LO G I N SIGN UP

Log In

Dramaturška
Sign Up
i muzička sredstva
upotrebljena
more u "sceni ludila" u
operi "Boris Godunov" (Modesta
Job Board

Petroviča
About
Musorgskog)
2020
Press
Pavle Soleša

Blog

People

Papers

Terms

Privacy
We're Hiring!
Copyright
Help Center

less

Преузми сада
Наставите са преузимањем
Наставите са преузимањем

totomobi.com

ОТВОРИ

У Русији налазимо националну историјско-херојску оперу (Иван Сусањин Михаила

Глинке, Кнез Игор Александра Бородина и др.), која ће код Мусоргског добити изразито
реалистичне црте (Борис Годунов, Хованшчина и др.), затим лирску психолошку оперу
(Пикова дама и Евгеније Оњегин Петра Иљича Чајковског) и оперу-бајку с националним
колоритом (Руслан и Људмила Михаила Глинке, Сњегоручка и Златни петао Николаја
3
Римског-Корсакова).
Музичка драма опере Борис Годунов одражава сложеност сукоба и његову
вишеструку природу. Борис Годунов састоји се од доследног развијања музичких сцена
које одражавају развој драмске радњe. Принцип музичког развоја „од краја до краја” не
искључује употребу мање или више изоловане, завршене у себи епизоде – песме,
монологе, хорове – они су најважнији и најважнији део музичке драме. 4
Опера Борис Годунов има пролог и четири чина у девет слика. Пролог чине прва и
друга слика, први чин чине трећа и четврта слика, други чин је пета слика, трећи чин чине
шеста и седма слика, док се четврти чин састоји од осме и девете слике. У овој опери
Мусоргски је користио и доста материјала из опере Саламбо из 1863. године. Предмет
истраживања у овом раду је, као што је већ речено, „сцена лудила” која се налази у другом
чину.
„Сцена лудила” је смештена на крају другог чина, који почиње тако што царева
кћерка Ксенија оплакује свог мртвог вереника кога није ни познавала. Дадиља је теши
дечјом песмом о комарцу, а Фјодор, царев син, игра са дадиљом песму са пљескањем.
Карактеристичан је моменат када се Борис појављује на сцени. Дадиља се занела плесом и
у моменту кад Борис наилази она пада од страха, како пише у партитури. То је важан
тренутак који показује Борисов апсолутизам и страх и трепет кога уноси и занимљиво је то
како други ликови формирају оснос према Борису Годунову, као на пример Шујски који
тај страх нема јер је он завереник који Борису ради о глави. Однос према деци је сликан
као врло неђан и брижан. Борис је жалостан када су његова деца несрећна, као на пример

3
Dušan Skovran i Vlastimir Peričić. (1991). Nauka o muzičkim oblicima. Beograd: Univerzitet umetnosti. 350.
4
Маргарита Анчикова. (2018). Мусоргский М. П. Народная музыкальная драма «Борис Годунов», доступно
на v-
study.ru:8081/rpc/cat/ЦОР/Муз_обр/ОП05%20Истор_муз/Лекции/МПМусоргский/Борис%20Годунов№%202. p
df

кад Ксенија тужи. Он осећа да је то ударац судбине која долази од његовог злочина, што ће
бити исказано у његовом монологу, али када каже ћерки да иде да се игра са другарицама,
она беспоговорно одлази извињавајући му се што га својим сузама ремети. То излаже
Ксенијин мотив, то јест, мотив Борисове нежности и тај мотив ће се јавити у сцени смрти
Бориса кад оставља аманет своме сину Фјодору да брине о Ксенији и буде неко ко ће да је
штити. Међутим, у једном тренутку када Фјодор, као млад момак одлучи да се своме оцу
супротстави, Борис ће оштро да реагује. То је моменат када долази Шујски како би најавио
државну тајну, да се појавио самозванац, царевић Димитрије. Борис је наредио Фјодору да
се удаљи, нашта му је Фјодор одговорио да жели бити уз њега. Борис му на то рекао
„Повинуј се”, и то тоном након кога нема било какве реплике или расправе.
Кад је Фјодор отишао и Борис остао сам, почиње монолог. У неким партитурама је
то речитатив, а у неким арија. У сваком случају то има форму монолога. Борис нема
конкретан лајтмотив, али има своју „лајт хармонију” која најављује у Слави његову
туморну мисао. То је мотив стрепње из разлога што постоји молско затамњење –
варијантни шести ступањ (VIv.) и први наступ Бориса. Сви ликови имају своје мотиве као
што су Ксенијин мотив, Фјодоров мотив, као и мотив убијеног царевића, али се за Бориса
везују ситуациони мотиви. Тако ће група тих лајтмотива одликовати монолог Бориса.
Мотиви се у већини случајева везују за стрепњу, халуцинирање и др. Речитатив у неким
моментима прелази у певање. Манир његове речи јесте константан ритмички пулс.
Мелодијски скокови се појављују чисто из потребе нагласка. У наступу ариозног где каже
да је у породици тражио утеху и да је припремио својој кћери свадбени дар и др. јавља се
мотив Ксеније. То све наведено је реализовано у тој „сцени лудила” која је главни предмет
овог рада. Радња не прати само спољашње факторе већ и оно што је унутрашње,
психолошко. Борис ће приповедати о том свом осећају који га прогонии како је покушавао
пронаћи спокој, али да није успео.
Када се појавио Шујски, он се није поклонио господару до земље што показује
однос Шујског према господару. У разговору Шујског и Бориса, растрзаност Броисовог
лика се показује. У једном моменту се суров, трилери су показатељ Борисовог суздржаног
гнева. Када је Шујски поменуо име Димитрија, у оркестру се јавља мотив убијеног
царевића и мотив самозванца, исто као када је Пимен изговарао његово име. Након што је
Шујски Борису испричао све, Борис ће бити између претње и потпуне пропасти. Тада се у

оркестру јавља мотив крунидбе, имитирајући кукавицу сата што уводи Борисово
халуцинирање, привид мртвог царевића и др. Код Борисових халуцинација се јавља
хроматика у оркестру.
Музички стил у Борису Годунову уско је повезан са његовом драматургијом:
музичким формама подложних драмској композицији. Музика, углавном, везана за драму
цара Бориса садржај се може назвати музиком трагичногизраза – овде се слободно граде
облици монолога и сцене дијалога који произлазе из развоја саме драме. Мелодични језик
тих сцена – речитативан и ариозан, хармонски језик је врло сложен. Главни лик се
одликује посебном племенитошћу и величином, у тренуцима највише драме, достижући
мрачни патос. Ту кључну улогу игра развој лајтмотива.5
Треба напоменути успут да, иако је Мусоргскијева дијатоника повезана са
особинама руске народне музике, Мусоргски није избегао овде и утицаје романтизма. С
тим у вези, дело Мусоргског се не повлачи из главне струје која је преовлађивала у музици
друге половине деветнаестог века, иако се до тога долази на другачији начин – кроз
асимилацију народних утицаја.6

5
Маргарита Анчикова. (2018). Мусоргский М. П. Народная музыкальная драма «Борис Годунов», доступно
на v-
study.ru:8081/rpc/cat/ЦОР/Муз_обр/ОП05%20Истор_муз/Лекции/МПМусоргский/Борис%20Годунов№%202. p
df

6
Владимир Протопопов. (1939). Образ Бориса в опере Мусорского, СМ бр. 4. 34–48. доступно на
https://mus.academy/storage/magazine/articles/pdfs/compressed/wYDu3UUA09L1qJOjSnrQ4v2LrLPgC3lLFr7pV8
qt.pdf

ЛИТЕРАТУРА:

Abraham, Džerald. (2004). Oksfordska istorija muzike III. Prevod Vesna Mikić. Beograd: Clio.

Анчикова, Маргарита. (2018). Мусоргский М. П. Народная музыкальная драма «Борис

Годунов», доступно на v-
study.ru:8081/rpc/cat/ЦОР/Муз_обр/ОП05%20Истор_муз/Лекции/МПМусоргский/Борис%2
0Годунов№%202.pdf

Cooke, Brett. (2010). Musical Truth in Musorgsky’s Boris Godunov. Politics and Culture. (April
29, 2010) available on https://politicsandculture.org/2010/04/29/musical-truth-in-
musorgsky%e2%80%99s-boris-godunov/

Dragović, Gordan. (2008). Leksikon opera. Beograd: Univerzitet umetnosti.

Frey, Emily. (2017). Boris Godunov and the Terrorist. Journal of the American Musicological
Society (Vol. 70 No. 1), pages 129–169.

Лащенко, С. К. (2011). Опера Мусоргского «Борис Годунов» на пути к сцене Мариинского

театра (1874): факты, герои, версии. Искусствомузыки: теория и история (1–2), 72–129.

Маринковић, Соња. (2003). Историја музике. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства.

Протопопов, Владимир. (1939). Образ Бориса в опере Мусорского, СМ бр. 4. 34–48.

доступно на
https://mus.academy/storage/magazine/articles/pdfs/compressed/wYDu3UUA09L1qJOjSnrQ4v2
LrLPgC3lLFr7pV8qt.pdf

Skovran, Dušan i Vlastimir Peričić. (1991). Nauka o muzičkim oblicima. Beograd: Univerzitet
umetnosti.

Find new research papers in: Physics Chemistry Biology

Health Sciences Ecology
D O W NEarth
LO ASciences
D P D F Cognitive Science
Mathematics Computer Science