Milorad Brkić - Sjaj i beda sportske mafije

PREDGOVOR

Sport kao najšira i najrasprostranjenija društvena aktivnost, pretežno se posrnatra sa aspekta

rezultata, takmičenja, pobeda i poraza, ili pak kao bavljenje fizičkim vežbanjem najmladjih
u školama,
društvima, kampovima, ali i starijih u vidu organizovane, ili spontane rekreacije, potrebne za održav
anje zdravlja i fizičke spremnosti svih kategorija gradjanstva. U tom pravcu je i usmerena
pažnja najvećeg dela institucija koje se bave organizovanjem rada sportskih subjekata, a
posebno sportskih saveza, društava, klubova, sekcija.
Ako se tako posrnatra, široka sportska aktivnost predstavlja obiman sektor koji je pod parolom "spo
rt sportistima" ostao na vetrometini bez odgovarajućeg, organizovanijeg odnosa nadležnih
državnih, društvenih i drugih zvaničnih organa zaduženih za praćenje svih pojava koje
prožimaju sport. Drugim rečima sport je ostao na margini interesovanja državnih organa,
iako se često čuje da se radi o "najvažnijoj sporednoj stvari na svetu". Zahvaljujući opštoj
nebrizi nadležnih organa za praćenje aktivnosti nevladinih organizacija, sport je i
pored retkih visokih medjunarodnih postignuća, prepušten samom sebi, da ga vode ljudi raznih mor
alnih i političkih profila, koji su ušli u rukovodstva sportskih organizacija i institucija, da
uredjuju odnose za koje su ili nedovoljno stručni, ili vodjeni isključivo ostvarivanjem
ličnih, a najčešće nezajažljivih interesa,. Sport u najširem smislu, osim časnih izuzetaka,
vode ljudi, možda pojedini sa solidnom sportskom prošlošću, ali sa sumnjivom, bolje
rečeno kriminalnom sadašnjošću. Za veliki deo bogom danih funkcionera sport je prilika da
se steknu enormna bogatstva na račun naroda i države, da se prisvajaju sportske institucije,
objekti, tereni, poslovni prostor ... Za ostvarenje takvih ciljeva ne biraju se sredstva -
od "običnih" zloupotreba, falsifikata, prevara, pljački, do najtežih krivičnih dela kao što su
ucene, otmice, nasilja, fizički obračuni, pa čak i ubistva. Shvativši da se oko sporta dogadjaju
sve veće i strašnije kriminalne radnje, a da pri tom zvanični državni organi nadležni za
otkrivanje, suzbijanje i kažnjavanje protivzakonitog delovanja sve jače
sportske mafije prećutno ili otvoreno u tome učestvuju, novinarski istraživački tim Tabloida pokren
uo je
u 2005. godini seriju članaka u kojima je izneo činjenice i ukazao na ličnosti koje su doprinele da se
veći deo vrhunskih sportskih institucija i organizacija kriminalizu
9

je i postane žarište opasnog udruživanja za podrivanje ne samo sporta nego i društva u

celini. Kroz višemesečnu seriju natpisa izneti su podaci i neoborivi dokazi o postojanju
sportske mafije koja bez kontrole, a često i uz pomoć nadležnih državnih organa, otima
dobra i rezultate od opšteg značaja
pribavljajući za sebe ogromno bogatsvo izraženo u milijardama Evra.
u ovoj knjizi koja je namenjena celokupnoj javnosti prezentirani su napisi i dokumenta
koja ukazuju na veliki broj krivičnih dela sportske mafije koju predvode poznate ličnosti
iz javnog života. Sa ovim su nadležni državni organi i institucije vrlo dobro upoznati, što
kroz svoje aktivno učešće u opisanim
kriminalnim radnjama, što preko medija i prijava koje su im uredno dostavljane.

U ime najšire javnosti, koja ima pravo i želi da zna koliko i kako se otimaju ogromna
sredstva, zahvaljujemo pre svega istražnim organima i drugim državnim službama koje su
omogućile istraživačkom timu Tabloida da dodje do podataka, dokaza i činjenica koje
prezentiramo u tekstovima koji slede.
Javnost opravdano očekuje da se najveći kriminalci koji se kriju u sportu uskoro nadju pred licem
pravde. Tabloid list protiv mafije. Beograd, januar 2006. godine.
10

AKTUELNA POLITIKA PROTIV INTERESA SPORTA

.1

Projektovanje celokupnog razvoja jedne zemlje predstavlja mnogo kopleksniji posao nego
što je
projektovanje jednog stambenog naselja, novog automobila, ili najbržeg kompjutera. Za te
poslove
nema škole, jer ni jedna struka ne osposobljava za poziv državnika ili barem političara. Politički pro
blemi se razlikuju od matematčkih koji su svi ovako ili (približno) onako rešivi. Za razliku
od matematičkih, politika se bavi problemima koji imaju praktično beskonačno mnogo
rešenja medju kojima vrhunski
političari i državnici nepogrešivo biraju najoptimalnije puteve kojima vode svoje narode ka boljem
sutra. Kriterijum njihove uspešnosti može da se svede na jedno pravilo ništa ne uspeva
kao uspeh. Politički problemi se najčešće sami nameću i svima su vidljivi, ali samo
najsposobniji mogu da sagledaju i nepogrešivo dijagnostikuju stanje, izaberu optimalne
strategije i beskompromisno istraju da uočene probleme reše. Oni koji su u tome posebno
uspešni, svojim delovanjem sebi obezbedju me sto u
nacionalnoj ili svetskoj istoriji. Za takve ljude, što je veći problem to je veća slava koja će ih pratiti.
Da li naša zemlja ima probleme. Pa mi ne znamo šta ćemo sa problemima kojima smo
opterećeni. Možda najveći i najteži medju njima je činjenica da smo kao država i nacija u
svetu prokaženi, da više nemamo prijatelja spremnog da pomogne, da nas doživljavaju kao
kugu čovečanstva, da se običan gradjanin sveta pita zašto svet oko te rupe na Balknu ne
podigne zid i s vremena na vreme eventualno
preko njega prebaci neku humanitarnu pomoć ako smo i to zaslužili. Sve je ovo posledica jedne pog
ubne dugogodišnje politike koja je uporno i autistički vodjena. Narod, koji se po pravilu nikad
i nigde baš mnogo ne pita, više nije mogao da izdrži ovo stanje nacionalnog poniženja i
po cenu opstanka i života se izborio za promene. Dakle, tražilo se i čekivalo da se
pogubna državna politika iz korena izmeni i stavi u funkciju državnih i nacionalnih
interesa. Ste se
desilo? Da li su promene zaista nastupile? Ostavljamo da na ovo teško pitanje odgovore analitičari k
oji se time profesionalno bave. Mi ćemo analizirati sport kao jedan, naizgled mali segment,
ali uvereni smo izuzetno značajan.

11
Spremni smo da s pravom konstatujemo i da se hvalimo kako je sportski proizvod ove zemlje jedini
medjunardno prepoznatljiv proizvod, ali s druge strane ne prikazujemo interes da sport i
sportske rezultate stavimo u funkciju promene slike o nama. Nema ozbiljne državne svesti
da su sportisti naši
najbolji ambasadori koji će svetu objasniti da nismo onakvi kakvim nas naši političari svojim pogub
nim delovanjem prikazuju.
Svetski priznati i poznati eksperti sport svrstavaju u jednu od najprofitnijih aktivnosti, što potvrdjuj
u
i zvanični statistički pokazatelji. Ekonomske efekte koji proizlaze iz sporta, naši političari ne samo
da ne prepoznaju i ne stimulišu, nego se prema ovoj oblasti odnose kao potpune neznalice,
a kada je potrebno i zloupotrebljavaju ga u cilju ostvarivanja ličnih interesa. Značaj sporta za
stanje i zdravlje nacije razvijene zemlje sveta vide kao prioritet i ovu oblast postavljaju u
sam vrh državnog interesovanja u nacionalnim strategijama razvoja. Dobro je poznat i
istražen pozitivan uticaj sporta na rast i razvoj dece i omladine, kao i značaj sportskih
aktivnosti na održavanje i unapredjenje zdravlja. Na socijalnom planu sport predstavlja
faktor integracije na svim nivoima od porodice do države. Zbog toga svet prepoznaje pravo
na sport kao jedno od elementarnih ljudskih prava, dok se naši političari prema ovoj
oblasti ponašaju laički, ignorantski a često i štetočinski. Kada analiziramo odnos naših
političara prema sportu nameće se zaključak da sve dobrobiti za državu i naciju koje preko
ove oblasti možemo da ostvarimo, naši političari svesno izbegavaju kao bi ostvarili trenutnu
ličnu korist za sebe ili sebi bliske. Pažljivija analiza i činjenice sadržane u dokumentima
koji su prikazani u ovoj knjizi ukazaće na poražavajuće stanje: dok je prethodni režim
dobrim delom kontrolisao kriminal i kriminalce u sportu, danas je obrnuto. Danas kriminal
i kriminalci kontrolišu politiku, kada je sport u pitanju. U svom pogubnom delovanju ovi
ljudi se organizuju i tako imamo klasične mafijaške strukture koje političare koriste kao svoje
marionete. Dakle, kada je sport u pitanju političari su ranije kontrolisali kriminal, a danas
kriminal kontroliše državnu politiku. Uostalom,
to ćete videti iz tekstova koji slede iz kojih i sami možete da izvodite zaključke.
12
Državni vrh
Ljudi koji su prihvatili da budu stratezi našeg puta u bolje sutra, kada je sport u pitanju
daju jedan autogol za drugim. Ovo je posledica jednog krajnje stihijskog odnosa prema
sportu, tako da se i površno upoznati posmatrač opravdano pita čemu služe stranački
odbori za sport, čemu služi ministarstvo nadležno za poslove sporta, čemu služe skupštinski
odbori koji treba da razmatraju ova pitanja. Da li se ovi ljudi i ove institucije bave osim
samim sobom i onim zbog čega su izabrani i formirani.
Državna oligarhija je, ili neobaveštena, ili ostavlja utisak potpune nezainteresovanosti čak i za takva
pitanja kakvo je očigledan kriminal u sportu. Do njihovih svesti jedino dopiru informacije
o uspesima
naših sportista koji mogu da budu dobar povod za slikanje i ničim zasluženu ličnu medijsku afirmac
iju. Dakle, sportski uspesi se ne doživljavaju kao cilj od prvorazrednog nacionalnog i
državnog značaja,
nego kao element permanentne predizborne kampanje i kao sredstvo koje služi obezbedjenju što du
žeg opstanka na vlasti. Ako postizanje ovih ciljeva uključuje i aktivnosti koje se možda
javnosti neće dopasti, tim gore po
mišljenje naroda. Tako npr. ako je potrebno da se slika sa sportistima i pri tome izvrši političko pran
je biografija ljudi sa kojima će se pred očima javosti susresti, naši najviši
političari će se ponašati kao da
niko ne zna da su primili ključne ličnosti poraženih političkih snaga i vodje sportskog kriminala i m
afije.
Moramo da ih razočaramo. Neće uspeti da operu kriminalce, samo će sebe degradirati u očima obič
nog gradjanina. Našim najvišim političarima izgleda niko nije rekao da ne treba da se
prema narodnoj i državnoj imovini ponašaju kao prema Alajbegovoj slami. Da ne treba da
ovaj značajan kapital prepuste kriminalcima da ga pretaču u privatne džepove i da tako
otvaraju veliki prostor za pitanja a koliko li su oni uzeli od tog bogatstva? Ako mislite da je
odnos prema državnom novcu drugačiji, varate se. Deli se šakom i kapom samo
onima koji su bliski, bilo kao saradnici, bilo kao nalogodavci.
Ali na jedno mora da se ukaže. Sport je jedina oblast u kojoj narod jasno vidi da ne postoji politička
podela na poziciju i opoziciju. Ovde se vidi da su ciljevi i jednih i drugih isti, da je jedina podela na
one koji su sada za trpezom i one koji čekaju svoj red. Ovakvo ponašanje izaziva gnev i
očajanje ljudi koji su vezani za sport, vole ga, ili žive od njega. Veliki je broj ovih ljudi,
koji kada shvate da zvanična politika predstavlja slugu, a često i bezrezervnu podršku
kriminala, prelaze u stanje društvene pasivnosti i beznadežnosti. Tako su postojeći političari
ostvarili cilj kojem je svrgnuti diktator tako dugo bezuspešno težio kako obeshrabriti i
pasivizirati izborno telo. 13 MAFIJA VLADA SRPSKIM SPORTOM

1.000.000.000 na izvolite
ili kako predsednik Tadić i premijer Koštunica ćutke posmatraju nasrtaj sportske mafije
na društvenu i državnu imovinu vrednu milijardu dolara Nenad Živančević
lako su po mnogo čemu različiti, predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunicav
našli su
se, sticajem okolnosti, na istoj strani, sa istim Često ih vidjaju sa najistaknutijim sportskim ličnosti
ma, kako posećuju utakmice i manifestacije, primaju u svojim kabinetima sadašnje i bivše
sportske asove.
Istina, Boris Tadić to čini više spontano, srdačno i bez neke državničke uzdržanosti u ponašanju. Grl
i se
i tapše sa svima, očigledno voli sport i sportiste, uživa da se s njima druži i burazerski razgovara. Vo
ja
Koštunica to čini nekako, naizgled, usiljeno; očigledno mu odnos prema sportu nije baš jača strana.
Ali šta će sve to spada u održanje imidža popularne ličnosti na visokom položaju. Tako
se Koštunica susreće sa fudbalskom legendom Maradonom, daje mu dres na kome piše
KUSTURICA, a za uzvrat
prima od Argentinca majicu sa odštampanim imenom MARADONA. Uz srdačan, ali i kiseo osmeh
susret se srećno završio. Boris Tadić je u tom pogledu veštiji i pokvareniji i češće se sreće
sa sportistima. Rado je sa vaterpolistima i košarkašima simulirajući da ih voli. Primio je
nedavno delegaciju naših alpinista, odvažnu vojvođansku ekspediciju "Mont Everest 2005",
koja je prva iznela srpsku zastavu na najviši
planinski vrh na svetu. U tom pogledu, sa više ili manje pompe, dva naša lidera, očigledno shvataju
da
je sport važan za pridobijanje naklonosti velikog biračkog tela, a tek na margini prepoznaju ovu obl
ast i kao mogući deo našeg društvenog bića. Tako su politički rivali došli na isti teren
sportski. Međutim, ono što ih takođe čini sličnima nisu samo medijska pojava i često
isforsirani kontakti sa sportskim ličnostima, već i njihov indolentan, pa praktično i
ignorišući stav prema ključnim zbivanjima u našem sportu. Oni ravnodušno posmatraju
kako sport odlazi niz vodu vođen ljudima iz mafijaškog okruženja. Kao da ne shvataju da
osim njih nema nikoga ko u ovom trenutku može, ali i mora da pomogne.
Naime, obe stranke koje vode Koštunica i Tadić imaju resorne Od

14
bore za sport, kao ekspertske timove koji treba da uređuju ovu važnu oblast svakodnevnog života.
Tako, što se sporta tiče, on je prepušten stihiji koja poput cunamija sve više preplavljuje
naše sportske tekovine i preti da preuzme celokupno sportsku imovinu koja se procenjuje
na najmanje
MILIJARDU EVRA! Gde će i kako završiti ta ogromna sredstva u vidu objekata, rekvizita, razne o
preme za sada nije dovoljno jasno ni Tadiću ni Koštunici. Ako oni nemaju vremena da se
pozabave bitnim stvarima u našem sportu, ako njihova interesovanja ne idu u tom pravcu,
onda bi bilo krajnje vreme da se zainteresuju, jer potresi oko Olimpijskog komiteta SCG,
sportskih saveza, FK Crvena zvezda,
odredbe novog Zakona o sportu, prete da uzdrmaju celu zemlju da se stvori atmosfera koja ne bi išl
a na ruku ni Koštunici ni Tadiću, ni onima koji treba da vode brigu o stanju u zemlji.
Ako je stanje u sportu došlo do usijanja, a jeste, onda je obaveza i dužnost ključnih
ličnosti u državi da sagledaju
prave stvari i osujete katastrofalno stanje kakvo se može očekivati uskoro u našem sportu, s obziro
m da u njemu vlada velika nesloga, da poznata grupa osvajača sportskih vrednosti preti da
preuzme vlast ne samo u sportu, nego i u državi, ako već nije kasno.

TABLOID, broj 45, 7. jU! 2005.

Niz vodu
Da je sport nekako "pušten niz vodu" od strane najuticajnijih ličnosti države, svedoče dve
činjenice: Prilikom kadrovskih promena i rešenja koja je nudio Odbor za sport DSS,
Koštunica nije uzeo u obzir stavove svog prirodnog i zvaničnog organa, pa je, uz učešće
nekih svojih ministara,
inače radnika na privremenom radu u DSS, doprineo da se Odbor praktično rasturi, jer je bio protiy
da se na mesto direktora Uprave za sport dovede Aleksandar Šoštar, čovek nejasnih
političkih i drugih opredeljenja. Koštunica je sam dezavuisao odbor svoje stranke. Slično njemu,
ali sa drugačijim posledicama i uzrocima, Boris Tadić ne reaguje na stavove i
delovanje Odbora za sport DS. Ne oseća potrebu, ili ima bezgranično poverenje, tek došlo je do ko
nfrontacije u Odboru između dve struje jedne koja zastupa striktno programe stranke i
opredeljenje za reforme i promene, i druge koja zastupa interese grupe sastavljene od
bivših visokih funkcionera SPS i JUL, koja decenijama izvlači lične koristi iz sportskih tokova.
15
Tadić i Vuksanović na istom zadatku

Kohabitacija
A. Jovanović Peđa Stojaković, jedan od najboljih košarkaša NBA lige i naš višestruki
reprezentativac "otkačio" je
predsednika Republike i ministra prosvete i sporta Srbije. Nije se osvrnuo na njihove molbe i klečan
je na
kolenima da ipak zaigra u našem dlržavnom timu na predstojećem Evropskom prvenstvu u Beograd
u. Čak nije ni odgovorio na njihove apele. Ocenio čovek s kim ima posla! Peđa je jedan
od onih mnogobrojnih
sportista i pristalica sporta koji su uvideli da Tadić i Vuksanović sport smatraju ličnom igračkom i z
abavom
u slobodno vreme, prilikom da se šepure pred javnošću, ne propuštajući da istaknu kako su oni bili
"neki
sportisti" ... Koliko i kada je Tadić odigrao zvaničnih vaterpolo utakmica, što on stalno ističe? A gd
e je to, kome i koliko koševa ubacio Vuksanović? Kakav je to manir obmanjivati javnost
o svom nekom sportskom "pedigreu". Da li je to neka vrsta predizborne kampanje ili
bacanje peska u oči sportskoj
javnosti koja dobro zna ko je, kada i kakav bio sportista. Nejasno je šta ovi državni funkcioneri mis
le koji efekat time postižu. Samo -
protiv sebe. To je iskusio Vuksanović na prethodnim izborima, na kojima su za njega glasali,
osim njega samog, članovi njegove familije i nešto malo ličnih prijatelja. Tadić, pak, imao
je duži i raznovrsniji put u političkodržavnom angažovanju, te mu lažni sportski identitet i
burazersko ponašanje i druženje sa nekim sportistima nije potrebno, a i ne priliči ozbiljnom
državniku i
šefu jedne republike. Veze ovih funkcionera sa vaterpolom i košarkom nisu ipak naivne. Dobri pozn
avaoci prilika znaju kako, kojim i kolikim sredstvima su izgrađene Kuće vaterpola i košarke -
dve zgrade koje će svakako, kad dođe vreme privatizacije sportskih objekata preći u ruke
imenovanih funkcionera i njihovih saradnika, savetnika, naredbodavaca, kumova, prijatelja,
što se već sada može nazreti, pa čak i obelodaniti.
Peđa Stojaković, dakle, kao da zna s kim ima posla i ne želi da bude u stilu one narodne "ko s đavol
om tikve sadi..." Peđa će ipak, bez obzira na sadašnje stanje, jednog dana otići među
sportske legende, a Tadić i Vuksanović -
u zaborav, kao ljudi "kohabitacije", koja danas "krasi" pripadnike različitih stranaka, ali istih
ciljeva lična udobnost i bezbrižnost. Uzgred rečeno, u Leksikonu stranih reči Milana
Vujaklije kohabitacija znači -
citiramo: "stanovanje zajedno, život udvoje, snošaj i polno opštenje" kraj citata ...
TABLOID, broj 48, 28. jU! 2005.
16
Pare iz državne kase sportskim savezima dele se po ličnom nahođenju

Jednima šakom, drugima šipak

Budale su oni koji sve to gledaju, trpe i ćute. Nekima su usta zatrpana prljavim novcem, a
drugi, koji su se osmelili da prigovore, sada mirišu cveće. Odozdo
Aleksa Jovanović Naš sport polako, sli sigurno umire. Kliničlsu sliku ne mogu da poprave
ni odlični rezultati mlađih
kategorija. Sta vrede medalje kadeta i juniora kada ti dečaci i devojčice ne mogu da postanu vrhuns
ki sportisti. Postoji mnogo razloga za ovakvu konstatciju, a glavni je nebriga države prema
tek procvalim
sportskim pupoljcima. Jednostavno, briga Tadića, Koštunicu i ostale, sa sve Vuksanovićima i Ilićim
a za
tamo neke klince i klinceze, njihove roditelje koji ulažu u svoju decu, kako bi ona proslavljala držav
u. Prosto je, nema strategije za razvoj sporta, nema plana kako te mlade ljude zadržati u
zemlji i pokušati da se sa njima krene u novi početak. Država za sport nema para, odnosno
ima, ali ih izdvaja malo. I to što se izdvaja niko ne zna kako. Ne zna se red. Jer, samo oni
koji lovu dobiju preko raznih računa znaju kolika su ta sredstva. I na
ravno oni koji ta sredstva dele, ali ne prema unapred napravljenom planu i programu, već u zavisno
sti od ličnih simpatija, rođačkih veza i političke pripadnosti.
Nije tajna da Demokratska stranka drži ceo naš sport u šahmat poziciji, prvo preko svog idiotskog
Odbora za sport koji predvodi stručnjak Dragoslav Zeka Božovtć, a zatim su u dugom
finansijskom lancu razni Đilasi, Fuksanovići, Soštari, pa iTadići. Kandidovanja za velika
takmičenja su bez ikakvog reda, osnivaju se raznorazna preduzeća za EP u košarci,
odbojci, a preko komercijalnih Svetskih liga peru se pare i bogate pojedini funkcioneri.
Tako se u neravnopravan položaj dovode naši vrhunski sportistireprezentativci. Jedni za
veliku lovu ginu za državu, dok drugi igraju za kikiriki i koka kolu.
Patriotizam je na ovim prostorima odavno izgubljen.
Bogate se sportski i politički funkcioneri, uglavnom oni koji su već pojeli mnogo para, ali im je trbu
h sve veći i smrdljiviji. Uglavnom su to učenici najvećeg finansijskog maga Danka Đunića
koji kajmak skuplja u debeloj ladovini i još većoj senci. Glavne mafijoze se ni 17
kada nisu eksponirale. Ne mogu da postignu, zauzeti su brojanjem para po raznim
belosvetskim
računima i zajebavanjem okoline. A još veće budale su oni koji sve to gledaju, trpe i ćute. Nekima s
u usta zatrpana prljavim novcem, a drugi, koji su se osmelili da prigovore, sada mirišu
cveće. Odozdo. Ponovo će mafija pokupiti harač, opskrbiće svoje političare koji ih drže tu
gde jesu, a sport će ostati gladan. Deca će nam opet, trbuhom za kruhom otići u beli svet.
Desi se da političari nešto i daju. Kada se odluče za takav potez postane očigledno da nisu jednako
raspoloženi prema svim sportoVIma. Rukomet je, na primer, u totalnoj nemilosti moćnika.
Recimo za prvih sedam meseci dobili su dva
miliona dinara (manje od 25.000 evra), što je na nivou budžeta nižerazrednih fudbalskih klubova. T
aj novac taman krpi plate dvojice selektora Veselina Vujovića i Mileta Isakovića, dok se za
pripreme, putovanja i učešće na velikim takmičenjima snalazi ko kako ume. Ako. Tako im i
treba kada neće da paktiraju sa moćnicima i zajedno peru pare. A mogli su. U pogonu su
u skorije vreme bile sve selekcije, njih šest -
od kadeta i kadetkinja, preko juniora i juniorki do seniora i seniorki.
U isto vreme drugim savezima dele se sredstva šakom i kapom. Dobijaju koliko i kada požele.
Dovoljan je mig ili telefonski poziv i na račune ležu desetine i više
miliona dinara. Naravno, da bi dobili narodne pare, potrebno je biti dobar sa državnim vrhom. Koop
e rativan i snishodljiv. Potrebno je da narodnom kintom pravite hale, bazene, a onda da
sve zasluge prepišete sebi, svojoj sposobnosti, znanju ...
Kada se sve sabere dođe se do jednostavnog zaključka. Tako nam i treba. Kad ne umemo da đubre
pošaljemo tamo gde mu je mesto na smetlište. Nekada je vedrio i oblačio JUL, sada je na sceni Glu
pi
Avgust. Predstava slična, glumci promenjeni, scenario identičan. Trpeće sportska Srbija onoliko kol
iko mora. Samo neće moći još dugo. Budite sigurni u to, i ne bojte se. 18
TABLOID, broj 52, 25. avgust 2005.

Umesto da završe u zatvoru, vođe sportske mafije primio premijer

Tuširanje kod Koštunice

Od dve milijarde koje se predviđaju za sport, sportisti ce, prema zvaničnim podacima, dobiti 120
miliona dinara!!! Nenad Živančević
Zvaničnicima iz Koštuničinog kriznog štaba okupljenim u Vladi Srbije, a nadležnima za
finansije, ekonomiju, privatizaciju, kapitalne investicije, ekologiju, a naročito za pranje i
hemijsko čišćenje nepo znatih količina novca nepoznatog porekla, nije lako. Svi traže svoje,
a Međunarodni monetarni fond više ne može da shvati razmere pljačke građana Srbije i
insistira na poštovanju minimuma čovečnosti i zakonskih i moralnih normi. Čak je i tim
ljudima iz MMFa zainteresovanim samo za novac jasno da iz
ove nesretne zemlje neće moći više ništa da izvuku, ako u njoj svi pocrkaju ili nestanu osim Koštuni
činih zvaničnika. Predstavnici MMFa naviknuti na sve u poslovanju sa zemljama u tranziciji i
neokolonijalnim režimima širom sveta, ipak nisu mogli da podnesu nivo autizma
koju su ispoljavali njihovi sagovornici u
srpskoj vladi i uz primetne stomačne tegobe (povraćanja i prolivi) napustili su započete pregovore.
Dok su stranci pokušavali da objasne da iz flaše od jedne litre ne može da se iscedi dve litre
da bi se zadovoljila neizmerna žeđ srpskih funkcionera i njihovih saradnika, srpski
ekonomski "mozgovi" su glumili ludilo (što im nije teško palo). Pošto im nije ni na kraj
pameti da se odreknu svojih privilegija, a budžet doživljavaju kao lični novčanik, bili su
primorani da pronađu rešenje. S jedne strane njima je jasno da postojeći nivo javne
potrošnje ne može da se balansira čak ni parama od nacionalnih dobara prodatih u
bescenje, a s druge ne žele da se liše nijednog dinara koji već po navici doživljavaju kao
sopstveni. Izlaz iz ove situacije, kao u najgorim režimima i tiranijama koje je istorija sveta zapamtil
a, ovi zlotvori vide u pljački najnemoćnijih i najnezaštićenijih penzionera i sportista. Kolika je
njihova glad, govori i činjenica da im je do te mere pao mrak na oči da ne sagledavaju
činjenicu da su upravo ove dve grupacije najveći deo glasačkog tela. I tako su na žrtvu
predstavnicima MMFa prvo prineli penzionere (oni će i onako da crknu), koje su 19
službeno obavestili da će im ionako bedne penzije biti smanjivane iz godine u godinu. Normalno, p
enzionerima je podmetnuta dezinformacija da je to navodno tražio MMF.
Sa sportistima je situacija malo drugačija. Briga države o jedinim pravim ambasadorima ove zemlje
se gubi
neposredno nakon petooktobarskih događaja, tako da je u ovoj godini za nih izdvajano preko deset
puta manje
novca nego pre 2000. godine!!! Zato je najava novog budžeta za 2006. godinu poznavaoce sportski
h (ne)prilika
pogodila kao grom iz vedrog neba. Navodno se u narednoj godini predviđa dvostruko povećanje izd
vajanja za
sport u odnosu na 2005. godinu. Upoznatima je odmah pala na um antička poslovica po kojoj se tre
ba plašiti i
kada darove donose. I zaista, kada je urađena samo površna analiza objavljenih podataka isplivao je
na površinu
pakleni plan po kojem preko leđa sporta i sportista treba obezbediti pare za sebe i svoje.
Od dve milijarde koje se predviđaju za sport, sportisti će dobiti prema zvaničnim podacima 120.000
.000 dinara!!!
Dakle, samo šest procenata sume predviđene navodno za sport i sportiste Srbije. Ako se zna da je u
ovoj godini
za iste namene potrošeno 141.000.000 dinara, onda se jednostavnim računom dolazi do poražavajuć
eg podatka
da se izdvajanja za sme koji stvaraju sportski proizvod smanjuju za oko 15 procenata. Sta je sa preo
stalih preko 90 odsto para predviđenih u budžetu?
Ova sredstva će se usmeravati isključivo prema aktivnostima i institucijama koje vode oprobani i do
kazani
majstori za otimanje, pranje i hemijsko čiščenje novca. Oni su vrlo dobro raspoređeni u institucijam
a koje ne bi
smele da se finansiraju sredstvima republičkog budžeta, što za odgovorne u srpskoj vladi ne predsta
vlja nikakvu prepreku.
Dok penzionere naša vlast doživljava kao bića bez mozga, sa sportistima je malo drugačije. Čanovi
vlade veruju
da su sportistima velike količine nervnih ćelija spaljene od prekomernog treninga i da sa njima treba
postupati ili
kao sa maloumnima, ili kao sa narkomanima. Zbog toga je čak i deci u obdaništu jasno koja je bila s
tvarna
namera premijera Koštunice kada je organizovao prijem za pažljivo izabrane sportiste. Malo čudi či
njenica da je
prvi legalista Srbije odlučio da primi predstavnike Udruženja olimpijaca, dakle jedne organizacije k
oja nigde nije
registrovana. Zašto je to bilo potrebno? Pa bilo je krajnje vreme da neko sa najvišeg državnog vrha.
amnestira lopovluke, zločine, prevare i protivprirodni blud Ivana Ćurkovića i Đorđa Perišića.
Očigledno je da nije bilo dovoljno da se iznajme radne prostorije predsednika Srbije Borisa Tadića z
a vodvilj u kojem je po ko zna koji put dodeljen francuski orden Legije časti evidentno nečasnom
20
legionaru Ivanu Ćurkoviću, uz činodejstvovanje samog predsednika na francuskom jeziku. Pošto je
prevara već
sutradan otkrivena, bilo je preko potrebno da se sada uključi i kohabitirajuća polovina. I tako premij
er Koštunica
nastavlja sa drugim delom lošeg i nadasve tužnog vodvilja i prima delegaciju neregistrovane organi
zacije, koja
predstavlja samu sebe, a u funkciji ličnih interesa Perišića, Ćurkovića i sliđnih. Tu se zloupotrebljav
aju takve
sportske veličine kakve su Jasna Šekarić, Ivan Gubijan, Franjo Mihalić... Opet se pokazalo da vlada
brine samo o
sebi i svojima. Stepen značaja ovog marifetluka ogleda se i u činjenici da je sam premijer Koštunica
na sebi svoj
stven način ovom prilikom obećao nešto o čemu nema pojma, pri tom potpuno neobavešten da to ra
di na protivzakonit način.
Hoćemo da verujemo da je premijer Koštunica u ovom slučaju zaista bio neobavešten i da je obećao
nešto što
nije u njegovoj nadležnosti, đ na nagovor i loš savet ministra Vuksanovića i njegovog saradnika Soš
tara. U
svakom slučaju, najmanje za što je premijer Koštunica odgovoran je pružanje političkog utočišta i a
libija za ljude
koji decenijama pljačkaju srpski sport. Da li se sve to dogodilo zbog neznanja, nekompetentnosti, ili
đlonamernosti resornog ministra Vuksanovića i njegovog saradnika Šoštara, ili želje da Koštunica
pokaže Tadiću "kako se to radi", vreme će pokazati.
Ostaje još da se vidi kako će na sve to reagovati poslanici u Narodnoj skupštini, koji za ovaj odvratn
i scenario
treba da podignu ruke. Poznato je da podizanje ruku u Narodnoj skupštini već duže vreme ne predst
avlja napor
usmeren ka boljitku građana Srbije, nego je isključivo posledica među stranačkog dogovora i trgovi
ne. Ipak,
sazrelo je vreme da ovo sramno podržavanje jedne vlade u dubokoj komi jednog dana prestane, kak
o bi građani Srbije barem na horizontu videli bolje sutra.
Jednom rečju, sportistima je obećana piša od ovce, a penzionerima ni to!!! Pranje para i regruti
Zakoni su zato da bi se kršili. Navodno će se ovim sredstvima finansirati troškovi "velikih", a u svet
u skoro
nepoznatih takmičenja, čiji ćemo biti domaćini u režiji ljudi koji žive od para otetih sportu, što im je
način života.
To ne čudi, jer ovi ljudi za drugo i ne znaju. Ono što čudi je lakoća kojom regrutuju pristalice i pom
agače u svakom režimu, svakoj partiji, na svakom nivou, u svakoj firmi. 21 Univerzijada -
privatna firma sportske mafije na čelu sa Sinišom Jasnićem

Neobavešteni daju podršku malverzacijama predsednika USSSCG A. Jovanović

Normalno je da roditelji vole da im se deca bave sportom, da i kad prođu tinejdžerske godine. Tako
đe je
normalno da sportski stručnjaci, pedagozi, profesori, funkcioneri podstiču studente da se bave fizičk
im
vežbanjem. Isto tako, normalno je i da postoje oni koji treba da vode sport na fakultetima. A da li je
normalno da
stručni nastavni kadrovi pri fakultetima za sport studentske sportske aktivnosti organizuju isključivo
sebe radi.
Siniša Jasnić predsednik USSSCG sa raznim zvaničmm i nezvaničnim akademskim zvanjima steče
nim na
novosadskom fakultetu posvetio je dobar deo svog radnog veka da preko studentskih nazovi sportsk
ih aktivnosti obezbedi sebi jos jednu titulu globtroter studentskog sporta.
Malo je gradova i zemalja gde Jasnić nije uspeo da, pod firmom univerzitetskog sportskog funkcion
era, boravi o
trošku svoje države. Od kontinenata na Antarktiku, što ipak ne može pouzdano da se tvrdi. Njegov
krivudavi put
kroz mutne vode dostigao je vrhunac ovog proleća nešto malo pre njegovog 40. rođendana, bas na p
raznik rada Kakve li ironije…
Ovaj Kršni punokrvni Crnogorac rasplodnog izgleda, rođen u Grabu kraj Bijelog Polja, postao je pr
vi čovek
Univerzijade koja će se organizovati u Beogradu daleke 2009. godine. Sa timom u kojem igra znača
jnu ulogu u
Olimpijskom komitetu SCG, uz oprobane i poznate sportske mafijaše Predraga Manojlovića, Đorđa
Perišića, Ivana
Ćurkovića, Žarka Zečevića, Nebojšu Ilića... uspeo je da Pridobije naklonost državnog vrha. Tako je
i došlo do
prihvatanja Beograda da bude organizator i domaćin Univerzijade 2009. Jasnić je uspeo da sa svoji
m
istomišljenicima i korisnicima enormnih državnih sredstava ubedi zvaničnike da je Univerzijada pre
stižni sportski događaj, nešto malo ispod Olimpijskih igara. Kakva glupost!!!
Ovo marginarno takmičenje na kojem učestvuju mlađi rekreativci željni druženja i neobaveznog pro
voda i drugih
oblika slatkog života, samo osobe ograničene pameti i znanja mogu da dožive kao iole značajan spo
rtski događaj.
To se videlo i na Univerzijadi u Izmiru. Svetska štampa tek je povremeno i na vrlo skrovitim mesti
ma, šturo i
marginalno pominjala poneki rezultat koji su mladi rekreativci postigli na ovoj sportskoj priredbi.
Međutim, na
mnogim stranicama uglednih dnevnika i časopisa u svetu Univerzijada nije ni pomenuta.
Dakle, stvari su poprilično nelogične i nepisane. U tim situacijama važi zlatno pravilo ako hoćeš da
pronađeš
logiku, onda sledi tragove novca. Ovo dobija na značaju kada se sagleda koje se to mafijaško sports
ko društvo okupilo oko Univerzijade i na koji je način obmanulo državno 22
rukovodstvo. Prema izjavi samog Siniše Jasnića sredstva namenjena rasipanju oko predstojeće Univ
erzijade su
već obezbeđena i stavljena na raspolaganje korisnicima za njihove sramne potrebe. Para ima toliko
da njih nema
dovoljno da mogu da ih potroše. Odmah je osnovano i preduzeće i obezbeđeni su kapitalni kadrovi.
Da li možete zamisliti nekog boljeg za ove poslove od Srđana Boškovića dokazanog lopova koji je
godinama
sredstva republičkog budžeta, preko Uprave za sport, upućivao u nepoznate pravce preko firme “Pr
opaganda” gde” je radila njegova žena Snežana Bošković.
Stvorena je atmosfera da je Univerzijada nacionalni spas i prioritet veći od ulaska u EU. Svojom op
robanom
veštinom prevaranta je tako obezbedio sebi i svojim saradnicima siguran finansijski izvor bar nared
ne četiri
godine, bez obzira šta će do tada biti sa sadašnjom garniturom na vlasti. A i svaka nova vlast će se b
rzo
polakomiti na jelo sa trpeze koja se zove Univerzijada, jer samo moze te da zamislite koliko ima os
novnih, a
koliko pratećih aktivnosti na kojima je moguće da deo kolača završi i u vasem džepu. Od izgradnje,
adaptacije i
dogradnje sportskih objekata (koje će ovi mafijaši spretno za sebe privahzovati), preko nabavke opr
eme, do
asfaltiranja ulica i izgradnje svojih termalnih zamkova po raznoraznim Košutnjacima, Dedinjima...
O putovanjima,
deviznim dnevnicama, poklonima da i ne govorimo. Siniša Jasnić u ovim rabotama ima podebela is
kustva i završene najviše specijalizacije do nivoa postdoktorskih studija.
Meteorski uspon Siniše Jasnića, dečka Koji sa sportom nikakve veze u životu nije imao, počinje 19
93. godine
kada se uvlačeći u dupe Đorđiju Radovanoviću, a da ne povredi ni jedan unutrašnji organ, ubacio be
z bilo kakvih
drugih potrebnih kvalifikacija na novosadski Fakultet fizičke kulture. Čim Je postao nastavnik na pr
ofesoru je primenio poznati balkansku zahvat -
upotrebi baci, a sve uz pomoć već afirmisanih sportskih mafijaša, dospeva u
daleku Fukuoku Gapan) gde je, dok su se studenti takmičili, oteo ekskluzivno pravo za zastupanje p
oznatog
svetskog Rroizvođača sportske opreme Mizuno. Uzimao je koliko je mogao, tako da nije čudo što je
pred
stavništvo brzo moralo biti ugašeno. Time je dokazao da pripada rodu parazita koji ubijaju domaćin
a na kojem parazitiraju.
U bilo kojem pristOjnom sistem u svetu ovakav lik bi bio prepoznat kao neupotrebljiv i opasan i ka
o takav bi bilo
odmah eliminisan. Nažalost, mi nismo pristojan sistem i ovo što smo naveli je samo bila preporuka
za dalji, još
ubrzaniji pljačkaški napredak Siniše Jasnića. Još nije završena afera sa nestankom 200.000 evra iz f
akultetske
kase u Novom Sadu, potrošenih na putovanja i provode, kao i na troškove boravka u čuvenoj “Doli
ni lopova”
poznatog izletišta i sastajališta novosadske elite. Kažu da je Jasnić Počasni gost u ovom okruženju s
a novim
BMWom serije 5 (kako i prilici jednom ubogom univerzitetskom nastavniku). Sa ovim "kvalifikaci
pma" i "radnim
iskustvom" bilo bi čudo da Jasnić ne bude jednog skorog dana predsednik države, ili barem Vojvodi
ne, ako ga u međuvremenu Crnogorci ne pošalju tamo gde mu je mesto??? 23
Da li je dovoljno da ste kum Borisa Tadića, pa da vam je u Srbiji sve dozvoljeno, čak i uništavanje
zemlje i njenog sporta?

Zeka u ulozi belog medveda

J. Karanović
Da li ste čuli za Zeku? Ali ne za onog čiji lik i delo Tabloid verno i autentično prati. Reč je o drugo
m zecu, koji je
kao i prvi, u Srbiji zaštićen bolje nego beli medved. Ovo je priča o Dragoslavu Zeki Božoviću, kum
u Borisa Tadića,
bivšem gorili pokojnog Zorana Đinđića (mada više liči na neku drugu primitivniju životinju), preds
edniku DSa
Stari grad, predsedniku Odbora za sport DS, direktoru SRC Tašmajdan, predsedniku Karate saveza
SCG, kao
kadar Crne Gore, pripadniku (minimum jedne) crnogorske tajne službe, mužu diplomatkinje Borke .
.. Božović je nekada bio karatista, kažu solidan, krajem 70-
tih zauzeo je drugo mesto na Evropskom prvenstvu.
Rođeni Nikšićanin nikada nije želeo da se uklopi u novu sredinu. Beograd je uvek bio san svih Crno
goraca, pa
tako nikada nije odjavio prebivalište iz Nikšića. Zeka je crnogorski državljanin, neka je, sa pravima
u Srbiji većim od ljudi koji su rođeni u Beogradu, Nišu, Kruševcu, Subotici... Kako?
Kao čovek principa Bođović je svojevremeno ponosno nosio sliku Slobodana Miloševića na Žutoj g
redi to je bilo
kada je počela tiha revolucija u Crnoj Gori, da bi vrlo brzo preskočio u drugi tabor. Taj zečiji prelet
u drugo jato
nije smetao Božoviću da dobije stan od tih istih omraženih socijalista, i to u samom centru Beograd
a na
Zelenom vencu. Toliko veliki i moderno uređen da mu se divio lično Zoran Đinđić, koji je u to vre
me živeo u garsonjeri.
Porodično gnezdo za Zeku, suprugu Borku i dvojicu sinova. U dobijanju stana nesebično mu je pom
ogao Slobodan Kopanja, jedan od šrafova tadašnje vladajuće mašinerije.
U isto to vreme Zeka je osvedočeni opozicionar i borac za samostalnu Crnu Goru, tj. njegova supru
ga Borka, u
centru Beograda oprema galeriju Haos. Taj prostor dobila je uz svesrdnu pomoć advokata Mome Ra
ičevića,
jednog od pravnih zastupnika Slobodana Miloševića. Sve to vreme (zlo po njega i familiju) Božović
se borio za drugu stranu, a dolazak na vlast DOS-
a, istome je otvorio i nerealno velike apetite. Za vreme najtežih progona Miloševićeve vlasti 24
po gudurama Crne Gore Zeka je krio lidere opozicije, pa su ovi morali da mu vrate ze učinjene uslu
ge.
Zeka je bio telohranitelj Zorana Đinđića, a njegova Borka avanzovala je u diplomatu. Postavljena je
za šefa
Srpskog kulturnog centra u Parizu. Premijer je ubrzo uvideo sa kakvim ološem ima posla, otpustio g
orilu, a naš
ambasador u Parizu vraća u Beograd Borku koja je postala klasična pijandura. Božović je ubeđen da
je u
transferu učestvovala Aleksandra Joksimović, zamenik tadašnjeg ministra spoljnih poslova Gorana
Svilanovića i
jedan od poverljivih saradnika Zorana Đinđića. U isto vreme počinju da kruže priče kako su Borka i
Zeka provaljeni da rade za crnogorsku obaveštajnu službu i da su zbog toga sklonjeni sa scene.
Početkom 2003. Zeka je potpuno deprimiran, o Đinđiću sve glasnije izgovara teške reči, počinje da
zapaža
prijatelje koje je napustio iz političkih ubeđenja. Zeli da se osveti premijeru! Njegovu muku prekinu
lo je ubistvo premijera.
Malo po malo, Zeka je sve bliži vrhovima vlasti, pre svega sportskim. Kako i ne bi bio kada je kum
Borisa Tadića,
novog lidera DS i predsednika Srbije. Kumovska saradnja dala je od ranije rezultate postavljanjem
Božovića za direktora rudnika zlata i najbolje mašine za pranje para -
SRC Tašmajdan. Kumovi su zajedno renovirali ovaj
objekat za FINA Kup, ostalo je para da se napravi i kuća vaterpola, 25

a Zeka je namestio i nekadašnjeg prijatelja Zorana Đinđića, jer je na otvaranje doveo idiote koji su i
zviždali
premijera. I to pred kamerama. Isto je prošao i američki ambasador Montgomeri, a to nam vodeća si
la nikada neće zaboraviti.
Tašmajdan koji u svom sastavu ima hiljade kvadratnih metara poslovnog prostora bolje je mesto za
krađu od bilo
kog ministarskog. a svemu što je vezano za Taš odlučuje direktor, pa tako Božović uzima za pravo d
a u dilu sa
ministrom Vuksanovićem, otpisuje milionske dugove siromašnih košarkaških klubova kakvi su Crv
ena zvezda i
Partizan. U posao polako ubacuje i sinove, koji su uključeni zu prodaju pića na bazenu Taša.
Sa novim političkosportskim vetrovima Zeka sve više leti ka vrhu. Preko fantomske Sportske asocij
acije Srbije,
čiji je član predsedništva, pokušava da zadovolji deo svojih ambicija, ali je i tu na početku imao pro
blema. Nije uspeo da prođe u svom Karate savezu, već je u SAS stigao kao kandidat Džiu-
džicu saveza.
Na kraju još jedna slika za portret Crnogorca na dugom privremenom radu u Srbiji. Nedavno je pre
minuo jedan
od naših najboljih karatista Ivan Matić, čovek koji je otišao u cvetu mladosti. Na komemoraciji u S
D Partizan,
Božović nije želeo da kaže nijednu jedinu reč, iako je kao predsednik Karate Saveza SCG morao da
se obrati makar familiji pokojnog Matića. Jedini Božovićev komentar bio je: "To je klupska stvar!"
Nažalost, Dragoslav Zeka Božović je naša surova realnost. Uništitelj srpskog sporta, kum predsedni
ka Borisa
Tadića... Zeka sa svoja dva metra, stotinak kilograma, poznavanjem borilačkih sportova, pod direkt
nom zaštitom predsednika... A, opet Zec. 26

Hapsi bandu podržaću navijače

Na posao dolazim oko podne, kada me sekretarica Mirela obaveštava ko je sve kod mene tražio
prijem. Moj šef kabineta Dragan Nikitović uredno prečisti svu poštu i očisti sve zahteve koji su men
i
upućeni tako da ja, potpuno neobavešten, odem za ručak kući, a potom malo i prilegnem. Probudim
se, upalim televizor: Aauuuuu koliko su pokrali para Piše: premijer Vojislav Koštunica
“Veoma sam zabrinut zbog ponašanja državnih organa koji ignorišu pobunu mladih ljudi, navijača s
vog kluba.
njihovi zahtevi za ostavkom rukovodstva možda nisu legitimni, jer imam saznanja da su funkcioneri
Partizana već
privatizovali ovaj klub, ali, u svakom slučaju, ukazuju da je naš sistem vrednosti u krizi.
Meni se, kao premijeru, prebacuje da sam inertan, da olako prelazim preko prozivki, i da svojim aut
oritetom
pokrivam zakonom nedopuštene finansijske aktivnosti.” Veoma žalim što sam neinformisan. Bavim
se
izučavanjem istorije Čiroki indijanaca, i njihovim pokušajima ustavnog ustrojstva, i uglavnom, na p
osao dolazim
oko podne, kada me sekretarica Mirela obaveštava ko je sve kod mene tražio prijem. Moj šef kabine
ta gospodin
Dragan Nikitović uredno pre čisti svu poštu i očisti sve zahteve koji se meni upućuju, tako da ja, pot
puno neobavešten, odem za ručak kući, a potom malo i prilegnem.
Ministar Jočić je sa mnom na per tu, i da mi je, kojim slučajem, rekao da su gospoda iz Partizana i
Olimpijskog
komiteta uprljali prste, sigurno je da bih ja energično zahtevao da se sprovede istraga, imenuju krivc
i i da nastave da rade. Srbiji je potrebno više rada.
I Sloba, moj ministar prosvete, izgleda nije obavešten da je mladima u Srbiji dogorelo do nokata, i d
a, kad
Dragan nema sluha da juri te prestupnike i pljačkaše, mladi ljudi, kao i za vreme Slobe, goloruki kid
išu na
kordone Jočićeve policije. Veoma sam zadivljen njihovom kuraži. U njihovim godinama ja to nisam
smeo da uradim, i zbog svoje trpeljivosti postao sam samo univerzitetski profesor.
Sad kada sam konačno zatečen da gledam televiziju i uverim se u veliko nezadovoljstvo prema gosp
odi iz uprave
Partizana i Olimpijskog komiteta SCG, i upoznam se, na neki način, sa optužbama da su opljačkali
stotine miliona
dolara, meni je drago što meni lično niko ne može prigovoriti da sam za sebe lično, i za svoju supru
gu i prijatelje, prisvojio ijedan dinar. 27
I ozbiljno sam kazao gospodi, ministrima Jočiću, Vuksanoviću i Dinkiću, da se krene energično u o
bračun sa
organizovanim kriminalom, koji ugrožava nacionalni opstanak. Meni su oni pružili čvrsta uveravanj
a da će ostati
dosledni u svojoj politici da se Srbija privatizuje, i da građani nema tu šta da traže. Njihovo obrazlo
ženje čini mi se sasvim legitimnim i prihvatljivim. Dobro je to što oni rade.
Nije na meni, kao premijeru, da jurim veštice. Lepo meni kaže kolega Labus: "Ko sad uzme, taj je u
zeo", i posle
će svima nama da bude lepo. Ja sam skroman i trpeljiv čovek. Ne volim da se zameram, niti da se m
eni zameraju. Takve sam odmah oterao iz stranke.
Mene mnogo raduje što su navijači Partizana odlučili da idu do kraja. Najavili su održavanje miting
a po Srbiji,
potpuni bojkot utakmica svoga kluba, i zahtevaće hapšenje rukovodstva kluba. Ako u tome istraju, i
ako ti
prozvani funkcioneri sami odu u zatvor, lično ću podržati navijače, i zahvaliću im se na ukazanom p
overenju. Njihova pobuna je za spas Srbije.
Pre neki, dan sam prigovorio predsedniku Tadiću što je čestitao gospodinu Ćurkoviću na odlikovanj
u koje je on
već primio pre 14 godina. On se obrecnuo na mene što ih ne pohapsim, kada imam ministre pravde
i policije,
svoje stranačke kolege. U trenucima kada se pregovara o statusu Kosova, nije dobro da hapsimo, po
gotovu one koji će taj novac odne ti u Evropu i njihove banke, putem evro-
integracija ide i naša država.
Ako bude građana koji će preživeti moju vladu, oni će sigurno svedočiti o mojem nastojanju da se e
nergično obračunam sa kriminalom, ako to moji ministri dopuste. Neka Bog spasi Srbiju. Amin.
28 Vladini službenici
Najviši državni funkcioneri prikazuju začudjujuću odvojenost od realnosti kada je sport u pitanju. N
jihov kontakt
sa stvarnošću se ogleda samo u intimnim vezama za nosiocima kriminala u sportu, kao i u jednako i
ntimnoj
povezanosti za sportski dinar. Kako se sve to manifestuje. Ponašanjem koje za posmatrača sa strane
deluje kao iščašeno.
Resorni ministar Slobodan Vuksanović se uporno predstavlja kao čovek kojem nisu objasnili šta mu
je posao. Da
je izmedju ostalog i ministar sporta koji treba da obezbedi poštovanje zakona i pravičnu raspodelu s
redstava
budžeta. On umesto toga najflagrantnije i bezočno krši kao domaće tako i medjunarodne norme. Uzi
ma sebi
slobodu da vrši bestijalan pritisak na legalno izabrane organe nevladinih organizacija pri tom se otv
oreno stavljajući na stranu sportske mafije.
Njegov kolega ministar Dinkić ne samo da deluje protivno interesima sporta krojenjem budžeta po
modelu
hajde od jednog slepca da napravimo dva, nego aktivno učestvuje u zataškavanju pljačke državnih p
ara i
nagradjivanju pljačkaša. Pod njegovim pokroviteljstvom nestaju prijave lopovluka upućene njegovi
m službama.
Kada je sportistima reprezentativcima potrebna obećana finansijska pomoć za učešće na Mediterans
kim igrama,
onda Dinkić prikazuje zapanjujuće poznavanje geografije i tvrdi kako mi nismo mediteranska zemlj
a i dodeljuje
samo mrvice, da bi neposredno nakon toga bogato nagradio osvedočene lopove i kriminalce.
Uhvaćeni u kriminalu sa rukom u sportskom džepu i sa podnetim prijavama, vodje sportske mafije
nailaze na
neočekivanu podršku ministarstava kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravd
e.
A šta kazati o slučaju nesretnog direktora Direktorata za sport srpske Vlade. Ovaj državni službenik
prikazuje
potpuno nesnalaženje na radnom mestu na koje imenovan, što rečito govori ne samo o njegovim
nesposobnostima i mentalnom sklopu, nego i o identičnoj dijagnozi onoga ko ga je na to mesto post
avio. Najkraće rečeno ponaša se kao vaterpolista neplivač. 29 Ministar glasnogovornik

ZEKINE BANDE
Ministar Vuksanović, koji deluje kao baba sera, opuštenih ramena i mlitavih ruku, podržava bandu
Žarka Zečevića, koja želi da caruje Srbijom.
Slavujko Trošić, Milica Grabež
Srpski ministar prosvete i sporta g. Slobodan Vuksanović, u okruženju poznat kao Vuksa Fuksa, ogl
asio se prošle
nedelje pozivom upućenim predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Filipu Cepteru
da podnese ostvaku.
Pre dva meseca gospodin Cepter je, većinom glasova, izabran za predsednika Olimpijskog komiteta
. Banda koja
hara srpskim sportom, predvođena generalnim sekretarom FK Partizan g. Žarkom Zečevićem, uspel
a je, da
mahinacijama, i sam g. Zečević, kada je već izgubio na glasanju, dobije mesto člana predsednistva
Olimpijsklog komiteta.
Ako nisu uspeli na glasanju, banditi okupljeni oko g. Zečevića, krenuli su da preuzmu funkciju ospo
ravanog Filipa Ceptera.
Prvi korak preuzeli su osnivanjem Srpske sportske asocijacije, kojoj je aminovao ministar prosvete i
sporta g.
Vuksanović, tako što je poslao svog emisara novinara Đuru Kanistera na osnivačku skupštinu, a i lič
no je poslao depešu.
Osnivanjem srpske sportske asocijacije, ponovo je zadat udarac sportu i fizičkoj kulturi, jer se uska
interesna
grupa mafijaša udružila da opljačka ono malo preostalih para, iz fondova Fuksanovićevog ministars
tva.
Sportsku mafiju već godinama predvodi g. Žarko Zečević. Njegova sestra Pava udata je za g. Danka
Đunića,
nekadašnjeg Miloševićevog potpredsednika savzene vlade, i direktora Deloit tuša, revizorske kuće k
oja je opustošila srpsku privredu.
Ovih dana predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković Jana, protiv kojeg po nalogu Čet
vrtog
opštinskog javnog tužilaštva Četvrti opštinski sud sprovodi krivični postupak zbog falisfikovanja di
plome
Ekonomskđg fakulteta u Sarajevu, uz podršku Sretena Karića, proglasio je g. Žarka Zečevića za naj
uspešnijeg
privrednika u Beogradu. Sprdanje sa pravdom, ova banda izvodi uz punu podršku nesrećenog minis
tra Slobodana Vuksanovića. 30
Ministar Vuksanović, koji deluje ko baba sera, opuštenih ramena i mlitavih ruku, valjda izvpapirnati
h razloga po država bandu Zarka Zečevića, koja želi da caruje Srbijom.
Sin bivšeg policijskog komunističkog funkcionera, čije ime se takođe pominjalo u mnogim finansijs
kim afera, g.
Zečević, opljačkao je klupsku kasu za stotinu miliona dolara. Bio je vatreni pristalica politike JULa,
Mire Marković
i Slobodana Miloševića, a nije izlazio iz pantalona Mirka Marjanovića (za manje upućene g. Mirko
je bio
predsednik Vlade Srbije u kojoj je ministar informisanja bio Aleksandar Tijanić). Kada su Zvezdine
delije počele
da idu na demonstracije i na stadionu pevaju "Slobo, spasi Srbiju i ubi se" g. Zečević je svoje "grob
are" psovao i počeo da grdi rečima -
ujeli ste me za samo srce. Sloba je moj heroj, moj predsednik, i zabraniću vam ulaz na stadion -
poručio je Grobarima koji su podržali slogan "delija".
Tabloid je u seriji tekstova opisivao Zečevićeve mahinacije, idelovanje njegove bande. On, uz podrš
ku ministra Vuksanovića, ide dalje.
Međunarodni olimpijski komitet je zapanjen najavom da se brzopotezno smeni predsednik Cepter.
Hajka koju sprovodi grupa mafijaša, uz podršku vlasti, u MOKU-
u je izazvala žestoke reakcije, i posledice ovakvog
mafijaškog pohoda teško će koštati srpski sport, i ugled zemlje.
UBPOK i finansijska policija dostojanstveno ćute. 31
Novi atentat u beogradskom hotelu INTERKONTINENTAL

Ministar Vuksa predvodi mafiju

Najveće iznenađenje bilo je što se za stolom radnog predsedništva našao i nezaobilazni Slobodan
Fuksa Vuksanović. On nije ni član Olimpijskog komiteta, ni sportski funkcioner, ni gost. Ovako,
svima je bilo jasno da je mali Sloba morao da bude tu "za nedaj bože". Svima je bilo jasno kome on
može da pomogne! Milica Grabež Nenad Živančević
U organizaciji kojoj bi, da je živ, pozavideo i Al Kapone, interesna grupa Partizanovog hrvatskog lo
bija, pojačana
nekolicinom visokih funkcionera Crvene zvezde, teško je ranila Olimpijski komitet Srbije i Crne go
re. Pa, zašto Hrvati ne bi vodili srpski sport?
Predsedavajuđi veoma posećenog skupa koji je nazvan "Skupština OKSCG", Ivan Ćurković, od nek
adašnjeg
golmana, postao je agresivni napadač na sve što njemu i sportskom podzemlju nije odgovaralo.
To što je na nelegalan i nasilan način "smenjen" predsednik Olimpijskog komiteta SCG Filip Cepter
je posebna
priča, koja ima prvog dana ove nedelje svoj početak, ali će, svakako, imati i svoj nastavak, pa i epil
og koji se izvršiocima prevrata neće dopasti.
Hitna intervencija i sazivanje tog skupa da se iz sporta eliminiše Filip Cepter, usledila je, očigledno,
u strahu da
se ne otvori "pandorina kutija". Višegodišnje malverzacije, otimanje od sporta i sportista da bi se sa
zidale kuće,
vile, kupovali stanovi u evropskim zemljama, osnivale i gasile firme u belom svetu, obilato trošenje
državnih, tačnije narodnih para navelo je taj interesni lobi da brže-
bolje skloni čoveka, koji je naišao na mračne tragove kriminala u sportu.
Da bi sve proteklo po pravom ENKAVEDEOVSKOM receptu, glavnu ulogu odigrao je predsednik
FK "Partizan" Ivan
Ćurković, koji je delovao kao najbolji učenik Staljinove škole upravljanja i eliminacije protivnika. P
otpomognut
"vrsnim" pravnikom iz pornografskih sadržaja Snežanom, davao je reč kome je hteo, oduzimao pra
vo na izjašnjavanje, 32
izvodio zaključke koji su unapred pripremljeni, "odokativno" je prebrojavao glasove, da bi ispunio
cilj i izvršio
pravi verbalni atentat na legalno i demokratski izabranog predsednika Olimpijskog komiteta...
Da bi se skupu tog 11. jula, što je za naš sport kao za Ameriku 11. septembar, pridao veći značaj i d
a bi se
zastrašili eventualni protivnici u hotelu INTERKONTINENTAL uvedeno je neviđeno obezbeđenje!
Svako je morao
da da svoje podatke, dobije "bedž", da priloži neki zvanični dokument kojim mu se omogućava ulaz
ak u salu.
Stvorila se gužva koja je potrajala, tiskanje i čuđenje ljudi koji su dolazili iz Beograda i drugih grad
ova Srbije
sve je to bilo pod žestokom prismotrom i podozrivim i pretećim pogledima više vrsta obezbeđenja,
nalik na kordon iz 90tih godina prošlog veka.
Nije bilo dovoljno hotelsko obezbeđenje, nego je dovedeno i posebno naručeno. Snažne i neljubazn
e momke
angažovali su iz svojih redova Ivan Todorov, predsednik Džudo saveza Srbije i generalni sekretar S
D "Crvena zvezda" i Dragoslav-
Zeka Božović predsednik Karate saveza SCG, inače predsednik Odbora za sport Demokratske
stranke. Tek da se vidi ko je šta u našem sportu i da tu nema improvizacije, kada je u pitanju držanj
e vlasti.
Žestoki momci su delovali zaista zastrašujuće i krajnje neprijatro. Nikada u životu nisam video tak
o nešto
kaže legendarni Šeki. Ustremili su se na mene, tražili nekakvu akreditaciju, gurali me, provocirali, n
e bi li me
naveli da reagujem nepristojno. Ja sam bio delegat Fudbalskog saveza SCG na prošloj skupštini 22.
februara. Ali,
bez reči, bez bilo kakvog obaveštenja, skinut sam sa te liste. Jer" bilo je poznato da ja nisam za sme
nu Filipa Ceptera dodaje Šeki, koji je ubrzo napustio prostorije hotela.
Isto tako nepristojno i surovo, snažni, žestoki momci, u prisustvu većeg broja policajaca gledali su
Daneta Koricu, našeg aktuelnog rekordera i prvaka na 5.000 i 10.000 metara.

Zašto se tako ponašate, šta predstavljate kad svakoga kontrolišete i gurate, kao da smo kriminalci l
jutit je bio Dane. Da ste ovako čuvali Arkana, sigurno ne bi bio ubijen! Ko vas je doveo -
zna se: Todorov i Božović, da pomognu policiji, ako treba. Protiv koga? -
pitao je Dane Korica. Ostalo je bez odgovora...
I, zaista, ništa nije moglo da promakne tom snažnom i brojnom obezbeđenju. Čak su svi koji su pov
remeno
izlazili iz sale radi fizioloških potreba budno praćeni unakrsnim pogledima pretećih momaka. Čak s
u nekima zavirivali i u šliceve, da ne bi bilo nekog iznenađenja.
Najveće iznenađenje svih prisutnih bilo je što se za stolom radnog predsedništva našao i nezaobilaz
ni Slobodan Fuksa -
Vuksanović. Sedeo je i, poput nekadašnjih funkcionera OZNE, gledao šta se dešava. On nije ni čla
n Olimpijskog komiteta, ni sportski funkcioner, ni gost. Jer, da je gost -
sedeo bi tamo gde je mesto gostima. Ovako, 33
svima je bilo jasno da je mali Sloba morao da bude tu "za nedaj bože". Svima je bilo jasno kome on
može da pomogne! O sportu nema pojma, a povremeno svom imenu dodaje i prezime -
Koštunica! Tek da se vidi i zna da
sport više nije nevladina delatnost. Olimpijski komitet visoki državni funkcioneri velikodušno daruj
u u ruke
ljudima sumnjive prošlosti, onima koji su, kroz sport, stekli ogromno bogatstvo... ali, o tome, drugo
m prilikom.
Sportska mafija je životno zainteresovana da u Srbiji opljačka sportsku imovinu čija vrednost se pro
cenjuje na preko milijardu eura. U sprezi sa ministima Koštuničine vlade -
Vukasnovićem i Aleksandrom Popovićem odnela je
prvu bitku. Međunarodni olimpijski komitet je zgrožen bestijalnošću srpskih vlasti. Ali, mafija nije
dobila i rat. 34 Uz Partizanovu upravu sam sve dok me Voja ne otera

Zeka je moj
Sve sam učinio da pomirim njega i navijače. Zvao sam ih u ministarstvo, ali se Zeka naljutio. Nije o
n
mačji kašalj pa da oni tako sa njim razgovaraju. Za prijatelje sam spreman sve da učinim, i morao
sam Zeki da vratim dug Piše: ministar Slobodan Vuksanović
Kada je pala, i posle plača odstupila Ljiljana Čolić, premijer Koštunica ukazao je meni poverenje. O
n je uvek
verovao u mene, čak i kada sam javno saopštio da mi je značajnija podrška moje kćerke nego Vojin
a. Neša
Bakarec me tim povodom nazvao ništicom, ali je Vojo poništio tu njegovi izjavu. Naše dve partije s
u se ujedinile, i tako sam bio u prilici da uhlebim svoje momke.
Mene mnogi smatraju nesposobnim. To je njihovo pravo, ali ko će pamtiti moje greške kada više ne
budem
ministar! Bilo je mnogo gorih od mene. Ja se, barem, nisam nafatirao, i niko mi ne može reći da sa
m uzimao, da sam petljao. Doduše, mojima u ministarstvu nisam smetao.
Mnogi me osuđuju što sam učestvovao u puču u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Poznato
je da se ne
odričem prijatelja, osim kada moram. Žarko Zečević je preko mene, za vreme Miloševićeve vladavi
ne, finansirao
obaranje predsednika Demokratske stranke pokojnog Đinđića. Nije bio stipsa, i ja sam imao veliku
kampanju.
Malo je poznato da sam na tajnom glasanju pobedio protivkandidata Zorana Đinđića, ali se Sloba pr
edomislio, i ja sam odstupio. Zato ja verujem u Zeku.
Sve sam učinio da pomirim njega i navijače. Zvao sam ih u ministarstvo, ali se Zeka naljutio. Nije o
n mačji kašalj
pa da oni tako sa njim razgovaraju. Za prijatelje sam spreman sve da učinim, i morao sam Zeki da v
ratim dug. I
Voja me je podržao. Bilo mu je drago što stojim iza svojih prijatelja. Njemu je to strano. Pušta ih niz
vodu čim mu dosade, ili od njega nešto traže.
Ponosan sam što sam uspeo da organizujem predaju ordena Legije časti mom drugu Ivanu Ćurković
u. I to baš u
Narodnom pozorištu. Tako sam i ja stekao pozicije u svetu. Makar podzemnom. Ti ljudi znaju da ce
ne moje usluge. 35
Poslanici Demokratske stranke tražili su moj opoziv. I propali su. Nisam hteo da vadim keca iz ruka
va i da i ja
prozivam. A sve sam učinio i izlazio u susret Odboru za sport Demokratske stranke. Zeka Božović,
moj drug,
može da potvrdi. Posle 5. oktobra on je od Zeke uzeo lepe pare da ga sačuva od hapšenja. Ja sam sv
edok da se
Zečević isprsio, da je pošteno platio. Premijer Đinđić je morao da uvaži Zekino (Božovićevo) objaš
njenje da mu je
Žarko napunio džepove. Mnogo je Zeka posle 5. oktobra uzeo para na pružanju zaštite sportskim ru
kovodiocima.
Mislim da je reč o milionima maraka. E, pa kakav bih ja sada bio čovek da prozivam Zeku Božović
a. Sve što su želeli moje bivše kolege iz DS-
a, sve sam im učinio. Postavio sam njihove ljude, eto i zakon o sportu pokušavam
da proguram da se moji i njihovi ljudi snađu, da privatizuju sportsku imovinu, koja, brat bratu, vredi
milijardu evra. Red je da i Srbija ima mnogo bogataša.
Od mene se, verujem, očekuje da nešto poručim građanima. I, odmah ću otvoreno reći da moraju da
me trpe,
dok je Voja na vlasti. Bez velike nužde on me neće žrtvovati. Zato mislim da bi građani i oni koji m
e kritikuju
morali da počnu da mrze nekog drugog. Mene pomeriti neće, i džaba se nerviraju. Nisam ja najgori
ministar. Moji momci u ministarstvu rade i dobro se snalaze.
Uzeše stanove, kredite, otvaraju kafiće. Treba tako, moramo ići napred.
Mislim da treba javnosti da uputim važnu poruku. Dobro je što, ako ne možemo sa zvaničnim držav
nim organima
stranih zemalja, ostvarujemo dobru saradnju sa njihovim podzemljem. Ono je fer, poštuje dogovore,
i podržaće nas. Zato se i trudimv
da Žarko Zečević sakupi još desetak miliona i postane milijarder. Sto je više mlijardera,
Srbija će ići brže napred, prema jugu.
Mnogo mi se dopada Toma Nikolić. On otvoreno priznaje da se druži sa Žarkom, Ivanom, Stojanče
tom. Njemu su
oni zaposlili sina i napunili mu džepove. I Tomđ ih je kao pošten čovek, javno podržao. Znam da će
ta podrška Žareta koštati nekoliko stotina hiljada, ali ljudi moraju da se ispomažu.
Ne može ni Toma da živi od svoje poslaničke plate. Šta da radi ako ga jadnog dana srpski radikali p
rovale, a
Voja Šešelj iz Sheveningena poruči da ga oteraju. Neće valjda da se ponovo vrati u Kragujevac, na s
voje staro radno mesto?
Na kraju, Žarko me je zadužio da poručim našim dobrim momcima, "grobarima" , da sahranjuju dru
ge, a da Zeku
ostave na miru, makar još godinu dana, dok privatizuje klub. Posle nek se bune koliko hoće, i onako
su mnogi nezaposleni, i treba negde da potroše svoju mladalačku energiju. 36
Sram te bilo, Dinkiću N. Živančević
Srpska Vlada, odnosno njen tajkun Mlađan Dinkić širokogrudo je obećala pomoć države (koje, pita
mo se?)
Vaterpolo Savezu Srbije i Crne Gore uoči prvenstva Evrope koje će biti održano u Beogradu sledeće
godine.
Dinkić je u stilu svog krvnog neprijatelja Velje Ilića, nedavno obišao bazen na Banjici i izjavio da ć
e se za
renoviranje tog objekta i ostale "sitnice" iz budžeta izdvojiti 80 miliona dinara (nešto manje od mili
on evra)!?!

Dinkić je to, tako galantno izjavio, nije ni trepnuo, a samo on i njegovi ljudi znaju odakle će se i ko
me novac
prebaciti. Te pare su narodne, a obnova bazena bi trebalo da košta oko 700 hiljada evra. Još se pohv
alio kako
Vlada ove godine izdvaja tri puta više para za sport nego lane, što bi trebalo da bude oko milijardu i
dvesta, trista
miliona. Mora biti da je Dinkić lud (ne izgleda kao pijan), a sigurno je do srži bezobrazan. Bez ikak
vog reda usuđuje se da, kao dobra vila, deli kome šta stigne.
Po kojim kriterijumirna, kako, na osnovu koje odluke? Ima li, bre, neko normalan u ovoj državi (ak
o se ovo može
tako nazvati) ko će da kaže "dosta" lažima, prevarama, pljačkanju para i imovine. Da li će organizac
ija nekog
takmičenja zavisiti samo pd dobre volje političara (uglavnom idiota) koji su trenutno na vlasti? Šta
će biti ako
padne poznati vaterpolista Boris Tadić, ako se otkriju sve finansijske malverzacije za obnovu Tašma
jdana? Kako će kumovski tandem Tadić-
Božović iz zatvora da gleda svoj omiljeni sport? Hoće li tada, specijalno za njih, u
ćelije biti instalirani televizori? Mnogo je pitanja, nijedan odgovor, ali se, praktično, sve zna unapre
d.
Kockasti propali muzičar, večiti asistent, narodne pare prebaciće Vaterpolo savezu i Organizaciono
m odboru, a ovi
će, po već uvežbanim kanalima, dalje (posle pretpranja) lovu na detaljno pranje slati u raznorazne m
arketinške
agencije koje pod apsolutnomvkontrolom drži, gle čuda, još jedan osvedočeni vaterpolista Srđan Ša
per.
On će svoje podfirme hraniti, sklapati ugovore o raznoraznim glupostima koje će nazivati uslugama
, a kajmak će
sakupljati u dilu sa poslodavcima. Po direktivi, ojadiće javna preduzeća (ako ih u to vreme, za manj
e od godinu dana bude bilo) i svi ćemo sa oduševljenjem da kličemo vaterpolistima! 37
Dakle i ovo takmičenje, kao uostalom i sva
koja se održavaju kod nas, poslužiće alavim kretenima da napune svoje džepove, a da pri tome
ne podnose računa nikome. Sakriće se pod plašt sporta, ponekog još dobrog rezultata, a
jedino u vaterpolu još možemo da kažemo da smo velesila. Istina jedine dve
vrhunske ekipe su SCG i Mađarska, ima još par prosečnih, dok su ostali druga i treća liga. I to se zn
a, ali se o tome ne govori. E, kada je to tako, hajde da se napune džepovi na, i to se
zna, hektolitrima popijene vode i prolivenog znanja Sapića, Vujasinovića, Ikodinovića-
Bekvalca i družine. I njima se džepovi pune, usta zatvaraju, jer još nikome nisu tako
ekspresno isplaćene pare kao vaterpolistima. I
vuk sit i ovce na broju. Jer, i neposredni proizvođači moraju malo da se omrse da ne bi digli glas.
U isto vreme ostali sportovi mogu da propadnu, o čemu je Tabloid već pisao. Drugima,
trećima,
petirna, osamnaestima pare se dele na kašičicu, odnosno po tome koliko je ko dobar i kooperativan.
Zato
propadaju sportisti, sportovi, a samo se bogate bumbari oko ovog najprofitabilnijeg proizvoda.
Nema kriterijuma oko dodele sredstava, a još jedan glupi vaterpolista (???) čovek sa
falsifikovanom diplomom sportske Akademije Aleksandar Šoštarr, bez pogovora, potpisuje
virmane koje mu pod nos stave raznorazni nalogodavci. Kada se otvori sportski dosije "Mile
Dragić" tu će biti mnogo strašnijih i potresnijih stvari. Ali, to
nikoga ne zanima. Ni poziciju, ni opoziciju ... Baš kao da je reč o sportu Kosova i Metohije. Kada s
e dođe do ove teme svi nađu zajednički interes i nikome se ne isplati da kvari i ovako
dobre međustranačke dilove. Znaju lopovi -
kad sjaši Murta, pljačku nastavlja Kurta po Murtinom receptu. A naša deca će, za to vreme,
odlaziti odavde i činiti srećnim neke koji će umeti da cene talenat i kvalitet. Žaliće ova
brda za još nekom Natašom Janić, kao što žale Hrvati i Australijanci koji su za male
pare mogli da je kupe pre Mađara. jedino naši ne žale, smatrajući da je Nataša izdajnik svog naroda.
Valja reći da je predsednik Tadić primio svetske i evropske šampione u nauci i obećao ...
šipak.
Naravno, jer u te priče ne veruje više niko. Lepo reče selektor rukometne reprezentacije Veselin Vuj
ović da će se svi ovoletošnji uspesi rukometaša, košarkaša, košarkašica, odbojkaša,
odbojkašica,
vaterpolista, fudbalera ... brzo zaboraviti i da će se nastaviti borba za goli život i odliv talenata iz ze
mlje. I kada se nađe neko da uloži svoje pare u sport višedecenijski sportski vlastodršci ga
oteraju. Jer, svaki normalan čovek želi da, uz ulaganje, ima i kontrolu tokova novca.
Međutim, to kod nas ne može.
Daj i beži, parola je koja se najčešće čuje u sportskim krugovima. Takav je naš sport, bez obzira na
svu pažnju koja je trenutno usmerena na odbojkaše, fudbalere, košarkaše. Sva ta takmičenja
će proći, a onda ... Tamo neđa statistička greška po imenu Dinkić, u saradnji sa
Vuksanovićem i Šoštarom deliće pare i određivaće prioritete. Srbijo, jadna li si.

TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005. 38 Sportska mafija konačno na udaru policije i tužilaštva

Ministar Jočić se uspravio

Milovan Brkić Slavujko Trošić
Tabloid već mesecima piše o pogubnom delovanju sportske mafije u Srbiji. Mala grupa ljudi nekažn
jeno godinama uništva srpski sport i nemilice pljačka fondove, namešta rezultate, prodaje
utakmice, prodaje lažne akademske diplome ... Nakon pisanja našeg lista i krivičnih prijava
koje je 8. jula ove godine predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Filip
Cepter podneo Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu i kriminalističkim
policijama Ministarstva unutrašnjih poslova, klupko je počelo da
se odmotava, a mafijašima se spremaju krivične prijave i čeka ih debela robija. U 45. broju
Tabloida opisali smo kako Sportska akademija, kojom rukovodi sportska mafija, već
godinama izdaje lažne akademske diplome onima koji joj služe ili plate. Da podsetimo čitaoce:
Sportska akademija osnovana je 28. jula 1994. godine kao viša škola u mešovitoj svojini, odlukom
koju u ime Jugoslavenskog olimpijskog komiteta potpisuju Đorđe Perišić (danas član
Predsedništva OKSCG), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik Programske komisije
OKSCG) u ime SD Crvene zvezde Predrag
Manojiavic (generalni sekretar OKSCG) u ime JSD Partizan Leon Lukman (član Odbora za sport D
Sa) kao privatno lice i predstavnik Skupštine grada Beograda. Među članovima Upravnog
odbora Sportske
akademije moguće je naići na sledeća imena: Aleksandar Boričić (lako prepoznatljiv sportski lik koj
em je
u bogatstvu funkcija teško prepoznati čime se bavi), Predrag Manojlović, Đorđe Perišić, Milan Tom
ić, dok se za direktora imenuje Leon Lukman. Ova organizacija se obraća tadašnjem ministru
prosvete, inače poznatom sportskom radniku
Dragoslavu Mladenoviću (rukomet, Crvena zvezda) i uz mnogo blagonaklonosti od njega dobija tek
1996.
godine dozvolu da započne sa radom i da školuje više sportske trenere na smerovima za fudbal, koš
arku i odbojku (Rešenje br. 61200477/95-
04 od 4. marta 1996. godine). U zvaničnoj dokumentaciji Ministarstva prosvete nema tragova da
je bilo kakvo drugo rešenje dato ovoj školi, što nije smetalo ljudima koji su vodili
Sportsku akademiju da organizuju školovanje i na još 29 usmerenja, prema podacima koje
su dali
sami izvršioci ovih radnji. Dakle, već skoro deceniju ova lica upisuju, organizuju nastavu, sprovode
ispite i
naplaćuju školarinu, pri tom dovodeći u zabludu studente, predavače i širu
javnost izdajući diplome koje nemaju nikakvu pravnu snagu. Prema izjavama samih
organizatora ove prevare, izdata je više stotina,
ako ne ! hiljada ovih skupih, ali u suštini pravno bezvrednjh papira. Čak su se jedno vreme
hvalili da su i Aleksandru Šoštarru, danas direktoru Uprave za sport, dali
diplomu trenera i tako ga osposobili da se bavi stručnim poslovima u sportu.
Ovi pravno bezvredni papiri poslužili su i velikom broju ljudi da se

39 zaposle, čime se bezakonje i kriminal šire. lovi nesrećni ljudi, hteli to ili ne, nevoljno
se stavljaju u poziciju da se osećaju krivima zbog tuđeg kriminainog ponašanja.
Sigurno se pitate kako je sve to moguće. Kako to da do sada nijedna inspekcija Ministarstva prosvet
e nije konstatovala nepravilnosti? Dakle, Sportska akademija kao porodična manufaktura.
Leon Lukman otac smišlja nove strateške prevare. Aleksandar Lukman sin operativno
rukovodi akcijama, a kćerka fajta i pegla zgužvane i neuredne ostatke. Veliki je to i
odgovoran posao. Ništa lakše od fabrikovanja potvrda o položenim
ispitima, da se sve to uvede u matičnu knjigu, pri tom registruje i nekoliko padanja na ispitima, jedn
om
rečju, da se naslika složena slika, koju, kada se pogleda, nikome ne srne da bude sumnjivo da motiv
koji predstavlja postoji samo u glavi majstora. Zaista lak posao. Zato su ovakve diplome i
koštale od 1.500 do 3.000 evra. Konačno, postupajući po krivičnoj prijavi podnetoj 8. jula
ove godine protiv Leona i Aleksandra Lukmana, Drugo opštinsko javno tužilaštvo nalaže
Upravi kriminalističke policije SUPa Beograda Odeljenju za privredni kriminal, da izvrši
provere navoda iz prijave, obavi neophodne informativne
razgovore i prikupi traženu dokumentaciju.
Operativci beogradske kriminalističke policije revnosno ovog puta pristupaju poslu, i zamenica Dru
gog opštinskog tužioca u Beogradu Snežana Milanović dobija opsežnu dokumentaciju o
kriminalnim aktivnostima mafije iz Sportske akademije. Našem uredniku zamenica tužioca
potvrdila je da će tokom
ove nedelje podneti zahtev za sprovođenje istrage protiv odgovornih iz akademije, a sve ostalo treba
da uradi prvo istra Površina zagrebana
Osnivači Sportske akademije: Đorđe Perišić (član Predsedništva OKSCG, Miloševićev
ministar sporta), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik Programske komisije OKSCG,
direktor Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije, visoki funkcioner DSS), Predrag
Manojlović (generalni sekretar OKSCG, visoki funkcioner JUL, dugogodišnji predsednik
Odbora za sport SPS, nekadašnji finansijski
direktor PTT ... ), Leon Lukman (član Odbora za sport DS, suvlasnik Sportske akademije).
Dugogodišnji predsednik Upravnog odbora: Nebojša Ilić (član Odbora za sport DS,
predsednik
Programske komisije OKSCG, sekretar Sekretarijata za, sport i omladinu grada Beograda)
Nastavnici: Ivan Ćurković (potpredsednik OKSCG), Predrag Manojlović, Nenad Manojlović
(predsednik pododbora za vsport DS), Đorđe Perišić, Nebojša Ilić, Milan Tomić, Aleksandar
Šoštarr (direktor Uprave za sport Ministarstva prosvete i sporta), Dragoslav Božović
(predsednik Odbora za sport DS, direktor SRC Tašmajdan).
Tabloid je došao do ovih podataka samo zagrebavši po površini problema prisutnog u javnosti. Sta
li se krije ispod površine? 40
žni sudija, a potom sudsko veće Drugog opštinskog suda u Beogradu. Sportska mafija će
ovim zakonitim potezom javnog tužilaštva dobiti značajan udarac moraće da se poništi
nekoliko hiljada diploma, i postaće bezvredni papir, a mafioze će, za nekoliko izvršenih
krivičnih dela, nadamo se, mnogo godina provesti u Zabeli. Ministar policije Dragan Jočić,
tvrde naši izvori, odlučio je da uđe u
bitku sa sportskom mafijom, i pokuša da joj stane na rep. Napokon, i ministar se uspravio. I
krivična prijava gospodina Ceptera, podneta Upravi za borbu protiv organizovanog
kriminala, ovog puta, zahvaljujući revnosnosti inspektora za privredni kriminal Uprave
kriminalističke policije SUP-
a Beograda, kojima je ova prijava ustupljena, preti da čelnike Olimpijskog Komiteta Srbije i Crne
Gore strpa u zatvor. Tabloid je u nastavcima objavio svoje istraživanje o pranju para ove
nevladine organizacije. Nekoliko desetina miliona dinara donacija čelnici nacionalnog
Olimpijskog komiteta prebacivali su na fantomske firme, i te pare stavljali u svoj džep.
Inspektori Odeljenja za privredni kriminal revnosno prikupljaju podatke u sedištu
Olimpijskog
komiteta SCG, i upućeni tvrde da će, uz krivičnu prijavu, istražnom sudiji Okružnog suda u Beogra
du privesti gospodu Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića, Dragana Kićanovića i još
nekoliko službenika
koji su pomagali sportskoj mafiji u pljačkanju nacionalnog Olimpijskog komiteta.
Naš dopisnik iz Stokholma Dušan Lazarević interesovao se u direkciji "Tetra Paka", čija ekspozitur
a u Beogradu je tokom 1999. i 2000. godine donirala nacionalni Olimpijski komitet sa više
od milion
evra (u dinarskoj protivrednosti), da li su donatori imali uvid u trošenje poklonjenih para.
Gospodin Jergen Haglind , direktor za informacije ove ugledne kompanije iz Stokholma, potvrdio je
da je poslovnica u Beogradu u sastavu njihove ekspoziture iz Lozane, i da je donacija
plaćena radi priprema naših olimpijaca za igre u Sidneju. Kako su te pare trošene, tvrdi
gospodin Haglind, rukovodstvu kompanije "Tetra Pak" nije poznato. On je istovremeno
izrazio žaljenje ako je do zloupotrebe donacije došlo, i ako ona nije potrošena na pravi način.
TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005.

Sud odbija da služi mafiji

Sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Dragana Rovčanin postupajući po tužbi Filipa
Ceptera, koji traži da se poništi kao nezakonita odluka o njegovom razrešenju doneta na
pučističkoj sednici održanoj 11. jula pod pokroviteljstvom ministra prosvete i sporta
Slobodana Vuksanovića, odbila je prigovor o nenadležnosti supa da odlučuje u ovom sporu
koji je podneo zastul?nik Ivana Ćurkovića. Po pravnosnažnosti rešenja, sud9a Rovcanin će,
očekuju pravni eksperti, izbor gospodina Ćurkovica za vršioca dužnosti predsednika
Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore poništiti kao nezakonit. 41

Policajci nikom ponikoše, u ministra svoga pogledaše, i u crnu zemlju propadoše

I Jočiću prošla lopta kroz noge

Bivši generalni sekretar Olimpijskog komiteta Đorđe Perišić pokazao je inspektorima priznanice da
je pare, koje je prebacivao sa računa ove ustanove na račune fantomskih firmi, predavao ljudima iz
Olimpijskog komiteta. Inspektori su, potom, po nalogu svog načelnika, skoro molili gospodina
Perišića da ćuti Nenad Živančević
Advokati gospodina Filipa Ceptera, koji je 11. jula ove godine na pučističkoj "skupštini"
Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, koju je predvodio ministar prosvete i sporta
Slobodan Vuksanović, ne legitimno smenjen sa funkcije predsednika ove nevladine
organizacije, podneli su nadležnim tužilaštvima, kriminalističkim službama policije i
budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija prijave
kojim su naznačili postojanje osnovane sumnje da su u nacionalnom komitetu izvršene velike prone
vere novca, da se u Sportskoj akademiji u Beogradu izdaju lažne diplome ... Doskorašnji direktor
Republičkog zavoda za sport podneo je nadležnom tužilaštvu krivične prijave i
protiv bivših rukovodilaca ove sportske ustanove od nacionalnog interesa iz kojih proizilazi da se vi
še od decenije imovina Zavoda pljačka od iste mafije, koja hara srpskim sportom. Sve krivične
prijave koje su podnete nadležnom, u ovom slučaju Drugom opštinskom javnom tužilaštvu,
odmah su uzete u rad. U skladu sa svojim statusnim položajem, da je tužilaštvo organ
gonjenja, a policija organ otkrivanja izvršilaca krivičnih dela, zamenice tužioca Snežane
Bogdanović naložile su Upravi kriminalističke policije SUPa Beograda, Odeljenju za
suzbijanje kriminala u privredi, da provere navode krivičnih prijava, obave informativne
razgovore i izuzmu poslovnu dokumentaciju.
Obavezujuće uputstvo zamenice javnog tužioca Snežane Milanović bilo je precizno.
I inspektori ovog odeljenja postupili su, skoro snishodljivo, po nalog javnog tužioca. Vlasnici Sport
ske akademije u Beogradu, Leon Lukan i njegov sin Aleksandar su, po navodima krivične prijave,

42
neovlašćeno izdavali diplome o završenim studijama na ovoj Akademiji, koja je poslovala bez odob
renja Ministarstva prosvete i sporta.
Nakon izvršenih provera, svoje nalaze dostavili su, uz odugovlačenje, zamenici javnog tužioca. A m
orali
su da osumnjičene, nakon utvrđenih pronevera, privedu, sa krivičnom prijavom istražnom sudiji. To
oni
čine kada na ulici zateknu prodavca desetine nelegalnih diskova, odmah mu određuju pritvor i mrcv
are ga danima.
I po nalogu zamenice Drugog opštinskog tužioca inspektori ovog odeljenja vršili su provere o
proneverama u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore. Bivši generalni sekretar nacionalnog kom
iteta
g. Đorđe Perišić pokazao je inspektorima priznanice da je pare, koje je prebacivao sa računa ove
ustanove na račune fantomskih firmi, predavao ljudima iz Olimpijskog komiteta.
Inspektori su, po nalogu svog načelnika, skoro molili gospodina Perišića da ćuti, i da im ne nudi te
priznanice. Nije im palo na pamet da pozovu one kojima je g. Perišić davao milionske iznose u kešu
i da
ih privedu istražnom sudiji. Njihov nalaz je obična mizerija. Postupali su samo po navodima tužioca
, i nije
im padalo na pamet da zagrebu u poslovanje ove ustanove, koja predstavlja leglo korupcije i pljačke
.
Niko od čelnika OK SCG neće biti prozvan što su u završnom računu koji su predočili svom predse
dništvu
za 1999. godinu prijavili prihod od samo 12 miliona dinara, a tadašnjoj Službi društvenog knjigovo
dstva završni račun u kome se prikazuje prihod od 60 miliona dinara.
Sramotno ponašanje srpske policije i ne čudi. Imenovanjem gospodina Dragana Jočića za ministra
policije, mafija počinje da likuje, i sprovodi svoje perverzije. Gospodin Jočić za svog zamenika, od
nosno
načelnika Resora javne bezbednosti dovodi anonimnog Miroslava Miloševića, sa puterom na glavi.
Ovaj
autistični tip počinje da se šepuri, kao značajan čovek, i da se udvara drugim liderima opozicionih
stranaka.
Jočićevi policajci su danas saterani u crnu zemlju. Policijske službe su desetkovane. Oni koji su i zn
ali
policijski zanat, beže da rade na stovarištima, kao noćni čuvari, računovođe, carinici, samo da ne trp
e poniženja koje im Jočićeva upravljačka svita priređuje.
Ministar Jočić slepo sluša ministra prosvete i sporta g. Slobodana Vuksanovića, koji više i ne krije d
a ga
sportska mafija sa generalnim sekretarom FK Partizan Žarkom Zečevićem, koristi kao toalet papir, i
primorava da ih štiti kod premijera Koštunice, pa i ministra Jočića.
Istine radi, mora se napomenuti da ministar Jočić spada u retke ministre policije u istoriji Srbije koji
se
obavljanjem ove funkcije lično nije okoristio ni prebijenom parom. Ali, njegov strah da se uhvati u
koštac
sa mafijom, osim što je primoran stranačkom politikom da žmuri pred mafijom na oba oka, koštaće
Srbiju milijarde evra.
43
Iz Partizana, Olimpijskog komiteta, Sportske akademije i drugih institucija kulja gust dim. Spaljuje
se dokumentacija, zatiru tragovi, a Jočićevi i Dinkićevi službenici čekaju da sve bude očiščeno i
uglađeno. Ako jednog dana i budu morali, pod pritiskom iz inostranstva, da uđu u ove vučje jazbine
, biće sve "pod kontrolom"
I njegov stranački kolega, ministar pravde gospodin Zoran Stojković trudi se da, koliko ga staračke
noge nose, bude trkač sportske mafije.
Sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Dragana Rovčanin donela je rešenje kojim je ovaj sud
oglasila stvarno nadležnim za postupanje po tužbi predsednika OK SCG Filipa Ceptera da se vanred
na
skupština ovog komiteta, održana u julu ove godine, proglasi nezakonitom. Njeno rešenje je, po žal
bi,
upućeno Okružnom sudu u Beogradu, i na sudsko veće se iz vrha izvršne vlasti vrši pritisak da odlu
ku sudije Dragane Rovčanin poništi.
Posebna priča je ministar finansija Mlađan Dinkić. Ovaj čovek, koji do smrti proganja beskućnike,
penzionere, gladne koji pokušavaju da se prehrane i održe u žvotu prodajući na buvljim pijacama sv
oj poslednji nameštaj, unizan je pred sportskom mafijom.
Krivična prijava advokata Rada Đape, Cepterovog pravnog zastupnika, podneta budžetskoj inspekci
ji
Ministarstva finansija "dobila je noge". Sklonjena je. Nakon dva meseca advokat podnosi kopiju ve
ć podnete prijave, ali je sada ministrovi ljudi stavljaju u fioku. Zašto?
Iz izjava rukovodilaca FK Partizan, gospode Žarka Zečevića, Nenada Bjekovića i drugih mafijaša,
proizilazi nedvosmisleno da su svi transferi fudbalera njihova poslovna tajna. Da tako izjave i u nek
oj afričkoj zemlji, ministar finansija poslao bi istog časa poreznike u Udri brigu na veselje
Mlađan Dinkić, govorljivi ministar finansija bi, možda, želeo da krene i na mafiju. Ali kako, kada nj
en
idejni tvorac g. Danko Đunić, suvlasnik Deloitete&Toush i Ekonomskog instituta pripreti prstom. I
ma on,
kaže svojim mafijašima, pun kofer za ministra Dinkića. Smestiće ga u zatvor, hvali se. I zato minist
ar
finansija, koji se ne skida sa malih ekrana, nikako da prozbori, da objasni kako ne srne poreznike da
šalje u Partizan, u Olimpijski komitet SCG, u Sportsku akademiju, u Republički zavod za sport. A
kod srpskih tajkuna poreznici ne smeju da dođu ni do vrata njihovih kompanija. 44
pratnji specijalaca da ih javno uhapse.
U sportskim klubovima obrću se stotine miliona neoporezovanih evra. Njih inspektori ministra Din
kića
zaobilaze kao kiša oko Kragujevca, ni da privire, ni da pisnu. Utrčavaj u u siromašne opančarske ra
dnje,
pekare, plene imovinu, zatvaraju objekte, hapse. Od svih tih na silničkih i pokaznih vežbi, od sirotin
je raje ne može se skupiti ni stotina hiljada evra poreza. Od mafije iz Partizana mogla bi se oduzeti
imovinska korist od stotine miliona evra koje bi napunile siromašni budžet.
Srpska vlada je, pod hitno, vratila u Republički zavod za sport službenike protiv kojih je pokrenuta
krivična istraga, i koji su zbog malverzacija otpušteni s posla. Njihov posao je da spale dokumentaci
ju, zatru tragove, da opljačkane pare troše u inostranstvu na đinđuve i razne prohteve.
Iz Partizana, OK SCG, Sportske akademije i drugih institucija kulja gust dim. Spaljuje se dokument
acija,
zatiru tragovi, a Jočićevi i Dinkićevi službenici čekaju da sve bude očiščeno, uglađeno. Ako jednog
dana i
budu morali, pod pritiskom iz inostranstva, da uđu u ove vučje jazbine, biće sve "pod kontrolom". A
li,
jednog dana, umesto ovih mafijaša, u ćelije će, već je izvesno, otići ministri Jočić, Dinkić, Stojković
, premijer Koštunica, jer neke nove vlasti, makar i iz demagoških razloga, žrtvovaće njih zbog
zloupotrebe položaja. Mafija protiv izvršne vlasti, za sada, vodi sa 10:0. Skoro nedostižna razlika.
TABLOID, broj 61, 27. oktobar 2005. 45
VAPAJ ZA SPAS BIVŠEG VRHUNSKOG SPORTISTE ALEKSANDRA ŠOŠTARA

TERAPIJA ILI EUTANAZIJA

Kada je formirana Vlada, bilo je potrebno postaviti i novog direktora za sport, a kandidata je bilo vi
še.
Formacijski to mesto pripalo je DSS koja je, praktično, zbog ovog pitanja raspustila odbor za sport.
Na
taj način zahvalila se Spasoju Samardžiću, i Tadiji Kačaru koji su na najgrublji mogući način osetili
hirovitost rukovodstva. Tada na scenu stupa Aleksandar Popović koji na nagovor starijeg sportskog
i
partijskog kolege Milana Tomića objašnjava šefu da le sve pod kontrolom i da je, citiramo, nepobitn
o utvrđeno da je Šoštar pravoslavac!!! Na osetljivu funkciju dovodi se, dakle, čovek koji je tokom
školovanja dobio fobiju od Zakona jer su mu profesori, vkao i ostalim kolegama mašincima, govoril
i KOME NIJE JASNO ŽUTA KUĆA NA ĆOŠKU, aludirajući na zgradu Pravnog fakulteta.
Za plivače i vaterpoliste kažu, manje u šali više u zbilji, da nisu pametni jer im je ceo život glava u
vodi i
da im je jedini intelektualni napor da prate crtu na dnu bazena. Upravo tako ponaša se i Šoštar, koga
kao mečku na vašaru vodaju i pokazuju, kažnjavajući ga često i okrutno. Aleksandar Šoštar direktn
o je
pod komandom Đorđa Perišića koji je ispred mafije zadužen za kontrolu Olimpijskog komiteta SC
G. Perišićev gazda je Žarko Zečević, a na vrhu piramide je Stanko Subotić Cane. Tako
se u zaista neprijatnu situaciju
dovodi bivši vrhunski sportista koji permanenetno izjavljuje gluposti, ne čita Zakone, već sprovod i
u delo
namere mafijoza koji su u akciji da preuzmu srpski sport. Ubeđuje nas Šoštar da u sportu nikada nij
e
bilo VIŠE PARA, a budžet se iz godine u godinu sve više smanjuje. Doživeo je da ga tretiraju kao B
osanca u svemirskom brodu -
narani prasiće i ne diraj dugmiće, a najveći podvig mu je kada uspe da napravi 46
promaju u svoj9j kancelariji!
Zadužen je Šoštar da sprovodi Zakon o sportu, a on jadan tvrdi da Zakona nema. Ima, ima, samo tre
ba
da ga pročita i sprovede. Ali, Šoštar je u kandžama iz kojih će se teško izvući. Sada ga regrutuju za
protivkandidata Cepteru na Skupštini OKSCG zakazanoj za 7. septembar. Kao, ON će da vrati sjaj,
on
koji ne sme da podigne slušalicu i kaže HALO bez odobrenja!!! Zbog svega ovoga predlažemo da s
e po
hitnom postupku donese ZAKON O ZAŠTITI BIVŠIH VRHUNSKIH SPORTISTA, jer je više neiz
drživo gledati iživljavanje nad Aleksadrom Šoštarom i njemu sličnima.
Kada smo već kod sportskih kadrova DSSa treba spomenuti i Aleksandra Popovića, ministra koji ve
ć godinama hemijski čisti najcrnji šljam bivšeg režima -
batinaše. Kroz Popovićevo čistilište prolaze mnogi,
a među njima je najprljaviji Ivan Todorov koji je na Fakultetu za fizičku kulturu svima koji su imali
problem sa biomehanikom davao zaduženja koga, kada i koliko treba da prebiju! Kao nagrada ocen
a bi već sledećeg dana, po obavljenom poslu, ponosno stajala u indeksu!!!
Drugi visoki funkcioner DSSa Milan Tomić primio se, kao svaka prilagodljiva biljka, na plodno tle
stranke
koja je u svoje redove uvrstila đubre prethodnog režima. Istina, rukovodstvo partije na Tomića je gl
edalo
kao na smrdljiv sir, ali je on uvek bio tu, na ključnim mestima. Sada je veći mađioničar od Dejvida
Koperfilda, jer su njegovi trikovi malo dete u odnosu na ono što radi Tomić kao direktor Direkcije z
a
imovinu Republike Srbije. Prvo je vežbao na nestajanju vojnih dobara, a sada se sprema za finainu t
ačku -
NESTAJANJE SPORTSKE IMOVINE SRBIJE!!! U trenutku će nestati takve sitnice kao što su sta
dioni Crvene zvezde i Partizana, sportski centri 25. maj, PIONIR, SPENS ...
Zato je ovoj vlasti potreban neko kao što je Aleksandar Šoštar da ćuti, gleda, smeje se i klima glavo
m. Da verifikuje krađu imovine i konstatuje da je sport preminuo!!!
TABLOID, broj 44, 30. jun 2005.
47

1..3. Kako politika deli sportski dinar

Država već duže vreme smanjuje budžetska sredstva namenjena sportu, ali nemilice povećava u tak
o
smanjenom kolaču deo koji se odliva prema privatnim džepovima na najkriminalniji način. Ovaj su
novrat
počinje na daleko zapaženim delovanjem Dragana Vuksanovića, kojem je bog ujak (čitaj Dragoljub
Mićunović), što ga čini nedodirljivim kao i porodičnu manufakturu za otimanje para u kojoj su prek
o
vlastitih supruga on i njegov načelnik Uprave "oprali" što Sava i Dunav ne bi mogli, a sve je završil
o "tamo gde treba".
Ako pomislite da je to bila prolazna slabost novouspostavljenog sistema, varate se. Da vidite šta je t
ek
njegov naslednik, nestretni Šoštar pod dirigentskom palicom sportske mafije tek uradio. Ali da vas
ne
zamaramo, samo da kažemo kako je za njihove vladavine sportski dinar "smršao" preko 11 puta.
Da li se poštuje zakon kod raspodele budžeta? Ne. Da li se neko izveštava kako se dele pare? Ne. D
a li
se poštuju zakonom definisani predlagači i predlozi raspodele republičkog budžeta? Ne. Da li se poš
tuje
struka kod raspodele para? Ne. Da li pare dobijaju oni koji na to nemaju nikakvo pravo? Da. Šta je t
o što
kvalifikuje neki program za finansiranje sredstvima budžeta? Mogućnost da se novac pretoči u priv
atne džepove.
Ako zakon kaže da neko od prijatelja, saradnika ili nalogodavaca državnih funkcionera koji utiču na
raspodelu budžeta, ne može da dobije budžetska sredstva tim gore po zakon. 48
Nekontrolisano rasipništvo Uprave za sport Ministarstva Srbije

Gde su, bre tolike pare

Vuksan prvi je imao ključnu podršku, što bi narod rekao: kao da mu je sam Bog ujak. Da vidiš čuda
i jeste. Nije baš Bog, ali je legendarni borac za demokratiju Dragoljub Mićunović
N. Živančević
Srbija ima dva Vuksanovića. Bez njih se ne može zamisliti propast srpskog sporta. Prvi je Dragan,
gospodar miliona dinara, maraka, dolara, evra ... u ulozi Ali Babe prema budžetu Republike Srbije.
Dru
gi je Slobodan. On se, budući da mu je prezimenjak olešio državnu kasu, priklonio mestu na kom jo
š
ima para i na kom može da se slika kao čovek koji pešto odlučuje. Priklonio se, od srca, bosovima
sportskog novca Žarku Zečeviću, Đorđu Perišiću, Predragu Manojloviću, Snežani Lakićević Stoja
čić,
Nebojši Iliću i drugima koji, pod velom demokratskih promena???, razgrađuju ono malo što je ostal
o od imovine srpskog sporta.
Put, način i cilj su isti. Oteti za sebe ili druge što više dobara, bilo u kešu, bilo u nekretninama ili ne
čem
trećem. Vuksanović I (Dragan) delovao je kao slobodan strelac, u stilu živi i daj drugima da žive,
naizgled bez udruživanja sa kriminalcima. A Vuksanović II (Slobodan) se baš sa njima pobratimio.
Vuksan prvi je imao ključnu podršku, što bi narod rekao: kao da mu je sam Bog ujak.
Da vidiš čuda i jeste. Nije baš Bog, ali je legendarni borac za demokratiju Dragoljub Mićunović. -
Sve možete da dirate, ali mog sestrića nikako rekao je profesor Mićun. -
On je dobro dete i ne sme niko da ga pipne.
I zaista, skoro četiri godine sestrić je radio šta je hteo. Oteo je sve od države, naočigleg javnosti, pa
podelio sebi i svojima. Mićunov nedodirljivi sestrić. Čovek ima mašte mora mu se priznati. Izveštio
se da
pod plaštom velikih vašarskih kampanja izvuče iz budžeta što više miliona. Najpoznatiji proizvod m
u je
kampanja Igraj za život! Naizgled humano, a u suštini bez ikakvog smisla. Upozoravali su eksperti,
profesori, treneri, pedagozi da ova akcija nema nikakvog smi 49

sla Vuksa je išao dalje sa jednim ciljem potrošiti i maznuti od države što više.
A onda se neminovno bližio kraj mandata i Mićunović je uzeo sestrića za ruku i iz Demokratskog c
entra
ga preselio u Demokratsku stranku. I tamo su obojica dobili visoke funkcije. Sestrić je u parlamentu
,a
ujka u Skupštini državne zajednice. Tako je Odbor za sport DS dobio iskusnog stručnog savetnika z
a manipulaciju sredstvima i kadrovima. Da se konačno sprovede u delo uništenje srpskog sporta.
Taj odbor, inače, predvodi kum predsednika Srbije, u Tabloidu često pominjani, Dragoslav Zeka Bo
žović. Znači Vuksanovići su se sna 50 šli. A sport propada.
Dragan i Slobodan nisu rod (ali jesu pomoz' Bog). Dragan je sva sredstva izvlačio preko žene Marij
e direktorke agencije "Propaganda -
Marketing" locirane u Majke Jevrosime. A Marija je glavnog pomoćnika
imala u Snežani Bošković lepšoj polovini Srđana koji je načelnik u Upravi za sport i glavni izvršila
c nedela Vuksanovića. Familijarno -
lopovska veza. Ali ovo nije jedini primer supružničke sprege u otimanju para.
O tome ćemo vam pisati u narednim brojevima ... Vuksa II -
e, on je došao na mesto ministra na već poznat način.
Nije prošao kao kandidat za gradonačelnika, ali je ušao u vladu Vojislava Koštunice. Na mala vrata,
ali
ušao je. Iako se radi o pro sveti i sportu, Fuksa je namirisao da može da se probije do samog vrha
popularnosti i približi se stolu za kojim se igraju velike partije karata. I on,naravno, ima svog posluš
nika.
Kao pravi političar. Jadni Aleksandar Šoštar (žao nam čoveka) sluša sve što mu se kaže i izvršava
naređenja. Sportska legenda, ali čovek ograničenih intelektualnih mogućnosti. On kao direktor Upra
ve za
sport nije ni blizu veštini prethodnika mu Vuksanovića I, ali ima Vuksanovića II da mu kaže koga d
a sluša, šta da radi i kome da služi. Čerupaju ono što je ostalo od broja 1.
Ipak, taj prvi ostaje za Ginisa. Za vreme svog mandata, što sa suprugom, što sa ljubavnicama, što sa
svojim pomoćnikom, oteo je toliko para na ime deviznih dnevnica kao da je tri puta obišao kuglu
zemaljsku. I nikom ništa. Nema izveštaja o poslovanju, nema kontrole, nema uvida. Ali zato ima uj
aka. A ujka ne da da se sestrić dira.
Mada, mislimo da još nije kasno. Tražimo odgovor na jednostavno pitanje. Gde su, bre, tolike pare?
Za
četiri godine Uprava za sport raspolagala je sa 1.865.000.000 dinara. I niko nikome nije položio nije
dan
jedini račun. Gde su, bre, pare? Srbijo, dokle ćeš da trpiš one koji ti kradu lovu? Ne žmuri više. Ust
ani, progledaj i traži da saznaš. Gde su pare? TABLOID, broj SO, 11. avgust 2005. 51

Univerzijada privatna finna sportske mafije na čelu sa Sinišom Jasnićem

Neobavešteni daju podršku malverzacijama predsednika USSSCG

A. Jovanović
Normalno je da roditelji vole da im se deca bave sportom, pa i kad prođu tinejdžerske godine. Tako
đe je
normalno da sportski stručnjaci, pedagozi, profesori, funkcioneri podstiču studente da se bave fizičk
im
vežbanjem. Isto tako, normalno je i da postoje oni koji treba da vode sport na fakultetima. A da li je
normalno da stručni nastavni kadrovi pri fakultetima za sport studentske sportske aktivnosti organiz
uju
isključivo sebe radi. Siniša Jasnić predsednik USSSCG sa raznim zvaničnim i nezvaničnim akadem
skim
zvanjima stečenim na novosadskom fakultetu posvetio je dobar deo svog radnog veka da preko
studentskih nazovi sportskih aktivnosti obezbedi sebi još jednu titulu globtroter studentskog sporta.
Malo je gradova i zemalja gde Jasnić nije uspeo da, pod firmom univerzitetskog sportskog funkcio
nera,
boravi o trošku svoje države. Od kontinenata nije bio na Antarktiku, što ipak ne može pouzdano da
se
tvrdi. Njegov krivudavi put kroz mutne vode dostigao je vrhunac ovog proleća, nešto malo pre njeg
ovog 40. rođendana, baš na praznik rada kakve li ironije.
Ovaj kršni punokrvni Crnogorac rasplodnog izgleda, rođen u Grabu kraj Bijelog Polja, postao je prv
i čovek Univerzijade koja će 52
se organizovati u Beogradu daleke 2009. godine. Sa timom u kojem igra značajnu ulogu pri
Olimpijskom komitetu SCG, uz oprobane i pozl)ate sportske mafijaše Predraga Manojlovića, Đorđa
Perišića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića, Nebojšu Ilića, ... uspeo je da pridobije naklonost državn
og
vrha. Tako je i došlo do prihvatanja Beograda da bude organizator i domaćin Univerzijade 2009. Jas
nić
je uspeo da sa svojim istomišljenicima i korisnicima enormnih državnih sredstava ubedi zvaničnike
da je
Univerzijada prestižni sportski događaj, nešto malo ispod Olimpijskih igara. Kakva glupost!!! Ovo
marginarno takmičenje na kojem učestvuju mlađi rekreativci željni druženja i neobaveznog provoda
i
drugih oblika slatkog života, samo osobe ograničene pameti i znanja mogu da dožive kao iole znača
jan
sportski događaj. To se videlo i na Univerzijadi u Izmiru. Svetska štampa tek je povremeno i na vrlo
skrovitim mestima, šturo i marginalno pominjala poneki rezultat koji su mladi rekreativci postigli n
a ovoj
sportskoj priredbi. Međutim, na mnogim stranicama uglednih dnevnika i časopisa u svetu Univerzij
ada nije ni pomenuta.
Dakle, stvari su poprilično nelogične i nejasne. U tim situacijama važi zlatno pravilo ako hoćeš da
pronađeš logiku onda sledi tragove novca. Ovo dobija na značaju kada se sagleda koje se to mafijaš
ko
sportsko društvo okupilo oko Univerzijade i na koji je način obmanulo državno rukovodstvo. Prema
izjavi samog Siniše Jasnića sredstva namenjena rasipanju oko predstojeće Univerzijade su već obe
z
beđena i stavljena na raspolaganje korisnicima za njihove sramne potrebe. Para ima toliko da njih n
ema
dovoljno da mogu da ih potroše. Odmah je osnovano i preduzeće i obezbeđeni su kapitalni kadrovi.
Da li
možete zamisliti nekog boljeg za ove poslove od Srđana Boškovića dokazanog lopova koji je godin
ama
sredstva republičkog budžeta, preko Uprave za sport, upućivao u nepoznate pravce preko firme
Propaganda gde je radila njegova žena Snežana Bošković.
Stvorena je atmosfera da je Univerzijada nacionalni spas i prioritet veći od ulaska u EU. Svojom
oprobanom veštinom prevaranta je tako obezbedio sebi i svojim saradnicima siguran finansijski izv
or
bar naredne četiri godine, bez obzira šta će do tada biti sa sadašnjom garniturom na vlasti. A i svaka
nova vlast će se brzo polakomiti na jelo sa trpeze koja se zove Univerzijada, jer samo možete da za
mi

Svaka nova vlast će se brzo polakomiti na jelo

sa trpeze koja se zove Univerzijada, jer samo možete da zamislite koliko ima osnovnih, a koliko
pratećih aktivnosti na kojima je moguće da deo kolača završi i u vašem džepu 53
Jasnić je uspeo da sa svojim istomišljenicima
i korisnicima enormnih državnih sredstava ubedi zvaničnike da je Univerzijada prestižni
sportski događaj, nešto malo ispod Olimpijskih igara. Kakva glupost!!!
slite koliko ima osnovnih, a koliko pratećih aktivnosti na kojima je moguće da deo kolača
završi i u
vašem džepu. Od izgradnje, adaptacije i dogradnje sportskih objekata (koje će ovi mafijaši spretno z
a sebe privatizovati), preko nabavke opreme, do asfaltiranja ulica i izgradnje svojih
feudalnih zamkova po raznoraznim Košutnjacima, Dedinjima ... O putovanjima, deviznim
dnevnicama, poklonima da i ne govorimo. Siniša Jasnić u ovim rabotama ima podebela
iskustva i završene najviše specijalizacije do nivoa postdoktorskih studija. Meteorski uspon
Siniše Jasnića, dečka koji sa sportom nikakve veze u životu nije imao, počinje 1993.
godine kada se uvlačeći u dupe Đorđiju Radovanoviću, a da ne povredi ni jedan unutrašnji
or
gan, ubacio bez bilo kakvih drugih potrebnih kvalifikacija na novosadski Fakultet fizičke kulture. Č
im je postao nastavnik na profesoru je primenio poznati balkansku zahvat upotrebi baci, a
sve uz pomoć već afirmisanih sportskih mafijaša, dospeva u daleku Fukuoku Oapan) gde
je, dok su se studenti takmičili, oteo ekskluzivno pravo za zastupanje poznatog svetskog
proizvođača sportske opreme Mizuno. Uzimao je koliko je
mogao, tako da nije čudo što je predstavništvo brzo moralo biti ugašeno.
Time je dokazao da pripada rodu parazita koji ubijaju domaćina na kojem parazitiraju.
U bilo kojem pristojnom sistem u svetu ovakav lik bi bio prepoznat kao neupotrebljiv i opasan i kao
takav bi bilo odmah eliminisan. Nažalost, mi nismo pristojan sistem i ovo što smo naveli je
samo bila preporuka za dalji, još ubrzaniji pljačkaški napredak Siniše Jasnića. Još nije
završena afera sa nestankom
200.000 evra iz fakultetske kase u Novom Sadu, potrošenih na putovanja i provode, kao i
na troškove boravka u čuvenoj Dolini lopova poznatog izletišta i sastajališta novosadske elite. Kažu
da je Jasnić počasni gost u ovom okruženju sa novim BMWom serije 5 (kako i priliči
jednom ubogom univerzitetskom nastavniku). Sa ovim "kvalifikacijama" i "radnim
iskustvom" bilo bi čudo da Jasnić ne
bude jednog skorog dana predsednik države, ili barem Vojvodine, ako ga u međuvremenu Crnogorc
i ne pošalju tamo gde mu je mesto. ??? TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005.
54

Sportska mafija neumoljivo pljačka i Republički zavod za sport (3)

Rasprodaja uz podršku ministarstva sporta

Institucija od vrhunskog nacionalnog interesa klizi u privatne ruke. Prethodno očerupana,
opljačkana i dovedena do prosjačkog štapa. Još strašniji Je odnos države prema
ovoj, prvorazrednoj instituciji od nacionalnog interesa

Nenad Živančević Istraživački tim Tabloida posle detaljnih opisa pljačke društvene imovine i
smišljenog i organizovanog uništavanja Republičkog zavoda za sport, o čemu smo pisali u
prošlim brojevima, došao je do novih poražava jućih podataka. Po već oprobanom modelu
nove činjenice ponovno vode prema već poznatim ličnostima kreatorima i
realizatorima otimačine sportskih dobara i razbojništva u sistemu sporta. Kada zakoni
govore pro tivno ličnim interesima ovih ljudi -
tim gore po zakone. Možda najstrašniji primer predstavlja odnos države prema Republičkom
zavodu za sport kao instituciji od prvorazrednog nacionalnog interesa. Ovaj interes je
moguće
sagledati ako se prihvati notorna činjenica da razvoj sportskih rezultata nije moguć bez sistematsko
g doprinosa
nauke i savremenih tehnologija. Svi koji se oslanjaju na genetski potencijal, talenat i inat su na najb
oljem putu ili su već otpali u svetskoj sportskoj utakmisi. Rezultate donose organizacija,
planovi i programi, nauka i tehnologija. Žalostan dokaz ovih tvrdnji je i sudbina koju je
ovih dana doživela i naša seniorska košarkaška reprezentacija na upravo završenom
Evropskom prvenstvu. Radilo se bez uključivanja sofisticirane naučne
podrške, i strateške odluke su prepuštane "nosu" i "osećaju" dokazanih trenerskih "veličina".
Zakon o sportu je predvideo da se sistem sporta oslanja u tri ključne tačke: ministarstvu
nadležnom za poslove sporta, Sportskom savezu Srbije i Republičkom zavodu za sport. Na
taj način se obezbeduje da se
političari ne bave stručnim poslovima i da sport ima adekvatnu naučnu podršku, a na Balkanu (čitaj
u Srbiji) i da neko duva političarima za vrat i da im ne dozvoli da se zaigraju u raspodeli
značajnih budžetskih sredstava.
Umesto da politika i političari doprinesu realizaciji zakonom zacrtanih smernica, po kojima se budž
e 55
tska sredstva trebaju trošiti za opšte dobro, ovi ljudi se sistematski trude da što veći deo kolača
prigrabe za sebe i svoje. Konstitusanjem organa upravljanja Zavoda u 2003. godini na čelu sa
dr Nebojšom Čovićem i Mihajlom Švrakom na mestima predsednika Upravnog odbora i
direktora Zavoda, započinje raščišćava nje zatečenog katastrofalnog stanja. Novo
rukovodstvo je prvo tražilo da Ministarstvo finansija izvrši
kontrolu trošenja budžetskih sredstava, što do danas nije urađeno. Državu kao da ne interesuje kako
su trošene ogromne sume, kao ni zašto je prethodno rukovodstvo spaljivalo i uništavalo
dokumentaciju o
poslovanju ove kuće. U uništavanju dokumentacije im je pomagala i Uprava za sport kao državni or
gan zainteresovan da se što više para i ostalih dobara "opere" (čitaj: otme) u Zavodu i
usmeri u privatne džepove. Dovoljno je ukazati na činjenicu da je knjigovodstvena vrednost
Zavoda iznosila 170.000.000, 00
miliona dinara, da bi nakon procene vrednosti kapitala kojom ova kuća raspolaže realna vrednost Za
vod bila preko tri milijarde dinara. Logično pitanje glasi: kome je interes da državna
imovina bude toliko
potcenjena? Zašto se državni organi upoznati sa ovim činjenicama nisu oglasili? Za to vreme u budž
etu
Republike se planiraju sredstva za obavljanje aktivnosti Zavoda koje propisuje zakon, ali koja ne do
laze
do ove institucije. Očigledan je cilj prikazati Zavod kao instituciju koja ništa ne doprinosi sistemu s
porta,
kao strano tkivo koje samo predstavlja opterećenje u sistemu i koje kao takvo treba odstraniti. Ovo
predstavlja posledicu neprimenjivanja zakona koji obavezuju Direkciju za imovinu Republike
Srbije da ostvari uvid u vrednost državne imovine. Vrlo često ova institucija vrši otuđivanje
državne imovine ogromne vrednosti prebacivanjem nadležnosti na lokalnu vlast koja onda
uz minimalne
nadoknade ustupa imovinu građevinskoj mafiji lokalnoj političkoj oligarhiji. Kao primer treba nave
sti su
dbinu poljoprivrednog i građevinskog zemlji§ta u Vojvodini. Na isti način se imovina (zemljište Za
voda) ustupa Žiki Muštikli uz sramno niske nadoknade. Za nagradu Zika Muštikla postaje
član UO NISa. Interesantno je da i direktor Direkcije za imovinu Milan Tomić u isto
vreme postaje član Upravnog odbora fudbalskog kluba Crvena zvezda. Ako mislite da je
pomenuti direktor kao bivši generalni sekre tar Sportskog društva Crvena zvezda gadijiv na
saradnju sa Partizanovim funkcionerima, varate se.
Kada su interesi u pitanju, nema nikavih podela, ni partijskih. Sarađuju DS i DSS, tu je i SPS, ako tr
eba
i JUL, a kažu da i radikali imaju velike interese u Partizanu gde su angažovana i deca lidera ove stra
nke. Dakle, Milan Tomić, doskorašnji predsednik Programske komisije Olimpijskog komiteta
Srbije i Crne
Gore, koristi mesto na kojem se nalazi da bi pripremio i otimanje sportske imovine i njeno pretaka
56
nje u privatne ruke. Naime, Republička direkcija za imovinu na čijem je čelu, prećutkuje davanje u
zakup zavodske imovine po vantržišnim uslovima i ispod svake cene. Prikriva nalaze iz
zapisnika budžetske
inspekcije po kojima su sklapani ugovori suprotno zakonu a na štetu Zavoda i države. Ova institucij
a čak nije dala saglasnost Zavodu na ostvarivanje sopstvenog prihoda, čime bi se rasteretio
budžet i izvršila revitalizacija imovine Zavoda. Milan Tomić doprineo je
ostvarivanju interesa sportske mafije, u koju je i sam veoma aktivno uključen već duže
vreme. Kako drugačije objasniti da Direkcija za imovinu ne popisuje u skladu sa zakonom
imovinu kojom raspolaže Zavod, već se to dešava na inicijativu novog
rukovodstva krajem 2003. godine, kada se konstatuje da je knjigovodstvena vrednost bila 17 puta m
anja
od realne. Razliku treba potražiti u planovima članova sportske mafije po kojima je trebalo ovu kapi
talnu državnu vrednost dobiti budzašto u postupku privatizacije. Ovde moramo da napomenemo
da ono što se u Srbiji zove privatizacija razvijeni svet tretira kao lopovluk, pljačku i
razbojništvo. Kada je rukovodstvo sportske mafije Srbije sa Dankom Djunićem, Žarkom
Zečevićem i saradnicima na čelu, zaključilo da je na red za pljačku došla i sportska
imovina, inače procenjena na najmanje 1.000.000.000 evra (milijardu evra), ustremili su se na
"kapitalce" u koje spadaju i 45 hektara zemlje i sportski objekti Republičkog zavoda za
sport. Za početak se u nadležni organ republičke uprave instaliraju "svoji ljudi" preko kojih
se sprovode pakleni planovi, a sve uz obaveznu "neobaveštenost" najviših državnih
funkcionera. Kako to izgleda? Iz sredstava budžeta se finansira preko 200 investicionih
poduhvata u Srbiji (za što nema zakonskog osnova), tako da za
revitalizaciju Zavoda ne preostaje više od 30.000 evra. Ovo nije dovoljno ni za zamenu sijalica i tr
o

U bivšoj državi broj jedan

Možda najdrastičnija ilustracija ovih tvrdnji je sudbina Republičkog zavoda za sport koju
kreiraju
ljudi bliski vrhovima državne vlasti. Ova institucija osnovana davne 1963. godine je više puta doka
zala
svoj ključni doprinos razvoju sporta u prethodnoj Jugoslaviji. Nakon perioda tavorenja u samouprav
no
doba, konačno 1996. godine donošenjem Zakona o sportu su stvoreni preduslovi da ova kuća ponov
no doprinese uspesima naših sportista na prestižnim svetskim i evropskim takmičenjima. Ali
dešava se sasvim suprotno. Ova institucija od vitalnog nacionalnog interesa se pretvara u
pacijenta u dubokoj komi kojem se s vremena na vreme izvadi poneki organ potreban za
ulepšavanje života ljudi na vlasti.

57

škove košenja trave na 45 hektara. Na bruto vrednost Zavoda od preko 45.000.000 evra najmanje je
potrebno 900.000 evra godišnje za održavanje objekata i opreme u postojećem stanju, bez
unapređivanja materijalne
osnove. Dakle, Zavodu treba 30 puta više sredstava nego što mu saradnici sportske mafije "milosrd
no" udeljuju,
pri tom odvajajući glavni kolač za sebe. Pokušaji Zavoda da samostalno obezbedi sredstva kojima b
i se njegovi
potencijali stavili u funkciju razvoja srpskog sporta su u nekoliko navrata bili ignorisani ili osujećen
i. Gde je logika u ovim dešavanjima? Očigledan je cilj prikazati Zavod kao instituciju koja
ništa ne doprinosi
sistemu sporta, kao strano tkivo koje samo predstavlja opterećenje u sistemu i koje kao takvo treba
odstraniti. Pripadnici sportske mafije će se "žrtvovati" i prihvatiti da u bescenje preuzmu
ovo nacionalno dobro. Do koje
mere ide ignorisanje ove vodeće nacionalne ustanove koju je zbog politike koja se prema njoj sprov
odi napustilo
preko 30 doktora, magistara nauka i specijalista, govori i činjenica da u izradi nacrta novog Zakona
o sportu ova kuća nije ni konsu1tovana. Zato su se radnici u državnoj upravi prema
uputstvu svojih nalogodavaca iz vrha
sportske mafije aktivno angažovali na narušavanju radne atmosfere u Zavodu. Tu posebno treba ista
ći aktivnosti Uprave za sport na organizovanju radnika koji su dobili otkaze u Zavodu zbog
nepoštovanja radne discipline, ugrožavanja bezbednosti rada, krađa, falsifikovanja
dokumenata i drugih dela koja predvidjaju raskid radnog
odnosa, a sa ciljem da se opstruiraju napori rukovodne strukture na sanaciji Zavoda. Na
insistiranje Uprave za sport, plate zaposlenima isplaćuju se po nejedinstvenim kriterijumima
kako bi se
stvorila atmosfera sukoba među zaposlenima i kako bi se doprinelo daljem urušavanju efikasnosti ra
da Zavoda. I uprkos tome Zavod je sopstvenim snagama uspeo da od dolaska Čovića i
Švrake uradi preko 2.500 testiranja sportista od interesa za republike, preko 45.000
zdravstvenih pregleda i pruži preko 5.000 stručno savetodavnih usluga sportskim
stručnja(ima, da stavi u funkciju bazene i pruži kvalitetne usluge na otvorenim
sportskim terenIma.
Na kraju treba istaći da je Nadzorni odbor kojeg je imenovala Vlada Republike Srbije podneo izvešt
aj u kojem
su detaljno pobrojani svi slučajevi devastiranja državne imovine i ugrožavanja vitalnih državnih int
eresa. Vlada,
umesto da pokrene postupke i razreši sve slučajeve, smenjuje pregsednika Upravnog odbora dr Neb
ojšu Čovića i direktora Mihajla Švraku. Donosilac loših vesti je, kao u
srednjem veku, obično bio skraćen za glavu.
Nažalost, trenutni rezultat je: SPORTSKA MAFIJA: DRZAVNI INTERES 10 : O.
TABLOID, broj 57, 29. septembar 2005. 58
Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore vlasništvo Partizanove mafije
Država propada, daj da joj pomognemo
Ako bismo počeli od firme ZEKSTRA (premetanjem slova dobije se STR, ZEKA.) oko koje se vrti
bezbroj Zekinih firmi, uključujući i Veterinarski zavod, jasno je da ni papir to ne bi lako podneo
J. Karanović
Javio mi se prijatelj koji dugo živi u Beču, Igor Negovanov, inače čovek često dolazi da obiđe boles
nu majku i koristi svaku priliku da se informiše o aktuelnostima u našoj zemlji, a naročito u sportu.
Ovo što je u vašim medijima objavljeno o malverzacijama i pljački u OKSCG, i iznetim činjenicam
ao
kriminalu u Partizanu, u svakoj civilizovanoj zemlji bilo bi dovoljno da se akteri nađu u zatvoru. Sr
amota me je i prosto bih u zemlju propao kad me neko u Austriji pita:
Sta se događa kod vas? Kako misle vaši rukovodioci da sa toliko korupcije i kriminala uđu u Evrops
ku uniju? Zaista, naši mediji, i pored starih blokada, sve više iznose sramne podatke o
sportskoj mafiji, čije je jezgro na stadionu Partizana i obližnjoj olimpijskoj kući, dve
trolejbuske stanice dalje,! prema klinici "Dragiša Mišović". Ivanu Ćurkoviću, Danku Đuniću,
Žarku Zečeviću, Predragu i Nenadu Manojloviću, Nebojši Iliću, Đorđu Perišiću nije daleko
da sa svojim izvršiocima kuju dalje planove kako opljačkati
ono što je još preostalo? Kako učvrstiti vezu sa pripadnicima istog klana, ali iz obližnje Crvene zvez
de sa Milanom Tomićem, Aleksandrom Boričićem, Zoranom Avramovićem, koji su dušu i
telo potpuno prodali komšijama, pa im oni rade šta hoće, a sve u zajedničkom cilju -
zgrabiti od države što više. Jer, ako država već propada daj da joj u tome pomognemo. Sve je
već poznato, više niko ništa ne može sakriti. Zato je umesno pitanje postavljeno u jednom
dosta čitanom dnevnom listu Gde su i šta rade organi u javnim tužilaštvirna? 59 Tužilaštvo
je "neobavešteno", birokratizovano i inertno! Ono ne bi smelo da se zove tužilaštvo nego
udarna pesnica ili advokatura države, kao da smo još u komunizmu izjavio je zamenik
republičkog
javnog tužioca Jovan Krstić. Ovome nema šta da se doda osim da je nečinjenje i činjenje na istom n
ivou po zakonu podleže krivičnoj odgovornosti. U međuvremenu članovi poznate sportske
mafije nisu više "jahači apokalipse" već putnici u
olimpijskom vozu koji neminovno vozi svetska i evropska mašina. Sve to da Srbija i Crna Gora ne
bi bile kočnice i kao takve predstavljale crnu rupu u Olimpijskim ne odložnim kontaktima.
Ni krivi ni dužni, Đunićevi i Ćurkovićevi podanici putuju tim vozom po Evropi besplatno,
ali ,to obilno plaća naš jadni
narod. Tako, nošeni olimpijskim vodama Ćurković i Perišić nedavno su bili u Skoplju na razgovori
ma sa im poslenicima našeg regiona. Putovanje je bilo udobno Ćurkovićevim automobilom
strane
diplomatske registracije, jer je on konzul Sejšelskih ostrva u Beogradu. Tako je navodni v.d. predse
dnik OKSCG iznenadio naše pogranične organe na jugu zemlje. Nije im bilo jasno ko je
zapravo on predsednik Partizana, predsednik OK SCG ili član izvršnog komiteta
Mediteranskih igara, vlasnik poznatih firmi (o kojima će Tabloid i dalje pisati) i kako i
zašto nosi francuski orden, koji mu je
poklonjen pre više od jedne decenije? U tom partizansko olimpij

Đokica imetastaze
Da bi se aktivnosti širile poput karcinoma, obezbeđene su i metastaze. Pre Predraga Manojlovića
uzdanica bivšeg genseka Đorđa Perišića (čije su prljave radnje razotkrivene) je Marina Leković koj
a na
svim putovanjima širom sveta i slobodnim danima u Beogradu, gde god je moguće, deli krevet, sto,
hranu i zadovoljstva sa Đokicom. Pitanje je vremena kada će Đole morati da vrati (ili će to učiniti
Marina) stan koji je na crno iz fondova OK dodeljen dotičnoj gospođi, a nalazi se, kao što je poznat
o, na Banovom brdu.

60
skom loncu sve više vri, a kada poklopac otpadne, biće spasavaj se ko može. I Predrag
Manojlović voli da putuje. Ipak je SCG članica svetske i evropske sportske i olimpijske
porodice. Tako se gensek OK skoro vratio iz Portugalije sa zasedanja ENGSO (Evropske
nevladine spo
rtske organizacije), gde je upao na mesto sekretara (ni kriv ni dužan). A kao neradnik mogao je da b
ude samo slušalac, kao na svim međunarodnim skupovima. Putujte, gospodo, narod plaća.
A te razne poluzvanične organizacije kao što je ENGSO u svetu ne predstavljaju ništa
osim prilike da se isluženi sportski funkcioneri pred svojim sugrađanima predstave kao
važne ličnosti. Tako je Manojlo išao u
Portugal da se sunča i pije dobro domaće vino. Računajući na nedodirljivost, ova, družina nastavlja
svoju pljačkašku igru, a sve pod zaštitom vlasti. Danas, juče i tako već dve decenije.
Karakteristično je da nema nijednog člana ovog bratstva koji nije omrsio prste ili podmitio
nekoga da zatašk f
stvar, kako bi se zvanični organi sprečili da obave svoj posao. Žarko Zečević je, recimo, preuzeo
vlasništvo čuvenog motela "Radmilovac", a nedaleko od ovog omiljenog izletišta podigao
kuću sa
bazenom oko koje je visoka ograda (po modelu albanskih građevina i izolacije). Kada bismo pisali
o svim
Zekinim poduhvatima, potrošili bismo više od jednog broja Tabloida. Ako bismo počeli od firme Z
EKSTRA (premetanjem slova dobije se STR ZEKA), oko koje se vrti bezbroj Zekinih
firmi uključujući i Veterinarski zavod, jasno je da ni papir to ne bi lako podneo. Ali,
Zeka, naravno, nije formalno vlasnik "Zekstre". Ovu firmu vodi njegov poslužitelj, bivši
taksista Dragan Đurić, koji ima ovlašćenje da uveća Zekinu imovinu.
Vešto, u stilu svake dobro organizovane mafije, olimpijskoparti Oni pljačkaju, vlast ćuti
Nadležni organi istina znaju o čemu se radi, ima i dokaza, ali "još nije sazrelo vreme da se okonča
sa delatnošću poznate crnobele mafije", mafije koja u stilu pravih grob ara sahranjuje srpsku javnost
i ono malo imovine koja je preostala.
Prosta računica govori da je skoro 35 odsto članova najvećeg operativnog tela Olimpijskog
komiteta iz redova Partizana! U predsedništvu ih je zvanično sedam (od 21), mada ih ima više jer su
mnogi odani svojim vođama pa tako daju alibi razbijačima srpskog sporta, pa i države. Dakle,
Nenad Golijanin, Predrag Manojlović, Đorđđ Perišić, Žarko Zečević, Radmilo Armenulić,
Nebojša Ilić i Ivan
Ćurković, uz vođu Danka Đunića, predsednika Sportskog društva čine jezgro čuvene sportske mafij
e.

61 zanovska interesna grupa širi svoje pipke među drugim uticajnim osobama iz oblasti
političkog života. Razume se, u cilju zaštite od nastupanja neminovne pravde. Dakle, to bi
bila preventiva.
Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić dobio je, saznaje naš list, stan u ulici Svetog Save br. 3
3 uz pomoć Partizana, a dat mu je i luksuzni "pežo 307". Saradnja je produbljena
zapošljavanjem Tominog sina u stručnom pogonu Partizana, u ulozi trenera. Koliko je
važno da roditelji ustupaju svoju decu Partizanu svedoči i činjenica da je Snežana
LakićevićStojačić prevela svog sina u KK Partizan. Momak živi u
Beogradu, a ona kao dama za svaku upotrebu stalno putuje iz Novog Sada o
trošku svoje nove partije, a najviše na račup OK. A Dragan Kićanović, predsednik, OK u dva
mandata. Šta će biti s njim? On, kao legendarni košarkaš svetskog dometa, kao čovek koji se
osam godina nije mešao u svoj posao, nije bio obavešten niti je
znao, niti učestvovao u malverzacijama kojima je preplavljena institucija koju je toliko dugo predvo
dio. Bio je naivan, verovao je svojim drugovima iz Partizana. Ali, đavo ne zna za šalu.
Navodno se sprema da izađe u javnost. Možda bi ipak bilo bolje da Kića ćuti, da ga
njegovi bivši saradnici ne bi povukli u mutne vode, kako bi se lažno zaštitili iza njegovog
imena i funkcije. Kad pritera muka i zlo, i brat bi brata izdao da spase svoju kožu. Partizan -
šampion!!! Ali u pljački! 62 OLIMPIJSKI KOMlTET ŠKOLA KRIMINALACA,
SPECijALIZOVANNI ZA KRAđU I PRANJE NOVCA

Dobro jutro gospodine inspektore

Iz Direkcije poreske policije preduzeti prvi, još nesigurni,
koraci ka sprečavanju pranja novca kroz fantomske firme
Aleksa Jovanović
Obični građani i državni zvaničnici, iako se po mnogo čemu razlikuju, imaju isti zajednički imenitel
j prolaze vozovi, a niko ništa ne preduzima kako bi se ubrzano kretanje kola na nizbrdici
konačno zaustavilo. Između ove dve, dijametralno različite kategorije, osnovna je formalna
razlika narod brzo zaboravlja, a državni funkcioneri su zaokupljeni isključivo sobom. Sve
što im ne odgovara ili remeti
njihovo uživanje, jednostavno "a priori" odbacuju, u stilu "ne može nam niko ništa". U delu
dnevne štampe minulih dana pojavili su se članci koji ukazuju na sve češće pojave utaje
poreza, pranja novca, funkcionisanja fantomskih firmi koje prisvajaju milione evra iz
državnog budžeta (ili drugih izvora) u prometu
mutnim vodama. Tako se saznaje da je glavni inspektor Direkcije poreske policije Boris Batarilo
preduzeo prve, još nesigurne korake ka sprečavanju pranja novca i novčanih
tokova kroz fantomske firme. Dobro jutro, gospodine glavni inspektore! Otkrivate fantomska
preduzeća tek sada kada su ona oštetila državu u višemilionskim iznosima, iskazanim,
dabome, u evrima. Sada, posle višegodišnje krađe i pranja novca u OKSCG, navodi se u
delu štampe, da iza tih fantoma stoje organizovane grupe koje haraju po ogromnim
sredstvima koja kruže ovom našom jadnom Srbijom, a koja po pravilu završavaju u
privatnim džepovima, računima i enormnoj nepokretnoj imovini, luksuznim džipovima,
najnovijim modelima skupih automobila sa zatamnjenim staklima.
Možda je neko zaboravio, a neko neće da zna, da je za ovakvu vrstu visokog kriminala najodgovorn
iji Olimpijski komitet, koji je ovaj način pljačke (najviše na štetu sporta) prvi uveo u
sistem poslovanja. Sada, dakle krajem 2005. godine, čuje se poneki glas o fantomskim
firmama i proneveri ogromnih iznosa u evrima, a čelnici i najodgovornije ličnosti u
OKSCG tu praksu su uveli još odavno. U prošlom
veku, početkom devedesetih su počeli, a nastavljaju i 63 danas. Zloupotrebe položaja, pranje
novca, izbegavanje poreza, otimanje sredstava od sportista najodgovornija lica u OKSCG
dovela su do savršenstva. Uvereni su da im niko ništa ne može, ali i da
uživaju zaštitu najviših državnih funkcionera.
Prema nalazima revizorske kuće "Sofitel oditor" (od pre skoro dva meseca) u rukovodstvu OK razvi
jen
je kriminal najvišeg ranga. Ako ste zaboravili, podsetićemo vas. Analizirano je poslovanje
ove naizgled ugledne sportske kuće, koja se, naročito u periodu od 1999 do 2002. godine
bavila utajom i prodavanjem svega do čega se moglo doći, a ne razvojem olimpizma,
sportskih nadmetanja i učešćem
naših sportista na Olimpijskim igrama i drugim svetskim sportskim manifestacijama. U tom analizir
anom periodu poslovanje sa fantomskim firmama dovedeno je do savršenstva. Moglo bi se
reći da je ru kovodstvo Olimpijskog komiteta, tada i danas, začetnik te vrste najvećeg
svetskog kriminala. Mogao bi naš OK da zatraži licencu, kao tvorac "kriminala u
rukavicama" ili čak proviziju kao autor poslovanja sa fantom skim firmama. Ali, nije
isključeno da su funkcioneri OKSCG glavni operativci u trgovini
energentima, nekretninama, automobilima i ostalim materijalnim dobrima. Jer poznato je (a namern
o se zabotavlja) da je reč o izuzetno sposobnim manipulatorima kao što su Žarko Zečević,
Đorđe Perišić, Predrag Manojlović, Ivan Ćurković, Dragoslav Zeka Božović i drugih
ličnosti iz tog okruženja. Ipak, najodgovorniji je za navedeni period plodnog kriminala
tadašnji generalni sekretar Đorđe Perišić, protiv
koga se vode istrage. Policijske, finansijske i poreske.
Kao što se može videti iz nalaza Sofitel oditor nije mali broj firmi koje su ostvarile značajan promet
sa OK, a koje su prestale sa radom po završetku olimpijske 2000. godine. Donatori koji su
bili darežljivi i naklonjeni tadašnjem rukgvodstvu OK (najčuveniji i naj sumnjiviji
"Tetrapak") sa sedištem u Svedskoj i filijalama u više zemalja, davali su šakom i kapom, ne
vodeći računa, ne tražeći izveštaj kako su data
sredstva utrošena. Koliko je otišlo sportistima, a koliko su se obogatili funkcioneri. U tom
periodu evidentno je "nemešanje" državnih organa u poslovanje sportskih organizacija, pa je
kriminal sve više cvetao. Bukvalno shvaćeno "sport sportistima" donelo je veliko bogatstvo
ličnostima
koje se pominju kao nosioci kriminalnih radnji u OKSCG, a koji (oko 90 odsto) dolaze iz SD, odno
sno FK Partizan. Uz odlučujuću ulogu podmićivanja i obećanja podele kolača, privučeni su
i neki koji nisu (formalno) iz Partizanovog šinjela, ali su usko interesno povezani. Oni ne
moraju da se vole sve dok imaju isti interes biti u centru kriminalnih aktivnosti u
očekivanju privatizacije i prisvajanja (za male pare) društvene imovine koja se nominalno
vodi na sportske klubove. Tako su u igri Milan Tomić, direktor Direkcije za

64 imovinu (bivši sekretar SD Crvena zvezda), Aleksandar Boričić, predsednik istog

sportskog društva i nosilac više od 15 funkcija u sportu, Snežana LakićevićStojačić prva
ličnost vojvođanskog sporta, i mnogi drugi. Indikativno je da, navodno, niko nije znao za
malverzacije u OK i pored toga što su pare stizale u
ogromnim količinama. Ali, kao što to biva među oprobanim mafijašima neko uzme više od ostalih,
pa se već sada primećuje nezadovoljstvo pojedinih članova ove organizovane kriminalne
grupe. Očekuje se i rascep među njima.
Ovi apsolutno tačni i provereni navodi mogu da posluže Direkciji poslovne policije, istražnim organ
ima Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, Savetu za borbu protiv korupcije i
drugim nadležnim državnim organima čiji je zadatak da štite ovu jadnu malu državu od
rasplamsavanja sve većeg kriminala i pljačke naroda.
Sve nas navodi na zaključak da je Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, u prav
u kad kaže da Vlada Srbije nije zainteresovana da se bori protiv ovog velikog zla, koje
uništava čitavu državu.
Pitamo se dokle ... TABLOID, broj 66, 1. decembar 2005.

Ukradeno skoro šezdeset miliona!

Analiza revizorske kuće Sofitel oditor pokazuje da od ukupnog broja poslovnih partnera
OKSCG uključujući i sportske saveze 12,09 odsto čine preduzeća koja su ugašena odmah
po obavljenom poslu, ali i da je ovim preduzećima preneto 41,46 odsto od ukupno
prihodovanih sredstava po svim
osnovama. Gde li su otišla fantomska preduzeća i ko je odneo pare? Zanimljivo je da je u
navedenom periodu, prema zvaničnim podacima, od 60.989.000 dinara to jest 1.014.910.22
evra, sportskim savezima uplaćeno samo 1.801.904,93 dinara, to jest 2,95 odsto
tih sredstava. Iznos koji je prenet fantomskim, ubrzo ugašenim firmama prešao je 57.924.920 dinara
(slovima skoro pedeset osam miliona), što čini 94,98 odsto. Novac je otišao daleko od sporta, licim
a
koja su poznata i čija imena nema smisla ponavljati, pošto svi već znaju ko je gazda u ovim prljavi
m radnjama. Radi autentičnosti evo i žiro računa preko kojega su išle uplate i isplate
privatnim fantomskim preduzećima 40806678911992. 65

Državna lutrija Srbije častila budžet sa 20 miliona evra, ali niko ne zna koliko je od toga otišlo sport
u

Rudnik za odabrane
Ministar Dinkić obećao sportistima četiri puta više novca za narednu godinu, oko 3,5 miliona evra,
iako je u ovoj trebalo da im da između četiri i pet Jovan Karanovićj
Dinkićev kadar, mladi i ambiciozni direktor Državne lutrije Srbije Bojan Krišto, ovih dana se hvali
po svim
medijima kako je u republički budžet "uterao" 20 miliona evra! Krišto svoj uspeh promoviše i kroz
klasične
novinske oglase, udarajući na sva zvona. Izjavljuje da deo koji pripada državi redovno ide u budžet,
u dinarima
6.200.000.000 evra i da on ne zna kako se ova pozamašna svota troši. Još Krišto ustvrdi da je minist
ar Mlađan
Dinkić "radostan zbog priliva novca od igara na sreću", ali da u Lutriji ne znaju kako se ta sredstva
dalje raspoređuju, što i nije njihov posao. Dakle, bez suvišnih pitanja u se i u svoje kljuse.
Zaveo je red G17, ne samo da drži sve finansijske tokove, vec je i ljude pretvorio u poslušne robove
. Krišto je,
dakle, rekao da od 20 miliona evra koji su se slili kod Mlađe na račun, najveću korist treba da imaju
sport i
invalidi. Kako mi nemamo posebnu državnu komisiju koja će kontrolisati gde idu pare prikupljene
od kocke, tako
smo ostavljeni na nemilost ministra finansija. Ako je sport zaista u prvom redu onih koji treba da im
aju koristi od
Lutrije, onda su smešne priče o projektovanom budžetu za sledeću godinu. Odnosno, samo od Lutrij
e sport bi trebalo u ovoj godini da dobije između četiri i pet miliona evra, koliko iznosi 20-
25 odsto sume koja je stigla do
Dinkića. Da podsetimo, Mlađan Dinkić na sav glas se hvali kako će sport u narednoj godini dobiti č
etiri puta više
novca nego ove, čitavih 3,5 miliona evra, s tim da će samo za Evropsko prvenstvo u vaterpolu otići
više od milion. Matematika je nešto zakazala u ovom slučaju.
Ko koga ovde pravi budalom, zašto sportisti i sportski savezi ćute? Zašto dozvoljavaju da im otimaj
u hleb iz usta?
Dokle će ponizno stajati u redu kod Dinkića i Vuksanovića? A matematika? Ona koju svi poznajem
o otkriva veliku
medijsku prevaru jer priče kako sport nema para padaju u vodu. Još samo kad bi u našoj zemlji i Kl
adionice stavili pod kontrolu, gde bi sportu bio kraj ...
Ali, kladionice su pod posebnim tretmanom. Liče na osinje gnezdo u koje niko ne srne da gurne ruk
u. Ne zna se
kolike su uplate, isplate, da li se (i kome) plaća porez. Najgore je što neposredni proizvođači sportis
ti, u celoj priči nemaju nikakve koristi. Umesto da iole ure 66
đena država, kakva Srbija nastoji da bude, kanališe kockarske tokove novca, ona dopušta incimpoje
da da se
bogate. Samo u Srbiji predsednik Zajednice fudbalskih prvoligaša može da bude, istina nezvanično,
vlasnik lanca
kladionica pod imenom "Lavovi". Nominalno, gazdarica je njegova majka, a celu tragikomičnu situ
aciju presekli su ljudi spolja. Mi sami ne umemo. Došli ljudi iz UEFA i jasno rekli -
taj gospodin mora da nestane. Njegovi
klubovi (a bilo ih je dva u prvoj ligi) treba da abdiciraju, da ne bi nestao ceo srpski fudbal sa mape
Evrope. Rečeno -
na silu učinjeno. Železnik i Radnički Novi Beograd istupili su iz elitnog takmičenja. Ali, opet je srp
ski prkos nadmudrio svet.
Na scenu je odnekud stupio Voždovac, čiji su igrači oni koji su bili najbolji u dva sklonjena kluba, k
ao i nekolicina
koja je igrala u Obiliću i Zemunu. I upravo taj Voždovac najprijatnije je iznenađenje šampionata. Tr
eći na tabeli,
sa velikim izgledima i potencijalom da na kraju sezone izbori plasman u Kup UEFA. Nešto slično p
ošlo je za rukom
samo Obiliću, koji je u svom premijernom nastupu u nekadašnjoj jugoslovenskoj prvoj ligi postao š
ampion. A te se priče svi dobro sećamo ...
I onda nam je neko kriv kada se nađemo na udaru onih koji žele da zavedu red svuda, pa i u zemlji
Srbiji. Zašto
ne želimo da se ponašamo kao sav normalan svet? Zato što bi to značilo da se Srbija oslobodila veli
ke grupe
bandita koji su uzurpirali sve resurse, a posebno finansijske. Zato što bi fudbal u tom slučaju ponov
o postao
najvažnija sporedna stvar na svetu. A to bi nekome mnogo smetalo. Država ne srne da umeša prste
u rad
kladionica, njihovi vlasnici zadovoljno trljaju ruke, a sportisti sve češće završavaju na suvom hlebu.
Crnom. Oni
postaju roba u rukama modernih robovlasnika i beže iz Srbije čim im se ponudi malo dostojanstva.
Nemamo strategiju imamo političare. A njima sport služi samo za ličnu promociju. I zaradi novca.
A kada se
otvori ova Pandorina kutija, neKo će morati da ode. Političari, sportisti ili narod. Kladionice su otvo
rene. TABLOID, broj 68, 15. decembar 2005. Ti uradi mi ćemo slaviti
Šta u isto vreme rade naše nacionalne selekcije? One koje su pod patronatom države, kao recimo va
terpolisti, ne
brinu za pripreme, takmičenja, nagrade za medalje. Drugi su, kao recimo fudbaleri, od sporta napra
vili preduzeće, a u sličnoj poziciji su i košarkaši. E, tu na red dolazi treća grupa. Svi ostali -
najsiromašniji. Oni u
Dinkića i Vuksanovića gledaju kao u bogove, mole ih da malo otvore buđelare ... Ali ovi vlastodršci
najčešće ih
ostave bez odgovora. Koliko ste bliski predsedniku države i ministrima, toliko ste u boljoj poziciji d
a se osećate
dostojanstveno. A, ako se bavite, na primer, tamo nekim bazičnim sportom (atletika,plivanje ... ), on
da ćete sami sebe finansirati, a vašim eventualnim uspesima ponosiće se cela država. 67
2. VISOKI KRIMINAL
Iako je Balkan poznat po kriminalnim radnjama koje se nakon ubistava klasičnim i egzotičnim oruž
jima i orudjima
najčešće svode na džeparenja, šibicarenja, pilićarenja, jajarenja i sl. nemojte misliti da na ovom tere
nu ne
uspeva i visoki kriminal. Sigurno se pitate šta je to visoki kriminal. To su sve one radnje koje je raz
vijeni, pa i
nerazvijeni svet već prepoznao kao vrhunske prevare i pljačke na tržištima kapitala, roba i ljudi, a k
oje su u
zakonodavstvima tih zemalja opisane kao najteža krivična dela. Ima u tragovima ovih dela opisanih
i u našem zakonodavstvu, ali tako nemušto da ih oni koji treba da primene zakon i ne prepoznaju.
Pitate se ko su izvršioci ovih najtežih krivičnih dela. Najčešće se radi o onima koji su pisali naše za
kone, ali često i
o onima zbog kojih su neki zakoni i pisani. Kako da ih prepoznamo, gde da ih pronadjemo? Ako nis
te vični u
istražnim radnjama, onda sledite tragove novca. Oni će vas nepogrešivo odvesti do ovih ljudi. Ako
ne možete da ih prepoznate setitev se narodne -
malim lopovima se skida glava, a velikima kapa! Što se nekome više skida
kapa na Balkanu, verujte veći je kriminalac.
Istraživački novinarski tim se rukovodio gore navedenim pravilima ponašanja u Srbiji i nepogrešivo
je locirao
aktivnosti, institucije i pojedince koji su ispunjavali zadate kriterijume. Aktivnosti su bile mnogobro
jne, ali medju
njima je prednjačila privatizacija (ovo je kod nas sinonim za pljačku, kako se to inače naziva u svet
u). Institucije
su se takmičile, ali bez konkurencije je pobedila ona koja kao da pati od šizofrene kleptomanije. Zo
ve se Ekonomski institut -
Deloitte & Touche. Sigurno se pitate a ko je poneo laskavu titulu Mister kriminala. To je, a ko
bi drugi do neko iz Sportskog društva Partizan u kojem se zna red. Na vrhu Partizanske hijerarhije s
toji neprikos
noveniJ neprevazidjeni, srpski mag visokog kriminala DANKO ĐUNlĆ. Ovaj Miloševićev ministar
koji je izvirivao iz
podrepnog dela Slobinog šinjela, sada na isto mesto u svom šinjelu stavlja srpske političare i državn
e činovnike.
Od poniznog sluge, nakon političkih promena postao je osioni gospodar. Sa svog kriminainog trona
se gnuša politike, a političare proizvodi, promoviše i koristi samo za jednokratnu upotrebu.
Kod uredjivanja ove knjige pojavio se problem kako tretirati rodonačelnika visokog kriminala, pošt
o se u svakom od izabranih 68
tekstova on nalazi, da li direktno apostrofiran, ili u pozadini dešavanja koje se opisuje. On je svuda
gde je kriminal, ili gde nešto treba da se kriminalizuje. 2.1. Tajkunizacija
Kako na ovim geografskim širinama ljudi pokušavaju da promene prirodu stvari dajući im razna im
ena. U tome
sasvim sigurno ne mogu da uspeju. Lopovluk i pljačku možete zvati privatizacijom, eksproprijacij o
m, ili
transformacijom društvene svojine, koliko god hoćete i pri tom izmišljati mnogobrojne druge naziv
e, pljačka i lopovluk će ostati pljačka i lopovluk.
S druge strane, u celom svetu prihvaćeni i jasni termini u Srbiji dobijaju potpuno drugo značenje. Ta
ko se npr. pojam TAJKUN Gap. taikun -
veliki gospodar u bukvalnom prevodu) odnosi na poslovno izuzetno uspešne ličnosti
kao što su Džon Rokefeler, Donald Tramp, Bil Gejts, AristoreI Onasis, ili Rupert Mardok. Obratite
pažnju da za ni
jedno od ovih imena ne možete da vežete bilo kakvu negativnu konotaciju. U Srbiji u kojoj je sve n
aopako i
termin tajkun postaje sinonim za bitangu, lopova, dripca, probisveta, i belosvetsku protuvu. Ovo je r
azumljivo jer
Srbin zna da se kod nas dolazi do para samo otimačinom i razbojništvom. Narodu treba verovati. Ta
ko su kod nas oni koji bi se u svetu smatrali kriminalcima, proizvedeni u tajkune.
Šta mislite, ako su srpski tajkuni okupljeni u "nevladinoj" organizaciji "Srpski poslovni klub PRlVR
EDNIK", ko bi
mogao biti predesnik ovog zločinačkog udruženja. Ko drugi ako ne njen osnivač DANKO ĐUNIĆ.
Ovaj predsednik
uz krajnje napore u svom društvu podnosi samo novopečene srpske tajkune koje takodje često lično
pronalazi, instruira i instalira.
Ovde moramo da podsetimo da nije samo termin tajkun nastrado u Srbiji. Istu sudbinu su doživeli te
rmini kao
npr. Ministarstvo pravde (čitaj nepravde), državni tužilac (čitaj jatak), policajac (čitaj 10 Evra), bud
žet (čitaj lični
novčanik), Narodna skupština (čitaj brod ludaka), Sportsko društvo Partizan (čitaj zločinačko udruž
enje) ... 69
Priča o jednom od najuticajnijih ljudi u Srbiji, kako u ekonomiji, politici, tako i u sportu -
predsednik Sportskog društva Partizan Dosije "Danko Đunić"

Tata za sve, tata svima

A. Jovanović
Danko Đunić rođen je 16. marta 1949. godine, a po nacionalnosti je Jugosloven, bar se tako do neda
vno
izjašnjavao. Predsednik je i vlasnik Ekonomskog instituta u Beogradu i predsednik je Sportskog dru
štva Partizan.
Predsednik je i Veslačkog saveza Srbije i Crne Gore, bivši je potpredsednik Savezne Vlade (do 199
9.godine) i
partner revizorske kuće Deloitte i Touche, njen je direktor za centraInu Evropu i SCG. Saradnju je u
spostavio 1991. godine.
Dok nije postao predsednik savezne Vlade o Danku Đuniću se veoma malo čulo i znalo. Iz tog peri
oda jedino
može da bude interesantna izjava Dafine Milanović u toku istrage povodom afere "Dafiment". Dafi
na je rekla da
su pravu istinu znali samo Bora Atanacković (bivši guverner Narodne banke), Dragoslav Avramovi
ć i Danko Đunić. Još jedna informacija zanimljiva je iz tog perioda. U okviru SPS-
a postojalo je takozvano liberalno krilo, koje je, prema nepotvrđenim izvorima trebalo da zameni
Slobodana Miloševića, koji je kažu obavešteni, planirao da kada napuni 60 godina siđe s vlasti. To l
iberalno krilo
činili su Milorad Vučelić, Zoran Lilić, Milan Beko i Danko Đunić. Njih su protivnici nazivali "četv
oročlana banda".
Ideja je propala kada je Vučelić izašao iz milosti Miloševića 1997. godine. Kada je Branislavu Ivko
viću ponuđeno
ministarsko mesto u Marjanovićevoj Vladi to je učinjeno uz prisustvo i blagoslov Danka Đunuća.
Mnogo su zanimljivije Đunićeve aktivnosti u vezi privatizacije.
Zakon o privatizaciji, bivši (socijalistički) i DOSovski pisali su stručnjaci revizorske kuće Deloitte i
Touche Đunić,
Vlahović i Poznanić. Ta ista konsultantska kuća obavila je i naplatila procenu kapitala svih najvažni
jih srpskih
preduzeća. Istovremeno je ta kuća na čelu sa Dankom Đunićem izuzetno agresivno lobirala priliko
m postupka pri vatizacije tih istih preduzeća.
Inače, pre 5. oktobra ime Danka Đunića pominjano je još samo u vezi prodaje "Telekoma", gde je gl
avni
operativac bio tadašnji ministar za vlasničku transformaciju Milan Beko. Najaktjvniji Đunić je bio z
a vreme Vlada
Zorana Đinđića i kasnije Zorana Živkovića. Do danas se nije dogodilo da se održi neki stručni skup
o privatizaciji u 70

Srbiji, ne samo kod nas nego i u svetu za zainteresovane poslovne ljude, a da glavni predavač nije D
anko Đunić.
Za njega se govorilo da je neizbežni Miloševićev ministar, koji drži pod kontrolom nekoliko ključni
h ministara u
Đinđićevom kabinetu. Zanimljiva, je činjenica da su pokojni Đinđić, Beko i Đunić kumovi, kao i D
ušan Mihajlović
(Đinđićev i Živkovićev ministar policije) i Žarko Zečević. Zaključak je jednostavanDanko Đunić je
tamo gde je veliki novac.
Direktor međunarodne krizne grupe za SCG Džems Lajon podneo je jula 2003. godine nadležnima
u Vašingtonu
izveštaj povodom radne verzije izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji, odnosno vlasti prema njim
a, veza Vlade i kriminalnih grupa .... Došli su do sledećih zaključaka:
Srpska Vlada je previše korumpirana i predstavlja izvor nestabilnosti u regionu. Uticajne ljude iz M
eđunarodne
krizne grupe ipak veoma iznenađuje uloga svetske revizorske kuće Deloitte i Touche, filijale u Beog
radu.
Privatizaciju i pljačku Srbije vode ljudi koji su donedavno bili zaposleni u revizorskoj kući, a koji d
anas uz njenu
pomoć nemilosrdno pljačkaju državu. Iz Deloitte i Touche su u tadašnju srpsku Vladu ušli ministri
Aleksandar
Vlahović i Goran Pitić. U tadašnjoj agenciji za privatizaciju našli su se i bivši službenici ove kuće, k
ao prethodni
direktor agencije za privatizaciju Srbije Vladimir Čupić, tadašnji direktor Mirko Cvetković, Siniša
Mali prethodni di
rekor za tendere, kao i Katarina Tončić, tadašnji direktor za tendere. tu je bio savetnik u agenciji Go
ran Mrđa. Iza
svih poslova D i T u aktivnostima pljačke Srbije stoji naravno njen direktor za centralnu Evropu i S
CG Danko
Đunić. Predstavnik američke privredne komore u pratnji Danka Đunića bio je kod ministra za rad i
zapošljavanje
Lalovića sa primedbama u vezi Zakona o radu. Afera u vezi privatizacije "Knjaza Miloša", jer Mila
n Beko i Danko Đunić stoj e iza "Balkan Limited-
a", koji se žalio i oborio konkurs. To je urađeno uz svesrdnu pomoć sa
Miroljubom Labusom, a Đunić je poznat kao glavni lobista prodaje Knjaza, još iz vremen kada je z
ainteresovana za ovu firmu bila Kokakola.
Na kraju prvog dela, još jedna zanimljivost. Đunić odbija da daje intervjue, voli da deluje iz debele
senke. Hoće li mu to i dalje polaziti za rukom. Videćemo. 71
TABLOID, broj 56, 22. septembar 2005. CAPO DI TUTTI CAPI DANKO KORLEONE (3)

I SRBIJA KUMA IMA

Poznato je da sport ima svoje mecene. Manje je poznato da sport zna da bude mecena nekima koji t
o ne zaslužuju. Zna da bude tako stameno uporište da sa te pozicije možete da se duži niz godina
nekažnjeno bavite kriminalnim aktivnostima koje bi vas u bilo kojoj pristojnoj
zemlji sveta stavile iza rešetaka na duže vreme A. Jovanović
Kao svojevremeno dobar veslač i blizak vodi, izučio je i veštinu održavanja na svim vodama, mirni
m i divljim,
sportskim, ekonomskim, političkim, kriminalnim i kojim sve ne. Jednom rečju, biljka za sve podlog
e. Prima se na humus, pesak, kamen, izmet, đubrište, ukratko -
vitalan. Kao da je daltonista, boja mu nije važna, crveno, plavo,
zeleno, podvučeno žutim, nema veze, kao ni simbol petokraka, kruna, krst, krug, sve mu odgovara i
u sve je zaljubljen. I sve mu ide od ruke. I on svima odgovara i pogoduje.
Jeste da je mama morala da mu ostavi Ekonomski institut u nasleđe, gde ga ni Sloba ni Mira nisu di
rali, štaviše
koristili su njegove usluge kao svog velikog miljenika. Bio je blagodaran i odužio im se na nebrojen
e načine.
Dovoljno je spomenuti samo izjavu Dafine Milanović, koja je upravo njega, Danka Đunića, imenov
ala kao jednog od ključnih ljudi koji "znaju istinu o svemu". Ne samo da su svi bili na istoj strani -
pljački i uništavanju Srbije,
nego je i sam Sloba pripremao Danka Đunića da sa Vučelićem i drugim "liberalnim" janičarima pre
uzme presto kada on bude napunio 60 godina ne vladavine nego života.
Tu se menjaju neke marionete, ali igrači (čitaj veslači) ostaju isti. Oni bez kojih se ne može, a koji d
eluju naizgled
iz pozadine, iz najdublje senke, što ih ne sprečava da nam sudbinu kroje na najgori mogući način. S
vi džeparoši
Srbije ne mogu u svom radnom veku da izdžepare koliko ovakvi igrači urade samo jednim potezom
.
Svedoci smo višegodišnjeg objašnjavanja da moramo kroz tranziciju i privatizaciju po svaku cenu. J
edino je
problem što mi plaćamo a neki u tome uživaju i bogate se. Od prve velike privatizacije, od zlatne ko
ke Telekoma, preko Popovca i Beočina, preko "Knjaza Miloša", "US Steel-
a" i još mnogih drugih do NISa i ko zna koliko još
nanišanjenih dobara ove zemlje predviđenih za odstrel, iza svake od obelodanjenih svinjarija izviruj
e glava Danka Đunića. Ne radi to Danko sam. Veliki je to zalogaj progutati i potrošiti celu 72
jednu zemlju, makar ona bila dronjak od zemlje na koju su takvi kao Danko danas Srbiju doveli. Ka
o sportista
Danko zna da je potrebno delovati timski. On ume da okupi "talente", da ih obuči i stavi u funkciju.
Tako smo došli do Dankove dece -
Ace Vlahovića, Gorana Pitića, Nebojše Ilića i mnogobrojnih drugih klonova angažovanih
na istom zadatku. I svima Danko nalazi mesto i u sportu. Tako je Vlahović naprasno pored eksperta
koji asistira Snežani Lakićević-
Stojačić u njenom vežbanju na konju sa hvataljkom, postao i ekspert za odbojku, gde sa
imenjakom Boričićem deli odbojkaški kolač.
Ipak, ekonomija je Dankova najveća ljubav. Tačno je da se to u svetu zove pljačka, ali dozvolimo da
on to naziva
drugim imenom i da za sprovođenje te "ljubavi" koristi Ekonomski institut, kuću koju mu je mama
ostavila u
nasleđe i koju je vešto stavio pod apsolutnu kontrolu otkupom kontrolnog paketa akcija u bescenje.
Ovom
uporištu kada se doda i pozicija u "Deloitte Touche Tohmatsu" u svetski poznatoj revizorskoj kući,
onda su se
stekli svi potrebni preduslovi za pljačku na najvišem nivou. Kako se to radi? Jednostavno, na jednoj
adresi
prikupljate najpoverljivije podatke o firmama, a na drugoj te iste podatke prodajete za velike pare o
nima koji žele
da ih kupe. Cena se dogovara da "svima bude dobro". I tako samo dokazani tajkuni dobijaju prave i
nformacije gde, kako i koliko da ulože da bi se što jeftinije obogatili.
Dakle, Danko je imao specijalan zadatak da se preko Ekonomskog instituta regrutuju preduzeća (na
osnovu
poverljivih podataka) koja su onda vešto servira na "Deloitte Touche Tohmatsu' revizorskoj kući. Po
stoji grupa
ljudi koja je te poslove organizovala i sprovela sa Dankom Djunićem na čelu , a u kojoj su još Aleks
andar
Vlahović, Goran Pitić, drugi saradnici Ekonomskog instituta, penzionisani profesori sa ekonomskih
fakulteta, bivši
guverneri i viceguverneri, npr. Trbojević kao jedan od pouzdanih saradnika sa svojom konsultantsk
om kućom.
Ova grupa odaje poverljive podatke određenim partnerima tako što podaci do kojih dolazi Danko Đ
unić preko
revizija koje sprovodi "Deloitte Touche Tohmatsu" revizorska kuća, a onda ih kroz Ekonomski insti
tut servira
potencijalnikm kupcima uz paprenu cenu. Na taj način Agencija za vlasničku transformaciju ostaje
čista.
I tako sedi Danko Đunić u kancelariji sa dvoja vrata. Na jednima piše Ekonomski institut, a na drugi
ma "Deloitte
Touche Tohmatsu" i bavi se poslom koji se u svim razvijenim zemljama sveta tretira kao najveći mo
gući kriminal,
za koji se odlazi na dugogodišnje, a često i doživotne robije. Pristojan svet ne dozvoljava da se neko
bogati bez rada i kažnjava svaki takav pokušaj, za razliku od nas na Balkanu.
Najnoviji, kapitalni posao Ekonomskog instituta je projekat NIS (razbijanje koje se naziva reorgani
zacijom i
restrukturiranjem). Ovo je veoma opasan potez jer je smišljeno izbegnuto da se prethodno donese dr
žavna
startegija kada je u pitanju nacionalni interes u vezi sa strateškim sirovinama. O značaju pitanja gov
ori i činjenica
da je Srbija većinski vlasnik naftovoda do Rijeke. Elaboratom se u suštini priprema teren za novog
kupca. Koliko
će tek u ovoj pljački da se dodatno obogati Danko Đunić, samo možete da zamislite. Biće to i mrvic
a za njegove
saradnike koji šene oko trpeze za kojom šef sedi i šenluči. Mnogi će se i udebljati od tih mrvica.
73
Nije Danko samo vešt kada se otima. On ima izraženu sposobnost predviđanja. Sa koliko je samo v
eštine Danko
rukovodio aktivnostima na ukidanju Instituta za strateški razvoj Srbije da bi se kapitalni poslovi pov
eravali bez
kontrole institucijama van domašaja vlade. I tako Ekonomski institut (čitaj Danko Đunić) postaje zv
anični konsultant Vlade Srbije o određjenim pitanjima privatizacije i sličnim poslovima.
Gde je tu mesto ministra za kapitalne investicije? Mali može da pravi promaju i tu i tamo uzme nešt
o za
semenke. Seljacima sa južne pruge ne pripada ništa više od toga. Treba da znaju gde im je mesto i k
o je gazda. Zna se da Velja nije glup. Neće da se rita jer može da izgubi i to malo što mu je dato.
I na kraju da se javnost upozna sa poražavajućom činjenicom da MUP i BIA pored ekonomskih stru
čnjaka za
otkrivanje sitnih prevara i lopovluka nemaju eksperte za makroekonomska pitanja i kriminal u ovoj
sferi.
Ako mislite da Danko Đunić drugačije radi na mestu predsednika Sportskog društva Partizan, varat
e se. I na tom
mestu Danko sedi u najdubljoj mogućoj senci i povlači konce. Lutke samo igraju. Gde? Na svim sc
enama gde je
to potrebno, od Olimpijskog komiteta, preko Fudbalskog kluba do mnogobrojnih sportskih organiza
cija i
preduzeća u kojima Partizan gazduje. Igraju tako Žarko Zečević, Ivan Ćurković, Predrag Manojlovi
ć, nesrećni
Nebojša Ilić, Đorđe Perišić, Snežana LakićevićStojačić i ko sve ne ko se uhvatio u to kolo lopovluk
a i razbojništva.
Pošteni, ali do beznađa naivni navijači Partizana ne sagledavaju gde su koreni teške bolesti koja je z
ahvatila
njihovu najveću, životnu ljubav. Ne shavataju do koje su mere instrumentalizovani i zloupotrebljeni
u postizanju
ličnog blagostanja izabranih u rukovodstvu voljenog kluba. Iako su u poslednje vreme prisutni poku
šaji "grabara"
da ozdrave svoje posrnule ljubimce, nismo ubeđjeni da će imati znanja i snage da istraju u svojoj is
krenoj nameri
da neman udare po glavi i tako počnu da "čiste pred svojim vratima" u nameri da reše nagomilane p
robleme sporta u ovoj zemlji. Samo da se sve ne završi puštanjem niz vodu nedužnih i nebitnih.
Da se ne završi sa: Svi mogu da odu Danko i Zeka ostaju. Vidite koliko su srasli politika, biznis i s
port, ponajčešće u kriminalu. "Bacio i mani don Danko." TABLOID, broj 58, 6. oktobar 2005. I
Nije Danko samo vešt kada se otima. On ima izraženu
sposobnost predviđanja. Sa koliko je samo veštine Danko rukovodio aktivnostima na ukidanju Instit
uta za
strateški razvoj Srbije da bi se kapitalni poslovi poveravali bez kontrole institucijama van domašaja
Vlade. I tako
Ekonomski institut (čitaj Danko Đunić) postaje zvanični konsu1tant Vlade Srbije o određenim pitan
jima privatizacije i sličnim poslovima 74 Danko Đunić (4): Genije za makroekonomski criminal

Prljav, prljaviji, Danko

U jednom od prošlih brojeva konstatovali smo da MUP i BIA imaju ekonomske stručnjake za
otkrivanje sitnih prevara i lopovluka, ali da nemaju eksperte
za makroekonomska pitanja i kriminal u ovoj sferi. Nismo bili u pravu Aleksa Jovanović
Istraživačkom timu Tabloida javila se grupa ekonomskih stručnjaka koja je iznela čitav niz novih in
formacija koje
osvetljavaju i potpuno razobličuju najkrupniji kriminal u našoj zemlji. Verovatno se i vi pitate koje s
u uopšte
najveće pljačke u Srbiji, na kojim poslovima se ostvaruju enormne zarade i u čije džepove ovaj prlja
vi novac ide.
U povećoj grupi koja duži niz godina u raznim režimima razgrađuje i podriva ekonomsku snagu Srb
ije nije lako
jasno sagledati organizacionu strukturu, jer u ovom bogatstvl! ličnosti najkrupniji igrači pokušavaju
da se drže
najdublje senke. Sto veći kriminal koji režiraju i sprovode, to ih je manje u javnosti i medijima. Toli
ko dugo uspevaju u sakrivanju od javnosti da žive u uverenju da ih više niko ne može razotkriti.
Na čelu ovog pljačkaškog tima nalazi se Danko Đunić, što potvrđuju nalazi do kojih je došao Tabloi
d. Gotovo da
nema prljavog posla u Srbiji, regionu i Evropi u koji ovaj "ekspert" nije umešan. Ako ga tražite u ta
ko prizemnim
poslovima kao što su trgovina drogom, šverc oružja, trgovina belim robljem, kupoprodaja ljudskih o
rgana
nećete ga naći. Oni koji rade te poslove dolaze kod njega da legalizuju svoje bogatstvo stečeno na n
ečastan i
kriminalan način. On samo što ne oglašava svoje usluge hemijskog pranja i čišćenja novca proizved
enog u
prljavim radnjama. Ipak, jako dobro je poznat u najvišim vrhovima svetskog kriminala kojem su pot
rebne njegove usluge.
Tako Danko Đunić, nedodirljiv na svom pijedestalu, na vrhu piramide najvećih pljački koje se mog
u zamisliti, a
istovremeno u dubokoj senci, povlači konce i realizuje zločinačke planove. Pogledajmo, na primer,
poduhvat
privatizacije "Sartida". Tačno je da "Sartid" sada dobro radi, ali pod kojim uslovima je iz Srbije pres
eljen u Ame
riku. Danko Đunić, kao predsednik Američkosrpske privredne komore, predsednik Upravnog odbor
a i vlasnik Ekonomskog instituta, 75
ali i šef "Deloitte, Touche & Tohmatsu" revizorske firme u regionu, ovu pljačku organizuje maestral
no. Prvo se stvarni vlasnici "Sartida" Beobanka, JIK banka i Beogradska banka -
stavljaju u najdublju komu. Ove banke se
prisilno gase, ali samo de facto, jer de jure ovaj postupak ne može da se završi dok se ne unište svi d
okazi o
hipotekama kojima ove banke raspolažu. Izmedu ostalog, ove banke poseduju i hipoteke kojima se
dokazuje
vlasništvo nad "Sartidom". Ako se pitate zašto Beobanka, JIK banka i Beogradska banka nisu i for
malno ugašene,
odgovor je jednostavan. Likvidaciona masa njihovih finansijskih agregata bi bila veća od ukupne ak
tive svih
banaka koje danas rade u Srbiji?! Pa zašto su onda ove banke uopšte gašene? Pitajte onoga ko je to
osmislio i onoga ko je to sproveo!
Ali kako da se dozvoli bankama da prodaju ono što im pripada, kada to mogu daleko bolje da urade
ljudi na vlasti
pod stručnim vodstvom Danka Đunića. Kako da ekspert sposoban da smisli ovakav plan ne bude, iz
medu ostalog,
i lični prijatelj bivšeg američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, preko kojeg dolazi u kontakt
sa
zainteresovanim američkim "finansijerima". Kada se sve sabere, ne sme da čudi činjenica da je "Sar
tid", kao jedan od srpskih industrijskih potencijala, prodat za bednih -
23 miliona dolara. Praktično ugašene banke, stvarni
vlasnici "Sartida", ne mogu da protestuju i enormna razlika u vrednosti ostaje van Srbije, ali na priv
atnim ra čunima Danka Đunića & co.
Ovaj model je dao tako dobre rezultate da se sada, uz neznatne izmene, pokušava primeniti na Vojv
odanskoj i
Novosadskoj banci. Ove finansijske institucije u sopstvenim finansijskim agregatima poseduju i hip
oteke za veći
deo teritorije Vojvodine, kao i za kapitalne objekte, silose, proizvodne kapacitete itd. Vojvođani se z
anose mišlju
kako njihovi politički lideri neće dozvoliti ovakvu pljačku. Oni, nesrećnici, ne znaju da u timu Dank
a Đunića nema
podela ni po kojoj osnovi, partijskoj, ideološkoj, patriotskoj, sportskoj ... To je tim ko
Ništa ih ne može sprečiti
Ne treba da čudi da je Danko Đunić privatizaciju protumačio kao pretakanje društvene, državne, na
cionalizovane,
konfiskovane i kakve sve ne imovine u privatnu, odnosno ličnu imovinu, kako svoj, tako i svojih na
jbližih
saradnika. Teško je prebrojati broj nula na njihovim bankovnim računima. čak ni odsustvo kontrole
trošenja tako
stečenih para, školovanje dece u najskupljim svetskim školama i na univerzitetima, kao ni svi ostali
oblici šenlu
čenja svojstvenih Balkancima, ne mogu da okrnje ovo bogatstvo, koje iz dana u dan ubrzano raste.
76
ji poznaje samo zborno i unisono pevanje, kojem će se, kada sagledaju ličnu korist, i vojvođanski
političari zdušno pridružiti. A kojim se to novcem kapitalna srpska dobra otkupljuju u
bescenje? Najprljavijim novcem koji se
može pronaći u zemlji, regionu i svetu. Novcu koji ne može da uđe u legalne tokove nigde u svetu,
osim u Srbiji, gde se poreklo sredstava kojim se otkupljuju nacionalna dobra ne ulazi u trag. Zato
i ne čudi da jedan od glavnih finansijera čečenskih terorista i Al Kaide, ruski
multimilijarder Berezovski, pere novac u Srbiji. Naravno, ne pojavljuje se on nego njegova
firma "Salford" iz Engleske, koju u Srbiju, po navodima nekih medija, dovodi, nećete
verovati Danko Đunić. Tek da se zna čije je "Imiekovo" mleko koje piju naša deca. Dakle,
"Imlek" sada ostvaruje profite kojima se finansira mu
slimanski ekstremizam i terorizam u svetu i kod nas. Kako saznajemo, Danko Đunić je tužio one ko
ji su upozorili javnost na ovu mahinaciju.
TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005. Kolektor za prljav novac
Ponovo se potvrđuje narodna po kojoj "prilika od čoveka pravi lopova". Ugledne institucije, kao što
su "Deloitte, Touche & Tohmatsu", Američko-
srpska privredna komora, Ekonomski institut i drugi, zbog
nepostojanja kontrole, na taj način postaju ekspoziture za prikupljanje prljavog novca iz celog sveta
i njegovo pranje u ovoj nesrećnoj zemlji. 77 Lobi grupa plagijatora Đunića:

Prvo falsifikuj istoriju, onda pokradi novac

Nekad Robin Hud danas Robinov ud

Kako srpski tajkuni izlažu poruzi istorijske
srpske institucije, koje su ih činile "ljudima iako su Srbi"!
N. Bulatović U Srbiji postoje dve organizacije privrednika koje zbog sličnosti imena
stvaraju pometnju i zabunu u poslovnom svetu. Radi se o Srpskom privrednom društvu
"Privrednik" i Srpskom poslovnom klubu "Privrednik". Ko koga kopira i zašto, postaje
jasno kad se ima u vidu da su prvo udruženje osnovali, zapravo obnovili, skromni srpski
privrednici, a drugo srpski tajkuni sa Dankom Đunićem i Miodragom Babićem na čelu.
Srpsko privredno društvo "Privrednik" osnovano je 1897. u Zagrebu, u tadašnjoj
Austrougarskoj. Osnovao ga je bogati Srbin Vladimir Matijević sa ciljem da pomogne
mladim sunarodnicima da steknu
praksu u zanatskim i trgovačkim poslovima i započnu sopstveni biznis i na taj način spreči njihov s
ve veći odlazak u Ameriku. Društvo je imalo humanitarni karakter i posebnu pažnju je
poklanjalo siromašnima, izbeglicama i deci koja ne žive sa oba roditelja kaže za Tabloid
Zoran Jovičić, obnovitelj ovog društva, inače osnivač "Junajted koledža". U upravi društva
bili su vodeći industrijalci, najbogatiji i najugledniji ljudi toga vremena. Na čelu Upravnog
odbora je jedno vreme bio patrijarh Dožić, a član uprave je bio i slikar Paja Jovanović. To nije
bila lobi grupa za ojačavanje pozicija bogatih, već obrnuto, najbogatiji su davali veliki
deo svoje imovine
"Privredniku" za izgradnju šegrtskih domova i pomoć siromašnima. Da bi neko bio primljen u "Priv
rednik" i postao patron, nije bilo dovoljno da je bogat, da ima vozni park, velelepne vile i
veliki broj ljubavnica,
kao danas, već su kriterijumi bili koliko je imovine poklonio "Privredniku". Mihajlo Pupin je za živ
ota davao veliki novac "Privredniku" i još je za života svu svoju imovinu zaveštao ovom
društvu. Slogan društva je bio "radštednjačestitost". Srbi su od osnivanja ovog društva za
samo desetak godina uspeli da prestignu Hrvate po broju
poslova, što je kod njih izazvalo veliku ljubomoru, pa su se dešavali i slučajevi paljenja srpskih rad
nji. Čak su pokušali da kopiraju društvo osnivanjem "Hrvatskog radiše". Početkom Prvog
svetskog rata, u znak
odmazde pohapsili si neke članove rukovodstva udruženja. Nakon ujedinjenja, sedište društva je pre
šlo u Beograd, u Krunsku ulicu, i nastavilo sa aktivnostima, a šegrtski domovi su osnivani
po većim centrima širom Sr
78 bije. Udruženje je radilo do 1945, pa čak i tajno, uprkos zabrani nemačkih vlasti.
Komunisti su uhapsili
drugog predsednika udruženja Tomu Maksimovića i konfiskovali mu imovinu. Inače,
imovina "Pri vrednika" vraćena je u Zagrebu, a u Srbiji još nije otkriva Jovičić. On ističe da je
sa grupom privrednika 1994. obnovio ovo udruženje kako bi nastavio njegove aktivnosti, a
1996. podneo zahtev da se stopira prodaja imovine nekadašnjeg "Privrednika", stanova,
kuća i učeničkih domova. Samo nekoliko meseci kasnije posetila su ga petorica opasnih
tipova, koji su mu tražili da poništi registraciju, jer oni imaju zadatak da osnuju
"Privrednik" iz početka. Jovičić nije pristao, pa su oni registrovali udruženje sa potpuno
istim imenom, ali na saveznom nivou. Ipak, ta
registracija nije priznata. Nije poznato da li je u ovome imao učešća Danko Đunić, ali se zna da je n
ešto kasnije bio potpredsednik savezne vlade, dok je predsednik SRJ bio Slobodan Milošević. U
januaru 2002, zajedno sa svojim pajtosom Miodragom Babićem, predsednikom "Hemofarma"
iz Vršca, Đunić osniva Srpski poslovni klub "Privrednik", kako bi nazivom podsećao na
Srpsko privredno društvo "Privrednik". Po principu "ja tebi, ti meni", prve dve godine
predsednik Kluba je bio Babić, a onda je tu dužnost preuzeo Danko Đunić, koji je bio
predsednik Upravnog odbora "Hemofarma", a još uvek je predsednik Ekonomskog instituta,
počasni predsednik "Diloit end Tuša" i vlasnik mnogobrojnih drugih konsultantskih ku
ća koje drmaju srpskom privatizacijom. U Klub su ove godine primljeni i Vladimir Čupić,
nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, sada zamenik generalnog direktora Hypo Alpe-
Adria banke, i Aleksandar Vlahović, bivši ministar za pri vatizaciju, a sada zvanično
partner i kopredsedavajući banke EKI Investment. Dakle, grobari srpske
privrede. Visoko mesto zauzima i Zoran Drakulić, predsednik "Ist pointa". Tu su i Milorad Miki Sa
vićević, predsednik "Geneksa" i UO "Zastave", Miroslav Mišković, r.redsednik "Delta
holdinga", Ivana Veselinović, generalni direktor Delta M", Dragan Tomić, predsednik "Simpa"
iz Vranja, Slobodan Radulović, generalni direktor "C
markeJa", dr Branislav Stojaković, generalni direktor "Eurosalona", Dmitar Šegrt, generalni direkto
r "To ze Markovića" iz Kikinde, Rade Svilar, direktor Apatinske pivare, Toplica
Spasojević, predsednik Holding kompanije ITM. I tako dalje, ukupno 29 članova.
Ovo lobi udruženje, sa sedištem u grandioznoj vili u Šekspirovoj 27 u Beogradu, postavilo je za gla
vne ciljeve da pomaže samima sebi. Na njihovom sajtu ključna su pravila poput "stititi
interese svojih
članova", "promovisati lične odnose sa vodećim ličnostima i institucijama u inostranstvu" i sl. (ni g
ovora o dobrobiti društva ili države), a samo u jednoj tački, sasvim slučajno 13, nalazi se
stipendiranje i
školovanje mladih talenata u oblasti biznisa. Verovatno dece njihovih rođaka i prijatelja.

79
TABLOID, broj 68, 15. decembar 2005.

2.2. Privatizacija
Ako mislite da je privatizaciju izmislilo društvo koje je došlo nakon
Slobe, varate se. Još su JULovski
rukovodioci i najviši funkcioneri imali običaj da javno kažu: "prvo privatizacija, a zatim demokratiz
acija." Ovi nesretnici nisu imali vremena da sprovedu ovaj divni plan za usrećivanje nacije.
Ništa zato, tu su
njihovi demokratski sledbenici, kjoji o demokratiji više i ne stižu da pričaju od aktivnosti na privati
zaciji. A šta je to privatizacija. To je postupak identifikovanja imovine koju su pojedinima
ostavili mame i
tate, inače vidjeni i poznati zlotvori, krvoloci i kanibali iz prethodnih režima. I bilo je krajnje vreme
da se to konačno uradi. Zamislite koliko su trauma doživljavali ovi naši ubogi sugradjani
koje su tu i tamo
nazivali lopovima i pljačkašima samo zato što su državnu i društvenu imovinu doživljavali onako k
ao to i treba kao svoju očevinu i dedovinu. Zaista treba prekinuti sa ovom praksom tako
što će se konačno kazati kojih to pet ili možda sedam porodica polaže pravo na celu
zemlju Srbiju uključujući i živote nas koji tu živimo. Ali ne teče sve baš po planu. Od
Telekoma, preko Sartida, Beočina, Popovca, Knjaza Miloša, Ineksa, Genexa, Politike, NISa,
FAPa, ... stalno se pojavljuju neki glasovi u javnosti koji govore o nekakvom
kriminalu i začudo iz svake od ovih crnih rupa proviruje glava DANKA ĐUNIĆA. Ali ima Danko n
a uzdi sve
vidjenije političare u Srbiji koje će pustiti sa lanca ako narod ne bude bio dobar. Videće narod gde
mu je
mesto kada se priča o privatizaciji. Videće on svoga boga. Ko ne crkne i ako bude bio dobar, ostaće
mu nešto za hleb.
80

Kao jednu od mnogobrojnih aktivnosti treba skicirati rad Danka Đunića na "usavršavanju"
domaćeg zakonodavstva u domenu ekonomije i pljačke sporta

Đunićeva manufaktura zla

Otac Danka Đunića bio je istaknuti radnik u KOSu i trgovac oružjem u Južnoafričkoj Republici.
Dankova majka je od profesora u srednjoj ekonomskoj školi dogurala do saradnika Ekonomskog
instituta i to mesto je ostavila sinu u nasledstvo
Aleksa Jovanović
Kao i svaka mafija u svetu i naša sportska mafija deli ista pravila. Kada uđete u mafiju, kao da ste st
igli u raj, ceo svet je vaš. Njena pravila su jasna i nedvosmislena, a ko poštuje ova
pravila, nema nikakvih egzistencijainih problema. Novac, stanovi, kuće, vile, vikendice,
odela, najbolji restorani, deca na
prestižnim svetskim univerzitetima, kola, avioni, hoteli, devojčice (ili dečaci ako treba), jednom rečj
u, sve je vaše. Ne samo da možete da nekažnjeno pljačkate. Možete da gazite ljude, pa čak
i decu na pešačkim prelazima. Sećate se slučaja lomljenja kičme na Banovom brdu
nesretnom Beograđaninu koje je izveo bahati gradski činovnik Nebojša Ilić. Slučaj
poslušnika mafijaškog bosa Danka Đunića koji je istraživački tim Tabloida već razotkrio, i
preko kojega je prikazao do koje mere seže bezobzirnost i besprizornost članova sportske
mafije, koja i starce nekažnjeno baca u invalidska kolica. Čovekov život za ove ljude
(ako tako mogu uopšte da se nazovu) ne predstavlja ništa. Sigurno se pitate kako je sve
počelo? Kako to da se upravo ljudi zločinačkih namera, sa mentalnim
sklopom kriminalaca, ubica i razbojnika, pronađu i udruže u manufakturu kriminala i zla? Šta je zaj
ednički imenitelj svim ovim ljudima koji drmaju Srbijom i to ne samo sportskom?!
Otac Danka Đunića je istaknuti dugogodišnji radnik u KOSu, trgovac oružjem u Južnoafričkoj Repu
blici, sa porodicom živi u Londonu. Majka od profesora u srednjoj ekonomskoj školi
postala je saradnik Ekonomskog instituta, koji je kasnije ostavila u nasledstvo još
pokvarenijem sinu Danku. Drugi sin,
inače beogradski advokat, navikao na sve i svašta, sa prvim i ne razgovara. Oženjen je sestrom
81
Žarka Zečevića, Pavom, čuvenim direktorkom Beogradske berze kapitala, preko koje se nekontrolis
ano i
nekažnjeno trgovalo najpoverljivijim informacijama od kojih je zavisio dobar deo srpske privrede.
Slavko Zečević, prestižni naslednik Slobodana Penezića Krcuna, poznat je po nadimku
Srbožder, general Udbe, Titov egzekutor nad srpskim liberalima. Kada je trebalo za
kontratežu maspoku u Hrvat skoj i skinute glave Savke Dapčević Kučar i Mike Tripala
odstreliti i ponekog Srbina, ovaj prljavi posao obavlja Slavko Zečević. I tako Latinka
Perović i Marko Nikezić, ni krivi ni dužni, odlaze niz vodu u organizaciji Žarkovog tate.
Za nagradu Slavko Zečević postaje nedodirljivi ministar unutrašnjih poslova
sa najširim ovlašćenjima. Predrag i Nenad Manojlović genetski su modifikovani na isti način kao i
njihovi
prethodnici, sa kojima su u tesnoj rodbinskoj vezi. Ova dva lika poreklom iz Herceg Novogvsu brać
a od strica Miri Zečević, devojačko Manojlović, inače ženi Žarka Zečevića.
Neupućenom čitaocu će se učiniti da se upetljao u gomilu špageta, ili barem uvezanih tankih i debel
ih creva. Ovo ni kreatori "Dinastije" nisu mogli da osmisle. Jedino je u ovom trenutku
nemoguće odrediti ko je sve i kako uvezao Miru Zečević? Zekine i
Mirine kćerke ubrzano rade na stručnom usavršavanju u želji da prevaziđu roditelje. Šanse su
im velike. Ipak, i muškarcima se mora priznati da su ljudi od zanata.
Zamislite kakav stomak i druge delove tela i organe morate da imate da biste opslužili
recimo jednu Nadu Popović Perišić, poznatu kao uzgajalište bradavica i mitisera, nakon
čega utehu tražite u zagljaju
Dragane Pavlović, nekadašnje "službenice" u Olimpijskom komitetu. Nenad Manojlović,
objektivno upotrebljavani prezervativ u vaterpolu, svoj kompleks uz pomoć mafijaške
vrhuške leči u kući vaterpola, gde vedri i oblači. Uostalom, kao i u Odboru za sport
Demo kratske stranke, gde uz "kumovu" pomoć vodi resor takmičarskog i vrhunskog
sporta. I ovde mora da ima tutora. Šta ćete bolje od Borisa Tadića, koji je preko svog
kuma Zeke Božovića delegirao politički autoritet na ovog člana mafijaške vrhuške. Za
uzvrat, po vaterpolistima gazi iz svog ateljea, sa sprata
iznad, njegova druga (zakonita) žena. To pravo dali su joj mafijaški bosovi o kojima pričamo.
Kako se ova kohabitacija materijalizuje u slučaju Danka Đunića, koji je nesporno mozak
operacije
odstranjivanja srpskih dobara i transplantacije u sopstvene džepove na najinteligentniji mogući nači
n?! Njegova materijalna dobra su skoro nezapažena. Radi se o kući u elitnom kraju Atine,
kupljenoj za
tričavih 600.000 evra, kao i ogromnom stanu (ceo sprat) preko puta Patrijaršije, čija je vrednost pro
ce
82

njena na više od 700.000 evra. U ulici Kralja Milana Danko Đunić poseduje Ekonomski institut, gd
e su
mu prve komšije poslanici u Narodnoj skupštini Srbije, među kojima i članovi Odbora za bezbedno
st, koji ne vide kriminal ispred vlastitog nosa!!! O drugim nekretninama, a posebno o vrednosnim
papirima i bankovnim računima, sada da i ne govorimo.
A Žarko, Dankov šurak, ima vilu kod "Tri tiganja", na starom smederevskom drumu. Dobro upozna
ti kažu da su samo umetničke slike velike vrednosti tri dana prevožene kamionima u
novoizgrađenu
palatu. Ipak, tu niko ne stanuje, ali ima naoružano obezbeđenje 24 časa dnevno. Treba sačuvati baze
n u sklopu vile, možda se neko nepozvan okupa u njemu. Žarko još ima četiri kuće u
Bokokotorskom
zalivu, u Herceg Novom
ima restoran i kockarnicu "Lazarov vrt" koju vodi Piki, poverljivi čovek koji je
bio zadužen i za nabavljanje pirotehničkih sredstava mornarske rakete
od kojih je poginuo navijač Zvezde, a koje su padale u obližnje dvorište Marije Milošević i
"električara iza stadiona". Osim toga,
vlasnik je fitnes centra "Nautilus", kao i stambenqg prostora iznad.
Ako mislite da Žarko stanuje u navedenim prostorima, grešite. Njegov stan je u Vilovskoj 2 na
Crvenom krstu. Slobodno obiđite, ali bez naglih pokreta da ne biste
izazvali nervoznu reakciju obezbeđenja. Ova patološka nezajažljivost, kada je stambeni prostor
u pitanju, vnema granica. Zbog toga, a isključivo u psihoterapeutske svrhe, Žarko Zečević
ima i 800 kvadratnih metara životnog prostora u
blizini sedišta Pink kompanije, o čemu ćemo u nekom od sledećih nastavaka.

Kohabitacija sa Đokicom
Dojučerašnji slepi poslušnici i izvršioci su prikazali greške koje su neoprostive, tako da
sami
bosovi moraju da ih puštaju niz vodu. Tako na primer glupog, ali seljački prevejanog Đorđa Perišića
svi se odriču jer je uhvaćen u pljački sportskih para kada je bio generalni sekretar
Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. Dakle, dokazana je ogromna pljačka sportskih
para u 2000. godini, kada su sportisti odlazili na Olimpijske igre u Sidnej.
Od prihoda koji je prikazan samo tri procenta dobili su sportisti, a ostatak je glupi Đokica stavio u
svoj, ali i u džepove bosova sportske mafije. Malo je preostalo i za Marinu Leković, kojoj
je kupio stan na Banovom brdu u kojem može da uživa sećajući se nezaboravnih
"kohabitacija" sa svojim malim Đokicom od Sidneja do Atine. 83 Ovu porodičnu genetsku
falinku, koja se ogleda u slabosti na stambeni prostor, imaju i Manojlovići. Tako Predrag
Manojlović pored kvadrata stambenog prostora u zemlji ima i stanove u Francuskoj,
Češkoj, Nemačkoj ...
Da li treba da se ističe kako njihova deca, inače gadijiva na Srbiju, koju su njihovi roditelji opljačka
li i
zapišali, studiraju i žive rasuti po svetu, od Amerike do Milana. Jedino nisu gadljivi na novac koji i
m se iz ove jadne zemlje uredno u neograničenim količinama upumpava. Da bog poživi
Olimpijski komitet, Partizan, snenu Vladu Srbije i debile u Narodnoj skupštini.
Pitate se kako se dolazi do ovih basnoslovnih bogatstava od kojih se poštenom čoveku zavrti u glavi
? Kao jednu od mnogobrojnih aktivnosti treba skicirati rad Danka Đunića na
"usavršavanju" domaćeg zakonodavstva u domenu ekonomije.
Pod Đunićevim rukovodstvom sačinjen je, u Slobino vreme i uz Slobin i Mirin amin, nacrt zakona k
oji reguliše otkup firmi koji je bio po ukusu ljudi na vlasti, što ga je kandidovalo za
potpredsednika vlade.
Nacrt je predviđao da trećinu dele zaposleni, trećinu mogu da otkupe domaća pravna lica i institucij
e, a trećinu mogu da kupe strani subjekti bez potrebe legitimisanja. Nigde se ne predviđa
provera porekla
novca. Na taj način se iz senke ostvaruje većinsko vlasništvo nad privatizovanim organizacijama.
Kažu da nije ništa lakše nego prevariti one koji bi hteli da prevare druge. Zna to Danko
Đunić i po
nudivši svima svilene bombone provukao je kod zakonodavca alat kojim je opljačkao dobar deo Srb
ije.
To su iskoristili Zečević, Mišković, Radulović, Marjanović, Ljuba Mihajlović, M. Kostić, Dragan Đ
urić, ex taksista koji vodi "Zekstru", Zečevićevu firmu,
84 85

Branko Crnogorac, "zidar" koji je zidao između ostalog i prestižne stanove u Kursulinoj ulici, gde st
anuju uticajni ljudi. Evo dela spiska stanara tog elitnog naselja u Beogradu. Dragan Tomić,
nepri kosnovenirukovodilac "Jugopterola", Slobodan Šarenac, direktor INEXa i član uprave
FK Parizan, Mirko
Vučurević, vlasnik FK Budućnost iz Banatskog Dvora, u kome je njegova ćerka Vukica predsednik
kluba, koji je inače i potpredsednik FK Partizan, potom Dragan Tomić iz "Simpa", član
Predsedništva JSD Partizan, koji je sinu kupio Zeljezaru iz Skoplja. Ima tu i drugih Tomića. Na
primer Mile Tomić, direktor Direkcije za imovinu u Vladi Republike Srbije. Čovek koji je
kao SPS kadar otišao u Ulan Bator, a odatle vratio kao visoki funkcioner DSSa u martu
2001. godine, nakon oktobarskih promena. I odmah je postao generalni sekretar DSSa, direktor DS
Sa i predsednik Izvršnog odbora DSSa. Čovek koji je četiri godine samostalno vodio
kadrovsku politiku DSSa verovali ili ne istovremeno je miljenik i Zorana Drakulića, koji
ga je i izmislio, i Vojisleva Koštunice, koji je u Miletu prepoznao čudo neviđeno iz Donje
Satornje. Poznavaoci koji znaju da je Mile istovremeno i u Partizanu i u Zvezdi, tvrde
da je i pored nabrojanih funkcija samo na privremenom radu u DSSu, praktično u proputovanju na p
utu u bolji život koji nastupa nakon novih izbora. Svaka krađa i pljačka srpskih kapitalnih
dobara treba da dobije amin direktora Direkcije za imovinu Srbije koji Mile za
odgovarajuću nadokadu nesebično i daje. S vremena na vreme ova podmazana mašina malo
zaškripi i zahteva da se i bosovi direktno uključe. Da zavrnu rukave i malo uvuku ruke u
govna ... 85

TABLOID, broj 61, 27. oktobar 2005.

Danko Đunić, genije visokog kriminala

Gringo iz lošeg vesterna

Mozak srpskog visokog kriminala, g. Danko Đunić, koji se nalazi pod ozbiljnom istragom u američ
koj
revizorskoj korporaciji "Delloite&Toush", kao blizak čovek Miloševićeve porodice više od 15 godi
na šamara kase srpskih banaka, preduzeća, fondova Ana Lešo Kao direktor Ekonomskog
instituta, čiji poslovni prostor je smešten u kompleksu u kome se nalazi i
zgrada Narodne skupštine Srbije, gospodin Đunić je iznosio pare u kešu, u Grčku. U Beogradu je os
novao firmu "Eki broker", na čije čelo je postavio suprugu Pavu. Ova firma osniva potom
firmu "Eki trejd" u zajedništvu sa grčkom firmom, čiji je formalni vlasnik izvesni gospodin
Andrić. Na taj način g. Danko Đunić u Srbiju unosi svoj kapital sa privremenog boravka i
pranja u Grčkoj. Grčka firma "Ekitransfer", vlasništvo pomenutog Andrića, osniva sa
Đunićevom firmom u Beogradu preduzeće banku Western Union. Direktor ove banke je
gospođa Mira Zečević, supruga Žarka Zečevića, a snaha njegove žene Pave.
Gospođa Mira je nakon 5. oktobra 2005. godine izgubila posao direktora marketinga u NIP "Politik
a". Dok je njen supru9
Žarko, generalni sekretar Partizana, verno služio Slobodanu Miloševicu, Mira je bila veoma
bliska srcu i krevetu Dragana Hadžiantića, portparola porodice Milošević. Sa lošom reputacijom na
pustila je "Politiku' i za platu od 5.325 evra danas je direktor Western Union banke. Od pre
nekoliko nedelja je i njena ćerka Coka, koja o državnom trošku studira u Milanu, zvanično
na platnom spisku banke, sa platom od 2.100 eura, mada nikada nije ni kročila u prostorije banke.
A i Western Union posluje na neobičan način. Vrši transfer novca uz proviziju od četiri
odsto. Ako se
tome doda i provizija za konvertovanje dolara, franaka ili kruna u evro, banka zaradi čitavih osam o
dsto
od uplate! Pada para na paricu.Zahvaljujući uticaju g. Đunića, sve komercijalne banke u Srbiji prim
orane su da imaju i šalter Western Union banke! Zato, skoro da je svim komercijalnim
bankama prekipelo.
Zašto bi vršile usluge transfera novca za drugu privatnu banku, kada i same rade takve poslove.
Don Danko je genije za visoki kriminal. Ali, i njega je neko prevario. Platio je advokatu
Nenadu
Dragićeviću da svojim vezama u Demokratskoj stranci obezbedi Đuniću lokaciju na Terazijarna, uz
hotel "Moskva", da sagradi poslovni prostor. Advokat je uzeo 250.000 evra, ali od posla
ništa. Izašao je iz
pritvora, i Đunićevi ljudi su očajni što je neko uspeo da prevari najvećeg prevaranta.
TABLOID, broj 62, 3. novembar 2005. 86

3. MAFIJA IMA SVOJE ZAKONE

Pripadnici italijanske Cosa nostre kažu da je ulazak u mafiju u stvari ulazak u raj. Jadnici,
kada bi samo znali šta u Srbiji znači ulazak u sportsku mafiju. Sve privilegije pripadnika
izvorne italijanske mafije liče na penzionerske povlastice za vožnju u gradskom saobraćaju,
kada se usporede sa privilegijama srpske sportske mafije. Ove prve država kolikotoliko drži
na uzdi, dok ovi poslednji drže na uzdi državu. U realizaciji njihovih zamisli učestvuje ceo
državni aparat, od policije i vojske, preko tajnih službi, tužilaštava, sudova, ministarstava
do Narodne skupštine, sve se ovo nalazi u funkciji ostvarivanja njihovih ciljeva. Sve
navedene institucije kada nisu okupirane mafijaškim poslovima, s vremena na vreme
pokušavaju (dosta neuspešno) da se po malo mešaju i u svoj poslao. Zato ne čudi što nas
svet koji to vidi doživljava kao jednu nedovršenu, retardiranu državu, koja je u celini jedna
neuspešna imitacija stvarnosti koju treba izbegavati u širokom luku. I dok se u svetu mafijaške
porodice medjusobno obračunavaju s vremena na vreme, naša sportska mafija nema takve
probleme. Ona se samo obračunava sa svojim narodom na najbestijalniji mogući način. Kao
da ne mogu da oproste što su potekli od tog istog naroda. Naša sportska mafija je jedna
porodica bez bilo kakvih unutarnjih antagonizama. Lepak koji ih drži na okupu je mnogo
jači od super
lepka. To je nekontrolisani lični interes i neodoljiva potreba za uništavanjem oko sebe.
Kako izgleda taj mafijaški raj. Sve što poželite, ili uopšte zamislite, možete da imate.
Kakve imperije Gejtsa, Rokefelera, Onasisa. Ta oni su morali da rade i da plaćaju ono što
su hteli, pri tome su morali i da poštuju zakone zemlje u kojoj su živeli. Najbujnija mašta
ne može da zamisli šta ovim likovima sve
može da padne na pamet. I sve što im padne napamet to imaju. Prvo otimaju novac, ali ubrzo vide d
a u novcu sreće nema, pa prelaze na konkretnije stvari. Posebnu sklonost imaju ka
otimanju materijanih dobara i nekretnina. To su u početku hektari stanova, zatim vila u
elitnim pred elima, bazeni, hale, igrališta, tereni za tenis, golf, silosi, benzinske pumpe,
rudnici, robne kuće, koncerni. Koriste sva
postojeća prevozna sredstva, od trotineta do aviona. Imaju i po više letilica kao da će da se kloniraju
i u jednom trenutku budu na dva mesta.
Ali nije ima lagan život. Do te mere je opterećen stresovima da moraju da potraže utehu u
alkoholu, kojeg opet imaju u neograničenim količinama. Vrlo brzo se nalaze na dozi od
kilo do kilo i po viskija ili konjaka dnevno, što predstavlja prelaznu fazu ka 87 teškim
drogama. Već same mafijaške porodice u prvom kolenu imaju teške probleme zbog aktivnosti
kojima se bave. Ciroza jetre, žene alkoholičarke, nimfomanke, pokušaji trovanja što sebe
što životnih saputnika, zamonašivanje, ... U drugom kolenu se već primećuju teški
poremećaji. Deca rasu ta po
zemlji i inostranstvu, na teškim drogama u najskupljim školama, koledžima, univerzitetima, klinika
ma, '" Još jednom se dokazuje da priroda ima savršene odbrambene mehanizme kojima
jedino može da se zameri sporost. Koliko ova država i ovaj narod nema sreće govori i
činjenica da će pet do sedam porodica koje
pretenduju da kontrolišu život i smrt u Srbiji, tek nakon dužeg vremena doći u situaciju da se medju
sob no sukobljavaju. Pitanje je ko će od smrtnika preživeti i doživeti taj trenutak u kojem
će možda taj bestijalni nagon za osvetom svom narodu malo popustiti. Ipak, u srpskoj sportsko
mafijaškoj organizaciji vladaju pravila koja su jedinstvena za ovu vrstu
organizacija u celom svetu. Pravilo broj jedan je da onaj ko greši plaća. Dakle, greške se ne oprašta
ju.
Kako se plaća? Uglavnom životom, što svojim što svojih najbližih. Pravilo broj dva je da ko priča
plaća. Kako se plaća? Isto.
Mafija u svetu dobro zna da parazitira na društvu i ima granice do koje pruža svoje pipke. Ne zato š
to je opterećenja obzirima, nego iz čisto praktičnih razloga. Naime, ako organizam na
kojem parazitira ugine, onda ni nje više nema. Tu je sreća i nesreća Srbije sa svojom
sportskom mafijom. Ona nije opterećena tim obzirima i ona će isisavši i poslednju kap
krvi ubiti svog domaćina i tako nestati. Na žalost ni nas tada neće biti. Kojim se sredstvima
služi sportska mafija u postizanju svojih ciljeva. Za nju u punom smislu vredi poslovica
ništa ljudsko nam nije strano. A to ljudsko je opisano dosta temeljno u Krivičnom zakonu.
Dakle, sva krivična dela su na repretoartu naših mafijaških virtouza. Od prevara, utaje,
uzurpacije, korupcije, kradje, razbojništva, lažnog predstavljanja, zloupotrebe, falsifikata,
preko otmica, ucena, reketiranja, pretnji, nanošenja teških fizičkih povreda, trgovina drogom,
ljudima i informacijama, do
ubijanja na najrazličitije načine uobičajene u Srbiji (vatreno, hladno i mlako oružje, pištolji, zolje, b
ombe, sekire, kame, bajoneti, bakrači, budaci, kamioni, avioni, ... ). 88
Ubistvo
Ako je Majakovski nekom omiljeni pesnik i uzor, onda je to pripadnicima srpske sportske mafije. O
ni su na najbolji mogući način protumačili čuvenu uzrečicu ovog pesnika po kojoj "ko nije
sa nama taj je protiv nas."
Kažu da jedna od maksima našeg ponašanja treba da bude temeljena na potrebi da se amnestira 100
0 ljudi, ako je medju njima jedan nevin. Za razliku od normalnog sveta pripadnici, a
naročito čelnici sportske mafije, ovu maksimu doživljavaju malo drugačije. Za njih ako je
medju hiljadu nevinih jedan kojeg treba ukloniti, onda niko od 1000 ljudi nema šansu da
preživi. Začudjujuća lakoća sa kojom ovi ljudi posežu za tudjim materijalnim dobrima je
prisutna i kada treba posegnuti i za tudjim životom. Tu se jedina nedoumica kod ovih ljudi
može primetiti kod traženja odgovora na pitanja tehničke prirode. Kada nekoga treba
obesiti, pitanje je da li koristiti kanap, klavirsku ili bodljikavu žicu. To je ono što bi
jedino kod ovih monstruma moglo da bude sporno. Ako se pitate kakav je to mentalni sklop,
kakav je to sistem vrednosti, kakvo je to vaspitanje i obrazovanje, kakav moralni kodeks,
etički principi koji ih rukovode, jednom rečju kakvi su to ljudi, odgovor je istovremeno i
teško i lako dati. Radi se o genetski degenerisanim moralnim nakazama i
invalidima koji po pravilu predstavljaju finalni (ili barm polufinalni) proizvod degenerisanih porodi
ca koje generacijski obiluju ozbiljnim kliničkim slučajevima naslednog poremećenog,
devijantnog, upadljivog i
svakako zločinačkog ponašanja. Uspešni sistemi u svetu na vreme prepoznaju ove genetske poreme
ćaje i odgovarajućim metodama bespovratno obolele i degenerisane gene uklanjaju iz
nacionalne genetske rezerve. Neuspešni, odnosno retardirani društveni sistemi, kao što je
naš nacionalni slučaj, u upornom
nastojanju da se po svaku cenu razlikuje od uspešnih, upravo nosiocima ovih genetskih devijacija ši
rom
otvara vrata za nesmetano delovanje. I to što je nivo funkcionisanja viši i time osetljiviji, utoliko se
ovim ljudimay stvara više pogodnosti za njihovo nesmetano delovanje. Školski primer za
proučayanje nasledne patologije morala moguće je dati kroz prikaz slučaja Žarka
Zečevića. Osoba ponikla u jednom suštinski batinaškom okruženju u kojem je tata bio batina (kada
nije
bio buzdovan) u rukama nekontrolisane i neodgovorne vlasti. Okruženje se ovoj porodici i njenim ž
eljam i prohtevima prilagodjavalo što "spontano", što uz blagu pomoć batine, pendreka,
pištolja, snajpera ili nekog drugog dokazano efikasnog metoda prefinjenog psihološkog
ubedjivanja. Premlaćivanja,
silovanja, zatvaranja, isledjivanja, presudjivanja i egzekucije su bile dekor u kojem je mali Zec 89
rastao. Kada se neko od tatinih slučajeva uporno opirao danima da se rastane sa dušom,
tata je dolazi kući slomljen, što je ostavilo neizbrisive tragove na malom Zecu.
Ali najstrašnije za malog Zeca je bilo kada je gledao sa koliko poniznosti tata sluša svoje nalogodav
ce, poznate srpske satrape. I on se zarekao kad tad ja ću to promeniti, videće ti političari
gde im je mesto, ješće oni iz moje ruke i igrati na moju muziku. Ovako visok nivo
aspiracija zahtevao je i
nemilosrdne žrtve. Zec je žrtvovao sve koji su mu se našli na putu. Uz put stradali su i mnogi koji s
u se
nalazili u blizini. Veliki ciljevi zahtevaju i velike žrtve, to je barem jasno samo po sebi. Možda kvali
tet i broj političara koji danas jedu iz Zecove ruke ne zaslužuje toliko nastradalih i
ubijenih, ali ništa nije
moglo da se prepusti slučaju. Zamislite kada bi zbog samo 999 nevinih bio propušten jedan koji je
Zecu
objektivno bio na putu. Takve geške Zec nije mogao da dopusti i svih hiljadu bi bilo likvidirano.
Sigurno se pitate kako je moguće da samo jedan čovek isplanira, organizuje i izvrši sva
ova nedela. Nije Zec u ovome bio sam. Imao je on i danas ima kvalitetne pomoćnike, od
savetnika, tehnologa, eksperata raznih profila, do egzekutora koji su za manje ili veće pare,
ili druge ustupke i beneficije
obavljali tehnički deo posla. Zalet koji je uzeo da bi ispunio zavet dat tati, toliki je da Zec više ne m
ože
ni da se uspori, a kamo li da se zaustavi. A apetiti samo rastu i rastu. Sada se već došlo do najbogati
jih Srba koje treba likvidirati, kao što je Filip Cepter, što verovatno predstavlja za Zeca
samo prelaznu stepenicu da predje na ličnosti kao što je Bil Gejts, Donald Tramp, ili neko sličan.
Dakle, od teškog moralnog bolesnika poteklog iz batinaškog okruženja izrastao je još
bolesniji
monstrum okružen leševima koje sam proizvodi u ničim ograničenim kolđčinama. Tačnije, on naruč
uje, a profesionalci to obavljaju za njega. Širok je krug onih koji Zecu pružaju usluge
ovog tipa, od sitnih
beogradskih lopuža, preko pripadnika zvaničnih državnih javnih i tajnih službi, do visokih profesio
nalaca iz Crne Gore zaduženih za specijalne slučajeve. Sociološki aspekt ovog problema, tj.
psihosocijalna patologija grupe može jednako dobro da se prati i analizira na primer u
vrhuške Sportskog društva Partizan. Bez ulaženja u detalje čitaoci će i sami
prepoznati degenerisanu strukturu i funkcionisanje u kojem se ne vidi jasno ko kome kada komandu
je, a ko koga i u kojim situacijama sluša, gde se blisko rodbinski i bolesno genetski
nadopunjuju jedan
Danko Đunić, Žarko Zečević, Predrag Manojlović, uz pomoć prevejanih kriminalaca kakav je jedan
Ivan Ćurković, Nenad Bjeković, Đorđe Perišić, Nebojša Ilić, ... I na kraju početak da se
ponovno vratimo na Majakovskog. Bilo bi dobro kada bi pripadnici srpske
mafije do kraja sledili svog omiljenog pesnika i kao i on prekratili sebi, a naročito nama
paklene muke svojim prevremenim odlaskom sa ovog sveta. 90

Operacija "Ubiti Ceptera"

Dok stotine hiljada navijača traže ostavku generalnog sekretara Žarka Zečevića, naša istraga
pokazuje da je krupni kriminal zapisan i u "genetskom kodu" ovog čoveka. Novine već pune
dve decenije izveštavaju
njegovim lopovlucima, pljačkama, nameštenim rezultatima, podmićivanju sudija, ucenama ...
Jovo Karanović Pokojni Slavko Zečević, Žarkov otac, nekada ministar policije, bio je jedan
od najodanijih Titovih batinaša. Njegovu pseću odanost Tito je posebno cenio, a Slavko ju
je bogato unovčio. G. Zečević je tražio od nekadašnjeg predsednika FK Partizan Miće
Prelića da špijunira tadašnje srpske rukovodioce
Latinku Perović i Marka Nikezića i da se denuncijacije svakodnevno dostavljaju Titu, kako bi ovaj
dobio "argumente" za njihovo uklanjanje s političke scene. Kad je Prelić odbio naredbu
ministra Zečevića, odmah je bio smenjen.
Na njegovo mesto Slavko dovodi Spiru Sinovčića (danas živi u Hrvatskoj) i visokog funkcionera U
dbe Dragana Papovića. Papović je, inače, postao poznat po mračnoj ulozi u čuvenom
slučaju Đorđa Martinovića, kome su albanski zlikovci, na njegovoj njivi, nabili litarsku
flašu u čmar, a podguzna muva Papović je to pripisao nesrećnom Martinoviću kao
"samopovređivanje", maltene samozadovo ljavanje. Slepu lojalnost Josipu Brozu ministar
policije Slavko Zečević pokazuje i kada zajedno sa Obrenom Đorđevićem, tadašnjim
načelnikom Udbe, organizuje kidnapovanje biznismena SlobodanaBate To
dorovića i, u ono vreme, senzacionalni lažni proces stoleća u Srbiji. Prema arhivama BIA, i
Žarkov otac Slavko Zečević bio je umešan u mnoge kriminalne afere, iz kojih je, po
pravilu, izlazio sve bogatiji i bogatiji. Još se pamti ona u vezi sa novobeogradskim
"Beogra dinženjeringom", čiji direktor je bio Jovo Obradović. Tadašnji okružni javni tužilac
u Beogradu dao je nalog da se, kao saučesnik, uhapsi i Slavko Zečević. Od zatvora ga je
spasao Stane Dolanc, Titov naslednik. 91
o

Molba za pomoc
Redakcija Tabloida je prikupila nekoliko stotina dokumenata i desetine pisanih izjava i snimljenog f
ono i video materijala o delovanju mafije iz Humske 1 i njihovih saučesnika. Imajući u
vidu da je reč o pljačkanju koje podriva budućnost Srbije, prošle nedelje smo se obratili
predstavnicima nama
prijateljskih zemalja i međunarodnih institucija, da od vlasti u Srbiji o svemu tome zahtevaju neodlo
žnu i punu javnu istragu.

Nova meta
Zekina meta i meta njegove bande sve češće je i biznismen Miroslav Mišković, koga optužuju
da hoće da pored Zvezde kupi i Partizan, te da finansira pobunjene Partizanove navijače!
Naslednik dosijea
Siva eminencija bande iz Humske je i Slobodan Novaković, čovek opšteg zanimanja. Uzeo
je od Zeke velike pare, a javno je posle 5. oktobra pronosio vesti da je Zeka od svog
strica nasledio Đinđićev dosije i da mu niko ne može ništa.

92

Neće niko da ubija za Zeku

Iz izvora bliskih bezbednosnim službama zemlje, Tabloid saznaje da je Žarko Zečević prijateljima i
z Crne Gore nudio 1,5 miliona evra da ubiju Filipa Ceptera, koga smatra organizatorom "ha
jke na njega". Ponuda je odbijena. I jedan ugledni biznismen iz Švajcarske, inače prijatelj
Žarka Zečevića, odbio je sličnu ponudu,
obrazloživši da je on ozbiljan poslovan čovek koji se bavi legalnim poslovima. 93 Godine 1979.
jednoglasnom odlukom za sekretara SD Partizan bio je izabran Raša Karaklajić. Ali,
Dragan Papović i Spiro Sinovčić pokreću mašineriju i smenjuju ga da bi na njegovo mesto
postavili mlađanog Žarka Zečevića, kome otac Slavko namešta (ot)puštanje iz vojske posle
samo mesec dana,
jer je "nesposoban za služenje vojnog roka". Raši Karaklajiću kupuju "jaguara" i, da bi ćutao, posta
vlja ju ga za upravnika Stadiona JNA. Godine 1985. Stane Dolanc i Spiro Sinovčić
postavljaju Žarka Zečevića za generalnog sekretara
Fudbalskog kluba Partizan, i to kao "antisrpski kadar", da se onemogući armijski uticaj na klub i nje
gova projugoslovenska orijentacija. Slavko Zečević je od 1955 do 58. godine bio vojni
ataše u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, kada je uhvaćen u jednoj operaciji šverca
oružja. Prošao je bez posledica, izuzev kada je u pitanju račun u
banci. A tako je moglo i zbog toga što je Slavkov rođeni brat Mića Zečević (inače otac Pave, žene
Danka Đunića, danas nekrunisanog kuma krupnog finansijskog kriminala) bio načelnik
Uprave za analitiku u Resoru državne bezbednosti. Kao takav imao je uvida u sve dosijee,
koji su u to vreme vođeni o skoro svakom punoletnom građaninu. Sa bratancem Žarkom,
Mića Zečević je ucenjivao mnoge političare i
privrednike, tražeći novac, podršku, glasove, poslušnost, zaborav ... Za predsednika FK Partizan
1986. je izabran generalpukovnik Zdravko Lončar, prvi čovek avijacije i zamenik Veljka
Kadijevića. Za potrebe avijacije JNA, general Lončar od Italije, preko firme "Markoni",
kupuje raketne sisteme. Kad je firma ponudila generalu uobičajenu proviziju u iznosu od
320.000 dolara, on odbija da uzme taj novac za sebe i postiže dogovor da se ta sredstva
uplate FK Partizan na ime reklame. Međutim, u Italiju, na "dogovor oko realizacije uplate",
odlazi ko drugi nego generalni sekretar kluba Žarko Zečević i vraća se sa 60.000 dolara u
tašni. Da se elegantno utaji tolika razlika,
pomogla je činjenica da su Italijani odbili da ih Partizan na svom stadionu reklamira, jer se njihova
firma bavi prodajom radarskih sistema, koji su zaštićeni vojnim, poslovnim državnim
tajnama. Tako je na
samo jednom kratkom putovanju Žarko Zečević maznuo 260.000 dolara. Shvativši, naravno, o čem
u se radi i iznerviran ovakvim hohštaplerskim činom, general Lončar protiv Žarka Zečevi
ća podnosi krivičnu prijavu. Tadašnji javni tužilac Srbije bio je Spiro Vuković, član uprave
Crvene zvezde. Žarko aktivira svoje mafijaške ganglije i na mesto predsednika Sportskog
društva dovodi Aleksandra Bakočevića zvanog Gušter (kasnije bio gradonačelnik Beograda,
predsednik Skupštine Srbije, pesnica Slobodana
Miloševića). Ovaj odlazi kod Spire Vukovića i preti mu da će policija da upadne u Crvenu zvezdu i
sve ih

94
pohapsi ako Žarka ne ostave na miru i oproste mu siću od 260.000 dolara. Godine 1987. Partizan
za male pare otkupljuje kuću na Dedinju, vlasništvo pokojne učiteljice, i
dodeljuje je Nenadu Bjekoviću. U to vreme Bjeković je bio u Nici i otuda šalje pare za adaptaciju. Ž
arko
mu ispostavlja račun na 550.000 dolara, mada je stvarni iznos bio manji od 150.000 zelembaća. pol
azi do velikog sukoba i svađe između Bjekovića i Zečevića, pa Žarko krivicu svaljuje na
arhitekte Vladu Božovića i Duleta Grujića optužujući ih da su oni naduvali račune i ukrali
Bjekoviću pare. Žarko ih je najurio iz posla, ali su oni inspektore Udbe opširno
pismeno izvestili o ovom događaju, o čemu u BIA i danas postoji pisani trag.
95
TABLOID, broj 63, 10. novembar 2005.

Kako se kriminal širi sportskim prostorima (2)

Ugledni preduzimač Grujić

Aleksa Jovanović Neumorni građevinski i sportski radnik Dušan Grujić, inače predsednik
Teniskog kluba Partizan, nastavlja stranputicom koja je poznata javnosti kada su u pitanju
zloupotreba i rasipanje sportskog
ugleda jednog vrhunskog kluba. Nije mu bilo dovoljno da uništi i onako malobrojne teniske terene i
da ih pretvori ulični posed na kojem bespravno gradi palatu, nego je još izvršio njemu
znanim metodama i sredstvima pritisak na nesretnog Matu Jašovića, koji je svojim
potpisima trebalo da stvori privid legalnosti celog "poduhvata". Očekivalo se da će
doskorašnji saradnici nastaviti započete zajedničke aktivnosti usmerene protiv sporta i
sportista, a naročito tenisera, po receptima Danka Đunića i Žarka Zečevića, koje
po Sportskom društvu distribuira FK Partizan. Ali, u ljude se nikada ne može bezrezervno
pouzdati. Zamislite, Mati Jašoviću je bila dovoljna samo jedna sudska presuda na dve
godine uslovno koju je sa svojim saradnikom Duletom Grujićem Cucanom dobio za
zajedničke "poslovne" aktivnosti, pa se uplašio i
odlučio da prestane za neko vreme sa kriminalnim radnjama. Cucana zaista ne može da shvati da na
kon samo jedne sudske presude neko može da prestane sa vrlo profitnim aktivnostima, što
je bio dovoljan razlog da se sa Matom Jašovićem žestoko posvađa. Sada se vidi koliko Duletu
nedostaje pokojni Gidra Stojanović, njegov odani i nezamenjivi saradnik iz doba razvoja
građevinskih poslova. Ovaj lik, inače dobro poznat organima gonjenja, uskakao je u svim
kriznim trenucima da pomogne u poslovnoj karijeri Duleta Grujića. Ako neko neće da napusti svoju
kuću u kojoj je rođen da bi na njegovom placu Cucana gradio palate, ili ako neko nije
zadovoljan naknadom
koja mu je ponuđena, ili ako neko potražuje svoje pare, ništa zato. Tu je bio Gidra da na sebi svojstv
en način, prefinjenim psihološkim tehnikama "ubedi" sa govornika u neminovnost onoga što
je njegovom poslovnom partneru potrebno. Ta saradnja je bila veoma uspešna i plodotvorna.
Profiti su bili enormni i sve se bratski delilo. Dule je poznat po dobrom poznavanju tablice
delenja, a i oduzimanju mu nije strano. Ipak, jednog dana Gidra je došao do podataka da
se nije baš najpravilnije delila dobit i po
Beogradu se čulo da će "penzionisati" svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja.

96
Kao i mnogi drugi "tvrdi" momci sa beogradskog asfalta i Gidra je iznenada dobio rešenje
o
prevremenom odlasku u "penziju" koje mu je neko "uručio" upravo na izlasku iz TK Partizan. Pozn
avaoci tvrde da je ubici iz prostorija kluba javljeno kada će Gidra izaći. Ipak, Duletu Grujiću
neće biti teško da nastavi uspešnu preduzimačku karijeru. Tačno je da je ostao bez svog
"pravnog zastupnika" i "psihoterapeuta" Gidre, a i nisu mu tako bliski zvaničnici
beogradskih opština kako su nekada bili, ali zato je tu Zeka i mnogobrojni korumpirani
sudski i opštinski službenici. Tako mu neće biti teško ni da reši problem izgubljenog
sudskog spora sa Milanom Mandarićem, jednim od uglednijih i bogatijih Srba u svetu
kojeg je nameravao da "skrati" za značajnu sumu. Ovaj naivni menadžer fudbalskog kluba
u Sautemptonu je Duletu Grujiću dao avans za poslovno ulaganje u naš sport, koji je
završio u privatnom džepu primaoca. Verovali ili ne, sud je presudio u korist oštećenog
Mandarića i sada Cucana treba da isplati preko 350.000 evra. Dok prikuplja ove pare, na njegovu ku
ću i privatni teniski klub, koji je uspešno izdavao diplomatama, stavljena je hipoteka i ceo
objekat je poprilično zarastao u korov. Sve što na ovom planu bude izgubio povratiće Dule
opet preko sporta. Samo da uz pomoć roditelja tenisera kojima obećava kule i gradove
najuri Bobu Živojinovića iz Saveza i brzo će se naći potrebne
pare da Cucana bude ono što je i do sada bio uspešan poslovan čovek u Partizanovoj porodici. Tačn
o je
da nekim od tenisera nije u stanju da plati ni obećanu stanarinu, ali se nakon poslednjih dešavanja m
ože očekivati da se Duletov položaj popravi i da posle niza godina ovaj "uspešan
privrednik" i "sportski
radnik" ponovo može nesmetano da ulazi u prostorije FK Partizan. Staviše, verujemo da bi mogao d
a se pojavi i u svečanoj Partizanovoj loži, gde bi se konačno našao u pravom društvu
oprobanih, dokazaniv i
ozloglašenih kriminalaca u sportu sa Dankom Đunićem na čelu, Žarkom Zečevićem i ostalima.

97
TABLOID, broj 64, 17. novembar 2005.

Rulet smrti: Sportsko društvo "Partizan" nije samo mafijaško druŠtvo i banda u bandi
nego i F ABRIKA neobjašnjivih udesa

Pozovi Zeku radi ubistva

Spisak ubijenih, prebijenih i onih koji su služili mafijaškom bosu iz "Partizana" impresivan je.
Neverovatno je i da toliki broj ljudi, sa sličnim vezama i u sličnim okolnostima, okonča
neprirodnom smrću, da je lako pretpostaviti motiv, a da se ipak niko ne udubi
u ovu smrtonosnu "slučajnost"

Z. Mijatović A. Jovanović
Verujemo da smo u serijalu o mafiji iz SD "Partizan" javnosti stavili na uvid obilje činjenica koje ja
sno govore o dubokoj kriminalnoj prirodi i aktivnosti vodećih ljudi ovog društva.
98

Kamioni rade ko ludi

Jedan od stradalnika je i advokat Branko Pejović. U trenutku kada je okončao nesrećnim
slučajem, verovali ili ne podletanjem pod kamion, bio je na funkciji generalnog sekretara
FSJ. Na ovo mesto dolazi kao član I0 FK 'Partizan" i zahvaljujući ovom lobiju dolazi do
funkcije u režiji Žarka Zečevića. U početku je saradnja bila besprekorna, sve dok Zeka
nije Branku ispostavio račun za postavljenje na prestižnu funkciju. Zahtevi su se odnosili
na najteža krivična dela overa dvojnih ugovora, fingiranje visine obeštećenja, kao i druga
teška krivična dela. Kada je Pejović zaključio da je cena koja mu je
ispostavljena prevelika, iskopane su ratne sekire. Pejović je kao iskusan advokat (svojevremeno i pr
ed sednik Advokatske komore) na vreme prepoznao kuda to vodi i bespoštedna borba u kojoj
se sredstva nisu birala je počela. Pejović je mogao da predvidi mnoge stvari, ali padanje
pod kamion ne. Dakle, borba je završila klasičnim nokautom. Pejović gine na Ibarskoj
magistrali podletanjem kolima pod kamion!

Kako se Radojica zamerio Zeki

Kap koja je prevršila meru i konačan znak za početak operacije bilo je sporno izmirenje
računa
između košarke i fudbala (čitaj Zeke i Radojice). Nikako da se dogovore oko tričavih 1.000.000 DE
M, ko kome duguje i zašto. Stvari su se do te mere zaoštrile da je Nikčević bio primoran
da zapreti kompromitujućim materijalom video zapisom snimljenim u Njujorku, na kojem se
može videti (i čuti)
kako igrači "Abraševića" "igraju" po ženi Žarka Zečevića. Sticajem čudnih okolnosti, naime, Mira j
e kao predstavnik turističke organizacije bila na promociji naših turističkih programa u
Americi, gde su igrači "Abraševića" bili sastavni deo naše delegacije. Nakon silnog igranja
morali su da se opuste uz malo
alkohola, koji ni Miri nije bio mrzak. I šta da se radi. Mira voli, kad ne boli.

Ništa bez pomoći

Zahvaljujemo inspektorima Uprave kriminalističke policije SUPa Beograda i Bezbednosno
informativne agencije na pruženim dokazima o izvršenim uviđaj ima nakon ubistva i
operativnim
saznanjima o ubicama i naručiocima, kao i licima koja su sprečila razrešenje ovih ubistava.

99
Pitanje nad pitanjima je, međutim, kako i zašto je jedan od najuzornijih kolektiva bivše
Jugoslavije postao stecište i leglo najgorih kriminalnih aktivnosti, koje su za posledicu
imale i mnogo ubijenih, a i definitivnu kriminalizaciju našeg društva. Odgovor se može naći
ako se pođe od 1971. godine. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Slavko Zečević, koji je
na tu funkciju postavljen 16. jula 1966, nakon Brionskog plenuma, smenjuje tadašnjeg
predsednika FK "Partizan" i predsednika Olimpijskog komiteta SFRJ Miću Prelića, uzornog omladi
nca, koji je čak i predao štafetu Titu. Prelić je svojevremeno bio odbio da tadašnjem šefu
Udbe za Kragujevac, Slavku Zečeviću, otkucava svoje partijske drugove, Latinku Perović i
Marka Nikezića. Tada Sportsko društvo okupiraju dve ključne policijske službe Udba i
KOS, na čijem su čelu Slavko Zečević i Jovo Popović, general KOSa, koji je u našoj
javnosti za svog života bio poznat kao komesar za bezbednost u FSJ. Ta simbioza Udbe i
KOSa imala je stravične posledice, jer se tada, još za Titova života, general Popović hvalio
kako u ovoj državi jedino on polaže račune Titu i Dolancu.
Serija likvidacija počela je sa Rankom Rubežićem, koji je ponekad "pevao" o tome kako oni zaprav
o za tajnu službu diluju drogu. Kada je moćni Popović procenio da odlivanje podataka
može da postane opasno, naredio je likvidaciju Ranka Rubežića, koju su njegovi puleni, sa
Borisom Petkovom na čelu, uspešno izvršili. Jedan od načina na koji je trgovina drogom
funkcionisala bilo je specijalno odeljenje
Udbe. Ono je drogu zaplenjenu na graničnim prelazima, a i na drugim mestima, skupljalo i upućival
o na komisijsko uništavanje. Komisija bi potpisala da je nekoliko stotina kilograma heriona
spaljeno, a zapravo je ceo kontingent predstavljao -
spaljeni šećer. Droga je nalazila svoje kupce na stranom tržištu, a tako dobijen novac ostajao je
organizatorima za njihov potrebe i akcije. Nisu se mnogo brinuli za posledice, jer je
general pružao zaštitu i u policijskom i sudskom postupku i u Zabeli. Brzo su pušteni
ne izdržavši kazne zatvora do kraja. Ista priča se ponovila i sa Andrijom Lakonićem, koji je
ubijen po istom receptu, samo na drugom mestu, u poznatom noćnom klubu, zapravo
udbaškom lokalu "Nana", a ubice je, po nalogu sa najvišeg mesta, spasavala sama policija.
Poznato je da je tadašnji inspektor SUPa Beograda Miroslav Bižić do
granice prebacio Darka Ašanina, koji je kasnije bio optužen za ubistvo. Ključni čovek koji je
obezbeđivao nesmetano funkcionisanje poslova kompanije, pre svega FK
"Partizan", ali i KK "Partizani!, bio je Slavko Mijović, službeno zadužen za bezbednost. Njega je lič
no ge
neral Popović vrbovao dok je bio na odsluženju robije u Zabeli, gde je bio po kazni zbog ubistva ar
hitekte sa Banovog brda, čoveka (ho
100

moseksualca) u njegovom stanu i zbog pljačke. Tada je napravljen opasan pakt sa još opasnijim
Milojevićem, koji je važio za veoma karakternog, prekog i opasnog. Čak i Arkan je umeo da kaže k
ako u Beogradu respektuje jedino Slavka Mijovića, inače generalovog zemljaka iz Murina.
Mijovićev autoritet je bio dovoljan da nikada ne bude nikakvih problema i da se niko ne rita. Pa ipa
k povremeno bi se pojavljivali problemi.
Zapravo, u "Crvenoj zvezdi" je identičnu funkciju imao Željko Ražnatović Arkan, takođe pitomac g
enerala
Jove Popovića, kojem je jedino odgovarao za svoje postupke. Bolje upućeni u ove prilike na
beogradskom asfaltu znaju da niko nije smeo da uđe y u taj strogo kontrolisani zabran. Kada je, na
primer, bokser Fahrija Šekularac pokušao da proširi saradnju sa Draganom Džajićem i FK "Crvena
zve zda", kazna je ubrzo stigla u vidu najbrutalnijeg napada pištoljima po njegovoj glavi, koje je u
Džajićevom prisustvu izveo danas pokojni Miodrag Gidra Stojanović. Tom prilikomje u prostorijam
a svog
matičnog kluba batine dobio čak i Dragoslav Šekularac, koji se posle toga požalio Arkanu šta mu se
desilo "u njegovoj kući", što je Arkan popratio rečima: "Nije u redu, nema smisla".
Policija ni do dandanas nije rešila ubistvo Slavka Mijovića, pre nekoliko godina u lokalu ispod FK
"Čukarički" na Banovom brdu. Ali, oni bolje upućeni dobro znaju da je Slavko Mijović ubijen zbog
"Par tizana". Ubica je iz Crne Gore, još je živ, i prijatelj je Žarka Zečevića.
Tako je njegova pogibija samo jedna u istom lancu krupnih finansijskih interesa, vezanih u ovom sl
učaju za "Partizan", a šire za sport u kojem su likvidirani i Bulatović i Pejović.
Zbila se i još jedna likvidacija, predsednika kluba za dizanje tegova Željka Škrbe. Greškom ili ne, ta
da je
pored njega ubijen i jedan od elitnih policajaca, jedan od najsposobnijih strelaca Nebojša Batoćanin.
Ono što mnogi u DBu nisu znali jeste zapravo da je u toj službi vrlo bitno ko je potkošulja, ko košu
lja, ko pulover, ko sako, a ko pancir. Tako su i bili tretirani, pa su svi sem potkošulje bili osobe na
privremenom radu, a da to zapravo nisu znali. Samo su šefovi znali kada će doći vreme za njihovu
likvidaciju, odnosno kada je po njihovoj proceni istekla njihova upotrebna vrednost. Tako se i ugled
ni biznismen Radojica Nikčević uzalud zanosio mišlju da je on visoko rangirani oficir DB-
a. Kada je došlo do
sukoba krupnih finansijskih interesa, njegovi prijatelji su ubrzo saznali brutalnu istinu, da je Radojic
a Nikčević bio samo maramica za brisanje.
Rade Mirković, tadašnji suvlasnik TV "Palma" u osnivanju i noćnog kluba "Taš" (a drugi suvlasnik
je bio Zekin prijatelj), koji se u to

101
vreme zabavljao sa Ekstra Nenom, odlazi u Mađarsku da kupi opremu za TV "Palma". Nosio je sa s
obom
1.500.000 DEM, što je znao jedino Zečević. Kasno noću Mirković je podleteo pod kamion. Nije pre
žive o, a novac nikada nije pronađen. ,
Zečević se približava Mirkoviću uz posredovanje Miloša Ćuljkovića, vlasnika prestižnog restorana
"Stupica". Ćuljković je bio poznat po tome što je "u samoodbrani" ubio s leđa navodnog napadača.
Ubio
je, u stvari, čoveka kojem je ostao dužan pozamašnu količinu para, verovatno heroinskog porekla.
Zečević kao uticajan lik nije dozvolio da se njegov prijatelj "pati" po sudovim,?. Ćuljković je oslob
ođen i
to tako da se javno tužilaštvo smejalo. Šta drugo da rade kada se u Mišarskoj ulici nađe mrtvo telo
upucano iz "magnuma", "u samoodbrani" s leđa. A i moglo se očekivati da se na prijatelje sinova
visokih funkcionera UDBe ne primenjuje zakon baš tako doslođno kako je zakonodavac mislio.
Ćuljković i Zečević su ortački delili kuću (kulu) u Herceg Novom, gde je Zečević u to vreme bio po
znat i
kao vlasnik restorana "Plavi 5". I kada su odnosi sa Ćuljkovićem malo zahladnili, na jednom od nje
govih putovanja u Crnu Goru odigrava se ko zna koja repriza već poznate predstave -
kolima se "podleće" pod kamion i Ćuljković gine na mestu.
I član uprave FK "Partizan" Radojica Nikčević od bliskog saradnika postao je mrtvac. U vreme nesr
eće bio
je direktor Stambene zadruge "Suftladija", locirane na Topčiderskom brdu u blizini poznatog restora
na
"Šeher". Sa Nikčevićem se Zečević upoznaje dok je ovaj bio direktor nabavke u Jugobanci, dakle n
a mestu na kojem su se ugovarali i realizovali razni unosni poslovi. Da li treba naglasiti da se po
upoznavanju Zeke i Nikčevića Jugobanka snabdevala pretežno preko marketinga SD "Partizan" po
višestruko uvećanim cenama. Kada Zeka prelazi u FK, sa sobom dovodi (Radojicu, koji mnogobroj
ne
poslove prihvata da radi kao volonter. Čak se uključuje i u košarkaški klub, ali ne napušta mesto u I
0 FK.
Ovako sposoban čovek bez većih problema, uz dobar i uspešan projekat i uz odgovarajući finansijsk
i
"konsalting i inženjering", postaje i predsednik košarkaškog kluba. I njega bije glas da je bio dobar
saradnik "službe".
Do razlaza dolazi kada su dva prijatelja dobila različite vizije razvoja SD "Partizan". Zeka je sebe vi
deo
kao vlasnika fudbala i košarke, braći Manojlović je pripao vaterpolo sa SC "Banjica", rukomet je bi
o
predviđen za Dragana Rankovića, kojeg je na mestu pretendenta na ovaj sport i klub zamenio Mom
a Mandić.
Ostali klubovi su bili zanemarivi u ovoj podeli. Dakle, nije bilo mesta za još jednog krokodila u
"Partizanovoj" bari. To Radojica nije na vreme shvatio i krenuo je da se osamostaljuje. Prvo vrši ren
o viranje prostorija, pri čemu se nekontrolisano širio po prostorima SD 102
"Partizan". Onda i ne čudi što ga je Zec prepoznao kao maligno tkivo i odlučio se na ra
dikalnu operaciju.
Ono što Tabloid zna jeste da je Radojica Nikčević ubijen na izlasku iz svojih kola, pri dolasku na po
sao.
ispred Stambene zadruge "Šumadija", u ulici Andre Nikolića u Beogradu. Nikčević je u trenutku
"prevremnog penzionisanja" bio i vlasnik stanice "Pink", zajedno sa Željkom Mitrovićemo Likvidac
iju
Nikčevića izvršili su, obučeni u radničke kombinezone, Crnogorci iz Bara, bivši bokser Vaso Paviće
vić i Joca Vujačić, po naređenju glavnog bosa iz "Partizana". Kasnije su i oni likvidi
rani u Crnoj Gori, da se zametnu tragovi. TABLOID, broj 69, 22. decembar 2005. 103

3.2. Bezakonje i nasilje

U vreme početaka američke države čak je i južno od Pekosa vladao zakon. Zakon samozvanog sudij
e Roja
Bina. I tu je neki red morao da postoji. Kod nas je danas još uvek obrnuto. Nikakav zakon ne postoj
ia
reda više nema kako za hleb i mleko, tako ni za zejtin. Policajci su dobili nove uniforme, nove plate
, novu opremu i novo ime -
poznati su kao "deset evra". Semafori služe da bi ljudi pazili da ne prelaze na plavo,
ostale boje su dozvoljene. Tužilaštvo služi za zaštitu onih koji su na vlasti čitaj mafijaša, tajkuna, bi
vših robijaša -
sadašnjih bogataša, jednom rečju respektabilnih industrijalaca i političara, ali samo onih koji se
nalaze u njihovoj milosti. Van toga je pravilo da nema pravila. Zbog toga ne čudi što sudovi vrlo ret
ko
nešto uopšte i dobijaju da rade. Kad nešto i dobiju, onda je to po pravilu nebitno, tako da ne čudi što
ih
se danas doživljava kao toalet papir u ovoj državi. Za jednokratnu upotrebu. Tako smo prešli na sled
eću razvojnu stepenicu kako organizovano i dirigovano sprovoditi bezakonje.
A zašto to mora tako da bude. Zato što mi nismo bogato društvo.
Mi nemamo dovoljno para da damo svakome koliko mu treba. Ali zato možemo da nagradjujemo
privilegijama. Kojim. Mali ljudi mogu za svoje male uspehe da imaju male privilegije, a to je da sa
mo
malo krše zakon. Oni malo uspešniji mogu da krše zakon u malo većem obimu, a oni na samom vrh
u piramide za njih ovi zakoni i ne postoje -
oni imaju svoje, mafijaške zakone. Kako to izgleda u praksi.
Ako ste neuspešni, što znači da niste ušli u mafijaške redove, onda nemate nikave privilegije.
Zbog toga oni navijači koji nisu prihvatili da za potrebe sportske mafije izvršavaju najteža krivična
dela po
nalogu mafijaških bosova (premlaćivanja, razbojništva, ubistva, ... ), dobijaju kao nagradu stanove,
kuće,
vikendice, radnje, poslove, kioske, pare. Preostala većina može da dobije pendreke preko ledja i kor
done
policije koja čuva mafijaški poredak. Na sreću, svi navijači uredno plaćaju porez iz koga policija do
bija
plate, a i dobro je opremljena, tako da za svoje pare dobijaju stručno lomljenje kičme. Dakle, za prv
e
zakon ne važi, a za druge ni krive ni dužne funkcioniše nemilosrdno i trenutačno štiteći mafijaške b
osove koji porez nikada ne plaćaju.
Mafijaška pravila, koji su inače na snazi u ovoj zemlji, predvidjaju zaštitu počinilaca teških krivični
h dela, koju obezbedjuju državni 104
organi pod kontrolom mafije. Stradaju neuspešni (čitaj jadnici, invalidi, penzioner, deca, siromašni).
Ako vas neko od privilegovanih udari kolima na pešačkom prelazu i ako ne budete imali sreće i
preživite gaženje, ubrzo možete očekivati sudsku presudu po kojoj ćete morati da platite farbanje
oštećenih kola. Ako je dete pregaženo, mafijaška pravila predvidjaju odgovornost roditelja.
Ipak i ovde ima neki red. Prvo ojadjenoj strani kažete da vmože da živi i bez nogu "dobiće od mene
kolica na odloženo." "Čujem da ti to tvoje pregaženo dete i nije bilo dobro u školi, a i često je
poboljevalo, dakle, budi zadovoljan što sam ti rešio probleme koje si imao" kaže proslavljeni sports
ki
mafijaš uz to spreman da sa vama učestvuje u troškovima popravke svog džipa zbog štete nastale pr
i likom gaženja vašeg deteta. 105
Nebojša llić, beogradski ministar sporta, sve više podseća na svog idola, neprevaziđenog mahera
Danka Đunića

Lomi kičmu
N. Živančević Nebojša Ilić, mladi i prespektivni kadar DS-
a, sekretar za sport Beograda, gazda veslačkog kluba Partizan,
veslački trener, selektor, funkcioner... jednostavno rečeno "tata Danko Đunić" u drugom pakovanju.
Parama iz kase sekretarijata za sport Nebojša Ilić obnovio je prostorije Partizana na Adi Ciganliji, ta
ko da je crno-
beli kolektiv praktično njegovo vlasništvo. Nenamenski je napravio balon sa veštačkom travom na
istom mestu (valjda da bi veslači vežbali), pa taj objekat sada izdaje zainteresovanima za mali fudba
l. Naravno, pare od izdavanja idu Iliću u džep, a značajnu proviziju ima i tata Danko Đunić.
Izgrađeni su još bazeni, saune, kafići, pa se Ilić preznojava i brčka sa svojom i tuđim ženama. Ponaš
a se kao prebogati šeik, a obavešteni izvori tvrde da se u zatvorenim krugovima svašta radi orgije,
bahanalije, grupnjaci ...
Pripremali su se na objektima Nebojše Ilića i Ukrajinci koji su za usluge platili kešom. Naravno, tim
parama se gubi svaki trag još pre izlazne rampe sa Ade Ciganlije. Puštena je u promet priča da su l
ovu pojeli somovi-
kapitalci koji se nalaze u (i oko) jezera. Rekli smo kafić u veslačkom klubu Partizan radi
samo za odabrano društvo. Piće se toči u neograničenim količinama, naravno, bez fiskalnih računa,
a gazda naplaćuje u naturi, kome i kako stigne.
Raskalašni dečko sa Banovog brda , pisali smo već da imay
skriveni dvorac u Beogradskih bataljona 27
pored igrališta FK Cukarički, znao je da iskoristi pozicije i posle svetskog veslačkog prvenstva za m
lade,
od para koje je vešto uštedeo, sagradio je i do gradio čitavu imperij u na Adi. Naravno sve sa sredst
vima sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda.
Ilić je predsednik programske komisije Olimpijskog komiteta SCG.
Kao dobar poslušan dečko dobio je 25000 dolara za seminar trenera?!? Od Uprave za sport, odnosn
o
Aleksandra Šoštara, muze pare koliko mu je volja, jer njegovom kolegi stižu direktive koliko će sre
dstava
i na koje račune da prebacuje. I to bez pogovora. Tako se, bez tendera, nabavljaju čamci, oprema ...
a sve uz blagoslov Danka Đunića. 106
Ilić je 10. januara prošle godine na Banovom brdu, u Peštrovićevoj br.47 uleteo kombijem u dvorišt
e, razvalio kapiju i teško povredio Miroslava -
Miku Malinovića. Nesrećni čovek pao je kao pokošen, kičma je
pukla, a nesrećnik sada dane provodi u Sokobanjskoj vezan za invalidska kolica. Tragom ove infor
macije
otišli smo na mesto događaja, pronašli suprugu Mike Malinovića, ali od nje nismo mogli da čujemo
ništa, jer je uplašena, rezignirana što se novinari tek sad pojavljuju.
Ne želi da odgovori ni na jedno pitanje, sve vreme skrivajući počinioca. Ipak, uz novinarsku veštinu
,
uspevamo da isprovociramo gospođu Malinović koja posredno priznaje da je slomljena kičma njeno
g
muža delo Nebojše Ilića. Više je uzbuđuje novinarsko pitanje da li je procesuiran počinilac ovog kri
vičnog dela, nego činjenica da živi u udžerici, opasana sa dvoje nervoznih kerova.
Ipak, zaklela se zemlja raju da i mi saznamo više detalja. Pričaju komšije ...
Počinioca predstavljaju kao bogatog mladića koji ne pita koliko košta da se cela stvar zataška. Dola
zio je,
tajno, slao svoje emisare ... Kupio je nesrećniku invalidska kolica, a ženu mu je zaposlio. Priznaju d
a su iMalinovići problematični, imali su stanove, sada su u udžerici.
Da bi cela stvar do kraja bila ispitana, Tabloid će se zvanično obratiti Ministarstvu unutrašnjih poslo
va i
tražiće na uvid dokumenta, odnosno zapisnik sa uviđaja od 10. januara 2004. godine. Takođe, od tuž
ioca ćemo kasnije, dobiti informaciju da li je pokrenut postupak i da li je Nebojša Ilić procesuiran?
Prema informacijama kojima raspolažemo, cela stvar je zataškana, a predmet, ukoliko uopšte postoj
i, stoji u fioci prekriven debelim slojem prašine. Nazdravlje.
107 TABLOID, broj 48, 28. jul 2005. Mafija iz uprave Partizana najavljuje obračun sa navijačima

Udri bandu
Dvojica mafijaša, koji su ojadili srpski sport i Partizan, bili su povređeni odnosom grobara, koji su s
voj gnev iskalili i na međunarodnoj utakmici.
Dvojcu iz Partizana nisu potrebni navijači i gledaoci. Oni i bez njih rade svoj biznis.
Zabole i Zeku i Ivana što oni sa tribina viču, arlauču.
Milica Grabež
Na utakmici između Partizana i moldavskog Šerifa, navijači domaćeg tima, poznatiji kao "grobari",
revoltirani decenijskim mahinacijama generalnog sekretara kluba Žarka Zečevića i Predsednika Iva
na
Ćurkovića, i njihovim uplitanjem u sve sportske tokove u zemlji, skandirali su tokom cele utakmice.
Uvrede su upućivane naizmenično gospodi Ćurkoviću i Zečeviću. Zeki su pominjali kćerku, natiču
ći je na onu stvar, a Ćurkoviću poreklo. 108
Dvojica mafijaša, koji su ojadili srpski sport i Partizan, bili su povređeni odnosom "grobara", koji s
u svoj gnev iskalili i na međunarodnoj utakmici. ,
Rat između navijača Partizana i čelnika kluba Ivana Ćurkovića i Žarka Zečevića traje godinama.
Besprizorne pljačke kluba od dvojice funkcionera, grobari bezuspešno pokušavaju da sankcionišu.
lako su poznati kao žestoki momci, spremni da se sa protivničkim taborom pobiju do poslednjeg, i o
du u
mardelj, grobarima nikada nije palo na pamet, da na sličan način ispred stadiona, ili uprave, dočekaj
u
dvojicu mafijaša, i "u osam oka" sa njima, efikasno, rasprave stvar. Učinili bi dobro delo, a Srbiju s
pasili od
gangstera koju su stotine milona evra strpali u svoj džep, pišajući po nacionalnim interesima.
Ali, kako "grobari" za susret "OČI u OČI” nemaJu, srca, gospoda Zečević i Ćurković rešili su da im
se
osvete. Ne mogu oni tek tako da oproste navijačima pominjanje Zekine ćerke, koja o državnom troš
ku
studira u Milanu, vozeći se u kabrioletu i na šlicevima mladih italijanskih mafijaša. Ako već mora d
a bude
jahana, ima Zeka da je podvede Don Pepitu, svom kolegi sa Kalabrije. I' ženu njegovu Miru jašio je,
kad je
to bilo potrebno, Dragan Hadži Antić. Ali, i od toga je Zeka imao koristi. Mira je, kad već Zeka nije
mogao, bila podmirena, i na dobrom me

109 stu u "Politici" Antić u Upravnom odboru kluba.

Tačno je da Ćurkovićev brat Branko poginuo u Zboru narodne garde u Hrvatskoj, šaljući Srbima me
tke
preko nišana, ali zato je Ivan namestio Zekinoj ženi Miri da bude direktor hrvatskog Vestern uniona
u Beogradu. Bratska je to ispomoć. ,
Zekina Beogradska banda ustoličila je g. Ivana Ćurkovića za nelegalnog v.d. predsednika Olimpijsk
og komiteta Srbije i Crne Gore. Bratstvo i jedinstvo u krađi, otimanju, nameštanju, podvođenju.
Uz pomoć generalidiota Miroslava Miloševića, načelnika resora javne bezbednosti Ministarstva
unutrašnjih poslova Srbije, Zeka i Ivan su zatražili da se vođe "grobara" uzmu u kriminalističku obr
adu.
Dvojcu iz Partizana nisu potrebni navijači i gledaoci. Oni i bez njih rade svoj biznis. Kao da oni rač
unaju
na gledaoce i njihove ulaznice. Sport je za ovu dvojicu samo dobar povod da zarade, prevare, otmu .
..
Nigde u svetu navijači jednog fudbalskog kluba nisu u takvoj zavadi sa upravom, kao što su "grobar
i" sa predsednikom i generalnim sekretarom kluba.
I dok navijači odvajaju od usta da bi platili karte, da gledaju svoj omiljenim klub, čelnike Partizana
boli uvo za svoje navijače. Oni samo gledaju svoj interes -
da prodaju igrače, utakmice, stadion, da sa tih pozicija otmu nečije preduzeće, ženu, sina ....
Šta na kraju reći, šta dopisati, upisati?
Da li su "grobari" vredni poštovanja? Dok se besomučno obračunavaju sa policajcima?, suparnicim
a,
rizikujući svoje glave, ruke, živote, sa Zekom i Ćurkovićem vode samo rat rečima, psovkama, uskli
cima.
Zabole i Zeku i Ivana što oni sa tribina viču, arlauču. Da ih sačekaju ispred ulaza, bila bi bežanija nj
ihove
svite telohranitelja, a blagajnik ovog mafijaškog dvojca, penzionisani pandur Stojanče Ristevski pre
dao bi, podignutih ruku klupsku kasu i knjige, iz kojih bi crvi izmileli.
General Miroslav Milošević, koji imitira pokojnog Badžu, šepureći se u društvu svoje konkubine M
arije
Gmizović, značajno je klimnuo glavom Zeki Buljubaši, uveravajući ga da će njegova murija, "na le
galu" dići vođe "grobara", i sve im po spisku ...
A, možda će nekim novim klincima u taboru "grobara" doći iz dupeta u glavu da se protiv mafije ne
bori parolama i uvredama. Najdelotvorniji je slogan "udri bandu" .

110 TABLOID, broj 49, 04. avgust 2005.

MANOJLO OTIMA I PLIVA DALJE

Uvek se nađe neko od naivnih koji očekuju da će negde da zaluta, upeca se i ostane na čistini kada s
e konstatuje da para više nema, kao ni Manojla, koji je sa njima već zbrisao Nenad Živančević
Ako vidite Predraga Manojlovića da skače sa solitera, skačite za njim, u pitanju su velike pare. On ć
e kao
i uvek ostati na nogama i čitav za razliku od vas, koje će odneti voda. On pliva u svim vodama, to je
nje govo prirodno okruženje slatka, slana, komunistička, JULovska, SPSovska, DOSovska, DS-
ovska, DSSovska, tadićevska ...
Ovaj čovek je kao dugogodišnji predsednik Odbora za sport Glavnog odbora SPSa u trenutku posta
o čelnik JUL-
a i miljenik Mire Marković, da bi nakon toga postao stvarni savetnik Borisa Tadića, sa kojim se
burazerski lupa po leđima u javnosti. Kao dugogodišnji generalni sekretar JSD Partizan preko svog
prijatelja Mileta Tomića (dugogodišnjeg genseka SD Crvena zvezda) vodi kadrovsku politiku u ime
DSS a, a preko vaterpolo pajtosa Borisa Tadića i u ime DS-
a. Stekao bi se utisak da mnogi preko njega
kohabitiraju. Greška, on sve njih k(ohab)itira. Kažu da je Fuše ostao zabeležen u istoriji kao čovek
koji
se nalazio u najburnijim vremenima na naj odgovornijim mestima i da je 13 puta u životu promenio
stranu, da bi skončao u svom krevetu, a ne na giljotini ili nekim vešalima. Verujte da je ova istorijsk
a ličnost za našeg glavnog junaka samo početnik. Nameće vam se pitanje kako on to uspeva.
Za početak je potrebno da ne radite ništa i po mogućnosti da pričate što je moguće manje, što ovom
čoveku posebno ide od ruke. Kada nešto i kaže, onda to mora da bude primer za ilustraciju ljudske
glu
posti. Ipak to mu ni najmanje ne smeta da nepogrešivo pogodi gde su pare, kako da dođe do njih i d
a ih
strpa u svoj džep. Pri tome, uvek se nađe neko od naivnih koji očekuju da će negde da zaluta, upeca
se i
ostane na čistini kada se konstatuje da para više nema (uostalom, kao ni Manojla, koji je sa njima ve
ć
zbrisao). Verovali ili ne, takvi velikani prevare kakvi su Danko Đunić, Đorđe Perišić, Žarko Zečević
, Ivan
Ćurković nisu ni osetili kada se sa prve linije fronta Manojlo vešto povukao ostavljajući njih da biju
njegove bitke i gutaju njegova govna.
U trci koju im je sada organizovao povodom slučaja "Pljačka stoleća gospodara olimpijskih prsteno
va",
trenutno vodi Đorđe Perišić, kojeg je Manojlo predvideo za neumitni odstrel. Toliki milioni su nesta
li da je
i samom Manojlu jasno da ni Koštunica ni Tadić ne mogu da ga zaštite i da neko mora da visi. Đoki
ca je
pripremljen za vešanje, a Manojlo sprema i sledeće kandidate ako se javnost ne zadovolji sa ponuđe
nom glavom. I tako u rezervi stoje Zeka, Danko, Ćure ...
Njegove ne baš tako mnogobrojne medalje su jakg brzo potamnele pod uticajem njegovih aktivnosti
u sportu. Čim ga je Žarko Zečević do

111
veo na svoje mesto genseka JSD Partizan, u nadi da će preko budale imati Partizan pod kontrolom,
proradio je njegov životinjski instinkt svojstven Latinima od kojih vodi poreklo (poreklom iz Herce
g Novog, brat od strica Mire Zečević rod. Manojlović, inače žene Žarka Zečevića).
I tako se Manojlo vrlo brzo sudara sa granicama JSD Partizan, koji mu postaje pretesan, i mora da s
tvori
životni prostor za sebe. Pored nekoliko firmi od posebnog značaja je njegova delatnost u Beogradsk
om
maratonu, koji formira, kao i u mnogobrojnim sportskim fantom organizacijama, od kojih posebno t
reba
istaći Triatlonsku organizaciju. Ove firme i danas, posle toliko godina pljačke i lopovluka, i dalje us
pešno rade i Manojlu, kao i njegovim potomcima, obezbeđuju značajne tantijeme.
Kada je Partizan postao pretesan, Manojlo se zakratko skrasio u gradskoj vladi Beograda od kada d
atira i nežna romansa sa nimalo nežnom Nadom Popović Perišić. Ova intimno-
poslovna veza je rezultirala
mnogim dodatnim materijalnim dobrima, kao i prelaskom na vrlo unosno mesto finansijskog direkt
ora
PTT a. Manojlo nije dobro ni ušao u kancelariju, a već su bili potpisani nalozi na po 600.000 DEM
koji su upućeni na istu adresu, Humska 1 -
Beogradskom maratonu i Triatlonskoj uniji (za neupućene, na istoj
adresi se nalazi i JSD Partizan). Bilo je tu i mnogo drugih sponzorstava i donacija fantomskim ili "p
rija
teljskim" sportskim organizacijama koje su sve platili građani Srbije preko svojih telefonskih račun
a.
Ali na laži i prevaru nisu imuni ni međunarodni sportski krugovi. I tako Manojlo postaje generalni
sekretar ENGSO organizacije, koja ima za osnovni cilj sprečavanje uticaja politike na sport. Naš gla
vni
junak je to mesto zaslužio tako što je na najbestijalniji način u sport Srbije i Crne Gore uveo politič
ke
marionete kao što je Slobodan Vuksanović (pogledati sliku). Ova marginalna međunarodna sportska
organizacija je dovođenjem Predraga Manojlovića na mesto genseka najavila svoj skori kraj.
Koliko će ovaj bivši vaterpolista plivati po vodama koje uspešno muti, ostaje da se vidi. Na potezu s
u istražni i pravosudni organi. TABLOID, broj 64, 17. novembar 2005.

Za sportskim drugom povući vodu

Manojiovu latinsku prirodu krase i dve do sada nepoznate osobine nemanje sažaljenja za svoje i do
bar
"nos" za predviđanje događaja. I tako u pravom trenutku sa radnim mestom prelazi u tzv. nevladinu
organizaciju, kako bi izbegao domašaj države u kojoj se dešavaju Oktobarski događaji. Iz
Jugoslovenskog olimpijskog komiteta sa bezbedne udaljenosti, naš glavni junak posmatra promene
u
društvu i nemilice trpa sportski dinar u svoj džep. Ako se neko i nađe da ga zbog toga prozove, on
odmah poturi i niz vodu pusti svog sportskog druga i prethodnika u Olimpijskom komitetu Đorđa P
erišića. 112
Osoblje Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore : Prevare, falsifikati, podvođenja ...

Otimačina genseka Haus u Predsedništvu

Obezbeđenje kao na filmu, kad se čuva vođa mafije!
Dovoljno je da ih normalan čovek vidi pa da ga munjevito prođe želja da sa nekim razgovara
Milica Grabež Nenad Živančević
Nikada do sada nije vladala takva živost i užurbanost među funkcionerima Olimpijskog komiteta S
CG,
naročito među onima koji decenijama marljivo skupljaju marke, dolare, evre i sve što im dođe pod r
uku od hartija od vrednosti do automobila, stanova i drugih bogatstava ovozemaljskog
sveta tu nema
milosti! Otuda bi se moglo objasniti zašto se toliko drže svog dosadašnjeg položaja i udobnosti posl
enika koji bez rada, odgovornosti i vlastitih ljudskih kvaliteta stekoše veliku imovinu -
naravno, bespravno ... I sada, pojavio se jedan čovek kao sa druge planete, koji je nabasao
na njihove prljavštine i hoće da raščisti krađe, prevare, laži, lažno predstavljanje! On, Filip
Cepter, bukvalno je shvatio olimpijsku
povelju, na koju je morao da položi zakletvu, a u kojoj se pre svega traži poštenje, rad, red, poštova
nje moralnih normi razvijenog društva, saradnja na svim nivoima -
a sve u interesu sporta, mladih, časnih, poštenih ljudi u celom svetu. Da, u celom svetu ali
ne i kod nas! Po ugledu na neke političare koji su stekli veliki imetak baveći se
prodajom vazduha i laži, poslenici užeg rukovodstva Olimpijskog komiteta
SCG, kao da su stekli neku vrstu "eksteritorijalnosti" pa koriste što ih niko ne dira, niti kontroliše ka
ko i
gde odlaze ogromna sredstva iz budžeta, od donacija, sponzora i drugih javnih, polujavnih
i tajnih izvora i puteva, o čemu je Tabloid pisao u prethodnim brojevima. Kako potvrđuju
neimenovani članovi obezbeđenja i posmatrači u okolini Karićevih vila, pošto se
prelepa vila u kojoj je smešten Olimpijski komitet nalazi u tom okruženju, minulih dana gotovo nep
reki dno, danju i noću, u tišini, prolaze i dolaze luksuz ni automobili iz kojih izlaze
poznati članovi Predsedništva OKSCG i njihovi trabanti, noseći neke papire, aktntašne,
koverte, pečate i ostali pribor za potrebe falsifikata. Kao u krimi-
triler filmovima. Nekome je to možda smešno, a u stvari je tužno ...
113

A u zgradu. OK ne može više da uđe svako. Bolje rečeno niko. Do 11. jula čovek je prosto
mogao da odmori oči u divnom kalifornijskom ambijentu, niko ga nije u tome sprečavao,
mogao je bez bilo kakvih i najmanjih formalnosti da uđe u prostorije da razgovara s kim
hoće, osim sa Gensekom, koji ili ne prima nikoga, ili nije tu! Sada, od 11. jula četvorica
tvrdih i narogušenih momaka ne dozvoljavaju nikome ni da priđe, a kamoli da uđu u
zgradu. Obezbeđenje, dakle, kao na filmu, kad se čuva vođa mafije! Dovoljno je da ih
normalan čovek vidi pa da ga munjevito prođe želja da sa nekim razgovara. Čuvari
tekovina mafijaške organizacije Manojlovića i ko
mpanije više ne rizikuju ništa. Svakako, svima je jasno da nešto vredno čuvaju, da se nekoga boje. J
er, u toj kući (koja sada liči na "dvorac strave i užasa") nešto se značajno događa.
Čuvaju se najveće dragocenosti pokradena i falsifikovana dokumentacija, kompromitujući
dokazi o malverzacijama koje traju već više decenija. A s druge strane, potreban je mir da
se sve hartije i dokumenta "prilagode" eventualnom pregledu nadležnih organa ... Uplašeni su
od prijava koje su upućene na najkompetentnije adrese ljudi za borbu protiv kriminala,
korupcije, prevare, pranja novca ... Da je klupko počelo da se odmotava svedoči i
obelodanjeni ugovor kojim se potvrđuje da je Predrag
Manojlović sredinom 2003. postao vlasnik četvorosobnog stana od 91 kvm, u potkrovlju sa galerijo
m za 92.000 evra. Stan se nalazi u mirnom delu centra Beograda, u Dalmatinskoj ulici broj
83. Tada se
kratko uselio, a zatim se vratio na Dedinje, u kraj koji mu više odgovara, a novokupljeni stan mu ost
aje na raspolaganju, da radi s njim šta hoće! Uz stan koji ima u Parizu, a priča se da je
kupio i jedan u Pragu, uz lep vozni park kojim raspolaže -
sve je to, dakle imovina koju je stekao "vrednim neradom" u
Olimpijskom komitetu .. Verovatno od plate. On, gensek komunističkolezilebovskog tipa, bavio
se i drugim poslovima, koji bi se mogli nazvati međunarodnim podvođenjem ljubavnica ...
Bivšu sportistkinju, nekadašnju takmičarku u trijatlonu, bivšu službenicu Olimpijskog
komiteta Draganu Pavlović, sa kojom je jedno vreme održavao intimne odnose, prosledio je
jednom od viđenijih članova Međunarodnog olimpijskog komiteta (ime poznato
redakciji) da sa njim "produbljuje" veze i popunjava. praznine u intimnom životu tog uticajnog čove
ka u Međunarodnom olimpijskom pokretu naravno, čuveni kombinator Manojlo stekao je
tako prijatelja i rođaka po seksualnoj liniji i u "visokom društvu". Sada, pak, čuvena i
sposobna za odnose sa javnošću (čitaj sa muškarcima) Dragana je prešla u Torino, u
Organizacioni komitet zimskih Olimpijskih igara
2006. godine. Brz uspon jedne sportistkinje preko (ispod) uglednih ljudi, prema olimpijskim vrhovi
ma ... No, kad je reč o nekretninama, nije u pitanju samo gazdaManojlo. Ima još majstora
da svoje funkcije i stranačko preletanje iskoriste da bi stekli važan položaj i veliku
imovinu. Nebojša Ilić, taj
miljenik gradskih struktura Beograda, bez obzira ko bio na vlasti, sagradio je

114 impozantnu vilu na Banovom brdu, nedaleko od stadiona Čukaričkog, bez

dokumentacije, dozvola i
peripetija sa kakvima se sreću obični građani. Kako je on zaštićen? Pa, jednostavno.
Prelaskom u Demokratsku stranku stekao je naklonost i prijateljstvo sa Ljubom
Anđelkovićem, takođe gradskim
funkcionerom, ali i istaknutim članom najvišeg rukovodstva Demokratske stranke! I, stvar je rešena
... Ne preko Anđelkovića, već preko njegove supruge koja je načelnik za komunalno-
građevinske i
urbanističke poslove SO Čukarica. Eto, sve je "pokriveno", njima nisu potrebne nikakve dozvole, m
olbe, podnesci, potvrde, odluke ... Zaslužio čovek, nema šta. Zato je i toliko odan
mafijaškoj organizaciji u kojoj je gensek Manojlo samo izvršilac, ali iza njega stoje neke
druge ličnosti, o kojima će se čuti vrlo brzo i koje će se naći na udaru pravde i zakona.
Uzgred rečeno, ispred Ilićeve vile stoji impozantan
vozni park dva džipa vredna strahopoštovanja, je
115
dan BMW nešto skromniji, a o drugim "sporednim" stvarima da i ne govorimo.
Nebojša Ilić, šarmantni, mladi čovek, naizgled menadžerskog tipa, ali po vaspitanju i navikama, tipi
čan
izdanak nekadašnjeg državnokomunističkog establišmenta, kome pripadaju i ostali akteri Predsedni
štva
OKSCG, ima i druge "bisere". U ulozi prvog čoveka za sport grada Beograda, sa važnim i odgovorn
im
zaduženjima oko izgradnje i korišćenja naše lepotice dvorane "Arena" imao je zadatak da sa jedno
m
američkom firmom ugovori kupovinu dodatnih "teleskopskih" tribina. Amerikanci kao poslovni lju
di,
čekali su odgovor na, za nas vrlo povoljnu ponudu, čitavih sedam meseci! Nebojša nije imao vreme
na da se javi kao čovek zadužen za taj deo posla -
i stvar je propala. Istekao je rok, propušten posao pod vrlo
prihvatljivim uslovima. Sada, pošto se vreme važnih takmičenja u "Areni" neumitno bliži, poručena
je
pozajmica tih teleskopskih tribina sa oko 1.500 stolica od poznate italijanske firme. Samo privreme
no
korišćenje, uz obavezu da se uredno vrati po ugovoru, biće plaćeno 300.000 evra! Iz čije kase? Pa,
naravno, iz džepova Beograđana, sportista, studenata, penzionera i ostalih građana!!! Ta velika sum
a od skoro trećine miliona evra, mora biti vraćena isporučiocu. Nije poznato -
koliko će od tog dela pripasti
Nebojši, inače članu Predsedništva OKSCG i predsedniku programske komisije ...
Klupko se, dakle, odmotava. Čeka se ko će prvi pasti pod udar organa gonjenja, zbog sukoba interes
a, zloupotrebe položaja, nesavesnog poslovanja, prevara, falsifikata.
Inače, u javnosti se sve više traži da se objave "imovinske karte" državnih funkcionera i drugih ličn
osti iz
javnog i političkog života. O nekima je objavljeno čime raspolažu, šta imaju od nekretnina, kakvim
sredstvima raspolažu, koja kola voze. U tom pogledu, kakotako nešto se pokreće, makar podaci bili
i lažni, kako izgleda. Ali, i za lažne podatke biće leka. O mnogim ličnostima se javno govori -
šta imaju, kako žive, ali o sportskim funkcionerima se uporno
ćuti! A oni imaju najviše uslova da izigraju propise, da se nezakonito bogate, da oštete državu, društ
vo,
sport i građane ... Njih niko do sada nije kontrolisao. Odakle im tolika imovina. Ko stoji iza njih. M
ožda se
neko boji da terajući zeca ne istera lisicu! Ali i za lisice postoje lovci. Obavezno treba tražiti imovin
ske
karte za izabrane i postavljene sportske funkcionere: Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića, Aleksa
ndra
Boričića, Radmila Armenulića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića, Nebojšu Ilića, Aleksandra Šoštar
a, DragoslavaZeke Božovića, Snežane LakićevićStojačić.
Neki od njih će naći opravdanja za svoje imovinsko stanje, a neki će, u to treba biti siguran, završiti
baš tamo gde je mesto kriminalcima takvog kalibra. TABLOID, broj 47, 21. jul 2005. 116
PROBUDI SE, NEŠTO SE DEŠAVA,
NJIHOVA SE SUDBINA REŠAVA

Grobari sahranjuju matiju Nenad Živančević

Navijači Partizana, poznati kao "grobari", otkazali su poslušnost rukovodstvu kluba. Odlučili su da
isprazne stadion i da ne plaćaju skupe utakmice, koje rukovodstvo, predvođeno Zarkom Zečevićem,
Ivanom Ćurkovićem, Dankom Đunićem i bratijom, koristi da uveća svoja konta.
Mladi momci, koji izgaraju na tribinama za svoj klub, doživeli su poniženje preko kojeg nisu mogli
da
pređu. Bandit koji se zove generalni sekretar kluba Žarko Zečević prodao je za šest miliona evra
utakmicu izraelskom Makabiju i naterao trenera Vermezovića da njegovi igrači na bestidan način iz
gube
na svom stadionu, prime pet golova, a on, Zečević, dobije lepe pare i na sportskim kladionicama, jer
je znao da je utakmica izgubljena.
I "grobari" su, postiđeni do bola, uvidevši da se rukovodstvo predvođeno Zečevićem sprda i sa
navijačima, igračima i sportskom javnošću, odlučili da stupe u štrajk, i da ih, zauvek, oteraju iz pros
torija fudbalskog kluba Partizan.
Pred Narodnim pozorištem u Beogradu, uoči ,proslave šezdesetogodišnjice postojanja kluba, na koj
oj je
Ivanu Ćurkoviću mafijaš iz Pariza Mišel Platini uručio orden viteza Legije časti, a predsednik Tadić
gospodina Platinija proglasio za najvećeg golmana, navijači, ispred kojih su bili kordoni do zuba
naoružanih žandarma, skandirali su pogrdne slogane. Fudbalere su nazivali pičkicama, a rukovod
stvo mafijašima, lopužama.
Taj bojkot za g. Zečevića ništa ne znači. Šta će njemu navijači. Ne živi on od njihovih ulaznica, već
od
rasprodaje igrača, utakmica i kluba. Čak ni predsednik kluba Ivan Ćurković ne zna za tajne devizne
račune kluba u inostranstvu. Sve je pod Zekinom šapom.
Gostujući kod Dragana Bujoševića na BK Telekomu, u nedelju, 9. oktobra, u emisiji naručenoj za nj
egovo
tuširanje, perući mu leđa skupocenim šamponima, voditelj ga je, zajebantski pitao šta misli o navija
čima,
o "grobarima", koji bojkotuju klub i utakmice, postavljajući zahtev za njegovom smenom i hapšenje
m.
Zeka je, kao iz topa, odgovorio da se odriče navijača. Nisu mu potrebni. Ostaje mu da i formalno, b
ez prebijene pare, kupi "Parti

117

zan", njegov stadion, imovinu, igrače. A evo šta "grobari" poručuju Zekinoj bandi.
Nenad S. "Jebaćemo im kevu lopovsku. Zeka je sve pokrao. Igrače tretira kao robove, a nas kao sto
ku, koja treba da pokriva njegove zajebancije."
Milanče J. "Mislim da treba da uzmemo motke i da ih oteramo.
On je u velikoj panici. Od nas je svašta tražio. Od mojih kolega je zahtevao da idemo da se obračun
amo
sa njegovim protivnicima, kao da smo mi deo njegove mafije. Mi volimo klub, i za njega živimo. Nj
emu smo posvetili deo svog života, a on se zajebava ... "
Zoran T. "Kaže mi prijatelj iz obezbeđenja da murija prisluškuje sve tipove koji imaju besplatne kar
te u
ložama. Ta kriminalna grupa stoji iza Zeke i Ćureta. U ložama se dogovaraju šta da smuvaju, koliko
da
opljačkaju. Vade baterije iz telefona, ali murija ih snima, i verujemo da ćemo naterati ministre da na
lože policiji da ih pohapse. Dok oni ne odu u zatvor, mi se ne vraćamo na stadion."
Miloš S. "Mene zovu telefonom kući i prete mojim roditeljima. Znam da to radi Zekina banda, ali o
ni nas
neće uplašiti. Ako danas posustanemo, našeg Partizana više neće biti. Šef obezbeđenja je bivši nače
nik
policije Živko ŠIjukić, koji je u Slobino vreme komandovao policijom koja je prebijala građane na
ulicama. On sada pomaže, preko svojih veza u muriji, da nas zastrašuju,

118
prete nam zatvorom. Ne mogu nas ni slomiti ni uplašiti. Mi nemamo ništa da izgubimo. Ali Zec i Ć
ure mogu da izgube stotine opljačkanih miliona."
Odlučnost "grobara" da sahrane Partizanovu mafiju vraća dostojanstvo Srbiji. Ako se ministar Jočić
još
savija pred Zekinom mafijom i žmuri pred njegovim pljačkama, nameštenim utakmicama ... , mladi
i
odlučni navijači kluba sigurno ne žele da se pokriju ušima, i budu statisti u Zekinim mahinacijama.
Zeku i Ćurković napušta. Boli ga glava i od Partizana nastoji da pobegne koliko ga noge nose.
Verujemo da će "grobari" sahraniti Zečevićevu mafiju.

119 TABLOID, broj 59, 13. oktobar 2005.

SRPSKA TAJNA POLICIJA I TUŽILAŠTVO NA USLUZI SPORTSKOJ MAFIJI
Prisluškuju, zastrašuju, zataškavaju, otimaju Nenad Živančević
Konsultanska kuća "Sofitel", na zahtev predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Fili
pa
Ceptera, proverila je poslovanje ove nevladine organizacije za period od 1999. do 2002. godine. Na
kon
pučističke sednice održane 11. jula ove godine, novoustoličeni v.d. predsednika Olimpijskog komite
ta g.
Ivan Ćurković otkazao je gospodinu Nenadu Kaluđeroviću da utvrđuje malverzacije u ovoj ustanovi
. Ipak, "Sofitel" je uradio analizu poslovanja, a knjiga -
nalaz o malverzacijama, predstavljena je u Press
centru Tanjuga 19. oktobra ove godine. Gospodin Nenad Kaluđerović je otkrio puteve kojima su čel
nici
OK SCG sa računa ove ustanove, dobijenih od donatora, među kojima se isticala poslovnica švedsk
e kompanije "Tetra pak" iz Beograda, sa kontinuiranim uplatama od preko milion evra u dinarskoj
protivvrednosti. Funkcuioneri OKSCG generalni sekretar g. Đorđe Perišić i Nenad Manojlović usm
eravali
su novac sa računa nacionalnog komiteta na račune fantomskih firmi, i onda ga podizali i delili
međusobno.
Gospodin Kaluđerović je, na konferenciji za novinare naveo grafikone, nazive fantomskih preduzeć
a, njihove račune, kada su osnovane, a kada nakon prijema novca ugašene.
Nalaz konsultanske kuće "Sofitel" čelnici nacionalnog komiteta nisu mogli da ospore, osim odricanj
a da su pokrali ogromne svote novca.
Pravni zastupnik Filipa Ceptera gospodin Rade Dapa, advokat iz Beograda, preveo je na francuski s
ve
nalaze konsultanske kuće "Sofitel", sa DHL pošiljkom, upućenom iz Beograda, prosledio je gospodi
nu
Žaku Rogu, predsedniku Međunarodnog olimpijskog komiteta sa sedištem u Švajcarskom gradu Lo
zani.
DHL kompanija spada među najbrže i najsigurnije dostavljače poštanskih pošiljki, i za svoje usluge
naplaćuje lepe pare. Sigurnost dostave sistemom DHLa je skoro stoprocentna, jer se o pošiljkama
120

vodi stroga evidencija o primopredaji, prilikom transporta.

U utorak je jednom našem beogradskom novinaru, koji za potrebe producentske TV emisije odgovo
re o
tragičnom stanju u našem nacionalnom olimpijskom komitetu'vkoji se obreo u Lozani, da na tu tem
u porazgovara sa gospodinom Žakom Rogom, saopšteno da pošiljka iz beograda, upućena DHL-
om, a u
kojoj su priloženi overeni prevodi nalaza konsu1tanske kuće "Sofitel" o malverzacijama u Olimpijs
kom
komitetu Srbije i Cene Gore nije pristigla u sedište međunarodne organizacije u Lozani! Očigledno j
e da
je sportska mafija, koju osim crne trojke Partizana (Žarka Zečevića, Ivana Ćurkovića i Nenada
Bjekovića) sačinjavaju i političari iz stranačkih odbora za sport, uspela da uz pomoć svojih ljudi u
Bezbedonosno informativnoj agenciji spreči izlazak pošiljke sa dokumentima iz zemlje.
Kontrola pošiljaka, uključujuči i one koje se šalju DHLom, Bezbedonosno informativna agencija i
ma
pravo da kontroliše, ako pribavi nalog sudskog organa, i da zadrži uručenje dok se ne utvrdi da li
pošiljka ne sadrži dokumenta koja predstavljaju službenu, državnu ili vojnu tajnu, ili prepisku kojo
m se
ugovara vršenje krivičnih dela, a ako sud pošiljku privremeno ne oduzme od pošiljaoca, ona se, bez
odlaganja, mora uručiti onome na koga je adresirana. U upravi sportskih klubova, u ložama na trbi
nama i u mnogim mutnim radnjama u Srpskom sportu, aktivno učestvuju, ali na strani mafije, i poje
dini
pripadnici BIA. Oni, bez odobrenja, prisluškuju novinare koji pokreću teme zloupotreba u sportu, i
u stalnoj su vezi sa mafijom, kojoj
padnici BIA. Oni, bez odobrenja, prisluškuju novinare koji pokreću teme zloupotreba u sportu, i u st
alnoj su vezi sa mafijom, kojoj 121
dostavljaju potrebna obaveštenja, kako da zatru tragove svojih milionskih pljački, nameštenih rezult
ata i svoje tajne bankovne račune i sefove u banci.
Kada je Olimpijski komitet u pitanju, treba podsetiti da je Uprava kriminalističke policije SUPa
Beograda, proveravajući navode prijave koju je podneo advokat Rade Dapa protiv čelnika Olimpijs
kog
komiteta SCG, sačinila opsežan izveštaj i pribavila sve dokaze neophodne da se pokrene istražni
postupak i gospoda Đorđe Perišić, Predrag Manojlović i njihovi nalogodavci stave u pritvor. Nalaz
policije dostavljen je Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu -
zamenici javnog tužioca Snežani
Milanović. Taj izveštaj podnet je još pre dva meseca, ali tužilac još nije presavila papir i podnela za
htev istražnom sudiji za pokretanje istrage i određivanje pritvora čelnicima OKSCG.
Javni tužilac Snežana Bogdanović saopštila je v.d. glavnom uredniku Tabloida u utorak, u
poluzvaničnom razgovoru, da je "rad tužilaštva na ovoj prijavu u toku". Preciznije podatke ni snalaž
ljivi
urednik našeg lista, koji je u korektnom odnosu sa gospođom Bogdanović, nije mogao da izvuče.
Praktično, tužilaštvo neće goniti one koji su proneverili više od milion evra, stavljajući ih u svoje dž
epo ve. Tabloid se obratio portparolu Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani, s molbom da
prokomentariše nestanak pošiljke koja je upućena u Lozanu. Tabloidu je saopšteno da se sada vodi
istraga da se utvrdi da li je pošiljka zaista došla u sedište ove svetske sportske organizacije, sa poslat
im
dokumentima ili bez njih, ili se negde zaturila. Ako pošiljalac iz Beograda to bude zahtevao, Komit
et iz Lozane će se zvanično oglasiti.
Sportska mafija u Srbiji koristi se tajnom policijom kao toalet papirom. Nije ni čudo kada je na njen
om čelu Rade Bulatović. TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005. 122
Srpska košarka dobila još jedan šamar. Totalno državno posrnuće sve više se odražava i na sport

Svi U zatvor
Jovo Karanović
Derbi meč desetog kola Gudjir lige između Partizana i Hemofarma u "Pioniru", pred velikim broje
m
navijača i svedoka, završen je opštom, neki će reći kafanskom tučom između igrača dva kluba. Najg
ore
su u celoj makljaži prošli košarkaši iz Vršca Slavko Stefanović, kome su stavljene tri kopče na arka
du, i
Slovenac Nebojša Joksimović, kome je Nikola Lončar slomio nos. Inicijator celog sukoba bio je tre
ner crno-
belih Dušan Vujošević, koji na nekoliko poslednjih utakmica preti sudijama, protivničkim igračima
i celoj košarkaškoj organizaciji Gudjir lige.
Srbi su tako još jednom u svet poslali sliku o sebi, potvrdivši maksimu Benjamina Kalaja,
austrougarskog ministra, da smo jedni drugima najveći i najopasniji neprijatelj.
Bokserski duel Beograđana i Vrščana pripao je "žestokim momcima" iz glavnog grada, mada su mo
mci iz
provincije odneli bodove kući. Priliku da prvi pokaže kako vešto barata pesnicama pokazao je

123
mladi Novica Veličković, koji ima samo 19 godina. Nasrnuo je Partizanov junoša na Amerikanca K
onlija i
Stefanovića kao razjareni bik, iako je do kraja utakmice ostalo nekoliko sekundi, a Vrščani su vodili
sa 14
razlike. Meč je praktično bio gotov kada je golobradi Zemunac počeo da bije sve oko sebe. U klasič
an ultimat-
fajt uključio se i do tada mirni Dejan Milojević, kao i Predrag Šuput. U pravom šaketanju i
nogetanju deblji kraj izvukli su igrači Hemofarma Slavko Stefanović i Vladan Vukosavljević, a isku
sni i
prekaljeni reprezentativac Nikola Lončar manirom pravog uličara udario je glavom Joksimovića, ko
ji je uz
podršku kluba podneo krivičnu prijavu. Lončar, ukoliko bude osuđen, u šta sumnjamo, jer naše suds
tvo
ne zna za pravdu, može da dobije i pet godina robije. Čudi i reakcija Dejana Milojevića, posebno ka
da se
zna šta je pretrpeo prošle sezone od Kibua Stjuarta iz Vojvodine i Tundžija Avodžobija iz Crvene zv
ezde.
Ova dvojica stranaca na sve načine su ga provocirala, ali je tada "miš" Milojević sve iskulirao
komentarišući da nije njegov nivo da se bije, već da ubacuje koševe. Čini se da je tada srce zakazalo
, jer
je mišica Kibua Stjuarta obima kao glava prosečnog Srbina, dok je Tundži Avodžobi vešt na pesnic
ama,
jer je svoju zemlju Nigeriju predstavljao na Olimpijskim igrama u Atlanti u plemenitoj disciplini bo
ksu. Milojević, očito iskompleksiran crncima, iskalio je svoj bes na

124
slabašnom Stefanoviću i pokazao tako da je on gazda na parketima Srbije i Crne Gore, samo kad ne
ma nekog Stjuarta ili Avodžobija.
Dušan Vujošević, trener Partizana, izuzetno je inteligentan čovek, koji odlično poznaje propise u Gu
djir
ligi, ali i domaćoj ligi. Svesno podiže tenziju, kada god protivnički tim nadigra Partizan. Po cenu br
ojnih
tehničkih i diskvalifikujućih grešaka, koje se novčano mizerno plaćaju, vrši pritisak na sudijsku
organizaciju i tako pravi medveđu uslugu svom klubu. Partizan pobeđuje, ali igrači se vaspitavaju u
duhu
ulice, umesto da budu valjani sportisti. Dug je niz Vujoševićevih marifetluka, a njegova istina da Pa
rtizan
svi potkradaju pada u vodu kada se pogleda u statistiku i vidi ko je bio šampion SCG u poslednje če
tiri
godine. Pogađate, Partizan i samo Partizan. Svestan da ove sesezone ima slabiji tim od Crvene zvez
de, Hemofarma i FMP Železnika, Vujošević na sve načine pokušava da još jednom dođe do titule.
Na žalost po nas Srbe, celu stvar u Gudjir ligi, koju po pravdi Boga naši klubovi i nije trebalo da igr
aju,
drže Hrvati i Slovenci. Ligu vode Roman Lisac, Josip Bilić i Rado Lorbek, dok je komesar za suđen
je Danko Radić. U direktorij umu Gudjir lige nema nijednog Srbina, što svakako nije dobro.
Prljavi srpski veš isplivao je na površinu samo nedelju dana nakon što je u domaćem savezu minira
n
izbor Borislava Stankovića za predsednika KSSCG. Prema izvorima Tabloida, velikog Boru srušio j
e
Partizan, pošto su ga ljudi iz Humske okarakterisali kao Zvezdinog čoveka. Jadno da jadnije ne mož
e biti.
Srpska košarka od debakla reprezentacije SCG na Evropskom prvenstvu, koje je održano u našoj ze
mlji
tokom jeseni, svakodnevno pada u sve dublji i veći glib. Najtrofejniji sport državne zajednice opasn
o je zastranio u vode organizovanog kriminala i jasno je da nema svetIu perspektivu. 125
TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005. 3.3. Falsifikati i prevare
Kao i svako živo biće i sportska mafija ima potrebu da se razmnožava. Kao što je poznato
razmnožavanje se obično obavlja uz pristanak suprotne strane, znači dobrovoljno. Ta ljubav može d
a se
izražava ne samo neposredno, nego i preko predstavnika, odnosno delegata. Ovu poslednju prepozn
aju i kao vantelesnu oplodnju. Ako se ljubav sprovodi nasilno onda zna da se nazove i silovanjem.
Kada se pripadnici sportske mafije slučajno nadju u okruženju u kojem nema kriminala, oni to
doživljavaju kao nepoznat teren, a sam čin dovodjenja u takvu situaciju doživljavaju kao vrhunsko
poniženje. Ali nisu oni bespomoćni. Oni istog trenutka započinju sa procesom kriminalizacije okruž
enja,
što u Srbiji ima pogodno tlo. Kojim se sredstvima pri tome služe? Svim sredstvima, od kojih najčeš
će koriste prevare i falsifikate.
Potrebu da se stvara i širi kriminal i na silu regrutuju pristalice možda na najbolji način ilustruje slu
čaj
falsifikovanja diploma više stručne spreme na Sportskoj akademiji u režiji sportske mafije. I ovde s
e vidi
u kolikoj su meri ovi kriminalci spretni u stvaranju malignog tkiva koje se širi poput metastaze
sportskim organizmom. S jedne strane oni uzimaju novac za školovanje, nakon kojega polaznicima
izdaju nevažeće, odnosno falsifikovane diplome. Prema njihovim zvaničnim izveštajima do sada su
izdali
više stotina, ako ne i hiljada nevažećih diploma za svaku od kojih je plaćeno oko 2.000 Evra.
Dakle, u pitanju su milionski iznosi, ali u Evrima. Na taj način sportska mafija otima pare i regrutuj
e
nevoljne i ponižene pristalice koji će sutra braneći svoju falsifikovanu diplomu, braniti i mafijaše ko
ji su im je izdali.
Vrlo slična priča se ponavlja u slučaju falsifikovanja visokog francuskog nacionalnog ordena. Jedan
od
čelnika sportske mafije, Ivan Ćurković, da bi ublažio medijsko razobličavanje bezočnog mafijaškog
delovanja, organizuje po ko zna koji put primanje istog ordena. Francuska ambasada ima duže
pamćenje od srpskog izbornog tela, a znatno duže od srpskih političara, i ne pristaje da dozvoli takv
u
blamažu u svojim prostorijama. Zato je tu predsednik Srbije Boris Tadić. On će predstavnicima spor
tske
mafije dati na raspolaganje prostorije Starog dvora, kako bi prevara dobila na značaju. A za one
neverne Tome tu i sam predsednik uzima učešće i svojim autoritetom ubedjuje Mišela Platinija da je
jedan od 126
najvećih golmana, što je ovaj protumačio kao ilustraciju upućenosti predsednika Srbije u sport.
I ovde se vidi kolika je potreba sportske mafije da kriminalizuje okruženje u kojem žive i deluju. M
ogli
su bosovi sportske mafije ovo sramno ponovno dodeljivanje ordena da obave i bez predsednika Bor
isa Tadića i na nekom drugom reprezentativnom mestu, ali ljubav ne poznaje granice.
Po svojim sposobnostima su naši mafijaški bosovi postali poznati
daleko van granica naše zemlje. Čak
je i takav gigant kao što je Švedska firma TeraPak pronašla naše eksperte za "finansijski konsalting
i
inženjering" koji su im pomogli da "properu" tričavih preko 1.100.000 Evra. Ostaje pitanje da li je
donacija njegove ekselencije Huana Antonija Smaranča, predsednika Medjunarodnog olimpijksog
komiteta u iznosu od 1.000.000$ samo ukradena, ili je možda i podeljena sa darodavcem. Ako neko
i
nije sklon kriminalu, kada se upozna sa našim "ekspertima" istog trenutka shvati da je živeo u zablu
di. 127
Dupli pas sa šefom Reala
Dvojnim ugovorima i plaćanjem tobožnje provizije postojećim i nepostojećim agencijama
prilikom prodaje igrača, Zečević i Ćurković spretno "vozaju pare" s jednog na drugi račun,
obrću ih i ulažu u poslove koji za najkraće vreme donose veliki profit
Da bi sakrili konstantne zloupotrebe rada kluba, igrača, poreskih organa i javnosti, Žarko Zečević i I
van
Ćurković u igru uvode novog "igrača" koji njihovim mućkama daje suptilniji ton. Taj novi "igrač" j
e
agencija "Karrane Ltd." iz Londona, koja je vlasništvo Ćurkovićevog ortaka. Ova agencija se pojavl
juje
formalno kao posrednik kod transfera igrača, reklamiranja inostranih firmi i sl. i po tom osnovu na
plaćuje pozamašne proviziju. S obzirom da je sa svojim predstavništima i otvorenim računima ra
sprostranjena širom zapadne Evrope, predstavlja odličan paravan za mutne radnje Zečevića i Ću
rkovića. Pouzdano se zna da ova agencija ima otvoreni račun u Švajcarskoj, za koji je ovlašćen
Zečević, dok je za račun iste firme u Luksemburgu "nadležan" Ćurković.
Agencija "Karrane Ltd." prvi put je korišćena u slučajevima transfera igrača Vučičevića, Brnovića i
Vo krija. U svim ovim slučajevima ta agencija je naplatila 10 odsto provizije, iako

128
ni u čemu nije posredovala, niti je ostvarila bilo kakav kontakt u interesu igrača i klubova. Ista priča
se ponovila i kod prelaska Milka Đurovskog u holandski Groningen.
Kontakt između klubova ostvaren je direktno, bez posredovanja bilo koje agencije (od samog počet
ka
pa do uplate prve rate autor ove priče je to lično radio i sprovodio). Prva rata je naplaćena na račun
Partizana kod Beobanke. Ali, već kod druge rate, stigao je izričit nalog generalnog sekretara da se o
na
uplati na račun pomenute agencije u Luksemburgu, iako ona u ovom transferu nije imala nikakvog
udela. Zečeviću je ovo bilo neophodno da bi opravdao stalno plaćanje provizija pred članovima Izvr
šnog odbora kluba.
Preko agencije "Karrane Ltd." je obavljen i transfer igrača Gordana Petrića u škotski Dandi Junajted
,
1993. godine. Međutim, ova agencija nije jedina kojoj se navodno plaća posrednička provizija. Ver
o vatno "da se Vlasi ne dosete", u pojedinim slučajevima se koriste i druge posredničke
agencije, kao na primer "Sport Tra ding" iz Engleske,koja uopšte ne postoji. To je pouzdano provere
no, kako u inostranstvu, tako i u samoj dokumentaciji Partizana. Iako se navodno sarađuje s tom
agencijom, nigde nema ni njenog memoranduma, ni pečata, ni potpisa ovlašćenog lica, kao ni broja
računa na koji treba uplatiti proviziju (za Đukića ne baš tako malu 90.000 dolara). Konačno, nema
nikakve potvrde SDK ili banke da je i izvršena isplata ove provizije i po čijem nalogu. Jedini trag o
129

postojanju ove agencije se nalazi u već pomenutom sporazumu sa Đukićem, koji je u ime Partizana
potpisao sekretar kluba, "volonter" Stojanče Ristevski.
Plaćajući tobožnje provizije nepostojećim agencijama, gramzivi dvojac Zečević Ćurković spretno "
voza
pare" s jednog na drugi račun, obrće ih i ulaže u poslove koji za najkraće vreme donose veliki profit
. Tek
kad se lično obogate, dopuštaju milostivo da pare, odnosno deo para, odu onome kome su namenjen
e.

PREDRAG SPASIĆ: 2.350.000 DOLARA

Igrom slučaja, autor ove priče bio je začetnik transfera fudbalera Predraga Spasića u Real, u kome j
e po
nekim sporednim pokazateljima i izjavama aktera ovog transfera došlo i do najveće zloupotrebe
materijalne prirode. Na žalost, bez adekvatnih dokaza, osim za sumu od 56.000 američkih dolara.
U prvim prego vorima sa Realom ,
oformljena je i ce na za Spasića, i to na oko 4.000.000 USD. Od tog momenta iz pregovora se isklju
čuju svi koji su ih započeli,pa čak i Spasić a pregovore vode isključivo Zečević i
Ćurković. Možda se baš zato sve završava "uspešno"
za Zečevića, Ćurkovića i predsednika Reala Ramona Mendozu, a manje uspešno za Partizan i Spasi
ća. Konkretno, od početne sume od 4.000.000 dolara, ugovor je zaključen na iznos od
samo 1.650.000 USD. Ovako niska cena ostvarena je

130

verovatno i zaslugom agencije "Karrane Ltd.", koja se ovde pojavljuje kao posrednik i naplaćuje
proviziju od 7 odsto (samo na Spasićev deo), što iznosi 56.000 USD. Ova agencija, kao i tandem
Zečević Ćurković, zaslužni su što je 2.350.000 dolara mimoišlo kasu Partizana i "isparilo" u pravcu
poznatom samo Zečeviću i Ćurkoviću.
Dokaz za to su dalja dešavanja u Realu. Naime, u ovaj klub prelazi i trener Radomir Antić, Real niž
e
uspehe, naši ljudi su veoma zaslužni i cenjeni, ali ih crv sumnje oko visine transfera stalno nagriza.
Napokon, uspevaju da saznaju pravi iznos, da postoji dvojni ugovor, i počinju da reaguju.
I pored najboljih rezultata i ogromne bodovne razlike između Reala i Barselone, i Spasić i Antić do
bijaju
otkaze po naređenju Mendoze. Ovo je, naravno, usledilo zbog toga što bi obelodanjivanjem ove
malverzacije i Real i Mendoza pretrpeli nesagledive posledice i komplikacije, kao što bi neminovno
usle
dila i profesionalna degradacija i kažnjavanje od strane međunarodne fudbalske asocijacije. Tajna o
tome gde je "isparilo" 2.350.000 dolara, i koliko je kome od tog iznosa pripalo, morala se po svaku
ce nu sačuvati!

DŽONl NOVAK: 350.000 MARAKA

Pri prelasku Džonija Novaka u turski Fenerbakče dogovoreno je da od postignutog transfera pola no
vca
pripadne Partizanu, a pola ovom igraču. Međutim, fudbaleru i nadležnim savezima i komisijama
prikazan je manji iznos transfera od onog koji je stvarno ostvaren, tj. samo 750.000 nemačkih mara
ka. Nezadovoljan ostvarenim, Novak uspeva da preko svog inostranog zastupnika dođe do pravih
podataka, odnosno da je pravi iznos transfera 1.100.000 DEM i da je svakoj strani trebalo da pripad
ne po 550.000 DEM.
Po izjavama Zečevića, dinamika izvršenja obaveza turskog kluba se protegla čak do jula 1993. godi
ne.
Ali, to je bilo samo za javnost! Odmah po potpisivanju ugovora i zvanične naplate prve rate od turs
kog
kluba, Zečević sam, takoreći inkognito, putuje u Istanbul i dobija na ruke 350.000 DEM. O ovome
nikad
nikog u klubu nije obavestio, niti je ikad navedeni iznos uplatio na račun kluba. Ali, postoji potvrd
a
priznanica, kojom generalni sekretar potvrđuje da je primio na ruke 350.000 DEM. Interesantno je i
da
se u ovoj potvrdi, još jednom dokazu Zečevićevih prevara i zloupotreba, navodi da se iznos od 350.
000 DEM daje kao "moralna podrška" klubu!

131 TABLOID, broj 27, 14. mart 2005.

Zeka, lisica i rimska vučica

Suma od milion i po maraka, koju je autor ove priče lično preuzeo od Italijana, bila je samo druga
rata "moralne podrške" Zečeviću i Ćurkoviću za namemo izgubljenu revanš utakmicu protiv Rome i
ispadanje Partizana iz Kupa UEFA
U prvoj utakmici Kupa UEFA, oktobra 1988. godine, Partizan je u Beogradu pobedio Romu sa 4:2.
Zbog incidenta koji se dogodio na utakmici održano je više sastanaka između predstavnika ova dva
kluba" kao i čelnika UEFA, na kojima su Partizan predstavljali Zečević i Ćurković. Odlučeno je da
se crnobeli kazne, kako novčano, tako i neigranjem određenog broja utakmica u Beogradu.
Pored ovih, održani su i nezvanični sastanci, u strogoj tajnosti, na kojima je pao dogovor da Partiza
n
obavezno izgubi utakmicu u Rimu! Ta utakmica je bila veoma važna za predsednika Rome, s obziro
m
da dalji plasman obezbeđuje dobru finansijsku dobit, a Roma ima i daleko veće šanse od Partizana d
a prođe dalje.
Dogovor je postignut i Ćurković i Zečević preko svojih "satelita" uspevaju da obrade tri igrača iz pr
ve postave crno-
belih. Partizan gubi u Rimu sa 2:0, a cifru koju su dobili za sabotiranje i ispadanje iz
Kupa UEFA znaju samo Ćurković i Zečević.
Roma ide dalje i zarađuje, rejting joj raste, njen predsednik opstaje na čelu kluba, a pare za kupljenu
utakmicu će se vratiti iz sledećih utakmica. Gospoda Ćurković i Zečević su uzeli pare, igračima
saboterima pronašli klubove za odlazak pre roka i umanjili im prvobitne obaveze, a fudbalski klub i
navijači su najperfidnije prevareni. Navijači su, naravno, dobili objašnjenje da nam "okolnosti ovog
pu
ta nisu išle na ruku i da nam sudije nisu bile naklonjene", kao i obećanje da će se drugi put postići
bolji rezultat.
Postignutu cenu za namerno izgubljenu utakmicu nisam uspeo da saznam, ali sam lično učestvovao
u
naplati jednog dela "nadoknade za moralnu podršku" (kako rekoše Italijani). Naime, jula 1989. godi
ne
u Ženevi, prilikom žrebanja utakmica Kupa UEFA, srećem čoveka koji mi se predstavlja kao zastup
nik
firme "Sport Trade" iz Milana. Ugovaramo sastanak za popodne istog dana u hotelu "Interkontinent
al", gde je inače i bilo održano žrebanje. Predstavnik firme "Sport Trade" mi, na moje ogromno
iznenađenje, donosi i predaje 1.500.000 nemačkih maraka, u apoenima od 1.000 DEM, za koje kaže
da predstavljaju drugu ratu za "moralnu podršku" i naknadu šte 132
te koju je Partizan pretrpeo zbog incidenta na prvoj utakmici protiv Rome u Beogradu i ispadanja iz
Kupa UEFA. Na moje pitanje, kolika je bila prva rata i koliko još treba da nam se da za "moralnu
podršku", rekao mi je da je to stvar gazdabosova i da on to ne zna.

133
Ali, ovo nije kraj priče. Po primopredaji navedene sume, dobijam telefonski nalog od generalnog
sekretara Zečevića da odem u firmu predsednika Ćurkovića u Ženevi i da mu predam odmah 500.00
0
maraka, što sam i učinio. Ostatak od 1.000.000 DEM, kao i još 50.000 maraka (pomoć klubu uticaj
nog
privrednika, člana Izvršnog odbora) doneo sam i lično predao Zečeviću dva dana kasnije. Pošto sam
prilikom preuzimanja naznačene sume morao da potpišem priznanicu, isto to sam zahtevao i od
generalnog sekretara, i to za celu sumu od 1.550.000 DEM (s obzirom da Ćurković nije želeo ništa
da potpiše i to nikad i ne radi), što je Zečević i učinio.
Ne zna se šta se dalje desilo sa navedenim novcem, ali se iz izjave blagajnice kluba Milke Zečević
pouzdano zna da nikad nije uplaćen na račun Partizana. Očigledno je da se u klubu za ovu "moralnu
podršku" za nemoralnu igru nije ni znalo. TABLOID, broj 28, 17. mart 2005.

Lažiranje naplata penalklauzula

Prilikom prelaska fudbalera Admira Smajića u švajcarski Ksamaks načinjen je i predugovor u kome
je
bila predviđena penalklauzula od 50.000 nemačkih maraka u slučaju neispunjenja nekih odredaba iz
ovog predugovora. Međutim, ova penalklauzula nije uneta i u bazni ugovor. Kada je došlo vreme
naplate sve je utihnulo i ista je, zvanično, ostala nenaplaćena. Sta se u stvari dogodilo? Iznos od
50.000 DEM je predat na ruke generalnom sekretaru Zečeviću, koji ne propušta ni jednu priliku da
napuni sopstveni džep.
Slična situacija se dogodila i u slučaju Gorana Milojevića, drugog igrača kojeg Partizan dovodi iz
Crvene zvezde (prvi je bio M. Đurovski). U akciji dovođenja Milojevića dosta važnu ulogu je odigr
ala njegova verenica, kasnije supruga, koja je u bliskim rođačkim vezama sa direktorom Nenadom
Bjekovićem.
Verovatno i iz tih razloga, mada nije odradio ugovor do kraja, gotovo da su mu ispunjene sve obave
ze, pa čak dodeljen i stan, a da se nije baš u potpunosti odužio Partizanu.
Ovde je opet predsednik Ćurković odigrao svoju "rolu". Nalazi Milojeviću inostrani klub, francuski
Brest. Upoznati sa lošom finansijskom situacijom ovog kluba, čelnici Partizana se u ugovoru zaštić
uju visokim penalklauzulama, ali i od tog novca Partizan nije naplatio ni jedan jedini dolar. 134
Džoker mućka
U nagradnoj igrilutriji "Džoker", koju je 1991. godine lažirao maštoviti generalni sekretar, nikad
nisu izvučene glavne premije, dva stana i jedan lokal u Beogradu, već su za smešne pare kasnije
prodati Zečevićevim prijateljima
Godine 1991. FK Partizan priređuje nagradnu igruIutriju, gde jedna srećka staje 40 dinara, a emituje
se (izdaje) 2.000.000 komada u jednoj seriji, ukupne vrednosti 80 miliona dinara. Koliko serija je
ukupno izdato zna samo dvojac Zečević Ćurković!
Prema Pravilima nagradne igre "Džoker", glavne nagrade su bile dva stana i jedan lokal u Beogradu
. Međutim, u ugovoru zaključenom između FK Partizan, RTB -
Marketing centar i "Veletehne CIP",
navedeno je da premiju ove nagradne igre čine jedan stan i jedan lokal u Beogradu. Po ovom ugovo
ru i
još po nekim, naknadno zaključenim, Partizan preuzima na sebe visoke finansijske obaveze, tobože
sve u cilju obezbeđivanja obećanih premija i ostalih nagrada.
Nagradna igra "Džoker" teče li teče, reklame se vrte, obećavaju se visoke nagrade, u javnosti se pod
iže
tenzija. Narod kupuje srećke kao lud, naivno se nadajući bogatim nagradama, ako ne i samoj premij
i
Ali, uskoro postaje jasno da se iza "Džoker" lutrije krije jedna velika "džoker mućka", gde su pored
kluba, kao organizatora, učestvovali, svesno ili nesvesno, još i RTS i "Veletehna CIP". Sta se dešava
?
Naime, samo je jedan džoker pravi "džoker", koji sve adute drži u svojim rukama! Kako? Tako što s
e
serija sa premijernim srećkama i ne pušta u prodaju! Perfidno "maštovit" do besprizornosti, Žarko
Zečević, blagajnica kluba, šef računovodstva, kao i lica zadužena za distribuciju i evidenciju prodati
h srećki, sklanjaju-
izdvajaju kutije u kojima se nalaze srećke sa glavnim nagradama, tako da premije ni
su ni mogle biti izvučene.
Za ovu priču vezan je i jedan komičan detalj iz koga se najbolje vidi dokle ide drskost i bezobzirnos
t
Zečevića, i kolika je njegova samouverenost i nedodirljivost. U to vreme član Izvršnog odbora klub
a bio
je i general Jova Popović. Jova, inače materijalno dobrostojeći, ali iz neke svoje sujete i kaprica, žel
eo je pošto-
poto da izvuče makar jednu od premija. Valjda uzbuđen zbog moguće premije, u pojedinim
momentima kupovao je i po dvetri kutije srećki jedna kutija je imala 8.400 srećki). Radi otvaranja
tolikog broja srećki Popović je morao da angažuje i nekoliko ljudi iz kluba, čiji je zadatak

135
tih dana bio jedino da otvaraju srećke u Jovinom prisustvu. I tako, dok je nesrećni general nadgleda
o otvaranje srećki i nervirao se, na drugom kraju zgrade se veselilo!
Dobivši informaciju od blagajnice kluba da general kupuje srećke "kao lud", u kancelariji generalno
g
sekretara se odmah otvarala nova flaša viskija za prisutne, uobičajene goste i članove kluba. Genera
l
Popović jednostavno nije mogao da dobije bilo kakvu premiju, ali je zato sigurno otplatio bar jednu
od glavnih premija, a da za tu malverzaciju do današnjeg dana nije znao!
Cela priča oko nagradne igre "Džoker" je zaokružena na način koji je sasvim u skladu sa onim što s
e
od Zečevića i može očekivati. Em što je prevaren narod širom Jugoslavije, em što su prevareni za
posleni, a stambeno neobezbeđeni radnici kluba! Pošto nisu izvučeni kao premije, stanovi su pod
smešnim uslovima ponuđeni i vraćeni proizvođaču, privatnoj firmi "Invest Inženjering Consortium"
iz
Beograda (Osmana Đukića br. 3), da bi ih ta firma, pod približno istim uslovima prodala Zečevićevi
m
prijateljima. Na saradnju sa navedenom firmom se išlo jer je direktor i jedan od vlasnika iste ujedno
i suvlasnik za Zečevićem zajedničke kuće u Herceg Novom, te je kao takav bio pogodan i pro
veren saučesnik
Lažiranje ugovora o naplati reklama
Prodaja igrača i utakmica nije jedina specijalnost, tandema ZečevićĆurković Njihova halapljivost za
parama mora biti u svim slučajevima i na svaki način zadovoljena. Koriste svaku situaciju gde se m
ože
"maknuti lova". Ako kojim slučajem i ne mogu da zaobiđu klub, onda se u kasu slije tek toliko para
da
se "zamažu oči". Očiglan primer ovakvog ponašanja je i prihodovanje od reklamiranja pojedinih fir
mi na terenu kluba i dresovima igrača. Povodom utakmice Partizan -
Groningen za Kup UEFA u preliminarnim razgovorima oko reklamiranja,
postigli smo cifru od 60.000 dolara za metražu od 150 metara. Tokom pregovora pojavljuje se
predsednik Ćurković sa još dva gospodina, koje je predstavio kao svoje prijatelje i advokate.
Informišem ga o toku pregovora, kao i o postignutoj cifri od 60.000 USD, uz mogućnost povećanja
ove
cifre za veću metražu i ekskluzivnost reklamnog prostora, što sve zajedno može dogurati do 180
200.000 USD.
Ćurković me tada oslobađa daljeg prisustva i lično nastavlja pregovore sa advokatima. O postignuto
m
dogovoru, zaključenom ugovoru i o kojoj se cifri radi saznajem tek posle odigrane utakmice, više
nedelja kasnije. Koliko je Ćurković bio "uspešan" u ugovaranju najbolje govori podatak da je za sko
ro
dvostruko veću metražu od početne (240 metara) i uz ekskluzivno pravo za reklamiranje, postignuta
cifra od samo 26.250 USD. i to u dve rate!
Da li su i kada ova sredstva i naplaćena u korist kluba nisam mogao da utvrdim, jer isti iznos nije
nikad evidentiran. Kako se desilo da metraža za isticanje reklama bude skoro dvostruko povećana, a
137
naknada umanjena i šta se desilo sa "minimalnom" razlikom od 33.000 USD zl)aju verovatno sa
mo gospoda Ćurković i Zečević. Interesantno je da je i u ovom poslu interese Partizana zastupa
la već više puta pominjana agencija "Karrane Ltd".
Na sličan način postupilo se i prilikom zaključivanja ugovora o reklamiranju sa firmom Radiotele
Sa Aiwa. Ovaj ugovor je garantovao 500.000 dolara godišnje, a zaključen je na tri godine,
znači ukupno 1.500.000 USD za kasu Partizana. Iako sam lično uspostavio tu poslovnu saradnju
i bio nadležan da pratim izvršavanje obaveze koje je klub preuzeo, dogodilo se isto kao u pret
hodno opisanom slučaju.
Onog momenta kada je zaključen ugovor isključeni su svi ostali, a pravi uvid i jedinu kontrolu
nad izvršavanjem ovog ugovora preuzeli su isključivo Zečević i Ćurković.
Uplate po ovom ugovoru nikada nisu stigle na račun kluba. Iz naknadno pribavljene
dokumentacije utvrdio sam da je postojalo više inostranih računa na koje su vršene uplate po
ovom osnovu, a među njima je bio i račun: Swiss Bank Corporation Zurich, u korist Inex banke,
Beograd, account No P.B. 1475870. Uvidom u pojedine akcije na relaciji Partizan -
Radiotele Sa, uz delimično dostupnu
dokumentaciju, ustanovio sam da je tokom 1990. i 1991. godine FK Partizan oštećen za više od
400.000 dolara (ponuda za Inter 250.000 USD, Real Sociedad 100.000 USD). 138
TABLOID, broj 29, 21. mart 2005.
Ako Ministarstvo prosvete i sporta ništa ne preduzme, hiljade ljudi će ostati bez diploma i posla

Sportska mafija vara "akademski"

Kažu da je Srbija zemlja čuda. Zemlja u kojoj sve može i ništa ne može. Ovim tvrdnjama
treba pridodati i da se radi o zemlji u kojoj ništa nije onako kao što izgleda i da nekad i
ono najobičnije i najprirodnije u stvari nije ono što mi mislimo da jeste Slavujko Trošić
Ako je kriminal vaše okruženje, ako ste rođeni i odrasli u kriminalu, ako ne znate kako se funkcioni
še van kriminainog okvira, šta da radite kada sredina u kojoj živite po vašoj proceni nije dovoljno
kriminalizovana. Ništa lakše vi onda institucionalno proizvodite kriminal. Evo kako izgleda primer
iz sporta.
Sportska akademija osnovana je 28. jula 1994. godine kao viša škola u mešovitoj svojini, odlukom
koju u ime Jugoslovenskog olimpijskog komiteta potpisuju Đorđe Perišić (danas član Predsedništva
OKSCG), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik programske komisije OKSCG) u ime SD Crvene
Zvezde,Predrag Manojlović ( generalni sekretar OKSCG) u ime JSD Partizan,Leon Lukman (član
Odbora za sport DSa) kao privatno lice i predstavnik skupštinr grada Beograda.Među članovima
Upravnog Odbora Sportske akademije moguće je

139
naići na sledeća imena: Aleksandar Boričić (lako prepoznatljiv sportski lik kojem je u bogatstvu
funkcija teško prepoznati čime se bavi), Predrag Manojlović, Đorđe Perišić, Milan Tomić, dok se za
direktora imenuje Leon Lukman.
Ova organizacija se obraća tadašnjem ministru prosvete, inače poznatom sportskom radniku
Dragoslavu Mladenoviću (rukomet, Crvena zvezda) i uz mnogo blagonaklonosti od njega dobija tek
1996. godine dozvolu da započne sa radom i da školuje više sportske trenere na smerovima za
fudbal, košarku i odbojku (Rešenje br. 61200477/9504 od 4. marta 1996. godine).
U zvaničnoj dokumentaciji Ministarstva prosvete nema tragova da je bilo kakvo drugo rešenje dato
ovoj školi, što nije smetalo ljudima koji su vodili Sportsku akademiju da organizuju školovanje i na
još 29 usmerenja, prema podacima koje su dali sami izvršioci ovih radnji. Dakle, već skoro deceniju
ova lica upisuju, organizuju nastavu, sprovode ispite i naplaćuju školarinu, pri tom dovodeći u
zabludu studente, predavače i širu javnost izdavajući diplome koje nemaju nikakvu pravnu snagu.
Pre

Površina zagrebana
U svetlu događanja koja u poslednje vreme potresaju sport ove zemlje treba kazati i sledeće ko su
ljudi koji sve ovo kreiraju, koji u svemu učestvuju, što kao glavni, što kao sporedni glumci:
Osnivači Sportske akademije: Đorđe Perišić (član predsedništva OKSCG, Miloševićev ministar
sporta), Milan Tomić (dojučerašnji predsednik Programske komisije OKSCG, direktor Direkcije za
imovinu Vlade Republike Srbije, visoki funkcioner DSS), Predrag Manojlović (generalni sekretar
OKSCG, visoki funkcioner JUL, dugogodišnji predsednik Odbora za sport SPS, nekadašnji finansij
ski direktor PTT ... ), Leon Lukman (član Odbora za sport DS, suvlasnik Sportske akademije).
Dugogodišnji predsednik Upravnog odbora: Nebojša Ilić (član Odbora za sport DS, predsednik
Programske komisije OKSCG, sekretar Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda)
Nastavnici: Ivan Ćurković (potpredsednik OKSCG), Predrag Manojlović, Nenad Manojlović
(predsednik pododbora za sport DS), Đorđe Perišić, Nebojša Ilić, Milan Tomić, Aleksandar Šoštar
(direktor Uprave za sport Ministarstva prosvete i sporta), Dragoslav Božović (predsednik Odbora za
sport DS, direktor SRC Tašmajdan).
Tabloid je došao do ovih podataka samo zagrebavši po površini problema prisutnog u javnosti. Sta l
i se krije ispod površine?! Grebaćemo se još. 140

ma izjavama samih organizatora ove prevare izdato je više stotina, ako ne i hiljada ovih skupih, ali
u suštini pravno bezvrednih papira.
Čak su se jedno vreme hvalili da su i Aleksandru Šoštar u, direktoru Uprave za sport, dali diplomu
trenera i tako ga osposobili da se bavi stručnim poslovima u sportu.
Ovi pravno bezvredni papiri poslužili su i velikom broju ljudi da se zaposle, čime se bezakonje i
kriminal šire. I ovi nesretni ljudi, hteli to ili ne, nevoljno se stavljaju u poziciju da se osećaju krivim
a zbog tuđeg kriminainog ponašanja. Stavljaju se u poziciju da iako u tome ne žele da učestvuju,
moraju da štite kriminalce koji su ih u takav položaj postavili, da bi zaštitili svoje skupe i teško
stečene diplome. Sasvim je sigurno da će ovim problemom morati da se zabavi Ministarstvo
prosvete i UBPOK i da pored kažnjavanja krivaca, pronađe mehanizme da zaštiti ljude koji su sluša
li četiri semestra nastave, položili četrdesetak ispita i odbranili diplomski rad.
Sigurno se pitate kako je sve to moguće.Kako To da se sada ni jedna
141
inspekcija Ministarstva prosvete nije konstatovala nepravilnosti i kriminal? Nije tačno da ih nije bil
o, bilo ih je, ali ...
Šta da kažete za uspešnog pravnika zaposlenog u spoljnotrgovinskom preduzeću koji napušta dobro
plaćen posao da bi se zaposlio u Ministarstvu prosvete. I tako Zoran Vorkapić prelaskom u Minista
rstvo prosvete otvara novo poglavlje u svojoj profesionalnoj biografiji.
U poslovnim kontaktima sa Sportskom akademijom ovaj pravnik od zanata dobija tako dobar utisak
o ovoj instituciji da danas u njoj radi kao sekretar. Eto još jednog "dokaza" da je, navodno, sve kak
o
treba u ovoj kući. Ne bi se valjda čovek koji je imao mogućnost da kao ginekolog pregleda ovu škol
u,
zaposlio u njoj da nije sve u skladu sa zakonom. Ali nije samo jedna osoba kontroli sala poslovanje.
To je radila i Katarina Zugić Jovanović. I ona je konstatovala da je sve u redu i u skladu sa zakono
m. Pa, zaboga, Zoran Vorkapić je njen kum.

142
Dakle, Sportska akademija kao porodična manufaktura. Leon Lukman otac smišlja nove
strateške prevare. Aleksandar Lukman sin operativno rukovodi akcijama, a kćerka fajta i pegla
zgužvane i neuredne ostatke. Veliki je to i odgovoran posao. Pored proizvodnje pravno bezvrednih
diploma, treba osmisliti nove unosne prevare. Na primer, što ne bi prodavali ove ionako
falsifikovane papire. Uostalom, da li neko može da nas kazni što falsifikujemo falsifikat. Sasvim
sigurno ne. Ništa lakše od fabrikovanja potvrda o položenim ispitima, da se sve to uvede u matičnu
knjigu, pri tom registruje i nekoliko padanja na ispitima, jednom rečju da se naslika složena slika,
koju kada se pogleda nikome ne srne da bude sumnjivo da motiv koji predstavlja postoji samo u
glavi majstora. Zaista lak posao. Zato su ovakve diplome i koštale od 1.500 do 3.000 evra.
Izgleda da su dušebrižnici srpskog sporta i olimpijskog pokreta imali i neke svoje interese pored
interesa koje su delili sa porodicom Lukman. Tako se govori o značajnim sredstvima Olimpijske
solidarnosti namenjenih obrazovanju i stručnom usavršavanju trenera u zemlji, koja su ulaskom u
Sportsku akademiju ustvari ulazila u lavirint iz kojeg nema izlaza. Nakon tretmana koji je
podrazumevao pranje, ovaj novac bi završavao ne tamo gde treba, nego u sefovima sportskih
kriminalaca.
To nije sve. Kada je Huan Antonio Samaran odlazio u zasluženu penziju, na oproštajnom putovanju
posećivao je nacionalne olimpijske komitete. Kod nas je nakon susreta sa pokojnim premijerom Đ
i nđićem na konferenciji za štampu obelodanio da će napraviti poklon za sanaciju uništenog
nacionalnog sportskog instituta Republičkog zavoda za sport. Samaran je odobrio iznos od jednog
do dva miliona dolara, koji je uputio prema ovoj kući od vitalnog nacionalnog interesa.
U Zavod je ušla simbolična količina opreme, koja je nabavljena po izboru Nebojše Ilića (kakvi
tenderi, kakve gluposti, ne daj bože konsultacija sa primaocem donacije šta mu treba). Izbor je bio
toliko kvalitetan da se u radu ove institucije koristi oko 10 odsto nabavljene opreme, dok se za
ostatak ne zna ništa! Ali, ni ovo nije dovoljno da se ogromna količina novca transferiše tamo gde
treba. I, gle čuda. Sportska akademija osniva institut za sport. Da li je potrebno da vam pričamo
šta se potom desilo?
143 TABLOID, broj 45, 7. jU! 2005. Ne ponižavaj i pljačkaj državu koja te trpi

Sred tunela, u sred mraka ... partizani opet haraju Srbijom

Slavujko Trošić
Zagrebački "Večernji list" piše da Hrvatska ima tri velika nogometna kluba: splitski "Hajduk",
zagrebački "Dinamo" i beogradski "Partizan". "Partizan" je, piše list, osnovao general Frđnjo
Tuđman, a duže od decenije predsednik kluba je Hrvat Ivan Ćurković.
Uprkos optužbama da je Srbija zemlja u kojoj caruje šovinizam i nacionalizam, u Beogradu je danas
na ključnim funkcijama najma nje Srba. ,
Pomenuti Ivan Ćurković, koji više od dve decenije predvodi mafijašku grupu sa Crnogorcem Žarko
m
Zečevićem, ovih dana je učestvovao u proslavi zloglasne "Oluje". Poklonio se senima svoga brata
Branka, koji je poginuo kao pripadnik Tuđmanovog Zbora narodne garde; u borbi protiv Srba.
Ivan Ćurković je svom pajtosu Žarku Zečeviću omogućio da hrvatska banka Vestern Union otvori u
Beogradu ekspozituru, a za direktora je postavljena Zečevićeva žena Mira.
Nezamislivo je da u današnjoj Hrvatskoj na bilo kojoj značajnoj funkciji bude Srbin, pogotovo neki,
kome je brat poginuo, na primer, kao Arkanov vojnik. Gospodin Ćurković je i v. d. predsednika sr
pskog Olimpijskog komiteta!
Blagajnik "Partizana", trećeg hrvatskog kluba, kako zaključuje "Večernji list", g. Stojanče Ristevski,
penzionisani udbaš, osmislio je pre deset godina kako da opljačka JAT. UZ uticajnog Crnogorca
Žarka Zečevića uspeli su da, skoro bez naknade, tačnije uz naknadu sebi, na ruke (prema
tvrdnjama direktora MATa), iznajme JATove letilice makedonskom avioprevozniku MAT, koji inač
e nema avione.
Stojanče Ristevski je svojim mafijaškim uplitanjem oštetio budžet Srbije za nekoliko desetina
miliona evra.
Ministarka za poljoprivredu Ivana Dulić Marković prošle godine je u Nemačkoj posetila sajam
poljoprivrednih proizvoda, i na štandu Hrvatske kazala "kako su domaći proizvodi vrlo konkurentni
".
Na srpski štand se nije osvrnula ko ni na smrdljiv sir. U Čačku je, predstavljajući delegaciju seljaka
iz Sandžaka, rekla da su to proizvođači 144
iz susedne zemlje.
U svakoj normalnoj državi ovoj krivopički razbili bi njušku i strpali je na višegodišnju robiju. ,
Ima, naravno, pravo g. Ivan Ćurković da se oseća i da bude šta god mu srce želi. I Hrvat. Ima i
pravo da se oseća punopravnim građaninom Srbije. U normalnim prilikama pominjanje njegovog
nacionalnog porekla odvelo bi ovog novinara pred sud. Ni gospođa Ivana Dulić Marković ne srne d
a
bude građanin drugog reda zato što je Hrvatica. U građanskim društvima nacionalna pripadnost je
privatna stvar.
Ali, u pravnim državama svi građani dužni su da poštuju državu u kojoj žive, da je ne pljačkajy i ne
ponižavaju, da je ne izlažl! poruzi, kako to čine gospodin Ćurković, Ivana Dulić Marković, Žarko
Zečević ili Stojanče Ristevski.
Posle Drugog svetskog rata Beograd su nekažnjeno opustošile i desetkovale stanovništvo Srbije
divlje horde partizanskih jedinica sastavljene od Ličana, Kordunaša, Crnogoraca i Hrvata. Oni su
odmah zauzeli sve ključne funkcije u državi, privredi, bankama, komitetima.
Na tim mestima zamenili su ih sinovi, kćeri ili sunarodnici. Srbi su još u mišjim rupama.
Partizani i danas haraju Srbijom, nekažnjeno. 145 TABLOID, broj 50, 11. avgust 2005.
Otkrivene malverzacije potpredsednika Olimpijskog komiteta SCG

Delegati mafije
Aleksa Jovanović Milica Grabež
Da bi već čuvena nelegalna Skupština Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore 11. jula 2005.
izgledala kao uspešna, najviše su se pobrinuli potpredsednici ove do skoro mirne i u krađama i
lažima utonule vrhunske sportske institucije Državne zajednice. Mnoge činjenice već su uveliko
poznate široj javnosti, naročito oko načina i prava sazivanja i delovanja organa OKSCG, te nije
potrebno ponovo podsećati na mutne radnje pojedinih funkcionera. Ali, da se radi o jednoj
uvežbanoj kriminalnoj organizaciji koja se godinama vešto krije ispod sportskog plašta naših
nacionalnih boja nije sporno. Naš list je u prošlim brojevima ukazivao na protivpravno i lopovsko
delovanje pojedinaca sa jednim jedinim ciljem enormnom bogaćenju, u čemu je ova grupa, na
žalost, do sada, do pojave novog čoveka na vrhu piramide bila spokoj na. Čoveka koji potiče iz
sasvim druge sredine, svakako ne iz zabagrele, grebatorske, zatvorene, tipično mafijaške grupe,
koja prosto dere srpskocrnogorski, a pre toga, dugo godina i jugoslovenski sport.
Prema najnovijim podacima, dobijenim na osnovu videosnimaka i fotomaterijala specijalnih
digitalnih kamera, koje su snimale ceo tok inkriminisane sednice Skupštine u beogradskom hotelu
Interkontinental, a što je pregledala ekspertska komisija, došlo se do podataka da je broj delegata
pro šverc ovan na najordinarniji pokvaren način. Na snimcima se vidi kako potpredsednik Ivan
Ćurković "od oka" broji glasove i prisutne "delegate" ne znajući čija je ruka podignuta, pokušavajuć
i da zanemari one koji su bili protiv njegovih predloga.
Ne ulazeći ponovo u to kako je i na koji način došlo do delegiranja više predstavnika sportskih
saveza članova Skupštine, najdrastičnija nameštaljka je grupa delegata SPORTISTAOLIMPIJACA.
Na osnovu čl. 3, st. 3, Skupštinu OKSCG, osim delegata sportskih saveza čini i 16 sportista koji su
učestvovali na Olimpijskim igrama. Ali, taj član izričito određuje da oni imaju pravo delegiranja
najduže do isteka tri olimpijska ciklusa, od Igara na kojima su učestvovali. Tako, ako je Ivan
Ćurković učestvovao na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine, morao je svoje mesto među
sportistima, da prepusti 146
drugima još 1972. kada su održane Igre u Minhenu. Dakle, njegovo pravo učešća i glasanja na
Skupštini koju je sam sazvao ne postoji!
Drugim rečima, mogao je na tom skupu da bude samo gost! Isto je i sa Đorđem Perišićem. On
je bio na listi sportista, iako je kao čovek u poznim godinama zaboravio kada je učestvovao na
OI. On je na listu Olimpijaca ušao umesto Denisa Sefika! Ali, što kaže naš narod "đeneđene".
Nemoralno, a krivično delo lažnog predstavljanja je i stavljanje na listu sportistaolimpijaca, na
primer Slobodana MiloševićaSeve, generalnog sekretara Odbojkaškog saveza SCG, koji i nije
bio neki sportista, a kamo li Olimpijac!? Iz videodokumentacije vidi se i ime Božidara
Đurkovića, koji je takođe na inkrimisanoj sednici "prošao" kao sportista, iz rukometa, a pošto je
generalni sekretar Saveza Srbije, a ne Saveza SCG, ni po tom osnovu ne može biti delegat. Jer,
zvaničan delegat Saveza bio je drugi čovek Svetozar Stanković!!! I, tako redom ...
Ako se svemu tome doda pismeno i usmeno nagovaranje i u tajnim susretima odabiranje
delegata i to samo onih u koje su potpredsednici sigurni da će glasati onako kako im oni kažu,
onda je jasno da ilegalna Skupština ne bi imala ni legalan kvorum za rad i odlučivanje, najviše
zbog pritisaka i pretnji, pa i sramnim, prećutnirn izbacivanjem sa liste delegatasportista kao
što su Dragoslav Šekulađac, Tadija Kačar, Milena Reljin, Đula Mešter (umesto koga je uleteo
Željko Tanasković, zna se zbog čega i kome on pripada), Veselin Vujović i druge ličnosti, koje
su, na izbornoj Skupštini 22.02.2005. tajnim glasanjem, dakle slobodno, izabrali Filipa Ceptera
za predsednika Olimpijskog komiteta SCG.
Ovakve ujdurme i podvale su previše naivne i bezobrazne da bi dobile verifikaciju javnosti,
zatim zvaničnika u Državnoj zajednici i organima Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Da bi bruka bila još veća, glasine o malverzacijama potpredsednika OKSCG v dopiru i do MOKa i
njegovih funkcionera. Tako je predsednik g. Zak Rog počeo da dobija serije pisama i podataka o
zbivanjima u OKSCG. Proverom u centru MOKa u Lozani, naši novinari su dobili šturu
informaciju, iz sekretarijata da je stiglo više pisama i pritužbi iz Beograda, ali nije rečeno ko ih
je slao i sa kakvom sadržinom. No, i bez zvaničnih podataka o tome, može se zaključiti da smo
takvim radnjama i falsifikatima dali sebi ne jedan, nego tri autogola, što ćemo, šta god bilo,
narednih meseci skupo plaćati ... Glavni kreator takvih naivnih, ali podlih podvala je ko bi
drugi nego predsednica Administrativnopravne komisije i potpredsednik Predsedništva Snežana
Lakićević Stojačić. Ona, očigledno ili nije valjano proučila Statut, ili je namerno dala
tumačenje koje odgovara njenim "pajtosima", dovodeći ih u zabludu.
Ona je tako na skupu "zvaničnika" izjavila da na osnovu člana
147
13 Statuta članovi Olimpijskog komiteta "rešavaju međusobne sporove i sporove sa organima
OKSCG putem unutrašnje arbitraže ... " I dalje, član 14: "svaka strana koja je nezadovoljna
može da podnese žalbu isključivo Arbitražnom sudu u Lozani koji će kao krajnja instanca rešiti
spor ... " Pravniciadvokati koji su specijalna angažovani i pripremljeni za učešće na pomenutoj
Skupštini nisu, međutim, skrenuli pažnju da se ove odredbe Statuta ne mogu odnositi na krivična
dela niti amnestirati počinioci od odgovornosti za radnje koje izričito reguliše Krivični zakon! Za
krivičnu odgovornost, naročito posle krivične prijave padnete zvaničnim organima, Snežana La
'5ićević se može pozvati samo na svoj poslanički imunitet, a lvan Ćurković, eventualno na
državljanstvo neke druge, strane zemlje. No, to će se sve razjasniti u daljem postupku koji je u
toku. Krivci će morati na optuženičku klupu, a sud će odlučiti o odgovornosti, visini i vrsti kazne ...
148 TABLOID, broj 48, 28. jUl 2005.
MAFIJAŠKI DOSIJEI, KRIMINALNE BIOGRAFIJE
I MORALNA BLAMAŽA: Rukovodstvo FK Partizan predstavlja najorganizovaniju kriminalnu gru
pu u Srbiji

Ordenje im lažno, kondomi im šuplji

Pošto je Ivan Ćurković 1991. godine već primio Orden Legije časti, da li je ove godine prevario
Francusku, Srbiju ili obe?! I zašto još nije uhapšen?
Novo Keranović Milovan Brkić
U kabinetu predsednika Srbije je 7. oktobra ove godine održan prijem povodom ponovnog uručenja
ordena Legije, časti bivšem goImanu, adanas predsedniku FK "Partizan" Ivanu Ćurkoviću. Srpski
predsednik Boris Tadić, sa svitom svojih junošasavetnika, divio se Mišelu Platiniju, koga je dan
ranije, na proslavi šezdesete godišnjice kluba u Narodnom pozorištu nazvao najsjajnijim francuskim
golmanom (Platini je, inače, u to vreme bio jedan od najboljih veznih igrača na svetu) i odao
priznanje Ćurkoviću na visokom odličju.
I dok su navijači Partizana protestovali ispred Narodnog pozorišta, mafija iz Partizana,
potpomognuta nesrećnim Borisom Tadićem i Koštuničinim ministrima, sprdala se sa javnošću i
ugledom Francuske.
Zbog toga želimo da iskoristimo priliku i da čitaocima osvežimo pamćenje, podsećajući ih na više
nego zanimljive detalje iz biografija mafijaša, čelnika ovog kluba.
Novinar dnevnog lista "Politika" Slavko Trošelj objavio je u ovom listu, u broju od 6. maja 1997.
godine, a pod naslovom "Ostajem uz Samarana", intervju sa Ivanom Ćurkovićem. U antrfileu
naslovljenom "Ćurković nosilac Ordena Legije časti" navodi se da je "Ivan Ćurković 1988. godine
dobio najveće sportsko priznanje Francuske, za svoje sportske zasluge Zlatnu medalju za
omladinu i sport. Takvu medalju od Jugoslovena dobio je još samo Ivan Gubijan. Takođe, 1991.
godine Ivan Ćurković postao je nosilac najvećeg francuskog

149
va sa zakonom. A o kakvim se ljudima radi govore i neki šarmantni podaci iz njihovih dosijea.,
Gospodin Ćurković se, na primer, svojski trudio da svojevremeno izbegne služenje vojnog roka.
List "Narodna armija" u broju od 8. januara 1971. godine, u tekstu pod naslovom "Pokušaj da
se ozakoni nezakonito rešenje" objašnjava šta je prethodilo upućivanju Ivana

Ćurković se drogirao
"U Splitu smo pobedili 4:1, a u Sent Et jenu, u uzvratnoj utakmici Kupa evropskih
šampiona,.izjednačili smo u 65.minuti na 1:1. E, tada se događa nešto strašno nestade struje
na stadionu!?
Posle kraćeg prekida, stiže ponovo struja ... izlaze na teren francuski igrači, presvučeni, čili ... I
onda nastaje naša katastrofa primamo gol za golom ispadamo iz daljeg takmjčenja.
Pitam posle meča golmana "Sent Et jena" Ivana Ćurkovića: "Kako ste stekli toliku snagu u
poslednjih 25 minuta utakmice?" On mi je kratko odgovorio: "Pobogu, Ivane dopingovali smo
se!" (Bivši fudbaler Ivan Katalinić u emisiji Radija "Slobodna Evropa", emitovanoj od 24 do 02
časa 25. oktobra 2005). 151
Ćurkovića na odsluženje vojnog roka. U
ovom tekstu se navodi da je Glavna vojna lekarska komisija,
ne sporeći ni dijagnozu ni propise po kojima ova povlači oslobođenje od službe u armiji (jer je bre
menita nizom evidentnih opasnosti za mladog čoveka koji tu bolest ima), samo zbog toga što je reč
o popularnom fudbaleru, preinačila već donetu odluku i oglasila ga sposobnim za služenje vojnog
roka. A povod za sve bilo je Rešenje broj 1389 od 8. jula 1970. godine, kojim je stalna regrutna
komisija broj 1
Komande grada Beograda oglasila Ćurkovića ograničeno sposobnim za službu u JNA, zbog -
iskrivljene kičme.
O kakvoj se Ćurkovićevoj besprizornosti radi govori ne samo činjenica da kao reprezentativni golm
an
izbegava služenje vojnog roka, i to zbog toga što je navodno fizički nesposoban, nego i podatak da
je od Neuropsihijatrijske klinike Medicinskog fakulteta u Beogradu, u dokumentu bez broja (?)
navedeno da je ovom reprezentativcu "potrebna pošteda od fizičkog naprezanja".
I gospodin Žarko Zečević je, prema svedočenju koje je dao novinaru Slaviši Lekiću ("Borba", 14.
januar 1989. godine) u tekstu pod naslovom "Sumnjivo lice" u nadležnosti Šekspira na pitanje:
"General Lončar tvrdi da ste zahvaljujući ocu i Vi oslobođeni vojske?!" odgovorio: Ja sam bio u
JNA, doduše nepun mesec dana, i mene nije "oslobodio" otac već vojna lekarska komisija. Postoji
istorija bolesti, dosije, tu je i dr Parunović koji mi je zamenio rožnjaču na levom oku.
Možda g. Zečević slabije vidi na levo oko, ali krade obema rukama i gazi preko svih obema nogama
. I on je bio vrhunski košarkaš, za ono vreme profesiopalac, ali, eto nije za vojsku!
Biografije gospode Ćurkovića, Bjekovića i Zečevića su pune i kriminalnih detalja, mrtvih ljudi,
osakaćenih građana. Dnevni list "Sport" od 18. aprila 1982. godine pod naslovom "Fra
Kako se gase svetla
Saznajemo da je g. Bjeković postao deIikvent još u srednjoj školi. Izbacili su ga iz gimnazije, pa se
prebacio na zanat. Postao je "diplomirani elektromehaničar". Dovoljno da bude direktor sportskog
kluba, kome je ugasio sva svet1a. 153
ncuska veza" oko Ćurkovića, izveštava kako je, ekspresno, smenjen sportski direktor kluba "Sent
Etjen" Ivan Ćurković. Kada su francuski organi gonjenja ustanovili da ovaj klub na crno prodaje
igrače, Ćurkovića su, kao vođu te mafije, ekspresno uklonili, i on se, piše list" tome nije
suprotstavljao. Ćurković je tim povodom izjavio: -
Biću srećan, ako moj odlazak iz "Sent Et jena" vrati mir i otkloni
sve probleme ... " Ali, eto g. Ćurkovića u Partizan, sa svojim dugim prstima.
Direktor Partizana Nenad Bjeković je, prema pisanju Revije 92 u broju od 17. oktobra 1972. godine
,
izazvao 5. oktobra te godine saobraćajnu nesreću kod banatskog sela Čenta, vozeći iz Zrenjanina za
Beograd. Svojim automobilom "BMV 2002" naleteo je na radnika Zlatomira Popova iz Srpskog Ite
beja i na mestu ga usmrtio. Jedan od Zlatomirovih sinova igrao je fudbal sa Nenadom Bjekovićem.
Tadašnji reprezentativac je, pretpostavljate oslobođen krivice.
Dve godine kasnije, prema pisanju dnevne "Politike" u broju od 20. maja 1974. godine, Bjeković je
skrivio i udes u ulici Vojvode Stepe u Beogradu. Vozeći neprilagođenom brzinom, sudario se sa
tramvajem koji saobraća na liniji broj 13. Upravljao je vozilom registarskih oznaka BG 215171. Ni
tada nije krivično odgovarao. I tada je, dakle, imao zaštitu.
Kriminalne afere redovno prate "diplomiranog elektromehaničara" Bjekovića. U TV Novostima od
21.
aprila 1989. godine, novinar Predrag Živančević je, pod naslovom "Kosovo usred Beograda", raskr
i
nkao lik i (ne)delo Nenada Bjekovića. Živančević je opisao kako je FK Partizan za Bjekovića kupio
,
bolje reći oteo, vilu na Dedinju u Temišvarskoj broj 20. Ovu kuću je vlasnica, pokojna profesorka T
an
kosava Rakić, zaveštala prosvetnim radnicima opštine Savski venac, a Opština je vilu prodala klubu
 za potrebe tadašnjeg trenera Bjekovića. Kuća se nalazi na katastarskoj parceli broj 1199/5 površine
9,92 ara. Kupoprodajni ugovor je sačinio tadašnji generalni sekretar FK
Partizan Predrag Manojlović. ,
Spisak kriminalnih afera gospode Ivana Ćurkovića, Nenada Bjekovića i Žarka Zečevića je impresiv
an. Njih trojica prodaju fudbalere na crno, pljačkaju klub nemilice i mogu da rade što im je volja.

154 TABLOID, broj 61, 27. oktobar 2005.

Zekin recept: Sitnim lopovima skrati glavu, a krupnim zverkama se pokloni i skini .. kapu

Danko i Dafina u Partizanovoj sobi

Bilo je važno da se kroz pljačke nahrane i vežu najbliži saradnici, Žarko Zečević i Predrag
Manojlović, koji su opet formirali svoju paukovu mrežu. Tako su se uspostavljale i
betonirale mafijaške strukture koje i danas gospodare srpskim sportom
Jovo Karanović
Eksperti za otimanje novca i ponižavanje države i građana takmičili su se poslednjih deset godina
da bi osvojili drugo mesto na listi na kojoj su van konkurencije prvo mesto delili Danko Đunić i
Dafina Milanović.
Često se postavljalo pitanje koji je to zločinački um mogao da smisli prevaru kakva je bila
organizovana preko Dafiment banke. Govorilo se da je prvi bankar Srbije Slobodan Milošević
stajao iza projekta ojađivanja i bacanja u bedu građana Srbije. Greška, on je bio "samo" mentor,
a iznajmljeni um je pripadao Danku Đuniću. Teško je zaključiti ko je od ove dvojice šampion
finansijskog zločina, ali jedno je nesporno, osmišljavanje srpske finansijske tragedije pripada
isključivo Danku Đuniću.
Treba priznati da realizacija ovog zločina nije bila moguća bez Slobinog blagoslova. Besprizornost,
bezdušnost i kriminal koji se stekao u osnovnoj ideji poslovanja Dafiment banke i namera koje su
stajale iza toga, je tolika da su se i takvi likovi poput Bogoljuba Karića gnušali i same ideje da
neko u budućnosti njihovo ime povezuje sa ovim zločinom.
Bogoljub je kao ekspert za proizvodnju galame u srpskim kafanama sa južne pruge, što je nakon
toga uspešno primenio u biznisu i politici, znao iz stečenog estradnog iskustva da bezočno
pljačkanje građana Srbije nikakvo vreme neće moći da opere i rezolutno je odbio i pomisao da se
uključi u ovu prevaru. Znao je Bogoljub da ima i drugih, na izgled manje prljavih načina za
sticanje bogatstva. 155 `
Dakle, trebalo je pronaći izvođače grubih zemljanih radova. Neko je morao u celoj priči i da se
eksponirao U besomučnoj potrazi, bolje rečeno poteri za likovima koje bi prihvatile glavnu ulogu u
ovom vodvilju, uhvaćena je nesretna Dafina Milanović, osoba tankog poznavanja računovodstva, jo
š tanjeg morala, ali zato sa bogatom zatvorskom prošlošću.
Ponovno se dokazalo da je Sloba bio loš na svim planovima osim na planu kadrovske politike. Tako
je
dobro sastavio Danka Đunića i Dafinu Milanović da su njihovu kohabitaciju decenijama plaćali i
plaćaju građani Srbije. Svi građani Srbije su nevoljno plaćali i plaćaju dugove koje su napravili Slo
ba i
nekolicina povlašćenih oko njega, a iznosi su astronomski. I naša deca će još plaćati ovaj danak
Danku Đuniću.
Sigurno se pitate kako to da se o Dafini Milanović zna gotovo sve, a o Danku Đuniću znatno manje
? To je samo još jedan od dokaza da se radi o vrhunskom majstoru opsene koji povlači u svim siste
mima konce iz najdublje senke, ali bez kojega nije moguće zamisliti ni jednu korumpiranu vladu ov
e
zemlje. Ovaj finansijski ekspert je svoje sposobnosti koristio isključivo za zločinačke namere i sam
o u funkciji ličnog bogaćenja, pri čemu je nešto preostajalo i za one koji su mu tu ulogu dodelili.
Pored nespornih kvaliteta i sposobnosti da smisli prljave poslove i aktivnosti, Danko Đunić je imao
i
značajno uporište u svojim aktivnostima u organizaciji na čijem se čelu nalazi duži niz godina, a to
Sportsko društvo Partizan. Ova je organizacija stavila na raspolaganje Dafiment banci svoje prostor
e i svu potrebnu logistiku za otvaranje ekspozitura za pljačku naroda. Tačno je da ovi prostori nisu
ispunjavali uslove za blagajničko poslovanje, ali ko za to mari kada treba narodu oteti pare, važno j
e da se kroz ove poslove nahrane i vežu najbliži saradnici -
Žarko Zečević (gen. sek. FK Partizan) i Pre
drag Manojlović (gen. sek. JSD Partizan), koji su opet formirali svoju paukovu mrežu. Tako su se
uspostavljale i betonirale mafijaške strukture koje i danas gospodare srpskim sportom. Sve je išlo ka
o
po loju. Para je bilo kao pleve. Svima kojima je trebalo, od Klare Mandić do Slobodanke Gruden, k
ao i ostalim SPS kadrovima, a sva Miliončići U torbama
Turneja fudbalera na Martiniku je iskorišćena za iznošenje povelike sume iz zemlje, kažu da je iznet
o između 40 i 60 miliona maraka kada je u rgkovodstvu Partizana bila cela mafijaška vrhuška sa
Zečevićem, Ćurkovićem i Manojlovićem na čelu. I ovde je Danko Đunić bio u glavnoj ulozi, ali po
običaju u najdubljoj senci. Koliko li je još bilo ovakvih transakcija? 156
kako Danku Đuniću i velikom mentoru, Dafina Milanović je rado davala, a počesto je nisu ni pitali
nego su samo uzimali.
Kada se nad ovu "uspešnu" aktivnost nadvila opasnost argumentovane stručne kritike u zemlji i
međunarodnih pritisaka, a kada je narod već bio ojađen i na kolenima, onda je sprovedena
"nezavisna" revizija koju je uradio niko drugi do isti Danko đunić.
Ovaj majstor prevare se ovog puta "odenuo" u ruho respektabiIne inostrane revizorske kuće Deloitt
e
& Touche. Ova firma je "izabrana" po nalogu Vlade Mirka Marjanovića i njen nalaz je bio, verovali
ili ne, povoljan za mafijaše.
Preko 80.000 ugovora o deponovanju deviznih sredstava na račun Dafiment banke je analizirano i
sve je navodno bilo u redu. Nakon prenošenja ove dokumentacije na diskove, izgubio se svaki trag,
kako ugovorima, tako i ovim snimcima.
Najkraće, operacija uspela, pacijent umro. Bila je to iluzija koju ni čuveni Hudini, ili Dejvid Coperfi
ld
ne bi mogli da izvedu. Jednom rečju, svetska pljačka XX veka izvedena je pod okriljem državnih
zvaničnika. A Dafina Milanović javnosti daje šturo objašnjenje svoje uloge u celom poduhvatu i ka
že: "Pravu istinu su znali samo Bora Atanacković, Dragoslav Avramović i Danko Đunić ".
Danas je već svima jasno da u ovoj zemlji određeni ljudi rade prljave uvozno izvozne poslove. I do
k
jedni uvoze na primer drogu, drugi se bave izvozom naših para, a u stvari se radi o dobro povezani
m i organizovanim pojedincima i grupama. Izvršioci se često zaklanjaju i iza međunarodnih firmi i
korporacija kakva je i Deloitte & Touche, ugledna firma u svetu koju je kod nas Danko Đunić vešto
uveo u kriminalne tokove. Zato ne čudi da isti ljudi i od uglednog sportskog društva kakav je Partiz
an,
prave moćnu i beskrupuloznu kriminalnu organizaciju. I dok nesretni sportisti treniraju i strepe kako
će biti prodati i kome, dok se navijači smrzavaju i do poslednjeg atoma podržavaju svoje ljubimce,
za to vreme zlo

157 činačko rukovodstvo koristi sportske aktivnosti za kriminal.

Inače, kada su u pitanju navijači i rukovodstvo fudbalskog kluba treba podsetiti da su na nagovor
rukovodstva navijači često, u inostranstvu bili šikanirani. Tako je poznat slučaj kada je Ivan Ćurkov
ić pomoću svojih nežnih muških francuskih veza, sredio da se sa francuske granice vrate navijači
Partizana, što znači da ih se rukovodstvo Partizana već duže vreme neopravdano odriče.
Grobari to znaju, tako da jedino čudi što su ovoliko dugo čekali dok nisu pokrenuli akciju
beskopromisne deratizacije voljenog kluba, u čemu garantuju da će istrajati do kraja, odnosno dok
Zečević, Đunić, Ćurković i njihovi trabanti za uvek ne odu, po svoj prilici iza rešetaka.
Danas konstatujemo da je došlo do prekida kohabitacije Danka i Dafine, jer je Dafina primorana da
plaća svoje dugove, što privatno, što zakonski. Za Danka se to još ne bi moglo reći. On još uvek na
i
zgled uspešno plovi mutnim vodama između ekonomije i politike pod zaštitom političara i državnih
funkcionera, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji. Svima je zajednička ljubav ka bogatstvu i za
to niko ne pristaje da mu se objavi imovinsko stanje i posebno način na koji se ono uvećava.
Još jednom se dokazuje da se malim lopovima skida glava, a velikima kapa, barem za sada. Dafina
je otišla, Danko čeka u redu. TABLOID, broj 65, 24. novembar 2005 158
Lažno Predstavljanje Ivana Ćurkovića Statutom Olimpijskog komiteta nije
Predviđena mogućnost da ova Organizacija ima v.d. predsednika
Aleksa Jovanović
Pred kraj prošle nedelje u prelepom sportskom centru u Kovilovu, na kraju Svetskog prvenstva u
gađanju pokretnih meta, na svečan način su uručena priznanja, nagrade i medalje najboljim
učesnicima. Bili su tamo predstavnici samoproglašenog Predsedništva OKSCG Ćurković,
Manojlović, Ilić ... Predsednik svetske federacije, gost iz Egipta predao je specijalni dar Ivanu Curk
o viću, koji se predstavio kao predsednik OKSCG!
Dobio je priznanje koje pripada drugom čoveku zvaničnom, legalno izabranom, još živom i zdravo
m
predsedniku, Filipu Cepteru. Kako sada stoje stvari, Ćurković će morati na svečan način to svetsko
priznanje da preda Cep

159
teru, jer je na toj svečanosti mogao da bude samo kao njegov zamenik, kao potpredsednik OK.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Saveta ministara Srbije i Crne Gore dobilo je u utorak, 12
.
jula, zahtev Olimpijskog komiteta da se kao zastupnik ove organizacije u registar ministarstva upiše
v.d. predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore g. Ivan Curković, koga je, nelegitimna
skupština dan ranije ustoličila na nepostojeću funkciju.
Statutom Olimpijskog komiteta nije predviđena mogućnost da ova organizacija ima v.d. predsednik
a, niti skupština može da takvo lice .. ImenuJe.
U ministarstvu g. Rasima Ljajića njegovi službenici bili su na nogama, i prijava je istog dana uzeta
u
razmatranje. Zanimljivo je da je zahtev g. Filipa Ceptera upućen nekoliko dana ranije ministru Rasi
mu Ljajiću, kojim on zahteva da se nelagalno sazvana sednica Olimpijskog komiteta ne uvaži, bio
sklonjen u stranu, od očiju ministra Ljajića.
Ministar Ljajić je podlegao pritiscima svojih saradnika, koji su veoma bliski bandi koju predvode Ž
arko
Zečević i njegov marioneta Ivan Ćurković. Olimpijski komitet SCG dobio je nelegitimnog v.d.
predsednika, čija biografija je interesantna. Gospodin Ćurković je Hrvat, a njegov rođeni brat Brank
o, nakon početka raspada SFRJ, napustio je početkom 1991. godine Beograd, u kojem je živeo na
Voždovcu još od 1963. godine, i 160
pridružio se Zboru narodne garde, hrvatskoj paravojnoj formaciji poznatoj kao Zenge. Poginuo je u
prvoj borbi, i sahranjen je u Hrvatskoj.
Gospodin Ivan Ćurković je veliki donator hrvatskih klubova. Čak je i kum jednom kafiću u Humu n
a Sutli.
Nijedan Srbin, sa biografijom kakvu ima g. Ćurković, u Hrvatskoj ne bi mogao da opstane u svojoj
kući ni tri dana. 161 TABLOID, broj 47, 21. jU! 2005. 161
Razotkriven kriminal čelnika nacionalnog Olimpijskog komiteta

Mrtve duše opljačkale i živog Samarana

Ekspert konsultantske kuće Sofitel oditor Nenad Kaluđerović i punomoćnik gospodina Filipa Cepte
ra, advokat Rade Đapa, na slikovit način i veoma ubedljivo su izneli kompletnu dokumentaciju o
mahinacijama u OKSCG koja teško tereti čelnike ove kuće, njihove nalogodavce i saradnike. Ova
kriminalna banda nije propustila šansu da prisvoji i donacije Međunarodnog olimpijskog komiteta,
pa i samog Huana Antonija Samarana
Aleksa Jovanović
lako je u sredu izgledalo da će prostor u MPC Tanjuga biti mali da primi sve zainteresovane ličnosti
iz
sveta sporta, biznisa, politike, kojima su bili upućeni pozivi za učešće na konferenciji za novinare
povodom otkića konsu1tantske kuće Sofitel oditor o novčanim tokovima OKSCG, ipak se okupio
dovoljan broj onih koji shvataju ozbiljnost kriminalne grupe okupljene oko ove vrhunske sportske i
nsti tucije.
Međutim, i oni koji nisu imali vremena ili volje da se suoče sa neumoljivom realnošću iznetih činje
nica o
pljački i kriminalu u vezi sa parama namenjenih sportistima, ne mogu da kažu da nisu upoznati. Svi
su
dobili na ruke tekst analize sa podacima koji ne mogu nikog poštenog i dobronamernog da ostave
ravnodušnim. Naime, potpuno je razotkrivena zloupotreba i krađa, kako sredstava budžeta, tako i
donacija domaćih i inostranih firmi. Ova kriminalna banda nije propustila šansu da prisvoji i na svoj
e
račune stavi i donacije Međunarodnog olimpijskog komiteta, pa i samog Huana Antonija Samarana.
Radi se o milionskim sumama, u dolarima.
Ekspert konsu1tantske kuće Sofitel oditor Nenad Kaluđerović i punomoćnik gospodina Filipa Cepte
ra, advokat Rade Dapa, su na slikovit način i veoma ubedljivo izneli kompletnu dokumentaciju o
162

mahinacijama u OKSCG koja teško tereti čelnike ove kuće i njihove nalogodavce i saradnike. Reč j
eo
periodu od sredine 1999. do kraja 2002. godine. Iako je generalni sekretar OKSCG Predrag Manojl
ović
izričito zabranio pristup dokumentaciji o finansijskom poslovanju, analiza je ipak urađena na osnov
u
javno dostupnih podataka. Tačno je da ne znamo kakve je to usluge kupovao OKSCG kod firmi koj
e nisu imale zaposlenih radnika i koje su se otvarale neposredno pre
Oslobađanje od Ceptera
Sada je jasno zašto je moralo javno da se glasa na sednicama Predsedništva i takozvanom Skupštini
OKSCG. Trebalo je na najstrašniji način izvršiti pritisak na inače uplašene i neodlučne kako bi se ot
erao
gospodin Filip Cepter, legalno izabrani predsednik OKSCG koji je imao najbolje namere. Znale su
vođe
sportske mafije da neće na drugi način ukloniti čoveka koji je pobedio na tajnim, slobodnim izbori
ma gde su ljudi glasali po najdubljem uverenju, oslobođeni pretnji koje su im upućivane.
O značaju potrebe da se prikriju malverzacije govori i činjenica da je i sam ministar sporta Sloboda
n Vuksanović morao da uzme aktivno učešće u uklanjanju legalno izabranog predsednika OKSCG.
Definitivno više nema dileme. Jedino je ostala dilema na pitanje koliko je ko bio plaćen u podeli kol
ača?!

163
finansijskih transakcija, da bi bile likvidirane kada bi se prljavi poslovi završili. To piše u dokument
aciji
koju čelnici OKSCG kriju kao zmija noge i koju prema poverljivim izvorima ubrzano fabikuju i fals
ifikuju.
Sada je jasno zbog čega je trebalo pogaziti sve zakone, propise, pa i Olimpijsku povelju, dovesti u
pitanje "briljantne" političke karijere, a i elementaran dobar glas, samo da bi se prikrio kriminal i
lopovluk kojeg je hteo da razobliči novoimenovani predsednik OKSCG gospodin Filip Cepter. Sve
ukazuje
da je obim malverzacija bio sve veći i veći kako je vreme proticalo, tako da samo možemo da
pretpostavimo kakve će se "mrtve duše" pojaviti u poslednjoj olimpijskoj godini 2004, kada istražn
i
organi završe svoj posao. Svima je poznata informacija o desetinama hiljada pansiona dobijenih na
poklon od Grčke vlade i sportskih organizacija, a namenjenih završnim pripremama naših sportista
za
učešće na Olimpijskim igrama u Atini prošle godine. Da li treba napomenuti ko je prodavao te pansi
one i uzimao novac za sebe?!
Ovde treba dodati i milionske donacije Međunarodnog olimpijskog komiteta i drugih donatora i spo
nzora koje su završile na mestima i na način kako je to već uhodano rađeno.
Na žalost, konsultantska kuća Sofitel oditor je prekinula započete analize kada je iz medija saznala
da je Predsedništvo OKSCG pod
164
pritiskom vođa sportske mafije "navratnanos" otkazalo inače uredno i u skladu sa zakonom i propisi
ma
potpisan ugovor. Ipak, istraživački tim Tabloida će nastaviti svoje aktivnosti i u narednim brojevima
čitaoci će biti informisani o najnovijim nalazima. Očekujemo da će nakon čitanja ovih nalaza biti d
osta ljudi kojim će biti potrebne značajne količine sedativa.
Jedno je sigurno, još se ni na horizontu ne vidi kraj lopovlucima i pljačkama koje je sportska mafija
izvodila u prethodnim decenijama.
Podaci izneseni na konferenciji za novinare su u najvećoj meri potvrdili informacije do kojih je doš
ao
istraživački tim Tabloida i sa kojima su čitaoci već u velikoj meri upoznati. Ipak prisutni su bili zap
anjeni
razmerama kriminala, drskosti i bezobrazluka sa kojim su pripadnici sportske mafije pljačkali sporti
ste o
kojima su trebali da brinu. Zamislite samo podatak da je u olimpijskoj godini od ukupnog prikazano
g prihoda OK prema sportistima usmereno manje od tri procenta (tačno 2,98 odsto), za troškove
funkcionisanja OK potrošeno je oko dva procenta, a 95 odsto je stavljeno u privatne džepove. Ali
nemojte da smetnete sa uma, u ovim podacima nema prikazanih inostranih deviznih donacija koje u
olimpijskoj godini iznose stotine i stotine hiljada dolara, a koje nisu ni prolazile preko računa OK je
r su pre ulaska u ovu kuću sporta već bivale opljačkane i stavljene na

165
privatne račune u inostranstvu. Dakle, u olimpijskoj godini je znatno manje od tri procenta davano
sportskim organizacijama. Dakle, opljačkano je znatno više nego što zvanični podaci govore.

Već se mesecima na najbezobzirniji način fabrikuje i falsifikuje dokumentacija koja treba da obezbe
di
privid regularnog poslovanja. I u tim rabotama, kao u filmovima o mafiji traži se da se uzvrate neka
da
učinjene usluge. Fabrikuju se i falsifikuju papiri koji sutra treba da pokriju nestalu donaciju Huana
Antonija Samarana od 1.000.000 dolara koja će se na volšeban način pronaći u Republičkom zavod
u za sport gde su instalirani "provereni i pouzdani" saradnici.
Preko noći će sportska medicina Beograda i Srbije biti obogaćena za desetine novih medicinskih ap
arata
potrebne u radu sa sportistima, ali samo fiktivno i na papiru. Istina, biće tu i nešto malo nove oprem
e,
ali sa višestruko naduvanim nabavnim ce nama, kao što su se "bildovale" cene investicionih radova
u
Republikom zavodu za sport koje su vršile firme koje su odabirali i plaćali sportski mafijaši. Odjed
nom
će Nebojša Ilić, čovek zadužen ispred OK za program "sanacije i revitalizacije" Zavoda, da dođe do
fiktivnog pokrića za ogromna utrošena sredstva.
Ipak razmere pljačke govore da je tu bilo uključeno više sarednika. Kako pored glavnih bosova spor
tske
mafije Danka Đunića, Zarka Zečevića, Ivana Ćurkovića i najodgovornijih ljudi koji su vodili OK Đ
orđa
Perišića, Predraga Manojlovića i Dragana Kićanovića, predsednika programske komisije Mileta To
mića, koordinarora za "nabavke" 166
Nebojše Ilića, identifikovati saradnike na ovom prljavom poslu. Podaci koji su u sredu prezentovani
javnosti omogućavaju da se i tu donesu odgovarajući zaključci. Dovoljno je pogledati strukturu i iz
nose koji su usmeravani prema sportskim oragizacijama da bi se sa visokim stepenom pouzdanosti
zaključivalo ko su bili saradnici.
Između redova onoga što je izneto na jučerašnjoj konferenciji za javnost, jasno se sagledava i dolazi
se
do zaključka koji će izazvati prave potrese. Naime, nedvosmisleno je da iza "peračkih" firmi koje u
z
velike provizije povlače pare iz legalnih tokova i ubacuju ih u privatne džepove, stoji organizovani
kriminal ove zemlje. Ovim podacima raspolaže MUP koji u svojim registrima tačno zna iza koje fir
me se nalazi koji kriminalac iz visokog društva.
Poslovni partneri ovih "fantomskih" firmi su dobro poznati pripadnici sportske mafije koji, s druge
strane,
uživaju javnu, a verovatno i svaku drugu, naklonost najviših političkih vrhova ove zemlje. Jednom r
ečju, sastavljen je lanac od naizgled nespojivih karika. Kriminal fantom firme sportska mafija -
politika. Kao što vidite tu nema mesta za prave sportiste.
Koliko se uspešno manipuliše javnošću ove zemlje govori i konstatacija izrečena na konferenciji za
novinare u MPC, da je afera Mile Dragić malo dete prema nanošenju štete državi poslovanjem ovej
anih kriminalaca okupljenih oko Olimpijskog komiteta.

167 TABLOID, broj 60, 20. oktobar 2005. Šta smo dobili, a šta izgubili
na minulom odbojkaškom prvenstvu Evrope
Njima bronza, njemu fotelja, narodu jadac

Sve je unapred izrežirano i odrađeno. Samo se nije očekivalo da će narod provaliti veliku prevaru.
U Areni skupljalo se 4-
5, najviše osam hiljada ljudi, uglavnom klinaca koji su dovođeni kao u Titovo ili
Slobino vreme. Zna ova prefinjena publika da se glavne radnje dešavaju u Rimu, a za put u večni
grad nema ni para ni viza
J. Karanović
Prođe i ovaj odbojkaški šampionat Evrope, a naša reprezentacija posle tri neuspešne godine, dva čet
vrta
mesta i eliminacije u četvrfinalu olimpijskih igara, ponovo se popela na pobedničko postolje. Osvoj
ena je bronzana medalja, uz oprečne komentare o tome da li je moglo bolje i više.

Ako se uzme u obzir da nas tri godine nije bilo među onima koji se penju na pobednička postolja, o
nda je ovaj rezultat uspeh, ali ako se zna da smo od 1995 -
2001. godine redovno donosili medalje, onda se
ovaj rezultat uzima kao nešto očekivano i bez preterane euforije. Istina, u trofejnom periodu na klup
i je sedeo Zoran Gajić, sada selektor evropskog vicešampiona Rusije.
Posle osvajanja zlatne medalje u Češkoj, a pre toga u Sidneju, Gajić više nije mogao da izdrži proht
eve
čelnika Odbojkaškog saveza. Oni su se, uz pomoć nekih odbojkaša, okomili na Gaju. Dokazani stru
čnjak
nije dozvoljavao da mu drugi sastavljaju tim, nije se libio da na klupi hladi i najveće zvezde, a nije
bio
zadovoljan ni ponuđenim finansijskim uslovima. Pod pritiskom, Gajić je otišao, bolje rečeno oteran
je, a
da mu nije rečeno ni Hvala. Na kormilo je stigao Veselin Vuković, ali se na tom mestu zadržao sveg
a par
meseci. Tikva je pukla posle finala Svetske lige u Madridu i jedne od najlepših utakmica ikad odigr
anih, Jugoslavija -
 Brazil. Poraženi smo 3:2, ali je mnogo veći poraz pretrpela naša odbojka jer je Vuković
ekspresno otišao uz napomenu da on i čelnici Saveza nemaju istu koncepciju rada.
Na selektorsko mesto stigao je, konačno, čovek po meri Boričića i ekipe. Ljubomir Travka je sjajno
rešenje za njih, ali ne i za odbojku, pogotovu ne za širu publiku. Iritira njegov dijalekt koji se ne tru
di da promeni, a koji potencira u izjavama za sve naše medije. Svako ima pravo da 168
govori kako želi, ali selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore trebalo bi da se, kada već nije
stranac, potrudi da ne ide narodu na živce. To je prvi utisak, a drugi onaj stručni izrekli su
pojedini treneri bez ustručavanja.

Travica je čovek koji požar u sopstvenoj kući ekipi, gasi flašom kisele vode, pri tome ne
izražavajući ni trunku emocija, kao da je reč o nekoj tuđoj kući (selekciji). Stručni potencijali su mu
skučeni, a kada ga kolege s druge strane mreže pročitaju ostaje nam svima da plačemo od muke.
Razbili su nas Brazilci u finalu Svetske lige u Beogradu, a pregazili Italijani u tajbrejku u polufinalu
EP u Rimu. Njegovu ekipu, umesto njega, vode igrači koji su oterali Gajića i Vukovića. Zato ova
bronza iz glavnog grada Italije liči na čašu žuči pomešanu sa kašikom meda.

Ali, mi smo u večnom gradu ponovo bili u samom vrhu, onom sportsko diplomatskom. Aleksandar
Boričić opet je kupio mesto potpredsednika Svetske odbojkaške federacije, tako što je unapred
ponudio glave naših igrača. Jer sve je unapred određeno. Mi smo kao bili domaćini dela prvenstva
Evrope (samo takmičenja po grupama), dok se o najbitnijem odlučivalo u Rimu.
Tako smo dozvolili da odemo na "klanje" u Lotomatiku. A sve bi, možda, bilo drugačije da se
utakmica sa Italijanima igrala u Areni pred 18.000 naših navijača. Bilo bi sigurno i svih 20.000 da
Nebojša Ilić nije oštetio gradsku kasu za 300.000 evra.
Toliko košta taksiranje teleskopskih stolica baš iz Italije, a sve zato što Ilić nije na vreme odgovorio
jednoj američkoj firmi koja je za mnogo manje para ponudila na prodaju isti artikal. Dakle, sve je
unapred izrežirano i odrađeno. Samo se nije očekivalo da će narod provaliti veliku prevaru. U Areni
skupljalo se 45, najviše osam hiljada ljudi, uglavnom klinaca koji su dovođeni kao u Titovo ili
Slobino vreme. Zna ova prefinjena publika da se glavne radnje dešavaju u Rimu, a za put u večni
grad nema ni para ni viza. Predsednik Organizacionog odbora Aleksandar
Vlahović i njegov čauš Boričić hvaliće se kako smo mi bili domaćini velikog takmičenja, pravdajuć
i sebe, tako, pred ogledalom za brdo već pokradenih para! Neka izađu u javnost i podnesu račun
javnosti, ako to već ne zanima one, koji bi morali da ih kontrolišu.
U svakom slučaju, ovaj deo odbojkaškog prvenstva Evrope koji je održan u Beogradu bio je pravi
promašaj, ali odlično iskorišćena prilika za ličnu promociju Aleksandra Boričića i bogaćenja njega i
njegovih " saradnika" . Kakvi su to lopovi!

169
TABLOID, broj 55, 15. septembar 2005.
Koliko košta Ćurkovićevo odlikovanje Legija časti nečasnom Ivasnu Nenad Živančević
Predsedniku fudbalskog kluba Partizan, uzurpatoru mesta predsednika Olimpijskog komiteJa SCG,
jednom od bosova sportske mafije u našoj zemlji Ivanu Ćurkoviću zvanična Francuska uručila je
Legiju časti. Ovo prestižno odlikovanje dotični je dobio za doprinos razvoju sporta, objašnjeno je.
Ovakav čin francuske administracije otvorio je veliki broj pitanja. Prvo i osnovno -
kako ovo odlikovanje nije dobio neko ko je mnogo zaslužniji od Ivana Ćurkovića,
neko ko je ostavio mnogo dublji trag u francuskom sportu? Recimo, Josip, Skoblar je bio igrač
Olimpika iz Marseja mnogo duže nego što je Ćurković branio u Sent Etjenu.

Skoblal je nosilac zlatne kopačke Evrope kao najbolii strelac u sezoni, a Ćurković je bio samo
prosečan golman. Istina, Ćurkgvić je učestvovao u pripremama francuske reprezentacije za SP u
Španiji 1982. godine, a njegov najveći podvig bio je mesto pomoćnog trenera. On se trudio i
strpljivo zagrevao golmane šutirajući im naizmenično, čas u levu, čas u desnu stranu. Za ostale
stvari se nije pitao jer ne zna mnogo o fudbalskoj igri. Kao poređenje neka posluži podatak da je
dugogodišnji francuski reprezentativac i kasnije selektor Eme Žake dobio Legiju časti tek posle
osvajanja titule svetskog prvaka, kada je Francuska bila domaćin 1998. godine. Žake je tada kao
selektor predvodio Zidana i drugove, koji su u finalu bili ubedljivo bolji od Brazila rezultatom 3:0.
Tim Ivana Ćurkovića nije bio šam
170
pion sveta, ali ni Evrope, pa se postavlja još jedno logično pitanje da li Legiju časti može da dobije
svako ko pika fudbal po francuskim poljanama? Odgovor je, naravno, negatiyan, a i da je takav krit
eri jum, mnogo je kandidata koji su ispred Ćurkovića.
Bili su i ostali veće sportske i ljudske veličine, kao Vladimir Dujković, kome je posvećena aleja u bl
izini
stadiona Sent Etjena, pa Spasoje Samardžić, zatim Dragan Džajić ili Dušan Savić. Zaključak je
jednostavan: Legiju časti dobio je onaj koji je kao golman primio više golova nego što ih je dao prvi
strelac Evrope. ,
Lažna veličina u liku Ivana Ćurkovića je za 20 nastupa za državni tim primio u proseku 2,5 golova
po utakmici. Dakle, logično se postavlja pitanje -
Čime je to Ivan Ćurković zadužio Francusku i njen sport?
Ako nije sjajnim igrama i prestižnim rezultatima u Sent Et jenu, njegove druge majstorije preporučil
e su ga kolegama iz Francuske.
Treba se samo vratiti u prošlost, kada je pre više od dvadeset godina zaslužni i danas već odlikovani
gospodin Ivan Ćurković pobegao iz Francuske, glavom bez obzira. A pobegao je onog trenutka kad
a su
u Francuskoj počeli da hapse direktore i menadžere koji su nameštali sportske rezultate. Naš Ivan je
u to bio upet1jan do grla, a i sebe i druge je spasao, tako što je na vreme iz Francuske utekao.
I Francuska ima svoju mafiju, protiv koje se njeni državni organi uspešno nose. Tako su se i kolege
setile Ivana, kada mu je najpotrebnije. Preporučili su ga za Legiju časti, kako bi pokrili njegovo meš
eta renje u Partizanu, i sada u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore.
Upućeni znaju da odlikovani Ivan pokušava da iz Partizana pobegne koliko ga noge nose. Nameštan
je
rezulatata, prodaja fudbalera, provizija, sve je to on sa sobom, iz Francuske, doneo u Partizan. Tom
zanatu naučio je i u te mutne poslove do grla uvukao i Žarka Zečevića, koji ga drži na uzdi.
Eto, ipak ima pravde. U trenucima kada Mišel Platini treba da uruči Ivanu Ćurkoviću odlikovanje, k
oje ga
u očima predstavnika Međunarodnog olimpijskog komiteta nije uzdiglo, jer ga tretiraju kao privrem
enu
osobu za kontakte sa OK Srbije i Crne Gore, Žarko Zečević je prelio čašu prodajom utakmice sa
izraelskim Makabijem, za šest miliona evra. I, digli su se navijači, javnost, i tako će Legiju časti Iva
n Ćurković primiti na praznom stadionu, ispred kojeg će navijači, tako zaslužnom čoveku za ugled
francuskog sporta, zbog mafijaškog upravljanja Partizanom, pominjati i oca i majku, možda i mrtvo
g
brata, i tražiti da zauvek napusti i ovaj klub i stadion, i da se na duži rok preseli u Okružni zatvor u
Beogradu i u Zabelu, sa svojim pajtosom Žarkom Zečevićem.
Koliko je Ivan Ćurković svojim francuskim kolegama, kod kojih se obučava o u mafijaškim poslovi
ma, platio za ovo prestižno odličje?

171 TABLOID, broj 58, 6. oktobar 2005.

Kako su falsifikovana ovlašćenja za ilegalnu skupštinu OKSCG

U paukovoj mreži
Verovatno je ultra sposobna V ojvođanka smatrala da njen stranački kolega Mićović nije dovoljno
poslušan i da mu treba direktiva za izvršenje zadataka
Slavujko Trošić
Uoči sednice ilegalne Skupštine OKSCG bilo je mnogo pritisaka, pretnji, ucena sa strane pučista ko
ji su
po svaku cenu želeli da naprave viđeni scenario. Tako su i poslati pozivi za ovaj skup, bez želje da n
a njega dođu zaista legitimni predstavnici granskih saveza.
Ništa nije moglo da zaustavi mafijašku mašineriju, čak ni jasan stav Crnogorskog olimpijskog komi
teta
koji je unapred rekao da ne želi da učestvuje na nečemu što bi bilo poniženje za crnogorski sport i C
rnu Goru uopšte.

Desetak dana pred žurku poslati su pozivi Savezima, sa zapisnikom prethodne sednice i ovlašćenji
ma koja potpisuju predsednici, ili generalni sekretari za svoje delegate.
Nekome poslati poštom, drugima podeljeni u ruke, kao na primer Zoranu Mićoviću, predsedniku
Upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije i predsedniku Skupštine rukometne zajednice Srbije i
Crne
Gore. Izuzetno sposobnom gradonačelniku Arilja i poslaniku Demokratske stranke poziv je lično, u
Skupštini Srbije!!!, u ruke predala dama za sve radnje Snežana Lakićević Stojačić koja je čak i rekla
ko na inkriminisani skup treba da dođe!?!
Verovatno je ultra sposobna Vojvođanka smatrala da njen stranački kolega Mićović nije dovoljno po
slu šan i da mu treba direktiva za izvršenje zadataka.
Međutim, Mićović shvativši prljavu igru ovlašćenja prosleđuje kancelariji Zajednice i vruć krompir
u ruke šalje generalnom sekretaru Ivici Alivojvodiću, čoveku prilago 172
dljivom svim podlogama. Alivojvodić prihvata da bude izvršilac krivičnog dela jer na Skupštinu, ka
o
predstavnika rukometnog olimpijca šalje generalnog sekretara Rukometnog saveza Srbije Božidara
Đurkovića, koji ne samo da nije bio olimpijac, već je i reprezentacija za njega bila misaona
imenica!!!
Kao legitimni predstavnik Rukometne zajednice prisutan je bio Svetozar Stanković koji uopšte nije
glasao, gledajući sve vreme kako se ponaša Bora Stanković. Tako je izuzetno ambiciozni Đurković
vešto fingirao ulogu Veselina Vujovića koji je samo nekoliko dana ranije pretio da će u
Interkontinentalu sve u lice reći onima koji rukometaše gledaju samo kao glasačku mašinu.
Na sličan način inkriminisanom događaju prisustvovali su još mnogi koji su se tu pojavili pod razni
m
pritiscima, jer je mafija ranije zaduživala po raznoraznim osnovama. Zamislite kako su bili uplašeni
oni miševi kojima je najveći sportski domet prisustvo Skupštini olimpijskog komiteta, a nedosanja
n
san odlazak na Olimpijske igre. Njima je lako manipulisati, tim pre jer su u verifikacionoj komisiji
sedeli dokazani prevaranti predvođeni Dragoslavom Zekom Božovićem, glavnim kadrovikom odbo
ra za sport Demokratske stranke.
Da mafija ceni poslušne vidi se i po budžetskim sredstvima koja se odvajaju za sport. Tako je
rukomet od početka godine dobio samo dva miliona dinara, dok su drugima hranjeni računi sa 10 do
15 miliona.
Međutim, niko ne reaguje na podatak da je za sport izdvojeno 400 miliona, a da se za najviše 10
posto zna kome su namenjeni. Ostatak odlazi u kanale za pranje para, ispravljanje grešaka
nestašnih, kao što je potez Nebojše Ilića, zaslugom čijeg nerada će kasa grada Beograda biti
olakšana za 300.000 evra, jer nije na vreme odgovorio na ponudu američke kompanije koja je bila
spremna da opremi beogradsku Arenu teleskopskim stolicama. Sada će Italijani iznajmiti tribine, a
taksiranje će platiti građani Beograda. Ali, zato je Nebojša Ilić van zakona, jer može u rođenom
dvorištu svojim džipom da povredi čoveka i za to ne odgovara, kao što se desilo zimus na Banovom
brdu.
Mnogo je još prljavština vezanih za aktuelne sportske vlastodršce, toliko da se u ceo slučaj uključuj
e
i Demokratska stranka Srbije preko svog ubojitog strelca Obrena Joksimovića. Nekadašnji ministar
zdravlja rešio je da ispita kako se pare vrte samo oko ljutih neprijatelja iz DS i rešen je da gurne
ruke u osinje gnezdo, kako mu šef ne bi ostao neobavešten do, verujemo, skorog kraja mandata.
Obrene, srećno i čuvaj se da ne završiš sportsku karijeru kao ministarsku, jer zdravstvena i
sportska mafija imaju mnogo dodirnih tačaka!!!
173 TABLOID, broj 47, 21. ju! 2005.

3.4. Kako država ne sprovodi zakon

U ovoj zemlji postoje tri grupe koje veruju u zakone: naivni, idealisti i oni koji su mnogo živeli na
zapadu. Mogla bi da im se pridruži i kategorija glupih. Ali iako su glupi, oni nisu baš tolike budale.
Čak je i njih život u Srbije nečemu naučio.
Jedan od tih koji nije odrastao u batinaškom okruženju i koji ne pripada kategoriji koja je "zaradila"
novac u Srbiji, pa ga danas iznosi van zemlje, nego želi da napolju zaradjen novac donese u Srbiju,
napravio je katastrofalnu grešku misleći da zakoni u Srbiji imaju istu ulogu kao u civilizovanom
svetu. Tako je Filip Cepter pokušao da svoje pare da onima kojima ih je i namenio sportistima
Srbije. To bosovi sportske mafije više nisu mogli da tolerišu. Zamislite da se tu dele neke pare a da
prethodno ne prodju kroz njihove ruke i pri tom ne završe dobrim delom u njihovim šapama. Odma
h
su primenili sve svoje metode prevare, laži, falsifikata, a sa ciljem da ga istisnu iz svog mafijaškog
okruženja. U ovom sukobu je Filip Cepter u nameri da značajna sredstva pokloni srpskom sportu,
uhvatio lopove sa rukom u tudjem džepu. I šta se onda desilo? Kao čovek formiran u civilizovanom
svetu gospodin Cepter postupio je u skladu sa svojim vaspitanjem i moralnim nazorima kriminalce
je prijavio nadležnim istražnim i pravosudnim organima.
Vidite li sebe kako počinjete da se smejete (ili možda plačete) čitajući ove redove. Na žalost nemao
da vam kažemo ništa što već ne znate država ne poštuje zakon. Narodna kaže kadija te tuži,
kadija ti sudi. Vidi se da je to nastalo u tursko doba i da je prevazidjeno. Danas te niko ne tuži, a
presudjuje ti ko stigne, od ša1tera u socijalnom do kontrolora u autobusu. Po zakonu? Ne, ovde se
zakon poštuje samo ako je u prilog mafije i njenih interesa.
174
Krvava hajka Crvena zvezda -
Partizan 1:1. I ništa više od velikog derbija, bar kada je fudbal u pitanju. Umesto
događaja sa terena prepričavaju se stvari koje su se dešavale na tribinima stadiona i njegovoj
okolini. A ništa niie nagoveštavalo takav rasplet situacije. Počelo je sjajno, fudbalski. Čuvena
koreografija na severnoj tribini, ništa manje raspoloženi navijači Partizana i 22 fudbalera spremna
za nadigravanje. I svaki se nadigravao po jedan minut. Jer fudbalska priča trajala je tačno 22
minuta. Tada su crnobeli poravnali rezultat, a crvenobeli postali nemoćni. I tu je, što se fudbala
tiče, svemu bio kraj.
Ipak, da ne bi sve bilo brzo zaboravljeno navijači (čitaj oni koji su došli na stadion iz nekih drugih
razloga) priredili su nam već poznate scene. Sve je počelo begom jednog od navijača do protivničke
grupe i otimanjem zastave. Signalni metak je ispaljen i rat je počeo. Tukli su jedni druge, policija i
jedne i druge, i jedni i drugi policiju ... Bilans -
37 povređenih (od čega 18 policajaca), oštećeno 19 službenih vozila, jedno privatno i jedan
objekat. A subjekte privode. Od 87 privedenih protiv njih 48 podignute su krivične prijave, a protiv
31 aktera obračuna prekršajne. Za osam lica je utvrđeno da ne postoje elementi bilo kakve
odgovornosti. Najavljuje se da će i protiv organizatora susreta biti pokrenut postupak jer su njihovi
propusti jedan od glavnih faktora u sukobu navijača. I bojim se da će se tako sve i završiti. Život
navijača Crvene zvezde koji je !zgubio život na derbiju pre tri godine nije bio dovoljna opomena. Št
a je to potrebno da se dogodi pa da neko odreaguje? Apelujemo -
Vi koji to možete i koji bi to trebalo da radite, sprovedite zakon u delo. Omogućite
tatama da vode sinove na derbije, onako kako su njih vodili njihovi očevi. Da se na fudbalu uživa.
Pogledajte TV prenos bilo koje utakmice engleskog prvenstva i napravite nešto da tako bude i kod
nas. Zar je to teško? Hapsite i zatvarajte! Da i u Srbiji normalno može da se uživa u fudbalu. N.Ž.

175 TABLOID, broj 35, 28. april 2005.

Osokoljeni huligani ili trla baba lan

Fudbal nam je crven od stida. I nikom ništa. U svim fudbalskim forumima i šire svi se prave naivni
. Pričaju se poznate prazne priče, a huligani su sve osokoljeniji. Zakon niko ne primenjuje. Da se
čoveku smuči život.
Ružne i tužne slike idu u svet sa gotovo svih naših stadiona. Sada se više priča o sukobima policije i
navijača, nego o minulom 124. derbiju izmedju Crvene zvezde i Partizana. Igra na terenu je u dru
gom planu. U žiži interesovanja su krv, tuče, povrede i divljaštva simpatizera naša dva
najpopularnija kluba. Fudbal i sport su nam totalno -
devalvirani. Neshvatljiva inertnost nas vodi u ponor, a hoćemo u Evropu. To su velike kolizije.
Svima nam je preko glave šupljih priča Dragana Stojkovića Piksija, prvog čoveka Fudbalskog savez
a Srbije i Crne Gore. On po tradiciji sve žestoko osuđuje, traži rigorozne kazne -
a niko od izgrednika
da završi u zatvoru. Očigledno Piksija ne sluša ni policija, ni tužilaštvo, ni bilo ko u fudbalu. Kod
njega je po onoj narodnoj trla baba lan.
Krajnje je vreme da se ekspresno počne primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja na našim
stadionima.Sto se on duže bude ignorisao, dešavaće nam se već poznate ogavne stvari. Da su
oštricu zakona osetili samo oni izgrednici na tribinama koje su snimile televizijske kamere bio bi
pun pogodak za početak. Ali znajući našu tromost malo će biti koristi od svega toga.
Već sada zabrinjava predstojeći majski susret Crvene zvezde i Partizana u polufinalu domaćeg Kupa
.
Huligani ponovo najavljuju svoj šou i folklor, dok odgovorni fudbalski ljudi i organizatori utakmice
nemaju prava rešenja. I dalje su u velikom ofsajdu.
Samo da ofsajd agonija ne dovede do tačke na naš ojađeni fudbal. Sve je moguće. M.R.T.
176 TABLOID, broj 35, 28. april 2005.
Prekaljeni trenerski vuk spreman da iznese mnoge stvari na svetlo
dana,ali traži dam u država garantuje bezbednost za porodicu

Slavko zaštićeni svedok

Čačanski Borac najavljuje istupanje iz prvoligaškog karavana, a Novi pazar je stalno sportsko
mesto za linč sportista
Čačanskom Borcu se smučilo u prvoligaškom fudbalskom karavanu. I najavljuju istupanje. Ubeđeni
smo da od toga neće na kraju krajeva biti ništa, da će istrajati do kraja šampionata, ali svima je u
mislima trener Slavko Vojčić, koji traži status zaštićenog svedoka.
Prekaljeni trenerski vuk je spreman da na svetost dana iznese brojne nedopuštene rabote u našem
fudbalu. Vojčić samo od države traži da mu zaštiti porodicu i progovoriće o mnogim stvarima, koje
se odavno naslućuju.
Vojčić čak poziva na televizijski duel čelnike FS SCG i FSS Stojkovića i Terzića. I da im u lice kaže
mnoge stvari. Kada je Piksi čuo šta namerava trener Čačana odmah se uspaničio i preporučio mu
da se obrati policiji. Slavko Džo više neće da ćuti. Ako dobije status zaštićenog svedoka -
biće velike bure u fudbalu. I više od toga.
Bruka je da je Novi Pazar postao stalno sportsko mesto za linč sportista. Fudbaleri Bežanije jedva s
u izvukli žive glave posle meča, koji se zvanično igrao -
bez prisustva publike. Do sada je bilo nepisano
pravilo da malo ko može sa novopazarskog stadiona odneti neki bod, a sada gostima serviraju i
velike batine.
Očito je Novi Pazar tipičan drugoligaški haos, koji se toleriše i koji će svima nama doneti novu veli
ku glavobolju. I više od toga.
Čudan je naš fudbal, da čudniji ne može biti. U njemu je sve moguće. A brod tone li tone. M.R.T.
177 TABLOID, broj 35, 28. april 2005.

E baš ste ih kaznili Od kako se kod nas igra fudbal -

Crvena zvezda i Partizan su bili i ostali u povlašćenom položaju. Za
dva najpoznatija kluba uvek su važili drugi aršini, nego za ostale prvoligaške ekipe.
Ta povlašćenost se posebno ogledala i dalje se ogleda, kada je crveno i crnobele trebalo kazniti za
razne propuste u organizacijama utakmica, huliganstvima njihovih pristalica, skandalima na terenu i
kao po pravilu na tribinama naša dva najveća stadiona. Cela Evropa i svet su se zgražavali nad
slikama sa minulog 124. večitog derbija, koje su bile začinjene varvarstvom, divljaštvom i neljud
skošću, a kod nas se na sve to blagonaklono gleda. I brojni krivci ostaju nekažnjeni.

Ispada da su oni koji su trebali biti sankcionisani nagrađeni. Jer, kako drugačije tumačiti odluku
disciplinskog sudije broj dva, Dragčeta Dimitrijevića da za najnoviju derbi bruku i skandal velikih
razmera Crvena zvezda i Partizan budu kažnjeni gotovo simbolično. Tim sa Marakane će jedan meč
igrati bez publike, a Partizanova kasa će biuti lakša za dvesta hiljada dinara.
To su kazne za smeh, koje kazuju da je u našem fudbalu sve trulo i da nam preti totalni sportski
kolaps. Sve norme su devalvirane, svi odnosi su lažnmi i šićardžijski. I tu nema napretka ni sreće.
Sada sa strepnjom očekujemo kup megdan Zvezde i Partizana, koji je na programu 11. maja. Ako
organizacija novog meča na Marakani bude po starom eto novih nemilih scena, novih bruka i novih
blamaža širih razmera.
Da do svega toga ne bi došlo krajnje je vreme da se preduzmu pravi koraci i prvenstveno se počne
primenjivati Zakon o nasilju. Da se izgrednici i neodgovorni odgovorno kažnjavaju sve bi imalo
druge tokove. Tada bi i derbiji bili u normali. Ali, mi smo poodavno izgubili -
normalnost. I to nam se žestoko obija o glavu. M.R.T.
178 TABLOID, broj 36, 5. maj 2005. Prva liga prava Ijiga Jovan Stanisavljević
Nešto je trulo u fudbalskoj zemlji Srbiji. Prljavi veš koji nagomilavan u poslednjoj deceniji isplivao
je
sa svim svojim fekalijama ove sezone na površinu. Domaća Meridijan Prva liga je definitivno dotak
la
dno. Nameštaju se utakmice, a iz posebnih kuhinja se unapred zna ko će osvojiti šampionat, a ko
ispasti. Potrebno je samo pronaći žrtvene jarce, a onima koji se usude da pričaju odmah zapušiti
usta.
Slobodno se može širom fudbalskih terena Srbije i Crne Gore čuti, da je domaći šampionat FARSA.
Partizan je prvi i crnobeli ništa ne prepuštaju slučaju. Prošle godine Crvena zvezda je uspela da
posle nekoliko g,odina osvoji duplu krunu, što je veoma naljuti1o čelnike Partizana Zarka Zečevića
i Ivana Ćurkovića. Pojačali su se crno-
beli, a svoje prijateljske odnose sa pojedinim klubovima (Zeta,
Hajduk Kula, Budućnost, Obilić, Vojvodina ... ) krunisali su sumnjivim pobedama. Zvezdu nisu
pobedili, ali su već šampioni. Tako su demonstrirali svoju snagu i moć u domaćim okvirima i još
jednom pokazali komšijama ko je gazda u domaćem fudbalu.
Poslednja dešavanja iz Novog Sada, kada je Partizan trijumfovao zahvaljujući autogolu i dva sviran
a
penala izazvala su buru negodovanja kod domaće sportske javnosti. Malo su se i sportski novinari,
poznati po svojoj "hrabrosti" i lojalnosti pojedinim klubovima otrgli iz stereotipa i napisali ponešto
o
mutnim dešavanjima na meču između Vojvodine i Partizana. Brojni naslovi po novinama, koji dovo
de
u pitanje regularnost utakmice izazvali su gnev kod trenera Partizana Vladimira Vermezovića, pa je
ovaj do juče anonimus, zapretio novinarima.
Doslovce je čovek, za koga se sumnja da je sa čelnicima Partizana namestio utakmicu protiv Rome
rekao: -
Niko ne srne da omalovažava rezultate Partizana. To bi svi trebalo da znaju. Ubuduće, kada mi se
budete obraćali da znate. Za prijatelje sam Vermez, za sve ostale čika Crni.
Dobro, neka bude tako. Čika Crni je zapretio, a srpski novinari umesto da ovakav čin osude povukli
su se u svoje ljušture. Glavni i odgovorni urednici srpskih sportskih i političkih novina ostali su ne
mi
na ovakav potez. Pitanje je samo kako bi reagovale engleske, nemačke ili italijanske kolege. Pa,
Nemci su na stub srama stavljali legende poput Rudija Felera, Lotara Mateusa ili, do pre mesec dan
a
trenera Bajerna, Feliksa Magata. Na Ostrvu ser Aleksu Fergusonu, Bobiju Robsonu, Arsenu Venger
u, pa i Zoze Murinju ne pada na

179
pamet da na sebe navuku bes novinara. Slično je i u Italiji, gde Fabio Kapelo, Karlo Anćeloti i Marć
elo
Lipi jako dobro paze kako će se ophoditi sa sedmom silom. U Evropi jako dobro znaju šta znači
kritički pisana reč. Ako se kojim slučajem i posumnja u nameštanje rezultata i tako se dovede
regularnost lige u pitanje, svi jako dobro znaju kakve su sankcije.
Jedino kod nas u zemlji Srbijici loptu može da uzjaše svaki Kurta i Murta. Poslednjih godina u fudb
alu
se okreće ogroman novac i normalno je postalo da se nameštaju rezultati. Pola domaće lige igra po
sistemu "tri za tri", iz čega mogu da se izuzmu jedino velikani Partizan i Crvena zvezda. Sve ostalo
je
za javnog tužioca koji bi sem oglašavanja preko svog zamenika po pojedinim novinama mogao da
uradi i nešto konkretno. Pozivanje, da bi neko trebalo da mu dojavi šta je to neregularno u domaćem
prvenstvu iritira i ljuti još više sve istinske pobornike fudbala. Tribine na našim stadionima su svak
e godine sve praznije i praznije, a kriminal i mešeterastvo u fudbalu je sve veće i veće.
TABLOID, broj 37, 12. maj 2005.
Beogradizacija fudbala

Pored Mađara i Argentinaca, Srbi i Crnogorci definitvno drže rekord u svetu fudbala po broju klubo
va
iz glavnog grada u domaćem šampionatu. Konkeretno, ove godine se u Meridijan prvoj ligi takmiči
čak devet klubova (Partizf.n, Crvena zvezda, OFK Beograd, Zemun, Radnički, Obilić, Zeleznik,
Čukarički, Hajduk Lemić).
Pošto će sigurno ispasti Čukarički i Hajduk sa Liona, jer je tako određeno sa vrha, a možda i Železn
ik
ili Obilić (mada će žrtveni jarac verovatno biti Borac) beogradizacija domaćeg fudbala neće izgubiti
bitku sa ostalim centrima. Naime, Rad je već obezbedio elitni rang, dok centri poput Kragujevca,
Niša, Užica, Pirota, Leskovca, Subotice i Zrenjanina godinama ne mogu da dođu do "elite".
Novi Pazar je posebna priča. Ovom klubu se već nekoliko godina ne dozvoljava da uđe u viši rang.
Iako su navijači kluba militantno nastrojeni i stalno izazivaju incidente, čelnici Novog Pazara postig
li
su dogovor sa FSS da naredne sezone smire svoje pristalice, dok će im fudbalska Srbija omogućiti
ulazak u Prvu ligu. Živi bili, pa videli. 180
Rukometni haos
Tri kluba iz Srbije Vojvodina, Crvena zvezda i Železničar u Njegoševom gradu osećali su se
kao da su u Hrvatskoj. Domaći navijači skandirali su i pevali ustaške pesme pozivajući na
linč sve što je srpsko
Jovan Aleksić Rukometni sport u Srbiji i Crnoj Gori odavno se nalazi u krizi.
Klupski i reprezentativni rezultati odavno su daleko ispod nivoa zemlje koja je nekad bila uzor kako
treba raditi i organizovati klubove. U domaćoj ligi odavno nema vrhunskih igrača, a ono malo
kvalitetnih rukometaša jedva čeka da završi sezonu, kako bi glavom bez obzira otišli u bilo koji
inostrani klub i pobegli iz haosa i beznađa, koji ovde vlada.
Nekoliko godina unazad traju nesporazumi i trvenja između dva republička saveza. Srbi u klin,
Crnogorci u ploču ,a za to vreme rukomet polako, ali sigurno propada. Klubovi nemaju para i jedva
sastavljaju kraj s krajem. Nezadovoljni igrači, kojima klubovi duguju po nekoliko mesečnih plata ne
mogu da razmišljaju o izvršavanju svojih osnovnih obaveza. Pošto su bez para njihov osnovni
zadatak nije kako što bolje odigrati meč već kako preživeti. Nekadašnji šampioni Partizan, Crvena
zvezda i Lovćen umesto borbe za titulu sada više razmišljaju da li će uspeti da ubede svoje igrače d
a treniraju i tako spreče više puta najavljivane štrajkove.
Kompas je odavno izgubljen, pa naš rukometni brod ne zna kud plovi, a trup je prepun rupa, koje se
nikako ne mogu zapušiti. Svaka sezona u poslednjih nekoliko godina završavana je nekom aferom,
koje ni do dan danas nisu razrešene. Prošle godine digla se velika prašina o navodno nameštenom
finalnom meču kupa za žene kada je u Nišu DIN savladao Budućnost. Najavljivane su tada oštre
kazne za sve koji su imali udela u tome, ali sve je ostalo mrtvo slovo na papiru.
Čelnici našeg rukometa iz ko zna kojih razloga nisu imali snage da odrade ovu akciju do kraja.
Misterija je ostala, a slične stvari začinjene incidentima i haosom se nastavljaju.
Tokom uskršnjih praznika na Cetinju je održan finalni turnir kupa SCG za muškarce. Na ovom
takmičenju je bilo svega, ali najmanje rukometne igre. Završnica kupa trebalo je da se igra u Nišu,
ali posle mnogo polemika organizaciju su dobili Cetinjani, a Nišlije umesto prve u borbu za trofej
poslalt omladinski sastav. Tri kluba iz Srbije Vojvodina, Crvena zvezda i Zelezničar u Njegoševom
gradu osećali

181
su se kao da su u Hrvatskoj. Domaći navijači skandirali su i pevali ustaške pesme pozivajući na linč
sve što je srpsko. Mahalo se šahovnicama i ostalim reklamnim rekvizitima susedne države. Finale
između Lovćena i Vojvodine više je ličilo na veče borilačkih veština koje su demonstrirali igači
domaćeg tima.
Utakmica je nebrojeno puta bila prekidana, navijači su ulazili u teren, ali je meč umesto da bude
prekinut nekako priveden kraju. I niko se nije setio ili nije smeo da isprazni tribine. Odavno je
poznato da gostujuće ekipe i sudije na Cetinje idu kao na odstrel, ali dešavanja na finalnom meču
prevazilaze svaku meru. Rukometna organizacija će morati da se oglasi i adekvatno reaguje.
Novosađani su posle prave torture kroz koju su prošli potpuno zasluženo došli do prvog trofeja u
klupskoj istoriji. 182 TABLOID, broj 37, 12. maj 2005. Sport za novi razlaz
Već poduže traje priča i nagadjanje da će doći do razlaza izmedju Srbije i Crne Gore.! dok
nesposobni političari tvrde i osporavaju tu činjenicu na sportskim terenima je sve očitija
netrpeljivost srpskih i crnogorskih klubova.Već nam je preko glave skandala na tlu Crne Gore kada
su u pitanju fudbalske, košarkaške, rukometne i ostale utakmice. Sportske hale i tereni postali su
prava ratišta.
Najsvežiji primer da mnogo toga ne štima na relaciji BeogradPodgorica je minula prvenstvena
utakmica pod Goricom izmedju Budućnosti i Železnika. Najvatreniji navijači podgoričkog tima zva
ni varvari napravili su pravi varvatizam. I više od toga.
Podgorički skandal zove na uzbunu,a mnogi se prave nevešte Tome i sve pokušavaju da zataškaju.
Nastoje zataškati ono što je sada nemoguće zataškati.
Navijači Budućnosti su reprizirali scenografiju iz zagrebačkog Maksimira, zatim splitskog Poljuda,
sarajevskog Koševa ... koji su bili uvertira rascepa nekadašnje Jugoslavije. Ponovo se orilo : Srbe
na vrbe, Srbe na vrbe, zatim ubi, ubi Srbina, cigani, cigani ... I sve to pod do juče bratskim
podgoričkim prostranstvima.
Sinopsisi iz Crne Gore totalno liče na one nekada vidjene u bivšim republikama. Sport je ponovo
najpogodniji za početak novog razlaza, koji očito ponovo režiraju nesposobni političari.
Varvarstovo podgoričkih varvara mnogo kazuje,ali bole demanti fudbalskih zvaničnika,koji veliku
oluju nastoje da prikažu kao lagani vetrić.Dosta je nepotrebnih izmišljotina za tužne i ružne
sportske slike iz Podgorice. Neki čelnici nikako da se otrezne i opasulje. I priznaju realnost.
Lutanje,pre razlaza se nastavlja. Sport je ponovo na velikoj stramputici. M.R.I.

183 TABLOID, broj 37, 12. maj 2005.

Uništili ste derbi! Jovan Stanisavljević

Još jedan večiti derbi je za nama i još jedan trijumf Crvene zvezde nad Partizanom. Da se poštovaoc
i crno-
belih boja ne bi osetili prozvanim samo da ponovimo, oni u poslednjoj deceniji osvajaju trofeje,
dok redovno na terenu dobijaju packe od večitog rivala. Samo da napomenem, derbi od četvrtka 11.
maja nije više srpska institucija.
Ipak, protekli okršaj velikih rivala u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore ostaće upamćem po ne
slavnom rekordu, pošto ga je pratilo svega desetak hiljada ljudi, zajedno sa gledaocima, službenim
licima i novinarima. Izgleda su Dragan Stojković i Slobodan Vuksanović zaboravili šta u Evropi zn
ači i
koliko se poštuje "njegovo veličanstvo gledalac". Opšte sranje u srpskom fudbalu dobija na razmeri.
U Beogradu u sredu više policije nego za vreme Slobe, na stadionu 7
Napravili ste lokalnu smejuriju
Trebalo je biti ispred Marakane po završetku utakmice između Crvene zvezde i Partizana i slušati
navijače iz oba tabora kako su doživeli utakmicu. Za naše čitaoce prenosimo mišljenje jednog
fudbalskog fanatika ... -
Eto, najzad su Stojković i Vuksanović uspeli da od fudbalske utakmice koja je smatrana za jedan o
d četiri najveća gradska derbija na svetu, naprave lokalnu smejuriju. Sledeći derbi će biti igran na
nekom poljančetu na Košutnjaku uz prisustvo velikog broja članova porodica prisutnih igrača, ili će
im biti dovoljno i neko balonče za mali fudbal u nekom od gradskih naselja. Gospoda iz FSSCG, pr
e
svega predsednik Stojković mora da zna. NIJE ZVEZDA POBEDILA PARTIZAN, NITI SU CRN
OBELI
ŠAMPlONI. POBEDNIK JE ON, JER UNIŠTAVA NAŠ FUDBAL !!!! Za to se u normalnim zemlj
ama
odgovara, ali mi nismo odavno normalna zemlja. Sada sam bio na derbiju i ko zna kad. Idem kući d
a gledam TV i ovako je na svim kanalima veliki broj utakmica iz Engleske, Španije i Italije. 184

8.000 ljudi, igrači se biju na utakmici ... Nekog treba smeniti u FSSCG i Vladi, pod hitno.
Osnovna i najjača impresija sa polufinalnog kup okršaja večitih jeste upravo mizerna poseta.
Zvezdini navijači, popularne delije bojkotovale su utakmicu, tako da je na Marakani po prvi put u
istoriji doživljen paradoks, da Partizan ima više navijača. Nacionalni fudbalski savez u saradnji sa
resornim ministarstvom sporta sproveo je u delo Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanj
a
na sportskim manifestacijama. Dobili smo malo više reda na stadionu, ali smo izgubili publiku. Pa,
zar se zbog gledalaca ne igra fudbal. I ovako je poseta na našim utakmicama više nego jadna, a ako
derbi mečeve između Partizana i Crvene zvezde bude gledalo oko desetak hiljada ljudi, gospoda
Dragan Stojković i Slobodan Vuksanović moraće da snose veliku odgovornost. Na pravom su putu
da proteraju gledaoce sa tribina.
Jadno da jadnije ne može biti. Sta još napisati o dvojici glavonja koji misle da poznaju fudbal.
Nemaju čemu qa se raduju navijači, ni "grobari" tituli, ni "delije" kupu (ako pobede Železnik 24.
maja). Nisu krivi navijači, kako to FSSCG prezentuje javnosti na jedan "mudar" način (poput priča i
bajki za malu decu pred spavanje). Zašto već nije zakon o sprovođenju nasilja na stadionima stupio
na snagu, a ne da predsednik saveza izlazi u javnost sa stavom "polomljena stolica" 60 dana u
zatvoru, pa, bla bla bla, truć. Jedan naš navijač na celu ovu glupost reče:
 To vam je isto, kao kad se dva klinca potuku iz komšiluka i onda mama izađe i pošalje jednog u
ćošak, a oni drugi dan nastave po starom, kao da se ništa nije desilo.
Na prilazima najvećem stadionu u Srbiji, popularnoj Marakani nije bilo uobičajenog crvenobelog i
crnobelog dekora, naprotiv sve se plavilo od pripadnika policije i žandarmerije. Vizuelni utisak nije
bio prijatan i vraćao nas je u neke sumorne dane i dešavanja, u vreme Miloševića, kada se sve vrtelo
oko pendreka. Sigurno je lepše brojati golove i promašene šanse od razbijenih glava povređenih
osoba, polomljenih stolica, demoliranih automobila, ali ni prazne tribine i bolumepta policije na i ok
o
stadiona nije rešenje. Za koga onda da igraju Žigić, Pantelić, Janković, Vukčević, Mirković, Ilić ...
Za
policajce sigurno ne. Možda za Stojkovića i Vuksanovića, koji su se širili u Zvezdinoj loži i sigurno
nisu izdvojili novac da kupe kartu. Sta će, oni utakmice gledaju za džabe, oni su visoke ličnosti i
njima je sve dostupno, kada izađu iz svojih blindiranih džipova. Sirotinja treba i mora da plaća karte
, a ove guzonje mogu da gledaju praznu Marakanu za džabaka. E moj brale, Srbija je ovo.

185 TABLOID, broj 38, 19. maj 2005.

Tragom krivičnih prijava podnetih protiv čelnika Olimpijskog komiteta SCG

Pljačkanje pod zaštitom

Milica Grabež
Početkom avgusta ove godine legalni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore gospodin
Filip Cepter podneo je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala MUPa Srbije i Prvom odelj
e nju Uprave krininalističke policije SUP-
a Beograda prijave zbog postojanja osnovane sumnje da je
više lica i funkcionera bivšeg Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, a danas Olimpijskog komiteta
Srbije i Crne Gore, u periodu od 1999. godine pa do današnjih dana, izvršila više krivičnih dela na
štetu imovine ove nevladine organizacije.
Sa zahtevom slične sadržine gospodin Cepter se obratio i ministarstvu finanisja, njegovoj
budžetskoj inspekciji i Upravi za naplatu javnih prihoda.
Prijave sadrže podatke o velikim, milionskim proneverama u srpskoolimpijskom komitetu.
Već godinama mala grupa ljudi, predvodjena nezamenljivim generalnim sekretarom Predragom
Manojlovićem, i njemu odanim ljudima, nemilosrdno je pljačkala najznačajniju sportsku organizacij
u u zemlji.
Pod veštom dirigentskom palicom geneseka Predraga Manojlovića, falsifikatima, obmanama i
prevarama, milionski iznosi, namenjeni za pomoć srpskim sportskim savezima i sportistima,
završavali su u džepovima gospodina Manojlovića i njegovih seiza.
Kada je novi predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, izabran na ovu funkciju krajem
marta, naumio da proveri poslovanje ove nevladine organizacije, i da u pomoć pozove najugledniju
revizorsku kuću sa zadatkom da ispita legalnost finansija, protiv njega je ustala i "kuka i motika", i
sportska mafija, predvodjena Predragom Manojlovićem, Ivanom Ćurkovićem, Zarkom Zečevićem,
Zekom Božovićem, Snežanom Lakićević Stojačić i potpomognuta ministrom prosvete i sporta
Slobodanom Vuksanovuićem i odborima za sport Demokratske 186 “
stranke i predsednikom Borisom Tadićem, organizovala je pučističku i nelegitimnu skupštinu
Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Il. jula, na kojoj je, bez prisustva delegata iz Crne Gore,
predsednik ,Filip Cepter smenjen, a izabran vršilac dužnosti predsednika Ivan Ćurković.

Novinari Tabloida krenuli su tragom krivičnih prijava. U Drugom opštinskom državnom tužilaštvu
u
Beogradu, obavešteni smo da je krivična prijava podneta protiv gospođe Snežane Lakićević Stojači
ć upućena SUPu Beograda Upravi kriminalistričke policije odeljenju za privredni kriminal na
prikupljanje potrebnih obaveštenja. Policija se, povodom zahteva zamenika tužioca nije oglasila.

I druge krivične prijave koje je gospodin Cepter napisao i potpisao i dostavio Drugom opštinskom
državnom tužilaštvu, kao nadležnom za postupanje po službenoj dužnosti, tužioci su uputili policiji
na obradu, i prikupljanje dokaza.
Glagoljivi ministar finansija Dinkić i njegove budžetske inspekcije i finansijska policija nisu našli z
a
shodno da započnu proveravanje "poslovanja" Olimpijskog komiretata Srbije i Crne Gore. Stotine
mi
liona evra koje su u proteklih deset godina opljačkali i poharali banditi kao što su Predrag Manojlov
ić i njegova bratija, ne zanimaju mi

187
nistra Mlađana Dinkića. On otima crno iza nokta prodavcima na buvljim pijacama, ženama koje
prodaju svoj vez i ručno štrikane džempere. Ministar do smrti proganja sitne zanat1ije, otima im
imovinu i ostavlja porodice bez hleba, da bi naplatio desetinu hiljada dinara poreza.
Ovo prokleto pseto, koje će u istoriji ostati kao bestidni lopov i pokrovitelj hiljadi razbojnika koji su
opljačkali Srbiju do gole kože, ne šalje svoje poreznike u ustanove, u kojima sede njegove kolege
sličnih dugih prstiju. On se sa njima dobro razume. Namigne im šeretski i poruči preko posrednika
radite, uzimajte, privatizujte, boli vas kurac, ja sam uz vas. Ja, Mlađan Dinkić, Milosinkino kopile.
Ni Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUPa Srbije ni odeljenje za privredni kriminal
Uprave krim policije SUPa Beograda, nisu smogle kuraži da zavire u poslovne knjige Olimpijskog
komiteta. Iz tih knjiga crvi bi izmileli, samo da se otvore. Ali, Jočićevi panduri, na čijem je čelu
generalidiot Miroslav Milošević, imaju preča posla. Oni jure i razbijaju na buljuke prodavce kaseta
i CD diskova, piratskih izdanja. Bože kakav je to veliki uspeh naše policije, kada na vanrednim
konferencijama za štampu prvi čovek gradske policije saopštava kako su koordiniranom akcijom
policijskih snaga uhapsili desetak prodavaca piratskih izdanja CDa i kaseta naših muzičara, i strpali
ih u zatvor. Oterali su u ćorku mašinske inženjere, pravnike, lekare, koji su izgubili posao u
besomučnoj raspodaji imovine Srbije, njenih preduzeća, ustanova, zavoda, fabrika, i koji su, da ne
bi pocrkali od gladi, izašli sa kutijama piratskih diskova, da ih, po nižoj ceni, prodaju svojim, takođ
e osirotelim sugrađanima.
Šta na kraju reći? Banditi i pljačkaši, vlasnici kompanija, i drmatori u velikim ustanovama, pod
punom zaštitom ministra finansija Mlađana Dinkića, do bestijalnosti i do gole kože opljačkaš Srbiju
. Njega i njih u toj nameri može da spreči jedino metak. Dok ne budu razneti u komade, oni se
pljačke neće odreći.
188 TABLOID, broj 52, 25. avgust 2005.
Sportska akademija u Beogradu izdala nekoliko stotina lažnih diploma Državni tužilac radi i čuti
Sportska akademija je, prema nalazima inspektora SUPa, izdala 629 diploma. Na tri smera
za koja je akademija dobila dozvolu za školovanje studenata, diplomu je dobio 241 upisani
"polaznik", ostalih 388 diploma izdato je i pored toga što Sportska akademija nije dobila
dozvolu za ovu vrstu školovanja. Ove diplome su, dakle, nevažeće, ili, prevedeno na običan
jezik, lažne su i falsifikovane
Jovan Karanović Uprava kriminalističke policije Beograda -
odeljenje za privredni kriminal dostavilo je pre dva
meseca krivičnu prijavu protiv Aleksandra i Leona Lukmana, vlasnika Sportske akademije u
Beogradu. Iako su inspektori ovog puta bili revnosni, njihov obiman nalaz zaključan je u fioci
državnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva il Beogradu Snežane Bogdanović.
Tabloid je u više nastavaka pisao da je Sportska akademija u Beogradu rešenjem Ministarstva
prosvete Srbije dobila 4. marta 1996. godine dozvolu "za početak rada i obavljanja delatnosti
dvogodišnjih studija višeg obrazovanja za više trenere sporta na smerovima fudbal, košarka i
rukomet". Rešenje je potpisao tadašnji ministar profesor Dragoslav Mladenović.
Mnogima koji se vrte oko sporta, ili od toga žive, bile su potrebne formalne kvalifikacije, i Sportska
akademija, pored Fakulteta za fizičku kulturu, na kome se moralo regularno studirati i polagati ispi
ti, postala je "fabrika za štancovanje diploma".
Umesto da upisuje studente na tri smera za koja je dobila odobrenje, Sportska akademija u
Beogradu je do 2002. godine upisivala "polaznike" za još 26 smerova!
Kako su ustanovili inspektori SUPa Beograd, Sportska akademija u Beogradu (Deligradska 27) je
do 2002. godine izdala ukupno 629 diploma. Na tri smera za koja je akademija dobila dozvolu za
školovanje studenata, diplomu je dobio 241 upisani "polaznik", ostalih 388 diploma izdato je i pore
d toga što Sportska akademija nije dobila dozvolu za ovu vrstu školovanja. Ove diplome su, dakle,
neva 189 žeće, ili, prevedeno na običan jezik, lažne su i falsifikovane.
Sportsku akademiju, za potrebe "stručnog osposobljavanja sportista bez školskog obrazovanja",
osnovali su 1996. godine Jugoslovenski olimpijski komitet (u njegovo ime potpisao Đorđe Perišić),
Sportsko društvo "Crvena zvezda" (potpisnik Milan Mile Tomić), Jugoslovensko sportsko društvo
"Partizan" (potpis stavio Predrag Manojlović), zatim grad Beograd (potpisnik Dragoljub Milošević)
i građanin Leon Lukman, koji je postavljen za direktora ove akademije, a na toj funkciji ga je
zamenio njegov sin Aleksandar.
Diplomu više stručne spreme polaznici su sticali slušajući predavanja upravo ovih ljudi koji se
pojavljuju i kao osnivači i predavači.
Zažmuriš i deca su sita
Iza spisa krivične prijave koja je u fioci tužioca Snežane Milanović nalazi se i rešenje koje su
inspektori kriminalističke policije pribavili po službenoj dužnosti i priložili tužiocu.
Dakle, lažne diplome, finansijski prekršaji i pljačke za tužioca Snežanu Bogdanović nemaju značaja
. Svoju već odraslu decu tužilac hrani tako što žmuri na oba oka i legalizuje kriminal.. 190
Doskorašnji gradski sekretar za sport Jovan Šurbatović, kao gradski sekretar za sport
Skupštine grada Beograda, pokušao je da utvrdi šta se sve na akademiji i oko nje radi, ali ga
je ućutkao uticajni član, kasnije njegov naslednik Nebojša Ilić.
Nalaz uprave kriminalističke policije o teškim zloupotrebama, osim oko izdavanja lažnih
diploma, ali i finansijskim malverzacijama, dostavljen je zamenici Drugog opštinskog javnog
tužioca u Beogradu Snežani Milanović.
Glavni urednik Tabloida interesovao se za sudbinu krivične prijave, ali ga je gospođa
Milanović uveravala da je "predmet na kucanju, u daktilobirou".
Bili smo uporni, i 11. novembra pomoćnik glavnog urednika po 192
setio jetužioca Snežanu Bogdanović, kojoj smo se pismeno obratili 17. oktobra, pozivajući se
na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Gospođa Bogdanović obavestila je
našeg urednika da je tužilaštvo 10. oktobra tražilo od Ministarstva prosvete i sporta da ga
obavesti o rešenju koje je izdato Sportskoj akademiji za rad. Ministar Vuksanović ni za mesec
dana nije odgovorio. A i neće.
Tabloid objavljuje, ekskluzivno, imena onih koji su stekli lažne diplome višeg trenera. Sve
ostalo ostavljamo sudu javnosti. Svesni smo da vlada Vojislava Koštunice na zastrašujući
način štiti mafiju, lopove, falsifikatore, pljačkaše .... Verujemo da će u dogledno vreme otići
zajedno sa njima, tamo gde im je mesto. 193 TABLOID, broj 64, 17. novembar 2005.
Kad javni tužilac nema obraza

Od ćutanja se lepo živi

Jovan Karanović
U prošlom broju, u tekstu "Državni tužilac radi i ćuti" izneli smo podatke o teškoj zloupotrebi
funkcije državog tužioca od strane gospođe Snežane Bogdanović, javnog tužioca Drugog
optinskog tužilaštva u Beogradu. Uprava kriminalističke policije SUP-
a Beograda, postupajući po zahtevu zamenice Drugog
opštinskog javnog tužilaštva Snežane Milanović, koja je, forme radi, dostavila krivičnu prijavu
policiji radi
194
“prikupljanja potrebnih obaveštenja" , utvrdila je da su odgovorni ljudi Sportske akademije u Beogr
adu
izdali 388 lažnih diploma, i ostvarili ogroclan prihod. Policija je tužilaštvu dostavila sve potrebne d
okaze.
Ali, začuđena revnosnošću policije, tužilac Snežana Bogdanović izdaje svojoj zamenici nalog da u
mesto
zahteva za sprovođenje istrage, zatraži proveru podataka koje je prikupila kriminalistička policija. T
ako
se zamenica tužioca obraća pismom Ministarstvu prosvete i sporta dana 4. oktobra. Odgovor iz
ministarstva, ukoliko je uopšte i tražen, nije stigao ni posle 46 dana. Tužioca to ne zanima. Ona zna
da prijavljeni rukovodioci nisu za gonjenje.Imaju puno para.
Tabloid je je od tužilaštva tražio 27 oktobra dopisom podatke o postupanju u po podnetoj krivičnoj
prijavi, a tužilac Snežana Bogdanović, udostojila nas je odgovora tek 21. novembra!
Da je Srbija pravna država, tužilac Snežana Bogdanović završila bi u zatvoru, ili, u najboljem slučaj
u bila bi razrešena tužilaćke funkcije, i dobila bi doživotnu zabranu rada u pravosuđu.
Ali, zato njeno tužilaštvo nemilosrdno proganja građane koji nemaju novca, i iza kojih ne stoje
organizovane kriminalne grupe i mafija.
Dosije tužioca Snežane Bogdanović objavićemo u narednim brojevima.

195 TABLOID, broj 65, 24. novembar 2005.

4. PUAČKA I BOGAĆENJE NA RAČUN NARODA, SPORTA I DRŽAVE

Kada je Solona, jednog od prvih zakonodavaca u istoriji, prijatelj pitao šta to on radi i kada mu je o
vaj objasnio, njegov prijatelj mu se obrati rečima: "Solone, Solone, isti si kao pauk -
pleteš mrežu koja će
zaustaviti muve i komarce, a sve velike zverke će proći kroz nju." Već sama činjenica da savremeni
svet
i danas dobro pamti Solonovo ime dok je njegov prijatelj uglavnom prepušten zaboravu, dovoljno g
ovori
o smeru u kojem se kreću civilizovane zemlje. One i jesu napredne onoliko koliko uspevaju da spre
če "zverke" da prolaze kroz mrežu zakona.
Mi spadamo u potpuno neuspešne. Kod nas i muve i komarci prolaze kroz mrežu. Zato ništa i nema
mo,
osim mafije i njenih bosova. I dobrih uzora za našu decu koju oni koji vole treba da savetuju: "Budi
pokvaren i lopov pa ćeš i ti imati dobra kola, veliki stan ili kuću, sve će ti biti na dohvat ruke."
Ogromna je količina para koju treba oteti narodu. Zamislite koliki bi to pio posao obilaziti jednog p
o
jednog gradjanina i džepariti ga na ulici. Beznadežno. Mora se napustiti ovaj prevazidjeni šibicarski
pristup lopovluku i treba uvesti "nove" masovne tehnologije. Industrija pljačke treba da se formira
na
najvišpem niovu i zato su naši mafijaški bosovi odlučili da državu stave u funkciju izvršioca otiman
ja
para. Dakle, država zahvati koliko je mafijašima potrebno, a onda oni uzmu sve. Ako tu već strada
zdravstvo, prosveta, penzije, vojska, kultura (ha, ha, ha) koga je još briga za tamo neki sport. 196
4.1.

Kako opljačkati državu

Jednostavno. Treba uzeti pare tamo gde ih ima. A gde država drži pare? Pa u budžetu. Znači pare tre
ba
uzeti iz državne kase i staviti ih u svoj džep. Ko to može da radi? Normalno samo oni koji smatraju
da
im je to bogom dano. Tehnike koje se koriste da bi se opljačkao državni dinar su mnogobrojne. Ako
se
nalazite u samom vrhu mafijaških struktura onda vam na raspolaganju stoje neverovatne mogućnost
i.
Ako ste bogati kao Krez, Aristotel Onasis, ili barem kao Baja Patak, onda je prirodno da vam se dec
a
školuju o držvanom trošku i uz to primaju po nekoliko, što domaćih, što inostranih stipendija. Norm
alno
je da se vaša deca neće zlopatiti na institucijama po belom svetu ispod ranga Oxforda, Harvarda,
Berklija, dok je već i Jejl pod znakom pitanja.
Sport je posebno zahvalna oblast za otimanje. Što siromašniji sport to je "šamaranje" i "klepanje"
unosnije. Ko bi rekao da u jednom siromašnom sportu mogu da se nadju tolike pare. I ne mogu. On
e su tu samo u tranzitu od budžeta do privatnog džepa. A jadni roditelji plaćaju li plaćaju.
Posebno su profitabilne nepostojeće manifestacije za koje po mogućnosti niko nije ni čuo. One su
posebno dobro "ispraćene" budžetskim sredstvima, koja opet završavaju na istom mestu u džepovi
ma mafijaških bosova o kojima čitate u ovom izdanju.
Poseban specijalitet na srpskoj finansijskoj trpezi su izmišljene firme koje nemaju zaposlene, ne rad
e ništa, ali preko njih idu velike pare. Ove tzv. tašna-
mašna firme poznate u finansijskim krugovima kao
"fantomi" primaju pare za fiktivne poslove i uz zadržavanje kontrolne provizije vraćaju lavovski de
o
onima koji su ih i uplatili, ali sada ne preko računa nego na ruke. Pitate se a ko plaća porez? Pa niko
.
Nisu ovi ljudi budale kao mi koji ovo pišemo, ili vi koji ovo čitate. Nije se teško ovako ponašati kad
a dovedete, ili već imate na ključnim mesta u državi svoje poslušnike. 197
Država pomaže bogatašima da se sprdaju sa siromasima

Sirotinja ni u kabrioletu nema krov nad glavom

Milica Grabež
Ćerka g. Žarka Zečevića, generalnog sekretara FK "Partizan", školuje se, o državnom trošku, na
univerzitetu u Milanu. Dobila je državnu stipendiju kao odličan ali siromašan student. Njen siroma
šni
otac Žarko, ovogodišnji "menadžer godine" po oceni Privredne komore Beograda, malverzacijama
u
najuspešnijem srpskom fudbalskom klubu inkasirao je nekoliko stotina miliona evra, koji se nalaze
na bankovnim računima širom sveta. Njegova siromašna supruga Mirjana, nekadašnji funkcioner u
kompaniji "Politika", vlasnik je Vestern Union banke.
Kako rekosmo, njihova kći se školuje u Milanu, o državnom trošku, a na nastavu dolazi kabrioleto
m
najnovije marke i uvek obučena u najskuplja odela. Naši državljani koji žive i rade u Milanu napisal
i su
peticiju dekanu fakulteta zahtevajući obrazloženje kako je moguće da se ova nadobudna gospođica
šepuri po Milanu i troši dnevno toliko para, koliko košta i jednogodišnja školarina regulisana
međudržavnim ugovorima.
Dekan fakulteta je bio šokiran ovom pritužbom i nakon izvršenih provera i prikupljenih podataka
službeno se obratio konzulatu Srbije i Crne Gore u Milanu, zahtevajući podrobno objašnjenje pod k
ojim
okolnostima je gospođica Zečević predložena za državnu stipendiju koju plaća Republika Italija, na
osnovu reciprociteta (nekim italijanskim studentima plaća SCG).
Tabloid je zatražio od konzulata u Milanu potvrdu ove vesti, ali su nam službenici saopštili da je za
davanje informacija jedino nadležna konzul gospođa Ivana Pejović, ali da se ona trenutno nalazi na
konsultacijama u Beogradu. Banda Žarka Zečevića, nekadašnjeg funkcionera JUL-
a, danas je potpuno osvojila ministre Koštuničine
vlade, iz njegove stranke. Bivši at1etičar Aleksandar Popović, ministar za nauku i tehnologiju, i min
istar prosvete i sporta, pod dirigentskom palicom g. Mileta To 198
mića, dugogodišnjeg direktora Demokratske stranke Srbije i bliskog intimna sa g. Zečevića, poslušn
o
izvršavaju sva naređenja Zekine družine. Šteta koju će ministri Popović i Vuksanović naneti srpsko
m
sportu pružajući bezrezervnu podršku čoveku koji je ojadio budžet Srbije i, u kooperaciji sa svojom
sestrom Pavom, ženom g. Danka Đunića, nekadašnjeg Miloševićevog potpredsednika savezne vlade
, pokupovao budzašto polovinu srpskih preduzeća, teško da će moći da se ispravi.
Ministar Aleksandar Popović je, inače, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i smatraju ga
rigidnijim tipom od većine bivših rukovodilaca JULa. Koštuničini ministri u svemu oponašaju bivše
sledbenike iz vrha partije Mirjane Marković i ona im je, čini se, i sada uzor.
Rukovodstvo univerziteta iz Milana rešeno je da slučaj kćeri g. Žarka Zečevića digne na nivo
diplomatskog skandala, smatrajući odluku srpskog ministra prosvete da se gospođici Zečević dodeli
sti pendija primerom zloupotrebe prijateljskih odnosa Srbije i Italije.
199 TABLOID, broj 44, 30. jun 2005. Intervju: Nikola Simić, novinar
žarko Zečević je prva lopuža Srbije

S.Trošić
Kako objašnjavate činjenicu da je dnevni lis( "Kurir" demantovao neke vaše navode u vezi kriminal
nih radnji Žarka Zečevića posle godinu dana? -
Nisam očekivao da će me za izjavu zvati iz redakcije "Tabloida".
Ja vas smatram, i doživljavam, kao ozbiljan list. Pre sam očekivao da me za izjavu povodom sramn
og čina
"Kurira" i još besramnije izjave Žarka Zečevića zove humoristički list "Jež". Njima bih sve lepo obj
asmo. Šta biste im objasnili? Ježu ili Tabloidu? Tabloidu. -
Pa, da se od bruke i sramote srpskog novinarstva, nesrećnog Đoke Kesića može svašta očekivati. P
a i to
da se pomiri sa Zečevićem i da mu se izvini za neke moje izjave koje su oni sami od mene tražili. D
akle
nisam se ja nudio za intervju, oni su mene danima besomučno jurili, a ja nisam imao ništa protiv da
javnosti saopštim istinu o gospodinu Žarku Zečeviću, po mom skromnom saznanju, prvom mafijašu
ne v samo srpskocrnogorskog fudbala, već i dragog prijatelja Legije.
Ne znam samo šta je "Kuriru" i
Žarku Zečeviću trebalo da prođe godinu dana, pa da se onda organizuju i
sačine taj sramni demanti. Ja sam naivno verovao da Kesić i njegov novi prijatelj Zečević imaju bol
ji
refleks. Ali, ostavimo g. Kesića njegovom moralu i profesionalnoj etici i vratimo se, ipak, glavnom
junaku
ove naše priče Žarku Zečeviću, generalnom sekretaru FK Partizan. Meni se od pomenutog gospodin
a po
drugi put događa sličan demanti. Prvi put je to bilo kada sam objavio ispovest Nebojše Vučićevića, t
ada igrača
Žarko Zečević je najbolji učenik Milorada Lukovića Legije Zečević je ovoj državi ukrao 60 miliona
evra i sada nam se svima cereka u lice
Ispitati ulogu Žarka Zečevića oko ubistva Branka Bulatovića 200
Partizana a sada trenera Radničkog Jugopetrol, da su ga Zečević i Ćurković mučki pokrali prilikom
njegovog prelaksa u francuski Mec.
Posle dve godine od te ispovesti, Vučićević je, sticajem svakakvih okolnosti, morao da se vrati u
Partizan, a Zečević i Ćurković su od njega iznudili, kao kompenzaciju, izjavu da ga novinar tj. moja
malenkost, pre dve godine nije dobro razumeo. To su slali svim beogradskim listovima pod kontrol
om Partizana, iako u njima, naravno, nije ni objavljen tekst koji gospoda iz Partizana "demantuju".
Vi očigledno, sa Žarkom Zečevićem dugo vodite neki "profesionalni rat"? -
Nikakav ja rat sa Zečevićem ne vodim. On i ne pripada fudbalskom miljeu već kriminalnom, a ja s
am
sportski novinar. Baš nedavno sam pisao kako su on i Legija nosili pare da otkupe Miliju Babovića,
tadašnjeg vlasnika Verano Motorsa. To se nije svidelo gospodinu sekretaru, pa je odmah dotrčao u
"Politiku" da se žali na mene, ali mu to nije mnogo pomoglo. Čak je ispalo kontraproduktivno. Jer lj
udi
su videli da ga je dopratilo pet gorila i da čuvaju tog čestitog "fudbalskog radnika" i velikog pajtosa
beogradskih kriminalaca. Zečević je odmah posle 5. oktobra od Mirka Marjanovića pretrčao u zaštit
u
pojedinih funkcionera te nesrećne Zoranove Demokratske stranke. Ne bi me čudilo da je sada Zečev
ić u DSS-
u, jer ovo što se o njemu piše trebalo bi da bude predmet interesovanja tužioca za organizovani
kriminal, a ne mene kao sportskog novmara. Vi Zečevića sumnjičite za proneveru miliona evra? -
Ma ne sumnjičim ga ja i ne bih prljao ruke na tu spodobu, ali kada me neko pita o pomenutom
gospodinu nemam razloga da prećutim istinu o njemu. Zašto bih ja kao sportski novinar retuširao
nečiju biografiju? A biografiju Žarka Zečevića ne bi mogao da retušira ni sam Pikaso da je nekim č
udom živ. On je jedan od najbogatojih Srba, iako je u Partizan došao u prljavim i pocepanim

Radi o glavi Crvene zvezde i Dragana Džajića

Na suđenju tzv.. Makinoj grupi, u citiranim transkriptima pominje se i ime Žarka Zečevića. Navodn
o,
sam Dragan Džajić, predsednik Crvene zvezde izjavio je da mu je Žarko Zečević sve uzeo i da mu r
adi o glavi.
Nije onda čudno što se sve ovo dešava sa Crvenom zvezdom i što Dragan Džajić neće da učestvuje
u
mafijaškim poslovima Žarka Zečevića koji komponuje ligu i kome je, svi su izgledi, pokojni Brank
o Bulatović bio na putu da zavlada prvoligaškim fudbalom u stilu Vita Korleonea -
kaže Nikola Simić.
201
patikarna. Po nekom mom istraživanju on je od ovog društva ukrao perko 60 miliona evra, pa sada
nesrećnik misli da može tim prljavim novcem sve. Ne može. Ne može ni mene da ućutka iako mi je
slao plaćene ubice. Međutim, da je ovo sve, ni po jada.
Znači, imate još "materijala" o gospodinu Zečeviću? -
Naravno. I o njemu i o Ivanu Ćurkoviću, čoveku sa tri pasoša i prljavijim rukama nego što ih ima Č
eda Jovanović. Uostalom, evo javno popstavljamypitanje državnom tužioeu: -
Da vidi i ispita kakva je uloga Žarka Zečevića u ubistvu Branka Bulatovića?
Neka moja saznanja govore da je dolazio Fudbalski Savez Srbije i Crne Gore, posle ubistva general
nog
sekretara i tražio da mu se vrati 700.000 evra. Pokazivao je i nekakvu potvrdu i pretio da mu što pre
namire dug. Put istražnih organa za ubistvo Branka Bulatovića, znači, mogli bi da vode u Humsku
1, kod
g. Zečevića kome sam ja, izgleda, baš neprijatan svedok. Javnost to, naravno, dobro zna: pretili su
mi
preko 30 puta da će me tužiti, raznim povodima, i nikada to nisu učinili. A sud jedino može da pres
udi da li sam ja govorio neistine, a nikako "prozvani" Žarko Zečević -
završava Nikola Simić, sportski novinar koji se i proslavio borbom protiv fudbalske mafije.
Još samo da Zečevića smestim iza rešetaka, pa ćemo onda moći da kažemo da naš fudbal ima neku
nadu. TABLOID, broj 34, 21. april 2005.

Ko štiti Zečevića -
Nema čoveka koji voli fudbal u Srbiji da ne postavi pitanje ko to, u stvari, štiti Žarka Zečevića. Po
nekom mom saznanju on je odavno zavrbovan za Državnu bezbednost i revnosno im otkucava sve š
to se događa u fudbalsko-
kriminalnom miljeu, da bi on mogao mirno da "radi". Nedavno su ga neki ljudi
spasili sigurne smrti, jer je čuvenom JociAmsterdamu ostao dužan neke pare, odnosno umešao mu s
e u poslove oko droge ističe Simić. 202
Predsednik ASS Milan Spasojević ugradio atletiku u svoje kuće, a generalni sekretar AZSCG Ivica
Matijević potrošio novac na ljubavnice

Jedan gradi, drugi se sladi

N. Živančević
Dok naša atletika propada, funkcioneri likuju i koriste blagodeti potpunog kraha kraljice sportova u
SCG. Zaslepljeni trenutnim uspesima vaterpolista, a naročito najmlađih selekcija u rukometu, košar
ci,
odbojci, fudbalu, veslanju ... minulih dana naša sportska javnost pratila je preko malih ekrana zbiva
nja i velika dostignuća svetske atletike u Helsinkiju. Ceo svet je bio tamo -
osim nas. Bruka nad brukama.
Hoćemo u međunarodnu integraciju, a nema nas u sportu koji život znači, koji je, sa svojim elemen
tima, neophodan za sve druge sportove, kao njihova osnova. Jer notorno je da se u svakom sportu tr
či, skače, baca, potrebna je snaga, veština, izdržljivost...
Elem, dok drugi to dobro znaju i koriste za opšte 203
potrebe kada je u pitanju zdravlje nacije, mi smo doživeli totalni krah. Poslali smo u Helsinki sramo
tnu
ekipu, sastavljenu od istrošenih asova iz davno prošlog vremena, uz jednu devojčicu koja je jedina
osvetlala obraz. Evo kako izgleda učešće naših po disciplinama: Bacanje kugle -
24 zemlje, 32 takmičara; najstariji Dragan Perić 41 godina, najmlađi Anton Ljubosavski
iz Rusije 21 godina. Rezultat Perića 19,46 m 19. mesto. Skok u vis -
24 zemlje, 36 takmičara; najstariji Dragutin Topić 34 godine, najmlađi Karl Luis Tornblad iz
Svedske 20 godina. Rezultat Topića 225 cm 9. mesto. 50 km brzo hodanje -
25 zemalja, 46 takmičara; Aleksansar Raković (37 godina) stariji je od najmlađeg
učesnika Vladimira Kanakinja iz Rusije 17 godina. Diskvalifikovan. Bacanje diska -
15 zemalja 23 takmičarke; Samo tri mlađe od Dragane Tomašević. Rezultat 60.56,
zauzela 7. mesto. Kako se vidi, što se naše trojke tiče, Perić Topić -
Raković, mi smo u glavni grad Finske poslali one koji
bi biološki mogli da budu u najmanju ruku očevi većini takmičara. Naravno, mi smo tamo poslali
prošlost, a ceo svet budućnost. Ako je već tako sa našom atletikom, sasvim je suprotno sa kreatorim
a pada ovog bazičnog sporta -
Milanom Spasojevićem i Ivicom Matijevićem. Oni su istina bili aktivni
atletičari, Spasojević uspešniji u skoku u dalj i troskoku, pa je tu uspešnost umeo da prebaci na drug
i plan u bogaćenje na račun drugih, bez ikakve sopstvene sposobnosti, osim one s kim se povezati.
Dok se Ivica naslađivao seksualnim i turističkim zadovoljstvima, trošeći enorman, nezarađen, ali za
to bezočno utajen novac, Spale je umesto atletici 204
budućnost obezbedio sebi. Podigao je kuću u elitnom delu Beograda, u blizini Južnog bulevara, da
ima za sebe i svoje potomke. No, to nije sve. Izgradio je u poznatom izletištu Beograđana -
Trešnji, vikend vilu koja bi mogla da se ne postidi ni veličanstvenih Karićevih na DedinJu.
Sve što je Spale postigao, a to nije malo ni za viđenije ličnosti u Beogradskom kriminalu, oteo je od
Delte, preko Delta sporta, pa i od atletike. Zna se da nema veće cicije kada je u pitanju pomoć mlad
im sportistima i donatorstvo atletici.
Ivica, opet, voli sladak život. U Beogradu je uglavnom prolaznik.
Upoznao je sve svetske meridijane, gradove, mora, planine. Naravno o tuđem trošku. Kako saznaje
mo
on je od sredstava u iznosu od 70.000 dolara, za izdavanje jedne stručne publikacije, autoru jedva
udelio 5.000, a razliku strpao sebi u džep. To je ravno krađi. Bezočnoj, drskoj i beskrupuloznoj krađ
i.
Novac je trošio na prijateljice iz atletike. najpre je zadovoljavao Jelenu Pantić, sekretara AS Beogra
da, a
zatim svoju muškost poklonio Iloni Stajić, predsednici AK Spartak iz Subotice. Ovaj šarmantni par
uvek
je znao da službena putovanja na atletske priredbe iskoristi u intimne svrhe i produbljivanje bliskih
odnosa. Tako je, u većini slučajeva, Ilona bila vođa puta naše atletske selekcije. Njih dvoje puto

205
vali su obavezno avionom, dok su se sportisti patili u dugim autobuskim vožnjama u Grčku, Tursku
i
druge države. Naravno, da bi ljubavnicima sve ostalo u najlepšem sećanju. Ko će još da brine o mla
dim takmičarima koji su ionako prepušteni sami sebi i atletskoj nemaštini.
Eto gde su i koliko su duboki koreni zloupotreba u našem sportu, ovoga puta u atletici, a ima ih
napretek i u drugim sportovima. Sve se zna i svi ćute. Ćute oni koji bi morali da reaguju pre svih
organi za borbu protiv zloupotrebe položaja, protiv korupcije, utaje, prevare ...
Ali svemu dođe kraj pa će i grobarima naše atletike i njihovim saučesnicima. 206
TABLOID, broj 51, 18. avgust 2005.
Novinari Tabloida istražili višegodišnje pljačke u Olimpijskom komitetu SCG

Poslovali sa izmišljenim firmama

Da smo pravna država, nadležne službe ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva
finansija u kratkom roku ušli bi u trag pljačkašima iz Olimpijskog komiteta Srbije i Crne
Gore, i priveli istražnom sudiji pljačkaše poput Đorđa Perišića, P!edraga Manojlovića, Ivana
Ćurkovića, Žarka Zečevića
Milovan Brkić Nenad Živančević
U prošlom broju pisali smo da je 11. jula ove godine predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i
Crne Gore g. Filip Cepter podneo nadležnim državnim organima krivične prijave protiv
ovlašćenih službenih lica u Olimpijskom komitetu SCG, sumnjičeći ih za zloupotrebu službenog
položaja, proneveru i pljačku. Prijave su upućene nadležnim službama ministartsva
unutrašnjih poslova i ministarstva finansija poreskoj i budžetskoj inspekciji, kao i Drugom
opštinskom javnom tužilaštvu. U ministarstvu finansija podnete prijave su nestale!
Novinari Tabloida sproveli su, uz pomoć svojih informatora u Olimpijskom komitetu SCG,
Narodne banke Srbije i pripadnika policije, sopstvenu istragu kojom potvrđuju sumnju da se u
Olimpijskom komitetu državne zajednice obrtao veliki novac, koji je, umesto da bude upućen
sportskim savezima, i za razvoj i unapređenje našeg sporta, završavao na privatnim računima,
tako što su milionski iznosi prosleđivani na konta nepostojećih firmi, koje novinari Tabloida
nisu mogli pronaći na adresama na kojima su prijavljene, a neke od njih nismo mogli naći ni u
Registru preduzeća i radnji koja su likvidirana, kao ni u Registru preduzeća i radnji protiv kojih
se vodi stečaj obavljen od strane Trgovinskog suda u Beogradu za period od 2000. do 2004.
godine.
Počev od 1999. pa do 2002. godine Olimpijski komitet SCG imao je otvoren žiro račun kod
Narodne banke Jugoslavije broj 40806679911992 koji se vodio u filijali ove banke broj 40806.

207 Kao nadležno i odgovorna lice za finansijsko poslovanje do 24. marta 2001. godine bio je g.
Đorđe Perišić, generalni sekretar olimpijskog komiteta, koga je na tom mestu nasledio g.
Predrag Manojlović, a koji i dalje obavlja ovu značajnu dužnost. Pored dva genseka sve
vreme je kao ovlašćen za zastupanje i predstavljanje Olimpijskog komiteta sa pravom potpisa
bio i njegov predsednik Dragan Kićanović.
Novinari Tabloida uspeli su da dođu do podataka da je od 1999. do kraja 2002. godine na
dinarski žiro račun olimpijskog komiteta uplaćeno oko 140 miliona dinara.
Interesantno je napomenuti da su od ove značajne brojke, iz budžeta tadašnjeg Saveznog
ministarstva za sport za period od avgusta 1999. do kraja 2000. godine na račun olimpijskog
komiteta uplaćena sredstva u iznosu od 7,5 miliona dinara, dok je republičko ministarstvo
prosvete i sporta za isti period platilo skoro 21 milion dinara.
Ostali prihodi olimpijskog komiteta SCG (bivšeg Jugoslovenskog Olimpijskog komiteta) od
donatora i sponzora u ovom periodu iznosila su 70 miliona dinara, a od prodaje deviza
Olimpijski komitet je na dinarski račun stavio 18.380.417 dinara. U istom periodu banke su
odobrile kratkoročne kredite od 9 miliona dinara. Od navodnih kompenzacija, uplaćeno je i
12.459.000 dinara.
208
Poslednjeg dana 2002. godine, na računu OK SCG ostalo je neutrošenih para samo 1.517.000
dinara.
Do zaključenja ovog broja, novinari Tabloida nisu uspeli da uđu u trag deviznom poslovanju
olimpijskog komiteta, ali nam naši insajderi, za razliku od nadležnih državnih organa, intenzivno
pomažu da razotkrijemo monstruozne pljačke nekolicine mafijaša okupljenih oko Đorđa Perišića,
Predraga Manojlovića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića i još nekoliko bandita.
Napominjemo da je 9 miliona kratkoročnog kredita OK SCG odobrila u avgustu 2001. godine Cept
er banka.
Veoma je interesantno kako su donatori na račun olimpijskog komiteta uplaćivali pozamašne svote,
i kako su ih funkcioneri ove nevladine organizacije munjevito prebacivali na nepostojeće firme, i
tako ih stavljali, nekažnjeno, u svoje džepove. Ipak, pođimo redom.
Beogradsko preduzeće "Tetra pak Produkcion" u period od oktobra 1999. do 24. marta 2003. godine
uplatilo je na ime donacije na račun olimpijskog komiteta 46 miliona i 200 hiljada dinara. "Narodn
a lutrija" iz Beograda je sa svog računa 408066017565085 od oktobra 1999. do jula 2000. godine
poklonila 700 hiljada dinara, a "Hipol" iz Odžaka u istom periodu dao je 820 hiljada. "Dipos" je u
2000. godini poklonio olimpijcirna ukupno 5 miliona dinara, a "Kulska banka" 3.790.000 dinara.
Beogradski "CT Computers" je sa svog na račun olimpijskog komiteta u 2000. godini uplatio
1.553.000 dinara, a Vršački "Hemofarm" priložio je sa svog žiro računa broj 4680060162848 na
račun OK SCG iznos od 3.363.000 dinara. I Javno preduzeće "Srbija JP PTT Saobraćaj" dalo je u
2000. godini 1.850.000 dinara. I apatinska pivara je u decembru 1999 godine, u dva maha, uplatila
iznos od 670.000 dinara.
Samo sedmi deo prispelog novca od 139 miliona dinara u periodu od 1999. do kraja 2002. godine
prosleđen je sportskim savezima

Veliki donator
Veliki donator olimpijaca preduzeće "Tetra pak Produkcion" platilo je 13. januara 2000. godine
donaciju od 3.760.000 dinara, a sredstva su sutradan preneta i to 2.400.000 dinara preduzeću
"Vestan" iz Beograda, preduzeće "Zas Company" dobilo je "samo" 352.000 dinara, a firma "King
Software'" 875 hiljada dinara.
Istraživači Tabloida u registrima tadašnje Narodne banke Jugoslavije i Trgovinskog suda u Beograd
u nisu pronašli evidentirana preduzeća "Vestan" i "Zas Company" iz Beograda, a ne nalaze se u
telefonskim imenicima.
209
i asocijacijama (ukupno 19.987.000 dinara). Ostatak su budžovani iz uprave olimpijskog komiteta
trošili i šakom i kapom za svoje potrebe. U ovom periodu u kešu sa računa podignuto je čak 14
miliona i 300 hiljada dinara, na ime dnevnica, reprezentacije i poklona za rukovodstvo OK SCG. Ev
o
kako su čelnici ove organizacije otimali pare pristigle na račun komiteta. Verujemo da će se istražni
organi postideti što se pokrivaju ušima, i radi autentičnosti, navešćemo precizno kako su vršene
transakcije i pljačkanje od strane gospode Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića i njihovih
pokrovitelja. Uplaćena sredstva beogradskog preduzeća "Tetra pak Produkcion" u iznosu od
1.600.000 dinara po izvodu 185 od 16. oktobra 1999. godine, preneta su narednog dana na račun
preduzeća "Lav Coop" iz Novog Sada u iznos od 1.488.000 dinara, s pozivom na brojeve 168, 173,
175, 214, 180!

Novinari Tabloida ustanovili su da je preduzeće "Lav Coop" ugašeno 1. marta 2003. godine. Skoro
sve firme kojima su prebacivane pare, ili su bile fiktivne, ili su odmah ugašene. Tako su i sredstva
dobijena od "Tetra pak Produkcion" u iznosu od 2 miliona i 300 hiljada evidentirana izvodom 199 o
d
16. novembra iste godine preduzećima: "Gemu" iz Beograda u iznosu od 399 hiljada, s pozivom na
broj 131, preduzeće "Moide Trade" dobilo je 220.500 s pozivom na profakturu broj 75, preduzeće
"Klaker" iz Surčina dobilo je 940.000 dinara, "Remingu'" iz Beograda uplaćeno je 800 hiljada dinar
a. Sve ove uplate izvršene su 17. novembra, dan po uplati donacije "Tetra pak Produkcion" .
Novinari Tabloida otkrili su da preduzeća "Grem", i "Moide Trade" više ne postoje ugašena su!
Uvek kada bi dobili donaciju, čelnici nacionalnog olimpijskog komiteta požurili bi da pare prebace
na
račun firmi sa kojih su kasnije, verujemo, uzimali najveći deo kolača. Umesto da pare prosleđuju
sporstkim savezima i asocijacijama, gospoda Perišić , Manojlović i njhovi zaštitnici, nemilice su ih
trošila.
Treba napomenuti, da je u periodu uplate sredstava, jedna nemačka marka vredela 30 dinara, i
kada se tadašnji dinari konvertuju, reč je o ogromnim deviznim parama. Tako je i donacija "Kulske
bankell" u iznosu od 718.000 dinara koja je uplaćena 19. novembra 1999. godine tri dana kasnije
preneta na račun preduzeća "Pop Export'" u iznosu od 785.000 dinara. Pogađate preduzeće "Pop
Export" je ugašeno.
Idemo dalje, tragom dokumenata naših saradnika iz OK SCG. "Kulska banka" uplatila je 23.
novembra te godine i donaciju od 900 hiljada dinara, a dan kasnije preduzeća "Moide trade" i
"Grem" dobijaju na svoj račun po 250 hiljada, a preduzeće Pop export'" iznos od 364.000 dinara!
Preduzeća su ugašena.
Isti je slučaj i sa donacijom "Tetra pak Produkcion" koja su uplaćena 7. decembra 1999. godine u
iznosu od 3.900.000 dinara, a sa 210
računa oliimpijskog komiteta sutradan prebačena u iznosu od 3.627.00 dinara beogradskom
preduzeću "Vaskom" . Pare apatinske pivare (670.000 dinara) uplaćene 14. decembra te godine,
sutradan su plaćena preduzeću "Cekin" iz beograda u visini od 621.000 dinara!
U sledećem broju objavićemo i ostala imena fantomskih firmi i preduzeća koja nisu u registrirna, ili
su posle velikih doznaka od olimpijskog komiteta ugašena, nakon što su čelnici nacionalnog komi
teta oprali pare i stavili ih u svoj džep.
Da smo pravna država, nadležne službe ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva finansija
(poreska služba, finansijska policija i budžetska inspekcija) u kratkom roku ušli bi u trag
pljačkašima iz Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, i priveli istražnom, sudiji pljačk51še poput
Đorđa Perišića, Predraga Manojlovića, Ivana Ćurkovića, Žarka Zečevića.
Novinari Tabloida ustupiće policiji i tužilaštvu sve dokaze, a pozivamo i nesrećnog ministra prosvet
e i sporta g. Slobodana Vuksanovića da dođe sebi, i shvati da podržava jednu opasnu grupu ljudi
sportskih mafijaša koji su od sportskih saveza i sportista oteli pare koje im pripadaju. Pitamo se da
li će i predvodnik legalizma u Srbiji da se prene iz stanja hronične neobaveštenosti i da li će pre
duzeti nešto protiv razbojništva i kriminala u sportu. Nastavak u sledećem broju.
211 TABLOID, broj 53, 1. septembar 2005. Dejan Nikolić -
tobdžija ili furundžija, stručnjak sa lažnom diplomom

Maratonsko pranje para

A. Jovanović
Čuli ste za Dejana Nikolića? Žgoljavi, reklo bi se neuhranjeni tip (?) koji se široj javnosti predstavlj
a
kao atletski selektor, medijski najeksponiraniji kao vođa bande koja pljačka lovu oko Beogradskog
maratona. Od osrednjeg atletičara pokušao je da se udene u matični klub "Crvena zvezda", ali mu to
nije pošlo za rukom. Sreću je potražio i kod večitog rivala gde ga je Predrag Manojlović primio bez
pogovora, raširenih ruku (da li su i noge bile u pitanju ne smemo da tvrdimo). Uglavnom, prepozna
li su se odmah.
Pre tri godine Dejan Nikolić, direktor Maratona, pokušao je, u saradnji sa Manojlovićem, da potpun
o
opljačka gradsku kasu, tako što je uoči same trke tražio da mu se obezbede dodatna sredstva. Ulti
matum nije prošao, a gradonačelnica Radmila Hrustanović nije želela da manifestacija propadne i sa
saradnicima je za mesec dana uradila ono za šta je DOO Beogradski maraton dobijalo novac cele g
o dine. To je bio dobro urađen posao.
Učestvovalo je više od 40.000 trkača o čemu su Manojlović i Nikolić mogli samo da sanjaju.
Inače, rad DOO Beogradski maraton opterećen je brojnim nezakonitostima, što i ne čudi kada se zn
a
da je idejni tvorac Predrag Manojlović. Gramzivost ljudi kojima je ova firma služila kao instrument
za zadovoljavanje ličnih potreba bila je bezgranična.
Čak ni sportistima nisu uplaćivali obećane nagrade. Do dan danas se vuku žalbe i tužbe nesrećnih
maratonaca. Jedan od prevarenih je i Bora Dević, koji je, kao izbeglica, izdržavao porodicu
učestvujući na trkama. Novac osvojen na Beogradskom maratonu nikada mu nije isplaćen i to je bio
jedan od glavnih razloga za njegov put u jednom pravcu u Australiju.
Jedna od najvećih zloupotreba, pravna sramota, je nazovi Ugovor između firme Soko Stark i DOO
Beogradski maraton, na osnovu kojeg je maraton uzimao pozamašnu svotu novca. Deset godina je
prodavano ono što se nije ni imalo naj masovnija beogradska sportska manifestacija.
Kakva je uloga u odobravanju, prebacivanju i naknadnom deljenju ogromnih para bila Voje
Đorđevića, direktora Soko Starka, znaju samo on, Dejan Nikolić i Dejanovi nalogodavci. Inače, iz
DOO Beogradski maraton odavno su najureni ljudi koji su ovu manifesta 212
ciju doveli do statusa respektabilne sportske priredbe priznate u svetu. Na najpokvareniji način
Nikolić se zahvalio na saradnji Bati Vukeliću i Srđanu Bekriću, bez kojih, slobodno se može reći,
maratona ne bi ni bilo.
Zašto? Zato što najuži krug na čelu sa Predragom Manojlovićem (u ekipi pljačkaša su Dejan Nikoli
ći
Dragana Pavlović) godinama otima donatorska, sponzorska i budžetska sredstva. Lova se pere kroz
fiktivnu nabavku robe i usluga, tu su i mnogobrojna egzotična putovanja koja koštaju kao svetog
Petra kaj gana. Naravno putovanja služe da bi se pokupila svetska iskustva u organizaciji velikih
trka. U delegaciji koja putuje su svi od direktora do novinara koji se lako kupuju i prodaju. Neko za
putnu kartu, drugi za spavanje u hotelu u kojem je prenoćište 500 dolara, treći dobijaju u naturi (ko
šta i koliko voli). Niko od njih nije gadijiv ni na žive šuške.
Da sve bude na nivou pobrinula se i atletska organizacija koja podržava Dejana Nikolića, a on glavn
o
uporište ima u Jeleni Pantić, sekretaru AS Beograda, koja je sve učinila da iz ove organizacije odu

Ko je ovde lud?
Bata Jaje Đorđević nije mogao da vrati Maraton u privatne ruke Predraga Manojlovića i Dejana
Nikolića bez direktnog mešanja državnog vrha. U celu priču uvučen je poznati sportski radnik Boris
Tadić koji je izdao direktivu gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću šta mu valja činiti. Van Zakono
m propisane procedure manifestacija je predata DOO Beogradski maraton. Bez konkursa i tendera,
Bogdanović sklapa petogodišnji ugovor sa pomenutim privatnim preduzećem, čime najgrublje krši
Zakon o javnim nabavkama (koji reguliše i pitanje usluga). Firma Beogradski maraton nije ispunila
uslove o likvidnosti neophodnoj pri poslovanju sa Skupštinom grada.
Bitan je i podatak da je 2001. godine, usled nedomaćinskog poslovanja, firma Beogradski maraton
otišla u stečaj, a grad Beograd preuzeo brigu o trci. Tada je Bratislav Đorđević stupio na scenu i
preuzeo firmu pod stečajem. Svog sina je postavio za direktora Upravnog odbora, a Dejana Nikolić
a, koji je firmu i odveo u stečaj) za rukovodioca sportskog dela.
Budžet maratona je dobro čuvana tajna. A govorimo o javnoj manifestaciji??? Zanimljivo je i
potpisivanje sponzorskog ugovora sa Delta sportom na čijem čelu se nalazio Milan Spasojević, koji
je već sledećeg dana smenjen sa funkcije. Zanima nas ko će biti odgovoran ako firma ponovo
propadne? Nikolić, Đorđević, Tadić ili Bogdanović?

213
atletske legende kao što su Olga Acić i dr. Dane Korica. Njih dvoje su se zalagali da Beogradski
maraton bude ono što u celom svetu jeste deo atletskog sporta. Međutim, tu su se zajebali.
Nagazili su na rep ljutu zmiju.
Gospođa Radmila Hrustanović , tada na mestu prvog čoveka grada Beograda, vratila je maraton
svom gradu. Postavlja se pitanje kako je Beograd zlatnu koku ponovo vratio u ruke bestijalnim plja
čkašima.
Lako. Potrebno je bilo da se pojavi Bratislav Đorđević i instrumentalizuje svog sina Aleksandra.
Inače, ovaj "poznati" stručnjak u poslednje vreme je bio prisutan u javnosti kao član fantomskog
ilegalnog društva koje je nazvano Savet za razvoj sporta. Ono je imalo samo jedan zadatak da
napiše tekst novog Zakona o sportu koji bi omogućio kontrolisanu pljačku sportske imovine Srbije.
Dakle, Bata Jaje koristeći se imenom daleko poznatijeg sina uspeva da u naručje Predraga
Manojlovića vrati DOO Beogradski maraton, kojeg se i sam osnivač Sportsko društvo Partizan
odreklo. U celoj ujdurmi veliku, najprljaviju ulogu odigrao je verni učenik Đunićev Nebojša Ilić koj
i je iz mrtvih vratio Dejana Nikolića.
A gde se, gore pomenuti, krio u međuvremenu. Stručnjaku sa falsifikovanom diplomom Sportske
akademije udomljenje su našli Ivica Matijević i Milan Spasojević. Nikolić je radio kao selektor repr
e
zentacije, a kapaciteti su bili toliki da je morao da angažuje i trojicu pomoćnika koji su, zahvaljujući
Spasojeviću, finansirani iz srpskog budžeta. Nekada je ovaj posao radio jedan čovek, u onoj državi
koja je još i imala atletiku, i to volonterski.
Na nedavno održanom Svetskom atletskom prvenstvu u Helsinkiju boravio je i Dejan Nikolić, ali ne
da bi bio od koristi takmičarima već da bi se video sa svojim dečkom (ili devojčicom) Kentom An
dersenom sa kojim godinama deli sve od para koje krade do toplih, nežnih dodira. Neka, neka se
ljudi vole i maze, ali dosta je srpska atletika jebana u mozak poslednjih godina. I to bez zaštitnih
sredstava. Naravno, u Helsinkiju nije bilo mesta za Danila Krtinića (trener Dragane Tomašević), ali
je
na severu Evrope guzice šetalo sedam funkcionera, među kojima i Nikola Tomasović koji se svim s
i lama trudio da u našu atletiku dovede još nekog narkodilera iz bivše Istočne Nemačke.
Takva je, crna, naša atletska stvarnost. Od lopova i pedera više ne može da se živi. Ostaje da se u
ruke uzme motka i po dupetu. Problem je što i u tom slučaju Dejanu Nikoliću i ostalima može da
bude lepo. Obrni, okreni dupe je pozadi.

214
TABLOID, broj 53, 1. septembar 2005.
Novinari Tabloida istražili višegodišnje pljačke u Olimpijskom komitetu SeG (2)

Fantomi spokojno grickaju otete pare

Stotinu miliona dinara zavšilo je u rukama generalnih sekretara Đorđa Perišica i Predraga
Manojlovica.
Kao potpisnici naloga za isplatu, moraće istražnom sudiji da objasne za čiji su to račun novac
Olimpijskog komiteta prebacivali na fantomske firme, ko ih je podsticao, i sa kim su delili novac
Milovan Brkić Nenad Živančević
U prošlom broju Tabloida "zavirili" smo u poslovanje Olimpijskog komiteta SCG i naveli desetine
firmi koje su, kao donatori, našem olimpijskom savezu uplatile desetine miliona dinara, ali su te
pare, već sutradan, završavale na računima privatnih preduzeća, koja su bila fantomska, bez
adrese, ili su odmah ugašena, da se zatru tragovi besprizorne pljačke iza koje su stajali generalni
sekretari Đorđe Perišić i Predrag Manojlović i njihovi nalaogodavci. U ovom broju nastavljamo sa
istraživanjem pronevera para namenjenih sportistima.
U priodu od Lavgusta 1999. godine do 31. decembra 2002. godine Olimpijski komitet SCG (bivši
Jugoslovenski olimpijski komitet) imao je dinarski prihod od 140 miliona dinara. Devizna sredstva
ovog komiteta posebno su evidentirana, a na tragu smo i njihovom nestanku sa računa olimpijskog
saveza.
Odmah po uplati donacija, i prijemu para iz budžeta, čelnici su novac već narednog dana prebacival
i na fantomske firme, ili na račune predzeća svojih pajtosa. Sa njima su novac delili, po predhodno
postignutom dogovoru. Sportski savezi ostajali su, uglavnom, kratkih rukava, i nije ni čudo što naši
olimpijci nisu imali para za adekvatne pripreme za učešće na međunarodnim takmičenjima.
Od ukupno primljenih sredstava na na račun Olimpijskog komiteta SCG u periodu od avgusta 1999.
do kraja decembra 2002. godine, "poslovnim partnerima" isplaćivani su veliki dinarski iznosi. Pre
215 duzeću "Slavica" iz Paraćina plaćeno je na njihov račun 43500601617501 5.725.750 dinara u
periodu od 8. februara 2000. do 11. februara iste godine. Firmi "Damis" iz Beograda prene te o je sa
računa Olimpijskog komiteta 4.792.000 dinara u periodu od 2. februara 2000. do 6. marta te godine
, a preduzeću "BB Inter" uplaćeno je u martu 2000. godine, u tri rate, 3.663.890 dinara.

Na račun beogradskog preduzeća "Vaskom" broj 408156012608409 preneto je 8. decembra 1999.

godine 3.627.000 dinara, a "S Compani" iz Novog Sada dobilo je 20. januara 2000. godine
3.515.600 dinara. Zemunskoj firmi "Tanga" na njen žiro račun broj 40805601636954 funkcioneri
Olimpijskog komiteta preneli su 22. i 24. marta 2000. godine 3.491.775 dinara. Pajtosima iz "Sig
San" od 26. januara do 24. februara 2000. godine iz Olimpijskog komiteta prosledili su na njihov
račun 2.935.800 dinara. Da krenemo dalje.
Kompaniji "v.A.V" iz Beograda od 18. januara do 1. marta 2000. godine sa računa olimpijskog
saveza uplaćeno je ukupno 1.976.480 dinara, a "Lav Copu" iz Novog Sada plaćeno je 27. oktobra
1999. godine 1.488.000 dinara. Firmi "Nada i D" iz Beograda plaćeno je 6. marta 2000. godine
2.655.850 dinara, dok je preduzeće "S i J" 13. marta iste godine dobilo na svoj račun 40816601
634290 ravno 2.240.000 dinara. "Magi Komerc" iz Beograda ovaj dio se od Olimpijskog komiteta j
er
je na njegov račun 21. i 13. februara 2000. godine uplaćeno 1.366.875 dinara, a "Grolit Gradnja" iz
Ostružnice dobila je u novembru 2000. godine na svoj račun 40812601645387 iznos od 1.345.000
dinara.
Nadamo se da nabrajanjem brojeva računa fantomskih ili već ugašenih firmi i tačan iznos uplaćenih
dinarskih sredstava nećemo zamoriti čitaoce.
Verujemo da će tragom ovih podataka organi gonjenja brzo ući u trag pljačkašima iz Olimpijskog
komiteta Srbije i Crne Gore, i da će bivši generalni sekretar g. Đorđe Perišić i njegov naslednik g.
Predrag Manojlović, pred istražnim sudijom beogradskog Okružnog suda saopštiti na koji način su
stotinu miliona dinara namenjenih za unapređenje sporta, potrošili i oprali preko svojih, ili tuđih
firmi.
I pored preciznih podataka koje smo izneli, gospoda Đorđe Perišić, Nenad Manojlović, Ivan Ćurkov
ić, Dragan
Kićanović i druga "odgovorna službena" lica, moći će i dalje spokojno da grickaju opljačkane pare.
Ministarstvo unutrašnjih poslova neće se oglasiti, a od ministra finansija Mlađana Dinkića se to, tak
ođe, ne može očekivati. Vrana vrani neće oči da izvadi 216
Ipak, da nastavimo sa spiskom preduzeća koja su "poslovala" sa Olimpijekim komitetom SCG.
Novosadsko preduzeće "Pan Trade" dobilo je 7. marta 2000. godine sa računa Olimpijskog saveza
1.300.000 dinara, a "NMI Export Import" iz Beograda u periodu od 23. avgusta 2001. do 21. juna
2002. godine inaksiralo je 1.520.120 dinara. I "NPCompany" iz Kaća nije loše prošlo sa računa GK
SCG 14. marta 2000. godine dobilo je 955.500 dinara.
U to vreme jedna marka je imala vrednost 30 dinara, i vrednost uplaćenih sredstava merila se
stotinama hiljada nemačkih maraka.
Preduzeće "Pari MV" iz Beograda 14. marta 2000. godine dobilo je 892.220 dinara na svoj račun br
oj 408016018635919, a preduzeću "Gem" u novembru 1999. godine plaćeno je 841.000 dinara.
"Vestanu" je 14. janara 2000. gopdine uplaćeno 2.240.000 dinara, a preduze ću "Kler" je 15. marta
iste godine preneto 1.500.000 dinara na njihov žiro račun broj 408156019635693.
Verovatno niste ni čuli za firmu "Yu interija" iz Beograda, ali je na njen račun 24. marta 2000. godin
e
plaćeno 1.491.775 dinara. Čelnici Olimpijskog komiteta SCG "poslovali" su i sa frimom "Vevutoi" i
z
Beograda, i na njen žiro račun uplatili su 18. februara 1.244.000 dinara. I na račun "Pop ehporeta" u
novembru 1999. godine preneli su 1.149.280 dinara, dok su preduzeću "King Software" 14. janara
2001. godine uplatili 875.600 dinara.
Spisak firmi na koje su čelnici Olimpijskog komiteta SCG prenosili desetine hiljada nemačkih mara
ka
u dinarskoj protivvrednosti je poduži. Sve su to bile njihove firme, za jednokratnu upotrebu, ili su
otVorene na imena njihovih "kolega", sa ciljem da opelješe kasu nacionalnog komiteta.
Verujemo da niste čuli ni za firme "Di Draiv" i "Albogg Comerce", obe iz Beograda. Na žiro račun
prve
u januaru 2000. godine, preneto je 731.500 dinara, a na račun druge 20. januara iste godine upla
ćeno je 720.000 dinara. "Molde Trade" u januaru 1999. godine dobi

Istraga u Švedskoj
Naš dopisnik iz Švedske Dušan Lazarević uputio je molbu direkciji "Tetra Paka" u Stokholmu da m
u
saopšte da li je beogradsko predstavništvo, koje je u periodu od 1999. do 2002. godine uplatilo na
račun Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore više od 46 miliona dinara, odnosno milion i 90 hilja
da evra, učestvovalo u podeli plena sa čelnicima ovog saveza.
Našem dopisniku u menadžentu "Tetra Paka" u Stokholmu potvrdili su da će sprovesti temeljnu
istragu, i utvrditi da li su u beogradskom predstavništvu ove kompanije uprljali prste.
217

la je od nacionalnog komiteta "samo" 662.500 dinara ...

Vredi podsetiti da preduzeća "Tanga" i "Yu Intera" iz Beograda nisu aktivna ne postoje, kao ni
preduzeća "NP Company" iz Kaća i "Pari MV" i "Uvex" iz Beograda.
Istraživački tim Tabloida ustanovio je uvidom u dokumenta Privredne komore Srbije i u Registar
preduzeća i radnji koja su likvidirana u period od 2000. do 2004. godine i u registar preduzeća i rad
nji protiv kojih se vodi stečaj pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
Više nisu aktivna ni preduzeća kojima je sa računa nacionalnog komiteta uplaćivan milionski dinars
ki
iznos. Nad preduzećem "Damis" otvoren je stečaj 19. juna 2003. godine, a preduzeća "Lav Coop"
ugašeno je 1. marta 2003. Sa radom su prestala i preduzeće "Gem", "Pop Export", "Cete est Sena",
"Moide Trade" kao i kompanija "S i J Company". Preduzeće "Sig San" brisano je iz Registra preduz
eća
5. novembra 2004. godine. Više nisu aktivna ni preduzeća "Ubra", "Yu Export" iz Zemuna, kao ni fi
rme
"v.A.V" i "Magi komerc" iz Beograda. Ne postoje više ni preduzeća "BB Inter", a ni "K.L.E.R." .
Preduzća "Vesstan" i "Zas Companuy" iz Beograda ne postoje u Registru preduzeća Narodne banke
Srbije, kao ni preduzeće "Cekin". Ova preduzeća su, kao i većina navedenih u ovom tekstu, osnova
na
samo da posluže čelnicima nacionalnog olimpijskog komiteta za pranje para. Stotinu miliona dinara
zavšilo je u rukama generalnih sekretara Đorđa Perišića i Predraga Manojlovića. Oni će kao potpis
nici
naloga za isplatu morati istražnom sudiji da objasne za čiji su to račun novac sa računa Olimpijskog
komiteta prebacivali na fantomske firme. Ko ih je podsticao, i sa kim su delili novac.
Istraživački tim Tabloida išao je tragom adresa firmi kojima su čelnici nacionalnog komiteta plaćali
milionske iznose. U stambenim zgradama, na čijim adresama su neke od ovih "kompanija" bile pri
javljene, niko od stanara nema u sećanju da je u zgradi radilo neko preduzeće. Većina frimi je bila
samo fiktivno registrovana, sa žiro računom koji je služio za prijem i pranje para.
Moramo da razočaramo čitaoce. I pored preciznih podataka koje 218

smo izneli, gospoda Đorđe Perišić, Nenad Manojlović, Ivan Ćurković, Dragan Kićanović i druga
"odgovorna službena" lica, moći će i dalje spokojno da grickaju opljačkane pare. Ministarstvo
unutrašnjih poslova neće se oglasiti, a od ministra finansija Mlađana Dinkića se to, takođe, ne može
očekivati. Vrana vrani neće oči da izvadi.
Istraživači Tabloida nemaju ovlašćenja da navedenu gospodu privedu istražnom sudiji. Sav prikuplj
eni materijal, iapk, dostavićeno nadležnim državnim organima, a za svaki slučaj, i međunarodnim
organizacijama, koje ovih dana, pod oznakom alarmantno, ispituju korupciju u Srbiji, po kojoj je na
ša država danas na prvom mestu u svetu.
Voleli bismo da se oglase i sportski savezi, kojima su bile i namenjene pare iz budžeta i donacija, ali
su ih čelnici nacionalnog komiteta na bestijalan način pokrali.
219 TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005.
4.2. Razbojništva i otimačine
U prethodnom poglavlju smo pokušali da vas upoznamo sa samo nekim od metoda otimanja državn
ih
sredstava, odnosno naših para kojima bi jedna država trebala odgovorno u naše ime da raspolaže. Z
a
navedene metode je karakteristično da se pokušava održati privid zakonitosti u poslovanju. U ovom
poglavlju ćemo vas upoznati sa klasičnim kršenjem zakona i izvornim lopovlucima, razbojništvima
i otimačinama.
Čak i prostitutke imaju više prava kod svojih makroa od prava sportista kod svojih gospodara čelni
ka
sportske mafije. Sportisti od svojih transfera ne znaju ni za koliko su prodati, samo znaju koliko je
iznosio sitniš koji im je dat. Za razliku od prostitutki koje imaju jednog makroa, sportisti imaju po p
ravilu
najmanje dva. Gazdu i najmanje jednog posrednika koji učestvuje u podeli para. Jedini koji ne učest
vuje
u podeli, to je sportista, što je i normalno. Kada ste čuli da je govedo na stočnoj pijaci dobilo svoj d
eo.
Dovoljno mu je da ima gde da spava i da ima šta da jede. Sve ostalo, automobil, sponzoruše, stanov
i,
odela, sve je to mamac za naivne, kao i lepši život koji se obećava siromašnim devojkama iz Molda
vije, Srbije i drugih tranzicionih sredina.
Ima mnogo sličnosti izmedju sudbine mladih sportista i devojaka koji upadaju u vrtlog trgovine ljud
ima.
Pravilo je da i jedni i drugi najmanje zaradjuju kada najviše vrede, da jako kratko traju i po praviliu
na kraju nemaju ništa, pa čak ni lepe uspomene.
Novac koji dolazi iz inostranstva nestaje u našoj zemlji i na druge čarobne načine. Ne samo u
posredovanju prema sportistima kojima je namenjen. Bogatstvo rešenja koje koriste naši mafijaški
bosovi je ogromno. Tako novac kojim inostrane sportske ekipe plaćaju svoje troškove u našoj zemlj
i, u
gotovinskim transferima završavaju u džepovima funkcionera pojedinih sportskih saveza. A šta sa n
e plaćenim računima? Pa oni se pokrivaju budžetskim sredstvima preko računa saveza.
Možda padate u zamku verujući da je sve to moguće da se desi u nekim minornim, sporednim, mali
m
sportovima. Grešite. Da samo vidite razmere i primitivizam otimačine i pljačke u elitnom sportu ka
kav je
tenis. Ovde na očigled celokupne javnosti razbojnici preoravaju teniske terene u centru grada i podi
žu
hacijende. Za to vreme Vlada juri ulične prodavce za neizdate fiskalne račune na iznose manje od je
dnog Eura. 220
Novi prilozi za biografiju sportske mafije u Partizanu Pakt Cucane sa Tasmanijskim đavolom
Kriminalni opus Dušana Grujića Cucane je impozantan, najuren je iz Teniskog saveza
ostavljajući dugove za sobom, ali se u Partizanu još pomalo drži praveći štetu sportu
Jovan Karanović
Ugledni beogradski neimar i sportski radnik Dušan Grujić Cucana već petnaest dana šikanira, privo
di i
saslušava zaposlene u teniskom klubu Partizan, u kome je predsednik, zbog tekstova u Tabloidu.
Poziva se na jake veze u sudstvu, policiji, vrhovima vlasti, izgubio je zdrav razum i preti da će
insajdera iz svog okruženja staviti na velike muke i vešala.
Mali i siroti ljudi u Partizanovom jatu potpuno su nezaštićeni od bahatog ponašanja predsednika
teniskog kluba Dušana Grujića. Mnogi su bili primorani da napuste teniski klub, a drugi razmišljaju
da
to učine ovih dana. Na poslednjoj skupštini kluba troje zaposlenih imalo je kuraži da se uzdrži od
glasanja i pored temeljne pripreme koja se sastojala i u dovođenju batinaša koje je predvodio čuveni
ultimat fajt borac, moderni gladijator, Tasmanijski đavo.
Skandali i finansijske malverzacije predsednika teniskog kluba Partizan, Dušana Grujića Cucane, sv
e
više rastu i ovaj humani sportski radnik, kako se predstavlja, uspeo je do sada da prevari veliki broj
ljudi. Među njima su mnoga imena iz sveta sporta, biznisa, bankarstva, o čemu govore i sudski spor
ovi koje su prevareni pokrenuli protiv njega.
Kriminalni opus Dušana Grujića je pozamašan pa su zbog toga i moguće nepreciznosti, kao što je s
por
sa Milanom Mandarićem, stopostotnim vlasnikom engleskog kluba Portsmut. Bogati Srbin je davao
i šakom i kapom za potrebe sportista, ali novac nije uvek stizao na ruke tenisera, kome je i
najpotrebniji. Mandarić je pristojan gospodin sa svetskim manirima i zbog toga nije tužio Grujića, s
a
kojim zapravo i nije ulazio u poslovne arnažmane. Sve što je davao, mislio je da radi u korist sporta
i za dobro Partizana. 221
Cucanu je zapravo tužio i dobio spor Mandarićev sestrić Ranko Lončar zbog duga od 775.000 dolar
a, a
ne 335.000 evra, kao što smo napisali u pretprošlom broju Tabloida. Grujićev kriminalni dosije je
pozamašan, pa su zbog toga i moguće ovakve nepreciznosti.
Gospodin Lončar već pet godina pokušava da dođe do svog novca, u međuvremenu se Grujićev dug
sa sudskim troškovima popeo na milion evra, ali je to nemoguće, jer je Grujić, protivzakonito, istu
palatu na Dedinju sa prostranim placem dva puta založio na ime pozajmica i dugova Lončaru i
poznatom bankaru Đorđu Nicoviću. Tek kada je Nicović povratio dug (kako, Grujić lično zna), Lon
čar je stekao založno pravo da Grujićevu vilu da na doboš i bar delimično namiri štetu. Grujićevi
finansijski marifetluci nisu vezani samo za TK Partizan, gde je prvo počeo da uzima. Prvi mali i
uspešan finansijski zahvat Grujić je obavio radeći monografiju o klubu. Potrošio je, kažu zaposleni,
10.000 maraka za knjigu koja nikada nije ugledala svetlost dana i od tada, prošavši nekažnjeno,
Cucana ne vadi ruke iz džepova sportista. Toliko se osilio da čak i mizerne stipendije tenisera
završavaju u njegovom džepu. Grujić to ne radi često, sačeka da se nagomila 80 stipendija, pa ih
uzme sve odjednom. Grujiću je i klupski restoran

Obrisan teniski klub

Postavlja se pitanje zašto JSD Partizan ne skine lopova? Pa i na ovo pitanje odgovor je lak. Cucana
je
tu da uništi TK Partizan finansijski kako bi JSD mogao bez problema da ugasi klub, a plac dodeli F
K Partizanu za potrebe kompanije Zeka-
Bjeka. Da je to tačno, dovoljno je pogledati urbanistički plan
Beograda. Teniskog kluba po novim planovima urbanista na tom delu opštine Savski venac uopšte
nema.
222
nelegalni izvor prihoda, tvrde zaposleni u TK Partizan, jer Cucana svako jutro zavuče ruku u pazar i
z prethodnog dana i zadovolji deo megalomanskih apetita.
U režiju Grujićevih marifet1uka spada i spektakularno najavljena organizacija Čelendžer turnira, ko
ji je
koštao 125.000 dolara, uplaćena je i kotizacija ATP u iznosu od 20.000 dolara da bi, na kraju, turnir
bio
otkazan, iako su se igrači već prijavili, što je popriličan skandal u svetu tenisa. TK Partizan je u tom
Grujićevom poslu ostao kraći za 20.000 dolara i srozanog ugleda.
Grujićevo bahato ponašanje je vidljivo i na terenu, sudijama preti ako ne može da ih potkupi, kao št
o
je zabeležen incident u meču naše selekcije sa Poljacima, u Devis kupu, što su sudije prijavile Svets
koj
teniskoj federaciji, ITF. TK Partizan je kasnije dobio organizaciju meča sa Južnoafrikancima tek ka
da su u ITF poslate pismene garancije da će se meč održati bez prisustva nasilnog Grujića.
Gde god se pojavi, Cucana napravi haos. Za vreme njegovog mandata u Teniskom savezu desilo se
prvi put da naša reprezentacija (do 18 godina) bude prijavljena za Evropsko prvenstvo i da na kraju
ne ode na takmičenje. Rezultat ovakvog postupka je kazna od godinu dana zabrane nastupa u toj
konkurenciji na evropskim prvenstvima.
Cucana je najuren iz Teniskog saveza, ali su iza njega ostali dugovi. Pre odlaska, podigao je novac i
z ITF-
a na račun duga Saveza prema njemu lično. Teniseri nisu videli ni žutu banku, iako je trebalo da
im pripadne 70 procenata, ostali su i bez nagrada za meč sa Južnom Afrikom, i taj dug sada vraća
administracija Bobe Zivojinovića.
Za vreme mandata Dušana Grujića Teniski savez nije plaćao ni članarinu međunarodnim teniskim
organizacijama, niti je prebacivan novac dobijen od ITF za organizaciju turnira. Domaći tenis je zbo
g finansijskih malverzacija Dušana Grujića ostao bez donacija, jer lopovima niko ne želi da bude
sponzor. Grujiću i saradnici okreću leđa, u poslednje vreme je presahla ljubav Cucane sa Dankom
Đunićem, koji je čak i glasao protiv njega na skupštini JSD Partizan. Cucanin zaštitnik u JSD je
generalni sekretar Milan Obućina, koji je kao nagradu dobio mesto u Predsedništvu OKSCG.
Direktor teniskog kluba Mate Jašović je jedan od poslednjih koji je ostao u Partizanu na nekoj od
funkcija od Cucaninog dolaska. Razlog je veoma prost. Cucana će ga žrtvovati kada dođe trenutak
polaganja računa za kriminal jer je direktor odgovorno lice, a ne predsedniko To je konačno shvatio
i Jašović, pa su njih dvojica u tihom ratu.

223 TABLOID, broj 66, 1. decembar 2005.

Maheri za prodaju fudbalera
Zečević i Ćurković su usavršili lažiranje ugovora
o transferu fudbalera, tako da uvek uspevaju da obrlate i igrače i klub i FSJ i poreske organe. A od
prodaje igrača "mlate pare" kao da oni trče za loptom i daju golove
Prodaja igrača ino stranim klubovima odavno je najunosniji biznis u našem fudbalu. Tandem Zečevi
ć
Ćurković je toliko usavršio lažiranje ugovora o transferu fudbalera, da uvek uspevaju da obrlate i ig
rače
i klub i FSJ i poreske organe. Proturajući lažne informacije o ceni transfera, rokovima, načinu plaća
nja i,
uopšte, uslovima prelaska, naposletku uspevaju da prevare i celokupnu javnost. U igri su velike par
e, a
od velikog "kolača" (stotine hiljada, pa i miliona maraka i dolara, a sada evra) ova dvojica uzimaju
lavovski deo, kao da će oni lično trčati za loptom) davati golove . Uigrani dvojac Zečević -
Ćurković "mlati devize", kako zaključivanjem dvojnih ugovora i neurednim
naplaćivanjem, odnosno nenaplaćivanjem tzv. penalklauzula (obeštećenja naplaćuju za svoj, a ne za
račun kluba), tako i ugovaranjem tzv. provizije za fiktivno posredovanje nepostojećih agencija kod
prelaska fudbalera u inostrane klubove.
Čelnici FK Partizan, ogrezli u pljački, nemaju nameru da se liše svoje "Zlatne koke", pa se stiče utis
ak da klub postoji samo da bi Zečević i Ćurković što bolje "utopili" igrače ino stranim klubovima.
U povlačenju "pravih" poteza, svesno ili nesvesno, na ruku im idu i sami fudbaleri. Zeljni svetske sl
ave i
uvek orni da se što brže i bolje prodaju nekom inostranom klubu, lak su plen za prevejane mahere,
kakvi su Ćurković i Zečević.
Posle obavljenog posla igrači u većini slučajeva shvate da su prevareni i da su ostali kratkih rukava.
Međutim, malo koji to uspe i da dokaže, i sve se završava na žalopojkama po novinama.
Doduše, pojedini igrači su uvek mogli da utiču na visinu svoje zarade od prelaska u inostrani klub.
Dovoljno je samo da, dok su u Partizanu, budu "poslušni", tako što će po nalogu generalnog sekreta
ra
da sabotiraju trenera, pojedine utakmice i, uopšte, što će na svaki način da pokažu svoju poslušnost
i
lojalnost Zečeviću. Kada dođe vreme za "pečalbu", "poslušni" fudbaleri plaćaju manje obeštećenje
klubu pri odlasku, dok se "neposlušnima" razrezuje "harač", koji ide i do 50 odsto od iznosa koji
dobijaju od inostranog kluba (uobičajeni iznos je 25 odsto).
Tako je, na primer, fudbaler Milko Đurovski za prelazak iz Crvene zvezde u Partizan dobio 150.000
nemačkih maraka, a odlazak iz 224
Partizana u holandski Groningen koštao ga je čak 600.000 DEM. Ovo je zbog toga što je Đurovski
spadao u "neposlušne" igrače. Naime, koliko god se odlikovao nestašlucima van terena, Milko je na
terenu uvek savesno i pošteno odrađivao svoj posao i nikad nije pristajao da sabotira nijednu
utakmicu. Zbog toga je i morao da plati ovako visoku cenu. Katanec: 150.000 maraka
Za prelazak u FK Štutgart Srećko Katanec je 1988. godine dobio 1.920.000 nemačkih maraka. S
obzirom da je iz Partizana odlazio dve godine pre isteka ugovora, određeno mu je veoma visoko
obeštećenje, a pola para koje je dobio od ovog transfera trebalo je da uplati Partizanu.
Tada Zečevićeva "domišljatost" dolazi do izražaja. Katanec se ugovorom obavezuje da Partizanu,
umesto 960.000, isplati samo 800.000 DEM, što je i učinjeno. "Sitna" razlika od 150.000 maraka
(10.000 je otišlo na troškove prevodioca i advokata), po rečima generalnog sekretara, trebalo je da
posluži jednoj "posebnoj nameni" da stvori "dobru volju" kod članova Izvršnog odbora kluba, da da
ju svoju saglasnost za prevremeni odlazak igrača.
Tih 150.000 maraka autor ove priče predao je generalnom sekretaru lično na ruke (o čemu poseduje
dokaz priznanicu) da bi ih on, kako je rekao, podelio petnaestorici članova Izvršnog odbora. Da li j
e
tako i bilo, ili je Zečević na neki drugi način uspeo da privoli članove I0 da daju potrebnu saglasnos
t,
nije poznato. Tadašnji predsednik kluba, general Zdravko Lončar, načuo je nešto o ovome, pokušao
da
obelodani, ali pošto nije raspolagao nikakvim dokazima sve se završilo samo na polemici u dnevnoj
štampi. Đukić: 210.000 dolara
Fudbaleru Vladislavu Đukiću najbolja ponuda je stigla iz italijanske Ćezene. Sa ovim klubom, 1989
.
godine, zaključeni su ugovori po kojima Partizan dobija 700.000 američkih dolara, a Đukić 210.000
USD. Međutim, domaćoj javnosti se prezentira drugi, netačan podatak, da i igrač i klub dobijaju
ukupno 700.000 USD, i to: Partizan 255.000, Đukić 355.000, a da se 90.000 dolara isplaćuje kao
posrednička provizija agenciji Sport Trading (koja uopšte ne postoji). U ovom slučaju, država, klub
i igrač su oštećeni, javnost je obmanuta, a Zečević i Ćurković su "teži" za 210.000 dolara, koji su
volšebno "isparili". Vokri: 325.000 dolara
Fudbaler Fadilj Vokri, bez obzira na sve njegove kvalitete, odlazi iz Partizana 1989. godine u francu
ski
Nim pod, za njega, nepovoljnim uslovima, a uz svesrdnu pomoć "efikasne" agencije Karrane Ltd. (o
kojoj će biti posebno reči), a na isključivu preporuku predsedni

225
ka Ćurkovića. Za prelazak u ovaj klub sa Vokrijem je načinjen sporazum po kome je bio obavezan d
a Partizanu isplati 50.000 američkih dolara. S obzirom na ovako malu sumu, u istom sporazumu je
odmah određena obaveza da Vokri prilikom prelaska u novi klub (posle FK Nim) isplati Partizanu j
oš
120.000 USD. Treba napomenuti da je Vokri spadao u "poslušne" igrače (sabotaža utakmice Partiza
n
Roma), pa mu se kod obeštećenja "progledalo kroz prste". Tu, opet, dolazi do izražaja Zečevićeva
"sposobnost ubeđivanja" članova Izvršnog odbora kluba, kao i njegova naklonost prema poslušnim
igračima. Iz Nima Vokri odlazi u turski Fenerbakče. Sposobnost i uigranost tima Zečević-
Ćurković dolazi do
punog izražaja tek u ovom poslu. Kreativnost, lucidnost i apsolutna samostalnost generalnog sekret
ara u sklanjanju novca očituje se u ugovorima, koje čak i svojeručno piše, ne zavodi, ali overava i
naplaćuje. Shodno zaključenom ugovoru, ukupne obaveze Vokrija i FK Fenerbakče prema Partizan
u
iznose 375.000 dolara (100.000 od Vokrija i 275.000 od FK Fenerbakče). Od tog iznosa, pouzdano s
e
zna da je samo 50.000 dolara ušlo u kasu Partizana. S obzirom da ugovori iz ovog posla nisu prikaz
ani
u računovodstvu Partizana, kao i da nisu overeni u FSI, osnovano se može sumnjati da je iznos od
325.000 dolara mimoišao kasu Partizana i završio na nekom od inostranih privatnih računa u Ženevi
ili Luksemburgu. 226 TABLOID, broj 26, 10. mart 2005.
Crna trojka Partizana pakuje kofere i uzima još neko milionče, da im se nađe

Za Simona daj šta daš

Najperspektivniji fudbaler prodat je da bi se umanjila cena klubu koji je spreman za kupovinu, ali i
da bi se servirala osveta Grobarima koji bojkotuju rukovodstvo
A. Jovanović
Ivan Ćurković, Žarko Zečević i Nenad Bjeković shvatili su da su im u Partizanu odbrojani sati, a ne
dani, pa u strahu i košmaru vuku poteze očaj nika. Tako je ekspert za prodaju igrača, generalni se
kretar Zečević odlučio da "utopi" svog trenutno najskupl!eg fudbalera mladog reprezentativca
Simona Vukčevića. Mladi igrač, povremeno i u konkurenciji za najbolji sastav, zvanično ima 19
godina, mada se Crnogorcima nikada sa sigurnošću ne može uzeti krštenica. Većina njih je, po
potrebi, mlađa dve do tri godine. Za Vukčevića su se, ne tako davno, interesovali najveći i finansijs
ki najmoćniji klubovi, a on će završiti u Saturnu. Ne na Marsu, nego u ruskom Saturnu?!

Ekipa koja je u ruskom prvenstvu zauzela 11. mesto kupuje od drugog srpskog kluba najboljeg, ili
najperspektivnijeg, fudbalera?!? Ova vest bi, u neko normalno vreme, bila pošalica za 1. april, neki
novogodišnji skeč, skrivena kamera ... Sada je, na našu veliku žalost, tačna. Ceo transfer pripreman
je dugo, držan je u strogoj tajnosti, sve dok "naivni" Rusi nisu celu stvar obelodanili na svom intern
et sajtu. Toliko o poštovanju poslovnih partnera. Zečević je želeo da prolongira saopštavanje vesti
svojim vernim "grobarima", ali ...
Kako rekoše Rusi, za četvorogodišnji ugovor Simon Vukčević će dobiti 500.000 evra, a Partizan tri
i
po miliona. Naravno, Vukčevića niko ništa nije pitao. On je, onako skromno i skrušeno, rekao da je
zadovoljan i da će Saturn sa njim jurišati na treće mesto u ruskom prvenstvu!?!
Onih 3,5 miliona evra obeštećenja koji sleduju klubu nekako će već između sebe podeliti Zečević i
Ćurković, a možda i Bjeković dobije za sladoled, ali tek na leto, da se sada ne bi prehladio.
Neupućeni bi rekli, pa dobro, klub mora od nečega da živi, ali ...
Tom klubu svojevremeno se pružala prilika da za duplo veće pare unovči mladog fudbalera. Ali nije
. Samo pola godine ranije za Vuk
227
čevića je nuđeno osam miliona evra, ali je ta ponuda glatko odbijena. Zašto onda samo polusezonu
kasnije Partizan pristaje na uslove tamo nekog Saturna ?
Prvi odgovor je da crna trojka želi da uzme koliko bilo para pre nego što bude najurena. Njima,
pokazali su to mnogo puta do sada, nije stalo ni do crnobelih, ni do srpskog fudbala.

Jer Simon Vukčević vrlo lako može da se "izgubi" na proleće, a od toga bi štetu imale dve
reprezentacije. Mlada i seniorska. Pa, nije valjda Vukčević igrajući za nacionalni tim ove jeseni obo
rio
svoju cenu. Pre će biti da Zeka leži u nekoj nepreglednoj i nedodirljivoj šumi. Zna se da su Rusi gla
vni
majstori za sklapanje ugovora koji mogu da se nazovu i "tajni". Možda preko Saturna Zečević i
Ćurković samo prave veći posao, tako što će Vukčeviću Rusija biti samo usputna stanica ka nekom
većem i bogatijem klubu. Sada će deo obeštećenja otći u Partizan, a od sledećeg transfera sve pare ć
e uzeti Zečević i Ćurković.
Postoji još jedna činjenica preko koje se ne može preći. Vrednost kluba čine i ugovori sa igračima i
stručnjacima, tako da će odlaskom Simona automatski pasti i cena Partizana koji samo što nije priva
ti zovan. Čeka se donošenje odgovarajućeg Zakona koji je pripremio Danko Đunić. Zašto bi mladi
fudbaler bio smetnja. odnosno finansijsko opterećenje novim (starim) gazdarna. Ovako, prodali su g
a, uzeli koliko su u ovom trenutku mogli, a pravi berićet očekuje se tek za neku godinu. Zečević i
Ćurković su, narodski rečeno, privatni menadžeri, a Vukčević je njihova roba.
Bilo kako bilo, ode Simon Vukčević da Rusima demonstrira svoj raskošni talenat. Razmišljao je Ze
ka dugo i studiozno. I doneo odluku ovo je osveta "grobarima" za bojkot koji traje.
TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005. Đorđevića nema ko da proda
U našem fudbalu većina igrača koja nešto vredi na tržištu ima lične mentore, odnosno privatne
menadžere koji ih vode kroz život. U Partizanu je problem Nenad Đorđević igrač kog bi odavno pro
dali,
ali koga niko neće. Ne da neće da ga kupi, nego neće da ga proda. On je, još dok je bio u Obiliću do
bio
pratnju pokojnog generalnog sekretara FSJ Branka Bulatovića, kome bi od transfera pripao određen
i
deo kolača. Bata je ubijen, Ceca inertna, a Zečeviću se ne isplati da se bavi poslom od koga nema l
i čne koristi. 228
Čija je ono Zvezda (1) Nesloga u Crvenoj zvezdi oko toga ko će uzeti pare od prodaje kluba

S. Trošić
U rukovodstvirna, bar tako sami sebe nazivaju oni koji brinu o tome kako će se debelo ogrebati od
prodaje našeg najuglednijeg i najtrofejnijeg kluba, kakav je Crvena zvezda bila do skoro, vlada veli
ka nesloga. Niko ni s kim ne komunicira, svako okreće leđa dojučerašnjem partneru. Bura eskalira,
Zvezda ne liči na sebe, jačaju razbijači. Ko su oni, za koga rade.
Nije teško zaključiti zašto čestiti i naivni Dragan Džajić neće više ni za živu glavu da ostane u svom
klubu, u kome je doživeo svašta, od velike slave do prevare i dvoličnosti koja ga je bacila na duže
bolovanje. Ono što treća Zvezdina zvezda povremeno govori za javnost nije ništa u odnosu na ono š
to
stvarno zna, a o čemu nikada, možda, neće progovoriti. Njegov omiljeni klub, koji okuplja armiju
navijača neko prodaje ispod žita. Bez zakona, bez ugovora, bez cene!!! Ali, ko kupuje -
a ko prodaje? Kako naš narod kaže -
ništa nije slučajno. Nije slučajno što se na meti nekih našao izvršni direktor
Zoran Avramović, ni to što su apetiti Aleksandra Boričića nenorrnaIno veliki, ni što mu je cilj da sta
ne na čelo i Fudbalskog kluba. Dobri poznavaoci prilika u velikoj spo

Mito za novinare
Neraskidiva je veza između Boričića i Zorana Avramovića, a ta saradnja najbolje se vidi u prljavim
radnjama kao što je, recimo, podmićivanje novinara. Avramović je poslednja karika, izvršilac nalog
a,
lik kome se alava piskarala klanjaju do zemlje. Javna je tajna da su pojedini na klasičnom platnom
spisku, među njima čak i urednici pojedinih glasila. Recimo, Miodrag Simeunović, urednik SPORT
SKOG
ZURNALA kome se plaćaju letovanja, za njega i familiju, zimovanja, razna druga putovanja, a
Avramović je dobre duše pa daje i za džeparac. Za uzvrat objavljuju se naručeni tekstovi, a
nalagodavci su Boričić i Avramović. Ako vas baš toliko interesuje objavićemo i sa kog računa se ra
de takve transakcije, da sve bude transparentno, da se zna kako se formira javno mnje. 229
rtskoj porodici kakva je Zvezda, znaju da je Avramović pre 15 tak godina došao preko Drine u
Beograd. Neki poznanici su ga prihvatili i doveli u Partizan. Pošto su vešti i pronicljivi ljudi u crno
belom taboru videli kakve su njegove (ne)sposobnosti, nije imao neko uhlebljenje pa je po preporuc
i, zakucao na vrata komšija. Tu je dobio posao i počeo od nule. Tada je rekao: -
Nije važno gde ću raditi i kako se zove klub, najvažnije je da budem tamo gde ima love.
Stalno se predstavljao i svima govorio kako je "dobio radno mjesto u Zvijezdi" ...
Mnogi su ga tada ispravljali nije Zvijezda nego Zvezda. Jedva je shvatio. Ali dugi niz godina iskori
stio
je da prodre do samog vrha u klubu, zaslugama koje niko, ni dan danas ne razume. Ipak, priča o
njemu završava se tamo gde je i počela u Humskoj 1.
Naravno, Avramović ne može sam da proda Zvezdu. Njegov pravi vođa, idejni i finansijski, je Bori
čić, predsednik SD Crvena zvezda (jedna od 17 njegovih funkcija).
Dok ovo bivše veliko društvo propada, dok se guši u dugovima i neisplaćenim platama službenicim
a,
Boričić počinje veliku igru. Povezall je sa Partizanovim čelnicima Zečevićem, Manojlovićem, Periš
ićem,
Soštarom i drugima. Ideja je da se pre donošenja novog zakona o sportu, a i pre razrešenja sukoba
oko predsednika OKSCG, oslobodi teren od Džajinih pristalica i da se sa Avramovićem zauzmu poz
icije
koje donose veliki profit kada na red dođe privatizacija. Sve se radi na tome da grupa na čelu sa
Boričićem (Branko Kovačević sekretar Sportskog saveza Beograda, Milan Tomić direktor Direkcij
e za imovinu, nekadašnji gensek SD Crvena zvezda) preuzme imovinu koja je ogromna.
ARAPI SU NAŠA BRAĆA
Koliko Aleksandar Boričić voli pare i koliko je beskompromisan u situacijama kada je u prilici da u
krade najbolje govori sledeća slika.
Nedavno je u Beogradu boravila odbojkaška selekcija Saudijske Arabije, koja je u naš glavni grad
došla na pripreme. Arapi, šta će jadni, sa sobom poneli i 50.000 dolara kako bi platili hotel "N" i sv
e
šta još treba. Kesa puna keša našla se na stolu, što nije moglo da promakne Boričiću koji se instiktiv
no
našao na pravom mestu. Odmah je izdao nalog da se preko računa Odbojkaškog saveza plate svi
troškovi, a Arabljani su naprasno postali naši najdraži gosti! Pitate se gde je kesa i šta se dogodilo s
e
njom na kraju balade. Ništa, tamo je gde treba, u Boričićevom sefu sa svih 50.000 dolara. Da mu se
nađe, zlu ne trebalo. 230
Izračunali su da će, samo od dogradnje poslovnog prostora na Marakani, staviti u džep 50 miliona
evra. Za početak. Znači uskoro će se Crvena zvezda zvati Crnobela zvezda!!!
Tako će se dogoditi da velika gramziva st interesne crvenocrne grupe dovede do raspada ovog, do
juče, velikog kluba, koji će se teško spasti sudbine koju mu kroji zna se ko.
Kod Srba je omiljena izreka" da komšiji crkne krava". Ovu kravu nema ko da zaštiti.
A gde je u celoj priči Piksi, videćemo uskoro, najkasnije za šest meseci ... 231
TABLOID, broj 44, 30. jun 2005.

Čija je ono Zvezda (2)

Jovan Stanisavljević
Crvena zvezda bi trebalo da 6. jula dobije novog predsednika. Ili bi bar tako trebalo da bude. Za sad
a
jedini kandidat za čelno mesto najtrofejnijeg fudbalskog kolektiva u državi jeste Dragan Stojković
Piksi, koji se već ponaša kao da je zaseo u fotelju. Kako sada stvari stoje njegov protivkandidat mog
ao
bi da bude upravo Dragan Džajić koji očigledno nije rekao poslednju reč i koji je izjavio da nije dao
podršku Stojkoviću. Ključni čovek u igri između Piksija i Džaje jeste generalni sekretar crveno-
belih Miloš Marinković.
Čovek u godinama, ili kako bi se u narod reklo Metuzalem, lukavo je odigrao igru želeći da sebi sač
uva
mesto u klubu, bez obzira ko bude došao na čelo Crvene zvezde. Lakonski je prešaltao izvršnog
direktora Zorana Avramovića, namestivši mu aferu sa Devičanskih ostrva preko svojih novinara koj
e je dobro platio, čime se istovremeno dodvorio Draganu Stojkoviću, ali i Draganu Džajiću.
Tako je iz igre izbacio svog najvećeg rivala Zorana Avramovića, a sebe kao i do sada ostavio da del
uje
iz senke, odnosno iz drugog plana. Ipak, činjenica je da Dragan Džajić sada zna kakve se prljave igr
e
vode za mesto predsednika Crvene zvezde i da iza njih stoji njegova desna ruka Miša Marinković.
Predsednička funkcija nije nimalo beznačajna i sigurno pruža veliku moć, koju samo treba znati
iskoristiti u ovom našem korumpiranom i socijalno poremećenom društvu.
Dragan Stojković se preko sebi poslušnih i novinara koje debelo plaća u javnosti predstavio kao čov
ek
promena i novog vremena. Pitanje je samo koliko novog u Zvezdu Piksi može doneti, kada se njego
v
rad, odnosno nemoć najbolje ilustruje kroz protekle četiri godine provedene na čelu Fudbalskog sav
eza
Srbije i Crne Gore. U javnosti je Stojković predstavljen kao spasitelj i Mesija što je daleko od istine.
Pitanje je samo kakav spas Nišlija može da donese u Ljutice Bogdanana. Nagovestio je Piksi, opet
preko svojih novinarskih satrapa, da će u Crvenu zvezdu doneti bogate sponzore, navodeći japanske
gigante Tojotu i 232
Soni kao glavne finansijere. Malo nerealno, ali u Srbiji se sve valjano prima, a najviše laži i proizvo
ljne
slatkorečive neistine. Koliko je Piksi u dobrim odnosima sa Tojotom najbolje se vidi u FSSCG, gde
su
Japanci umesto novca Savezu poklonili svega devet vozila. Čeka li isto i Crvenu zvezdu, da umesto
budžeta obogati i ovako veliki auto park. Sto se tiče Sanija, tu istine nema. Samoj Tojoti, više se ispl
ati
da ulaže novac u Fiorentinu, koja je trećerazredni klub u Seriji A, nego u posrnulog giganta sa Balk
ana Crvenu zvezdu. Sve ću da promenim, jer tačno znam šta treba da radim -
reče Dragan Stojković pred novinarima, dok je čitao svoj ekspoze i ostade živ.
Da je znao šta treba menjati i gde uvoditi red, učinio bi to dok je bio predsednik FSCG. Ovako je po
sle
neobavljene misije i života izmedju Pariza i Beograda čim mu se ukazala prilika napustio Savez i
ustremio se na Zvezdu. Ostavio je reprezentaciju SCG na cedilu u najvažnijim mečevima koji joj
predstoje. E, tu je Piksi pokazao ko je i šta je. Da ne pominjemo njegovo moćno predsednikovanje,
kada se plavima desio Ažerbejdžan i kada su propušteni SP u Japanu i Južnoj Koreji (2002) i EURO
u
Portugalu (2004). Vruća je tema regularnost u domaćem prvenstvu, na kojem je Piksi dobrano "radi
o" dan i noć ne pomakavši se sa mrtve tačke za sve četiri godine svog mandata.
Ovakav čovek, želi da bude predsednik jedne Crvene zvezde. Već je Piksi preko Miše Marinkovića
krenuo da rehabilituje crvenobele dovođenjem anonimusa iz Rumunije i Argentine, Sandua Jordače
ai
Emanuela De Porasa. Nedostaje mu jedino njegov dobar poznavalac Gurban Gurbanov, centrafor iz
Azerbejdžana.
Piksi nije uopšte bolji od Džaje. Kada se malo dublje sagleda cela slika, možda je i bolje da na čelu
crvenobelih ostane Dragan Džajić, samo da mu ovoga puta desna ruka ne ostane fosil Miloš Marink
ović koji ga je izdao i koji se otvoreno stavio na stranu Dragana Stojkovića.
Kampanja traje do 6. jula, a tada će Zvezdina Skupština odlučiti Stojković ili Džajić.

233 TABLOID, broj 44, 30. jun 2005.

4.3. Unovčavanje političke pozicije

Oni koji ne uspeju da se probij u u mafijaške vrhove, moraju u Srbiji da se zadovolje utešnom
nagradom. To je ulazak u politiku. Ovaj prostor u Srbiji predstavlja čistilište u kojem ako uspete, on
da
možda dobijete i neku od nižih funkcija u mafiji. Ipak, iako niste u dovoljnoj meri uspešni i bavljenj
e
politikom je veoma profitabilno. Pri tome, za zapošljavanje na ovim radnim mestima ne zahteva ni
školu, ni uverenje da ste zdravi, čak nema potrebe ni da dokazujete da ste normalni.
Ako slučajno i imate neku diplomu o verovatno završenoj školi, od vas se očekuje da svojim
ponašanjem demonstrirate totalno nepoznavanje svoje osnovne struke. Ako ste slučajno po zvanju
ekonomista u srpskoj politici, onda ćete svima da nabijate na nos svoju diplomu i pri tome ćete
ispoljavati totainu nepismenost u vezi sa osnovnim ekonomskim pojmovima. Čak ćete po ekonoms
kim
veštinama morati da se nadjete iza nepismenog srpskog domaćina, koji bez kompjutera, računajući
na prste bolje planira i vodi svoju ekonomiju, od vas koji pregovarate sa MMFom.
Da tek vidite šta se dešava sa tzv. pravnicima. U politici najveće domete imaju oni koji pravnu nauk
u doživljavaju kao fatamorganu samo nekima vidljiva, a u suštini nepostojeća. Ukoliko je stepen
nepoznavanja svoje struke dovoljno visok i svima vidljiv, onda se kandidujete da za mafijaške boso
ve radite najpoverljivije zadatke, za koje ćete biti adekvatno nagradjeni. I tako nabedjeni stručnjaci
postaju advokati mafije i pri tom ispoljavaju neverovatan stepen nestručnosti, laicizma, kao i izosta
nak
elementarnog kućnog vaspitanja. Oni vas gledaju u oči i bezočno lažu da bi zadovoljili svoje mento
re i nalogodavce. Ostavljaju utisak ljudi koji su duboko ubedjeni da je narod do te mere glup da ne
primećuje njihov nedostatak obrazpovanja, morala i pameti. Ako i ono malo što znaju nije u funkcij
i
prljavog posla koji rade, tim gore po to malo znanja. Nedostatak znanja se nadoknadjuje teatralnošć
u koja ne ostavlja prostor za sumnju kod gledaoca ovih predstava.
Ako postanete pažljivi slušalac onoga što ove osobe pričaju, posle druge rečenice se pitate da li je
moguće da neko može toliko da potcenjuje vašu inteligenciju i da vas ubedjuje u takve gluposti. Ipa
k,
bavljenje politikom zahteva i trenutačne i potpune transformacije ličnosti koje samo retki mogu da
postignu. U jednom trenutku, kada ste pred mentorima i nalaogodavcima, morate da ste toliko
snishodljivi da ličite na dvorsku ludu mafije, da biste se u sledećem trenutku, kada se nadjete pred
očima naroda, transformisali u neman spremnu da otkida glave ako se to od vas traži. 234
Sigurno se pitate šta je to u biću ovih ljudi što ih privlači u političke vode. To su privilegije o kojim
a
običan čovek samo može da sanja. Povlašćeni ste u svakom pogledu. Moć koju osećate izgleda kao
da
nema granice, bogatstva se sama slivaju u vaše džepove, a položaj na kojem se nalazite od vas popu
t brazilskog plastičnog hirurga stvara neprevazidjenu privlačnost i lepotu.
Politička pozicija vam obezbedjuje i privilegiju da nekontrolisano i nekažnjeno možete da kršite
zakone, u čemu vas štite sve državne institucije. Stičete imunitet na sve sankcije predvidjene
krivičnim zakonom. Drugim rečima za pljačku, otimanje, lopovluk, razbojništva, kradje, prevare,
ubistva, .. garantovano nikome i nikada nećete odgovarati. I to je način da se običnom srbinu objasn
i da zakon važi prevashodno za baba-
sere koje ne izdaju fiskalne račune, iako se zna da se pišanje ne
naplaćuje, A DA SE OD SRANJA NE MOZE PREZIVETI.
Pripadnost partijama u Srbiji, ne treba brkati sa pripadnošću različitim političkim opcijama. U srpsk
oj politici postoji više partija, ali zato samo jedna politčka opcija -
pljačka naroda i države. Podela medju
srpskim političarima može samo da se izvede na one koji bezočno i one koji malo manje pljačkaju.
Podela na pozicione i opozicione opcije u Srbiji u stvari predstavlja podelu na one koji pljačkaju (ili
omogućavaju drugima da pljačkaju) danas i one koji čekaju da dodju na svoj red za pljačku sutra.
Bogatstvo pljačkaških opcija koje svojim članovima nude srpske partije, uslovljava nekontrolisan
ulazak i izlazak. Zbog toga na srpskoj političkoj sceni vlada konfuzija i metež kao u nekom
neosvetljenom podzemnom prolazu u kojem se svi sudaraju sa svima, a najveći broj ne zna baš tačn
o ni iz koje je partije krenuo, ni u koju partiju treba da dodje.
Dobra koja stičete su tolika da sebi možete da obezbedite sve.
Putovanja, luksuz, usluge, školovanje dece, ljubavnike, ljubavnice (svi iskreno zaljubljeni), a naroči
to urednu ali zato obilnu stolicu po glavi stanovnika.

235 Tabloid istražuje malverzacije u Republičkom zavodu za sport

Baki okupirao Košutnjak

Anđelković ima osećaj za svoje prijatelje iz Partizana i Olimpijskog komiteta koji bi takođe da
dele nešto od beogradskog Olimpa Košutnjaka. I oni imaju dugogodišnje planove vezane za
ovu lokaciju u koju su uveli čak i Huana Antonia Samarana bivšeg predsednika MOKa
Jovan Karanović
Kažu pametnome jedna dosta. Ne znamo da li je Zoran Anđelković Baki pametan, ali znamo da je
neke stvari brzo naučio. Samo jednom je nešto rekao o Miri i kod Slobe je pao u najdublju moguću
nemilost iz koje se jedva, ni živ ni mrtav, posle nekoliko godina povratio. I odmah je naučio. Ako sa
m ne brineš o sebi i svojima niko ti neće pomoći. Sa SPS-
ovog dna a posebno nakon šefovog odlaska u Hag, vinuo se u neslućene visine.
Danas pored Narodne skupštine i Vlade Srbije kontroliše još neka dobra, od kojih ćemo se danas
osvrnuti samo na ona minorna sportska, koja predstavljaju neprocenjivo bogatsvo, što mnogi ne
znaju. Baki je još kao ministar omladine i sporta nanišanio kompleks Republičkog zavoda za sport
u
Košutnjaku, smeštenom u najlepšem delu Beograda na prostranstvu od preko 45 hektara. Sa ovom
količinom zelenila oko sebe Baki se ponovo osetio kao u rodnom Varvarinu kojeg pokušava i dan
danas da prenese u glavni grad. Oni koji ga poznaju kažu otišao je iz sela, ali selo nije otišlo iz njeg
a.
Dečački san od nekoliko sopstvenih ari za čuvanje ovaca i uzgajanje kokošaka se materijalizovao u
većem broju hektara no što je ovaj svršeni trgovac mogao i da prebroji. Ali šta da radi sa sportskim
objektima koje je ni kriv ni dužan zatekao na ovom prostranstvu, koji su svojevremeno izgrađeni za
funkcionisanje Jugoslovenskog zavoda za sport vrhunske institucije od prvorazrednog nacionalnog
značaja. On nije mogao da podeli viziju svog prethodnika, vanstranačkog ministra Cvetkovića, koji
je sagledao potrebu da srpski sport dobije naučnu i stručno tehnološku podršku koju je u smutno
samoupravno vreme za malo izgubio. Od dodirnih tačaka sa ministrom Cvetkovićem Baki je
prepoznao samo rezervisanih 38.000.000 dinara (daleke 1998. godine) namenjenih za revi 236
talizaciju Republičkog zavoda za sport (kako se danas zove ova institucija) za koje je zaključio
da je ipak najbolje da ih prebaci na svoju firmu. I naglo se registruje Omladinski kamp
Košutnjak kao nevladina organizacija čiji su osnivači neki Bakiju veoma bliski, poslušni i životno
zavisni ljudi. Zna Baki kao se to radi, ispekao je on zanat na omladinskim organizacijama
janičarskim školama, uz specijalizaciju na Kopaoniku u hotelu Junior.
I tako u neposrednoj blizini ničim zaslužene kuće (poznata "šiptaruša" u diplomatskom naselju u
Košutnjaku), Baki zaposeda Hotel Trim sa pratećim objektima i u sramnom Ugovoru o zakupu na
40 godina prihvata obavezu da šiša travu na uglavnom betoniranoj površini!!! Normalno, 38
inicijalnih miliona, naknadno višestruko umnoženih, vadi iz državnog budžeta i prikazuje kao
ulaganje svoje firme u adaptaciju ruiniranog hotelskog objekta.
Moramo da priznamo bazene u Košutnjaku nije uzeo, ali je na ovom delu zavodske imovine
prikazao svoje organizacione i poslovne kvalitete njegov rođeni sin. Prostora je bilo previše, tako
da su se pored Hotela tu našli i suvišni kvadratni metri i za Geneks sistem, kao i Radio S,
dovoljno mesta za partijske drugove ,kada su se našli u nemilosti nakon oktobarskih događaja
(Karličić, Ćosić, ... ). Bilo je tu mesta i za šefove kabineta, rodbinu, prijatelje, ljubavnice.
Ipak, pogrešićete ako zaključite da je Baki nezajažljiv. Ne, on ima osećaj za svoje prijatelje iz
Partizana i Olimpijskog komiteta koji bi takođe da dele nešto od beogradskog Olimpa
Košutnjaka. I oni imaju dugogodišnje planove vezane za ovu lokaciju u koju su uveli čak i Huana
Antonia Samarana bivšeg predsednika MOKa. Na nagovor Kićanovića, Manojlovića i Perišića, u
trenutku kada su videli samo sebe i nikog više u posedu Zavoda, njegova ekselencija je
napravila donaciju od 1.000.000$ za revitalizaciju prostora u koji je ova grupa naumila da uđe.
Od ogromne sume kroz Zavod je opran manji deo, a da se pri tom u ovoj kući zadržala samo
simbolična količina opreme nabavljena pod dirigentskom palicom Nebojše Ilića. Od navodno
nabavljenih 15 instrumenata za testiranje sportista, u

237
radu Zavoda se koriste samo dva. Dalja sudbina najvećeg dela donacije penzionisanog
predsednika MOKa je krajnje izvesna. Kada istražni organi budu završili svoj posao videće se
gde je novac završio u džepovima sportske mafije, koja je u proteklom periodu postajala sve
bogatija i bogatija.
Kada je Baki bio ubeđen da će biti nedodirljiv u tzv. nevladinoj organizaciji, na mesto
predsednika Upravrnog odbora Zavoda, Vlada Republike Srbije je imenovala dr Nebojšu Čovića.
Površni poznavaoci političke scene u Srbiji su bili spremni da se zakunu da će Čović, zaokupljen
važnijim brigama, da se pomiri sa zatečenim stapjem. Ali, novi predesnik DO Zavoda je uspeo
da postavi Mihajla Švraku za direktora i naredio istražite i prijavite sve nepravilnosti u radu
Zavoda na koje naiđete. Na sramežljivo poluizgovoreno pitanje -
a šta ako negde naiđemo predsedniče i na Vas, odgovor je bio nedvosmislen -
podnesite i protiv mene prijavu.
Od mnogobrojnih nezakonitosti, zloupotreba i pljački koje sankcioniše Krivični zakon, u radu
Zavoda nije se naišlo samo na slučajeve ubistva (za sada). Nije bilo lako Mihajlu Švraki,
poznatom atletskom i košarkaškom stručnjaku, treneru Dragutina Topića i dugogodišnjem
kondicionom treneru, da se snađe u šumi propisa i prašumi pljački i razbojništava.
Ipak, uz pomoć eksperata koje je angažovao uspeo je da rekonstruiše događanja nakon čega
su podnošene prijave i pokretani sudski postupci. Prvo sa čime su se novi organi Zavoda susreli
je bila bulumenta zakupaca poslovnog prostora koji su pod simboličnim, a svakako smešnim
uslovima koristili Zavodska dobra. Prvi na ovoj listi srama je bio Baki Anđelković, odnosno nje
govo čedo OSK Košutnjak, protiv kojeg su podignute dve tužbe za

Čović je naredio: Istražite i prijavite sve nepravilnosti u radu Zavoda na koje naiđete. Na
sramežljivo poluizgovoreno pitanje a šta ako negde naiđemo i na Vas, odgovor je bio
nedvosmislen podnesite i protiv mene prijavu 238
poništavanje štetnog ugovora po Zavod i za naknadu štete prouzrokovane zloupotrebom. Nakon
Bakija su sledili likovi koji su izvirivali iz šinjela SPSa i JULa kao i oni koji su direktno davali
papirnate "infuzije" prethodnom predsedniku UO Goranu Perčeviću i direktoru Tomislavu
Obradoviću. Na desetak hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora Zavoda su ovi likovi
koristili uz smešno malu nadoknadu, često i u naturi.
Ali ne lezi vraže. Iako je dr Nebojša Čović bio više nego jasan i uprkos naporima direktora
Švrake i nespornim sposobnostima eksperata koje je angažovao, zahvaljujući "ažurnosti" i
"ekspeditivnosti" istražnih i pravosudnih organa, pod nevidljivom zaštitom pre svučenih SPS
ovaca i JULovaca svi ovi pokušaji su razvodnjavani i opstruirani.
Tako npr. tužba protiv OSK Košutnjak kojeg tuži Republika Srbija javni pravobranilac i
Republički zavod za sport, podneta sredinom 2003. godine, još nije došla na dnevni red suda.
Pošto je Čović poznat kao beskompromisan i agilan čovek, pretila je objektivna opasnost da se
pokrenuti procesi ubrzaju i završe na štetu kriminalaca i mafijaša, a u korist države i srpskog
sporta, što ova lica nisu mogla nikako da dozvole.
I po već oprobanom receptu, neinformisanom premijeru su najbliži saradnici pravovremeno
dodali upotrebljivu loptu, tako da ovome nije ostalo ništa drugo nego ga poentira smeni
Nebojšu Čovića i sa mesta predsednika Upravnog odbora Republičkog zavoda za sport, kako bi
ga na taj način, pored političkog i javnog, izopštio barem deimično i iz sportskog života. Što je
sigurno sigurno je. Šta tu Čović ima da traži kada su u pitanju koalicioni partneri? 239
TABLOID, broj 54, 8. septembar 2005.
Republički zavod za sport mesto za pranje para ili lično bogaćenje nezajažljivih pojedinaca
članova sportske mafije

Pamet ne stanuje ovde samo lopovi

Odnos republičke vlade prema Zavodu ilustruje i podatak da Uprava za sport pritiska Zavod
da prihvati troškove koji nemaju veze sa ovom kućom.
Bez odobrenja Zavoda Uprava godišnje koristi četiri miliona dinara namenjenih ovoj instituciji za
sopstvene potrebe
J. Karanović A. Jovanović
Republički zavod za sport trebalo bi da je institucija od nacionalnog značaja za ovu zemlju, ali on je
pretvoren u rudnik zlata za sve one koji od ove kuće mogu još uvek da otkinu bar parče zemlje.
Zavodu ne srne da se poveri više nijedan iole značajniji posao, ne srne zakon da se poštuje, jer
kada bi u ovoj zemlji bilo zakona i pravde, mnogi zaposleni u Zavodu već bi završili iza rešetaka.
Ovako, bolje je Zavod ignorisati, držati ga u stanju kome ili kliničke smrti i tek povremeno mu
davati dašak života.
Primera radi, na spisku putnika za Atinu, gde su prošle godine održane Olimpijske igre, nije bilo
mesta za bilo koga iz Republičkog zavoda za sport, jer šta će oni tamo, kad nam sport već umire!!!
Inače, na predolimpijskom skupu vrhunskih sportskih stručnjaka našlo se više od hiljadu naučnika
iz celog sveta. Našima ne treba da se usavršavaju, jer smo mi sve već naučili pre 30 godina.
Naime, tada je nauka, bar kada je reč o sportu, umrla na ovim prostorima, a rezultati koje naši
sportisti postižu u pojedinačnoj konkurenciji gimnastici, plivanju, atletici ... slikovito govore u
prilog ovoj gorkoj istini. Gimnastiku nemamo, ako se izuzmu izolovani podvizi Snežane Lakićević
Stojačić, koja pravi špagu gde god stigne i skače sa jednog na drugog rasplodnog konja sa
hvataljkom. 240
Ona je naša gimnastička dika, a ostaće upamćena kao predsednik Saveza koji je ugasio svoj
sport!!!
O atletici smo dosta pisali, upozoravali na podvige Ivice Matijevića i Dejana Nikolića, ali uzalud. O
ni
i dalje vode ovaj bazični sport i na odličnom su putu da svojim stručnim radom unište i ono malo
talenata. "Košuta sa Đetinje", Olivera Jeftić posle 6. mesta na Igrama u Atini bačena je u nemilost.
O njoj više niko ne vodi računa, prepuštena je sama sebi, a tako joj i treba. Više nema stipendiju
koju su joj bezdušno uzimali Đorđe Perišić i Predrag Manojlović, a kada nije krava muzara, onda
nije nikome ni potrebna. Shvatio je to i njen mentor Slavko Kuzmanović, ali kasno. Usta su mu
zatvarali sićom, sada je shvatio da je bio samo upotrebljena i bačena maramica. Olivera je mogla,
ali nije, uzeti strano državljanstvo, a kako je izvisila na više strana, ostaje joj samo da stegne zube
i osvetnički se vrati na stazu.
Kada je reč o plivanju, niko od naših se još nije udavio u bazenu, ali odlično, za razliku od
takmičara, pliva Siniša Krajčinović, koji ima nekoliko funkcija, ali nijednu ne obavlja kako treba.
"Sandrin mali" se povukao, abdicirao iz Sportskog saveza Srbije, samo je pitanje trenutka kada će
ga poslati tamo gde mu je imesto što dalje od sporta.
Vratimo se Zavodu. Njegov prostor davan je u zakup protivzakonito, a po ceni koja je bila i
desetostruko niža od realne. Ugovori su sklapani bez konkursa, po privatnim linijama, pa je tako
legendarni varvarinski trgovac, zlo da bude veće, nekadašnji faktor odlučivanja u sportu, teško je
napisati ministar Zoran Baki Anđelković, prosto legalno uzurpirao hotel sa paviljonima i desetak
hektara zemlje u Košutnjaku. Ugovor je sklopljen na 40 godina, a on je preuzeo na sebe tu za
njega prijatnu dužnost da opere i potroši zavodskih 38
Plaćaju i mrtve
Jedan od načina pljačkanja Zavoda je isplaćivanje plata ljudima koji nisu bili u radnom odnosu.
Pojedinima je isplaćivan lični dohodak i u tri puta manjem iznosu od prikazanog u zvaničnom
obrascu. A pravi biser je isplata zarade radniku koji je preminuo, i to nekoliko meseci nakon toga.
Na neplaćenom odsustvu radnik dobija platu pune dve godine. Zato i ne čudi da su spaljeni svi
platni spiskovi od 1992. do 2003. godine, do dolaska Mihajla Švrake na čelo Zavoda. Pojedini su u
isto vreme bili na različitim službenim putevima, a preko omladinske zadruge pravljeni su enormni
troškovi angažovanjem bespotrebno velikog broja radnika. Ima se može se kaže naš narod!
241
miliona dinara (bilo je to 1998. godina). Te pare Baki je dezinfikovao kroz svoje privatne firme, a d
a ironija bude veća, ugovorom je preuzeo obavezu da 40 godina uredno i predano šiša travu ispred
upravne zgrade!!!
Stan koji je izgradio "Caričin grad" i koji je koštao 1.300.000 dinara kupljen je za 2.695.000 dinara
preko privatnog računa u
Jugobanci sa kojeg je radnik Zavoda podizao gotovinu. Taj isti stan kasnije je otkupio treći radnik
Zavoda za samo 116.000 dinara. Ko je ovde lud, a ko lopov??? Firrna "Caričin grad" bila je
privilegovana, skoro pretplaćena na saradnju sa Zavodom. Ona je sklapala fiktivne poslove sa
poslodavcem i debelo naplaćivala, a glavnu korist imao je direktor Zavoda. Većina dokumentacije
vezana za ove lopovske poslove je spaljena, ali vatra nije baš sve uspela da proguta.
Da bi se rešili stambeni problemi pojedinih
radnika Zavod je kupio kuću u Vrčinu, koja se sastojala od temelja i jednog zida, a trebalo je da se
završi od kredita podignutog u Komercijalnoj banci. Sve je ovo isposlovao Tomislav Obradović,
direktor Zavoda, a pare od kredita su nestale u stilu magije Dejvida Koperfilda. Kredit se uredno
otplaćuje, kuća nije završena, a celu ujdurmu, saznaje naš list, ispituje policija.
Rukovodstvo Zavoda tesno je sarađivalo sa građevinskim firmama koje su bespogo

Greju se po džepovima
Kada je reč o energentima, prethodni direktor Tomislav Obradović (visoki funkcioner SPSa,
pomoćnik ministra za omladinu i sport u Miloševićevoj vladi) pravi je šaljivdžija. Za grejanje je po
trebno 60 do 70 tona mazuta u sezoni, a Obradović je u sezoni 2001/2002. godina kupio ukupno
skoro 200 tona (tačnije 199.520 kilograma). Te zime Zavod se nije grejao, čak su popucali i radi
jatori, a u rezervoarima nije pronađen ni gram goriva?!? Prema validnim podacima, 200 tona
mazuta smešteno je u rezervoare koji mogu da prime najviše 120 tona, a ostatak su, verovatno, ra
dnici Zavoda čuvali u džepovima?! 242
vorno prale veliki novac naduvavajući raznorazne fakture za usluge. Firma "Grolit" , inače po
znati poslovni saradnik sportske mafije u Olimpijskom komitetu SCG (mračna grupa na čelu sa
Predragom Manojlovićem i Đorđem Perišićem), nekvalitetno urađen posao naplaćuje u iznosu
preko šest
miliona dinara, iako veštak tvrdi da vrednost izvedenih radova ne može ni pomoću trikova da
košta više od tri miliona. Pitate gde je razlika? U smrdljivim stomacima i džepovima onih koji su
sport i zemlju doveli dov propasti. A šta reći za poslovnu saradnju sa firmom "Domis" iz Čačka,
koja prima 100 odsto avans u iznosu od 1.116.000.00 a za uzvrat ni posle više godina nikakav
posao nije urađen. Ne treba pominjati činjenicu da je ovaj respektabilni poslovni partner
angažovan na predlog Uprave za sport, sa kojom je začuđujuće dobro i dugo poslovao.
Posebna priča su bazeni Zavoda koji su otvoreni devedesetak dana u letnjoj sezoni. Radnici koji
su radili na prodaji karata tvrde da su za jedan sunčan letnji dan prodavali preko 10. 000
ulaznica. Na račun Zavoda uplaćivan pazar u periodu 20002002. bio je manji od prihoda
ostvarenog za samo tri dobro posećena dana?!? Očevici tvrde da je pazar sa blagajne bazena
nošen direktoru u poluprozirnim najlonkesama, direktno u njegov stan!
Kada su na čelo ove institucije došli Nebojša Čović i Mihajlo Švraka, želeli su da ovaj lopovski
lanac prekinu, otkinu bar kariku, ali su u tim nastojanjima imali žestok otpor. Čović je za sada
otpao. Iznenađuje da je i ovako dugo bio tolerisan od strane "legalističke" vlade u borbi protiv
zatečenog kriminala. Izgleda da i u ovom slučaju Vlada, koja inače pati od sindroma "hronične
neobaveštenosti", nije znala s kim ima posla. Otkrivanje i informisanje javnosti o stepenu
kriminalizacije i licima uključenim u čerupanje Republičkog zavoda za sport, zaista ne može da
se oprosti. Čović, koji je selu priču pomenuo, već je smenjen i za kaznu pušten niz vodu. Šta li
čeka tek Švraku? Iskreno treba biti zabrinut za sudbinu ovog sportskog stručnjaka, koji je imao
hrabrosti da beskompromisno realizuje odluke Upravnog odbora. Pošto bi njegovo smenjivanje
moglo biti "pogre
243
šno" protumačeno, trebalo bi da se pripazi kako prelazi preko pešačkog prelaza, ili kako se kreće
ulicom nikad se ne zna vozači džipova znaju da budu nekontrolisani.
Odnos republičke vlade prema Zavodu ilustruje i podatak da Uprava za sport pritiska Zavod da
prihvati troškove koji nemaju veze sa ovom kućom. Bez odobrenja Zavoda Uprava godišnje koristi
četiri miliona dinara namenjenih ovoj instituciji za sopstvene potrebe.
Kada je posle 10 godina izvršen popis opreme u Zavodu, ispostavilo se da 1.200 stavki, među
kojima su izuzetno skupi instrumenti i medicinska oprema namenjeni za testiranje sportista, nije
nađena. Ne može da se uđe u trag mobilnim telefonima nabavljenih u vreme kada su ovi aparati bili
cenjeni kao statusni simbol, a reč je o preko 100 mobilnih telefona. Inače, nijedan istraživač Zavoda
nije dobio ovu spravu. Mora da je direktor Obradović šakom i kapom čašćavao svoje SPS kolege,
komšije, švalerke ...
Očigledno je bio cilj da se Zavod prikaže kao veliki potrošač koji ne doprinosi sistemu sporta i da g
a kao takvog treba likvidirati. Naravno, posle likvidacije, ili na samom kraju bitisanja, greh je ne
opljačkati imovinu ove institucije kojom smo se ponosili toliki broj godina, nekada. Jedini koji je
jasno sagledao značaj Zavoda bio je Vladimir Cvetković zahvaljujući kome je Zavod i transformisa
n donošenjem Zakona o sportu 1996. godine.
Cvetković je tada rezervisao u budžetu i pozamašnu sumu novca namenjenu revitalizaciji ove kuće.
Nažalost, u rekonstrukciji vlade Mirko Marjanović je shvatio da mu u ministarskim foteljama nisu
potrebne vanstranačke ličnosti, među koje je spadao Vladimir Cvetković. Sa Cvetkovićem niz vodu
je otišao i novac namenjen sanaciji Zavoda. Pare su otišle u smeru firmi koje su okupirale značajan
zavodski prostor, a među glavne grobare ove kuće ubraja se i Zoran Anđelković. Sa veštinom kojo
m se frlja sa padeži, rodovi i brojevi, pristupio je besprizornom rastakanju Zavoda, krađi njegove
imovine, pri tom ostvarujući svoj davnašnji seljački san, o kome smo već pisali. Ono što je najgore,
Baki i dalje jaše pored ostalog i ovu kuću, sada izvirujući ispod šinjela svog novog tate Voje
Koštunice, sa kojim odlično trguje u vladi. Zna Baki, inače vrlo blizak sportskoj mafiji lociranoj u
Olimpijskom komitetu i Partizanu, da je on taj jezičak na vagi koji može da pretegne, pa koristi
priliku da što više zakine na kantaru, što mu kao varvarinskom trgovčiću ne pada teško. Zavod je
samo usputna, kolateralna šteta, a naš sport umirući bolesnik. Da je ovoj zemlji više takvih kao što
je Baki, pa da propadnemo što pre!!! Bolje užasan kraj nego užas bez kraja.
TABLOID, broj 56, 22. septembar 2005. 244
Vređanje poreskih obveznika: Kako gradski sekretar Nebojša ilić voza veslački. klub

U se, za se, na se i poda se

Poreski obveznici u Beogradu plaćaju razne namete.
Njihov novac nemilice troše ljudi koje je gradonačelnik Nenad Bogdanović imenovao za članove
svoje vlade.
Oni zaista nama i vladaju. Niko živ u Beogradu ne zna na koji se način troše pare poreskih
obveznika
Milica Grabež
Priča koja sledi pokazuje koliko je grabljivica beogradski gradonačelnik Nenad Bogdanović uveo u
vlast nad gradom i na koje nas sve načine perfidno pelješe.
U Bogdanovićevoj gradskoj vladi za sekretara za sport imenovan je gospodin Nebojša Ilić. U budže
tu
grada Beograda za sport je odvojena pozamašna svota novca. Građani su puki siromasi, ali u budžet
se slije mnogo, mnogo novca, koji gradski oci nemilice troše na se, za se, u se i poda se.
A pljačkaju nas na vulgaran način.
Gradski sekretar Ilić ovlašćen je da sa računa svog Sekretarijata novac prosleđuje sportskim
savezima Beograda, a oni, opet, sportskim klubovima.
Za vreme mandata gospodina Nebojše Ilića novac uglavnom dobijaju mali klubovi. Gospodin Ilić je
čovek nekadašnjeg veslačkog asa Danka Đunića, i zato veslačkim klubovima ide najviše para. Bud
ući
da je gospodin Danko Đunić predsednik Sportskog društva Partizan, i njegovog veslačkog kluba,
onda ovom klubu gradski sekretar daje i najviše novca. Pola njima, pola sebi daje.
Kako sve to ide, pokazuje i sledeći primer. Gradski Sekretar je 8. novembra ove godine prodao
Veslačkom klubu Partizan svoje polovno vozilo "Iandrover renge rover" registarskog broja BG 125
587, za kataloški iznos od 559.343,00. Ugovor je overen, a kod Uprave za javne prihode opštine
Čukarica plaćen je porez u iznosu od 14 hiljada dinara.
Ali, sekretar ume da zaobilazi zakon. Aneksom ugovora predviđeno je da Veslački klub Partizan
gradskom sekretaru sukcesivno isplati iznos od 12.500 evra, udinarskoj protivvrednosti. Dakle,
vrednos

245
ti dvostruko većoj od stvarne vrednosti džipa gospodina Ilića! Na preostali deo gospodin Ilić neće
platiti porez. Šta će, međutim, veslačkom klubu polovno vozilo, koje kupuje od svog finansijera -
gradskog
sekretara za sport? Odgovor, naravno, nije teško pogoditi. Veslački klub Partizan kupuje džip kako
bi mogao da ga pokloni gradskom sekretaru za sport. Džip mnogo troši, i sada ga sekretar ponovo
vozi kao svoj, ali, ovoga puta, gorivo, koje je skupo, plaća Veslački klub Partizan. A računi, bogami
,
pristižu. Za mesec dana, koliko je njegov džip ponovo u njegovom posedu, gospodin Nebojša Ilić je
potrošio pekoliko desetina hiljada dinara!
U Poreskoj upravi opštine Čukarica potvrdili su nam da su na overen ugovor naplatili propisani izno
s na ime poreza, koji smo na

Sledi provera
Kolika je zaista snaga i uticaj gospodina Ilića? Proverićemo. Tabloid će drugom opštinskom javnom
tužiocu u Beogradu Snežani Bogdanović podneti krivičnu prijavu protiv gospodina Nebojše Ilića.
Obavestićemo vas kako će se tužilac na sve načine dovijati da izvrda gonjenje g. Ilića. Napisaćemo
učtivo pismo gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću da nas obavesti da li podržava malverzacije član
a
svoje gradske vlade. Uveravamo čitaoce da na to pismo nećemo dobiti odgovor. Gradonačelnik ima
da slegne ramenima. Za njega je reč o sitnoj pari, jer članovi njegove vlade kradu na desetine
hiljada evra mesečno. Zgrću ih na nameštenim tenderima, na aktivnostima koje upražnjava i
gospodin Nebojša Ilić. 246
veli, navodeći da u podnetom ugovoru ništa nije bilo ni sporno ni sumnjivo. Uputili su nas da se, ak
o je tačna tvrdnja da postoji aneks ugovora, obratimo Drugom opštinskom javnom tužilaštvu.
U Veslačkom klubu Partizan su prvo odlučno demantovali da im je gradski sekretar za sport uvalio
svoj polovni džip i da mu plaćaju benzin. Kada smo im saopštili detalje ugovora, onda nisu isključil
i
mogućnost da se tako nešto i desilo, ali su nas zamolili za razumevanje, jer je gospodin Ilić sujetan
i moćan čovek, da mu niko ništa ne može, i da će klub imati velike probleme ako se slučaj obe
lodani.
Gradski sekretar za sport Nebojša Ilić spada u vrhove sportske mafije. Produžena je ruka Danka
Đunića, genija za visoki kriminal.
Kom normalnom i iole moralnom funkcioneru bi uopšte palo na pamet da za dvostruko veću sumu
proda svoj džip klubu kome daje pare, a potom nastavi da vozi džip i od kluba naplaćuje gorivo?!
U svakoj pravnoj državi, kada se otkrije ovakva zloupotreba, funkcioner bi, bez obzira na svoj
položaj, odmah bio uhapšen, a oglasio bi se i gradonačelnik, u najgorem slučaju javnim izvinjenjem
poreskim obveznicima,
U našoj nesrećnoj zemlji tipovi poput g. Ilića napredovaće u službi. Crna ruko, gde si?
247 TABLOID, broj 67, 8. decembar 2005.
SNEZANA LAKICEVIC STOJAČIC IZMEĐU
POLITIKE I SPORTA, U KORIST LIČNIH INTERESA

DAMA NA KONJIMA S HVATALJKAMA

J. karanović
Retke su žene kao što je Sneška Lakićević. Izuzetno talentovana da sve čime može da raspolaže
stavi u funkciju ličnih interesa. Za sada je sve probala i uspela usponi i promene strategije ka kori
stoljubijem, političke stranke, poslove, funkcije, sve samo do Sada nije promenila muža! A i što bi
kad sama kaže: "NISAM KUćNA POMO
ĆNICA MUŽU ... on i ja smo oboje suviše jake ličnosti da bi
jedno od nas dvoje opsluživalo ono drugo. Ne hvatam se krpe i varjače. Tu je naša domaćica Milja
koja brine o svima nama ... "

Tako istaknuta funkcionerka vojvođanske politike i sporta ima vremena da se bavi onim što najviše
voli. Često putuje po zemlji i inostranstvu, uvek o nečijem trošku, uz odgovarajuće naknade, bira
društvo s kim će delovati politički, sportski i privatno. Uvek je usmerena ka moćnim muškarcima,
pošto jače, a i izdržljivije ličnosti od nje među ženama nema kako sama voli da ističe.
Posle naglog i privatnog prelaska u Demokratsku stranku, Snežana nalazi put i način da opet dospe
medju vrhunske muškarce. Postaje član Resornog odbora za sport Glavnog odbora, pošto je 20. ju

Novogodišnji poklon
Prvi dan u godini svi slave, razumljivo, na poznati način. Dele se pokloni, poljupci, slavi se, kako k
o
može. Na dan 1. januara 1965. stigao je vredan dar srpskom sportu i politici: Rodjena je Snežana.
Taj dan slavi u njenoj porodici, ali pokloni stižu i sa drugih, njoj posebno dragih strana, i to što je
starija sve više. Hvala Bogu ona ima dosta obožavalaca. S nekima je u poslovnim kontaktima, sa
drugima u nešto bližim političkim, ili sportskim, a sa mnogima u veoma bliskim odnosima. To je ča
st i pravo savremene poslovne žene slobodnih nazora. 248
la 2004. potpisala pristupnicu u u sedištu Stranke u Krunskoj, Dakle, njena odlučnost dolazi do
izražaja, efikasno deluje ka novim vrhovima.
Da se što pre uklopi u amosferu i program DS pomaže joj Aleksandar Vlahović, visoki
funkcioner stranke, sjajan ekonomista i vešt učesnik finansijskih tokova, čime je zadobio i
poverenje organizovane grupe vlastodržaca i glavnih korisnika miliona evra koji se obrću pod
kontrolom poznatih ličnosti sa "praznim novčanicima" kao što je z. Zečević, a zatim i P.
Manojlović, Đ. Perišic, A. Boričić, R. Armenulić, 1. Ćurković .... Uz Vlahovića, Snežana je,
dakle, opet tamo gde ima love, a samim tim može se doći i do uticaja i u stranci i u sportu. A
može se doći i do drugih zadovoljstava, koja često nedostaju poslovnoj ženi kao što je
Snežana. Naravno, ne treba verovati masovnim pričama o njenom slatkom životu, kakav, u
stvari, zaslužuje i krasi jednu ženu, sa tako visokim mišljenjem o vlastitom izgledu da
garderobom i to ale tom skreće pažnju pohot1jivim muškarcima. Po mišljenju mnogih, a kako
je bilo objavljeno i u štampi Snežana je nezvanično proglašena za najelegantniju ženu na
političkoj sceni ne samo Vojvodine, nego i šire. 249

Snežanina sportska biografija

Kao bolešljivo dete u porodici, mršavo i bledunjavo, još u Zrenjininu gde je rođena otac
Vuksan je kao šestogodišnju devojčicu odveo u gimnastički klub. Pokušala je da vežba, ali nije
išlo. Moja najveća greška je što sam izabrala sport za koji nemam fizičke predispozicije. Već u I5-
oj godini izrasla sam previše, tako da nisam mogla da koristim gimnastičke sprave, predviđene
za takmičarke nižeg rasta. Zato sam prestala da treniram kaže Snežana.

Tako je njena omiljena gimnastička sprava konj sa hvataljkama ostala bez jednog
nedorečenog ineiskazanog obožavaoca. Međutim, te sprave sa HVATALJKAMA Snežana nikada
nije ispuštala iz ruku. Primenjuje skokove na konje redovno i uspešno kako u politici, tako i u
sportu. Ima ih više i moglo bi se po tome osnovati i posebno gimnastičko društvo! Inače, sa
gimnastikom nikada nije prekidala aktivnosti. Kako sama kaže, u Sokolskom domu radila je SVE -
bila je sekretarica, blagajnica, krpila strunjače, čistila salu, ... , a postala je u
međuvremenu i međunarodni sudija. Tako je dogurala do zvučne titule i zvanja predsednice
Gimnastičkog saveza SCG. OtprIlike to vam je kao da je čuveni čika Aca, ekonom u FK
"Crvena zvezda" postao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, još pre Miljana Miljanića.
Tako "impozantna" sportska karijera kulminirala je ulaskom i u međunarodne saveze,
organizacije, postala je prvi "čovek" vojvođanskog

250
sporta! U delu naše zemlje koji je, možda dao najviše sportskih asova minulih decenija od Branisla
va
Simića, Vujadina Boškova, Zvonka Vujina, do braće Grbić, Dule Meštera i mnogih drugih sportskih
le gendi.
Ali, eto, ambiciozna Snežana je dospela na vrh pokrajinskog sporta, a tu vedri i oblači. No, to nije
dovoljno. Njene ambicije dovele su je i do uloge potpredsednice Olimpijskog komiteta Srbije i Crge
Gore i predsednice Komisije za statutarnopravna pitanja. Sa tog "pijedestala" Snežana deluje
organizovano sa već uveliko poznatim nosiocima vlasti i funkcija u našem sportu. Kao pravnik, ona
više
koristi svoj "šarm", svoju figuru, svoje oblačenje /0 svlačenju nije pristojno govoriti/, nego poznava
nje pravnih instituta i propisa. Jer, tumačenjem nekih akata u Statutu OK, pa i Povelji MOK-
a učinila je me
dveđu uslugu onima za koje radi, što će se jasno i javno videti narednih dana. Skupštinu, predsedniš
tvo
i Komisiju na čijem je čelu, dovela je u zabludu, samo zato što je pojedine odredbe ovih dokumenat
a tumačila tako da zadovolji apetite i želje njenih nalogodavaca.
U svet pravnih paragrafa uveo je njen otac, inače najpre okružni tužilac u Zrenjaninu, a zatim profes
or
Pravnog Fakulteta u Novom Sadu. Ugledan i stručan pravnik, vredan poštovanja, kako izgleda, nije
uspeo da svoju ćerku dovoljno poduči tajnama tumačenja propisa, pa se ona, nesmotreno, izložila
kritici i protestima nekih pravnika članova Advokatske komore ...

Snežana ljubitelj Mediterana

Kao delegat Olimpijskog komiteta Snežana je boravila i u Barseloni u novembru 2003. godine, na
Olimpijskom forumu posvećenom borbi protiv dopinga, kao šef delegacije. Koliko je ona stručnjak
za korišćenje nedozvoljenih stimulativnlh sredstava -
nije poznato. Do tada, pa ni kasnije, nije se više
pojavila kao ekspert za drogu i doping u sportu. Ali, tako ona počinje da osvaja Mediteran. U funkci
ji
člana rukovodstva naše ekspedicije bila je na Mediteranskim igrama u Tunisu, pre četiri godine. Tad
a je
bila zajedno sa svojim prijateljem i stranačkim kolegom iz GSS Goranom Svilanovićem. Prema
rasporedu, trebalo je da u ovoj egzotičnoj zemlji ostane sedam dana. Ona je produžila boravak za jo
š toliko -
ukupno dve nedelje. Lep godišnji odmor, sunčanje i nega svoga tela i imidža najprivlačnije žene
sporta i politike Srbije ...
Slično je bilo i u Atini prošle godine. Veliki broj članova Olimpijskog komiteta bio je na spisku za
boravak u glavnom gradu Grčke. Po rasporedu išli su skoro svi pa neka košta šta košta! Snežana je
tako trebalo da boravi u Marusiju sedam dana. Ali, uspela je da produži još za sedam. Samo, ovog
puta nije bio Goran Svilanović u 251
njenom društvu, već neke druge vidjene i uticajne ličnosti, među kojima posebnu ulogu igra
Aleksandar Vlahović. Političke ambicije Snežane LakićevićStojačić
Ocenivši da su njene sposobnosti veće i prevazilaze malu stranku GSS, Snežana po kratkom postup
ku
prelazi u Demokratsku stranku, kako je već poznato. Ovaj njen iznenadni postupak okarakterisala je
Nataša Mićić: Pojedinačni potez karijeristkinje Snežane Lakićević-
Stojačić pokazuje da ona samo razmišlja o tome kako dalje da napreduje. Bivši funkcioner GSS-
a i jedna od vodećih ličnosti Inđije Goran Ješić je rekao: -
Uveren sam da bi Snežana prešla i u radikale, kad bi od toga imala koristi...
Nema razloga da se ne veruje onima koji dobro poznaju političke staze i htenja Snežane Lakićević
Stojačić. Zaista, sa takvima kao što je ona ništa nije nemoguće. Iznenađenja su isključena ...
252 TABLOID, broj 45, 7. jUl 2005.
5. MAFIJAŠKO ORGANIZOVANJE I FUNKCIONISANJE
Istorijski koreni mafije se vezuju za potrebu da se postojeći sistem i pravila prilagode svojim potreb
ama
i ciljevima. Osnova delovanja mafije je borba za svoje interese, tako da je prirodni model organizaci
je vojna struktura. To podrazumeva krutu hijerarhiju u kojoj se nepogrešivo zna ko naredjuje, a ko
izvršava naredbe. Ko je general, ko je oficir, a ko vojnik. Ciljevi mafijaške borbe su isti kao i u drug
im
ratovima kojima obiluje ljudska istorija. To je osvajanje od materijalnih dobara, teritorije, ljudi, pa d
o osvajanja čitavih država.
U ostvarivanju svojih ciljeva mafija se sudara sa pisanim i nepisanim pravilima, ljudima, organizaci
jama
i institucijama. Pisana pravila ne poštuje, a nepisana vrlo brzo menja. Pišu svoje zakone. Postavlja
svoje ljude, a nepodobne eliminiše i po potrebi likvidira. Organizacije razbija, a institucije ili gasi ili
stavlja pod svoju kontrolu. Ovo delovanje ima potpono satanistička obeležja od kojih se kao
najupečatljivije pojavljuje pretvaranje svega što se dotakne u svoju suprotnost. Domovi zdravlja
postaju domovi bolesti, Ministarstvo pravde postaje Ministarstvo nepravde, Vlada postaje dečije
obdanište, Narodna skupština sve više liči na vašarište, stočnu pijacu ili brod ludaka. Pravosudje je
krivosudje, a istražni organi su službe za zataškavanje. Zdravstveni fond postaje institucija za
egzekuciju bolesnih, a penzioni se nezadrživo pretvara u državnu služba za eutanaziju onemoćalih.
Mafija je kao maligno obolenje metastaziralo u svim delovima srpskog društva i države. Dokazani i
medjunarodno poznati srpski mafijaški bosovi su odlučili da nakon drugih oblasti preuzmu i jedini
med junarodno prepoznatljiv srpski proizvod -
srpski sport. Teška maligna bolest je do te mere zahvatila
srpsko društvo, da se pohod na sport vrši bez maski i prevara. Najotvorenije moguće se krše zakoni,
uništavaju institucije, sklanjaju i likvidiraju ljudi i zamenjuju dokazanim kriminalcima, a sve to uz
aktivno učestvovanje ili barem blagoslov državnih organa i korumpiranih političara. Jednom rečju,
stvoreni su sistemski predu slovi za nesmetan i ničim ograničen razvoj mafije.
Ako se na ovom zločinačkom putu negde i spotaknu, ili im se ispreči neka prepreka, ništa zato. Tu s
u
njihovi članovi (ili korumpirani političari), na naj odgovornijim državnim funkcijama, tu su čitave
253
korumpirane institucije, kao što istražni, ili pravosudni organi, koji će obaviti prljave poslove za nji
h.
Sistem je do teme oboleo da ako mafijaškoj oligarhiji smeta neki zakon, promeniće ga, pa i Ustav a
ko
treba. Dok se propis ne promeni tu su kupljeni "eksperti" zaduženi za davanje tumačenja isključivo
u interesu mafijaških moćnika.
Gde ovaj put vodi? Tačna maršruta ni vodjama nije baš najbolje poznata. Zna se samo da će biti
mnogo pogibeljnih mesta koje mnogi gradjani Srbije neće preživeti, da bi na kraju došli tamo gde n
as
mafijaški bosovi vode. U zemlju koja funkcioniše po "najboljim" demokratskim modelima kao što j
e Paragvaj, Peru, Honduras, Nikaragva, Kolumbija. Sve su ovo društva koja nemaju ništa osim
nekolicine porodica koje poseduju državu. Svakih nekoliko godina narod izlazi na izbore i demokra
tski
bira izmedju predstavnika istih porodica. Nema mesta za druge političke snage u ovim društvima ka
kojima mi nezadrživo tonemo.

5.1. Organizacija
Organizacioni model mafije je opšte poznat, radi se o krutom vojnom hijerarhijskom modelu, koji u
nekim svojim delovima preslikava i patrijahalno plemensko organizovanje. Na vrhu se nalazi
neprikosnovni gospodar života i smrti, mafijaški Papa kojem pripada pravo na nepogrešivo st dok je
na tom mestu. Njegovi najbliži saradnici -
članovi vrhovnog štaba mafije su ljudi koji sa njim nalaze u
bliskim rodbinskim i poslovnim vezama, a karakteriše ih neograničena odanost i spremnost na
nemilosrdno izvršavanje naloga.
Koliko je značajna plemenska organizacija govori činjenica da su u vrhu mafije ljudi rodbinski pove
zani
na najrazličitije moguće načine, što bračno, što nasledno, što vanbračno. Čak se i mesta u stablu
mafijaškog organizovanja nasledjuju i prenose sa oca ili majke na sina, sa ujaka na sestrića, a o
kumovima i da ne govorimo. Nepotizam je pravilo ponašanja .. Srpske dinastije su naivne sapunske
opere u poredjenju sa mafijaškim dinastijama u ovoj zemlji.
Ako se slučajno upitate da li neko u ovoj zemlji može nešto da ima ako nije član mafijaške
organizacije. Da li možda možete bez pripadanja da imate džip, avion, vilu, hacijendu, ... Ne, jedino
što možete da imate je neplaćen račun, ček bez pokrića, probušen đon na cipeli, rak pluća, ili dete u
zatvoru. 254
Zbog evidentnih prednosti koje donosi pripadnost mafiji, veliki je broj pretendenata koji se
predlažu za uključenje u ovu strukturu. Svoje kandidature se trude da ilustruju sposobnostima
za koje veruju da ih izdižu iznad drugih i kvalifikuju za obavljanje mafijaških poslova. Donose
kao zaloge svoje vernosti sve što im dodje pod ruku, od fotodokumentovanih svinjarija kao što
su gaženja na pešačkim prelazima, divlje gradnje, silovanja, razbojništva, do dokaza za
spremnost da se vrše ubistva i druga najteža krivična dela.
Vodjama mafije nije lako da se opredele u ovako bogatoj ponudi.
Oni po pravilu daju prednost kandidatima angažovanim u politici (prednost imaju lideri vlasnici
stranaka), ali nisu gadIjivi ni na ubice, jer im je često potrebno da nekog i likvidiraju. I tako se
naši političari, pod uslovom da polože prijemni, konačno nadju u svom prirodnom okruženju.
Ovde vladaju najoštriji zakoni tržišta i samo najsposobniji uspevaju da se probiju i postanu deo
mafijaškog organizma.
Mafija je uspešna i velikim delom zahvaljujući dobrim organizacionim mehanizmima. Ona
nepogrešivo pronalazi ljudima njihovo mesto u svojoj hijerarhiji. Tako posebno tretira
simpatizere (obožavateIje), koje primereno nagradjuje za obavljene poslove. Članove periodično
proverava i u slučaju gubitka kvaliteta bespoštedno srozava, ili eliminiše do fizičke likvidacije. To
je jedina struktura u Srbiji gde postoje "standardi kvaliteta" koji se utvrdjuju prema rezultatima i
zaslugama i striktno poštuju. 255

Dosije: Danko Đunić (2)

Apsolutni vladar sporta

Danko Đunić je šef porodice Zečević. Njegova supruga Pava rođena je sestra Žarka Zečevića i
podstiče muža i brata da opljačkaju Srbiju do gole kože, kao pravi gangsteri
A. Jovanović U prošlom broju otvorili smo priču o jednom o najuticajnijih ljudi u Srbiji, čoveku
moćnom u biznisu, politici, sportu ... Reč je o Danku Đuniću. Ovaj stasiti Jugosloven je stigao
da do svoje 56. godine učini mnogo toga. On je sinonim za najveće pljačke u Srbiji, a svakako
je najupečatljivija prevara zvana Dafiment banka. Đunić je predsednik Srpskog poslovnog
kluba, vlasnik Ekonomskog instituta, a kada je reč o sportu, predsednik Sportskog društva
Partizan, iz kojeg i potiču najveća zla, koja uništavaju naš najbolji proizvod. Uzgred, Đunić je
predsednik Veslačkog saveza SCG, u kojem regrutuje svoje naslednike, među kojima je
najistaknutiji Nebojša Ilić, sekretar za sport grada Beograda, vlasnik Veslačkog kluba Partizan i
većeg dela Ade ciganlije.
Predmet istraživanja Tabloida je, dakle i generalni partner revizorske kuće "Deloite Tush" za
našu zemlju. Kroz "Deloitte Touche" Danko Đunić je školovao većinu učenika, a najbolji su
Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, zatim Čupić, Cvetković, Mali, Tončić i Mrđa. 256
Kada se u javnosti pokretala priča o zlodelima Danka Đunića novinari istražitelji su brzo ućutkivani
i
maltretirani. Slobodan Milisavljević je napisao knjigu "Najveće mućke Patizana u poslednjoj deceni
ji",
ali se brzo našao na udaru državnog aparata. Milosavljević je na zahtev Đunića i Zečevića danima
praćen, prećeno mu je, a prijatelji su ga savetovali da se neko vreme skloni iz Beograda. Policija ga
je na Đunićev mig privela na informativni razgovor, ali je završio u samici, gde je proveo 48 sati.
Ispitivan je u kontinuitetu 30 sati, a od njega je traženo da preda original dokumentaciju, koja je
otkrivala sve lopovluke Đunića i Zečevića. Milisavljević je kao administrator FK Partizan proglašen
tehnološkim viškom i punu deceniju vodi radni spor protiv kluba.
Danko Đunić je, bez sumnje, glavni mafijaški bos sportske porodice Zečević. Njegova desna ruka je
Zarko Zečević sa kojim je u rođačkim odnosima, pošto je Zečevićeva sestra Pava supruga Danka
Đunića. Pored njih dvojice mesta na vrhu piramide ima još za Đunićevog pulena Aleksandra
V1ahovića, bivšeg ministra za privatizaciju. Njih trojica su pod kontrolu stavili sve sportske saveze,
sa
OKSCG na čelu. Partizanov lobi nje neprobojan, pa je čak i zvezdaš Aleksandar Boričić crvenu boj
u zamenio crnom.
Đunić, Zečević, Ćurković, Perišić, Manojlović, Soštar i Ilić uz saradnju sa Aleksandrom Boričićem
i još gomili sitnih čauša u potpunosti kontrolišu tokove novca.
Kako? Tako što presipaju iz Uprave za sport u gradski sekretarijat, ovaj dalje do Sportskog saveza
Beograda, pa u krug. Jednostavno, vrlo teško je ući u trag transferima, a frapantan je podatak da
grad Beograd nikada nije imao više para za sport" nego sada. Nebojša Ilić deli i šakom i ka

Započeo privatizaciju Partizana

Kada je reč o sportu, Đunić ima jasan cilj. Kada na red dođe privatizacija
u ovoj oblasti, on i njegovi
prijatelji treba da pokupuju sportsku imovinu u Srbiji, čija vrednost se procenjuje na najmanje
milijardu evra. On je u toj oblasti pravi maher, a posao je počeo još 1997. godine, kada je krenula
privatizacija u FK Partizan. Hvalio se Đunić da je Partizan počeo pre Zvezde da prelazi u privatne
ruke, a zanimljivo da je Vojska protivzakonito prenela u vlasništvo SD Partizan kompleks u Humsk
oj koji čine stadion i još nekoliko važnih objekata. 257
pom sponzorišući sve od čega on i njegovi drugari imaju korist. Bez ikakvog programa troši se nova
c.
Kada je Ilić shvatio gde su ga uvalili, on hoće da se "opere" iz cele priče. U deljenje kolača umešala
se i Demokratska stranka kroz svoj odbor za sport, a deo kolača je zatražio i predsednikov kum
Dragoslav Zeka Božović. Tek tada je nastao potpuni haos.
Svi ovi likovi sa Đunićem na čelu, koncetrisali su se u Olimpijskom komitetu. Istina, Đinića nema
nigde zvanično, ali njegov duh je prisutan svuda i na svakom mestu. Komitet treba prema Zakonu o
sportu, na koji se dugo čeka, da bude glavni distrubuter para savezima, a kada je tako, onda se kasa
mora staviti pod kontrolu. Zato je nastala tolika turbulencija, a mafija je na trenutak zaspala, jer je
očekivala da Kićanović lako dobije izbore. Da bi se unapred obezbedili, oni su za svaki slučaj
protivstatutarno reizabrali generalnog sekretara Predraga Manojlovića, koji za njih obavlja najprljav
iji deo poslova.
258 TABLOID, broj 57, 29. septembar 2005.
Cepter otpisao Manojlovića
Novoizabrani predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore Filip Cepter, alijas Milan Jankov
ić ne preza ni od koga. Prebogati biznismen sada se okornio na svog prvog saradnika Predraga Ma
nojlovića, koji se dokazao kao naš vrhunski sportista i sjajan generalni sekretar našeg olimpijskog
pokreta. Kako sada stvari stoje Cepter će narednih dana otpisati i Manojlovića, iako ovaj ima uredn
o izglasan i utemeljen novi četvorogodišnji mandat. -
Generalni sekretar Manojlović će biti smenjen 19. aprila na sednici Predsedništva OKSCG. Tada će
svemoćni Cepter staviti na glasanje poverenje Manojloviću i Predragu će izmaći udobna fotelja ge
neralnog sekretara kaže specijalno za Tabloid izvor blizak predsedniku Cepteru.
Odmah po dolasku u Ulicu Đenerala Vasića Cepter je Manojloviću rekao da neopozivo podnese
ostavku. Manojla je to iznenadilo poput groma, ali se nije dao nego je rekao da će odluku o odlasku
saopštiti za nekoliko dana. Pošto se to nekoliko dana oteglo na nekoliko meseci Filip je izgubio živc
ei
sada traži druge načine da se oslobodi Manojlovića i njegovog velikog uticaja u našoj olimpijskoj
organizaciji i Međunarodnom olimpijskom komitetu.
Od prvog trenutka dolaska Ceptera na čelo OKSCG videlo se da nije na istim talasnim dužinama sa
Predragom Manojlovićem. I laiku je bilo jasno da je njihov odnos samo čista kurtoazija i da tu neće
biti nikakve saradnje. Filipu nikako nije po volji to što je Manojlović naš proslavljeni as, što je
godinama i decenijama bio uspešan kao generalni sekretar JSD Partizan, te jedan od sjajnih direktor
a
u Zajednici jugoslovenskih pošta i što je sada ponovo izabran za generalnog sekretara OKSCG. Cep
ter
ne voli ljude koji misle svojom glavom i koji ne odobravaju svaki njegov mig i u takvoj situaciji M
a nojlović je bio unapred osuđen na odlazak i otpisivanje.
Ceptera naročito žulja činjenica da je Manojlovića za novi mandat genseka predložio legendarni
Dragan Kićanović, tada u ulozi koju sada ima Filip. Novom predsedniku OK nisu po volji ljudi koji
su do juče bili bliski sa Kićom. I hoće sve redom da ih -
pomet1a. I u tome će očito uspeti, što će biti porazno za naš sport, olimpizam, državu.
Iz svega prethodnog proizilazi da i nije čudo što je sve više nesportskih ineljudskih rabota u našem
sportu i olimpizmu. Pitanje je samo gde će nas odvesti zastrašujuća cepterijada. M.R.T.
TABLOID, broj 33, 14. april 2005. 259
Prvih sto dana olimpijskih muka
Kontroverzni biznismen, koji u životu nije ni čestito potrčao nastoji da eliminiše sve one koji
opravdano misle drugačije od njega
Filip Cepter, alijas Milan Janković, već sto dana, kao predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crn
e Gore unosi razdor u naš sport.Od kako je na čudan način na izborima pobedio slavnog Dragana
Kićanovića više od tri meseca traju frke i nepoverenja u našem olimpijskom pokretu.
Cepteru smetaju svi njegovi najbliži saradnici, koje je nasledio od Kićanovića, sportisti, novinari,
sportski funkcioneri. Milan Janković je postao agresivniji, beskrupulozniji, nekorektniji u sportu, ne
go u
biznis u koji mu je doneo veliko bogatstvo. Sada Cepter, pod stare dane, hoće da se dokaže i kruniše
u sportu i da naš olimpizam privatizuje. To mu država ne srne ni za trenutak omogućiti.
Kada se neki novinar drzne da zatraži izjavu od predsednika shvati da je to nemoguće. Sledi hod po
mukama. Besomučno okretanje telefona. I kada se neko od saradnika konačno javi dobijete
informaciju da nema informacije. Ne postoji ni osoba zadužena za kontakt s javnošću. Nikoga nema
. Možda nema ni OKSCG, nego smo svi u zabludi.
Novi predsednik našeg olimpijskog pokreta samo obećava da će velike pare uložiti u naš sport, a od
toga za sada ništa. Ili samo mrvice. Dao je nekoliko stipendijica za mlade sportiste i ništa više. Mal
o i Premalo za sto dana predsednikovanja i velikih obećanja.
Cepter očito igra svoju poznatu igru sa državom. Eto za predstojeće Mediteranske igre u Španiji drž
ava nije mogla 260
da izdvoji novac za ranije određene sportsite i usledilo je kresanje spiska. To Janković i hoće da prik
aže državu kao nemoćnu, a da on posle sa svojim novcem čudnog porekla priskoči u pomovć kao -
spasilac. Čudne su njegove vizije i režije.
Svi ih znamo, ali niko ne preduzima ništa da se spreče. I Cepter nastavlja da likuje. Na našu žalost i
sunovrat našeg sporta i olimpizma. Filip Cepter se toliko odvažio da najavljuje promenu ljudi iz svo
g olimpijskog okruženja, kad već ne može da im izmeni svest. Sve to reče i osta živ. Kaže da nema
sistema u organizaciji koju predvodi, ali i da je baš to i očekivao. Mutna rabota.
Umesto da je Cepter pozvan na odgovornost. Ili da bar objasni javno i direktno ko tu šta radi i kako
će to ispraviti. Pa da zajednički poguramo sport.
Bruka je za naš sport i olimpizam da ga predstavlja Milan Janković, koji nikada u životu ni čestito n
ije
potrčao, a sada vedri i oblači u OKSCG. Mnogi nisu na njegovim talasnim dužinama, kažu mu to i
u lice, ali on sve trpi i sprema im otkaze i udaljavanja iz našeg olimpizma. Pa ko duže izdrži. ..
Samo ni Cepterova neće trajati do zore. M.R.T. 261 TABLOID, broj 39, 26. maj 2005.

Podzemlje

Zekine velike režije ošamutile Ceptera

Presedan za sportsku i olimpijsku istoriju Cepter otišao sa sednice jer nije mogao da podnese
pritisak Zečevića, Ćurkovića, Perišića, ilića i njegove klike
Slavuj ko Trošić Milica Grabež
U Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore ne može bez skandala, sada su žestoko zaratili predsed
nik
Filip Cepter i opasni klan Žarka Zečevića. Zekine velike i vidljive režije u našem sportu traju već
decenijama i nikom ništa. Sada je do ludila doveo Milana Jankovića, koji je ošamućen napustio
poslednju olimpijsku sednicu u beogradskom hotelu Metropol.
Počeo je žestoki rat na relaciji Cepter Zečević.
Nabusiti Filip Cepter nastoji na sve načine da iz svog nametnutog okruženja eliminiše sve saradnike
bivšeg predsednika Dragana 262