VlLIJAM GREJAM SAMNER

O OBIČAJIMA

Razlika izmeñu običaja i nekih njemu srodnih pojava

Rezultat svesnog traženja ili racionalnog i svesnog razmišljanja,
ideje formalno usvojene voljnim udruživanjem, racionalne meto-
de svesno odabrane, naredbe i zabrane od strane autoriteta i sva
specifično-konvencionalna rešenja ne nalaze se u običajima. Ona
se razlikuju po svom racionalnom i svesnom elementu. Moguće
je, takoñe, napraviti razliku izmeñu navika i običaja. Navike su u
narodu ustaljeni načini koji u sebi ne sadrže princip dobrobiti, ali
služe pogodnosti, sve dotle dok su svi svesni čemu navike treba
da služe. Na primer, istočni narodi u znak poštovanja pokrivaju
glavu, a otkrivaju noge; zapadni narodi čine obrnuto. Ne postoji
suštinska razlika i neophodna povezanost izmeñu ukazivanja po-
štovanja ijedne od ovih navika, ali je prednost što treba da postoji
navika i što svi treba da je znaju, i da se nje pridržavaju. I jedan
i drugi način su dobri, ukoliko su shvaćeni i prihvaćeni. Narod-
ni način ispoljavanja pristojnosti u javnosti pripada običajima,
jer oni imaju stvarne veze sa opštim dobrom - što im odreñuje
pravi smisao. U narodu ustaljeni načini ispoljavanja pristojnosti i
čednosti ponekad su izrazito konvencionalni, a ponekad duboko
stvarni. Moda, omiljene zabave, izveštačenost, poze, ideali, ludosti,
varke, pošalice, poroci moraju da budu obuhvaćeni običajima. Oni
imaju karakterna obeležja i karakterne efekte. Ma koliko frivolni
ili neozbiljni oni mogu da izgledaju ljudima nekog drugog doba,
200 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
oni ipak imaju obeležje nastojanja da se živi dobro, da se udovolji
nekom interesu, ili da se osvoji neko dobro. Način na koji akvizi-
teri u svom poslu preteruju, koriste trikove da bi privukli pažnju
i iskoristili opšte slabosti i zablude, način delovanja novinarstva,
izborne mahinacije, oratorske i ditirambične ekstravagantnosti u
politici, današnje metode zavaravanja i senzacionalizma nisu u
stvari deo običaja, već su to njihovi simptomi. Oni nisu rezultat
zajedničkih i kooperativnih napora svih članova društva da žive
bolje. Oni su sredstvo stvoreno svesnom pronicljivošću da bi se
izvršio pritisak na svest drugih. Običaji su, dakle, osnovni činioci
u pitanjima vere, pokreta, ukusa, želja itd. onog društva i vremena
kojima ovi načini delovanja odgovaraju i čiji su, kao i čijeg su,
postojanja oni dokaz.
Ritual
Ritual je proces kojim se običaji razvijaju i ustaljuju. Ritual
je tako stran našim običajima da mi ne prepoznajemo njegovu
moć. U primitivnom društvu to je preovlañujući način delovanja
i primitivna religija je u celini stvar rituala. Ritual je savršena for-
ma dresiranja i redovne navike koja je posledica tog dresiranja.
Postupci koji su nametnuti autoritetom i koji se mehanički po-
navljaju bez razmišljanja vode ka ritualu. Ako su odojčad i deca
podvrgnuta ritualu, ona nikada neće izbeći njegovom uticaju u
toku života. Galton kaže da je u ranom detinjstvu bio u kontaktu
sa muhamedanskim ritualom, po kome je leva ruka manje vredna
od desne i da toga uticaja nikada nije mogao da se oslobodi.
Ritual običaja
Običaji su društveni rituali u kojima mi svi učestvujemo a
da toga nismo ni svesni. Svakodnevne navike koje se odnose na
radno vreme, vreme obeda, porodični život, društveno opštenje
meñu polovima, pristojnost, razonode, putovanja, odmori, obra-
zovanje, korišćenje štampe i biblioteka i bezbrojni drugi detalji iz
života - sve to spada u ovaj ritual. Svako čini što svi čine. Pravilo
O običajima 201
da svi činimo što svi čine važi za pretežnu većinu čovečanstva u
odnosu na sve stvari kao i za sve nas u odnosu na veliki broj stvari.
Asocijacije i sugestije upućuju nas da verujemo u mudrost i kori-
snost onoga što svi čine. Veliki broj u narodu uobičajenih načina
postupanja daju mu disciplinu i podršku u rutini i navici. Ako bi.
trebalo da donesemo sud o ovim stvarima pre no što bismo počeli
da delamo unutar njih, i ako bismo bili prisiljeni da uvek postupa-
mo racionalno - teret bi bio nepodnošljiv. Blagotvornost primene
i potreba oslobañaju nas ovih muka.
Običaji imaju snagu činjenica
Običaji su nam došli iz prošlosti. Svaki pojedinac je roñen u
njima, kao što je roñen u atmosferi, i on ne razmišlja o njima, niti
ih kritikuje, isto kao što ni novoroñenče ne analizira atmosferu
pre nego što je udahne. Svako je podložan uticaju običaja i oni ga
oblikuju pre nego što postane sposoban da razmišlja o njima. Bar
u današnje vreme može da se primeti da kritikujemo sve tradicije
i da ne prihvatamo nijednu iz prostog razloga jer su nam predate.
Ako se zadržimo na primerima stvari koje su još uvek potpuno
ili skoro potpuno u domenu običaja, uvidećemo da to nije tako.
Meñu nama postoje sekte koje se zalažu za slobodnu ljubav, koje
žele da diskutuju o braku. To nisu jednostavno ljudi koji su skre-
nuli s pravog puta. Oni nas pozivaju da razumno diskutujemo
o našim nasleñenim običajima i idejama o braku koje, tako oni
kažu, nisu ni u kojem slučaju tako izvrsne i uzvišene kao što mi
verujemo. Oni nisu nikada privukli bilo kakvu značajniju pažnju.
Drugi, opet, žele da raspravljaju o poligamiji s obzirom na njenu
probitačnost. Njima nije poklonjeno ni toliko pažnje da budu sa-
slušani. Neki žele da diskutuju o svojini. Izuzev izvesne slovne ak-
tivnosti o ovom problemu nikakva diskusija o svojini, o zavešta-
nju i nasledstvu nije nikada bila započeta. Svojina, brak, spadaju u
običaje. Ništa ih ne može izmeniti, sem nesvesnog i neprimetnog
kretanja samih običaja. I religija je prvobitno bila stvar običaja.
Ona je postala društvena institucija i funkcija države. Danas je
ponovo u velikoj meri prešla u običaje. Otkako su zakoni i kazne
202 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
za učvršćenje religioznog uverenja ili dužnosti prestali da budu na
snazi svako može da misli i deluje prema svom nahoñenju kada
je u pitanju religija. Otuda sada nije stvar dobrog ukusa napadati
religiju. Neverničke publikacije su danas prohibovane običajem
i time se mnogo efikasnije suzbijaju nego ikada ranije. One ne
izazivaju razmirice. Demokratija je u našim američkim običajima.
Ona je produkt naših fizičkih i ekonomskih uslova. Nemoguće je
raspravljati o njoj ili je kritikovati. Ona se slavi zbog popularnosti
i predmet je ditirambične retorike. Niko je ne tretira sa potpunom
otvorenošću i iskrenošću. Niko se ne usuñuje da je analizira, kao
što bi to činio sa aristokratijom ili autokratijom. Niko ga ne bi
slušao, a izazivao bi okolinu protiv sebe. Ono što treba uočiti u
svim ovim primerima jeste da mase okreću svoje gluho uho sva-
koj raspravi protiv običaja. Samo ukoliko su izvesne stvari pre-
uzete iz običaja u zakone i pozitivne institucije može se o njima
diskutovati ili razmišljati. Običaji sadrže normu po kojoj, ukoliko
želimo da diskutujemo o običajima, moramo da damo i svoj sud o
njima. Običaje smo naučili isto tako nesvesno kao što smo naučili
da hodamo, jedemo i dišemo. Mase nikada ne uče kako hodamo,
jedemo i dišemo, i one nikada ne saznaju razlog zbog koga su
običaji ono što jesu. Opravdanje za njih leži u tome što kada se u
nama probudi svesnost o životu mi ih nalazimo kao činjenice koje
nas već drže u stegama tradicije, rutine i navike. Običaji sadrže u
sebi otelovljenje zamisli, doktrine i mudrosti, ali oni su činjenice.
Običaji su u sadašnjem vremenu. Oni nemaju ničeg zajedničkog
sa onim što bi trebalo da bude, što će biti, što bi moglo, ili što je
jednom bilo, a nije sada.
Običaji ostaju neregistrovani
Društvo nikada nije svesno svojih običaja dok ne doñe u kon-
takt sa nekim drugim društvom koje ima drukčije običaje ili dok,
naročito u višim civilizacijama, ne dobije informacije o njima
kroz literaturu. Ovaj zadnji postupak, meñutim, odnosi se samo
na pismene klase a ne na široke slojeve, a pored toga društvo se
nikada svesno ne baca na posao da stvara običaje. U ranim perio-
O običajima 203
dima običaji su bili elastične prirode i plastični. Kasnije su postali
kruti i ustaljeni. Izgleda da oni rastu, jačaju, kvare se, propadaju i
umiru - kao da su živa bića. Ove faze izgleda da slede jedna drugu
po nekoj unutrašnjoj potrebi i kao nezavisno od razuma i volje
ljudi koje to pogaña. Ali, promene su uvek izazvane naporom ka
boljem podešavanju običaja prema uslovima i interesima društva,
ali onih elemenata koji ga kontrolišu. Društvo ne ostavlja pismene
tragove o svojim običajima, jer ih ne primećuje i nije ih svesno.
Ako pokušamo da se obavestimo o običajima nekog vremena ili
nekih naroda, primorani smo da tražimo podatke u službenim
zapisima, opaskama, opservacijama putopisaca i slično. Uopšte
uzev, produkti mašte itd., daju nam više informacija o običajima
nego istorijski podaci. Veoma je teško iz Starog zaveta iscrpsti opise
običaja Jevreja pre njihovog pada u ropstvo. Isto tako je veoma
teško stvoriti potpunu i tačnu sliku običaja engleskih kolonija u
Severnoj Americi u sedamnaestom veku. Običaji se ne beleže iz
istog razloga kao što se ne obeležavaju obedi, odlazak na spavanje,
izlazak sunca, sve do onog momenta kad se regularan tok stvari
ne poremeti.
Inertnosti i krutost običaja
Uviñamo da običaje moramo shvatiti kao ogroman sistem
praktičnih načela koja obuhvataju život kao celinu i služe svim
njegovim zahtevima, a sadrže takoñe i svoje vlastito opravdanje,
stečeno tradicijom, korisnošću i potrebom, potvrñeno mističnom
sankcijom, sve dok svesnim razmišljanjem ne razviju svoju vlasti-
tu filozofsku i etičku generalizaciju koja se onda izdiže u principe
istine i ideala. Ta načela sputavaju i obuzdavaju nove generacije.
Ona ne podstiču na razmišljanja, već čine upravo suprotno. Raz-
mišljanje je već obavljeno i otelotvoreno u običajima. Oni nikada
ne sadrže bilo kakav povod za svoje vlastito menjanje. Oni nisu
pitanje, već odgovor na probleme života. Oni nam se predstavljaju
kao konačni i nepromenljivi, jer predstavljaju odgovor koji se
daje kao istina. Nijedna filozofija sveta sve do savremene naučne
filozofije sveta, a i ova samo u okvirima jedne ili dve generacije,
204 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
nije nikada sebe predstavila kao možda prolaznom, svakako ne-
potpunom i spremnom da bude potisnuta sutra većim znanjem.
Nijedna rasprostranjena filozofija sveta ili životna filozofija nije
se mogla predstaviti u ovakvom svetlu. To bi iziskivalo suviše ve-
like mentalne napore. Sve grupe čije običaje smatramo nižim od
naših isto su tako zadovoljne njima kao što smo mi zadovoljni
našim. Dobre i rñave strane običaja zavise u potpunosti od njiho-
ve podešenosti životnim uslovima i interesima vremena i mesta.
Otuda je znak dobrog života i blagostanja kada se uopšte ne raz-
mišlja o običajima, već svi sudeluju u njima instinktivno. Narodi
jugoistočne Azije pružaju nam primer postojanosti običaja kada
je elemenat ustaljenosti i krutosti njima zavladao. Strah od du-
hova i kult predaka doprinose postojanosti običaja dogmatskim
autoritetom, strogim tabuom i teškim kaznama. Običaji tada gube
svoju prirodu i vitalnost. Oni postaju stereotipni. Oni gube svaku
vezu sa svojom svrsishodnošću. Oni postaju sami sebi cilj. Namet-
nuti su imperativom vlasti bez obzira na interese i uslove (kaste,
dečji brakovi, udovice). Kada nekim društvom ovlada ova bolest
običaja, ono se mora raspasti da bi ponovo moglo da živi. U ovom
bolesnom stanju običaja sva učenja sastoje se u podsećanju na reci
velikih mudraca prošlosti koji su utemeljili oblike običaja. Takve
reci su sveti spisi čija je svaka rečenica pravilo ponašanja kome se
mora povinovati potpuno nezavisno od postojećih interesa i bilo
kakvog racionalnog razmatranja.
Postojanost
Privrženost običajima kod Azijata je bezgranična, a elemenat
postojanosti prema običajima je za njih uvek karakterističan. Obi-
čaji su elastični i postojani, ali kad se jednom ustale u porodičnom
i trajnom upražnjavanju, opiru se promenama. Pružaju stabilnost
društvenom poretku kada su dobro shvaćeni, kada se svakodnev-
no upotrebljavaju i ako su neosporavani. U novoj koloniji sa sla-
bom naseljenošću običaji nisu nikada čvrsti i strogi. Postoji velika
sloboda, pošto kolonija uvek održava tradicije običaja matične ze-
mlje koje se gaje sa dužnim poštovanjem, ali se nikada ne mogu
O običajima 205
primeniti u uslovima kolonije; običaji kolonije su heterogeni i
pokazuju stalno kolebanje. Ovo dolazi otuda što kolonisti nepre-
stano uče da žive na novoj zemlji, a nemaju tradicija koje bi ih
vodile, budući da su im tradicije iz starog zavičaja prepreka. Svako
ko je roñen u novoj zemlji ako poñe u stari zavičaj oseća konzer-
vatizam u tamošnjim običajima. On smatra ljude krutim, po malo
osobenjacima, glupim i bez dobre volje da nešto nauče. Oni, pak,
smatraju njega sirovim, neotesanim i nekultivisanim. On ne zna
ritual koji nigde nije zapisan, ali čije je poznavanje stečeno dugim
iskustvom i koje je oznaka pravog pripadanja jednom društvu.
Promenljivost
Koliko postojanost, toliko je i promenljivost značajna odlika
običaja, koji su podložni promenama. Postoji zanimljiva paralela
sa nasledstvom i varijacijama u organskom svetu, iako ova paralela
nema nikakvog značaja. Varijacije običaja su posledica činjenice
da deca ne upražnjavaju slepo običaje onako kako su ih primila.
Otac umire, a sin koga je ovaj podučavao, ako nastavi ritual, po-
navlja običaje; ipak, ne misli i ne oseća isto što je mislio i osećao
njegov otac. Praznovanje nedelje, način ophoñenja prema rodite-
ljima, prema deci, prema posluzi, prema mužu ili ženi, svetkovine,
razonode; umetnost uživanja; brak i razvod, pijenje vina - sve su
to pojave kod kojih je lako uočiti promene običaja iz generacije u
generaciju u našem vremenu. Čak i u Aziji, ako se uzme u obzir
duži period vremena, promene u običajima su primetne. Običaji
se menjaju jer se menjaju uslovi i interesi. Dolazi se do zaključka
da dogme i maksime, koje su nekada važile, više ne vrede, da su
ustaljeni tabui nekorisni ili da, čak, predstavljaju štetne prepreke
da su praktična načela - pogodna za sela ili kolonije - nepogodna
za veliki grad ili državu, da se mnoge stvari uklapaju u bogatu
zajednicu, ali da se situacija menja kad ona osiromaši, da su novi
pronalasci stvorili novi način života koji je mnogo ekonomičniji i
zdraviji. Neophodno je za napredak da običaji poseduju izvestan
stepen čvrstine, ali oni isto tako treba da budu dovoljno elastič-
ni i savitljivi da bi mogli da se prilagode promenama interesa i
206 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
uslova života. Stočarski ili zemljoradnički narod, ako se doseli u
nove krajeve koji su bogati s divljači, može da se preobrati u narod
koji se bavi lovom. To se desilo sa Tunguzima i Jakutima kada su
se povlačili prema severu. U prvim danima naseljavanja Severne
Amerike mnogi belci su se poindijcrnčili, preuzevši način života
indijanaca. Iranci su se odvojili od Indusa iz Hindustana i postali
zemljoradnici. Oni su prihvatili novu religiju i nove običaje. Ljudi
koji su se plašili snažnih neprijatelja prilagodili su se životu na
drveću, u sojenicama, pećinama, zajedničkim kućama. Srednjo-
vekovni sebri nastali su kao potreba da se silom zadrže seljaci na
posedu u vreme kada je posed za njih stvarno bio veliki teret s
obzironi na namete koje su morali da plate. Pobegli bi da nisu bili
silom zadržavani. U poznom srednjem veku sluge su imale znatna
prava i svojinu na posedu. Tada su tražili obezbeñenje svojih pra-
va na posed kako ne bi mogli da budu udaljeni sa njega. U rani-
jem periodu bila je dužnost gospodara da ubija divljač i zaštićuje
useve seljaka. U kasnijem periodu postalo je isključivo pravo gos-
podara da ubija divljač. Tako se menjaju uslovi života. Uzajamna
ekonomska povezanost se menja. Životna utakmica se menja. Sa
njom se menjaju i interesi. Običaji se svemu tome prilagoñavaju,
sem ukoliko nisu fiksirani dogmom sa mističnim sankcijama i va-
rijacijama, tako da oni postaju ritualna obaveza, kao što je uopšte
uzev to slučaj sada u jugoistočnoj Aziji. Prava izvesnih grupa, i
dobro, i loše u ophoñenju predstavlja nove dedukcije, nakon što
su se običaji prilagodili novim uslovima života. Filozofi slede ove
pojave svojim sistemima kojima pokušavaju da iskonstruišu či-
tav novi poredak postupaka i mišljenja, pozivajući se na izvesnu
misaonu nit koju stavljaju ispred običaja, iako je ova pronañena
tek nakon što su običaji uspostavili odnose. U slučajevima kada
se fiksni običaji ne prilagoñavaju novim interesiina i potrebama
nastaju krize. Mojsije, Zaratustra, Manu, Solon, Likurg i Numa su
ili mitski ili istorijski kulturni heroji za koje se tvrdi da su resili
takve krize novim zakonima i ponovo pokrenuli društvo. Fikcija
o intervenciji boga ili heroja neophodna je za obnavljanje običaja
predaka bez prolivanja krvi.
O običajima 207
Mogućnost modifikovanja običaja
Kombinacija postojanosti i varijabilnosti običaja odreñuje
meru u kojoj se mogu modifikovati običaji akcijom po volji. Njih
je nemoguće promeniti u većim razmerama i odjednom, ili u bilo
kom bitnom elementu, bilo kakvim lukavstvom ili domišljatošću,
moguće je modifikovati ih postupnim i produženim naporom
ukoliko se ritual menja kroz neznatne varijacije. Nemački car Fri-
drih II bio je najprosvećeniji vladar srednjeg veka. Bio je napredan
po prirodi i idejama. Bio je državnik i želeo je da pretvori svoju
imperiju u pravu državu apsolutističkog tipa. Svi običaji njegovog
vremena bili su eklezijastički i hijerarhijski. Boreći se protiv ovih
običaja on je bio uništen. Oni od kojih je očekivao da mu služe
stali su na stranu pape protiv njega. Postao je tvorac zakona po
kojima su svetovne institucije onoga vremena bile stvorene da bi
poslužile crkvenoj dominaciji. Dao je viši smisao krstaškim rato-
vima nego što su ovi ikada ranije imali, ali mu ni to nije donelo
priznanje i mir. Slično pomeranje običaja odreñenog perioda sru-
šilo je Albince pošto su se odrekli crkve, njene hijerarhije i pape.
Papa je lako nahuškao čitavu Evropu protiv njih. Opšte mišljenje
je bilo da svaka država mora da bude hrišćanska, shodno običa-
jima onoga vremena. Ljudi nisu mogli da zamisle državu koja bi
odgovarala svojoj svrsi ukoliko nije bila hrišćanska. A hrišćanska
država značila je državu koja je bila u slozi sa papom i crkvenom
organizacijom. Na ovaj zahtev nisu uticale ni greške u organizaciji
ni potkupljivost, ni pokvarenost hijerarhije. U trinaestom veku
pape su se koristile ovom situacijom da savladaju otpor i učvrste
svoju moć. U naše doba država je opterećena službama koje treba
da zadovolje brojne interese, što je ranije sve bilo povereno crkvi.
Našim običajima je protivno da se duhovne vlasti mešaju u pita-
nja ovih interesa. Nije objavljen rat religiji. Religija je priznata kao
sfera za sebe i ukazuje joj se više opšteg poštovanja nego ikada
ranije, ali se smatra da treba da se bavi sopstvenim problemima;
208 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
i ukoliko bi se javila težnja da u svoje ime zakorači u neki drugi
domen, ona bi propala - jer je takav akt protivan običajima našeg
vremena.
Rusija
Kada je Napoleon rekao: Ako zagrebeš Rusa, naći ćeš Tatarina,
hteo je da kaže da su ruski dvor i prestonica primili zapadnjač-
ke običaje voljom careva, a da je narod, ipak, ostao jako privržen
strogo odreñenim nacionalnim običajima svojih predaka. Carevi,
od Petra Velikog pa nadalje, su policijskim merama i progonima
pokvarili jedno ne zamenivši ga drugim. I u društvenom pogledu
Rusija se nalazi u agoniji nastale konfuzije. U Rusiji bi trebalo da
bude demokratija zahvaljujući svojoj retkoj naseljenosti i prostra-
nim nenaseljenim područjima u Sibiru. U stvari, svi izvorni i naj-
stariji običaji sela su demokratski. Autokratija je egzotična i mi-
litaristička. Meñutim, ona je upravo jedina institucija koja Rusiju
drži kao celinu. Radi ovog političkog interesa mala inteligentna
klasa predaje se autokratiji. Autokratija nameće, svoju silu narodu
da bi ljudima slomila njihove nasledene običaje i da bi ih primo-
rala da prihvate zapadne institucije. Šta više, politička orijentacija
je kolebljiva. U jedno vreme na dvoru preovlañuje partija koja fa-
vorizuje zapadnjaštvo; u drugo, to je staroruska ili panslavistička
partija. Tu je večiti unutrašnji razdor i podjarmljivanje. Krajnji
rezultat ovakvog napora da se običaji kontrolišu silom veoma je
zanimiljivo pitanje budućnosti. To je, takode, pitanje koje najoz-
biljnije dotiče interese zapadne civilizacije. Pobude za prozapad-
njačku politiku leže u želji da se stekne uticaj u evropskoj politici.
Svako mešanje Rusije u evropsku politiku je štetno, ugrožavajuće
i neopravdano. Po svojoj suštini ona nije evropska sila i ona ne
donosi prilog evropskoj civilizaciji, već upravo obrnuto; ona nema
ni srodstva ni odlika koje bi je osposobile da izvrši deo svetskih
poslova koje na sebe preuzima. Njeno teritorijalno prostranstvo,
tokom zadnjih dve stotine godina, održavano je na račiun njene
unutrašnje snage. Njena unutrašnja snaga nikada nije bila u
razmeri sa njenim teritorijalnim prostranstvom. Sledstveno tome
dugovi i nameti proizašli iz njene političke ekspanzije i.teritori-
O običajima 209
jalne velične slomili su seljačku klasu, a svojim efektom na poljo-
privredu presušili su izvore nacionalne snage. Narod je miroljubiv
i radan i njihovi tradicionalni običaji su takvi da bi razvili veliku
produktivnu snagu i vremenom se podigli do snažne civilizacije
stvarno svojevrsnog tipa da su bili slobodni da upotrebe svoje
moći na način kojim bi zadovoljili svoje vlastite interese onako
kako ih oni doživljavaju u uslovima života sa kojima se suočava-
ju-
Emancipacija u Rusiji i u Sjedinjenim Državama U vreme
Petra Velikog prastari nacionalni običaji Rusije bili su veoma
jaki i strogo utvrñeni. Oni su do današnjeg dana u narodnim
masama ostali nepromenjeni u svojoj biti. Postoji u višim klasama
podražavanje francuskog načina života, ali je ono nevažno za
naciju. Autokratija je ono što čini Rusiju kao političku celinu.
Autokratija je vrhunac militarističkog sistema, pomoću koga se
velika teritorija drži pod nečijom kontrolom. Ovakav postupak
nije uticao na stare narodne običaje. Car Aleksandar II je bio ube-
ñen, nakon što je pročitao spise velike književne koterije iz sredi-
ne devetnaestog veka, da kmetstvo treba ukinuti i odlučio je da to
i učini. Nije svojstveno sistemu autokratije da vlastodržac može
da ima originalna mišljenja i da preuzima nezavisne inicijative.
Ljudi kojima je naredio da sprovedu ukidanje kmetstva trebalo je
da pronañu i odgovarajući postupak. Oni su pronašli način koji je
trebao da zadovolji cara, ali isto tako i da zaštiti interese za koje su
se oni brinuli. Treba se podsetiti metoda američkih političara ko-
jima za momenat stišavaju poviku, ali ne menjaju ništa. Reforma
ima neznatnu podršku javnog mnjenja i nema sankcija na inte-
rese uticajnih klasa - u stvari, sve je obrnuto. Ukidanje kmetstva
odvelo je rusko društvo u haos i obnova na novom sistemu sve
do danas učinila je mali napredak. U Sjedinjenim Državama uki-
danje ropstva sprovedeno je pod uticajem Severa, gde nije bilo
robova, i Sever je prisilno sproveo emancipaciju ratom protiv ro-
bovlasničkog Juga. Običaji Juga bili su običaji ropstva u punom i
zadovoljavajućem opsegu, uključujući društvene, religiozne i nlo-
210 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
zofske pojmove primenjene na robovlasništvo. Ukidanje ropstva
u Severnim državama došlo je kao posledica promena u uslovi-
ma i interesima. Emancipacija Juga sprovedena je intervencijom
spolja, protiv običaja tamošnjih belaca. Posledica svega ovoga su
četrdeset godina ekonomskog, društvenog i političkog nereda. U
ovom slučaju, slobodne institucije i običaji, u kojima je slobod-
na individualna inicijativa vodeći elemenat, pomažu nastojanja
ka postizanju društvenog preureñenja iz koga treba da proiziñe
rešenje ovih poteškoća. Razviće se novi običaji koji će zadovoljiti
situaciju navikama, rutinom, obostranim ustupcima i usklañiva-
njem interesa, a ovo će dati društvenu filozofiju u skladu sa či-
njenicama. Proces je dug, bolan i obeshrabrujući, ali nosi u sebi
vlastitu garanciju.
Reforme Jozefa II
Najmarkantniji primer reforme koja je trebalo da bude spro-
vedena autoritetom i koja je po svojim metodama despotska, jesu
reforme koje je nastojao da sprovede Jozef II, imperator Nemač-
ke.* Njegova kraljevstva su trpela od preživelih starih institucija i
običaja. Njihova modernizacija je bila neophodna. Pošto je ovoga
bio svestan, a budući da je bio apsolutni monarh, on je naredio
promene od kojih su skoro sve imale za cilj ili ukidanje zloupo-
treba ili uvoñenje stvarnih novina. On je učinio kraj preživelim
ostacima srednjovekovnog klerikalizma, uspostavio slobodu ve-
roispovesti, učinio brak grañanskim ugovorom, ukinuo klasne
privilegije, odredio jednoobrazne poreze i zamenio je kmetstvo
u Češkoj nekom vrstom sebarstva koje je već postojalo u Austriji.
U Mañarskoj je naredio upotrebu nemačkog jezika kao službenog
umesto latinskog. Uplitanje u pitanje jezika izazvalo je reakciju.
Zdrav razum i korisnost govorili su u prilog upotrebe nemačkog
jezika, ali naredba da se mora upotrebljavati izazvala je eksploziju
nacionalnog entuzijazma koji je nastojao da se ispolji u odevanju,
ceremonijama i starim običajima. Mnoge druge promene koje je
imperator zaveo bile su u suprotnosti sa oveštanim interesima
* Autor verovatno misli na J. II, cara Austrije . (prim. prev.).
O običajima 211
plemstva i crkve i on je bio prisiljen da ih opozove. Izdao je na-
redbe koje su uticale na običaje, na mentalnu i moralnu disciplinu
njegovih podanika. Ako se neki čovek izjasnio kao deista po drugi
put, dobijao je dvadeset četiri batine, ne zato što je deista, već s
toga što naziva sebe imenom za koje ne zna šta znači. Trebalo je
potpuno ukinuti upotrebu kovčega, a mrtva tela stavljati u vreće
i sahranjivati ih u jamama sa negašenim krečom. Ova naredba je
verovatno bila mudra sa čisto racionalne tačke gledišta, ali je ona
zadirala u sfere u kojima su narodna osećanja veoma osetljiva, čak
i kada su ustaljeni postupci sasvim iracionalni. Brojni ustaljeni po-
stupci i praznoverja tako su intimno utkani u život naroda da se ne
mogu istrgnuti naredbama već samo obrazovanjem. Nekatolicima
su data puna grañanska prava. Niko nije mogao da bude eksko-
municiran sa groblja. Neprosvećeni Jevreji bi više voleli da nije
bilo promena u zakonima. Fridrih Pruski je rekao da Jozef uvek
čini drugi korak pre nego što je učinio prvi. Na kraju, imperator je
opozvao sve svoje promene i novine, izuzev ukidanja kmetstva i
proglašenja verske tolerancije. Neke od njegovih mera postepeno
su sprovoñene tokom devetnaestog veka. Ostale su sada predmet
političkih nastojanja.
Usvajanje običaja iz drugog doba
Renesansa je period u kojem je učinjen pokušaj da jedno doba
usvoji običaje drugog doba, a običaji ovog drugog doba bili su
poznati iz literature i umetnosti. Saznanja o ovim običajima bila
su veoma nepotpuna i pogrešna, kao što to neophodno mora da
bude, i koncepcije koje su se stvorile o izvornom modelu bile su
tako fantastične kao da su bile produkt čiste mašte... Puritanci
Nove Engleske u sedamnaestom veku pokušali su da zasnuju
društvo na temeljima Biblije, i to naročito na Mojsijevoj knjizi. Po-
kušaj se u svakom pogledu pokazao kao promašaj. Nesumnjivo
je da se, ukoliko je ikada postojalo društvo koje je tu bilo opisa-
212 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
no, za uputstva može reći da su bila rñavo primenjena na prilike
sedamnaestog veka. Običaji nastali u jednom periodu dobri su i
ispravni za taj period, ali drugim periodima mogu da odgovaraju
samo u veoma ograničenoj meri.
Kakve su promene moguće
Svi ovi primeri pokazuju da su promene koje su u skladu sa
običajima lako prihvatljive, ali da su promene koje se suprotstav-
ljaju običajima, ukoliko su uopšte moguće, skopčane sa dugim i
strpljivim naporima. Vladajuća klika može da upotrebi silu da bi
izopačila običaje radi nekog svog cilja, naročito ukoliko usred-
sredi svoje težnje na ritual a ne na dogme i ukoliko se zadovo-
lji laganim napredovanjem. Crkva je u tom smislu postigla velike
rezultate i čineći tako stvorila je uverenje da religija, ili ideje, ili
institucije stvaraju običaje. Vodeće klase, bez obzira na to po
kome merilu bile odabrane, mogu da vode svojim primerima što
uvek utiče na ritual. Aristokratija deluje na taj način. Ona nameće
uzore elegancije, prefinjenosti i otmenosti, a i ustaljeni postupci
lepog ophoñenja iz generacije u generaciju su onakvi kakvi su se
proširili od aristokratske na druge klase. Ovakvi uticaji su neizre-
čeni, nesvesni i nenamerni. Ako dozvolimo da je moguće i tačno
da jedni preuzimaju običaje drugih i da ih sa jasnim ciljem mo-
deluju, uvidećemo da su granice unutar kojih je takav postupak
moguć strogo odreñene. Uobičajene metode ne uspevaju, jer ne
utiču na ritual i uvek nastoje da postignu velike rezultate za kratko
vreme. Konačno, mi možemo da cenimo koju količinu ozbiljne
pažnje treba pokloniti planovima za reorganizaciju društva kojom
bi trebalo da se oslobodimo njegovih nabeñenih grešaka i nepo-
godnosti. Mi bismo, takoñe, na taj način mogli da reorganizujemo
i Zemljinu kuglu preraspodelom njenih elemenata.
Otpadništvo od običaja; grupno pravoverje Pošto izgleda da
su stari običaji štetni ukoliko traju duže od uslova i potreba
prema kojima su bili prilagoñeni, dolazi do stal-
O običajima 213
nog, postepenog, glatkog i lakog preinačavanja običaja koje je u
skladu sa zdravim životom. Proizilazi da je slobodna i racionalna
kritika tradicionalnih običaja bitna za dobrobit društva. Videli
smo da nasleñeni običaji vrše prinudu na svaku jedinku roñenu
u grupi. Proizilazi da samo najveći i najbolji mogu da se odupru
običajima da bi ih modiflkovali. Nesumnjivo je da treba zaključiti
da je svako ko objavi rat tradicionalnim običajima heroj društve-
nog preporoda. Zreo um i savest nikada nemaju teži zadatak nego
kad se postavlja pitanje prihvatanja ili odstupanja od običaja. Za-
sluga je otpadništva i slobodne misli najboljih umova i savesti što
običaji postaju fleksibilni i što se automatski preinačavaju. Otpad-
ništvo nije uvek nepopularno u grupi. Grupe stvaraju merila pra-
voverja, kao principe, koje svaki član mora da ispoveda i rituale
koje svaki pojedinac mora da upražnjava. Otpadništvo izgleda
da implicira zahtev superiornosti. Ono izaziva mržnju i gonjenje.
Otpadnici su pobunjenici, izdajnici, jeretici. Ovo viñamo u svim
vrstama podgrupa. Plemićka i patricijska klasa, trgovci, zanatlije,
religiozne i filozofske sekte, političke partije, akademije i učena
društva kažnjavaju društvenom kaznom otpadništvo ili nepoko-
ravanje njihovom kodeksu društvenog ponašanja. Savremeni sin-
dikati u načinu ophoñenja prema štrajkbreherima pružaju samo
još jedan primer više. Tako i grupa većinom glasova usvaja pro-
gram politike a zatim traži od svakog člana da radi i da se žrtvuje
za nešto na šta ga obavezuje interes grupe. Ko prihvati običaje
druge grupe još je ozloglašeniji prestupnik. Po srednjovekovnoj
definiciji jeretik je onaj ko se razlikuje po životu, ophoñenju, ode-
lu, govoru ili manirima (tj. društvenom ritualu) od običnih člano-
va hrišćanske zajednice. Prvo značenje katolički u IV veku bilo je
zbir odlika koje su bile zajedničke svim hrišćanima u društvenom
i ekleziastičkom ponašanju; katolici su, dakle, bili oni koji su se
ponašali prema običajima i imali karakteristike hrišćana. Ukoliko
je jeretik bio bolji od katolika, više su ga mrzeli. To ga nikada nije
opravdavalo pred crkvenim vlastima. Tražena je bila lojalnost
prema eklezijastičkim telima. Gonjenje otpadnika je uvek popu-
larno u grupi koju je on napustio. Trpeljivost prema otpadniku
nije sentiment masa.
214 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
Društvena politika
U Nemačkoj je bio učinjen pokušaj da se društvena politika
razvije u neku vrstu veštine (Social-politik). Činjeni su sistematski
napori da se izuče demografske činjenice s ciljem da se izvedu
zaključci o stvarima koje bi trebalo učiniti da bi se društvo uči-
nilo boljim. Šeme očaravaju. One su jedna od najvećih potreba
modernih država (koje su otišle tako daleko u iznalaženju ekspe-
rimentalnih metoda za poboljšanje i ispravljanje društva - i to na
račun poreskih obveznika - da bi ove motode trebalo preispitati i
proveriti njihovu osnovanost). Sve dok demografski podaci služe
kao osnova ovim ispitivanjima - ona su od vrhunske vrednosti.
Kada se, meñutini, državnici i filozofi pokažu spremnim da pre-
duzmu usmeravanje institucija i običaja i krenu sa pretpostavka-
ma da mogu dobiti podatke na osnovu kojih će moći da nastave
sa puno poverenja taj poduhvat, slično kao što bi arhitekta ili in-
ženjer dobio podatke i primenio njegov nacrt na neki zadatak u
domenu njegove veštine, greška je neminovna i ona je duboka i
štetna preko svake mere. Za sada nemamo formulu za promen-
ljive činioce koji utiču na društvene probleme i nemamo analize
koja može da odgonetne njihove komplikacije. Diskusije uvek ot-
krivaju nadmoćnost predubeñenja nad mislima diskutanata - a
ova predubeñenja potiču iz običaja. Poznato nam je da onaj ko
posmatra prirodu uvek mora da zna svoju ličnu formulu. Obi-
čaji su društvena formula. Ako su običaji proučavani u vlastitom
društvu, onda je to slično formuli primiti zdravo za gotovo. Šta-
više ubeñenja sadržana u običajima su vera. Ona nisu podložna
uticaju naučnih činjenica ili očiglednih dokaza. Mi verujemo u
demokratiju, pošto smo u tome duhu odgajani, ili ne verujemo.
Ako verujemo, mi prihvatamo njenu mitologiju. Razlog za to je
što smo odrasli u njoj, što nam je bliska i što je volimo. Argumenti
ne bi poljuljali ovu veru. Na sličan način narodi neke druge zemlje
veruju u državu, ili u militarizam ili u komercijalizam ili u indivi-
O običajima 215
dualizam. Podanici druge države su sentimentalni, nervozni, po-
klonici fraziranja, puni sujete. Uzaludno je pretpostaviti da je bilo
koji čovek u stanju da se izdigne iznad ovih karakterističnih crta u
običajima grupe kojoj pripada, naročito kada su u pitanju najbliži
i njemu najpoznatiji fenomeni svakodnevnog života. Uzaludno je
pretpostaviti da čovek od nauke može da se oslobodi predrasude
ili ranijeg mišljenja i da se postavi u položaj neutralne nezavisno-
sti u odnosu na običaje. To bi bilo kao da pokušava da se oslobodi
gravitacije ili atmosferskog pritiska. I najučeniji intelektualac ot-
kriva sve svoje filistarstvo i predrasude čoveka sa ulice kada su u
pitanju običaji. I najumnija rasprava sastoji se samo u razglabanju
na vlastitoj osovini. Svako nalazi, opet, samo ona predubedenja
koja je uneo u razmatranje predmeta i koja mu se vraćaju malo
ojačana. Filozofska struja u običajima našeg vremena usmerena
je ka državnom intervencionizmu, militarizmu, imperijalizmu,
ka maženju i laskanju siromašnim i radničkim klasama i u korist
svega što je altruističko i humanitarno. Ko je od nas ikada uspeo
da se izvuče od svojih prihvaćenih stavova za ili protiv ovih danas
vladajućih tendencija, kako bi stvorio sud o stvarima, ne ruko-
voñen svojim vlastitim interesom ili ubeñenjem, već pod pret-
postavljenim udarom demografskih podataka na neopredeljeni
um. Nemamo osnove da verujemo u ove vladajuće tendencije
našeg vremena. One su trenutna faza beskrajnog kolebanja naših
filozofskih uopštavanja i primenom društvene politike samo se
smera podvrgavanje društva drugom skupu samovoljnih uticaja,
diktiranih novim skupom dogmatskih predubeñenja, što je samo
nastavak starih metoda i grešaka.
Iskvareni i loši običaji. Običaji uspona i propadanja Stvari
stoje drukčije kada se čine pokušaji da se pozitivnim naporom
spreči upražnjavanje loših običaja, ili da se oni onemoguće.
Istoričari su nas upoznali sa pobudama rñavih običaja i
iskvarenih običaja. Periodi kao što su period kasne Rimske Impe-
rije, Vizantije, kraljevstva Merovinga i renesanse pružaju primere
rñavih običaja. Moramo tačnije da objasnimo ove pretpostavke.
216 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
Loši običaji su oni koji se dobro ne uklapaju u uslove i potrebe
društva jednog vremena. Ali, kao što smo videli, običaji stvaraju
filozofiju blagostanja, manje ili više potpunu i stvaraju tabue koji
predstavljaju ili kočnice za sprečavanje ponašanja koje filozofija
smatra štetnim, ili pozitivne podsticaje da se čini ono što je oce-
njeno kao korisno i dobro. Tabui konstituišu moralnost i moralni
sistem koji, u višim civilizacijama, obuzdava strasti i žudnju i kroti
volju. Mogu nastati različiti sticaji okolnosti u kojima tabui slabe
a sankcije za njihovu povredu se gase. Vera u postojeću religiju
može da se izgubi. Tada prestaju da deluju i njene mistične sank-
cije. Političke institucije mogu da budu slabe ili da ne odgovaraju i
tada društvene sankcije ne daju rezultate. Takoñe može da postoji
odsustvo neophodne harmonije izmeñu ekonomskih uslova i po-
litičkih institucija, ili pak klase koje drže društvene snage u svojim
rukama mogu da ih zloupotrebe za svoje sebične interese a na
štetu ostalih. Filozofske i etičke generalizacije koje stvaraju običaji
mogu da se uzdignu u svet intelekta i logike koji je ponosan, ple-
menit i veličanstven. Snaga inteligencije je prirodno preimućstvo
čoveka. Ako je moć pravilno upotrebljena, obim postignutog u
zadovoljavanju potreba ogromno se širi. Kazna za greške u tom
domenu je odgovarajuće velika. Običaji počnu da se izopačava-
ju prvenstveno zbog greške u pokušaju da se primene filozofska
i etička uopštavanja s namerom da se običajima i institucijama
nametne kretanje u pravcu odabranih i idealnih krajnjih ciljeva,
koje su vladajuće snage društva pred sebe postavile. Tada unu-
trašnje snage društva mogu da se suprotstave svojim sopstvenim
interesima. Ovakvo pomeranje običaja potpuno odgovara poroku
pojedinaca, naime, energija se troši na postupke koji su suprotni
dobrobiti. Ishod je konfuzija svih funkcija društva i iskvarenost
svih običaja toga društva. Bilo koje skretanje koje smo pomenuli
dovešće do rñavih običaja, što će reći običaja koji nisu prilagoñeni
dobrobiti tako da grupom mogu da zavladaju loši običaji, isto kao
što pojedinac može da stekne loše navike.
O običajima 217
Korekcija skretanja
Takvo skretanje u običajima nemoguće je zaustaviti na samom
početku ili u ranoj fazi. Uopšte, to je veoma teško učiniti. A još je
teže naći primer da je to zaustavljanje uspelo. Za to nije dovoljan
napor, potrebno je proroštvo, kojim se predviñaju posledice. Ova-
kvo proroštvo ne odgovara onome ko ne može sam da predvidi
grešku i štetu. Proroci su uvek rñavo prolazili i bili su neomiljeni,
jer su njihova predviñanja bila nepoželjna. Penzijski sistem koji je
izgrañen u Sjedinjenim Američkim Državama posle Grañanskog
rata bio je često kritikovan. To je zloupotreba opasnih razmera u
jednoj demokratiji. Demagozi je rado upotrebljavaju da bi podmi-
tili glasače njihovim sopstvenim novcem. Smatra se da će penzij-
ski sistem odumreti ugušen vlastitim ograničenjima. Postoji, me-
ñutim, velika sumnja u to. Mnogo je verovatnije da će on izazvati
druge rñave mere da bi se održao. Ako obratimo pažnju na način
na koji u ovom primeru narod pušta da stvari idu svojim tokom
da bi izbegao neprilike - možemo da vidimo kako izopačeni obi-
čaji nastaju i kako jačaju.
Antagonizam pojedinca i običaja
Primer odstupanja od običaja koji je napred opisan predstavlja
slučaj kada se pojedinac svojevoljno suprotstavlja običajima druš-
tva. Ima primera da se pojedinac nañe u nevoljnoj suprotnosti sa
običajima društva ili neke podgrupe kojoj pripada. Ako pojedinac
preñe iz jedne klase u drugu, njegovim postupcima odraziće se
kontrast običaja u kojima je odgajan i onih u kojima se našao. Sa-
tiričari su vekovima terali šegu sa skorojevićima. Njihove greške i
nezgode otkrivaju priprodu običaja, moć običaja nad pojedincem,
upornost običaja prema kasnijim uticajima, zbrku u karakternim
crtama nastalu njihovom primenom i nezgrapnost navika koja
nastaje i zbog ostatka privrženosti starim običajima i usled sla-
bosti novih. Svaki emigrant je prisiljen da menja svoje običaje.
218 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
On gubi podražavajuću moć navike i potrebe. On mora da usvoji
njen novi vid. Putnik, takoñe, dolazi u situaciju da iskusi promenu
života pod jednim skupom običaja i života pod drugim skupom.
Iskustvo mu pruža najpogodniju moć da kritikuje svoje domaće
običaje sa stanovišta koje je izvan tih običaja. U Severnoamerič-
kim kolonijama Indijanci su često krali decu belaca i odgajali ih
u svom duhu. Da li bi se ta deca docnije, ako im se ukaže prili-
ka, vraćala u društvo belaca i običajima belih, ili bi više volela da
ostanu sa Indijancima, izgleda da je zavisilo od uzrasta u kome su
bili kada su bili oteti. Misionari su često odvodili ljude zaostalih
civilizacija iz društva u kome su se rodili, dali im obrazovanje i
poučili ih običajima belih ljudi. Ako bi mogao da se navede jedan
jedini jasan i neosporan slučaj da se takav pojedinac vratio svome
narodu a da nije ponovo prihvatio njihov način života, bio bi to
veoma značajan doprinos etnologiji. Prisiljeni smo da verujemo
da kada bi novoroñenče roñeno u Novoj Engleskoj bilo odvedeno
u Kinu i prepušteno kineskoj porodici da ga uzdiže i podučava,
ono bi postalo Kinez u svemu što pripada običajima, drugim reči-
ma, po svom karakteru, ponašanju i životnim pravilima.
Antagonizam izmeñu grupa u odnosu na običaje Ako
različite grupe doñu u meñusobni dodir, njihovi običaji
dospevaju u stanje kontrasta i antagonizma. Neke australijske de-
vojke smatraju da njihova čast zahteva da ih onesvešćene udar-
cem odnese čovek koji time postaje njihov muž. Ukoliko su žr-
tve nasilja, nemaju razloga da budu postiñene. Eskimske devojke
bile bi postiñene da odu sa muževima a da ne plaču i ne nariču,
ma koliko bile radosne što idu. One su preneražene kada čuju da
evropske žene javno u crkvi daju svoj pristanak da postanu žene;
odlaze sa svojim muževima ne pretvarajući se da su time ožalo-
šćene. Po Homeru devojke su ponosne što ih kupuju i što svojim
očevima donose svoju vereničku protivvrednost u vidu krda kra-
va. U Indiji gandhavra brak je jedna od nečasnih formi. To je brak
iz ljubavi. On počiva na strasti i smatra se senzualnim. Štaviše, on
je proizvod prolaznog zanosa. Ukoliko je u brak umešana svojina,
O običajima 219
institucija braka počiva na stalnom interesu i zagarantovana je.
Kafiri, takoñe, ismejavaju hrišćanski brak iz ljubavi. Oni kažu da
takav brak stavlja ženu na isti nivo sa mačkom, jedinom životi-
njom koja kod njih nema nikakvu vrednost. Tamo gde preovla-
ñuje poligamija žene je sramota da budu supruge ljudi koji su u
stanju da izdržavaju samo jednu ženu; u monogamnom društvu
one smatraju da je poniženje da budu supružnice ljudi koji imaju i
druge žene. Japanci smatraju da je privrženost roditelju najsvetija.
Čovek koji bi ostavio oca i majku i zalepio se za svoju ženu bio bi
prognan iz društva. Stoga Japanci smatraju Bibliju nemoralnom i
nereligioznom. Ovakvi nazori u običajima masa za dugo će nad-
živeti prihvatanje zapadne civilizacije. Egipćani su smatrali Grke
nečistim. Herodot navodi da razlog leži u tome što su jeli kravlje
meso. Grci, koji su pili vino, smatrali su sebe superiornijim od
Egipćana koji su pili pivo. Neko grčko pleme smatrano je manje
vrednim ako nije imalo gradski život, gradski trg, atletičare, ako
nije uzimalo učečća u igrama, ako nije imalo osećaja za grupu
i ako se bavilo razbojništvom. Pravi razlog za mržnju hrišćana
prema Jevrejima bili su uvek njihovi čudni i strani običaji. Kada
se Jevreji prilagode običajima ljudi meñu kojima žive, predrasude
i mržnja znatno se smanjuju i vremenom bi verovatno iščezle.
Netrpeljivost prema obojenim ljudima u starim robovlasničkim
državama Sjedinjenih Država i neprijateljstvo prema belcima koji
su se družili sa crncima treba pripisati razlici u običajima belaca
i crnaca. Za vreme ropstva crnci su bili prisiljeni da se prilagode
načinu života belaca, što su i danas kada su zaposleni kao kućna
posluga. Na Severu, takoñe, ako su u manjini oni se prilagoñavaju
načinu života belaca. Ali, kada su slobodni i kada formiraju velike
zajednice oni žive po svojim vlastitim običajima. Grañanski rat u
Sjedinjenim Državama bio je posledica velikog raskoraka u običa-
jima Severa i Juga nastalog prisustvom i odsustvom ropstva. Stra-
stvena nepodnošljivost i nepoštovanje jednih prema drugima bila
je posledica predstava koji su jedni stvorili o karakteru i načinu
života drugih. Od ukidanja ropstva običaji ova dva tabora postali
su sličniji i uzajamna nepodnošljivost je iščezla. Kontrast izmeñu
običaja engleske Amerike i španske Amerike je veoma velika. On
220 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
će dugo nadživeti bilo kakvo političko udruživanje delova ovih
oblasti, ukoliko bi uopšte do ovoga trebalo da doñe.
Modifikacija običaja putem ubeñivanja
Pod ovu tačku se svode svi projekti misionarstva i reformi. Tre-
ba shvatiti da ono što se predlaže predstavlja nasilnu akciju na
običaje. Otuda ništa naglo niti veliko nije moguće. Podahvat je
moguć samo ukoliko su običaji pripremljeni za to. Preduslov us-
peha leži u ubičajima. Metode moraju da odgovaraju običajima.
Običan je zlotvor svaki agitator, reformista, prorok, reorganizator
društva koji je pronašao istinu i želi da proturi zakon da bi je ne-
odložno ostvario. Ovakav tip čoveka osvojio je znatan ugled to-
kom zadnjih sto godina, ali ako se slučajevi ispitaju pokazaće se da
je uspeo samo u onim poduhvatima za koje su običaji bili pripre-
mljeni. Vilberfors1 nije srušio ropstvo. Prirodne sile, obuzdane da
služe čoveku i otkriće novih zemalja oslobodili su ljude napornog
rada i novi načini života pobudili su nova osećanja humanosti i
etike. Običaji su se izmenili i sve šira odsupanja u njima bila su u
suprotnosti sa ropstvom. Agitatori slobodne trgovine nisu ukinuli
Zakon o žitu. Interesi engleskog stanovništva pretrpeli su novu
raspodelu. Bila je to preraspodela stanovništva i političke moći u
Sjedinjenim Državama, što je izazvalo Grañanski rat. Verovanje u
veštice i mučenje zarobljenika nisu ukinuti argumentima. Pronic-
ljivost znanja i privlačnost stvarnosti učinili su ih apsurdnim. Za
vreme vladavine kraljice Ane zatvori u Engleskoj bili su strahotne
jame poroka, bede, bolesti i surovog iznuñivanja. Takvo stanje u
zatvorima nastavilo se sve do vremena Hauarda, što znači sadam-
deset i pet godina kasnije. Običaji su tada postali humaniji. Hau-
ard je uspeo da nañe rešenje.
1 Mili se naVuijamaVilberforsa(WilliamWilberforce, 1759-1833), britanskog političara
i lidera pokreta za aboliciju i ukidanje trgovine robljem.
O običajima 221
Kapriciozni interes masa
Hoće li mase izvesne stvari smatrati lošim, surovim, niskim, ne-
pravičnim i odvratnim, hoće li smatrati izvesne molbe i zahteve
opravdanim, hoće li smatrati izvesne zamisli umesnim, smešnim,
ili fantastičnim i hoće li pokloniti svoju pažnju izvesnim proble-
mima zavisi od ubeñenja i osećanja koja u tom trenutku preo-
vlañuju u običajima. A niko ne može sa sigurnošću da predvidi
reakciju...
Kako grupa postaje homogena
Jedini način na koji se tokom vremena ostaci stranih grupa oči-
gledno asimiliraju jeste izumiranje stranog elementa. Na sličan
način ljudi koji žive po izopačenim običajima umiru. Tako išče-
zavaju izopačeni oblici i običaji postaju jednoobrazni. U meñu-
vremenu odigrava se selekcija koja odreñuje koji običaji treba da
prežive a koji da odumru. To se postiže sinkretizmom.
Sinkretizam
Iako su uobičajeni narodni postupci za neku odreñenu svrhu
veoma slični kod svih grupa, oni ipak pokazuju varijacije i karak-
teristične razlike od grupe do grupe. Ove varijacije su ponekad
posledica razlika u uslovima života, ali uopšte uzevši, razlozi za te
varijacije ne mogu da se ustanove, ili pak varijacije izgledaju ka-
priciozne. Grupa, u užem smislu, stvara svoj vlastiti način života,
otuda svaka i gleda sa prezirom i užasom na način života grupe
u širem smislu. Razlike u dijalektu ili izgovoru su često dovoljan
povod. One nisu pravi razlog, ali bude prezir i podsmeh i olako se
uzimaju kao znaci varvarstva i inferiornosti. Kada se grupe spoje
meñusobnim brakovima, meñusobnim opštenjem, osvajanjem,
imigracijom ili ropstvom, dolazi do sinkretizma ustaljenih na-
rodnih navika. Jedna od združenih grupa preuzima predvoñenje
i stvara uzor. Niže grape ili klase podražavaju postupke vladajuće
grupe i iskorenjuju kod svoje dece tradicije svojih predaka...

222 RANA AMERIČKA SOCIOLOGIJA 1892-1914
Veština društvenog upravljanja
Ne bi trebalo izvesti zaključak da su reforme i korekcije nemo-
guće. Ukoliko su običaji fenomen društva a ne države i ukoliko
administrativni aparat pripada državi a ne društvu, upravljanje
običajima pruža čudne poteškoće. Strogo uzevši, nemoguće je
upravljati običajima, odnosno, to je prepušteno samoinicijativa-
ma koje deluju moralnim ubeñivanjem. Državna uprava doživ-
ljava neuspeh ako pokuša da se mesa u običaje, jer izlazi van gra-
nica svoga domena. Samonikli organi koji pokušaju da upravljaju
običajima (književnost, propovednici, škole, crkve, itd.) nemaju
odreñenu metodu i ne dejstvuju neprestano. Oni često veoma gre-
še u svojim metodama. Na primer kada je reč o razvodu uzaludno
je doneti krute odredbe u klerikalnom krugu i pokušati njihovu
primenu ekstravagantnom i pogrešnom interpretacijom Biblije u
nadi da će se na taj način pridobiti javno mnjenje - meñutim,
obraćanjem pažnje na pojedine slučajeve i njihovim razmatra-
njem dejstvuje se na javno mnjenje i stvaraju se ubeñenja. Držav-
nik i filozof mogu da deluju takvim uticajem da usredsrede snage
koje takve uticaje pothranjuju i da u velikoj meri potpomognu
krajnji cilj. Zaključak je da razboritost može da bude primenjena
ovde kao i bilo gde, ali je neophodno da običaje razumemo i da
smo u stanju da razlikujemo njihove sastavne elemente, isto ona-
ko kao što je uvek neophodno potrebno za dobru umetnost da
razume činioce prirode sa kojom treba da doñe u dodir. Spada u
dužnost javnih radnika i državnika da odmeravaju snage u običa-
jima i da uoče njihove tendencije. Veliki ljudi velikih epoha bili su
oni koji su razumeli nova strujanja u običajima. Veliki reformatori
šesnaestog veka, velike vode modernih revolucija bili su, što lako
uviñamo, proizvod protesta i otpora koji se dugo stvarao unutar
vladajućeg sistema. Voñe su to što jesu zbog toga što oglašavaju
ubeñenja koja su se već ustalila i jer najavljuju mere koje će
ostvariti one interese kojih je društvo postalo svesno. Heroj nije
potreban. Često je osrednji, mali čovek dovoljan da da kritičan
obrt idejama i interesima, jedan Angelo Medići, prijatan, taktilan,
dobronameran i ljubitelj zadovoljstava bio je dovoljan da pokrene
niz dogañaja koji su zapadne narode držali u trzavicama tokom
223
O običajima
dva stoleća (Symonds, Catholic Reaction, I, 144). Velike krize na-
staju kada znatne nove snage počnu da delaju menjajući osnovne
uslove a snažne institucije i tradicije još podržavaju nepoljuljane
stare sisteme. Takav period bio je petnaesti vek. Ovakve krize su
momenti u kojima veliki ljudi nalaze svoju šansu. Čovek i doba
meñusobno utiču jedno na drugo. Mere u politici koje budu pri-
hvaćene i za koje je utrošena izvesna energija postaju komponente
u evoluciji. Evolucija, iako nosi obeležje prirodnog procesa, mora
uvek da ishodi od ljudi čije su strasti, ludosti i želje deo nje, ali koja
sa svoje strane dominira u njima. Ovakva interakcija prkosi našoj
analizi, ali ona ne obeshrabruje naš um i savest da se upletu u situ-
aciju, pod uslovom da smo načisto s tim da njihova funkcija mora
biti skromna. Strol hrabro izjavljuje da je neko od nas bio sudija u
doba kada se sudilo vešticama, on bi rezonovao isto kao tadašnje
sudije i mučio bi veštice kao što su to oni činili. (Stroll, Suggestion
und Hypnotismus 248). Ako je to tako, onda treba obrazovanjem i
voljom, imajući pred sobom razuman cilj, da kritikujemo i proce-
njujemo čak i najustaljenije navike današnjeg našeg vremena i da
ulijemo hrabrost i nastojanje u otpor prema sadašnjim običajima,
ukoliko ih ocenimo da su loši. Bilo bi ogromno dostignuće nau-
ke o društvu ako bi mogla da nas uzdigne do veštine upravljanja
društvom koje bi bilo razumno, delotvorno i naučno.