УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ

САДУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА ЈЕЗИК И
КЊИЖЕВНОСТ

Интермедијални односи у филмском

остварењу
„Човек птица (Неочекивана моћ незнања) “
Гонзала Инаритуа

Студент: Професор:
Мирко Димић 0016/21 Проф. др Владимир Гвозден

Нови Сад, 2022.

Увод

Модерна уметност готово је незамислива без одређеног интермедијалног или

интертекстуалног односа које поједини уметници узимају као основ на којима све чешће
заснивају своја дела. Термин интермедијалности означава повезаност међу медијима као
системима знакова кроз које се преносе поруке. Обухвата ту врсту повезаности између
различитих уметности: књижевности, ликовних, сценских уметности, филма,
радиофонске, телевизијске, мултимедијалне уметност. Интердисциплинарни и
интертекстуални појам о везама два и више медија у домену обликовања артефакта. Појам
је уско повезан и са облицима медијског транспоновања ( в.о. адаптација), када се један
садржај експлицира у више медија, или се преноси, транспонује из једног у други медиј.
( Стојановић Пантовић, Косановић, Гвозден, Бечановић Николић, Дојчиновић Нешић,
Кошничар, Радовић, Харпањ, Раичевић, Попов, Страјнић, Фараго, Јокић, Матић и
Веселиновић: 2011, стр. 128.).
Предмет интермедијалних проучавања су многобројни аспекти опредмећивања,
интерпретације и тумачења исте идеје у најмање два различита медија. У том смислу,
интермедијално се проучавају језици појединих медија као специфични уређени системи
знакова помоћу којих се артикулише садржај: језик вербалних ( литература, музика),
невербалних ( класичне ликовне уметности, цртеж, графика, слика, колаж, скулптура,
рељеф,…) и не(само)вербалних уметности (филм, театар, радиофонска дела, ТВ драма, ТВ
филм, видео-арт…). Проучавају се природа знакова, њихова обликована и семантичка
потентност, међусобна синонимија и компатибилност, могућа еквивалетност; принципи у
поступци обликовања (аспекти композиције, монзаже…), стилска средства, варијантно и
инваријантно; коресепондентност, језички елементи и њихова погодност за преношење
садржаја и идеје дела из једног у други медиј. (Стојановић Пантовић и др.:2011, стр 129.).
Јасно је дакле да интермедијална истраживања пре свега своје утемељење траже у
компаратистици, наратологији, медиологији и комуникологији. Упркос томе што се
интермедијалност у савременим токовима све више везује за однос књижевности,
филмског и телевизијског стваралаштва, интермедијалност је стара готово колико и
човеково стваралаштво када је у више медија артикулисао идеју. Својe прве поруке човек

2
је обликовао путем ритуала који су били спој више медија (песма, плес, пантомима,
покрети, маска, цртеж, слика, костим...). Интермедијална веза књижевности и позоришта
један је од најпроучаванијих односа, они су стари више од 2500 година, од настанка
позоришта у старој Грчкој (6. Век пре Христа). Концепт позоришта сам по себи
представља интермедијални феномен јер у својо језички систем инкорпорира многобројна
вербална и невербална изражајна средства других уметности (књижевност, ликовне
уметности, музику, сценски плес и покрет...). Од периода хуманизма и ренесансе, па све
до појаве филма и других екранских медија у 20. веку, интермедијалност је најизраженија
на релацији књижевност-позориште, када су многобројни литерарни предлошци
транспоновани у сва три основна сценска жанра ( драма, опера, балет). (Стојановић
Пантовић и др.:2011, стр 129.).
Уз интермедијални однос позоришта и књижевности као најдоминантнијег у спектру
односа најзначајнији је онај на релацији књижевности и филма. Књижевност је
антиципирала филмске визуре и пре настанка филмске уметности ( Хофман, Стендал,
Флобер, Дикенс…). При томе се књижевни медиј на најразличитије начине адаптирао
могућностима филма, па је у том смислу филмска екранизација заправо филмска
интерпретација књижевног дела. (Стојановић Пантовић и др.:2011, стр 129.).
Понављање екранизације појединих литерарних дела представљао је израз новог
режисерског читања литерарног предлошка, али и нових техничких и технолошких
могућности филмског медија. Временом књижевност је инспирисана поетиком филмске
уметности почела да у текстове инкорпорира новинске наслове, песме, цитате из новина,
пароле и рекламе како би потупуније приказала савремену атмосферу. Самим тим у
модерни и постмодерни наступа интезивна имитација филмске технике у књижевности
која се огледа у појединим романима који су писани у облику књиге снимања или
сценарија са упечатљивим интермедијалним богаћењем садржаја свог дела
најразличитијим средствима ликовних уметности. На тај начин настали су нови
интермедијални текстови на релацији књижевност-филм почивавши на принципима
интерекстуалности (транслитерарности, трансвербалности, цитатности…). (Стојановић
Пантовић и др.:2011, стр 129.).
На основу овога можемо да закључимо да се интермедијални односи најчешће заснивају
на међусобној релацији књижевност-театар или књижевност филм, али оно што је посебно

3
занимљиво за анализу, а уједно и главни разлог одабира ове теме рада је не тако чест
троструки интермедијални однос који се почиње од књижевности, преко театра заједно
обједињено у филмском остварењу.

4
5