаних догађаја посвећеним тристогодишњици од оснивања библиотеке.

БИБЛИОТЕКА ДАНАС

Национална библиотека Шпаније је зависна од Министарства културе. Она

је и под краљевским надзором, иако има свог директора на врху. Директор библиотеке
је Ана Сантос Арамбуро која је од 2013. године на тој позицији. Ова библиотека данас
поседује и чува више од 28 милиона библиотечких јединица које су настале на
територији Шпаније. Ова библиотека чува невероватно много библиотечког материјала
који су од непроцењиве вредности. Библиотека врши набавку путем обавезног
примерка, куповином, разменом и поклоном, тј. она ужива сва четири вида набавке
библиотечке грађе. ,,Огроман депо, у коме дужина полица износи 250 километара,
проширен је 2000. и 2009. године, потпуно аутоматизован и омогућава да се врло брзо
пронађе сваки тражени примерак“.6 Библиотека сарађује са другим библиотекама и
културним установама широм света. Она врши размену са многим националним
библиотекама, па и са Народном библиотеком Србије. Библиотека је IFLA чланица.
Данас се у шпанској библиотеци чувају најзначајнија дела шпанских писаца попут
Сервантеса, Фернанда од Рохаса, Мариа Варгаса Љосе, Балтазара Грациана итд.

Поред свега, библиотека је данас активна и на друштвеним мрежама попут

фејсбука, инстаграма, јутјуба и твитера.

ФОНД БИБЛИОТЕКЕ

У библиотеци се тренутно налази око 28 милиона библиотечких јединица,

од којих је 23 000 рукописа и 2 298 инкунабула, 150 000 наслова старих штампаних
дела у електронском каталогу, 100 000 бакрописа, 600 000 гравура, цртежа,
фотографија и мапа. Библиотека има и око 158 000 наслова из новина и часописа. Сваке
године ова библиотека има велики број нових књига, и других публикација.
Електронски каталог који библиотека има данас има преко 4 милиона наслова и 8
милиона јединица из многих области.

ИЗГЛЕД БИБЛИОТЕКЕ И ЊЕНА ОДЕЉЕЊА

6
Нав. дело: 118.

7
 Национална библиотека Шпаније се налази у Мадриду, главном граду
Краљевине Шпаније. Библиотека се налази у близини парка Ел Ретиро и Тријумфалне
капије Алкала. Библиотека је четвртастог облика, једноставне, али веома елегантне
грађе. Испред улаза се налазе дугачке степенице и шест статуа од којих је једна статуа
Алфонса X, краља Леона и Кастиље, статуа Мигела де Сервантеса, шпанског песника,
драматурга и прозног писца, и др. Унутар библиотеке се налазе следећа одељења:
Референсно одељење, Сектор координације колекцијама, Одељење библиографске
баштине, Одељење лепих уметности и картографије, Одељење за музику и
аудиовизуелни материјал. У референсно одељење се убрајају сале за библиотечке
документације, сала за библиографску информацију, сала за периодику.

КОЛЕКЦИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ

,,Колекције Националне библиотеке Шпаније огледало су шпанског

друштва, историје, културе, али и светске културне баштине“. 7 На сајту ове библиотеке
можемо да видимо велики број колекција, од инкунабула, музика, цртежа, географских
карата и мапа, па до манускрипата, рукописа, бакрописа. Посебну пажњу ми је
привукла колекција екслибриса. Веома важан екслибрис је онај који је Гоја направио
Ховељаносу, а који се чува у овој библиотеци.

ЗАКЉУЧАК

Шпанска библиотека је једна веома богата институција, која обавља све оне
функције које је дужна да обавља свака друга национална библиотека. Она чува оно
што ће народ Шпаније, али и цели свет да памти. Ова библиотека је вековима градила
своју будућност како би могла данашњем свету подарити прошлост. Она не само да
даје изворе прошлости и истине, она отвара очи и даје крила свакоме ко жели да завири
у тајне које она чува. Библиотека заиста уме да буде рај.

7
Нав. дело: 124.

8
ЛИТЕРАТУРА

1. Brofi, Piter. Biblioteka u dvadeset prvom veku. Beograd: Clio, 2005.

2. Николић, Вела, 1962-. ,,Национална библотека Шпаније: три века на
историјском путу дугом 250 километара“, Глас библиотеке, бр. 19 (2012): 115-
128. (преузето 13. 11. 2022), https://cacak-dis.rs/izdanja/casopisi/glas-biblioteke/.

Преузето са сајтова:

www.bne.es